METALNE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVUOdsek za konstrukcije VII semestar

1

O PREDMETU Predmet je jednosemestralan sa fondom asova 2+2. Uslovni predmeti za polaganje ispita su:Metalne konstrukcije 2.

Ispit se sastoji iz dva dela:pismenog usmenog.

2

ORGANIZACIJA NASTAVEPredavanja: Prof. dr Dragan Buevac, Vebe: Asis. mr Boris Gligi, Asis. mr Milan Spremi, Asis. mr Jelena Dobri, Asis. Marko Pavlovi, Asis. Nenad Fric.

3

Predavanja:Predviena su dva testa u toku semestra.

Vebe:Obavezno prisustvo maksimalno dva izostanka. Elaborat se ocenjuje i mora biti zavren u celosti. Jedan raunski kolokvijum na kraju semestra

4

LITERATURA: D. Buevac, eline konstrukcije u zgradarstvu - udbenik B. Zari, D. Buvac, B. Stiani, eline konstrukcije u graevinarstvu zbirka zadataka

5

LITERATURA:

6

UVOD

7

Primena elinih konstrukcija u zgradarstvuindustrijske hale, skladita, spratne zgrade, sportske, izlobene, kongresne i vienamenske hale i dvorane, hangari, garae, nadogradnje.

8

Industrijska hala

9

Industrijska hala

10

Industrijska hala

11

Industrijska hala

12

Industrijska hala

13

Javne garae

14

Javne garae

15

Javne garae

16

Montaa eline konstrukcije

17

Montaa eline konstrukcije

18

Najvie zgrade na svetu

19

Burj Dubai, Dubai

20

Burj Dubai, Dubai

21

Taipei Tower - Taiwan

22

Petronas Towers - Kuala Lumpur

23

Sears Tower Chicago

24

Gherkin Tower - London

25

Bank of China Tower- Hong Kong

26

Turning Torso building - Malme

27

Turning Torso building - Malme

28

Poslovni centar u Bukuretu, Rumunija

29

Olimpijska ledena arena u Italiji

30

Garaa iznad autoputa u tutgartu, Nemaka

31

Aerodrom u Portu, Portugal

32

Aerodrom u Izmiru, Turska

33

INDUSTRIJSKE HALE I SKLADITA

34

UVODIndustrijske hale su objekati namenjeni za razliite proizvodne i skladine prostore. Noseu konstrukciju ini serija stubova na koje se oslanja krovna konstrukcija. Mogu biti: projektovane za odreenu namenu, unapred projektovane i standardne (tipizirane).

35

OSNOVNE RADNJE I PRINCIPI PRI PROJEKTOVANJU HALAInformacije neophodne za projektovanje:tehnoloki proces u hali, potrebni ureaji za transport: kranovi, transportne trake, viljukari i sl., geomehaniki podaci o tlu i seizmika mikrolokacija, granica radne temperature i vlanosti vazduha u hali, potreban osvetljaj, ili vrste radnih mesta po pojedinim prostorijama, potreban nivo zvune izolovanosti, ako ima takvih potreba, grejanje i provetravanje unutranjosti hale, eventualno budue produenje i proirivanje objekta, rokovi izgradnje, merodavan sistem standarda (ako je izvozni posao).

36

Osnovne radnje projektovanja:odreivanje gabarita objekta, odreivanje nepomerljivih fizikih prepreka na ili u terenu (npr. instalacije, postojei objekti,projektovani, a jo neizvedeni objekti i sl.), upoznavanje sa zahtevima drugih projektanata: tehnologije, raznih instalacija, arhitekture itd, upoznavanje sa geomehanikim i seizmikim pokazateljima graevinskog tla, odreivanje svih optereenja, upoznavanje sa merodavnim standardima.

37

Osnovni elementi projekta:Statiki proraun, Dispozicija objekta, Grafika dokumentacija, Tehniki izvetaj, Tehniki opis, Predmer i predraun radova, Specifikacija elinog materijala.

38

IZRADA DISPOZICIONOG REENJA HALETerminologija: Hala - zgrada formirana od jednog ili vie brodova; Brod - parcijalni deo hale formiran nizom parova paralelnih stubova; Polje - deo broda ogranien sa naspramnim parovima stubova.

39

a) b) c)

Jednobrodna hala sa podunim transportom pomou dve mostne dizalice, Dvobrodna hala sa dva jednaka paralelna broda, Trobrodna hala sa tri paralelna broda razliitog raspona.

40

Modularna koordinacijaOsnovne dimenzije hale za modularnu koordinaciju: Karakteristine ose P, P, Raspon vezaa L, Razmak stubova l, Visina hale H.

41

Primena modularne koordinacije kod industrijskih hala

42

Reavanje opte dispozicije haleGlavne konstruktivne celine noseeg sistema jednobrodne hale su: Krovna konstrukcija (glavni vezai, ronjae, podvlake, rogovi i zatege); Glavni stubovi hale sa sistemom za ankerovanje; Konstrukcija obimnih i eventualno pregradnih zidova (fasadne rigle i stubovi); Spregovi (krovni, vertikalni, za bone udare, za koenje); Dopunski elementi (platforme, stepenita, svetlarnici, ventilacije i sl.).

43

ematski prikaz noseih elemenata jednobrodne hale

44

3D model industrijske hale

45

Visinske kote: kota poda hale 0,00, modularna visina gornje povrine konzole stuba h, visina gornje povrine kranske staze h2, kota GI (gornja ivica ine) h3, svetla visina prostora u kome se kree dizalica h4, kota gornje povrine temelja ispod nivoa poda hT.

46

Parametri koji utiu na reenje poprenog preseka hale

47

Za horizontalno konstruisanje poprenog preseka hale (raspona hale L) polazni parametar je raspon mostne dizalice LD, koji predstavlja horizontalno rastojanje osovina ina. Bitan faktor od uticaja je i da li postoji reviziona staza za opsluivanje mostne dizalice ili ne.

48

Odreivanje raspona broda hale L

49

Dispozicija jednobrodne hale popreni presek

50

Popreni presek industrujske hale, napravljen iz 3D modela

51

Dispozicija jednobrodne hale osnove krova, kranskih staza i stubova

52

Osnova krova industrujske hale, napravljena iz 3D modela

Osnova industrijske hale na koti GI-a, napravljena iz 3D modela

53

Dispozicija jednobrodne hale poduni presek i izgledi obimnih zidova

54

Konstrukcija kalkana jednobrodne hale, na strani koja se predvia za produenje

Konstrukcija kalkana jednobrodne hale, na strani koja se ne predvia za produenje

55

Dispozicija podunog zida jednobrodne hale, napravljena iz 3D modela

56

TRANSPORT UNUTAR HALEPolje opsluivanja dizalicom

57

Mostne dizaliceMostne dizalice sa jednim nosaem

Standarizovane mostne dizalice

58

Primeri mostnih dizalica

59

Primeri mostnih dizalica

60

Visee dizaliceJednoinska (monorej) dizalica

61

Jednoinska (monorej) dizalica na konzolnim nosaima

62