397.pdf · "li~nim stavom" protiv zakona izgleda da je cena elektri~ne energije zaista...

"Li~nim stavom" protiv zakonaIzgleda da je cena elektri~ne energije zaista

dostigla toliko nizak nivo da su u posledwihmesec dana pojedinci iz nekih privrednih i fi-nansijskih institucija, koji do sada nikada takone{to nisu izrekli, poru~uju da struja treba daposkupi. U posledwe tri godine, na toj poziciji,ako se ne ra~una vrh Elektroprivrede Srbije, bioje samo Radomir M Naumov, ministar rudarstva ienergetike koji je ~ak i kao svoj li~ni neuspeh jed-nom prilikom naveo to {to cena struje nijepodignuta na realniji nivo.

Bitka oko cene elektri~ne energije bije se dugo,dugo godina. âk decenijama. I nikada struja uSrbiji nije dostigla svoju realnu vrednost. Ho}eli prole}e doneti novi pogled na EPS ili }e sedosada{wa praksa nastaviti? Uskoro }e se saz-nati {ta se iza brda vaqa. Osvrt na zalagawa zaposkupqewe elektri~ne energije mogao bi da budepoku{aj neupu}enih i laika da ne{to novo shvate,{to do sada nisu uspeli. .

Prvo se oglasio Radovan Jela{i}, guvernerNarodne banke Srbije. Wegova poruka, neposrednopred parlamentarne izbore, da struja odmah, od 1.januara, treba da poskupi, zvu~ala je svima onimakoji prate energetiku, najblaè re~eno, ~udna.Stru~wak za finansije se zaloìo za poskupqewestruje. Neko }e re}i, tako i treba, guverner nijepoliti~ar. Ipak, taj guverner nije od ju~e u Srbiji,pa bi morao da zna da }e, kada tako ne{to kaè, utom trenutku to zvu~ati kao bomba, ali sa efektompetarde. Nedugo zatim i sam je potvrdio da wegovpredlog ne}e pro}i. Rekao je da, kada se u Srbijipri~a o poskupqewu struje, svaki ovda{wi poli-ti~ar tu odluku doìvqava kao "va|ewe zdravogzuba", pa se takve odluke decenijama i odlaù zbognekih izbora. Pomiwe socijalu kroz cenu struje,netrì{no poslovawe EPS-a...

Jela{i} nas sada, zaista, ~udi. Name}e sepitawe - za{to je guverner tek sada izneo svojstav? Imao je nebrojeno puta priliku, kada se min-istar finansija upirao da zaustavi svakoposkupqewe struje, da se suprotstavi stavovimakolege. Gde je do sada bio guverner? Ima li u we-govom ogla{avawu bar malo politike? Za{to ba{sada, a ne pre pola godine, godinu, dve godine...

Da pri~a o EPS-u i elektri~noj energiji idenekim drugim, novim, ali i nepoznatim tokom, gov-ori i ~iwenica da sada mnogi uvaàvaju wegovurealnu vrednost i da su odjednom postali svesniwegovog zna~aja. Privatizaciju najve}eg dràvnogpreduze}a, iliti "porodi~nog srebra koje ne trebarasprodavati", niko ne vidi u naredne tri godine.A to "porodi~no srebro" i "bisere na Drini" je uvi{e navrata pomiwao resorni ministar. Za takvozalagawe nikada nije dobio ni verbalnu podr{kuonih koji sada govore o tome kako sa prodajom iliprivatizacijom EPS-a ne treba ùriti. Treba muuve}avati vrednost, govorio je Naumov. Drugi supri~ali kako Naumov i EPS samo èle da sa~uvajumonopol ovog javnog preduze}a.

Novi pogledi na EPS - i to ba{ ovih dana - ni-malo ne ~ude. Izbori su zavr{eni, a karte sa re-sorima se upravo me{aju. To, svakako, umawujevrednost izre~enih ocena i zalagawa, ali nikakoi wihovu objektivnost.

UVODNIK

A da sve bude zanimqivije, pobrinuo se i visokipredstavnik MMF-a, dodu{e sa "li~nim stavom" ( unekim medijima plasiran je i kao veoma vaànli~ni stav). Iako se ~ini da je taj "li~ni stav" vankonteksta i da nema veze sa onim {to su izrekliovda{wi (ne)politi~ki izvori, pleni pa`wu jerdolazi od Harolda Hir{hofera, {efa MisijeMMF u Srbiji i Crnoj Gori. Bave}i se preporukamaza stabilan privredni rast Srbije, on isti~e da jeza svaku iole ozbiqniju analizu privrede nekezemqe neophodno sagledati i stawe sektora ener-getike. Hir{hofer se zato, u op{irnom napisu od5. februara ove godine, pozabavio i EPS-om iNIS-om.

Tako nam je, kada je NIS u pitawu preporu~io da}e "slobodni uvoz i distribucija derivata bitikqu~ni za uspe{nu prodaju" nacionalne naftnekompanije. !!! A za privredu (na primer za EPS), bi-lo bi dobro odvojiti proizvodwu i distribuciju,uz kontrolu nad maloprodajnim cenama", pre-poru~io je Hir{hofer.

Mada je sve to "uvijeno" kao "li~ni stav" {efaMisije i ne predstavqa zvani~ne stavove MMF,jasno je - otvarawe granica, podela, privatizacija{to pre...zna~i, uvek je tu negde oko nas. Ta pri~a,me|utim, u potpunoj je koliziji sa zakonskim ipodzakonskim aktima kojima su u Srbiji reg-ulisane pomenute energetske oblasti.

Zakonom o energetici proizvodwa i distrubici-ja elektri~ne energije su jedinstvena celina, a{to je izglasano i u Skup{tini Srbije. Jer, izme|uostalog, iskustva svih zemaqa u tranziciji uprethodnom periodu pokazala su da se razdva-jawem tih delatnosti ulazi u brzu prodaju dis-tribucija, {to onda dovodi do enormnog skoka cenaelektri~ne energije.

Uredbom o zabrani uvoza derivata Srbija jesredila crno trì{te i oterala prodavce sa uli-ca, ali i obezbedila nacionalnoj naftnoj kom-paniji da se posle te{kih razarawa iz pepelapodigne iskqu~ivo sopstvenim sredstvima. A izzemaqa koje su o{tetile postrojewa NIS-a, a sadapredlaù potpunu liberalizaciju trì{taSrbije, nikada nije dobijen ni cent donacija.

Izgleda da se slu~ajno i nenamerno pojavqujuizjave doma}ih stru~waka koji se odjednom zalaùza trì{te i stranih glasnogovornika koji bitako|e trì{te i privatizaciju. I kao da tu nemabilo kakve dubqe veze. Isto kao {to i zalagaweJela{i}a za novi aran`man sa MMF-om, koji }e"isterati dràvu na ~istac" i re{iti energetskedileme, kao da nema veze sa pomenutim "li~nimstavom" gospodina iz MMF-a. Sve je to re}i }e ne-upu}eni plod slu~ajnosti, pa ~ak i wihovo po-javqivawe u medijima u isto vreme. í

@eqko Martinovi}

ILUSTRACIJA: J. VLAHOVI]

1

FEBRUAR 2007 kWh BROJ 397

2

FEBRUAR 2007. � BROJ 397

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}OPERATER

Nata{a Ivankovi}-Mi}i}ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]

[email protected]

[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

„OVAKO“ – BeogradNASLOVNA STRANA:

Blueprint

FOTOGRAFIJA NASLOVNE STRANE:

Milorad Dr~a[TAMPA:

[tamparija „Politika“ a.d.

Beograd TIRA@:

10.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM „ZEP“, IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV „EPS“, OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM „kWh“

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Potro{wa elektri~ne energije u Sr-biji u posledwe dve godine pove}anaje za 5,4 odsto. Zbog velike su{e i ma-

we proizvodwe HE, konzum je morao da se podmi-ri znatno ve}om proizvodwom u TE a samim tim iu rudnicima ugqa - istakao je Zoran Manasijevi},zamenik generalnog direktora EPS-a

PotpisivaweMe|udr`avnogsporazuma iz-

me|u Rusije i Srbije o~e-kuje se uskoro, {to biomogu}ilo otpo~iwaweugovorenih radova na re-vitalizaciji agregata HE“\erdap 1”. Ukoliko seto, ipak, ne dogodi, trebada se ovaj projekat reali-zuje na osnovu komercijal-nih ugovora, smatra Dra-gan Stankovi} , direktorPD “\erdap”

6

4

Krajem 2006. godine dugovawa pri-vrede i doma}instava iznosila suoko 28 milijardi dinara. I sve to

uz vrlo visok stepen ostvarene naplate teku-}e potro{we od 97,10 odsto!

13

Zahvaquju}i najtoplijem janu-aru od 1887. godine ostvarenaje mawa potro{wa, tako da su u

februar deponije TE u{le sa bilansnim"vi{kom" od 55.000 tona ugqa a u jezerimaakumulacionih HE nalazi se 182 milionakWh iznad bilansa.

14

U komercijalnim gubicima najve}i proce-nat - oko 70 odsto - nastaje kra|om stru-je. Samo u 2006. godini ukradeno je vi{e

od milijardu kilovat-~asova, ~ija je vrednost, po ce-nama u Srbiji, iznosila vi{e od 40 miliona evra

24


3

SADR@AJ

34

30

32

27

28

24

22

20

18

14

12

13

06

08

10

04

36

38

40

41

42

44

46

48

50

54

55

58

60

62

Na veliko iz-nena|ewe nekeinformacije

saop{tene od ekipe elek-tromontera PD “EDB”, ko-ji seku struju neplati{a-ma, nisu bile za novine ?!Ni imena velikih du`ni-ka, ni adrese gde su se do-ga|ali ozbiqniji inci-denti, a posebno ne na~i-ni wihovog “ prikqu~e-wa” na mreù

32

Energetska bezbednost Evrope i drì se i pada nazajedni~kom energetskom trì{tu. U to je uverenaEvropska komisija, koja je i objavila materijal o

energetskoj koncepciji EU. U tom dokumentu unutra{we trì-{te jedan je od tri stuba nove energetske strategije

Postoji studija “Energoprojekta” o hidro-poten-cijalima Srbije na stotinak lokacija pogodnihza izgradwu mini HE. Ni}a i Radoje su ih obi{li

i sa~inili studiju o izvodqivosti i proceni koli~ineelektri~ne energije koja bi se dobijala iz tih kapaciteta

60

Pri podi-zawu novevaro{i, a

po urbanisti~komplanu stru~waka izBe~a, polagalo semnogo i na pravi~-nost. Isti propisi va-ìli su za sve. Nase-qe je do 1859. nosiloime Despotovica, ka-da je u spomen na Mi-lana Obrenovi}a po-stalo Gorwi Milano-vac

62

NA[ INTERVJU

ZORAN MANASIJEVI], ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a

Rudari i terma{i osvetlali obraz RAZGOVOR S POVODOM

DRAGAN STANKOVI], DIREKTOR PD “\ERDAP”

Kliring ili komercijalni ugovorFORUMI

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Tokom {trajka - 90 odsto potrebne strujeSASTANAK POSLOVODSTVA EPS-a I DIREKTORA PRIVREDNIH DRU[TAVA ZA DISTRIBUCIJU

Potro{wa diktira planoveRADOMIR NAUMOV, MINISTAR RUDARSTVA I ENERGETIKE RAZGOVARAO SA NOVINARIMA

Ciq: lider koji investira AKTUELNE TEME

VELIKA POTRA@IVAWA ZA ELEKTRI^NU ENERGIJU

Dug - 28 milijardi dinara ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U REPUBLICI SRBIJI

Topla zima - mawa potro{wa AGENCIJA ZA ENERGETIKU SRBIJE UTVRDILA AR[INE ZA FORMIRAWE CENA STRUJE

Tri tarifna sistema za elektroprivreduOD PRVOG FEBRUARA NOVI CENOVNICI ZA PRIKQUÂK NA DISTRIBUTIVNU MREÆU

Cene fiksne, izdatak mawi ODLUKOM UPRAVNOG ODBORA JP EPS

Pravilnik o radu stupio na snagu U “ELEKTRODISTRIBUCIJI BEOGRAD” OTKRIVAJU KAKO NESTAJU KILOVAT-SATI

Gubici “na divqaka U PD POÊLA PRIMENA PRAVILNIKA O NOVOJ ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI

PD TENT: Put ka modernoj firmi”U PD POÊLA PRIMENA PRAVILNIKA O NOVOJ ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI

PD “EDB”: Prepravqene celine NA KOSOVU I METOHIJI SNABDEVAWE STRUJOM UREDNIJE

Pregovori proredili iskqu~ewaNA LICU MESTA

S GLAVOM U TORBI

Mi smo va{i bandera{i EKOLOGIJA

OVA GODINA PROGLA[ENA I GODINOM EKOLOGIJE EPS-a

Od zaga|iva~a do lidera POVRŠINSKI KOPOVI

NAKON “PUCAWA” KOPA U RB “KOLUBARA”

Ma{ine na sigurnom, ugaq “te~e”TERMOELEKTRANE

TE “NIKOLA TESLA B”: OPTIMIZACIJA RADA POSTROJEWA

Za jeftiniji kilovat-~asHIDROELEKTRANE

TENDER YA RA REVITALIZACIJU HE “BAJINA BA[TA”

Veliko interesovawe stranaca DISTRIBUCIJE

NAPLATA POTRAÆIVAWA U “ELEKTROVOJVODINI”

Rekorderi EPS-a REALIZUJU SE AMBICIOZNI PLANOVI U PD “JUGOISTOK”

Kapitalnim investicijama do spokojne zimeSVET

EU U POTRAZI ZA ENERGETSKOM BEZBEDNO[]U

Trì{tem protiv giganataEVROPSKA UNIJA OBJAVILA IZVE[TAJ O ENERGETSKOJ STRATEGIJI

Brisel hvali nuklearke“ZAUSTAVQA SE “SLOVA^KI KOZLODUJ”

Iskqu~en prvi blok NE u Bohunicama EVROPA SE OKRE]E SUNÊVOJ ENERGIJI

Bitka za “solarno trì{te”KULTURA

TERAZIJSKA ÊSMA

Prete~a nove varo{iDIMITRIJE SAVI]

Od loà~a do akademikaZDRAVQE

VREME ZIMSKIH BOLESTI

âj i supa - dobar lek QUDI

ZELENA STRUJA ZAVIÂJA

Gde god na|e{ zgodan potok…UPOZNAJMO SRBIJU

PITOMA VARO[ NA DIVQEM POQU

Beli labud

44

NA[ INTERVJU

4


Potro{wa elektri~-ne energije u Srbijine moè da se zau-stavi. U posledwe

dve godine ona je pove}anaza 1,67 milijardi kilovat-~asova ili 5,4 odsto. Ako seto svede na temperaturniprosek, onda 2006. u odnosuna 2004. godinu, ostvaren jerast od oko 1,62 milijardekilovat -~asova. To je, tako-|e, rast potro{we iznad petodsto. I suo~ili smo se saproblemom - kako da se po-krije taj konzum, kada smokrajem godine u{li u vi{e-mese~nu su{u, {to je dovelodo znatno mawe proizvodweu hidroelektranama? Pro-{le godine HE su dale 1,074milijarde kilovat-~asovamawe nego 2005. godine. Toje bila najmawa proizvodwaHE u posledwih nekolikogodina. Konzum je morao dase podmiri, pre svega, zna-~ajno ve}om proizvodwom utermoelektranama, samimtim i rudnicima ugqa.

Ovo je odmah na po~etkurazgovora za “kWh” istakaoZoran Manasijevi}, zamenikgeneralnog direktora EPS-a. Sumiraju}i i porede}i od-govaraju}e pokazateqe, on jepotom istakao da je u termoe-lektranama na ugaq u 2006.godini proizvedeno 23,36milijardi kilovat -~asova,{to je apsolutno najve}aproizvodwa od postankaEPS-a. U odnosu na 2005. go-dinu ona je ve}a za oko 1,22milijarde kilovat-~asovaili 5,5 odsto, a u odnosu na2004. godinu za ~ak 3,48 mi-lijardi kilovat-~asova ili15,91 odsto! U odnosu na

2001. godinu, TE su lane pro-izvele za oko 4,4 milijardekilovat - ~asova vi{e. To jepove}awe proizvodwe za23,1 odsto!

- Pa, neka posle ovih re-zultata neko stavi znak sum-we na sve ono {to smo pet go-dina radili u termoelektra-nama, kaè Manasijevi}. -Jasno je da je ovako velikuproizvodwu termoelektranapratila izuzetno dobra pro-izvodwa ugqa. Treba poseb-no ~estitati rudarima RB“Kolubara” na rekordu u2006. godini. To je izuzetanrezultat ako se ima u vidu daje u prethodnim godinama ru-darska oprema znatno mawerevitalizovana nego u term-oelektranama. Sa po~etkomzna~ajnih investicija u “Ko-lubari” i “Kostolcu”, s pra-vom o~ekujemo da ovi rekor-di od jeseni 2009. godine po-stanu pro{lost, jer }e tadanajve}i deo tih poslova bitizavr{en, {to zna~i da }e iproizvodwa biti ve}a negosada.

Bez obzira na ovakav rastkonzuma posledwih godina,a naro~ito u 2006. godini,veoma smo vodili ra~una otro{kovima proizvodweelektri~ne energije. Proiz-vodwa u kapacitetima, kojiproizvode najskupqu elek-tri~nu energiju, a to su “Pa-nonske elektrane “ je svede-na na minimum. Uvezeno je iznatno mawe elektri~neenergije od bilansom plani-ranih koli~ina, nagla{avaManasijevi}.

U “Panonskim TE-TO” u2006. godini proizvedeno jesvega 179,6 miliona kilo-

vat-~asova, odnosno najmaweu posledwih {est godina.Pore|ewa radi, zamenik ge-neralnog direktora EPS-anavodi podatak da su oveelektrane u 2003. godiniproizvele 605 miliona ki-lovat-~asova ili 3,4 puta vi-{e nego 2006. a u 2005. godi-ni 2,12 puta vi{e ili 381milion kilovat-~asova.

- Bilansom za 2006. godinubio je planiran uvoz 1,67 mi-lijardi kilovat-~asova elek-tri~ne energije. Uvezeno je,me|utim, samo 560,6 milionakilovat-~asova ili samo tre-}inu od planiranih koli~i-na. Pro{le godine nije bioplaniran izvoz, ali uspelose da se izveze 564,9 milionakilovat-~asova. Izvezli smo,zna~i, 4,3 miliona kilovat-

~asova vi{e nego {to smouvezli. Uspelo se isto ono{to je ura|eno i 2005. godi-ni - izvezeni su hidrovi{ko-vi. Dakle, jevtina energija jeprodavana na me|unarodnomtrì{tu po cenama koje suvi{e nego u Srbiji. U izvozuje ostvarena prose~na cenaod 41,21 evra po megavat - ~a-su, odnosno oko 4,1 cent zakilovat-sat. Vrednost izvozau 2006. bila je 23,3 milionaevra - obja{wava Manasije-vi}. Kada je o uvozu-izvozure~ posebno je bitno da jesmawivawem o~ekivanoguvoza od 1,11 milijardi ki-lovat - sati, EPS u{tedeooko 50 miliona evra. Ako sena to doda novac zara|en naizvozu, stiè se do nespor-nog zakqu~ka - EPS je samo u

ZORAN MANASIJEVI], ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a

Rudari i terma{i osvetlali obraz� Potro{wa ne moæe da se zaustavi pa je 2006. za gotovo 1,7 mi-lijardi kilovat-sati ve}a nego 2004. godine � Pro{le godineTE na ugaq ostvarile apsolutno najve}u proizvodwu od postan-ka EPS-a, koju su, pre svega, omogu}ili rekordi na kopovima“Kolubare” - Ostvaren i neplanirani izvoz od oko 565 mili-ona kilovat-~asova u vrednosti od 23,3 miliona evra

Godi{wi rekordi· najve}a potro{wa - 37,139 mlrd kWh

· najve}a proizvodwa TE - 27,602 mlrd kWh

· najve}a proizvodwa TE (bez kosmetskih) - 23,361 mlrd kWh

· najve}a proizvodwa TENT A - 8,840 mlrd kWh

· najve}a proizvodwa TE Kostolac B - 3,513 mlrd kWh

Mese~ni rekordi· najve}a proizvodwa - 3,870 mlrd kWh, u januaru· najve}a proizvodwa TE na lignit (bez kosmetskih) - 2,437 ml-

rdi kWh, u decembru· najve}a proizvodwa TENT A - 977 miliona kWh, u decembru· najve}a proizvodwa TE Kostolac B - 406 miliona kWh, u de-

cembru· najve}a proizvodwa HE Bajina Ba{ta - 252 miliona kWh, u

martuDnevni rekordi· najve}a potro{wa - 151 milion kWh, 26. januara· najve}a proizvodwa - 144,9 miliona kWh,7. februara· najve}a proizvodwa TE (bez kosmetskih) - 101 milion kWh, 17.

decembraTehni~ka efikasnost TE (na nivou godine, bez kosmetskih)maksimalno angaòvawe - 77,9%pogonska spremnost - 79,8%pouzdanost - 93,9%napomena - kako EPS ne raspolaè sa ta~nim podacima za TE naKosmetu, kao precizne podatke treba koristiti ostvarewa zakapacitete kojima upravqa EPS

Ostvarewa u 2006. godini

Zoran Manasijevi}

5


tom aspektu poslovawaostvario veoma ozbiqan fi-nansijski rezultat. Za to jesvakako, zasluàn proizvod-ni sektor, ali isto tako iDirekcija za trgovinu elek-tri~nom energijom kao iostale direkcije EPS-a, is-ti~e na{ sagovornik.

- Treba videti i prose~necene kilovat - sata ostvare-ne u izvozu. U 2005. godiniEPS je imao prose~nu izvo-znu cenu 33,5 evra po mega-vat-~asu, a pro{le go-dine 41,21 evro po me-gavat-~asu. To jasno po-kazuje da cene na ino-stranom trì{tu ra-stu, dok se na unutra-{wem uporno ne mewa-ju, {to je i velika opa-snost za poslovaweEPS-a, nagla{ava Ma-nasijevi}. EPS je za-dovoqan {to je uvoz u2006. godini znatnomawi od plana. Ali,ve}i je u odnosu 2005.godinu za 268,5 miliona ki-lovat -~asova, a u odnosu na2004. godine za 211,6 milio-na kilovat-~asova.

Prema re~ima Manasije-vi}a, uprkos tome {to je uvozu 2006. ve}i nego u prethodnedve godine, postignut je izu-zetan uspeh. Naime, konzumje u prethodne dve godine ra-stao u proseku za oko 800 mi-liona kilovat-~asova godi-{we a pro{lu godinu je obe-

leìo i drasti~an pad pro-izvodwe u hidroelektrana-ma, tako da je realizovaniuvoz minule godine od 560,6miliona kilovat-~asova, za-ista, bio minimalan. To, da-kle, predstavqa uspeh, jer jerast uvoza bio mawi od rastapotro{we. Treba se setiti2001. godine, kada je EPSuvezao ~ak 2,89 milijardikilovat-~asova ili 5,16 putavi{e nego lane.

- Posle te{kog decembra i

neplaniranog mawka iz HE,zbog ~ega smo tro{ili aku-mulacije i deponije ugqa,sada je situacija znatno bo-qa. Akumulacije su iznad bi-lansa, a deponije ugqa na ni-vou predvi|enih koli~ina -isti~e Manasijevi}. Povoq-na je ~iwenica da je jezeroRHE “Bajina Ba{ta” puno.Nije bilo nekih zna~ajnijihkvarova, tako da elektranerade pouzdano. Re{eni su i

neki problemi s energenti-ma, tako da EES moè da iz-drì i ve}e talase hladno-}e. Ova zima je bila topla ipotro{wa elektri~ne ener-gije je nià nego prethod-nih. Me|utim, ako se to svedena iste temperaturne uslove,konzum je u 2006. godini u od-nosu na prethodnu bio ve}ita~no za 1,023 milijarde ki-lovat-~asova ili 3,19 odsto.Dakle, bez obzira na vreme,potro{wa raste. Dileme ne-ma - privreda Srbije se opo-ravqa, radi se sve vi{e itro{i se sve vi{e elektri~-ne energije, ali se neracio-nalnost u potro{wi nasta-vqa.

Zbog toga se narednih ne-koliko godina, po re~imana{eg sagovornika, mogusmatrati kriti~nim perio-dom. Nastavi}e se rast po-tro{we, izuzev mo`da u slu-~aju ako ne do|e do drasti~-nih promena, kada je re~ oparitetu cena energenata,{to je malo verovatno. U tomperiodu EPS ne}e izgradi-ti novi kapacitet, niti }ebiti novih sistema na kopo-vima “Kolubare” i “Kostol-ca”. Dakle, ni wihove proiz-vodne mogu}nosti se ne}epove}ati. Zato ni termoe-lektrane na ugaq ne}e mo}ida proizvedu tu dodatnu mi-lijardu kilovat - ~asova

elektri~ne energije,{to bi mogle da imaugqa.

- Tih nekoliko go-dina treba preìve-ti, jer, po svemu sude-}i, ni na regionalnomtrì{tu ne}e bitidovoqno elektri~neenergije. Nama realnonedostaje najmawe 500megavata - kaè Mana-sijevi}. Taj nedosta-tak najefikasnije mo-è da se umawi racio-

nalnijom upotrebom elek-tri~ne energije. Pomoglabi, svakako, i kupovina ne-kog ve} izgra|enog kapacite-ta u okolini. Oko revitali-zacije HE “\erdap 1” bilo jeovih dana optimisti~kih na-java za start radova, ali na-àlost me|udràvni ugovorjo{ nije potpisan i ako to nebude u~iweno uskoro revita-lizacija u ovoj godini ne}emo}i da po~ne. Tolika para-

firawa, a potpisa nema. Tonama sada stvara velike pro-bleme, jer se vrlo brzo morada donese odluka {ta }e seraditi sa tim projektom, alito, naàlost, ne zavisi samood EPS-a.

Remonti predvi|eni za ovugodinu po~iwu u drugoj po-lovini marta. Sigurno je daoni, ni na koji na~in, ne}eugroàvati snabdevawe ku-paca elektri~nom energi-jom. Kada su remonti u pita-wu, izvesna ograni~ewa po-stoje samo kada je re~ o spo-sobnosti srpske privrede danas prati. To bi jedino,eventualno, moglo da uti~ena pomerawe nekih rokova -kaè Manasijevi}.

Kako daqe isti~e zamenikgeneralnog direktora EPS-a, elektrodistribucije su upro{loj godini ostvarileizuzetnu naplatu. Poslovod-stvo EPS-a je zadovoqno timrezultatima, ali nije i ni-voom gubitaka u distribu-tivnoj mreì, koji ponovorastu. Prostora ima i za da-qu revitalizaciju u distri-bucijama, a radi se i na po-boq{awu naponskih prili-ka i pove}awu kvaliteta is-poru~ene elektri~ne ener-gije. Na{ sagovornik isti-~e da }e morati da se izmenii sada{wi na~in davawa sa-glasnosti za prikqu~ewenovih kupaca, jer paradok-salno je da za neke ve}eobjekte elektrodistribuci-je, u skladu sa zakonom, sa-glasnost moraju da traè odMinistarstva za rudarstvo ienergetiku i EMS, a ne i odEPS-a, koji proizvodi ener-giju!

- Premisa da }e se energi-ja uvek na}i, ne stoji ~vrstona zemqi. Zato u ceo taj po-stupak moraju da se ukqu~e idirekcije EPS-a, posebnoDirekcija za proizvodwuenergije i Direkcija za tr-govinu. Proizvodne mogu}-nosti EPS-a u, narednih pargodina, su limitirane i nebi trebalo da se dogodi dadistribucije izdaju sagla-snosti za neke prikqu~ke, ada se kasnije ispostavi danema dovoqno energije zanapajawe tih objekata - re-kao je Manasijevi}. �

D. Obradovi}

UGAQ: RB Kolubara 2006. - 29.177.494 tona (najve}a u istorijiKolubare), Kopovi Kostolac - 6.896.352 tona (najve}a u istorjiKostolca)OTKRIVKA: Kopovi Kostolac - 27.847.239 kubika

Nikad ve}a proizvodwa na kopovima

Smawewem planiranog uvoza za oko 1,11 milijardi kilovat-

~asova EPS je u{tedeo oko 50 miliona evra, {to sa novcem od

izvoza od 23,3 miliona evra, predstavqa veoma ozbiqan

finansijski rezultat

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FOTO: M. GOLE

TENT: proizvodwau znaku rekorda

6


Sve je najzad iformalno sprem-no u vezi sa obez-be|ivawem sred-

stava za ve} dugo najavqi-vanu i vi{e puta odlaganurevitalizaciju agregataHE “\erdap 1”. Start ra-dova na “\erdapovom” pr-vencu, naime, dogovoren jeu najnovijoj verziji za 1.jul2007. godine i da bi se to irealizovalo nedostaje jo{samo da Vlada Ruske Fede-racije usvoji Me|udràv-ni sporazum o regulisawuklirin{kog duga biv{egSSSR, a sada Rusije, premaSrbiji. Zna~i, posle vi-{egodi{weg pre-pravqawa i reno-virawa ovog spora-zuma stekli su sesvi potrebni uslo-vi, s tim {to ga jeVlada Srbije po-sle wegovog para-firawa predalaruskoj strani da gausvoji, kako bi dvevlade na taj doku-ment stavile pot-pis, a ~ime bi seomogu}ilo otpo~i-wawe ugovorenihradova.

-Potpisivawe sporazumao~ekuje se, uprkos svemu, unajskorije vreme. Sve jejo{ jednom podrobno pre-~i{}eno i obe strane suprihvatile i parafiraletakav novi dokument. Sud-bina tog sporazuma je da jeve} nekoliko puta dopuwa-

van zbog razli~itih pro-blema koji su iskrsavali(na primer, prethodni do-kument odnosio na Srbijui Crnu Goru). Kada je toizmeweno, a po wegovomparafirawu, problemi suse pojavili u vezi sa dugomvezanim za gas. A kada je ito re{eno i sporazum, naj-zad, pro{ao sve formalnei druge prepreke predat jeVladi Rusije na usvajawe,{to jo{ nije u~iweno. Jo{jednom isti~em da u wemudeo koji se odnosi na ugo-vor o revitalizaciji agre-gata HE “\erdap 1” ni pokom osnovu nije sporan i

uzroci za odlagawe wego-vog potpisivawa uvek subili iz sasvim drugih raz-loga - kaè za list “kWh”Dragan Stankovi}, direk-tor PD “Hidroelektrane\erdap” d.o.o. Kladovo.

Prema re~ima Stankovi-}a, ukoliko se ovaj spora-zum uskoro, ipak, ne potpi-

{e, JP EPS i PD “Hidro-elektrane \erdap” pred-loì}e ruskim poslovnimpartnerima da planiranarevitalizacija zapo~ne1.jula 2007. godine i to sarealizacijom komercijal-nog ugovora. Jer, daqe od-lagawe wenog starta, s ob-zirom na zastarelost agre-gata HE “\erdap 1”, svaka-ko, veoma nepovoqno }e seodraziti na pouzdanu pro-izvodwu elektri~ne ener-gije, tim pre {to ve} odav-no nije dovoqno {to se nawima iznu|eno posledwihgodina obavqaju samo re-monti za “preìvqavawe”.

A zbog starosti tihkapaciteta i ka-{wewa wihove mo-dernizacije, znaweinèwera i drugihstru~waka u dru{tvuusmereno je, pre sve-ga, na odràvawe po-strojewa.

Prema ugovoru saruskom firmomOAO “Silovije ma-{ini” revitaliza-cija agregata treba-lo je da po~ne jo{ u2004. godini. Ruski

partneri su, stoga, proiz-veli i kompletirali prviagregat za revitalizaciju,~ija je oprema upakovana i~eka na transport i ugrad-wu. Jo{ u 2004. godiniOAO “Silovije ma{ini”,odnosno wena filijala“Elektrosila”, proizvelaje, naime, sve delove za re-

vitalizaciju prvog plani-ranog agregata na HE“\erdap 1” ( po planu u oveposlove prvi }e u}i {estiagregat), dok je u firmiLMZ u februaru 2005. go-dine zavr{ena proizvod-wa opreme i delova za prvuna redu hidroturbinu. Svata oprema uskladi{tena je

DRAGAN STANKOVI], DIREKTOR PD “\ERDAP”

Kliring ili komercijalni ugovor� Inoviran i dopuwen Me|udræavni sporazum o regulisawu klirin{kog duga biv-{eg SSSR prema Srbiji kona~no pro{ao sve filtere i samo jo{ ~eka da ga Vlada Ru-ske Federacije usvoji, posle ~ega bi usledilo wegovo potpisivawe � Ukoliko se tajdokument uskoro ne potpi{e, JP EPS I PD “Hidroelektrane \erdap” predloæi}e ru-skim partnerima izmenu na~ina finansirawa kako bi revitalizacija HE “\erdap 1”mogla da po~ne 1.jula 2007. godine.

RAZGOVOR S POVODOM

Sve potrebne radwe u vezi sapripremama za po~etak radova

ura|ene su i u PD “\erdap”:zavr{ena je revitalizacija imodernizacija dizalica 400

tona, izgra|ena je remontna baza,podignuta stambena zgrada

za ruske stru~wake...

*

*

Posledwi ~as za revitalizaciju agregata:HE “\erdap 1”

FOTO: M. DRÂ

7


FO

TO

: M. D

R^

A

u magacinu i ~eka na preu-zimawe. Drugim re~ima, saproizvodne strane sve jeve} duè vreme spremno zapo~etak posla.

-Sve potrebne radwe uvezi sa pripremama za po-~etak radova ura|ene su i uPD “Hidroelektrane \er-dap” - isti~e Stankovi}.

Zavr{ena je revitalizaci-ja i modernizacija dizali-ca 400 tona, izgra|ena jeremontna baza, podignutaje i opremeqena stambenazgrada za sme{taj ruskihstru~waka koji }e nadgle-dati i voditi radove.Termoelektro, kao podi-zvo|a~ radova, zavr{io je,tako|e, revitalizacijumonta`nih ure|aja za hi-droagregat. Nabavqeni su,uz to, neophodni alati, po-trebna mehanizacija, tran-sportna sredstva ...

Imaju}i u vidu staweagregata na ovoj elektraniilustrativno je da je od po-~etka rada do 1.februara2007. godine ovde proizve-deno ukupno oko 202,59 mi-lijarde kilovat-~asovaelektri~ne energije. Upro{loj hidrolo{ki veo-ma nepovoqnoj godini do-bijeno je preko 5,31 mili-jardi kilovat-~asova, a do1. februara ove godine (ito u trenutno malovodnomperiodu sa maksimalnimproticajem od 5.800 kubikavode u sekundi) blizu 43,7miliona kilovat-~asovaelektri~ne energije.

Kako isti~e Stankovi},drugi zna~ajan posao u ovojelektrani u 2007. godinibi}e kapitalni remont nabrodskoj prevodnici. Re-vitalizacija srpske brod-ske prevodnice na HE“\erdap 1” je prakti~nozapo~eta zamenom sredwihvrata .U okviru Master

plana ( na osnovu kojeg sefinansiraju projekti unu-tra{wih plovnih putevaRepublike Srbije), EARradi na ugovoru sa Repu-blikom Srbijom za pri-premu preostale dokumen-tacije za modernizaciju izamenu opreme na ovoj pre-vodnici (deo projekta jeve} ura|en). U toku su pre-govori da, na osnovu usa-gla{enog projektnog za-datka sa Ministarstvom zakapitalne investicije Sr-bije, kao nosiocem poslovai sa PD “Hidroelektrane\erdap”, EAR raspi{etender za izbor projektan-ta za izradu dokumentacijeza revitalizaciju obebrodske prevodnice (i naHE “\erdap 2”). Taj posaoobavqa}e se u duèm vre-menskom periodu.

S druge strane, rumunskiinvestitor ve} je ugovoriorevitalizaciju brodskeprevodnice svoje |erdap-ske elektrane “Portile deFier 1” i u planu je da onapo~ne 1.maja 2007. godine ida se, uz odre|ene kratko-trajne prekide, zavr{i zadesetak godina.

U HE “\erdap 1” ve} jeura|en tehni~ki projekatizgradwe i montaè rav-nih radnih gorwih vrata,idejni projekt zameneelektro, hidrauli~ke ienergetske opreme za celuprevodnicu, kao i za oja-~avawe ve} remontovanihvrata. Redovni remontiza ciq imaju da omogu}ena{oj brodskoj prevodni-ci da se u tom duèm vre-menskom periodu izvo|e-wa radova na rumunskojstrani prevo|ewe brodo-va kroz wu vr{i u oba sme-ra. Jer, svaki kvar moèizazvati prekid saobra-}aja na tom evropskom ko-ridoru broj 7.

-U 2007. godini planira-no je dosta sloènih po-slova i na HE “\erdap 2”,kao {to je zavr{etak sana-cije, odnosno kapitalnogremonta sa elementima mo-dernizacije na agregatima9 i 10 (a koji obuhvataju za-menu generatorskog vrati-la - i to samo na “desetki”,a turbinskog regulatora,komandne table, segmenata

radijalnih leàjeva i dru-ge sitnije zahvate na obaagregata) - napomiweStankovi}. Od drugih va-`nijih poslova izdvajajuse jo{ redovan remont naA 4, koji je preba~en izprethodne godine, zatimproduèni remont na A 5 isanacija sa zamenom tur-binskog vratila na A 6. Uremont i to u trajawu od{est meseci u}i }e i brod-ska prevodnica. Svi oviremontni radovi paralel-no se izvode sa komplet-nom modernizacijom po-strojewa a {to je su{tin-ski vezano za wihovu boqui sigurniju eksploatacijuu narednim godinama. HE“\erdap 2” do sada proiz-vela je, ina~e, vi{e od27,46 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energi-je. U 2006. godini, kada ni-je realizovan plan, proiz-vodwa je iznosila preko1,23 milijarde kWh, a u2007. godini do 1. februa-ra ostvareno je preko 125,9miliona kWh.

[to se ti~e “VlasinskihHE”, najstarijih u sistemu,direktor PD “Hidroelek-trane \erdap” napomiweda je u toku izrada tender-ske dokumentacije za revi-talizaciju sistema za sop-stvenu potro{wu elek-tri~ne energije. Do krajagodine bi}e, tako|e, zavr-{eni i revidovani projek-ti za kompletnu revitali-zaciju ovih elektrana.

U ~etvrtom ogranku ovogdru{tva HE “Pirot” , a uciqu pove}awa proizvod-we elektri~ne energije ,veoma je zna~ajna realiza-cija poslova iz projektaprevo|ewa vi{ka voda To-plodolske reke u akumula-ciju “Zavoj”, za koje jo{ ni-je dobijena gra|evinskadozvola. Na osnovu togprojekta, naime, dodatnaproizvodwa u elektranibi iznosila 29,6 milionakilovat-~asova godi{we.Ukoliko se ne dobije gra-|evinska dozvola planirase konzervirawe do sadaizvedenih radova na izgra-|enom tunelu za prevo|eweovih voda. �

Miodrag Filipovi}

Priobaqe - zna~ajan resursKako isti~e Stankovi} veoma zna~ajan

segment za PD “Hidroelektrane \erdap” jepriobaqe HE “\erdap 1” i HE “\erdap 2”. Toje i razlog zbog ~ega se sa wegovom eksplo-atcijom kontinuirano realizuje programosmatrawa, merewa i analize uticaja uspo-ra Dunava na priobaqe i akumulacije. A ko-liko je to sloèn posao najboqe svedo~i to{to ga ~ine devet obimnih podprograma. Re-zultati iz programa ukazuju da }e sistem trajati i “vi{e od proce-na” . Paralelno sa sprovo|ewem programa preduzimaju se i merena o~uvawu kvaliteta svih voda koje uti~u u akumulaciono jeze-ro, u skladu sa evropskim normativima i standardima.

Protekla godina je bila karakteristi~na po registrovanim100-godi{wim velikim vodama. U jesen 2006. godine je malo ne-dostajalo i do wihovog najnièg nivoa od kada se vr{e merewa.PD “Hidroelektrane \erdap” je prvo dobilo licencu za proiz-vodwu elektri~ne energije kao i potrebne vodoprivredne do-zvole, kojima su obaveze u priobaqu ure|ene za narednih se-dam godina, {to omogu}ava nastavak investicionih radova ijo{ kvalitetnije odràvawe svih sistema za{tite, po{to je uproteklom periodu na pojedinim ta~kama dolazilo do problemau odbrani koji su re{avani intervencijom “na licu mesta”.

DRAGAN STANKOVI]

direktor PD „\erdap“

Obimni remontni radovi i na postrojewima

HE “\erdap 2”


8

FORUMI

Na sednici Uprav-nog odbora EPS-a, odrànoj 29. ja-nuara (predseda-

vao prof.dr Jeroslav@ivani}) na osnovu Ured-be Vlade Srbije donete suodluke o minimumu proce-sa rada u JP EPS, odnosnou 11 zavisnih privrednihdru{tava koje je EPSosnovao. Na osnovu togakao najzna~ajnije izdvajase da je za vreme trajawa{trajka u svim privrednimdru{tvima JP EPS mini-mumom procesa rada po-trebno obezbediti najma-we 90 odsto potreba elek-tri~ne energije utvr|enihenergetskim bilansom Re-publike Srbije. Takavprocenat proizvodwe, kaoi distribucijeelektri~ne ener-gije, obezbe|uje sena osnovu iskaza-nih potreba u dnev-nom planu radaproizvodnih kapa-citeta u hidroe-lektranama, termo-elektranama i utermoelektranama-toplanama, odnosno di-stributivnih kapaciteta.

Za vreme {trajka u pro-izvodnim privrednim dru-{tvima minimumom proce-sa rada obuhva}eni su iobavqawe poslova kojimase obezbe|uje izvr{avaweobaveza na osnovu teku}ihposlova iz spoqnotrgo-vinskog poslovawa, zatimpreduzimawe mera za{titeobjekata, postrojewa iliure|aja, kao i potrebnihradwi za otklawawe kva-rova, havarija i drugih teh-ni~kih smetwi koje mogu

dovesti do poreme}aja u is-poruci elektri~ne ener-gije ili do prekida norm-alnog funkcionisawaEES, kao i preduzimaweneophodnih mera za{titeìvotne sredine, protiv-poàrne za{tite i mera zaza{titu i bezbednosti ì-vota i zdravqa qudi i imo-vine i izvo|ewe remontaproizvodnih objekata, po-strojewa ili ure|aja uskladu sa planiranim iugovorenim rokovima.

Minimumom procesa ra-da u distributivnim pri-vrednim dru{tvima po-trebno je obezbediti oba-vqawe poslova kao {to suupravqawe distributiv-nim EE sistemom radi is-poruke elektri~ne energi-

je, kojom se obezbe|ujeuredno i kontinuiranosnabdevawe tarifnih ikvalifikovanih kupaca,zatim merewe isporu~enihkoli~ina elektri~neenergije i organizovaweposlova obra~una i napla-te da se odvijaju bez zasto-ja, obustavqawa isporukeelektri~ne energije i is-kqu~ewe objekata sa di-stributivnog EE sistema,izvr{avawe obaveza naosnovu teku}ih poslova izspoqnotrgovinskog poslo-vawa i re{avawa po prio-

ritetnim zahtevima zapristup distributivnomEE objektu za koje opera-tor utvrdi da su od zna~ajaza sigurnost funkcioni-sawa EE sistema. Tu, tako-|e, spadaju i re{avawa pozahtevima za izdavawe odo-brewa za prikqu~ewe obje-kata, kao i mere za{titeovih objekata da ne do{lo

do kvarova ili hava-rija koje mogu dove-sti do poreme|aja uisporuci elektri~-ne energije, mere za-{tite ìvotne sre-dine, protivpoàr-ne za{tite i bezbed-nosti qudi i i imo-vine i na kraju iodràvawe ovih ka-

paciteta u skladu sa ve|utvr|enim rokovima i za-kqu~enim ugovorima.

Za vreme {trajka u pri-vrednim dru{tvima po na-logu generalnog direkto-ra JP EPS preduzima}e se,tako|e, i druge mere sa ci-qem obezbe|ivawa potreb-nog obima proizvodwe idistribucije elektri~neenergije, utvr|enog Ured-bom o minimumu procesarada u JP EPS.

-Vlada Srbije je donelaUredbu o minimumu proce-sa rada u JP EPS , kojom je

u ~lanu 3 predvi|eno daovo javno preduze}e, kaodelatnost od javnog inte-resa, utvr|uje minimumprocesa rada u javnimpreduze}ima i dru{tvimakoje je osnovalo - istaklaje Olivera Doli}, direk-tor Direkcije za pravneposlove i qudske resurseEPS-a. Polaze}i od oveobaveze , a u skladu sa ovla-{}ewima Upravnog odbo-ra EPS-a posebnim odlu-kama za svako privrednodru{tvo odre|en je mini-mum procesa rada za vreme{trajka u zavisnosti od vr-ste delatnosti koje se uwima obavqaju. Takve od-luke u potpunosti su sagla-sne sa Uredbom o minimu-mu procesa rada u JP EPS,a s obzirom na tehni~ko-tehnolo{ku i funkcio-nalnu povezanost i potre-bu jednovremenog obavqa-wa razli~itih poslova uprivrednim dru{tvima, akako bi se i u uslovima{trajka mogla obezbeditisigurnost funkcionisawaelektroenergetskog siste-ma Srbije, paralelan radsa susednim EES, zatim si-gurno, kvalitetno i pou-zdano snabdevawe elek-tri~nom energijom, konti-nuirano i nesmetano snab-

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Tokom {trajka - 90 odstopotrebne struje � Na osnovu Uredbe Vlade Srbije za vreme trajawa{trajka utvr|eni minimumi procesa rada u privred-nim dru{tvima JP EPS � U PD “Elektrosrbija” form-ira}e se osam umesto dosada{wih 18 ogranaka

Ubudu}e poslovawesa novim

ujedna~enim ograncima: {alteriPD “Elektrosrbije”

Direktori dru{tava ovla{}enisu da odrede na~in

obezbe|ivawa minimuma procesarada i zaposlene koji su du`ni

da rade za vreme {trajka*

*


9

devawe termoelektranapotrebnim koli~inamaugqa, za{tita energetskihpostrojewa, objekata isredstava rada, kao i bez-bednost qudi i imovine.

Na ovaj na~in obezbe|uju seuslovi da se na jedinstve-nim i uskla|enim osnova-

ma obezbedi minimum pro-cesa rada za vreme {trajkau JP EPS i wegovim zavi-snim privrednim dru-{tvima. Direktori dru-{tava ovla{}eni su da od-

rede na~in obezbe|ivawaminimuma procesa rada ida odrede zaposlene koji su

du`ni da rade za vreme{trajka. Saglasno ~lanu10. Zakona o {trajku, priutvr|ivawu minimuma pro-cesa rada, uzeti su u obzirmi{qewa, primedbe ipredlozi sindikata. OvaOdluka stupa na snagu na-rednog dana po objavqiva-wu u “Slu`benom glasnikuRepublike Srbije”.

^lanovi Upravnog odbo-ra EPS-a doneli su i odlu-ku o davawu saglasnosti naodluke o ukidawu ogranakai o izmeni odluka o obra-zovawu ogranaka u pri-vrednim dru{tvima “Ele-ktrosrbija” d.o.o. Kraqevoi “Elektrovojvodina”d.o.o. Novi Sad. Na osnovutoga u PD “Elektrosrbija”umesto dosada{wih 18obrazova}e se osam ograna-ka i to sa sedi{tima uAran|elovcu, Vaqevu, Ja-godini, Kraqevu, Kru{ev-cu, Uìcu, â~ku i [apcu.Saglasnost na ove odlukedata je imaju}i u vidu rea-lizaciju plana poslovawaEPS-a za 2006. godinu, a

zbog racionalnije organi-zacije poslova u ogranci-ma privrednih dru{tava,uz po{tovawe ekonomskihkriterijuma.

Kako je tim povodom is-takao Vladimir \or|evi},generalni direktor EPS-a, takvim ukrupwavawem de-lova i ogranaka nastavqenje proces reorganizacije irestrukturisawa privred-nih dru{tava EPS-a. Noviogranci u PD “Elektrosr-bija” ima}e, tako na pri-mer, oko 100.000 potro{a-~a i poklapa}e se, pritom,sa teritorijalnom organi-zacijom Republike. a time}e se, izme|u ostalog, po-sti}i i boqa efektivnost,mawi tro{kovi i ve}a ra-cionalizacija poslovawa.Takvo novo obrazovaweogranaka sprove{}e se jo{i u PD “Centar” d.o.o. Kra-gujevac, sa ~ime }e se i zavr-{iti proces formirawaprivrednih dru{tava u JPEPS. �

M.Filipovi}

Sredinom februara po-~iwe jedan od najva`nijihposlova u EPS-u - zamenastarih brojila i moderni-zacija mernih ure|aja u di-stribucijama. Prve koli~i-ne tih ure|aja koje EPS na-bavqa iz kredita EBRDstiù za nekoliko dana iodmah }e se uputiti u pri-vredna dru{tva za distri-buciju elektri~ne energije,koja su ve} pripremila di-namiku wihove ugradwe.

Zamena starih i dotraja-lih brojila }e potrajati pu-nih deset godina, jer pred-stoji da se na mernim me-stima kod kupaca na niskomnaponskom nivou postavioko tri miliona novih, so-fisticiranih ure|aja zamerewe i kontrolu potro-{we elektri~ne energije.

U ovoj prvoj nabavci, ko-ja se realizuje po osnovu

me|unarodnog tendera ras-pisanog januara pro{legodine, re~ je o ukupno130.700 mernih ure|aja, ko-je }e isporu~iti dva ponu-|a~a, sa kojima je EPS pot-pisao ugovore krajem pro-tekle godine. Na me|una-rodnom tenderu su podse-}amo, kao najpovoqnijiponu|a~i, izabrani fran-cuski “Saèm”, od koga senabavqaju monofazna itrofazna brojila, i novo-sadski “Enel”, koji ispo-ru~uje merne grupe.

U Direkciji EPS-a zadistribuciju elektri~neenergije isti~u da }e pri-vredna dru{tva, efikasnomugradwom novih ure|aja, de-limi~no nadoknaditi utro-{eno vreme na dugu tender-sku proceduru, koja se ote-gla na ~itavu godinu. Raz-log za odugovla~ewe nabav-

ke leì u neosnovanimàlbama nekih nezadovoq-nih ponu|a~a koji nisu pri-hvatili odluku tenderskekomisije, pa su se àliligde god su mogli. U predsto-je}em periodu, ugradwa no-vih brojila bi}e priori-tetna obaveza svih privred-nih dru{tava za distribu-ciju elektri~ne energije.

Da podsetimo, pored ovenabavke iz kredita EBRD,

koja se realizuje na nivouEPS-a, tri privredna dru-{tva (“Elektrodistribu-cija Beograd”, “Elektrosr-bija” i “Jugoistok - Elek-trotimok”) nabavqajuukupno jo{ 10.700 brojilai mernih grupa sopstvenimsredstvima, {to zna~i poosnovu “doma}eg” Zakona ojavnim nabavkama. �

A. C.

NABAVKA MERNIH URE\AJA IZ KREDITA EBRD

Stiù brojila!

Zamena starih i dotrajalih

brojila potraja}e deset

godina

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


10

USrbiji potro-{wa elektri~neenergije nepre-stano raste, a we-

na cena je isuvi{e niskada bi se podmirili tro-{kovi proizvodwe i di-stribucije, a kamoli da segrade novi objekti u elek-trodistributivnom siste-mu EPS-a, u koji proteklihgodina nije moglo da seulaè u skladu s potreba-ma. Zato sada nedostaju tra-fo-stanice na svim napon-skim nivoima i naro~itona 0,4 kilovolti, gde je ve-likom potro{wom sveugroènija i distributiv-na mreà. Otuda, ako EPSne stigne do cene kilovat-sata koja }e omogu}iti ula-gawa u distributivneobjekte, moglo bi se dogo-diti da se ugrozi kvaliteti kontinuitet snabdevawakrajwih kupaca i da mnogiod wih budu bez struje iakoje u sistemu ima.

Ovo je konstatovano nasastanku poslovodstvaEPS-a i direktora pri-vrednih dru{tava EPS-aza distribuciju elektri~-ne energije, koji je sredi-nom januara odràn na Pa-li}u, a bio je posve}en ak-tuelnim zadacima u di-stributivnoj delatnostiEPS-a, kao {to su naplataisporu~ene energije, sma-

wewe gubitaka i realiza-cija planova odràvawa iinvesticionih ulagawa.

Generalni direktorEPS-a Vladimir \or|evi}istakao je da je dosada-{wim naporima i ulagawi-ma Elektroprivreda Srbijestigla do odre|enog nivoakonsolidacije i raciona-lizacije, kako u pogleduuve}ane proizvodwe elek-tri~ne energije, tako i usmawewu broja zaposlenih.Sada se EPS, prema wego-vim re~ima, nalazi na pre-kretnici i sa te ta~ke ili}e krenuti napred ili }e seobru{iti. [ta }e prevag-

nuti, zavisi od toga da li }eEPS imati odgovaraju}ucenu svog proizvoda i koji}e organizacioni oblikpoprimiti. \or|evi} je re-kao da on budu}i EPS vidikao akcionarsko dru{tvosa ve}inskim dràvnimvlasni{tvom.

Od cene struje zavisi ikako }e se kretati wena po-tro{wa, a od potro{we,{ta }e morati u distribu-cijama hitno da se gradi,koliko sredstava }e bitipotrebno da se ulaè u odr-àvawe objekata i mreè.Za ovu godinu planirano jeda se za prioritetne inve-

sticije u ED objekte uloìoko 107 miliona evra.

Zoran Manasijevi}, za-menik generalnog direkto-ra EPS-a, rekao je da je pro-{lo vreme u kome je rad PDza distribuciju ocewivansamo na osnovu ostvarenenaplate i smawivawa gubi-taka i da }e se u narednomperiodu ova dva elementaposlovawa podrazumevati, amnogo ve}a pa`wa posve}i-va}e se investicionim ak-tivnostima. Kako je ista-kao, najva`niji parametarza ocenu uspe{nosti svakogod privrednih dru{tavabi}e broj novoizgra|enih

SASTANAK POSLOVODSTVA EPS-aI DIREKTORA PRIVREDNIH DRU[TAVA ZA DISTRIBUCIJU

Potro{wa diktira planove� Od cene struje zavisi i kako }e sekretati wena potro{wa, a od potro-{we, {ta }e morati u distribucijamahitno da se gradi i koliko sredstava }ebiti potrebno da se ulaæe u odræava-we objekata i mreæe

Odràti visok stepen naplate i smawiti gubitke energije:

sa sastanka na Pali}u

11


objekata u distributivnomsistemu. U razgovoru je, me-|utim, skrenuta pa`wa(Branislav \or|evi}, di-rektor PD “Elektrovojvo-dina” i Aleksandar Jawi},direktor PD “Jugoistok) daje realnost poslovawa na-àlost takva da distribu-tivnim dru{tvima ostaje

malo sredstava za ulagawe unove objekte i mreù i dase, pored ve}e cene struje,mora definisati i jasnastrategija razvoja elektro-distributivnog sistema,kao i izvori investirawa uwega.

U vezi s naplatom potro-{we elektri~ne energije,na sastanku je konstatova-no da je u 2006. godini onabila na zadovoqavaju}emnivou, jer je naplata faktu-risane realizacije bez ka-mate dostigla 98,64, a sakamatom celih 96 procena-ta. I u ovoj godini, kako jedogovoreno, mora se odr-àti visok stepen naplate,jer od toga zavisi poslova-we svih privrednih dru-{tava u sistemu EPS-a ikompanije kao celine.

Za razliku od naplate,koja je dobro i{la i kojojsu svi distributeri tokompro{le godine bili najvi-{e posve}eni, na planusmawewa gubitaka elek-tri~ne energije u distri-butivnom sistemu nisuostvareni zacrtani zadaci.Ta~nije, kako je rekao Ra-dovan Stani}, direktorDirekcije za distribucijuelektri~ne energije, mere

koje su preduzimane u skla-du sa jedinstvenim progra-mom za smawivawe gubita-ka (JOP) nisu dale o~eki-vane rezultate, tako da jezabeleèn trend rasta, ko-ji bi u ovoj godini trebalozaustaviti. Na godi{wemnivou, gubici elektri~neenergije u 2006. godini do-stigli su 15,1 odsto. Tomesu razlog ne samo kra|estruje, sa kojima se te{koizlazi na kraj, nego i slabaopremqenost distribucijaure|ajima za kontrolu i me-rewe potro{we.

Na sastanku je dogovore-no da se razmotre mogu}no-sti za stimulisawe radnihekipa i pojedinaca poosnovu doprinosa smawi-vawu gubitaka, ali }e sepre svega intenziviratikontrola kupaca. U vezi stim je i zahtev da zamenabrojila bude u skladu s di-namikom wihovog pristi-zawa, po osnovu ugovora saponu|a~ima, koji su oda-brani u tenderskoj proce-duri nabavke iz kreditaEBRD. Naravno, kao trajnaobaveza ostaje realizacijaJOP-a, jer samo sistemat-skim radom na smawewu gu-bitaka oni mogu da se dove-

du do nivoa tehni~kogstandarda ili barem da bu-du onoliki koliki su i udistributivnim sistemimazemaqa u okruèwu. Tako-|e, i daqe }e se nastojatida se, u formi privreme-nog prikqu~ka, omogu}ilegalan prikqu~ak svihkupaca koji ne posedujugra|evinsku dozvolu za svo-je ku}e i stanove.

Dragojlo Baàlac, zame-nik generalnog direktoraEPS-a, informisao je o to-ku dogovarawa sa Agenci-jom za energetiku o proce-duri primene Metodologi-je za obra~un tro{kova pri-kqu~ka na sistem za prenosi distribuciju elektri~neenergije, naglasiv{i da }esvako privredno dru{tvoimati svoj cenovnik tro-{kova i da }e znatno opte-re}ewe cene prikqu~ka bi-ti pribavqawe saglasno-sti za izvo|ewe prikqu~kana elektrodistributivnumreù. Tako|e, na sastankuje dogovoreno da se pripre-mi novi tender za nabavkujo{ sto hiqada brojila zadaqinsko o~itavawe po-tro{we. �

A. Cvijanovi}

ODLOÆENO NAGRA\IVAWE REDOVNIH PLATI[A

[tedqive sijalice u martuTender za nabavku

120.000 komada {tedqivihkompakt fluorescentnihsijalica (CFL), namewe-nih nagra|ivawu doma}in-stava u Srbiji koja naju-rednije pla}aju ra~une zastruju, a koji je EPS raspi-sao krajem pro{le godine,naàlost nije mogao da sezavr{i izborom najpovoq-nijeg ponu|a~a. Nijedan odu~esnika nije ispunio sveuslove koje je postavioEPS - da renomirani is-poru~ilac, koji nudi kva-litetne sijalice po pri-stupa~nim cenama, dostavii svu potrebnu dokumenta-ciju koju predvi|a ovakavpostupak nabavke.

- Elektroprivreda Sr-

bije }e ispuniti ono {toje obe}ala. Poklona }ebiti, ali umesto u febru-aru, deli}emo ih u martu.Moramo da po{tujemo Za-kon o javnim nabavkama iu skladu s wim do krajafebruara zavr{i}emo ovunabavku - isti~e RadovanStani}, direktor Direk-cije EPS-a za distribu-ciju elektri~ne energije.O~ekujemo da }e sijalicesti}i do kraja marta i od-mah }e po~eti podela pre-ma utvr|enim kriteriju-mima i proceduri.

- Zna~i, ne odustajemood na{eg plana, ve} akci-ju nagra|ivawa urednihplati{a samo pomeramoza oko mesec dana. Jedini

razlog je na{a èqa iobaveza da po{tujemo za-kon - nagla{ava Stani}.

Direkcija }e sijalicenajpre podeliti privred-nim dru{tvima za distri-buciju elektri~ne ener-gije, i to proporcional-no broju potro{a~a u ka-

tegoriji “doma}instva”koji uredno izmiruju svojeobaveze, a distribucije }eih poklawati najuredni-jim plati{ama. Po dve{tedqive sijalice dobi-}e 60.000 doma}instava uSrbiji.

A. C.

Dokumentacija zaustavila nagra|ivawe kupaca

Ni dobra naplata ne moè da pomogne sa niskom cenom struje

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


12

Interes Srbije je dase EPS finansij-ski konsoliduje ida kao takav ima

mogu}nost da, kada je re~ oinvesticijama, nastupi uokolnim dràvama. Ovo je10. januara 2007. u razgovoru,sa predstavnicima svih va-`nijih medija u Srbiji, izja-vio Radomir Naumov, mini-star rudarstva i energetikeu Vladi Republike Srbije.On je, na po~etku razgovora,istakao da je Evropska unijaenergetiku izabrala kaokqu~ni faktor za postizawepoliti~ke i ekonomske sta-bilnosti u jugoisto~nojEvropi. Zbog toga je dostiza-we liderske pozicije srpske

energetike u regionu, jedanod najva`nijih ciqeva budu-}eg rada Ministarstva ru-darstva i energetike, ali iVlade Srbije. Taj ciq se, ka-ko je rekao Naumov, moè po-sti}i, jer je Srbija prekoelektroenergetskog sektora,tehni~ki i normativno ve}povezana sa evropskom zajed-nicom.

Govore}i o uspostavqawupravnih, institucionalnihi strate{kih okvira za re-formu energetike u Srbiji,ministar Naumov je istakaoda je krajem pro{le godinedonet i Program za ostvare-we Strategije energetskograzvoja, kao i Nacionalniakcioni plan gasifikacije.

- Svakog dana o~ekujemopoziv iz Moskve da se tamona|e slobodan termin kakobi se na nivou ministarsta-va finansija Ruske Federa-cije i Srbije potpisao spo-razum o regulisawu starihdugova, odnosno klirin-{kog duga biv{eg SSSRprema Srbiji. Potom }e na-{e i odgovaraju}e rusko mi-nistarstvo potpisati proto-kol o modernizaciji i revi-talizaciji HE \erdap 1. Nabazi tog klirin{kog duga uiznosu od 100,5 miliona do-lara, isporu~i}e se odgova-raju}a oprema, a firme, kojebudu obavqale poslove revi-talizacije, trebalo bi da ihokon~aju u narednih pet go-

dina - rekao je Naumov. On je, tako|e, dodao da ce-

na struje nije odgovaraju}a irealna zbog dodatnih tro-{kova, kao {to su investi-rawa u nove pogone i za{ti-ta ìvorne sredine.

- Na{a elektroprivredanije rasipni~ka, nema prete-ran broj zaposlenih, tehno-lo{ki procesi su takvi daimaju svoje tro{kove, koji supod kontrolom i sa tog sta-novi{ta ona se ne moè tre-tirati kao da sama pumpa ne-ke cene. Promena cene elek-tri~ne energije ne bi treba-lo da bude do aprila ove go-dine - rekao je Naumov. �

D. Obradovi}

Literarni konkurs “Tesla -bajka o struji”u okviru akcijeEPS I DECA - TESLA 150, za-jedno sa likovnim, koji je odr-àn u aprilu 2006, bio je deodràvnog Programa obeleà-vawa 150 godina od ro|ewaNikole Tesle. Tokom oktobra2006. godine na temu “Tesla -bajka o struji” pisalo je 2.200dece iz 560 osnovnih {kola{irom Srbije.

Konkurs je organizovanpreko Ministarstva prosve-te i sporta, a u wegovoj rea-lizaciji u~estvovalo je svih11 privrednih dru{tavaEPS-a, koja su i nagradilaautore 60 najboqih radova uprvom krugu selekcije i wi-hove nastavnike srpskog je-zika. U drugom krugu selekci-je, od ovih 60 izabrano je 10najboqih radova.

Autori 10 najboqih radovasu: Vawa Stojanovi}, V raz-red, O[ “Marija Bursa}” Beo-grad, Aleksa Bala{evi}, Vrazred, O[ “Kosta Trifko-vi}” Novi Sad, Dimitrije Mi-lenkovi}, V razred, O[ “Do-sitej Obradovi}” Poàrevac,Darija ]atipovi}, VI razred,

O[ “Nikola Tesla” Ba~ka To-pola, Qubomir Graovac, VIrazred, O[ “Nikola Tesla”Beograd, Nenad Nikoli}, VIrazred, O[ “Miladin Miti}”Lapqe Selo, An|ela Stefa-novi}, VI razred, O[ “Mom~i-lo Popovi} Ozren” Para}in,Sabo Judit, VII razred, O[“Se~ewi I{tvan” Subotica,Danijel Lazi}, VII razred, O[“Dobrila Stamboli}” Svrqigi Irina Stojanovi}, VIII raz-red, O[ “Vuk Karaxi}” Ni{. �

S. Roslavcev

RADOMIR NAUMOV, MINISTAR RUDARSTVA I ENERGETIKE RAZGOVARAO SA NOVINARIMA

Ciq: lider koji investira� Dostizawe liderske pozicije srpske energetike u regionu, jedan od najvaænijihciqeva budu}eg rada Ministarstva rudarstva i energetike, ali i Vlade Srbije

LITERARNI KONKURS “TESLA - BAJKA O STRUJI”

Kad se razleti de~ja ma{ta

FOTODOKUMENTACIJA EPS-a

13


Uprkos svih napo-ra EPS-a da sma-wi enormna dugo-vawa privrede

(popularnih virmanaca) idoma}instava za isporu~e-nu elektri~nu energiju,ona su i daqe visoka i iz-nose gotovo 28 milijardidinara (preciznije 27,98milijarde dinara). Od tesume, dug doma}instava je15,46 milijardi, a virma-naca 12,51 milijardu dina-ra. I sve to uz vrlo visokstepen ostvarene naplateteku}e potro{we od 97,10odsto!

- Da bi se dobila, me|u-tim, kompletna slika po-traìvawa, mora se re}ida je “stari dug” iznosiooko 25 milijardi dinara ada su tri milijarde tako-zvani “novi dug” nastao u2006. godini - kaè za“kWh” Srbislav Lazare-vi}, savetnik za obra~un inaplatu u Direkciji za tr-govinu elektri~nom ener-gijom. U taj iznos nije ura-~unat otpust duga koji seodnosi na preduze}a kojasu po Zakonu o privatiza-ciji u{la u taj proces.EPS, naime, samo po ovomosnovu potraùje dodatnihosam milijardi dinara zaisporu~enu elek-tri~nu energiju.Objektivno, re~ je orizi~nim potraì-vawima i realno 40do 50 odsto je prak-ti~no nenaplativo.Kada je re~ o perio-du od januara do kra-ja novembra 2006. go-dine fakturisanarealizacija je izno-sila 94.707.444.000dinara. Napla}ena je sa91.964.732.000 dinara, {toje i visok procenat napla-te od 97,10 odsto, ali to jeujedno i dodatno uve}awepotraìvawa od kupaca zatri milijarde dinara- is-

ti~e daqe Lazarevi}.Me|u du`nicima “rekor-

deri” su “Matroz” iz Srem-ske Mitrovice (700 mili-ona teku}eg duga plus 650miliona dinara u otpustu),“@eleznice Srbije” (500miliona dinara) RTB Bor(500 miliona dinara teku-}eg duga plus dve milijar-de dinara u otpustu), “In-fostan”, iz Beograda” (320miliona dinara), Zastava-Energetika” iz Kragujevca(280 miliona dinara teku-}eg duga plus 587 milionadinara u otpustu), “Zorka”iz [apca (214 miliona te-ku}eg duga plus 488 milio-na dinara u otpustu), “EINi{“ (128 miliona dina-ra plus 51 milion dinara uotpustu) i “Viskoza” izLoznice (112 miliona di-nara teku}eg duga plus 427miliona dinara u otpustu).

Na drugoj strani, velikije broj firmi koje svojeobaveze izmiruju na vreme.Od firmi koje redovno iz-miruju svoje obaveze, za po-hvalu je, pre svega, “USSteel” iz Smedereva koji udan pla}a za isporu~enuelektri~nu energiju, a tuspadaju i Beogradske elek-trane, Fabrika bakarnihcevi, “Zorka Farma” i

mnogi drugi. Zanimqivo jeda je od preduze}a koja suangaòvana u vojnoj indu-striji EPS uspeo da na-plati 687 miliona dinaraza koje se smatralo da suskoro nenaplativi i ustu-

pi ih dràvi kao konver-ziju za pozajmqena sred-stva.

[to se ti~e akcijetakozvane “se~e stru-je” neurednim plati-{ama, o ~emu se do-sta govori u javno-sti, Radovan Stani},direktor Direkcijeza distribucijuelektri~ne energi-je, za “kWh” obja-{wava da tu i nemanikakve akcije, negoda je re~ o stalnom

poslu elektrodistributiv-nih privrednih dru{tava.

- Elektri~nu energijuisporu~ujemo kupcima,o~itavamo je i {aqemo ra-~une. Ko struju ne plati navreme u roku od osam dana,

dobija opomenu da izmiridug. Ukoliko ga ne izmiri,sledi “crveni karton”pred iskqu~ewe a potom,ako ni tada ne plati, is-kqu~ivawe sa mreè i na-plata duga sudskim putem uskladu sa zakonom. Sve je,zna~i, u skladu sa zakon-skom procedurom , vezanoza rokove i tu nema nika-kvih vanrednih poslova i“akcija” - isti~e Stani},izraàvaju}i pritom i ̀ a-qewe {to se deo zaposle-nih angaùje na ovom ne-popularnom poslu, zbog ~e-ga se smawuju mogu}nostiza jo{ kvalitetnije uslugekupcima koji redovno iz-miruju obaveze �

Branislav Seni~i}

AKTUELNE TEME

VELIKA POTRA@IVAWA ZA ELEKTRI^NU ENERGIJU

Dug - 28 milijardi dinara� Na kraju 2006. godine doma}instva dugovala 15,5 milijardi, a virmanci 12,5 mili-jardi dinara � Dugovi kupaca rastu a naplata teku}e potro{we prema{ila 97 odsto

Za pohvalu je “US Steel” iz Smedereva koji u dan pla}a za

isporu~enu elektri~nu energiju, kao i Beogradske elektrane,

Fabrika bakarnih cevi, “ZorkaFarma” i mnogi drugi

Iskqu~ivawe du`nika povla~i radnike sa drugih poslova

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


14

Sredwa mese~naspoqna tempera-tura u januaruove godine, u Re-

publici Srbiji, iznosi-la je 7,4 stepena Celziju-sova i ta~no za tolikostepeni (7,4) bila je ve}aod vi{egodi{weg prose-ka za ovaj mesec. Prole}eu januaru proteklo jeuglavnom sa virusnim in-fekcijama, ali je blago-tvorno delovalo na {ted-wu svih vrsta energije,naro~ito elektri~ne.Ukupan konzum Republi-ke, bez potro{we na Ko-sovu i Metohiji, iznosioje 3,264 milijarde kilo-vat-sati i te potrebe po-krivene su, bez nekih ve-}ih problema (iako je su-{a i daqe umawivalau~inak hidroelektrana),sopstvenom proizvodwomEPS-a i uvozom mawimod planiranog.

Miladin Basari}, di-rektor Sektora za ener-getsko planirawe i upra-vqawe u Direkciji EPS-a za trgovinu elek-tri~nom energijom,kaè za “kWh” da jeprvi mesec u 2007.najtopliji januar od1887. godine, odno-sno od kada se bele-ì spoqna tempera-tura u Srbiji.

- Zahvaquju}i ova-ko toplom vremenu,u januaru ove godinepotro{eno je goto-vo 400 miliona kilovat-sati mawe nego {to je bi-lansirano za ovaj mesec, ato je ekvivalentno u{te-di oko 100 hiqada tona

mazuta ili oko 600 hiqa-da tona ugqa. Jo{ preci-znije, u januaru je u{te|e-no onoliko energije ko-liko za mesec dana proiz-vede jedan termoblok u“TENT B”, odnosno to jeekvivalentno uvozu oko540 megavata u bandu - is-ti~e Basari} i navodi daje potro{wa u januaru bi-la 10,7 odsto mawa od bi-lansirane.

Prema wegovim re~ima,zahvaquju}i mawoj potro-{wi, ali istovremeno ive}oj proizvodwi ugqa,na deponijama TE febru-ar je do~ekan sa 55.000tona ugqa vi{e od bilan-siranih koli~ina za ovajperiod, a u jezerima aku-mulacionih HE je 182 mi-liona kilovat-sati ener-getskog sadràja vi{enego {to je planirano daga bude na po~etku ovogmeseca.

Potro{wa struje u Sr-biji, bez Kosmeta, bila jeu prvom mesecu ove godi-ne, u odnosu na pro{lo-

godi{wi januar, mawa za8,5 procenata, a na Ko-smetu je bruto konzum, sa503 miliona kilovat-sa-ti, bio 2,3 odsto mawi od

bilansiranog i samo po-la procenta mawi negoistog meseca pro{le go-dine.

Ukupna proizvodwaelektri~ne energije uEPS-ovim kapacitetima(ukqu~uju}i HE “Piva” iHE “Gazivode”) iznosilaje u januaru ove godine3,719 milijardi kilovat-sati, {to je za 287 milio-

na kWh, ili sedamodsto, mawe od bi-lansa i za osam od-sto mawe od ostvare-wa u istom mesecuprethodne godine.Basari} obja{wavada je, zbog posledicadugotrajnih su{a, iu januaru, ali ne{tomawe nego u pret-hodna tri meseca,podbacio hidrosek-

tor. Akumulacione hi-droelektrane proizvelesu onoliko koliko je bi-lo neminovno da bi se za-dovoqile potrebe za

elektri~nom energijom.U stvari, kako kaè, bu-du}i da su sve vreme bileangaòvane TE-TO “Pa-nonske elektrane”, raci-onalizovalo se sa kori-{}ewem akumulacionihHE, tako da je kraj januarado~ekan sa zavidnom po-puweno{}u jezera, u koji-ma je bilo oko 61 odstomaksimalnog sadràja.

- Istovremeno - isti~eBasari} - termoelektranena ugaq su u januaru, pro-izvev{i 2,371 milijardukWh, ostvarile za 2,2 od-sto ve}u proizvodwu odbilansirane za ovaj me-sec, odnosno za 3,5 odstovi{e nego istog mesecapro{le godine. PanonskeTE-TO proizvele su 106miliona kWh, a nabavkomiz drugih sistema i odpartnera obezbe|eno je362 miliona kWh, od ~egaje 68 kWh nabavka UN-MIK-a za potrebe potro-{we na Kosovu i Metohi-

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U REPUBLICI SRBIJI

Topla zima - mawa potro{wa � U januaru potro{eno 10,7 odsto maweelektri~ne energije nego {to je planira-no � Zahvaquju}i izuzetnom radu termo-sektora, ugovoreni uvoz struje za februarsmawen za ~etvrtinu

Potro{wa elektri~ne energije u Srbiji ima gotovo kontinu-irani trend rasta, od oko tri odsto godi{we, mada se to naosnovu dispe~erskih podataka za januar, kao i prethodne zim-ske mesece, jedva moè na prvi pogled videti.

Basari} kaè da se trend rasta potro{we i ne odre|uje pro-stim pore|ewem dispe~erskih podataka, ve} svo|ewem ostva-rene potro{we na vi{egodi{we prose~ne temperature za od-re|eni vremenski period. Prema tome, ne mogu se porediti po-tro{we zabeleène pri razli~itim temperaturama. Analiti~-kim metodom, pak, vrlo lako se otkriva kakvo je stvarno stawes potro{wom. Da ne raste, ona je u januaru trebalo da se zau-stavi na onoj veli~ini koja je odgovaraju}a kretawu ìve uCelzijusovom stubu. U stvari, trebalo je da bude mawa odostvarene, jer je prose~na spoqna temperatura bila 7,4 stepe-na ve}a od prose~ne za ovaj mesec. Otuda, kada se posmatra uodnosu na vi{egodi{we prose~ne temperature za januar, kojeiznose nula stepeni Celzijusovih, ta potro{wa bila je oko triodsto ve}a od bilansirane, a bilans se pravi na osnovu pro-se~nih temperatura. Prema tome, bez nekih dubqih analiza,pore|ewem samo ova dva pokazateqa, moè se zakqu~iti dapotro{wa struje u Srbiji raste uprkos toplom vremenu.

Na{ sagovornik dodaje da se, i pored o~iglednosti rezulta-ta ovog pore|ewa, u Dispe~erskom centru EPS-a analiziraju idrugi za potro{wu relevantni podaci, na osnovu ~ega se dola-zi do nepobitnih ~iwenica. Tako je potro{wa od 3,264 milijar-de kilovat-sati, koliko je pro{log meseca registrovano nakonzumnom podru~ju Srbije, bez Kosmeta, posmatrana u odnosuna prose~nu spoqnu temperaturu za januar i u odnosu na ono{to je potro{eno istog meseca pro{le godine. Tim metodom jeutvr|eno da je potro{wa u januaru ove godine bila oko 5,5 od-sto ve}a nego u istom mesecu u 2006. godini.

[ta krije statistika

U januaru je u{te|eno onolikoenergije koliko za mesec dana

proizvede jedan termoblok u “TENT B”, odnosno to

je ekvivalentno uvozu oko 540 megavata

*

*


15

ji. Komercijalni uvozstruje u EPS-u u januaru jeiznosio oko 260 milionakWh, odnosno 81 milionmawe nego {to je biloplanirano da se uveze.

Na{ sagovornik poseb-no skre}e pa`wu na janu-arski u~inak hidrosekto-ra, u kome su se prelamalene samo posledice su{e,ve} i na~in upravqawaraspoloìvim kapacite-tima. On kaè da su pro-to~ne hidroelektrane, sproizvodwom 713 milio-na kilovat-sati, planpodbacile za 10 odsto, a upore|ewu sa ostvarewem ujanuaru pro{le godine,wihov u~inak je gotovo za~etvrtinu mawi. Ta~nije,zbog slabih dotoka, presvega na Dunavu i Drini,ovog januara one su proiz-vele 23,4 odsto mawe negou istom mesecu prethodnegodine. To je, dakle, po-sledica gotovo iskqu~i-vo su{e.

Na januarska ostvarewaakumulacionih HE, me|u-tim, zna~ajniji uticajimali su mawa potro{wastruje i angaòvawe TE-TO “Panonske elektra-ne”, kao i izuzetan radtermosektora. Tako su,

pod uticajem sva tri ovafaktora, ove elektraneproizvele samo 78 milio-na kilovat-sati, {to je za240 miliona kWh, ili75,3 odsto mawe od bilan-siranog i 78,6 odsto ma-we nego u istom mesecuprethodne godine. Kad bise zakqu~ivalo samo poosnovu ovih pore|ewa, pai na osnovu raspoloì-vih kapaciteta u akumula-cionim HE, lako bi semoglo zakqu~iti da suone jedva radile tokom ja-nuara. Ipak, kaè Basa-ri}, radilo se dosta, i tona pumpawu, za {ta jeutro{eno 136 milionakilovat-sati, odnosno 95

miliona kWh vi{e nego{to je bilo planirano zaovaj mesec.

Za ostvarewa u januaruje jo{ karakteristi~noda su TE “Kosovo”, kojimaEPS ne upravqa jo{ od1999. godine, u ovom mese-cu proizvele 450 milio-na kilovat-sati, odnosno11 odsto mawe od bilan-siranog i 2,4 odsto vi{enego u istom mesecu 2006.godine. Za ilustracijuukupnog u~inka EPS-ovih kapaciteta u januaruove godine, zna~ajno jepomenuti i to da su TE-TO, sa onih 106 milionakWh koje smo ve} pomenu-li, u januaru prebacile

plan za 50 odsto, odnosnoproizvele sedam puta vi-{e nego u januaru pro{legodine.

Basari} isti~e da ukup-nu elektroenergetsku si-tuaciju na po~etku febru-ara karakteri{e pove}a-na proizvodwa proto~nihhidroelektrana, koja jesada na nivou ne{to malove}em od bilansa za ovajmesec, jer su se popravilihidrolo{ki uslovi. Dokraja februara, me|utim,ukupna proizvodwa hi-drosektora trebalo bi dabude ve}a od bilansira-ne, i to za 70 miliona ki-lovat-sati, jer se planirave}a proizvodwa akumu-lacionih HE. Termoe-lektrane na ugaq radi}eovog meseca na nivou mo-gu}e proizvodwe, budu}ida su svi ovi kapacitetive} maksimalno angaò-vani i rezerve u tom delunema. Ipak, planirano jeda TE na ugaq proizvedu81 milion kWh vi{e ne-go {to je bilansirano,odnosno one }e ovog mese-ca sistemu isporu~itiukupno 2,161 milijardukWh.

U Dispe~erskom centruEPS-a proceweno je da }e

Na deponijama TE, krajem januara, ugqa bilo vi{e od bilansiranih

koli~ina: “TENT B”

FO

TO

: M

. GO

LE

Bez ledenih dana- Dispe~erski centar EPS-a u prote-

klim zimskim mesecima uspe{no je odgovo-rio svim zahtevima uskla|ivawa proiz-vodwe elektri~ne energije s potro{wom,realizuju}i tako Elektroenergetski bi-lans Republike Srbije. Sve je teklo beznekih ve}ih te{ko}a, zahvaquju}i, presvega, dobroj pripremqenosti proizvod-nih kapaciteta za zimski period, dobrojpopuwenosti akumulacija i deponija na po~etku oktobra, zatimizuzetnoj proizvodwi ugqa i blagovremenoj kupovini nedosta-ju}ih koli~ina elektri~ne energije, ali dobrim delom i blagojzimi, u kojoj smo ve} pro{li najve}i period bez ledenih dana -naglasio je Basari}.

RODOQUB MARKOVI]

direktor PD „Elektrosrbija, d.o.o.“


16

potro{wa struje u Repu-blici Srbiji tokom fe-bruara biti na nivou bi-lansirane, tako da ni ovo-ga meseca nema razloga zazabrinutost u pogleduurednog snabdevawa kupa-ca elektri~nom energi-jom. [tavi{e,prema re~ima Ba-sari}a, sa sigur-no{}u se moètvrditi da ovogmeseca ne}e mo-rati da se ostva-ri sav planiraniuvoz. Ta~nije, od-lu~eno je da se ufebruaru uvezusamo koli~inekoje se po ugovo-rima moraju preu-zeti, a to je oko126 miliona kWh. Tako }eugovoreni uvoz struje zafebruar biti smawen zacelu ~etvrtinu.

Dodu{e, smawewe uvozai}i }e na ra~un pove}a-nog angaòvawa sopstve-

nih kapaciteta, {to }e selan~ano reflektovati naceo proizvodni sistem.Zbog ve}eg angaòvawaTE na ugaq, na primer,krajem februara bi}e ma-we zaliha ugqa na depo-nijama nego {to ih je bi-

lo krajem januara. Umestotada{wih zaliha, koje suprema{ivale bilansira-ne koli~ine i iznosile77 odsto maksimalnog sa-dràja, na kraju februa-ra, na deponijama TE, bi-

}e mawe ugqa nego {to jebilansom utvr|eno, odno-sno zalihe }e pasti na 65odsto maksimalnog sadr-àja.

[to se hidrosektorati~e, tu su akumulacioneHE i daqe pod budnom pa-

`wom. Za razliku odjanuara, kada su jeze-ra ~uvana za nedajbo-è, ovoga meseca seplanira uve}aweproizvodwe u ovimHE, i to ne samo uodnosu na januar, ne-go i u odnosu na bi-lans. U pore|ewu sjanuarom, wihovaproizvodwa bi}e go-tovo pet puta ve}a, au odnosu na bilans16 odsto. Prema to-

me, ukoliko dotoci buduprose~ni, {to }e re}i nanivou bilansa, sa ova-kvim angaòvawem aku-mulacionih HE, na krajufebruara stawe u akumu-lacijama bi}e upravo ta-kvo da obezbe|uje sigurnoizvr{ewe elektroener-getskog bilansa u martu, aistovremeno akumulacio-na jezera bi}e dovoqnoispra`wena da prihvateprole}ne vode. Sadràjakumulacionih jezera iz-nosi}e, za razliku od ona62 procenta krajem janua-ra, samo 47 odsto od mak-simalnog. Ipak, i to jevi{e, za celih 158 milio-na kilovat-sati, nego{to je bilansom predvi-|eno.

Dispe~eri kaù da se uupravqawu akumulacija-ma HE, pre svega, pokazujekvalitet planirawa uelektroenergetskom sek-toru. Na~in na koji seovim elektranama upra-vqa u EPS-u je takav da }ekrajem februara energet-skog sadràja u akumula-cionim jezerima biti vi-{e nego {to je realno sprose~nom hidrologijom.Ve}i sadràj akumulaci-ja na po~etku marta omo-gu}i}e, pored izvr{ewaelektroenergetskog bi-lansa u tom mesecu, i daremonti termokapacite-ta po~nu prema planu. �

Anka Cvijanovi}

Prema re~ima Basari}a, u periodu oktobar 2006. - januar2007. elektroenergetsku situaciju u Srbiji, bez Kosmeta, obe-leìli su rast potro{we, svedene na vi{egodi{we prose~netemperature za isti period, od tri odsto iznad bilansirane,mali dotoci na profilima hidroelektrana i izuzetna proiz-vodwa u termoelektranama, a tako|e i izuzetna proizvodwaugqa.

U ovom periodu, bruto konzum Srbije, bez Kosmeta, iznosio je12,31 milijardu kilovat-sati, {to je za ~etiri odsto mawe odbilansa i tri odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine.Jo{ oko milijardu kilovat-sati utro{eno je na pumpawe, po-trebe HE, TE i kopova u funkciji proizvodwe elektri~ne ener-gije, kao i za izvr{avawe obaveza prema drugim elektroener-getskim sistemima (dugoro~ni ugovor sa EP Crne Gore) i part-nerima (havarijska ispomo} i regulacija).

Sve ove potrebe za elektri~nom energijom pokrivene su pro-izvodwom iz raspoloìvih kapaciteta i uvozom, s tim {to jeuvezeno gotovo upola mawe nego {to je bilansirano. S obziromna to da je uvoz struje bio ograni~en wenim nedostatkom u regi-onu, a hidrosektor usporen slabim dotocima vode, teret zim-ske potro{we iznele su termoelektrane na ugaq i kopovi, ma-da je EPS u novembru i decembru morao da angaùje i “Panonskeelektrane”, iako to nije bilo u planu. Prema tome, od po~etkaoktobra do kraja januara, termoelektrane na ugaq, bez TE “Ko-sovo”, proizvele su ukupno 9,429 milijardi kilovat-sati, {toje za oko 1,2 milijarde ili 14 odsto vi{e od bilansiranog, a za4,7 odsto vi{e nego u istom periodu prethodne godine.

Basari} isti~e da je uve}ana proizvodwa u TE omogu}ila dase pokrije mawa proizvodwa u hidrosektoru, kao i da se ostva-ri ve}e pumpawe nego {to je planirano. Proto~ne HE su u ovomperiodu ostvarile za 23 procenta mawu proizvodwu od bilan-sirane, odnosno za 31,6 odsto mawu nego u istom periodu pro-{le godine. Akumulacione HE su i{le 24 odsto ispod bilansai 31,6 ispod pro{logodi{weg ostvarewa u periodu oktobar-ja-nuar. Ukupno, hidrosektor je za ova ~etiri meseca sistemu dao885 miliona kilovat-sati mawe nego {to je bilansirano. Pritome, za pumpawe je utro{eno oko 200 miliona kWh vi{e nego{to je bilansom utvr|eno.

Uvoz prepolovqen

Proceweno je da }e potro{wastruje u Republici Srbiji tokom

februara biti na nivou bilansirane, tako da ni ovoga

meseca nema razloga za zabrinutost u pogledu urednog

snabdevawa

*

*

17


Za februar planirana pet puta ve}a proizvodwa

od januarske u akumulacionim HE: akumulacija “Uvac”

FO

TO

: R

AD

E P

RE

LI

]

Termoelektrane naugaq nastavqaju s

proizvodwom ve}omod bilansirane:

TE “Kostolac”

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

PD “ELEKTROSRBIJA” - KRAQEVO,

OGRANAK ED UÆICE

Nevoqe sa prvim snegom

Gotovo je postalo pravi-lo da prvi sneg napravihaos na distributivnojmreì Zlatiborskog okru-ga. Ni po~etak ove godinenije izuzetak, prvi sneg,koji je pao 2. januara, do-neo je mnogo nevoqa u ne-kim pogonima uì~keelektrodistribucije. Ta~-nije, sne`ni talas je za-hvatio Kosjeri}, BajinuBa{tu, i deo ra{ke obla-sti i napravio je haos naniskonaponskoj mreì.Veliki broj sela u vi{impredelima, koja graviti-raju planinama Tari i Po-vlenu, ostala su, tako, umraku. - Samo na teritori-ji koju odràva Pogonelektrodistribucije Baji-na Ba{ta ispalo je iz po-gona osam dalekovoda 10KV i oko 50 trafo-stani-ca. Iako su to bili pra-zni~ni dani, na otklawa-wu posledica havarije suangaòvani svi operativ-ni radnici, ali kako je ito bilo malo, u pomo} supritekli i radnici“Elektroizgradwe” - isti-~e Dragan Sredojevi}, ru-kovodilac Pogona u Baji-noj Ba{ti. Radilo se od ju-tra do mraka, subotom i ne-deqom - pa ~ak i na Boì}.Nat~ove~anskim napori-ma uspelo se da se do 4. ja-nuara popodne osposobesvi dalekovodi 10 KV, aonda se pre{lo na otkla-

wawe pojedina~nih kvaro-va. Uzrok ove velike hava-rije bio je vlaàn sneg ko-ji se hvatao na provodnikei kidao ih, kao i drve}e,koje je, pod teretom snega,popadalo na dalekovode.Logi~na posledica toga jeda su zbog zemqospoja is-padali transformatoriili prekida~i u wima.Iako se moralo pribega-vati i improvizovanimre{ewima, kako bi brojniìteqi sela dobili stru-ju, radovi na otklawawuposledica havarije zavr-{eni su na Boì}.

Ali, koliko je za svakupohvalu samopregoran ipo`rtvovan rad radnikaElektrodistribucijeUìce i “Elektroi-zgradwe” iz Bajine Ba-{te, za svaku osudu je po-na{awe nekih mesnih za-jednica u selima, koja suostala u mraku. Me{ta-ni, naime, nisu hteli daba{ ni{ta pomognu, ~akni da sklone drve}e kojesu posekli elektromon-teri, iako su po Zakonu oelektroprivredi du`nida raskresuju rastiwe ida ga sklawaju ispod da-lekovoda! Sre}om, taj“teàk” prvi sneg po{te-deo je distributivnumreù na Zlatiboru, gdese tada odmaralo oko15.000 turista.

M. \oki}

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

Vlaàn sneg hvatao se naprovodnike i kidao ih

18


Na sednici SavetaAgencije za ener-getiku RepublikeSrbije krajem no-

vembra 2006. usvajawemtarifnih sistema, okon-~an je posao na izradiakata vezanih za regula-ciju cena , kako je to pred-vi|eno Zakonom o energe-tici. Vladi Srbije, upu-}eno je na saglasnostukupno sedam tarifnihsistema, od koji se tri od-nose na elektroprivrednudelatnost. Saglasnost zaprimenu ovih akata VladaSrbije dala je 29. decem-bra 2006. godine.

Konkretno, u oblastielektroprivrede re~ je otarifnim sistemima za:pristup i kori{}ewe si-stema za prenos elek-tri~ne energije, pristupi kori{}ewe sistema zadistribuciju elektri~neenergije i tarifni si-stem za obra~un elek-tri~ne energije za ta-

rifne kupce. Do sada jepostojao samo tarifnisistem za obra~un elek-tri~ne energije za kraj-we (sada tarifne) kupce.Novim tarifnim siste-mima, kako navode uAgenciji za energetikuRepublike Srbije, poredostalog reguli{u se ce-ne pristupa i kori{}e-wa energetskih mreà,~ime se omogu}ava dakupci, koji mogu da stek-nu pravo da biraju snab-deva~a (kvalifikovanikupci), znaju koliko }eda plate za kori{}ewedistributivnih i preno-snih mreà, a potro{a~i}e, u svojim ra~unima mo-}i da vide koliko ih ko-{ta svaka pojedina~nausluga.

Kada je re~ o EPS-u, uMinistarstvu rudarstva ienergetike navode da }eovo javno preduze}e, naosnovu metodologijeAERS, pre 1. aprila izra-

AGENCIJA ZA ENERGETIKU SRBIJE UTVRDILA AR[INE ZA FORMIRAWE CENA STRUJE

Tri tarifna sistemaza elektroprivredu� EPS Agenciji treba da dostavi obra-~un svojih tro{kova i predlog cene kojebi ukoliko se AERS saglasi i Vlada Sr-bije prihvati trebalo da se primewujuod 1. aprila ove godine

U Tarifnom sistemu za obra~un elektri~ne energije za ta-rifne kupce, koji je objavqen u “Slu`benom glasniku broj 1 od5. januara 2007. godine u ~lanu 2., navedeno je da maksimalnoodobreni prihod energetskog subjekta, koji obavqa delatnosttrgovine na malo elektri~nom energijom za potrebe tarifnihkupaca, obuhvata opravdane tro{kove poslovawa i utvr|uje seprimenom metode kontrole prihoda, koje subjekt ostvaruje. Tajprihod se obra~unava i raspore|uje na tarifne elemente uskladu sa odgovaraju}om metodologijom.

Po{to je ovde re~ o dosta sloènoj stru~noj problematici,koja zahteva {ira obja{wewa, mo`da bi kao va`niji detaq mo-gao da se pomene samo ~lan 30. navedenog tarifnog sistema,koji glasi:

Cena po tarifnim stavovima za aktivnu energiju, za katego-riju kupaca {iroka potro{wa se utvr|uje prema ceni po tarif-nom stavu “niì dnevni tarifni stav-zelena zona”, koja seutvr|uje kao cena po baznom tarifnom stavu, kome se dodequ-je koeficijenat 1, a prema slede}im relativnim odnosima:

1) “vi{i dnevni tarifni stav-zelena zona” 4,002) “niì dnevni tarifni stav-zelena zona” 1,003) “jednotarifno merewe-zelena zona” 3,504) “vi{i dnevni tarifni stav-plava zona” 6,005) “niì dnevni tarifni stav-plava zona” 1,506) “jednotarifno merewe-plava zona” 5,257) “vi{i dnevni tarifni stav-crvena zona” 12,00 8) “niì dnevni tarifni stav-crvena zona” 3,009) “jednotarifno merewe-crvena zona” 10,50Osnov za utvr|ivawe cene po baznom tarifnom stavu ~ini

50 odsto maksimalno odobrenog prihoda trgovca na malo, utvr-|enog u skladu sa metodologijom.

Obra~unska vrednost godi{we sume aktivne energije plani-rane za preuzimawe od strane kupaca iz stava 1. ovog ~lana seizra~unava kao zbir umnoàka planirane godi{we sume aktiv-ne energije koju kupci preuzimaju tokom primene svakog od ta-rifnih stavova i broja, koji ozna~ava relativni odnos za odgo-varaju}i tarifni stav.

Cena po baznom tarifnom stavu se izra~unava, kao koli~nikdela maksimalno odobrenog prihoda trgovca na malo obra~u-natog u skladu sa stavom 2. ovog ~lana i obra~unske vrednostigodi{we sume aktivne energije obra~unate u skladu sa stavom3. ovog ~lana.

Tro{kovi i prihod

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


19

~unati koliko iznose sviopravdani tro{kovi uproizvodwi struje. Tu }ebiti oko 300 stavki, me|ukojima su: tro{kovi va|e-wa i dopreme ugqa, odrà-vawa akumulacija, izdaciza odvoèwe pepela iztermoelektrana, vrednostrada zaposlenih, odràva-we opreme i ma{ina i dru-go. Rezultat tih minimal-nih i neophodnih tro{ko-va, koje uvaàvaju i sve re-levantne me|unarodne me-todologije, bi}e pretvo-ren u cenu kilovat-~asa.Takav svoj obra~un, EPS}e proslediti AERS-u, ko-ja }e u ulozi nezavisnog re-gulatornog tela sve to pro-veriti i svoje mi{qewedostaviti nazad Upravnomodboru EPS-a, koji }e po-sle uno{ewa even-tualnih primedbikona~an predlogposlati Vladi Sr-bije. Vlada }e, da-kle, i daqe odo-bravati nove cene,ali }e wena ulogaod 2007. godinebiti su{tinskidruga~ija i ima}eizvesnih ograni-~ewa, zbog obavezapreuzetih po Ugo-voru o jedinstve-nom energetskom trì{turegiona i Evropske unije.Re~ je o primeni mehaniza-ma kao i u ostalim evrop-skim zemqama.

U Agenciji za energe-

tiku Republike Srbije ve-ruju da }e cena struje odprole}a biti blià tr-ì{noj vrednosti, a kra-jem 2008. cena kilovat-~a-sa u Srbiji ne bi trebaloda se razlikuje od one uRumuniji, Sloveniji,Gr~koj...

Predstavnici Agencijenedavno su energetskimpreduze}ima slali odgo-vara}u}a dokumenta kojatreba da omogu}e kontro-lu wihovih tro{kova ka-ko bi se videlo da li sepostupa u skladu sa propi-sanom metodologijom. Bi-lo je potrebno i dosta-vqewe odre|ene strukturepodataka, kako bi Agen-cija kredibilno mogla dautvrdi nivo ukupnih tro-{kova, ukqu~uju}i i inve-

sticije. Preduze}a su teposlove, uz pomo} agenci-je, trebalo da okon~aju dokraja 2006. godine, a za-tim bi AERS dao mi{qe-we na dostavqene predlo-

ge o nivoima cena. Potom,kako je na jednom skupu ob-jasnio predstavnik Agen-cije, sledi usagla{avawesa nadle`nim ministar-stvima i traèwe zajed-

ni~kog re{ewa.Kada je re~ o elek-

tri~noj energiji,nivo tro{kovautvr|enih po obja-vqenim metodolo-gijama, trebalo bida pokrije cena naprose~nom nivou. Akakva }e raspodelate cene biti unutarelektroprivrede,po kategorijamau~e{}a i vremen-skim zonama, odre-

di}e se tarifnim siste-mima.

Na jednom nedavno odr-ànom skupu energetskihposlenika, Radomir Nau-mov, ministar za rudar-

stvo i energetiku je rekaoda su, posle dvogodi{weprimene Zakona o energe-tici, uo~ene odre|ene ne-uskla|enosti, koje izisku-ju wegove izmene i dopuneu ciqu poja~awa ulogeAgencije za energetiku, sobzirom na ~iwenicu dasmo postali punopravni~lan Energetske zajedni-ce Evropske unije.

Obja{wavaju}i detaqe uvezi sa radom Agencije nanedavnom skupu elektro-privrednika, Aca Marko-vi}, ~lan Saveta AERS, jeistakao da primenom me-todologija za utvr|ivawetro{kova, delatnosti mo-raju da se razdvoje, zbogefikasnijeg pra}ewa ikontrole energetskih su-bjekata i izbegavawa pre-livawa tro{kova izme|udelatnosti, {to je uskla-|eno sa regulativama urazvijenim evropskim ze-mqama. Ovde je kao glavniciq regulatora navedenaza{tita interesa potro-{a~a. U vezi sa kontrolomcena i prihoda, istaknutoje da je tu potreban poste-pen pristup, koji bi tre-balo da bude uskla|en sarazvojem trì{nih in-stitucija. Naime, Marko-vi} je tada naveo da ne bi-smo smeli da ponovimogre{ke nekih susednih idrugih zemaqa, koje su od-mah u{le u sofisticira-ne regulatorne reìme,pa sada elektroenergetskekompanije, ne samo da nisuu stawu da ih primene, ve}ih i ne razumeju. �

D. Obradovi}

Nivo tro{kova utvr|enih po objavqenim metodologijama, trebalo bi da pokrije cena

struje na prose~nom nivou, a kakva }e raspodela te cene biti

unutar elektroprivrede, odredi}e se tarifnim sistemima

*

*

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

Potro{a~i }e nara~unima mo}i da

vide kolika ih ko{tasvala usluga

20


Od 1. februara ovegodine sva pri-vredna dru{tvaEPS-a za distri-

buciju elektri~ne energijepo~ela su da primaju zahte-ve kupaca za prikqu~ak naelektrodistributivnu mre-ù, u skladu s novom Meto-dologijom o kriterijumimai na~inima odre|ivawatro{kova prikqu~ka na si-stem za prenos i distribu-ciju elektri~ne energije.Tu metodologiju je donelaAgencija za energetiku Re-publike Srbije i ona je pr-vog dana februara stupilana snagu. Pripreme za pri-menu ove metodologije uEPS-u su dobro obavqene,svako privredno dru{tvoza distribuciju donelo jecenovnik tro{kova za tip-ske prikqu~ke, koje je do-stavilo Agenciji za ener-getiku, pripremilo obra-sce za zahteve kupaca i odo-brewa prikqu~ka, defini-salo proceduru i unutra-{wu organizaciju poslovau ovoj za distribucije novojaktivnosti, a neka su ras-pisala i javne pozive za iz-bor kvalifikovanih ponu-|a~a-izvo|a~a monterskihradova.

Nenad Mrakovi}, direk-tor Sektora za distribu-tivni sistem u DirekcijiEPS-a za distribucijuelektri~ne energije kaèda je realno o~ekivati dase, po podno{ewu zahteva,prikqu~ewe na mreù oba-vi najkasnije za mesec dana.Za to vreme, distribucije

}e uraditi sve {to je po-trebno da bi novi kupacmogao da dobije elektri~nuenergiju.

- Kvalitet ove metodolo-gije je, pre svega, u tome {tose wome kvalitativno mewaodnos na relaciji kupac-distribucija i {to su jasnodefinisani tro{kovi zasve vrste prikqu~aka. Za-hvaquju}i tome, kupac je po-{te|en dosada{wih mal-tretirawa sa majstorima iadministracijom, a dobija-}e prikqu~ak koji }e, za ve-}inu, biti gotovo upolajeftiniji nego do sada - is-ti~e Mrakovi}. On obja-{wava da podnosilac zahte-va moè ta~no da zna koli-ko }e ga ko{tati prikqu-~ak ~im se utvrdi kojoj kate-goriji pripada. Od tog tre-nutka cena prikqu~ka zatog kupca je zamrznuta, a svaeventualna odstupawa to-kom realizacije posla pa-daju na teret distribucije.

Metodologijom su, premare~ima Mrakovi}a, jasnorazvrstane kategorije pri-kqu~ka na tipske i indivi-dualne. Tipski prikqu~akje onaj na monofaznoj ilitrofaznoj mreì niskognapona, snage maksimalnodo 43,5 kilovata, a indivi-dualni svi ostali, koji ni-su tipski. Tipski se jo{dele na pojedina~ne (za in-dividualne ku}e) i grupne(za ve}e stambene zgrade, sanajvi{e 64 stana). Grupnise dele i prema vrsti greja-wa, kao i prema broju broji-la u ormarima. Za kupce je

jo{ va`no da znaju da, bezobzira na to na kojem je ra-stojawu prva trafo-stani-ca, ili prikqu~no mesto,od wihovog objekta kojiprikqu~uju na distributiv-nu mreù, oni pla}aju na-doknadu samo za 15 metaraelektrovoda.

Cenovnici koje su done-la privredna dru{tva zadistribuciju, odnose se natehni~ke tro{kove, u kojespadaju tro{kovi izradeprojekta, opreme, ure|aja,materijala, kao i ono {tose do sada zvalo elektroe-nergetska saglasnost, a od-nosi se na optere}ewe di-stributivnog sistema i za-visi od odobrene snage.Mrakovi} kaè da je i tastavka u jedinstvenom ra~u-nu za prikqu~ak i da je i tajiznos znatno mawi nego{to je do sada bio, jer je Za-kon o energetici obavezaodistribucije da obezbe|ujuinfrastrukturu, tako dakupci sada ne ulaù u raz-voj i izgradwu distribu-tivnih objekata i mreè. Ujedinstvenoj ceni su i tro-{kovi saglasnosti od orga-na i institucija lokalnesamouprave da bi se odo-brio prikqu~ak na elek-trodistributivnu mreù, akoje je neophodno obezbedi-ti u fazi prikqu~ewa no-vog kupca.

Prema re~ima Mrakovi-}a, kupci elektri~ne ener-gije }e ipak jeftinije pro-laziti nego do sada. U naj-skupqoj varijanti, dakle zatrofazni prikqu~ak snage43,5 kilovata u novosagra-|enoj individualnoj ku}i,kako kaè Mrakovi}, cenaprikqu~ka, zajedno sa svimsaglasnostima, iznosi}eoko 120.000 dinara. To jeznatno mawe od ra~una kojesu privatni preduzetnicido sada uzimali za posta-

vqawe kabla, razvodne ku-tije, brojila i ka~ewe vodana konzolu. Po sistemu “sa-mo za tebe”, oni su za to tra-ìli najmawe dve hiqadeevra, a na tu sumu trebalo jedodati i onih vi{e od50.000 dinara za elektroe-nergetsku saglasnost.

- U proteklih nekolikomeseci uloèno je dostanapora da {to kvalitetni-je zapo~ne primena Meto-dologije i cenovnika kojisu prema woj napravqeni.Privredna dru{tva su sepripremila da mogu da oba-ve sve poslove oko projek-tovawa i izgradwe i insta-lisawa prikqu~ka, tako daod trenutka kada kupac pod-nese zahtev, sav posao preu-zima distribucija, i to doprikqu~ewa na mreù. Ku-pac treba da se pojavi jo{samo kada potpisuje ugovori upla}uje utvr|eni iznostro{kova. To ne zna~i dane}e biti i pote{ko}a inesnalaèwa, koja pratesvaku novu aktivnost, alibitno je da je distributeri-ma jasno da je ovo ulazak uone konkurentske odnose zakoje se na vreme treba pri-premati i na unutra{wemtrì{tu elektri~ne ener-gije - rekao je Mrakovi}. �

A. Cvijanovi}

OD PRVOG FEBRUARA NOVI CENOVNICI ZA PRIKQUÂK NA DISTRIBUTIVNU MREÆU

Cene fiksne, izdatak mawi � Privredna dru{tva EPS-a za distribuciju elektri~ne energije spremno do~ekalastupawe na snagu primenu nove Metodologije za obra~un tro{kova prikqu~ka naprenosni i distributivni sistem

Nenad Mrakovi}: Samo dva puta pred {alter

Direkcija EPS-a za distribuciju elektri~ne energijeuloìla je velike napore da se {to je mogu}e vi{e ujedna~ecenovnici svih privrednih dru{tava, kako se ne bi dogodiloda uslovi lokalne sredine bitnije uti~u na iznos koji pla}akupac. Sve {to je moglo da se ujedna~i, ujedna~eno je - istakaoje Nenad Mrakovi}.

Ujedna~eni cenovnici


21

U dugoro~nim planovimarazvoja EPS-a kolubarskilignit ostaje jedan od glav-nih oslonaca. Na osnovuupravo usvojenih programarealizacije Strategijeenergetike Republike Sr-bije do sredine slede}e de-kade predvi|ena je, naime,izgradwa novih elektranana kolubarski lignit, ukup-ne snage od oko 1.650 megava-ta. Kako tim povodom isti~eDragomir Markovi}, direk-tor Direkcije za strategijui investicije EPS-a, u Sr-biji se, u tom periodu, trebada realizuju tri strate{kaprojekta. To su, najpre, zavr-{etak izgradwe TE “Kolu-bara B” i to dva bloka, snagepo 350 megavata. U planu je,tako|e, i podizawe jo{ dvanova bloka na drugoj loka-ciji. Prvi }e biti blok su-perkriti~nih parametarasnage 700 megavata, sa otvo-renim rashladnim sistemom,a drugo takvo postrojewe bi-}e blok sa sistemom sagore-vawa niskokalori~nihfrakcija iz kolubarskoglignita u tzv. fluidizova-nom sloju, snage od oko 250megavata.

- U tom periodu presta}eproizvodwa u najstarijimblokovima u TE. Ti stariblokovi }e prvo dobiti sta-tus obavezne rezerve u siste-mu i radi}e samo kada je topotrebno zbog potreba si-stema, obja{wava Markovi}.Za{to idemo u tom pravcu?Pored toga {to je re~ o ne-pouzdanim blokovima, wih

karakteri{e i veoma nizakstepen efikasnosti (potro-{wa ugqa za proizvodwuelektri~ne energije kod ne-kih takvih postrojewa pre-vazilazi ~ak i dvostruko ve-}e koli~ine u pore|ewu sasavremenim blokovima).

Ovakav pristup sa grad-wom “zamenskih kapaciteta”zasnovan je na {tedwi ugqakao osnovnog resursa i shod-no tome snièwu proizvod-ne cene kilovat-~asa, odno-sno na pove}awu konkurent-nosti na budu}em elektroe-nergetskom trì{tu. A eko-lo{ki aspekti takve kon-cepcije zapravo predstavqa-ju i najve}i doprinos - i tone samo zbog smawewa zaga-|ewa ~ovekove okoline, ne-go i u direktnoj materijal-noj valorizaciji zamenskihprojekata , usled mogu}e tr-govine emisijama CO2, obja-{wava Markovi}.

Jasno je samim tim, isti~eon, da je osnovna koncepcijarazvojnog programa JP EPSi daqe oslowena na jedinipostoje}i realan resurs-ugaq, koji u domenu baznogdela budu}eg elektroener-getskog sistema u~estvuje saoko 70 odsto. To realno do-kazuju i ovi pokrenuti raz-vojni projekti. Jasno je ta-ko|e, da su razvojni projektiu domenu modernizacije iunapre|ewa postoje}ih po-vr{inskih kopova kao kapa-citeta za proizvodwu ugqa, apotom i otvarawe novih ipro{irewe sada{wih le-ì{ta, osnovni preduslov

za izgradwu novih termo ka-paciteta.

Povodom pojednih pisawao nekom “fantomskom” lobi-ju u EPS-u koji navodno guragasne elektrane, kako bi sezapostavili kopovi ugqa,{to posebno provocira in-teresovawa u Lazarevcu iKostolcu, Markovi} odgova-ra:

- U domenu proizvodweelektri~ne energije u Srbi-ji ne postoji tzv. “gasni lo-bi”, a posebno ne u okriquJP EPS. Postoji samo tran-sparentan projekat rekon-strukcije u okviru Privred-nog dru{tva Panonske elek-trane i to TE-TO Novi Sadu ciqu poboq{awa efika-snosti rada ovih postroje-

wa. O~ekuje se da }e se naosnovu toga, verovatno iz-graditi novo modernoCCGT-CHP postrojewe,okvirne snage od oko 250 me-gavata. Svi ovi projekti vo-de se, ina~e, u transparent-noj tenderskoj proceduri, uzodgovaraju}e odluke i sagla-snosti Upravnog odboraEPS-a, Ministarstva ru-darstva i energetike i Vla-de Srbije. Ube|en sam da }ese ovakva orijentacija za jav-nu i otvorenu proceduruprilikom izbora partnera itehnologija za ove i sve bu-du}e projekte nastaviti. Jav-nost rada je interes EPS-a,zakqu~uje Markovi}. �

R.E.

O UGQU, GASU I NOVIM TE

Bi}e ugqa za jo{ 1.650megavata� Do sredine naredne dekade predvi|e-ni su zavr{etak TE “Kolubara B”, snagedva puta po 350 megavata, kao i podizawenovih blokova - jednog superkriti~nihparametara od 700 MW i drugog sa siste-mom sagorevawa niskokalori~nih frak-cija iz ovog ugqa u tzv. fluidizovanomsloju od oko 250 MW

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

Nema elektranabez novih

kopova ugqa

22


Upravni odbor Jav-nog preduze}a“Elektroprivre-da Srbije” doneo

je 11. januara ove godinePravilnik o radu Javnogpreduze}a “Elektroprivre-da Srbije”, kojim se ure|ujuprava, obaveze i odgovor-nosti zaposlenih u oblastirada. Ovaj normativni aktusvojen je po{to je VladaSrbije u oktobru pro{legodine otkazala Posebankolektivni ugovor Elek-troprivrede Srbije. Otka-zni rok tekao je do 14. janu-ara ove godine i tada je je-dinstveni akt EPS-a uoblasti me|usobnog ure|i-vawa odnosa izme|u poslo-davca i zaposlenih, pre-stao da vaì. Da bi se obez-bedio kontinuitet regula-tive iz oblasti radnih od-nosa u JP EPS, Upravniodbor je imao zakonskuobavezu da donese Pravil-nik o radu u JP EPS i on jestupio na snagu 15. januara2007. godine.

Imaju}i u vidu da je Za-konom o radu izmewena re-gulativa u oblasti rada,koja je vaìla u vreme za-kqu~ivawa Posebnog ko-lektivnog ugovora Elek-troprivrede Srbije, i prenego {to je Vlada Srbijedonela ovakvu svoju odlukuu EPS-u su pripremqeneZajedni~ke osnove za ko-lektivno pregovarawe itekst jednoobraznog mode-la kolektivnog ugovora.

Utvr|ena je, tako|e, i di-namika aktivnosti zasprovo|ewe kolektivnogpregovarawa u JP EPS i uzavisnim dru{tvima. Po-tom je zapo~eto kolektivnopregovarawe, koje u nekimprivrednim dru{tvima ina nivou EPS-a jo{ traje.

Nova zakonska re{ewaodnose se, pre svega, na deoautonomne regulative kodposlodavca, odnosno na vr-ste kolektivnih ugovora,na~in i tok kolektivnogpregovarawa, zatim odre-|ivawe roka na koji se za-kqu~uje kolektivni ugo-vor, na~in i osnove zautvr|ivawe zarade i na-knade zarade, postupakutvr|ivawa prava zaposle-nih koji su vi{ak i pravasindikalnih predstavnikakod poslodavca.

Prema odredbama ~lana247. Zakona o radu, kolek-tivni ugovor za javna predu-ze}a zakqu~uje osniva~, od-nosno organ koji on ovla-sti, reprezentativni sin-dikat kod poslodavca i po-slodavac, u ~ije ime kolek-tivni ugovor potpisuje di-rektor. U skladu s tim, Vla-da Srbije je pregovara~kimtimovima EPS-a i Sindi-kata EPS-a dostavila tekstkolektivnog ugovora, spredlogom za po~etak ko-lektivnog pregovarawa od20. oktobra 2006.

Kako su, u me|uvremenu,istekli zakonom propisa-ni rokovi za kolektivno

pregovarawe, a saglasnostoko nekih bitnih re{ewau novom kolektivnom ugo-voru na nivou EPS-a nijepostignuta, kao privreme-no re{ewe donet je Pra-vilnik o radu. U skladu sazakonom, ovaj pravilnikdonosi Upravni odbor, akod poslodavca kod koganije obrazovan Upravniodbor - direktor.

Zakon o radu, tako|e,propisuje da su u ovom slu-~aju u~esnici kolektivnogpregovarawa du`ni da na-stave pregovore do dono-{ewa novog kolektivnogugovora, a do wegovog usva-jawa primewuje se Pravil-nik o radu.

Iz doskora vaè}eg Po-sebnog kolektivnog ugovo-ra EPS-a, ~ije su osnove

prenete i u predloènemodele za nove kolektivneugovore, i na nivou EPS-ai u privrednim dru{tvi-ma, u Pravilnik su preneteodredbe koje se odnose nautvr|ivawe duìne godi-{weg odmora i najduègtrajawa godi{weg odmora,elemente za obra~un i is-platu osnovne zarade poosnovu radnog u~inka, vi-sinu uve}awa zarade, zara-du pripravnika, rokove zaisplatu zarade, visinu na-knade zarade za vreme pla-}enog odsustva, procenatnaknade zarade za vremeodsustvovawa s rada zbogprivremene spre~enosti(bolovawe), visinu nakna-de za vreme privremenogprekida rada do kojeg jedo{lo bez krivice zapo-

IL

US

TR

AC

IJA

: J. V

LA

HO

VI

]

ODLUKOM UPRAVNOG ODBORA JP EPS

Pravilnik o radu stupio na snagu� Razlog za dono{ewa ovog pravilnika jeodluka Vlade Srbije o otkazivawu Poseb-nog kolektivnog ugovora ElektroprivredeSrbije, ~ija je vaænost, po tom osnovu, pre-stala 14. januara ove godine


23

slenog, visinu naknade za-rade u drugim slu~ajevima ukojima zaposleni ima pra-vo na naknadu zarade, visi-nu u kojoj se ostvaruje pravona naknadu tro{kova, pra-vo na druga primawa, kao ina postojawe {tete i wenevisine, u zavisnosti odokolnosti pod kojima jenastala. U pojedinim slu-~ajevima Pravilnikom su,kako je konstatovano, utvr-|ena povoqnija re{ewa odonih koja su bila u Poseb-nom kolektivnom ugovoru.

U pogledu re{avawa pra-va zaposlenih koji pred-stavqaju vi{ak, predvi|e-na su prava kojima se, pr-venstveno, obezbe|uje wi-hovo radno angaòvawe nadruga~iji na~in. A u slu~a-ju da se ne obezbedi ni jed-no od tih prava, preostajepravo na isplatu otprem-nine u visini koja je pro-pisana Zakonom o radu.

Tako|e, Pravilnikom oradu predvi|eni su i drugislu~ajevi (pored onih zako-nom predvi|enih), u kojimaposlodavac moè zaposle-nom da ponudi izmenu ugovo-renih uslova rada i slu~aje-vi u kojima zaposleni moèda bude, uz svoju saglasnost,upu}en na rad kod drugog po-slodavca i duè od godinudana dok traju razlozi za we-govo upu}ivawe.

Pitawa koja se odnose naostvarivawe prava sindi-kata (broj sindikalnihpredstavnika koji uìvajuza{titu, tehni~ko-prostor-ni uslovi za obavqawe ak-tivnosti sindikata i pravoovla{}enih predstavnikasindikata na pla}eno odsu-stvo radi obavqawa sindi-kalne funkcije) nisu utvr-|eni Pravilnikom o radu,ve} }e se ta pitawa ureditisporazumom izme|u gene-ralnog direktora EPS-a iovla{}enog lica reprezen-tativnog sindikata. Kakoje re~eno, ovim sporazumommogu da se reguli{u i drugapitawa, kao {to je finan-sirawe aktivnosti sindi-kata, koja su ponu|ena u mo-delu kolektivnog ugovora, aza {ta ne postoji zakonskaobaveza. �

B. Seni~i}

Ovo je trebalo da bude pr-va regulatorna godina doma-}e energetike. Godina u kojojse, u skladu sa Zakonom oenergetici, primewuju novapravila, po~ev od dozvola ilicenci, pa sve do tarifnihsistema i primene trì-{nih normi za cene. Uz bit-no izmewene faktore odlu-~ivawa: umesto izvr{nihorgana vlasti nadle`nostse prenosi na Agenciju zaenergetiku. Trebalo je, alikako sad stvari stoje, po~e-tak godine je propu{ten. Svise nadaju da }e za elektri~-nu energiju wihova primenapo~eti u aprilu, a za pri-rodni gas u julu. Ne savetu-jemo, ipak, nikome i da sekladi na te datume?

Verovatno nema ~itaoca“kWh” kome treba obja{wava-ti va`nost i zna~aj promenau energetici, pogotovo kadje re~ o uticaju trenutnihpoliti~kih interesa qudi ipartija iz vlasti. Postoji otome, uostalom, i vi{edece-nijsko iskustvo, posebno uelektroprivredi. Uprkostome ne{to je ostalo ~udno inejasno, pa je mo`da prilikaza nekoliko re~i. Za{to jeelektri~na energija dobilastatus xokera za svaku

vlast? Neki su tuma~ili dacenama struje stimuli{uprivredu, drugi da se boreza stabilnost i protiv in-flacije, tre}i da brinu ostandardu stanovni{tva, aponekad su obja{wewa kom-binovala ove i mnoge drugerazloge.

A ni{ta od toga nije ta~no,niti ima podloge u teoriji istvarnom ìvotu. Elektri~-na energija, uostalom, pod-miruje tek petinu ili u bo-qem slu~aju ~etvrtinu ener-getskih potreba zemqe. Wenuticaj na inflaciju, ta~nijena tro{kove privrede, vrloje mali i meri se sa par pro-cenata, izuzev za specifi~-ne privredne grane, kakve sumetalurgija ili elektrohe-mija. Analogno tome, nafta igas, koje imaju znatno ve}eu~e{}e u energetskim potre-bama redovno prate svetskecene i to, navodno, ne uti~eni na stabilnost, ni na stan-dard stanovni{tva. Pro{lagodina je izrazit primer, jersu se cene derivata naftemewale na svakih petnaestdana i uglavnom su rasle, ada niko nije kukao zbog in-flacije, ~ak su se nadle`nii hvalili da su je obuzdali.Namerno se, pritom, ne po-

miwe uvozna zavisnost naf-te i gasa, odnosno doma}eporeklo elektri~ne energi-je. Prvo, zato {to nije odr-ìva teza da se strancimaenergenti moraju pla}ati, adoma}ima ne, a drugo zato{to trì{na privreda, presvega, zna~i ekonomskovrednovawe svake robe.

Korenit zaokret u shvata-wu i tretmanu energije tek jeprvi korak u osloba|awu odmnogih zabluda sa kojima ì-vimo, bilo zbog pogre{nogu~ewa, bilo zbog naopakeprakse. Jedna od tih zabludaje i da trì{te donosi haosili bar nesigurnost i neiz-vesnost. Svi koji }e prime-wivati nova pravila i novepropise u energetici uveri-}e se kako trì{na praviladonose sre|enost, regulisa-ne odnose i stabilnost izme-|u prodavaca i kupaca, a neproizvo|a~a i potro{a~a,kako smo ih zvali. Bukvalnose ide do svakog radnog me-sta, do svakog tro{ka u pro-izvodwi, a kupcu postaje ja-sno {ta i koliko pla}a. Ume-sto me{etarewa i sumwi us-postavqaju se ~isti odnosi,a stru~nost, znawe i sposob-nost donose rezultate.

Logika nalaè pitawe{ta ko~i i odlaè primenunovih pravila. Ko zna po ko-ji put pri~a se ponavqa - iz-bori. Elektroprivredi ienergetici u celini izborisu naneli mnogo {tete u pro-{losti. Dotle, da bi vrede-lo razmisliti da se odrà-vaju jednom u deset godina,{to je pribli`no i vremeneophodno za gradwu zna~aj-nijih energetskih objekata(ako ra~unamo istraìvawa,pripremu i samu gradwu).Tada bi se izbeglo stalnoponavqawe istog: dok stru~-waci nekoj vladi objasne iqude ubede {ta treba radi-ti istekne im mandat, pa sesa novom vladom i novimqudima krene Jovo nanovo.A to podse}a na poznatu iz-reku: “Taman Ciga nau~io ko-wa da ne jede, a on crk’o”. í

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Prvi ma~i}i...

IL

US

TR

AC

IJA

: J. V

LA

HO

VI

]


24

Da li u Srbiji mo-gu da budu mawigubici elektri~-ne energije? Iz

domena retorike ovo pita-we iza{lo je jo{ pre ~eti-ri godine, kada je Mini-starstvo energetike form-iralo Koordinacioni timkoji je dobio zadatak da si-stematski radi na smawi-vawu ovih gubitaka, a ondaje to telo, u kome su pred-stavnici Ministarstva iEPS-a, usvojilo programaktivnosti, ve} poznat podskra}enicom JOP. U EPS-u je, potom, oformqenStru~ni tim, koji se posve-tio sprovo|ewu niza meraza smawivawe gubitaka,preuzev{i na taj na~in, uime EPS-a, nezahvalnuulogu odgovornih za sma-wewe postotka izgubqe-nih kilovat-sati, mada ni-je ba{ sve zavisilo odEPS-a i wegovih distri-bucija.

Bilo kako bilo, tek u pr-ve tri godine realizacijeJOP-a gubici su smaweniza pola procenta, a u pro-{loj su ponovo krenuli uz-laznom linijom i vratilise gotovo na isti nivo nakome su i bili 2003. godi-ne. Prema podacima Di-rekcije EPS-a za distri-buciju elektri~ne energi-je, na godi{wem nivou u2006. gubici u energiji iz-nosili su 15,1 odsto. Pritome, oko 65 procenataovih gubitaka ~ine teh-ni~ki gubici, koji su ne-izbe`ni u prenosu i di-stribuciji elektri~neenergije, a ostalo su tzv.komercijalni gubici, od-nosno ona energija koju sudistribucije preuzele izsistema prenosa elektri~-ne energije i koja je potro-{ena, ali nije registrova-

na kod kupaca, niti je na-pla}ena. Najve}i procenatovih komercijalnih - ne-tehni~kih gubitaka nasta-je kra|om struje. Tako je ipro{le godine od EPS-aukradeno vi{e od milijar-du kilovat-sati, ~ija jevrednost, po cenama u Sr-biji, iznosila vi{e od 40miliona evra.

U EPS-u se, naravno,ovaj gubitak razmatra ana-liti~ki. Ra~una se kolikije u tome utro{ak energe-nata, rad elektrana, tro-{kovi transformacije,prenosa i distribucije, pa

i angaòvawa radne snage,ali ta elaboracija uglav-nom ostaje u krugovima po-slovodstava. U {iroj jav-nosti, procenat izgubqe-nih kilovat-sati naj~e{}ese posmatra sa aspekta ra-cionalizacije poslovawaEPS-a, kao dràvnogpreduze}a i {tedwe ener-gije, kao proklamovanogstrate{kog ciqa Republi-ke Srbije. Pri tome se, me-|utim, ~esto gubi iz vidada smawivawe gubitakaelektri~ne energije ispre~avawe kra|e struje nemoè da postigne EPS

sam, mimo ostalih dru-{tvenih faktora koji u~e-stvuju u kreirawu pravilapona{awa.

Na ovakav zakqu~ak upu-}uje i ovla{na analizauzroka za{to ve}i rezulta-ti nisu postignuti prime-nom mera koje je EPS pred-uzimao u protekle ~etirigodine. A radilo se. Ula-galo se, recimo, u distri-butivni sistem i wegovoosavremewavawe radiefikasnije kontrole po-tro{we, poja~ana je kon-trola na terenu, formira-ni su posebni timovi mon-tera za otkrivawe kra|astruje, kontrolisano je nahiqade potro{a~a, otkri-veno mnogo neovla{}enogkori{}ewa struje, a pro-cenat gubitaka ponovo jeisti.

Dakle, ne{to ne {tima.Istina, Stru~ni tim za re-alizaciju JOP-a nepresta-no je ukazivao na potrebuda se ujedna~i sudska prak-sa, dobije podr{ka poli-cije u otkrivawu kra|estruje i stvore odgovaraju-}i dru{tveni uslovi zakontrolu potro{we elek-

U “ELEKTRODISTRIBUCIJI BEOGRAD” OTKRIVAJU KAKO NESTAJU KILOVAT-SATI

Gubici “na divqaka”� Zakonskim izmenama omogu}en dodatni rok za legalizaciju objekata, ali ne i zaodobrewe privremenog prikqu~ka na ED mreæu � U velikom broju naseqa ne moguda se registruju brojila zato {to su se i investitori gradwe i distributeri zaple-li u urbanisti~ka ~vori{ta

U pro{loj godini ukupni gubici elektri~ne energije u “Elek-trodistribuciji Beograd” bili su oko 15 odsto, dakle na nivouproseka EPS-a. Budu}i da nije mogu}e razgrani~iti koliko je utome gubitaka do kojih dolazi raznim manipulacijama na broji-lima koja su registrovana, a koliko ih je zbog toga {to EDB ni-je u mogu}nosti da registruje kupce u objektima bez gra|evin-ske dozvole, jer sve se evidentira kao neovla{}ena potro-{wa, ostaje samo pretpostavka. Na osnovu otkrivenih o~igled-nih kra|a, za koje je pokrenut sudski postupak, moè se zakqu-~iti da je pro{le godine od oko 23 miliona kilovat-sati obra-~unate neovla{}eno kori{}ene elektri~ne energije, na teri-toriji EDB, ve}i deo “oti{ao” na samovlasno prikqu~eneobjekte, koji se ne mogu evidentirati zbog spore legalizacijestambene izgradwe.

Danak sporoj legalizaciji

Miroslav Bosan~i}

Vuka{in Babi}

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


25

tri~ne energije, posebno upogledu odobravawa novihprikqu~aka. [tavi{e, sanivoa EPS-a i{le su kon-kretne inicijative da sena|u odgovaraju}a zakonskare{ewa za ono {to nijeadekvatno definisano, auzrok je neovla{}enogprikqu~ivawa na elektro-distributivnu mreù. Na-àlost, u zakonima su i da-qe ostale rupe, a privred-na dru{tva EPS-a za di-stribuciju elektri~neenergije na{la su se veza-nih ruku izme|u urbanista,lokalnih organa uprave ionih koji ho}e struju, bezobzira na to da li imajugra|evinske dozvole za svo-je objekte ili ne. Pri to-me, zakonodavac je, kaoglavnu prepreku “divqoj”gradwi, postavio komunal-na preduze}a, kojima jeprikqu~ewe “divqeg”objekta na sistem kvalifi-kovao kao krivi~no delo.

Objekti “divqe” pri-kqu~eni na ED mreù po-stali su, tako, te{ka moraza distributere, naro~itoza “ElektrodistribucijuBeograd”, na ~ijem je pod-ru~ju pritisak “divqe”gradwe i najve}i. O tomekako se ovo privredno dru-{tvo EPS-a nosi sa tim

problemom, razgovaralismo s tehni~kim direkto-rom Miroslavom Bosan~i-}em i {efom Slu`be zakontrolu Vuka{inom Ba-bi}em. Oni su za na{ listrekli da je problem nele-galnog prikqu~ewa namreù naro~ito izraènna obodima deset gradskihop{tina Beograda, gde je“divqa” gradwa u nepre-stanoj ekspanziji, a grad-ska uprava suo~ena sa goto-vo nerazre{ivim ur-banisti~kim ~vori-{tima.

- Problem s regi-strovawem potro{weu “divqe” izgra|enimobjektima nastao je2001. godine, sa dono-{ewem Zakona o pla-nirawu i izgradwi,kojim je prikqu~ewena ED mreù nele-galno izgra|enogobjekta tretirano kao kri-vi~no delo. Tada su sveelektrodistribucije u Sr-biji prestale da odobrava-ju privremene prikqu~ke,{to su pre toga ~inile sa-mo na osnovu potvrde o ku}-nom broju. Budu}i, me|u-tim, da se ispostavilo danije mogu}e obaviti brzulegalizaciju “divqe” grad-we, ponovo su pro{le go-

dine, na preporuku dva re-publi~ka ministarstva, apotom i na osnovu Zakona oizmenama i dopunama Zako-na o planirawu i izgrad-wi, u praksu uvedeni pri-vremeni prikqu~ci, alisamo za objekte koji se ko-riste za stanovawe. Ovajustupak ima, me|utim, vre-mensko ograni~ewe. Pri-vremeni prikqu~ak moèda se odobri samo za onestambene objekte ~ija je

gradwa, odnosno rekon-strukcija, zavr{ena do 13.maja 2003. godine, s tim dasu wihovi vlasnici podne-li zahtev za legalizacijunajkasnije do 13. novembrate, 2003. godine - rekao jeBosan~i}.

On je objasnio da je, za-hvaquju}i ovakvom re{e-wu, donekle smawen brojneovla{}eno prikqu~e-

nih, ali problem nije raz-re{en, jer mnogi, iz ra-znih razloga, nisu do togdatuma zapo~eli legaliza-ciju svojih objekata za sta-novawe. [tavi{e, i daqeima veliki broj ku}a, pa i~itavih stambenih zgrada,za koje postupak legaliza-cije nije krenuo s mrtveta~ke, {to zbog nerazre-{enih imovinskih odnosaoko zemqi{ta, {to zbognepostojawa detaqnog ur-

banisti~kog plana,a {to zbog nemo-gu}nosti da se od-re|eni objekat pod-vede pod ve} posto-je}a urbanisti~kare{ewa. Elektro-distribucija tu ni-{ta ne moè dapromeni.

- Naravno, pozna-to je da “divqa”gradwa nije zausta-

vqena dono{ewem Zakonao planirawu i izgradwi2001. godine. I daqe ni~u~itava naseqa, tako da se,pored onih koji jo{ nisudobili gra|evinske dozvo-le za “stare” novogradwe,neprestano pojavquju i no-vi bez legalne dokumenta-cije, koje tako|e nije mogu-}e prikqu~iti na ED mre-ù - istakao je Bosan~i}.

Prema wegovim re~ima,dodatni problem nastao jesa ve} pomenutim Izmena-ma i dopunama Zakona oplanirawu i izgradwi. U~lanu 51. ovog zakonskogakta dozvoqeno je privre-meno prikqu~ewe na mre-ù onima koji su zahteve zalegalizaciju svojih objek-ta podneli do novembra2003. godine. U ~lanu 46.me|utim, sam rok za podno-{ewe zahteva za legaliza-ciju objekata pomeren je sanovembra 2003. na oktobar2006. godine, ali to produ-èwe roka ne odnosi se naprivremeni prikqu~ak naED mreù. Za prikqu~akna ED mreù i daqe vaìono da je zahtev za legali-zaciju podnet do 13. novem-bra 2003. godine. Tako in-vestitori staro-nove grad-we, pa i one zavr{ene u po-sledwe tri godine, ako sugradili bez dozvole, moguda postanu legalni kupci

Pro{le godine, u EDB, kontrolisano je oko 9.500,

odnosno 1,3 odsto kupaca i me|u wima otkriveno 1.495, ili 15,7 odsto onih koji su neovla{}eno koristili elektri~nu energiju

Spora legalizacija “divqe” gradwe uve}ava kra|u struje

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

26


struje tek kada dobiju gra-|evinsku dozvolu. Dotle,na mreù se prikqu~ujuneovla{}eno i ostaju iz-van mogu}nosti elektrodi-stribucije da registrujewihovu potro{wu.

Prema tome, Izmenama idopunama Zakona problemjeste, kako je rekao Bosan-~i}, donekle ublaèn, alini izdaleka nije razre-{en. Za distribuciju, to jei daqe generator gubitakaenergije i, istovremeno,veliko optere}ewe posto-je}e ED mreè, zbog ~egadolazi do prekida napaja-wa redovnih kupaca. Malotu pomaè to {to distri-buteri redovno iskqu~uju“divqe” potro{a~e, jer seoni neprestano po-novo neovla{}enoprikqu~uju. Zato jepotrebno daqe tra-gati za re{ewima.

- Sa nivoa EPS-aupu}ena je inicija-tiva nadle`nim mi-nistarstvima da se iprivremeni pri-kqu~ak odobrava za-kqu~no sa oktobrom2006, do kada je omo-gu}ena legalizacija obje-kata, ali to re{ewe jo{nije usvojeno, a mnogo bizna~ilo i distribucijamai gra|anima koji ~ekaju nalegalizaciju. Tako|e, EPSje inicirao i nalaèwe

re{ewa za izgradwu ener-getskih objekta koji suneophodni da bi se pri-kqu~ili novi kupci, alini u tom pogledu nema po-

maka. Tako i zbog nemogu}-nosti da se dobije dozvolaza izgradwu mreè, velikibroj potro{a~a, naro~itona teritoriji gradskih op-{tina, ostaje bez struje,ta~nije ne moè da dobije

legalan prikqu~ak na mre-ù - kazao je Bosan~i}.

Na{i sagovornici su na-veli da se praksa razlikujeod op{tine do op{tine, i

da je u jednoj gotovonemogu}e dobiti do-zvolu, a da je u drugoj,susednoj, ceo postu-pak vrlo efikasan.Tako|e, lak{e se sva-ki papir dobija uprigradskim nego ugradskim op{tina-ma, pa se do struje br-è dolazi u Sopotuili Mladenovcu, naprimer, nego u cen-

tru Beograda. [ef Slu`be kontrole u

EDB Vuka{in Babi} obja-snio je da nikakve razlikenema izme|u potro{a~a ko-ji su postavili brojilo ionih koji nisu, ako to po-

stavqeno brojilo nijeplombirano i ako nije re-gistrovano u distribuci-ji. Sve wih kontrola tre-tira kao neovla{}ene ko-risnike elektri~ne ener-gije, a koliko ih ukupnoima, nije mogu}e preciznore}i zato {to se odre|enibroj neprestano iznovaprikqu~uje i otkriva.Ipak, prema wegovim re-~ima, to je samo jedan vidgubitka energije. Drugi sukra|e, kojih naro~ito imau naseqima sa individual-nim ku}ama. Zato su tu kon-trole ~e{}e i uvek se ot-krije zna~ajan broj kra|a.

- Pro{le godine kontro-lisali smo oko 9.500, odno-sno 1,3 odsto na{ih kupacai me|u wima na{li 1.495,ili 15,7 odsto onih koji suneovla{}eno koristilielektri~nu energiju. Naj-vi{e je bilo prikqu~ewamimo brojila, na vodu ne-merene energije, ili su po-tro{a~i primewivali ra-zne manipulacije na mer-nom mestu da bi spre~iliregistrovawe utro{eneelektri~ne energije. Na-ravno, u kontrolu smo i{liciqano, upore|uju}i brojredovnih kupaca sa potro-{wom koja se na tom pod-ru~ju registruje, prate}ivelike skokove u potro-{wi, ali i po prijavama za-interesovanih gra|ana -objasnio je Babi}.

Na{i sagovornici suuvereni da bi kontrola po-tro{we bila efikasnijakada bi svi potro{a~i mo-gli da se registruju, jer bionda sve ostalo bila o~i-gledna kra|a. Naàlost, zasada nije tako, a ~esto nezavisi ni od investitoragradwe, niti od distribu-cije. I jedni i drugi zaple-teni su u vi{egodi{we na-sle|e nelegalne stambeneizgradwe, koje se u kompli-kovanoj proceduri te{korazre{ava. Otuda, ova situ-acija s legalizacijom “di-vqe” gradwe, pored osta-log, iznova ono pitawe spo~etka teksta, da li se uSrbiji mogu smawiti gubi-ci elektri~ne energije,vra}a u domen retorike. �

Anka Cvijanovi}

U naseqima kao {to su Batajnica, Altina, Kalu|erica, Le-dine ili Vukasovi}eva ulica na Miqakovcu najo~iglednije jeprelamawe rupa u zakonima. Tu je ve}ina vlasnika novograd-we podnela zahtev za legalizaciju, a ipak ne mogu da dobijustruju. Razlog tome je {to nema ED mreè na koju mogu da seprikqu~e, a u Zakonu je izri~ito definisano da privremeniprikqu~ak moè da se odobri samo za stambene objekte, i toukoliko postoje tehni~ki uslovi. Uslova, dakle, nema, jer ne-ma mreè. Da bi se stvorili, potrebno je dobiti gra|evinskudozvolu za izgradwu elektroenergetskih objekata. Takvu do-zvolu, me|utim, nije mogu}e dobiti ako ku}e nisu legalno iz-gra|ene. [to }e re}i, sve dok vlasnici ne dobiju gra|evinskedozvole za ku}e, nema ni dozvola za izgradwu ED mreè, nemoè ni da se dobije prijava radova, a kamoli da se razvla~ikabl. U praksi, na gra|evinsku dozvolu u postupku legaliza-cije bespravno podignutih objekata ~eka se najmawe godinudana. Za to vreme, ve}ina se na ED mreù prikqu~uje ilegal-no. Naravno, ako mreè ima.

Rupe u zakonima

Zakonodavac je, kao glavnu prepreku “divqoj” gradwi,

postavio komunalna preduze}a, kojima je prikqu~ewe “divqeg”

objekta na sistem kvalifikovaokao krivi~no delo

Distributivna mreà ne moèda se gradi za potrebe “divqih”naseqa, a tu nije od pomo}i niprivremeni prikqu~ak


27

Primenom nove or-ganizacije i si-s t e m a t i z a c i j eposlova u Pri-

vrednom dru{tvu TE“Nikola Tesla”, zavr{enje veoma zna~ajan posaokoji je u izvesnom smislubio i reorganizacijadru{tva. Nova organiza-cija prilago|ena je po-stavqenim ciqevima ipromenama koje su u me|u-vremenu nastajale, a si-stematizacija je imalasvoj izraz i u revizijivrednovawa poslova, od-nosno utvr|ivawu nivoai raspona zarada za svegrupe poslova.

- Osnovne novine ukonceptu organizacije,osim u redefinisawustrukture i broja radnihmesta, odnosno zaposle-nih, koji je u odnosu na2000. godinu smawen zatre}inu, mogu da se uo~eu na~inu kako su ustroje-ni ogranci privrednogdru{tva i kako suorganizovane za-jedni~ke funkci-je, kaè NenadRadoji~i}, {efSlu`be za upra-vqawe qudskimresursima. - UTENT-u je i ra-nije bilo ograna-ka, a novom orga-nizacijom wihovbroj je promewen i za-pravo je ozvani~ena re-alna situacija. Proiz-vodni ogranci sada obu-hvataju samo poslove kojiobezbe|uju organizovaweproizvodwe i odràva-wa. Sve ostale uloge, uadministraciji i teh-ni~koj podr{~ci, orga-nizaciono su izvu~ene izogranaka i objediwene u

nekoliko direkcija, na-gla{ava Radoj~i}.

Uz Direkciju za proiz-vodwu, koja povezuje petod ukupno {est ogranaka- TENT A, TENT B,@elezni~ki transport,TE Kolubara, TE Mora-va - u privrednom dru-{tvu je formirano jo{pet direkcija. Direkci-ja za unapre|ewe sistemaobuhvata proizvodno-tehni~ke poslove, poslo-

ve investicija i inè-weringa i pruà orga-nizaciono upori{teogranku TE Kolubara B uizgradwi. Direkciju zakorporativne poslove~ine sektori upravqawakvalitetom i za{titomìvotne sredine, in-formacionih tehnolo-gija i upravqawa rizi-cima, koji podrazumeva

za{titu bezbednosti izdravqa na radu, za{tituod poàra i fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe.Direkcija za qudske re-surse je organizacionanovina i u woj su locira-ni poslovi upravqawaqudskim reursima, raz-voja i obuke kadrova. Ina kraju, formirane sujo{ dve direkcije - zaekonomske poslove kojaobuhvata ekonomsko-fi-

nansijske i komer-cijalne poslove iDirekcija pravnih iop{tih poslova.

- Novim pravilni-kom sistematizova-no je ne{to preko900 radnih mesta, samaksimalno 2.850 za-poslenih. Prakti~-na posledica usvoje-nog koncepta siste-

matizacije je i dovr{a-vawe programa izme{ta-wa poslova koji spadaju utzv. non kor delatnostiiz privrednog dru{tva uuslu`na preduze}a. Rea-lizacija programa zapo-~eta je pre usvajawa si-stematizacije u 2005. go-dini i od tada je u novo-snovano preduze}e pre-{lo blizu 300 zaposle-

nih. Uz efekte programastimulativnih mera zaraskid radnog odnosa,kojim je, u tri navrata,preko ~etiri stotineradnika oti{lo izfirme, broj zaposlenih uprivrednom dru{tvu uovom trenutku sveden jena 2.604. Ta brojka za sa-da ukqu~uje i one koji }euskoro biti izme{teni unova preduze}a. Vidqivoje da zaposlenih ima ma-we nego {to je sistema-tizacijom predvi|eno, ato zna~i da u PD TENTpostoji potreba za popu-nom radnih mesta. U no-vo zapo{qavawe }e sei}i fazno, sa ciqem dase kolektiv podmladi ida novouposleni imajuvi{e stepene kvalifi-kacija, jer }e se uslu`nii mawe sloèni posloviobavqati u novosnova-nim preduze}ima, isti~eRadoji~i~.

Nova organizacija isistematizacija u PDTENT na snagu je stupi-la 25. decembra pro{legodine. Tokom januara sazaposlenima su potpisa-ni novi ugovori o radu iprva ovogodi{wa ispla-ta zarada obra~unata jeprema koeficijentimakoji su previ|eni za po-slove iz nove sistemati-zacije. �

K. Jani}ijevi}

U PD POÊLA PRIMENA PRAVILNIKA O NOVOJ ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI

PD TENT: Put kamodernoj firmi� Od {est ogranaka pet proizvodnih � U odnosu na 2000. godinu broj zaposlenih smawen za tre}inu

Pregovori o predlogu za zakqu~ewe Kolektivnog ugovorakod poslodavca za PD TENT, koji su vo|eni sa sindikatom to-kom decembra, nisu uspe{no zavr{eni do isteka va`nostistarog - 13. januara 2007. godine. Zbog toga je od 14. januara 2007.godine u PD TENT na snazi Pravilnik o radu kojim su regulisa-na pitawa koja tretira Kolektivni ugovor.

Ponu|eni predlog Kolektivnog ugovora sindikat je odbio dapotpi{e zbog neslagawa sa nekim odredbama. Sindikat je ozna-~io da se ne slaè sa na~inom regulisawa smenskog rada, neprihvataju}i argument poslodavca da je smenski rad kao uslovrada obuhva}en koeficijentima za obra~un zarada. Druga pre-preka za nepotpisivawe ovog va`nog dokumenta vezana je za vi-sinu otpremnina za zaposlene koji eventualno ostanu bez po-sla kao tehnolo{ki vi{ak.

Na snazi Pravilnik o radu

Zaposlenih ima mawe nego {to je sistematizacijom predvi|eno, a to zna~i da u

PD TENT postoji potreba za popunom radnih mesta

Nenad Radoji~i}

28


Novi pravilnik oorganizaciji i si-stematizaciji po-slova u EDB, koji

je stupio na snagu 15. decem-bra 2006. godine, predsta-vqa racionalniji i ekono-mi~niji pristup u na~inuorganizovawa poslova, apre svega treba da doprine-se boqim efektima poslo-vawa dru{tva. Poslovi naizradi nove organizacijebili su veoma obimni, na-vodi Goran Radovanovi},predsednik Operativnogtima ~iji je zadatak bio dana osnovu organizacione{eme, za koju je EPS dao sa-glasnost, izradi akta noveorganizacije i sistemati-zacije poslova uEDB-u. Taj tim jeutvrdio organiza-cione celine u sa-stavu direkcija isamostalnih sek-tora, centara ilislu`bi; odredio jeposlove koji seobavqaju u wima,sistematizovao ihi definisao jeuslove za obavqawe poslo-va, a kona~no utvrdio je ina~in rukovo|ewa i funk-cionalnu povezanost orga-nizacionih celina, kao iodgovornost za izvr{avaweposlova i zadataka.

Kako isti~e Radovano-vi}, EDB karakteri{ubrojne specifi~nosti, pokojima se ona razlikuje, apre svega visoko urbanasredina sa izrazito veli-kom koncentracijom potro-{a~a. Uprava EPS-a je sveto uvaìla, tako da EDBnije ure|ena po istim prin-

cipima kao ostala ~etiriova dru{tva. Zadràn jeisti broj direkcija, ali suu wima obavqene potrebneizmene. Od biv{e Direkci-je odràvawa i upravqawadistributivnim elektroe-nergetskim sistemom, po-{tuju}i odredbe Zakona oenergetici, formirana je,tako, Direkcija upravqawai Direkcija gradska. Odvo-

jene su, zatim, delatnosti iproces upravqawa prilago-|en je zakonskom konceptu,uz rastere}ewe od velikogbremena poslova vezanih zaodràvawe distributivnemreè, {to }e doprinetiefikasnijem radu.

Odràvawe se sada, tako-|e zbog posebnosti konzu-ma, obavqa u dve direkcije -gradskoj i prigradskoj. Tusu uvaèna dva aspekta -struktura potro{a~a iosnovne karakteristikedistributivne mreè nagradskoj i vangradskoj te-

ritoriji - kaè Radovano-vi}. Jer, od 740.000 kupacaelektri~ne energije o ko-jima se EDB brine, 595.000se nalazi na teritorijigrada, a 145.000 je u pri-gradskim op{tinama. Pe-riferni konzum je razu|en,tu su prete`no individu-alna doma}instva, dokgradski deo karakteri{evelika gustina kupaca.

Shodno tome, zastu-pqeni su i razli~itikoncepti distribu-tivne mreè, u grad-skom delu to su prete-`no kablovska mreài trafostanice veli-kih snaga, a u van-gradskom nadzemnamreà i trafostani-ce mawih snaga.Upravo nas je postoje-

}a elektroenergetska in-frastruktura i opredelilada poslove odràvawa teh-ni~ko-tehnolo{ki zaokru-ìmo u ove dve direkcije -prime}uje Radovanovi}.

Pored ovih novina,Uprava je reorganizacijomdobila ve}i broj {tabskihfunkcija. Slu`ba za bez-bednost i zdravqe na radusada je, u skladu sa zakon-skim propisima, u direkt-noj nadle`nosti Uprave.Operativni tim je smatraoi da slu`be za odnose sa jav-no{}u, odnosno kontrole,

kao i Centar za sistem kva-liteta, po prirodi posla,treba da, tako|e, budu nepo-sredno vezane uz poslovod-stvo.

Nova organizacija i si-stematizacija poslova do-nele su mawi broj sistema-tizovanih radnih mesta, a{to se odnosi i na rukovo-de}a mesta kao i celishod-niju iskori{}enost rad-nog potencijala, {to je ibio jedan od ciqeva stva-rawa moderne organizaci-je primerene savremenomposlovawu. Radna mesta sutipizirana po nivou slo-ènosti u svim celinama,utvr|eni su i wihovi nazi-vi, na osnovu ~ega je radnitim za vrednovawe i ujed-na~io vrednost tih koefi-cijenata. Zapo~ela je po-~etkom ove godine i prera-spodela radnih mesta uskladu sa reorganizaci-jom, a do kraja januara zapo-slenima }e biti na zakqu-~ivawe dostavqeni noviugovori o radu.

Po mi{qewu na{eg sago-vornika prvi konkretnirezultati - ekonomski itehni~ki pokazateqi uspe-{nosti reorganizacije -mogli bi se o~ekivati kra-jem prvog tromese~ja ove go-dine. �

T. Zoranovi}


PD “EDB”: Prepravqeneceline� Prilog racionalnijem i eko-nomi~nijem pristupu u na~inuorganizovawa poslova {to bitrebalo da doprinese boqimefektima u poslovawu

Od biv{e Direkcije odràvawai upravqawa distributivnimelektroenergetskim sistemom

formirana je Direkcija upravqawa i Direkcija gradska

*

*

Odràvawe distributivnemreè od sada

u dve direkcije -gradsku i

prigradsku FOTO: LATIF ADROVI]

29


Vi{emese~ni posao iz-rade akata o novoj organi-zaciji i sistematizaciji uPD “Elektrosrbiji” zapo-~et jo{ u januaru pro{legodine, Operativni tim,sa Desimirom Bogi}evi-}em, zamenikom direktora“Elektrosrbije” na ~elu,zavr{io je i objedinio upravilnik, odnosno u {e-mu organizacije i obimnesistematizacije poslovapo svim radnim mestima.Nova koncepcija za zada-tak ima da privrednomdru{tvu “u novom ruhu” daimix modernijeg i efika-snijeg preduze}a.

Prema odluci o obrazova-wu, subjekti privrednogdru{tva su sada ogranci na-stali iz nekada{wih delo-va preduze}a. Wihovo po-slovawe ubudu}e, }e se orga-nizovati u osam umesto u do-sada{wih 18 ogranaka. Nataj na~in se, najpre, preva-zilazi wihova dosada{wanejednakost i ujedna~avajuse po parametrima poslova-wa. Ogranci su sredwe ve-

li~ine, a prilikom wiho-vog odre|ivawa po{tovanaje i teritorijalna zastu-pqenost. A sve to u ciqu da,tako organizovani, kupci-ma elektri~ne energijeomogu}e da najefikasnijeostvare svoje potrebe: oddobijawa elektroenerget-ske saglasnosti do urednogsnabdevawa elektri~nomenergijom.

Prema novoj organizaci-onoj {emi, direktor kojirukovodi procesom rada ivodi poslovawe privrednogdru{tva nalazi se na wego-vom ~elu. U odsustvu ga za-mewuje zamenik direktora.Novi organizacioni oblikpredstavqa kabinet direk-tora, a sastavqen je od triodeqewa: protokola, zakontrolu poslovawa i zaodnose sa javno{}u. Novomorganizacijom formiranoje i pet direkcija za: trgo-vinu elektri~nom energi-jom, ekonomsko-finansij-ske poslove, upravqawe,planirawe i investicije iza korporativne poslove,

dok Centar za informati-ku i telekomunikacijupredstavqaju zaseban orga-nizacioni oblik.

Sa direktorom, koji ru-kovodi ogrankom, nepo-sredno sara|uju direktoriza tehni~ki, odnosno za po-slovni sistem. U {est sek-tora organizovani su slu-`be za odràvawe, upra-vqawe, energetiku i inve-sticije, ekonomsko-finan-sijske poslove, trgovinuelektri~nom energijom ilogistiku ogranka. Poseb-ni organizacioni oblici uogranku su pogoni i poslov-nice. Pogoni imaju tri slu-`be: tehni~ku (s odeqewemza upravqawe i energetikui za odràvawe), slu`bu zaekonomsko-komercijalneposlove i za trgovinu elek-tri~nom energijom i slu-`bu za logistiku pogona.Poslovnice, kao najmawiorganizacioni oblikfunkcionisa}e sa odeqe-wima za odràvawe elek-troenergetskih objekata, zaprodaju elektri~ne energi-

je i za pomo}ne poslove. Kolegijum, kao stalni

ili povremeni oblik orga-nizacije, obezbe|uje uskla-|enost u izvr{avawu poslo-va. Poslovodstvo, tako,predstavqaju direktor PD,zamenik direktora, direk-tori direkcija i ogranakai to je i sastav stalnog ko-legijuma privrednog dru-{tva. Me|usobnim dogova-rawem i informisawem,davawem naloga i smernicaobezbe|uje se koordinacijarada u dru{tvu.

Sistematizacijom radnihmesta, koja prati novu orga-nizaciju, obuhva}eni su sviposlovi sa brojem izvr{i-laca, stepenom i vrstomstru~ne spreme, potrebnimradnim iskustvom. “Elek-trosrbija”, prema novoj {e-mi, treba da ima 3.500 zapo-slenih. Sada{wa strukturai raspored zaposlenih nisuodgovaraju}i, pa }e pojedi-ni delovi imati vi{ak, adrugi mawak radnika. Zaeventualne tehnolo{ke vi-{kove traì}e se najboqere{ewe za radnike. Odre-|enih obrazovnih profilaima vi{e, a nekih mawe ne-go {to je predvi|eno novomsistematizacijom. U okviruDirekcije za korporativneposlove, osim sektora zapravne i op{te poslove,oformi}e se stoga i novisektor za qudske resurse, saslu`bama za radne odnose iupravqawe qudskim resur-sima, kao i za obuku i razvojkadrova. Posledwa etapa uputu ka efikasnijem kon-ceptu poslovawa po novojorganizaciji i sistemati-zaciji bi}e potpisivawenovih ugovora o radu sa za-poslenima. �

M. M. Dabi}


PD “Elektrosrbija”:Osam umesto 18 ogranaka� Novi ogranci su sredwe veli~ine, a prilikom wihovog odre|ivawa uz po{tovawe teritorijalne zastupqenosti, vo|eno ra~una i da se ujedna~e po parametrima poslovawa

Novi organizacioni oblici uprivrednom dru{tvu

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


30

Redukcija potro-{we struje na Ko-sovu i Metohiji idaqe je na snazi i

realizuje se po ve} uhoda-nom programu kojim su po-tro{a~i razvrstani u A, Bi C kategoriju. Vi{esat-nih, ili vi{ednevnih is-kqu~ewa srpskih naseqatokom januara i po~etkomfebruara, me|utim, nijebilo. Istina, ekspertskitimovi, koji su dobili za-datak da usaglase na~ineza isporuku struje iz dona-cije Vlade Srbije, name-wene urednijem snabdeva-wu naseqa u kojima je ve-}inski srpski ìvaq, ni-su dovr{ili posao, alistawe je ipak boqe nego{to je bilo u prethodnomperiodu.

U nekim podru~jima, kao{to su severni deo Kosme-ta, delovi centralnog Ko-sova, posebno Prilu`je iGra~anica, redukcije po-tro{we bile su minimal-ne, a u ostalima, reklo bise, uobi~ajene za odre|enikonzum. Ono {to je poseb-no karakteristi~no, nijebilo iskqu~ewa pojedinihnaseqa mimo ostalih nadatom pravcu, {to se rani-je ~esto de{avalo i zbog~ega su Srbi najvi{e pro-testovali. [tavi{e, niotklawawe kvarova nasredwenaponskoj mreì,kojom upravqa KEK, nijeodlagano unedogled. Po-{to su izostala ~esta is-kqu~ivawa i ukqu~ivawana visokom i sredwem na-ponu, mawe su stradali itransformatori i preki-da~i na niskom naponu, tezbog takvih kvarova nije

bilo mnogo, kao prethod-nih zima, ni prekida u na-pajawu na niskonaponskimvodovima.

Sve u svemu, snabdevawesrpskih naseqa na Kosovui Metohiji u proteklihmesec i po dana bilo je bo-qe nego {to se to mogloo~ekivati po~etkom ovezime. Istina, ni zima nijekakva je mogla da bude, alii UNMIK je delom uve}aouvoz struje. Tako|e, termo-elektrane “Kosovo” imalesu u januaru ove godine zatri odsto ve}u proizvodwunego u istom mesecu pro-{le. Analiti~ari kosmet-skih elektroenergetskihprilika prime}uju da jepotro{wa elektri~neenergije na Kosmetu goto-vo ista kao i pro{le godi-ne, tako da uve}ani uvoz ine{to boqa sopstvena pro-izvodwa mogu donekle dapoprave stawe.

Ipak, zanimqivo je da jedo ovog poboq{awa do-{lo u vreme kada su eks-perti nastojali da defi-ni{u na~ine isporukesrpske donacije. Da podse-timo, jesenas je Vlada Sr-bije ponudila pomo} u

struji za srpska naseqa,mese~no po 50 miliona ki-lovat-sati, posle ~ega jeproteklo dosta vremena dase ta pomo}, barem na~el-no, prihvati, za {ta su sezaloìli i zvani~nici izBrisela. Kona~no se osta-lo na tome da ekspertitreba da usaglase na~ineza isporuku ove struje, alioni ni do po~etka februa-ra nisu na{li re{ewe zaotprilike tre}inu srp-skog konzuma, zbog kojeg jenajvi{e pomo} i bila po-trebna. Re~ je o pojedinimselima u centralnom Ko-sovu, delovima KosovskogPomoravqa i nekolikonaseqa u Metohiji. Natim pravcima, ve}inom(gotovo 90 odsto) su alban-ska naseqa koja ne pla}ajustruju, tako da KEK nijehteo da propusti napon na10-kilovoltnim daleko-

vodima, jer bi u tom slu~a-ju i Albanci dobili stru-ju, a ne bi bilo na~ina dase ta energija od wih na-plati. Za srpska naseqadonaciju bi dala VladaSrbije, bilo u struji, bi-lo u novcu.

Izgleda, me|utim, da suekspertska “nadgorwava-wa” dala rezultate, makari time {to je snabdevawesrpskih sredina poboq{a-no. U stvari, pitawe je dali Srbi u Pokrajini ured-nije dobijaju struju zato{to je Pri{tina teìlada, sve dok se ne postignekona~no re{ewe statusaKosova i Metohije, u elek-troenergetskom sektoruodrì status kvo, bez me-{awa Beograda makar i da-vawem donacije. Ili jesve, pa i snabdevawe stru-jom, stavqeno pod ki{o-bran pregovora o statusuPokrajine.

Ono {to su eksperti Ko-ordinacionog centra zaKosovo i Metohiju predla-gali predstavnici KEK-anisu èleli da prihvate.Zato se usagla{avawe to-liko oteglo da vi{e nemasmisla nadati se da }e do-nacija pro}i do kraja ovogzimskog perioda. Ipak,pregovarawe nije bilo uza-ludno. �

A. Cvijanovi}

NA KOSOVU I METOHIJI SNABDEVAWE STRUJOM UREDNIJE

Pregovori prorediliiskqu~ewa� Mada ekspertski timovi nisu usaglasi-li na~in isporuke donacije u struji, pro-teklog meseca srpska naseqa nisu u~esta-lo iskqu~ivana sa mreæe

Tri javna preduze}a Elektroprivrede Srbije sa sedi{tem naKosovu i Metohiji - Povr{inski kopovi “Kosovo”, Termoelek-trane “Kosovo” i Elektrodistribucija “Elektrokosmet” - i da-qe }e u oblasti ure|ivawa prava i obaveza zaposlenih poosnovu rada, kao najva`niji dokument, imati kolektivne ugovo-re. Svako od ovih preduze}a donosi svoj novi kolektivni ugo-vor, koji potpisuju predstavnici mati~ne sindikalne organiza-cije, osniva~a i poslodavca.

Kako kaè Tomislav Mili}evi}, predsednik Sindikalne or-ganizacije Povr{inskih kopova, pregovori o sadràju novihkolektivnih ugovora privode se kraju, a za sve tri sindikalneorganizacije najzna~ajnije je to {to su kosmetska preduze}aEPS-a ostala u sastavu Elektroprivrede Srbije. Sindikati suposebno insistirali na odgovaraju}im socijalnim re{ewima itu je, prema re~ima Mili}evi}a, postignut visok stepen sagla-snosti sa osniva~em, odnosno EPS-om, i poslovodstvima svatri kosmetska preduze}a.

Kolektivni ugovori pred potpisom

Tri odsto ve}aproizvodwa:

TE “Kosovo B”

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

31


Kolektivni ugovori kodposlodavca potpisani su uelektrodistributivnimprivrednim dru{tvimaEPS-a, ali nisu u proiz-vodnim, odnosno na kopo-vima i u elektranama, nitina nivou JP EPS. Prego-varawe se, kaù u Sindika-tu EPS-a, oduìlo, alinikoga od u~esnika nijeobeshrabrilo u traèwure{ewa za sporna pitawa.Niko se nije ni ukopao usvoje stavove, tako da jeostalo jo{ dosta prostoraza razgovore, premi{qa-wa, pa i ube|ivawa. Otudani Sindikat EPS-a nemarazloga da aktuelizuje onusvoju odluku, obelodawenusredinom pro{log meseca,da }e radikalizovati svojeaktivnosti ukoliko EPSostane bez starog, a ne pot-pi{u se novi kolektivniugovori.

Stari, iliti Poseban ko-lektivni ugovor EPS-aprestao je da vaì 14. janua-ra, jer je istekao otkaznirok koji je odredila VladaSrbije, a u me|uvremenu suod 12 neophodnih, potpisa-na samo pet kolektivna ugo-vora kod poslodavca. Takoje, umesto kolektivnih ugo-vora, sada u ve}em deluEPS-a na snazi Pravilniko radu, koji je doneo Uprav-ni odbor EPS-a da bi obez-bedio kontinuitet u regu-lativi u oblasti prava iobaveza zaposlenih po osno-vu rada.

Predsednik Glavnog od-bora Sindikata EPS-a Mi-roslav Veli~kovi} kaè daje od letos razre{en velikibroj pitawa koja se reguli-{u novim kolektivnim ugo-vorima i oko kojih se u po-~etku ~inilo da ne moè dase postigne saglasnost. Ne-{to je re{eno na zadovoq-stvo Sindikata, ne{to kom-promisima, ali kona~no suna listi upitnika ostalasamo dva pitawa na koja tek

treba definisati odgovo-re.

- Re~ je o pla}awu smen-skog rada i visini otprem-nina za radnike koji bi mo-gli da budu tehnolo{ki vi-{ak. Sindikat nastoji da seza smenski rad na|e re{ewekoje ne}e biti ispod zakon-skog, odnosno da se smenskirad pla}a u onom iznosu ko-ji je propisan Zakonom o ra-du, a za to, kako obja{wavajuposlovodstvo i resorna mi-nistarstva, nema mogu}no-sti, te otuda i dugo pregova-rawe. Sli~no je sa otprem-ninama. Sindikat se zala-è da zaposleni koji bi bi-li tehnolo{ki vi{ak dobi-jaju ve}e otpremnine odovih koje su do sada ispla-}ivane kao stimulativne, pase i tu kopqa lome oko izno-sa, jer druga strana zastupastav da otpremnine u EPS-utreba da budu na nivou onihu javnom sektoru, koje su ma-we od traènih u EPS-u -obja{wava Veli~kovi}.

Prema wegovim re~ima,odgovaraju}e re{ewe zasmenski rad ne moè da sena|e zato {to je ograni~e-na masa zarada, a Zakonomsu predvi|ene znatno ve}enadoknade za ovaj rad nego{to su primewivane uEPS-u. Masa za plate nemoè da se probije, iako jeonaj trogodi{wi programsa MMF-om istekao jo{pre godinu dana. Mini-starstvo finansija, naime,i daqe budno prati stawe uEPS-ovoj kasi za plate.Sindikat, pak, ne moè daprihvati da se ono {to jezakonska obaveza, odnosnododatni iznos za pla}awesmenskog rada, obezbedi izpostoje}e mase, to jest, nau{trb zarada ostalih zapo-slenih. Re~ je o tome, kakonavodi Veli~kovi}, da uproizvodnim privrednimdru{tvima EPS-a jednatre}ina zaposlenih radi usmenama, a da bi se taj rad

platio onako kako je utvr-|eno Zakonom o radu (uve-}awe osnovice za 26 odsto),morale bi da se umawe za-rade dve tre}ine radnika,jer probijawe mase zaradanije dozvoqeno.

Smenski rad je, otuda, onata~ka na kojoj se prelamatok pregovora u svim proiz-vodnim, pa i u privrednimdru{tvima RB “Kolubara” iTENT, za koje vaì da imajunajuticajnije (ili najma-sovnije) sindikalne orga-nizacije u EPS-u, koje su ustawu da se izbore i za ono{to ostali ne mogu. U di-stributivnim privrednimdru{tvima dogovor je us-

peo, pre nego drugde, u pr-vom redu stoga {to u wimapo smenama radi tek oko petodsto zaposlenih.

Pitawe je, me|utim, kako}e se uop{te re{avati pla-}awe smenskog rada budu}ida je ovo zakonsko re{ewe usuprotnosti s politikomograni~avawa rasta zaradau javnom sektoru. Veli~ko-vi} smatra da je taj aspekt unadle`nosti Vlade Srbije,a da je na Sindikatu EPS-ada ne dozvoli da se, zaradovakvih kontradiktorno-sti, uru{i materijalni po-loàj ve}ine zaposlenih.

[to se otpremnina ti~e,na{ sagovornik isti~e da

se materijalni poloàj za-poslenih u EPS-u ne moèsvoditi na nivo koji imajavni sektor u celini, jer jeto protivno datim uslovi-ma. U Sindikatu se, naime,zastupa stav da otpremnineu slu~aju tehnolo{kog vi-{ka treba da budu ve}e odprose~nih u javnom sektorui u skladu sa prosekom pri-mawa u EPS-u, pa i u tomslu~aju one ne}e biti ono-like kolike su bile u Tele-komu, na primer. Veli~ko-vi} isti~e da se oko visineotpremnine SindikatEPS-a dogovara sa ostalimsindikatima u energetskomsektoru, me|u kojima ima i

onih koji traè ve}a izdva-jawa od onih koje zahtevaSindikat EPS-a. Iako nijeèleo da precizira kolikoSindikat EPS-a traì pogodini staà, Veli~kovi}je podsetio da su stimula-tivne otpremnine, za koje suse zaposleni dobrovoqnoprijavqivali, dakle, ne poosnovu tehnolo{kog vi{kakao u ovom slu~aju, iznosileoko 400 evra po godini sta-à. Kada radnik iz preduze-}a odlazi zbog racionali-zacije poslovawa, onda ot-premnina mora da bude ve}aod toga, rekao je on. �

A. Cvijanovi}

NASTAVQENI PREGOVORI O KOLEKTIVNIM UGOVORIMA KOD POSLODAVCA

Kako platiti smenski rad� Razloga za {trajk nema iako se pregovarawe oduæilo, kaæu u Sindikatu EPS-a

U proizvodnim privrednimdru{tvima tre}ina

zaposlenih radi u smenama:kop “Drmno” RB “Kolubara”

FOTODOKUMENTACIJA EPS-a


32

NA LICU MESTA

Ispri~ao mi onomadmoj prijateq JanPetrak, Slovak izKova~ice, ina~e

biv{i monter u Elektrodi-stribuciji Beograd, odne-davno penzioner, jednu za-nimqivu pri~u. Prepri~a-vam je po varqivom se}awu ikitim reporterskom ma-{tom.

Po{ao jednom izvesnislu`benik DistribucijeBeograd sa monterima kojiiskqu~uju struju velikimdu`nicima na teren, dasnimi situaciju. Proveo swima celo pre podne, vra-tio se beo kao kre~. “[ta jebilo?”, skolomotale ga za-brinute kolege pitawima.Ovaj }uti, ne odgovara. Tekkasnije, kad se malo pri-brao, poverio im se:

- Oni veseli i nasmejani,kao da su po{li na svadbu,ni{ta mi usput ne pri~aju.Tek u jednoj ~uburskoj avli-ji spazim da sam u woj samsamcijat: ova trojica stojenapoqu i ma{u mi. Prime-tim odmah da ne{to nije uredu, al’ ne znam {ta! Kad,leba ti, za~uje se reàwe,onako, potmulo. Okrenem sei vidim najve}eg dobermanana svetu. K’o tele. Krenemunatara{ke, kad on zamnom, korak po korak, drìodstojawe taman za skok, da

me ne proma{i. Odjednom,kapija se otvorila, {~epa-{e me neke ruke i povuko{enapoqe, na ulicu. I smejuse, pitaju da l’ je zort? Idi-te, mislim se, s milim bo-gom, pa kad danas nisam um-ro od straha, nikad i ne}u.

Ispri~ao sam ovo nedav-no u kancelariji gospodinaMilana Bogi}evi}a, direk-tora Direkcije za snabdeva-we elektri~nom energijom,na tre}em spratu zgrade Di-stribucije u Masarikovojulici. Nasmejao se veselo,pa rekao da pri~a nije sa-svim ta~na?!

- Nije bio doberman, ve}{arplaninac, i nije slu-`benik nego rukovodilac -objasnio mi je sve smeju}ise, a onda se namah uozbi-qio. - Samo, kamo lepe sre-}e da se uvek sve zavr{i ta-ko, sa smehom… Da qudi zna-ju sa ~im se sve suo~avaju na-

{i radnici na terenu, mno-go vi{e bi cenili wihovrad.

Onda je on meni ispri~aonekoliko pri~a iz svako-dnevice montera: svaka bimogla da zauzme udarno me-sto u crnoj hronici ozbiq-nijih novina. Ja im dodajemumalo tragi~nu vest iz pro-{log broja na{eg ~asopisa:

“Nenad Petrovi} i Mio-drag Aran|elovi}, elektro-montere ED Ni{, pri oba-vqawu redovnog posla 23.decembra 2006. godine u ni-{kom nasequ Brzi Brodbrutalno su napala dvojica.U napadu Nenad Petrovi} jezadobio te{ke povrede…Dok su radili svoj posao,pri{la su im dvojica mla-di}a. Nastalo je kome{awei vre|awe, a jedan od mladi-}a je stavio no` pod grloAran|elovi}u. Poku{vaaju-}i da pomogne kolegi, Pe-trovi} je zadobio dva ubodanoèm u stomak…”

Za{to tolika mr`wa, ot-kuda to zlo?

S GLAVOM U TORBI

Mi smo va{i bandera{i� Ili, za{to su zaposleni u Elektroprivredi Srbije, aposebno elektromonteri koji se bave iskqu~ivawem, naj-urednije plati{e ra~una za utro{enu elektri~nu energiju

FO

TO

: @. S

IN

OB

AD

Imu}ni, a najve}i du`nici

Struja se iskqu~ujei - kom{iji

Radnici slu`betehni~kih uslugapregleda i spojeva,kako se zvani~nozove ekipa montera zaduènih za se~ustruje du`nicima

Milan Bogi}evi}:da qudi znaju sa

~im se sve na terenu suo~avaju

na{i radnici mnogo bi vi{e

cenili wihov rad


33

- Doma}instva u Beograduduguju oko tri i po milijar-de, dok od privrede potra-ùjemo oko ~etiri - kaèMilan Bogi}evi}. - Taj dugje, zapravo, bar za tre}inumawi, jer krajem teku}eg me-seca gra|ani izmiruju svojeobaveze za prethodni. Ali,dugovawa su i daqe veli-ka… A u Ni{u je, kolikoznam, situacija mnogo gora.

Tako saznajem da je neslav-ni “{ampion” dugovawa iz-vesni Mladenov~anin, kojiduguje ~ak - milion i {est-sto hiqada dinara! Nije ni-kakva uteha {to ve}i deoovog duga otpada na kamate.Ali, upravo ova suma name}epitawe: za{to mu ranije ni-je iskqu~ena struja i za{tonije tuèn sudu? Odgovor jenaizgled jednostavan: doma-}in radnicima Distribuci-je ne dozvoqava pristup, po-licija po zakonu ne moè dapruì asistenciju, sudovisu i daqe spori, ne postojetehni~ki uslovi da se is-kqu~i “na banderi”, a da bez

elektri~ne energije neostanu i neke wegove kom-{ije koje uredno pla}aju…

- Mo`da bi, ipak najboqebilo da o tome popri~ate sna{im elektromonterima -predloìo je direktor. -Sazna}ete vi{e o wihovomposlu, a iz prve ruke. Evo,javite se Mirku Filipovi-}u na Neimaru, on }e vampomo}i…

Pomogao mi je, pa sam upo-znao Dejana Maksimovi}a,Mirka \or|evi}a, NikoluDeklevu, Sr|ana âli}a ivoza~a Zorana Poznanovi-}a, dobre radnike slu`betehni~kih usluga pregleda ispojeva, kako se zvani~nonaziva. Tako sam se zatekaou prijatnom i razgovorqi-vom dru{tvu.

I prvo {to sam zapisaoposle upoznavawa, dobrodo-{lice i boqevasna{lice,bio je monolog jednog odwih, koji je, ~uv{i da sam iznovina, nastupio onako tea-tralno: “Koristim prilikuda pozdravim svoju biv{u

suprugu i da joj poru~im dane prodaje mog starog gol-fa, jer joj ja sigurno ne}ukupiti nova kola”. Povaqa-li su se od smeha, pa je takoprobijen led: prihva}en samkao wihov.

Ali, na moje iznena|ewe,neke stvari koje sam od wihsaznao nisu bile za novi-ne?! Ni imena velikih du-`nika, ni adrese gde su sedoga|ali ozbiqniji inci-denti, a posebno ne na~inina koje se takvi veliki du-`nici dovijaju…

- Uostalom, seti se vreme-na kad su i policiji bilevezane ruke i nije mogla dainterveni{e, kada su Beo-gradom harali oni takozva-ni “èstoki momci”, i sve}e ti biti jasno - podse}a meMirko na mra~an periodna{e novije politi~keistorije. - Krenemo na in-tervenciju sa patrolom po-licije, zabasamo u jednu ze-munsku porodi~nu ku}u krozajnfort i zateknemo tu, udvori{tu, mra~no dru{tvokoje upravo ~isti naoruà-we. I, {ta je trebalo? Daim pri|em i kaèm: “Dobardan gospodo, mi svratili davam mal~ice ise~emo stru-ju.” Ma, hajde. U taj ~as smosamo poslu{ali iskusnogpolicajca koji je ispod gla-sa predloìo - povla~ewe.Na sre}u, to je za nama, a titipovi su, preko “kontro-verznih biznismena”, posta-li “ozbiqni poslovni qu-di” kojima nije ni na krajpameti da diù frku zbognepla}enih ra~una za struju.

Mada, dodaje, po pravilu,imu}ni su najneurednijeplati{e!

- Sirotiwa sa sitnom cr-kavicom i penzioneri jur-caju da izmire ra~un {topre, kako bi dobili popustod pet odsto, {to je za wihogromna u{teda. Ako neplate dva meseca zaredom,znaju da padaju u “du`ni~koropstvo”.. Ali, ~uo sam zaslu~aj nekog ~oveka komesmo iskqu~ili struju zbogduga od oko devetsto hiqa-da, koji je odmah do{ao i bezre~i platio ra~un - u ke{u!Toliko para nikad u ìvo-tu nisam video na gomili,pa ako bih i pola te sume do-bio na lotou, zavr{io bih

na koronarnoj jedinici Ur-gentnog centra…

Zanimalo me je po komkriterijumu iskqu~uju stru-ju? Nema kriterijuma, odgo-varaju, samo naloga. Krite-rijume donosi Vlada Srbi-je, oni postaju kompjuterskisoftver, a posle ma{ina sa-ma odlu~uje.

- Jedino {to tako ima{problema s emocijama. Kadkrenemo na teren, iznosepred nas decu, pokazuju nambubre`ne bolesnike, preteubistvom i samoubistvom,polivaju se benzinom… Pa,svako od nas ima decu, upra-vo zbog dece gledam po svakucenu da sve svoje obaveze iz-mirim na vreme… A, zna{li ti da su radnici EPS-anajurednije plati{e? Nezna{, naravno.

To je otuda, obja{wavajumi, {to vlada besmislenouverewe da zaposleni uelektroprivredi tro{estruju za badava! Kao {to seèlezni~ari, na primer,besplatno voze vozovima,ili kao {to pekari ujutruku}i odlaze s veknom hlebapod mi{kom.

- Taman posla. Pre nekidan sam morao da iskqu~imstruju jednom svom kom{iji.Isto to po podne i{li smozajedno na pivo. Kako? Pa,lepo. Znamo se godinama,druìmo se, zna da sve svojera~une, pa i ovaj za struju,pla}am redovno, da sam do-bar prijateq ali i da save-sno radim svoj posao.

- Nego, zapi{i negde dami i prikqu~ujemo. ê{}equdima donosimo radost:zavr{i ~ovek ku}u, pu{tastruju, op{ta radost kad sepojavimo. Ali, to posle br-zo zaboravi, pa pripu{taxukce na nas, kad nai|emo.Eh, koliko sam puta od wihbeào na stub… Odatle onapo{alica: “Mi smo va{ibandera{i”.

Posle su me pozvali da swima “istr~im na teren”.

- A, je l’ opasno - pitaosam, setiv{i se pri~e s po-~etka ovog teksta.

- Ma, jok - odgovarajuuglas. - Ako ima{ benefi-cirani sta` i pancir-ko-{uqu… �

Milo{ Lazi}

Za iskqu~ivawe struje, kaù, nema kriterijuma nego samo nalog. Kriterijume donosi Vlada Srbije


34

EKOLOGIJA

Vi{e je razloga za-{to je ova godinaprogla{ena godi-nom ekologije u

“Elektroprivredi Srbi-je.” Progla{ewe je sponta-no proisteklo iz niza ak-tivnosti u oblasti za{ti-te ìvotne sredine koje suura|ene ili tek predstoje.U posledwih nekoliko go-dina EPS je, najpre, u~i-nio veoma zna~ajne korakeu oblasti za{tite vazduha,vode i zemqi{ta. Uloè-na sredstva donatorska ikreditna, kao i sopstvena,sada se ve} mere stotinamamiliona dinara. Planovise utvr|uju i za naredni pe-riod. Predvi|eno je i daEPS u ekologiju treba dauloì po sto miliona evragodi{we. I najzad, Srbija}e ove godine biti i doma-}in najve}eg skupa do sadaorganizovanog. Re~ je okonferenciji mi-nistara za{titeìvotne sredinezemaqa severenepolulopte, ukqu-~uju}i SAD i Ka-nadu, koja }e se uBeogradu odràtiod 6. do 8. oktobra,uz u~e{}e preko3.000 delegata. Nosilactih aktivnosti je UNECE,Ekonomski komitet Ujedi-wenih nacija za Evropu, sasedi{tem u @enevi.

- Kada se govori o za{ti-ti ìvotne sredine, isti-~e se, pre svega, to {to jedo{lo do promena u shva-tawima {ta sve mora da seuradi, a {to je postignutopodr{kom menaxmentaEPS-a, zatim qudi na te-renu u na{im privrednimdru{tvima, partnerskimodnosom sa nadle`nim mi-nistarstvima energetike iekologije i potpunimukqu~ewem lokalne samou-

prave u taj proces. Zajed-ni~ko delovawe svih u~e-snika u tome dalo je za re-zultat da je EPS od najve-}eg zaga|iva~a postao li-der u za{titi ìvotnesredine u Srbiji, ba{ kao{to je nedavno i izjavioAleksandar Popovi}, mi-nistar nauke i za{titeìvotne sredine - kaèMihajlo Gavri}, direktorSektora za za{titu ìvot-ne sredine u Direkciji zastrategiju i razvoj EPS-a.

Prema re~ima Gavri}a,pored niza prate}ih aktiv-nosti, u posledwih neko-liko godina glavne inve-sticije bile su usmereneka rekonstrukciji elek-trofiltera u termoelek-tranama. U TENT-u je emi-sija pra{kastih materijasmawena za 80 odsto u od-nosu na emisije iz 2002. go-dine. A u termoelektrana-

ma u Kostolcu, za vi{e odpolovine. U toku je i rea-lizacija vi{e projekatakoji }e omogu}iti smawi-vawe zaga|ivawa ìvotneokoline od deponija pepe-la, za za{titu voda kao ionih koji se odnose na obu-ku kadrova iz oblasti eko-logije. Postignuti rezul-tati se najboqe uo~avaju uKostolcu i Obrenovcu. Ve-oma je, zna~i, bitno sveono {to je do sada ura|eno,ali ~iwenica je da u peri-odu koji dolazi predstojizadatak da se nastavi zapo-~eto i da se otvore noveoblasti delovawa u za{ti-

ti ìvotne sredine. U ovoj godini nastavqa

se sa rekonstrukcijomelektrofiltera za daqesmawivawe emisije ~vr-stih ~estica. Na redu jeblok A-4 u TE “Nikola Te-sla”. U TENT B i TE “Ko-stolac B” po~e}e izgradwasistema za izmenu tehnolo-

gije odlagawa i tran-sporta pepela. Ovapromena doprine}e daokolina oko termoe-nergetskih objekatabude za{ti}ena odrazvejavawa pepela.

- Jedan od va`nihposlova, koji }e obe-leìti godinu ekolo-

gije, bi}e i dovr{avaweinvesticiono-tehni~kedokumentacije i raspisi-vawe tendera za izradu pr-vog postrojewa za odsupo-ravawe dimnih gasova. Od-sumporavawe je drugi ste-pen u pre~i{}avawu dim-nih gasova, ako se ra~unada je prvi smawewe pra-{kastih materija u gasovi-ma. Prvo postrojewe za od-sumporavawe bi}e podig-nuto u TE “Kostolac B” io~ekuje se da radovi po~nunaredne godine - napomi-we Gavri} .

Kako isti~e na{ sago-vornik, jedan od glavnih

zadataka bi}e i pronala-èwe strate{kog partne-ra za preuzimawe oko polamiliona tona gipsa, koji}e se pojaviti kao nus pro-dukt odsumporavawa dim-nih gasova u Kostolcu.Ukoliko se u tome uspe, bi-}e to i najboqi dokaz dane{to {to je otpad moèda postane sekundarna si-rovina i da se moè kori-stiti u gra|evinarstvu zaizradu gra|evinskih ele-menata. Pepeo na deponi-

OVA GODINA PROGLA[ENA I GODINOM EKOLOGIJE EPS-a

Od zaga|iva~a do lidera � Za{tita vazduha, vode i zemqi{ta, osnovni ekolo{ki prioriteti u EPS-u.-Sredstva za kapitalne projekte obezbe|uju se iz donacija i kredita, ali i iz sop-stvenih izvora

Celokupno dru{tvo mora pokazati potpunu solidarnost

sa nastojawima EPS-a da obezbedi zdravije okruèwe

Mihajlo Gavri}

Puna pa`wa za{titi ìvotnesredine na kopovima

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a

FO

TO

: M. G

OL

E


35

jama, tako|e, od nus proiz-voda trebalo bi da postanesirovina. Na taj na~in re-{ile bi se wegove velikezalihe, kao i same deponi-je pepela u termoelektra-nama EPS-a. Perspektivaje, zna~i, u upotrebi pepe-la u gra|evinarstvu (ume-

sto cementa) i u putnojprivredi. Kori{}ewemtakva dva nus proizvoda{titi}e se, zapravo, ono{to se zove prirodni re-surs.

U oblasti studijskih is-traìvawa posebno trebanaglasiti izradu Strate-

gije i implementacijeCDM mehanizama u EPS-u,kao jednog od propisanihmodela iz Kjoto protoko-la. Tokom 2007. godineo~ekuje se i zavr{etak pr-ve faze uvo|ewa EMS(ISO 14000) {to }e omo-gu}iti daqu implementa-

ciju i pomo} kako Evrop-ske agencije za rekon-strukciju i drugih donato-ra, tako i pristup pred-pristupnim fondovimaEvropske unije.

Najve}i broj dosada-{wih aktivnosti u EPS-ui najve}a sredstva bili suusmereni ka termoelektra-nama. Namera je da se ovegodine aktivnosti kon-centri{u na po~etak re-{avawa problema za{titeìvotne sredine i u ru-darskom sektoru i to ne sa-mo kroz programe rekulti-vacije i ozelewavawe, kojisu i do sada parcijalno re-{avani.

Za ove kao i za dosta dru-gih poslova koji predstojeneophodna su znatna fi-nansijska sredstva. KakoGavri} podvla~i, EPS jedostigao traène standar-de EU u oblasti za{titeìvotne sredine, a do2015. godine neophodno jeangaòvawe visokih fi-nansijskih sredstava odoko sto miliona evra nagodi{wem nivou. PoredFonda za za{titu ìvotnesredine Srbije, donator-ske pomo}i koja se uglav-nom plasira preko EAR-ai kreditnih sredstava,neophodno je u~e{}e i sop-

stvenih sredstava. Ona sejedino mogu obezbeditikroz ura~unavawe svihneophodnih tro{kova krozcenu tone ugqa, zatim kub-nog metra vode koja se ko-risti u hidroelektranamaili zajedni~ki iskazanokroz cenu kilovat-~asa

elektri~ne energije. Ce-lokupno dru{tvo, stoga,mora pokazati potpunu so-lidarnost sa nastojawimaEPS-a u obezbe|ivawuzdravijeg okruèwa. Uko-liko se u tome ne uspe, pro-blemi koji }e nastati, bi-}e mnogo {ire tretirani,pa u krajwoj instanci od-razi}e se ~ak i na samopristupawe Srbije Evrop-skoj uniji. Jer, ~iwenicaje da se 30 odsto ukupnihaktivnosti zemqe na pri-druìvawu EU odnosi naposlove iz oblasti za{ti-te ìvotne sredine. A po-lovina tih aktivnosti, od-nosi se na EPS.

Posle perioda u kojem jeza{tita ìvotne sredine,slobodno se moè re}i,bila zanemarena jer je bi-lo va`no proizvesti kilo-vat-~asove bez obzira naposledice, sada{wi i du-goro~ni programi pokazujuda je ekologija prioritetEPS-a. Elektroprivredaje nastavila sa novom po-litikom po kojoj se prija-teqski odnosi prema okru-èwu a rezultati takvogodnosa vidqivi su u oko-lini elektroenergetskihobjekata. �

Kristina Jani}ijevi}

- Ono {to je ostvareno a ne vidi se puno, je zavr{etak i usva-jawe od Vlade Srbije programa implementacije strategije raz-voja energetike do 2015. godine, gde je EPS zauzeo vode}e me-sto u energetici Srbije, a samim tim i u za{titi ìvotne sre-dine - kaè Gavri}. Dobili smo, tako|e, i potpunu preporukueksperata Evropske unije za finansirawe projekata u oblastiza{tite ìvotne sredine iz sredstava EU kroz GVINI pro-gram. U ovom trenutku na nivou Vlade Srbije u toku je izradastrategije odrìvog razvoja Srbije, u kojoj se o~ekuje da }e za-{tita ìvotne sredine u EPS-u zauzeti odgovaraju}e mesto.Ne treba posebno isticati da je va`nost tih problema istak-nuta u nacionalnom ekolo{kom akcionom planu i da strategi-ja, kao dràvni prioritet u za{titi vazduha, vode i zemqi-{ta, obezbe|uju lidersku poziciju EPS-a. A sve to posebno jebitno imaju}i u vidu pregovore sa zemqama EU u smislu imple-mentacije akcionog plana za{tite ìvotne sredine EPS-a.

Gvini program kao podr{ka

Sve ~istiji vazduh u okolinitermoelektrana

FO

TO

: M. G

OL

E


36

POVRŠINSKI KOPOVI

Na poqu “D”, najve-}em kolubarskomkopu lignita, po-lovinom januara,

do{lo je do “pucawa” jednogod najve}ih ugqenih bloko-va. U nekoliko trenutaka,ogromna ugqena masa, koju~ini nekoliko miliona to-na lignita, bukvalno se iprepolovila. Prema cen-tralnom delu kopa i ugqe-nim sistemima, tako je, ne-

kontrolisano, krenulo ne-koliko stotina hiqada to-na lignita. Krater, koji jeu po~etku bio “samo bezna-~ajna pukotina” ubrzo sepretvorio u razvalinu du-ga~ku nekoliko stotina iduboku nekoliko desetinametara... Ogromne ugqenegromade po~ele su da zasi-paju teren oko bagera iugqenih transportera. Nadjednom od najmo}nijih ma-{ina nadvila se velikaopasnost.

Usledio je i “adekvatan”odgovor stru~waka zadu`e-nih za bezbedan i siguranrad qudi i ma{ina na ko-lubarskim kopovima.Stru~ne ekipe delovale suu najkra}em mogu}em roku.Prva odluka za posledicu

je imala trenutno izme-{tawe glodara “8” i delaBTS sistema, iz zone ugro-`enosti na novu, sigurnulokaciju. Posle toga usle-dili su radovi na stvarawuuslova za nastavak otkopalignita i stabilizacijuproizvodwe. Usledilo jeizme{tawe transportera iwihovo povezivawe sa glo-darom, posle ~ega je nasta-vqen otkop lignita i sta-bilizovana je proizvodwa.Zna~ajno je, pritom, i da

ovaj BTS sistem, koji sena{ao “na udaru stihije”,godi{we otkopa i do osammiliona tona lignita iostvaruje vi{e od ~etvrti-ne godi{we proizvodweugqa u “Kolubari”.

Kada “se sve sti{alo” i

kada su najstru~niji qudiPovr{inskih kopova i Po-qa “D” malo odahnuli, pita-li smo ih - {ta daqe?

- Do sada je ura|eno sve{to je neophodno, a sa ci-qem da bi se sa~uvali qudii ma{ine i stabilizovala

NAKON “PUCAWA” KOPA U RB “KOLUBARA”

Ma{ine na sigurnom, ugaq “te~e”� Prema centralnom delu kopa, po-lovinom januara, “krenulo” neko-liko stotina hiqada tona lignita� Deo BTS sistema, koji je bio ugro-æen, a godi{we otkopa i do osammiliona tona lignita, izme{tenna sigurnu lokaciju

FO

TO

: M. C

VI

JET

I]

Milan Petrovi} :Ugqene gromade,i sada prete, ali su qudi imehanizacija na sigurnom

Peskovitiproslojak postao

“klizi{te” iuslovio pocawe

i pokretaweugqene mase

Pucawe ugqenog bloka je, u jednom trenutku,

ozbiqno ugrozilo qude imehanizaciju na Poqu “D”


37

Na kostola~kim povr-{inskim kopovima ve} du-è vreme proizvodwa kon-tinuirano raste. Na osnovuproizvodnih, kao i finan-sijskih pokazateqa, prote-kla godina dobila je epitetuspe{ne proizvodno-po-slovne godine. Jer, u 2006.godini postignuto je do sa-da najvi{e proizvodnih re-korda, zbog ~ega se ona mo-è proglasiti i godinomproizvodnih rekorda. U2006. godini ostvarena je,tako, dosad najve}a godi-{wa proizvodwa ugqa od6.896.352 tone, {to je ~ak za1.731.000 tona ugqa vi{e uodnosu na 2001. godinu. Unovembru pro{le godine nakostola~kim kopovimaostvarena je i rekordna me-se~na proizvodwa ugqa od726.946 tona, od ~ega je nakopu Drmno proizvedeno654.830, a na kopu ]iriko-vac 72.116 tona ugqa.

Najve}a ikada dosad dnev-na proizvodwa ugqa naovim kopovima realizovanaje 14. novembra 2006. godi-ne. Toga dana rudari kopovaKostolac iskopali su35.611 tona ugqa, od ~ega jena kopu Drmno iskopano

32.664 tone, {to ujednopredstavqa i wegov novidnevni proizvodni rekord.A izuzetan dnevni proiz-vodni u~inak ostvaren jelane i na kopu ]irikovac.U proteklih {est godina,zna~i, do{lo je do stalnograsta proizvodwe ugqa uproseku godi{we od288.000 tona.

[to se ti~e otkrivke jo{odoleva rekordan godi{wirast koji je za proteklih{est godina ostvaren u2002. godini, kada je otkri-veno 8,44 miliona kubikajalovine vi{e u odnosu na2001. godinu. Drugo znatni-je pove}awe proizvodwe ja-lovinskih sistema - rast za3,97 miliona kubika ostva-reno je u 2005. godini.

Na Povr{inskom kopuDrmno od po~etka rada do2007. godine iskopano jeukupno preko 75,47 milionatona ugqa, a na kopu ]iri-kovac od 1976. godine, za tovreme dobijeno je ukupnooko 44,86 miliona tonaugqa.

U godini za nama rudaritih kopova, me|utim, i saotkopanih 27,85 milionakubika ostvarili su i do-

sad najve}u proizvodwu ja-lovine, {to je, recimo, uodnosu na 2001. godinu vi-{e za zna~ajnih preko15,98 miliona kubika. Uproizvodwi jalovine u no-vembru 2006. godine posta-vqen je i novi mese~niproizvodni rekord Povr-{inskih kopova Kostolacsa preko 2,8 miliona kubi-ka jalovine. Najve}a dosadostvarena mese~na proiz-vodwa otkrivke od preko2,41 miliona kubika ostva-rena je na kopu Drmno u ju-lu lane. A 12. februara po-stavqen je i novi dnevnirekord kostola~kih kopo-va sa proizvedenih 157.846kubika, od ~ega je samo nakopu Drmno ostvareno139.000 kubika. To, ujedno,predstavqa i najve}u dosa-da ostvarenu dnevnu proiz-vodwu jalovine. Najve}amese~na proizvodwa u ok-tobru od 402.905 kubikabila je, tako|e, rekordna iza kop ]irikovac. A najve-}u dnevnu proizvodwu od22.738 kubika jalovine ru-dari tog kopa ostvarili su4. decembra. �

S. Sre}kovi}

proizvodwa. Zahvaquju}i,pre svega, budnosti qudini{ta nije o{te}eno iproizvodwa lignita u janu-aru znatno je boqa od pla-nirane i iskqu~ivo }e ubu-du}e zavisiti od tra`we itehni~kih mogu}nosti ma-{ina koje rade na otkopuugqa, kaè Milan Petro-vi}, direktor Poqa “D”. Ume|uvremenu, odra|eni su ineki drugi va`ni poslovikako bi se “do{lo do uzro-ka” koji su doveli do ovognajve}eg pucawa ugqenogbloka u istoriji kopa.Analiziraju}i okolnostii strukturu terena, utvr|e-no je da se u unutra{wostiovog “spornog bloka” nala-zi ogroman peskoviti pro-slojak (u obliku jajeta) ko-ji je, u jednom delu, vero-vatno zbog padavina ilipodzemnih voda “postaoklizi{te” i napravio“prazan prostor” koji je,kasnije, uslovio pucawe ipokretawe ogromne ugqenemase. Ve} se, stoga, i radina izradi projekta za re-{avawe ovog problema, sapo~etnom idejom da seugqena masa, koja je krenu-la ne dira tokom zimskogperioda. Kada se vreme iklizi{te koliko-tolikostabilizuju, pristupi}e sere{avawu tog problema.

Prema re~ima Petrovi}a,u planu je da se najpre, otko-pa stabilni deo bloka kojije pukao i da se klizi{tu,tako, pri|e “iza le|a”. Tonaravno, zahteva mnogo slo-ènih i odgovornih poslo-va. A veruje se da }e i u ovojsituaciji presuditi “stru~-nost i iskustvo” “Koluba-rinih” kadrova. A kada seto uradi, ogroman ru~ u is-to tako ogromnom kopu “iz-gleda}e kao gomilica lig-nita”, namenski ostavqena“da se posledwa otkopa”.Jer, Poqe “D” kao velikikop zahvata povr{inu odnekoliko desetina hektara,tako da je wegova “dowa ko-ta” znatno ispod “nivoa mo-ra”, dok je “ona najviso~ija”odavno prema{ila 300 me-tara nadmorske visine, paje zbog toga, neki odavno zo-vu Romanija. �

Milun Tadi}

NA KOSTOLA^KIM POVR[INSKIM KOPOVIMA

Godina rekorda� Na oba kostola~ka kopa u protekloj godini postignuti do sa-da najboqi rezultati u proizvodwi ugqa i otkrivke

Sve bliè planiranoj godi{woj proizvodwi od devet,odnosno 12 miliona tona ugqa

38


TERMOELEKTRANE

Ciq svih kratko-ro~nih i dugoro~-nih mera, koje sepreduzimaju na

planu optimizacije radablokova u TE “Nikola Te-sla B”, jeste da se proizve-de {to jeftiniji kilovat-~as i da postrojewa sta-bilno rade. U tom smislu,pre nego {to se krene uneke ozbiqnije zahvate,kao {to je rekonstrukcijasa podizawem snage blo-kova ili sa pove}awemstepena korisnosti, po-trebno je da ova postroje-wa rade prema projektova-nim parametrima.

- Optimizacija radablokova u TENT B vrlo jevaàn proces koji se od-vija uporedo sa svim osta-lim aktivnostima veza-nim ne samo za proizvod-wu elektri~ne energije,nego i za druge svakodnev-ne poslove. S obzirom nato da se radi na vi{e po-qa istovremeno, zadovoq-ni smo ura|enim u ovomposlovnom segmentu uTENT B, kaè Zoran Sto-janovi}, direktorove elektrane.Odmah na po~etkurada definisanasu glavna odstupa-wa parametarapojedinih delovapostrojewa u od-nosu na projekto-vane. U nekimslu~ajevima mo-gli smo i sami daotklonimo odstu-pawa. Tako smoizvr{ili prove-ru svih merno regulacio-nih krugova koji mogu dauti~u na odstupawe. To seodnosi na osnovne para-metre - na pritisak i natemperaturu sveè i me|u-pregrejane pare, pritisaku kondenzatoru i tempera-

turu dimnih gasova naulasku u elektrofilter.Veoma je bitna ta~nostmerewa, jer, ukoliko tonije slu~aj moè se dobi-ti la`na slika rada po-strojewa. Sada su svi pa-rametri dovedeni na pro-jektovani nivo, osim tem-perature dimnog gasa, paje temperatura sveè i me-|upregrejane pare 535 ste-peni, a pritisak u kon-denzatoru, shodno temepe-

raturi rashladne vode, od42 do 44 milibara, nagla-{ava Stojanovi}. Direk-tor TENT B, pri tome,jo{ isti~e da je re{avaweproblema povi{ene tem-perature dimnog gasamnogo kompleksnije i da

zahteva angaòvawe fa-kulteta i instituta, a na-ravno i znatnih finan-sijskih ulagawa.

Konkretno, u procesu op-timizacije potrebno jesniziti temperaturu dim-nih gasova na ulasku u elek-trofiltere. Po projektu,

ona treba da iznosi150 stepeni. Sa obelinije zagreja~a vo-dene pare, ona se sadakre}e i do 180 stepe-ni. A kada se zna dadeset stepeni vi{etemperature iz dim-nog gasa smawuje ste-pen korisnosti kotlaza jedan odsto, ondanije te{ko zakqu~i-ti koliko je va`nore{iti taj problem.U ovogodi{wim re-

montima, izme|u ostalog,bi}e osposobqena linijaza ~i{}ewe zagreja~a va-zduha, koja nije u funkcijivi{e godina, pa }e i sa we-nim radom temperaturadimnog gasa biti mnogoblià projektovanoj.

Vezano za optimizacijurada u TENT B, zna~ajanakcenat stavqen je na radmlinova, odnosno postro-jewa za pripremu ugqa zasagorevawe. Dugo godina jepostojala praksa da mlino-vi rade i po 5.000 sati, bezzamene radnog kola, odno-sno bez nekog ozbiqnijegremonta.

- Takvu praksu prekinu-li smo i u fazi smo defi-nisawa kriterijuma za po-jedine remontne aktivno-sti na osnovu uo~avawa togproblema od radnika eks-ploatacije i iz periodi~-nih merewa u slu`bi ana-lize procesa rada. Pro-gram pra}ewa rada mlino-va pripremaju slu`be pro-izvodwe, ma{inskog odr-àvawa i analize procesarada, u saradwi sa Ma{in-skim fakultetom. Na blo-ku B-2, posle duèg vreme-na, mogu}e je sada da se sasedam mlinova, uz garanto-vani kvalitet ugqa, ostva-ri “pun teret”, odnosno 620MW. Sa istim kvalitetom

TE “NIKOLA TESLA B”: OPTIMIZACIJA RADA POSTROJEWA

Za jeftiniji kilovat-~as� Osim temperature dimnog gasa svi parametri ve} dovedeni na projektovani nivo� Za re{avawe problema wegove povi{ene temperature neophodno angaæovawe fa-kulteta i instituta, ali i znatna finansijska sredstva

Pro{la godina u TE “Nikola Tesla B” zavr{ena je sa proiz-vodwom od 8,17 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije,{to je za 17 odsto vi{e od plana koji je iznosio preko 6,96 mi-lijardi kilovat-~asova. Ovogodi{wi plan proizvodwe pove-}an je u odnosu na pro{logodi{wi i iznosi 7,96 milijardi ki-lovat-~asova. U prvom mesecu 2007. godine plan je preba~en zanekoliko procenata. Iako taj procenat nije visok kao po~etkom2006. godine, zna~ajno je da je proizvodwa iznad planirane, kaoi da u radu postrojewa nije bilo zastoja.

U TENT B su zadovoqni takvim ostvarewem, posebno u 2006.godini i isti~u da bi proizvodwa bila jo{ vi{a da nije do{lodo 33 zastoja blokova, ra~unaju}i i one zbog remonata. Naj~e-{}i uzroci zastoja bili su zbog pucawa cevnog sistema kotla.O{te}eni delovi cevnog sistema parcijalno su, unazad neko-liko godina, sanirani u remontima, ali je uo~eno naglo pogor-{awe stawa pojedinih delova kao posledice korozije. Poseb-no lo{e stawe je konstatovano sa me|upregreja~ima na oba blo-ka, pa je odlu~eno da se u ovogodi{wem remontu bloka B-1 utrajawu od 60 dana obave poslovi zamene me|ipregreja~a “1”.Na ovaj na~in i u praksi se primewuje opredeqewe da svake go-dine u remontu treba zameniti bar neke delove cevnog siste-ma, u zavisnosti od raspoloìvog vremena i odobrenih sred-stava.

Lane preko osam milijardi kWh

Potrebno je sniziti temperaturudimnih gasova na ulasku u

elektrofiltere. Po projektu,ona treba da iznosi 150 stepeni.Sa obe linije zagreja~a vodene

pare, ona se sada kre}e i do 180 stepeni

*

*

Zoran Stojanovi}


39

Srbija }e u 2007. godini,prema elektroenergetskombilansu, raspolagati sa oko40,7 milijardi kilovat-~a-sova elektri~ne energije,{to je ne{to vi{e od ras-poloìvih koli~ina u pro-{loj godini. Proizvodnikapaciteti EPS-a, kako jepredvi|eno obezbedi}e odtoga 38,79 milijardi kilo-vat-~asova. Od toga, ne{to

vi{e od 26 milijardi kilo-vat-~asova obezbedi}e term-oelektrane. Proizvodni ka-paciteti PD TE-KO “Ko-stolac”, ove godine, premaplanu, treba da proizvedupreko 4,63 milijarde kilo-vat-~asova elektri~ne ener-gije, {to je i za 600 milionakilovat-~asova vi{e nego{to je bilo “propisano” uprethodnoj 2006. godini.

- Razlog za znatno pove-}awe plana proizvodwe uTerrmoelektranama “Ko-stolac” je ulazak u pogon,posle revitalizacije, blo-ka A-1 koji se na mreìo~ekuje u martu - kaè Bo-jan @ivanovi}, pomo}nikdirektora PD TE-KO “Ko-stolac”za proizvodwuelektri~ne energije. Pla-nirano je da ovaj blok, upr-

kos tome {to }e jedno vre-me provesti u probnom ra-du, za potrebe energetskogsistema Srbije proizvesti251 milion kilovat-~aso-va elektri~ne energije.

Da bi se ovaj plan iostvario, pored dobre po-gonske spremnosti bloko-va, koji su i ove godineuspe{no startovali, po-trebno je da rudari povr-{inskih kopova iskopaju7,15 miliona tona ugqa.Trenutne zalihe ugqa nadeponijama sasvim su so-lidne, pa se o~ekuje da }ekostola~ki termokapaci-teti i narednih meseci iz-vr{avati bilansne zadat-ke. Ve} od juna po~iwu iredovni ovogodi{wi re-monti, a stajawe revitali-zovanog bloka A-1, posle{estomese~nog rada, naja-vquje se tek u septembru. �

^. Radoj~i}

TE “KOSTOLAC” U 2007. GODINI

Znatan proizvodni skok� U 2006. godini proizvodwa i za 4,5 procenata bila je iznad plana � Od marta u pogonu i blokA-1, pa je u planu da proizvodwa struje iznosi 4,63 milijarde kWh

ugqa, me|utim, ranije seostvarila snagu od oko 560MW. Uz sukesivnu zamenudelova mlinova i to poslesvakih 1.000 do 1.500 satirada, uticaj lo{ijeg kva-liteta ugqa ne}e biti zna-

tan kao do sada - nagla{a-va Stojanovi}.

Uz ove, reklo bi se naj-va`nije, pobrojano je isijaset drugih poslova ko-ji se, uz male ili ve}e in-vesticije, mogu uraditi i

doprineti da proizvede-ni kilovat-~as bude jef-tiniji. Na redu su, zna~i,qudi od invetivnosti ito ne samo u rukovo|ewunego i u rukovawu postro-jewima. Oni bi, naime,

trebalo da na~ine mawekorisne izmene na po-strojewaima, a koje }e uukupnom zbiru doneti ve-liku korist. �

Kristina Jani}ijevi}

Ove godine predvi|en rastproizvodwe struje za 600 miliona kilovat-~asova

FOTO: Q. MARIÎ]

Sa sedam mlinova,uz garantovanikvalitet ugqa, sada se ostvaruje“pun teret”, odnosno 620 MW

Akcenat i napostrojewima za

pripremu ugqa zasagorevawe

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


40

HIDROELEKTRANE

Iako je 31. mart od-re|en kao krajwirok za dostavqaweponuda za tender

za revitalizaciju HE “Ba-jina Ba{ta” (a koji je ras-pisan 1. decembra 2006. go-dine), ve} je sada jasno da}e za dobijawe ovog veli-kog posla, vrednog 46 mi-liona evra, biti velikakonkurencija. Do polovi-ne januara, naime, tender-sku dokumentaciju otkupi-le su mnogobrojne renomi-rane firme kao {to su VO-

ITH-SIEMENS Hidro Power

Generation GmbH-Austri-ja, GE ENERGY-Power Ge-

neration Wind. Hydro-Rumu-nija, KONČAR KET d.d.

Hrvatska, VATECH Escher

Wyss GmbH-Nema~ka, ABB

AG -Nema~ka, i ALSTOM

(Schweiz) AG-[vajcarska.Predstavnici tih firmiposetili su 10. januara HE“Bajina Ba{ta”, obi{li suobjekat, upoznali se saopremom, alatom i skladi-{nim prostorom. Narednatri dana razgovarali su sastru~wacima iz HE”Baji-na Ba{ta” o svim pojedi-nostima i nedoumicama izraspisanog tendera za re-vitalizaciju.

- Odgovori su dati na svawihova pitawa, a obave-{tewe o tome, dobi}e i pi-smenim putem u roku od de-set dana - isti~e Mijodragîtakovi}, pomo}nik ge-neralnog direktora PD“Drinsko-Limske HE” zaeksploataciju i odràva-we, i ujedno i predsedniktenderske komisije za re-vitalizaciju HE “BajinaBa{ta”. Svi pretendentiza ovaj veliki posao, a u

tim razgovorima sa pred-stavnicima HE”Bajina Ba-{ta” u~estvovalo je oko 70stru~waka, oti{li su za-dovoqni, sa duhovitomkonstatacijom da bi bilonajboqe da formiraju kon-zorcijum, jer su sve ovefirme u nekom segmentu ivrhunske. O~ekuje se, stoga,fer nadmetawe, pa nemasumwe da }e biti odabraninajboqi ponu|a~ - kaèîtakovi}. Uporedo satim, “Energoprojekt” zavr-{ava idejni projekat za re-vitalizaciju HE”Zvor-nik”, posle ~ega }e usledi-ti izrada tenderske doku-mentacije i raspisivawetendera.

U svim ograncima PD“Drinsko-Limske HE” utoku su, ina~e, pripreme zaraspisivawe oglasa za ovo-godi{we remonte. [to se,pak, proizvodwe ti~e - go-dina je po~ela sa znatnosmawenom proizvodwom,jer od oktobra pro{le go-dine nije bilo padavina.Sre}om, temperature sukao u sred prole}a, pa je ipotro{wa elektri~neenergije smawena, a akumu-lacije se ~uvaju za hladnijedane. Mese~ni plan proiz-vodwe se ostvaruje sa 65 od-sto u HE”Zvornik”, u HE“Bajina Ba{ta” sa 53,2 od-sto, a ukupna proizvodwa“Limskih HE” u januaru je

ravna tre}ini mese~nogplana. RHE “Bajina Ba-{ta” ostvaruje mese~niplan sa samo 18,8 odsto,ali je pumpawe preko pla-na. U akumulacionom jeze-ru RHE na Tari vode imaza proizvodwu od 180 mi-liona kilovat-sati elek-tri~ne energije i to je po-datak koji raduje. Akumu-lacije “Limskih HE” su seistawile, popuwenost je-zera na Uvcu je 49, a na Ko-kinom Brodu 74 odsto.

Vaqa se, stoga, priseti-ti rada tih elektrana u2006. godini, a koja je bilavi{e nego beri}etna.HE”Bajina Ba{ta” je ukup-no proizvela preko 1,7 mi-lijardi kilovat-sati elek-tri~ne energije, ostvariv-{i plan sa preba~ajem odpreko 13 odsto, a RHE jeproizvela 617,4 miliona,ostvariv{i plan sa plusomod 163 odsto. I HE”Zvor-nik” je prebacila godi-{wi plan za 15,6 a “Lim-ske HE” su ostvarile re-kordnu proizvodwu za 46godina rada i proizvedenoje oko 877 miliona kilo-vat-sati, ostvariv{i godi-{wi plan proizvodwe sapreba~ajem od 54 odsto! �

M. \oki}

TENDER YA RA REVITALIZACIJU HE “BAJINA BA[TA”

Veliko interesovawestranaca� Predstavnici {est firmi ve}po~etkom januara obi{li objekati upoznali se sa opremom, ala-tom, skladi{nim prostorom...

HE “Bajina Ba{ta”:U o~ekivawu

najboqeg ponu|a~ana raspisanom

tenderu za revitalizaciju

postrojewa FOTODOKUMENTACIJA EPS-a


41

Bez redovnog pla}a-wa ra~una za utro-{enu elektri~nuenergiju, kupci ne

mogu o~ekivati nastavakkontinuiranog trenda ukvalitetu isporuke i re-dovnosti snabdevawa. Nakonzumnom podru~ju PD“Elektrovojvodina” d.o.o.Novi Sad, veliki broj ku-paca je odavno to uo~io iprihvatio. Ba{ kao i ovda-{wa nastojawa da se stal-no unapre|uju dobri po-slovni, obligacioni od-nosi sa wima i tako stvaraprepoznatqivi ambijent,imix i ugled dru{tva - ukojem }e i kupci i distri-bucije prepoznavati obo-strani interes. Na podru~-ju ovog privrednog dru-{tva u sastavu sistema JPEPS-a, o~ekuje se, stoga, iubudu}e visok procenat na-plate fakturisane reali-zacije za utro{enu elek-tri~nu energiju. U sistemuEPS-a “Elektrovojvodi-na” je sa procentom 98,8 od-sto u 2006. godini, bila,naime, na prvom mestu.

Kako saznajemo odJovana Cvijovi}a,direktora novo-formirane Direk-cije za trgovinuelektri~nom ener-gijom, to je i rezul-tat napornog, veli-kog, sistematskog itimskog rada. Ali,ne samo u ovoj direk-ciji, nego i u sekto-rima za trgovinu,odnosno i za tehni~ke po-slove u ograncima “Elek-trovojvodine”, kao i u sek-torima ekonomsko-finan-sijskih i pravnih poslova.Uspelo se, tako, da se i tzv.naplatni zadatak, koji jepostavio menaxment EPS-a, i prebaci u 2006. godi-ni.

U internim odnosimasedam ogranaka, koji sada

postoje u PD “Elektrovoj-vodina” d.o.o, istovreme-no, podsti~e se pozitivan,reklo bi se takmi~arskiodnos, u izvr{avawu posta-vqenog zadatka za naplatu(kako teku}eg, tako i tzv.starog duga). To nije nimalo jednostavno, ali sena tome istrajava. Odmahposle uru~ewa ra~una zautro{enu elektri~nuenergiju, svi ogranci do-bijaju zaduèwa. Wihovarealizacija se prati re-dovno, svakodnevno. Pre-ba~aj naplate se stimuli-{e, a neizvr{ewe realiza-cije sankcioni{e.

Cvijovi} ukazuje da, me-|utim, postoji potreba dase pojedine kategorije ku-paca moraju tretirati i nadruge na~ine. Jer, poredredovnih plati{a, postojii grupa kupaca “s kojimanije lako iza}i na kraj”. Uprotekloj godini, naime,kategoriji doma}instvafakturisana je 15,1 mili-jarda, a napla}eno je vi{edo 14,7 milijardi dinara.Privredi je ukupno faktu-

risano 13,8 milijardi, anapla}eno je preko 13,5milijardi dinara.

- Trend gubitaka elek-tri~ne energije, me|utim,jo{ nije zadovoqavaju}i,ali i kao takav boqi je ne-go u ostalim ED privred-nim dru{tvima EPS-a.Kada se niz preduzetih me-ra finalizuju dogovorom isporazumom o odloènom

pla}awu u vi{e rata, done-kle, moèmo biti zado-voqni. Problemi nastajukada se za nastali dug mo-ramo obra}ati sudovima,podnose}i hiqade tu`biza neblagovremeno pla}a-we fakturisane utro{ene

struje (samo u 2006.godini utuèno jevi{e od 8.000 kupa-ca, sa ukupnim dugomod preko 224 milio-na dinara). Sudbineovih parni~nih spo-rova su dugotrajnosti na kraju te{ka na-plativost - isti~eCvijovi}.

Kao krajwa mera,preostaju samo jo{

nepopularne “makaze”. Is-kqu~ewa du`nika su iznu-|eno re{ewe, ba{ kao i uvi{e od 3.000 prijavqenihslu~ajeva samovlasnihprikqu~ewa na ED mreùi neovla{}ene potro{we.Takva situacija uzrokujeniz problema na terenu,ali posledica je i neja-sno}a u tuma~ewu Uredbe ouslovima za isporuku stru-

je, od nadle`nih dràv-nih ustanova. Od wih se,upravo, o~ekuje da svojimaktivnostima pomognu unaplati isporu~ene robe,a samim tim i u za{titidràvne imovine i u pro-meni navika pojedinih ku-paca.

Prema re~ima Cvijovi-}a, u privredi, najve}i du-`nik dru{tva je Fabrika“Matroz” u Sremskoj Mi-trovici (sa dugom iznad680 miliona dinara). Pro-blemi sa kojima “Elektro-vojvodina”, svakako, ne mo-è sama da se izbori odno-se i na naplatu potraìva-wa i sa drugim direktnimpotro{a~ima: dug “Petro-hemije” ve}i je od 270 mi-liona, a “Azotare” iznad230 miliona... Veliki du-`nici su i pojedini kori-snici buxeta (Vojska, javnapreduze}a, preduze}a utranziciji, preduze}a predprivatizacijom, tzv. za-{ti}eni potro{a~i - bol-nice, {kole...). �

M. ôli}

DISTRIBUCIJE

NAPLATA POTRAÆIVAWA U “ELEKTROVOJVODINI”

Rekorderi EPS-a� Kao rezultat sistematskog i timskog rada u ovom dru{tvu sa procentom naplatefakturisane realizacije od 98,8 odsto i u 2006. godini na prvom mestu u JP EPS-u

Jovan Cvijovi}

Najve}i du`nik dru{tva je Fabrika “Matroz” u Sremskoj

Mitrovici sa 680 miliona dinara. Dug “Petrohemije” ve}i je od 270 miliona, a “Azotare”

iznad 230 miliona...


42

UElektrodistri-buciji “Ni{“ in-vesticioni planje prvi put posle

15 godina potpuno ispu-wen. Kapitalne investi-cije u nove trafo-staniceomogu}ile su da kupci upojedinim ni{kim nase-qima spokojno do~ekajuzimu. Vi{egodi{we mukesa strujom ìteqa op{ti-ne Doqevac okon~ale su serekonstrukcijom 10 kV da-lekovoda, u duìni od 12kilometara, sa ve}om pro-pusnom mo}i. Elektrodi-stribucija “Leskovac”planira do kraja godineda 11 trafo-stanica pove-è u sistem daqinskogupravqawa. Ogranak “Pi-rot” remontovao je za ovuzimu sve 10 kV va-zdu{ne vodove naStaroj planini.Svo|ewe bilansauloènih napora urazvoj elektroe-nergetskog sistemana podru~ju koje po-kriva PD “Jugoi-stok”, zna~i, poka-zuje da zaposleni uprvoj godini po-slovawa u novoj or-ganizaciji imajudosta razloga za za-dovoqstvo.

U Ogranku “Ni{“ sani-rane su, najpre, kriti~neta~ke u pojedinim delovi-ma grada, a potom se pristu-pilo izgradwi novih elek-troenergetskih objekatakoji omogu}uju kvalitetnui stabilnu isporuku elek-tri~ne energije. Jedna odnajve}ih investicija je iz-

gradwa druge faze trafo-stanice 110/10 kV “Ni{10” (Jastrebac), kojom seznatno pove}ava wen kapa-citet. U woj se ugra|uje sa-vremena oprema i ima}emogu}nost prilago|avawana sistem daqinskog upra-vqawa. Poloèna su, osimtoga, i dva 10 kV kablovskavoda u duìni od tri kilo-metra do prvih trafo-sta-nica 10/0,4 kV. Ovim rado-vima na dogradwi TS“Ni{ 10”, ~ija je vrednost~ak 40 miliona dinara, re-{ava se vi{egodi{wiproblem napajawa Indu-strijske zone “Sever”.

Po~etkom decembra kre-nula je i izgradwa drugefaze trafo-stanice110/10 kV “Ni{ 13”, koja

dobija novi trafo, snage20 MVA i ostalu opremu.Uz postoje}a ~etiri tran-sformatora od po 31,5MVA otvara se mogu}nostrastere}ewa u napajawunaseqa Duvani{te. Upo-redo se polaù i dva 10 kVkablovska voda. Okon~a-we ove investicije, ~ija jevrednost 30 miliona di-

nara, obezbe|uje kvalitet-no i kontinuirano snab-devawe elektri~nomenergijom dela potro{a-~a na podru~ju op{tinePantelej. U toku je kao za-jedni~ka investicija saDirekcijom za izgradwugrada Ni{a i izgradwa10 kV kablovskog voda odTS 110/10 kV “Ni{ 5” doTS 10/0,4 kV “Koàra” ki-lometar duìne. Vred-nost investicije je trimiliona dinara. I TS35/10 kV “]ele kula” do-bila je transformatoreve}e snage od 12,5 MVA.

Zimu su spokojno do~e-kali i ìteqi Mokraw-~eve ulice, postavqawemkablovskog voda i pu{ta-wem u rad nove TS 10/0,4

kV. Presta}e, tako-|e, vi{egodi{wemuke stanovnikaDoqevca sa nesta-bilnim napajawemelektri~nom ener-gijom i slabim na-ponom, {to je re-{eno rekonstruk-cijom dalekovoda uduìni od 12 kilo-metara - od TS“Ni{ 1” do TS“Klisura” u Doqe-va~koj klisuri. Po-

ve}awem propusne mo}istvoreni su uslovi i zakori{}ewe ve}e snage ido 4,5 MW. U ovu investi-ciju uloèno je devet mi-liona dinara. Trajno re-{ewe elektroenergetskihproblema me{tana selaPukovac u op{tini Doqe-vac re{i}e se gradwomdva 10 kV kablovska voda

od trafo-stanice 35/10kV “Brestovac” do trafo-stanice 10/04 kV “Puko-vac 1”, u duìni od 3,5 ki-lometara. U toku je izradatehni~ke dokumentacijeza ovu investiciju, vrednusedam miliona dinara.

U toku su pripreme zaizgradwu jo{ 11 trafo-stanica 10/0,4 kV sa pri-kqu~nim vodom i rasple-tom mreè niskog naponai ove investicije }e sefinansirati sa Direkci-jom za izgradwu grada Ni-{a. Samo ove godineOgranak “Ni{“ je naosnovu ugovora o zajed-ni~kom finansirawu satre}im licima izgradiodesetak novih TS 10/04 kVi pri tom preuzeo wihovoodràvawe.

Za Ogranak “Leskovac”najva`niji poslovi u ovojgodini bili su rekon-strukcija 35 kV dalekovo-da Bosilegrad-Tlamino,kompletna rekonstrukcija35 kV dalekovoda Pe~e-wevce-Brestovac i rekon-strukcija trafo-stanice35/10 kV “Bojnik 1”. Devet

REALIZUJU SE AMBICIOZNI PLANOVI U PD “JUGOISTOK”

Kapitalnim investicijama do spokojne zime� U ograncima ovog dru{tva investicioni planovi, prvi putposle 15 godina, uspe{no realizovani � Boqe naponske prili-ke i snabdevawe kupaca elektri~nom energijom

U toku su pripreme za izgradwujo{ 11 trafo-stanica 10/0,4 kV

sa prikqu~nim vodom i raspletom mreè niskog napona

i ove investicije }e se finansirati sa Direkcijom

za izgradwu grada Ni{a.

*

*

FO

TO

DO

KU

ME

NT

AC

IJA

EP

S-a


43

od 12 trafo-stanica opre-mqene su sistemima da-qinskog upravqawa. Dokraja godine taj sistemuve{}e se u jo{ dve TS. Od

drugih ve}ih investicijapodignuta je i zgrada po-slovnice u Bosilegradu. Uogranku “Pirot” izgrad-wom novih kapacitetabrojna naseqa dobila su istabilnije elektroener-getske prilike. Postavqa-wem 10 kV vazdu{nog vodaza dve TS 10/04 kV

zatvoreni su pr-steni. Ura|en jeniskonaponskirasplet u pojedi-nim naseqima,kao i 10 kV prste-ni za dve takvetrafo-stanice.Ugra|eno je i 12lokatora na 35 kV

vazdu{nim vodo-vima za lak{u de-tekciju kvara. Ugra|eno je,tako|e, i pet linijskih ra-stavqa~a sa daqinskom ko-mandom i reklozerima i22 vakuumska prekida~a utri TS, a zameweno je 90odsto ROS osigura~a ceva-stim na svim TS 10/04 kV.

U narednoj godini, pla-nira se izgradwa 35 kV

kablovskih vodova za na-pajawe budu}e trafo sta-nice 35/10 kV “Pirot 8”,izrada prikqu~nog 35 kV

voda (od trafo stanice110/35 kV “Pirot 2”), zaTS “Pirot 10”, kao i jo{

14 TS 10/04 kV. U realizo-vanim investicijama uovoj godini ne zaostaje niOgranak “Vrawe”. Stani-{a Tasi}, izvr{ni direk-tor za tehni~ke poslove uovoj distribuciji podvla-~i da je ura|en gra|evin-ski deo i kupqena oprema

za TS 110/35 kV u Vladi-~inom Hanu. U ovom mestukao i u Bujanovcu izgra|e-ne su i trafo-stanice10/04 kV sa visokonapon-skim kablovskim vodom iniskonaponskim rasple-tom. U toku je izgradwaTS 10/04 kV u centru Vra-wa sa opremom SF 6. Fi-ni{ radova o~ekuje se uidu}oj godini. Zavr{etakradova u narednoj godinipredvi|a se i za TS 110/35kV “Vladi~in Han”, a uplanu je i izgradwa najma-we deset trafo-stanica

10/04 kV na celom podru~-ju ogranka radi poboq{a-wa elektroenergetskihprilika konzuma. PrekoSvetske banke, a uz posre-dovawe EPS-a, u 2007. go-dini po~e}e i izgradwaTS 110/35 kV “Vrawe 2”.

Da bi obezbedili kon-tinuiranu i stabil-nu isporuku elek-tri~ne energije kup-cima i u Ogranku“Prokupqe” posta-vqeni su nadzemni 10kV prikqu~ni vodo-vi za Ma~kovac iMotel “Rado”, a za-tim i me{oviti vo-dovi u nekim selimai u Blacu. @iteqi@itora|e dobili su

novi 10 kV kablovski vod.Izgra|ene su i TS 10/04kV u Aleksandrovu u op-{tini Mero{ina, za Mo-tel “Rado” u Kur{umliji,naseqe Ma~kovac u op-{tini Kur{umlija i uBlacu. Do po~etka novem-bra za investicije u noveelektro objekte u ovomogranku utro{eno je pre-ko 11 miliona dinara, aza investiciono odrà-vawe realizovano je oko25 miliona dinara. �

S. Man~i}

U narednoj godini, planira se izgradwa 35 kV kablovskih vodova za napajawe budu}e

trafo stanice 35/10 kV “Pirot 8”,izrada prikqu~nog 35 kV voda...

*

*

Rekonstrukcijom i podizawem novih

distributivnih objekata na podru~ju

PD “Jugoistok” obezbe|eno boqe

snabdevawe kupacaelektri~nom energijom

Od 31. januara do 2. fe-bruara u Golupcu je odr-àn seminar o primeniPareto metode. Po Paretoprincipu kojeg karakteri-{e odnos 80:20, postoje vi-talna mawina i upotre-bqiva ve}ina (tj. da 20 od-sto uzroka prouzrokuje 80odsto pojava, zatim 20 od-sto kupaca pravi 80 odstoprihoda, 20 odsto gre{akatro{i 80 odsto novca, 20odsto aktivnosti tro{e 80odsto vremena), a nazvan jepo italijanskom ekonomi-sti i sociologu VilfreduParetu, ro|enom 1848. go-dine. Misija ovog semina-ra bila je da pruì novaznawa i ve{tine koja }epomo}i da se poboq{a po-slovawe organizacije. Se-minar su vodili predava~i

iz CIM College d.o.o. a pri-sustvovalo je 20 polaznikarazli~itih struka iz PD“Centar”. Obuka je obuhva-tala predavawa, diskusijei ve`bawa, a posledwegdana seminara polaznici

su polagali prakti~an iteoretski test posle kojegmogu da primewuju Paretoprincip u svakodnevnomradu.

Menaxment u PD “Cen-tar” prepoznao je da ulaga-

we u znawe nije tro{ak,jer je ono najve}i kapitalsvake uspe{ne kompanije,tako da se moè o~ekivatidaqa obuka zaposlenih. �

V. P.

PD “Centar”: Prednosti Pareto metodeLak{e sa Pareto principom:

U~esnici seminara


44

SVET

Energetska bezbed-nost Evrope stoji ipada sa zajedni~-kim energetskim

trì{tom. U to je uverenaEvropska komisija, koja jesredinom proteklog mesecaobjavila materijal o ener-getskoj koncepciji Evrop-ske unije. U toj koncepcijiunutra{we trì{te jedanje od tri stuba nove ener-getske strategije.

U Briselu su ve} duèvreme trn u oku energetskigiganti, kao {to su fran-cuski EdF i nema~kiE.ON. Oni, kako se tvrdi,postavqaju razne preprekerazvoju konkurencije, a presvega time {to vlasni~kivladaju kako proizvodwom,tako prenosom i distribu-cijom elektri~ne energijedo krajwih potro{a~a.Evropska komisija se zatoiz sve snage zalaè za raz-dvajawe proizvodwe od di-stribucije, odnosno za tzv.unbundling. “Trì{taelektri~ne energije i gasane funkcioni{u kako bitrebalo. Bez efektivnogodvajawa proizvodweenergije od wenog prenosai distribucije nema efek-tivne konkurencije na tr-ì{tu”, obrazloìo je@ose Baroso, predsednikEvropske komisije.

Dogradwa unutra{wegtrì{ta neophodna je izato da bi EU ostvarilaciqeve u borbi protivglobalnog otopqavawa iza sniàvawe cena za po-tro{a~e. Istovremeno, sa-mo se na taj na~in moguobezbediti pouzdane ispo-ruke sirovina iz ino-stranstva i iza}i na kraj s

krizama, kakva je bila, naprimer, nedavno ona sa za-tvarawem ruskog naftovo-da Dru`ba.”Kohezija unu-tra{weg trì{ta energi-je jeste uslov na{eg kredi-biliteta kada razgovaramosa svetom”, rezimirao jeBaroso.

Komisija je istakla dajednozna~no preferiraodvajawe proizvodwe oddistribucije energije.Lane u martu, me|utim,imala je mnogo tvr|i stavi prakti~no nije dopu{ta-la nikakvu drugu mogu}-nost. Izvesno je, me|utim,da se sa tako tvrdim stavomne moè dobiti podr{kaod Nema~ke i Francuske,dve, ako se tako moè re}i,zemqe s najve}om teìnomi uticajem u Uniji, pa bizbog toga pala i cela ovaenergetska strategija. Za-to je Komisija iza{la sakorigovanom, umerenijomvarijantom, ~ija je su{ti-na institucionalizirawetakozvanih nezavisnih si-stemskih operatora. Veli-ke energetske kompanijebi na papiru ostale vla-snici distribucija, alibi od wih mogle da ostva-ruju samo tzv. regulisaniprofit. Nezavisni opera-tor, koji bi bio u vlasni-{tvu dràve i, fakti~ki,wen agent, odlu~ivao bi oupravqawu mreòm, we-nom kori{}ewu i odrà-vawu. Takav sistem ve} po-stoji, na primer, u Norve-{koj i - kako se tvrdi - da-je zadovoqavaju}e rezulta-te.

Energetske firme suprotiv toga, jer bi fak-ti~ki izgubile kontrolu

EU U POTRAZI ZA ENERGETSKOM BEZBEDNO[]U

Trì{tem protiv giganata� U pogledu odvajawa proizvodwe od di-stribucije Brisel nudi kompromis sa in-stitucionalizirawem takozvanih neza-visnih sistemskih operatora.

Najve}i nema~ki elektroenergetski koncerni zloupotre-bqavaju monopolski poloàj na trì{tu i ostvaruju previsokecene. Kada bi na nema~kom energetskom trì{tu vladala punakonkurencija, cene struje bi, kako se tvrdi u ekonomskim is-traìvawima, bile za oko tre}inu niè. êtiri najve}a proiz-vo|a~a elektri~ne energije u ovoj ekonomski najja~oj zemqiEvropske unije - E.ON, RWE, EnBW i Vatenfall, kontroli{u 90 od-sto tamo{weg trì{ta.

Prema upravo objavqenoj studiji profesora Kristijana fonHir{hausena, sa Univerziteta u Drezdenu, koja je imala ovihdana veliki publicitet u Nema~koj, koncerni su veoma sklonizloupotrebi svog dominantnog poloàja. Do toga dolazi na dvana~ina. Tokom velike tra`we za elektri~nom energijom daje seprednost radu elektrana sa visokim tro{kovima i potiskujerad onih koje proizvode jeftinije. Zahvaqu}i tome, na berzi sepostiè prekomerni rast velikoprodajnih cena struje. Na tajna~in su izmanipulisane cene koje su, prema studiji, iznadonih do kojih bi se do{lo kada bi na trì{tu vladala punakonkurencija i trì{no kori{}ewe elektrana. Drugi na~inzloupotrebe mo}i nema~kih energetskih oligopola ide prekosertfikata, odnosno dozvola za emisije {tetnih gasova. Kon-cerni, prema analizi profesora Hir{hausena, ugra|uju pove-}anu cenu sertifikata u punoj meri u ve}u cenu elektri~neenergije, ali kad wegove cene padaju, {to se upravo doga|a po-sledwih meseci, to samo u mawoj meri i to sa zadr{kom preno-se u smawivawe cene energije. Time ostvaruju ekstra-profite,do kojih ne bi do{li u normalnom trì{nom ambijentu.

Izlaz iz toga, prema studiji, jeste ograni~avawe dugoro~nihugovornih odnosa izme|u prodavaca i kupaca energije i aktiv-nija intervencija nadle`nih organa u energetski sektor, s ci-qem da u Nema~koj i celoj Evropskoj uniji oja~a trì{te ener-gije. Profesor Hir{hausen se zalaè, tako|e, za razdvajaweproizvodwe od distribucije elektri~ne energije.

Konkurencija obara cenu


45

nad distribucijom ali,prema prvim politi~kimreakcijama iz Francuske iNema~ke, ~ini se da ovajumereniji, kompromisnipredlog ima vi{e {ansi

da bude usvojen na martov-skom Samitu EU koji }ebiti posve}en energetici.“Nema~ka je otvorena zaraspravu i o unbundlingui o stvarawu nezavisnogoperatora”, izjavio je Jao-kim Vurmeling, pomo}niknema~kog ministra pri-vrede. Voqa za kom-promis je izraènai sa francuskestrane.

Te dve zemqe mo-raju, ipak, ra~una-ti s pritiskom do-sta velike grupe ze-maqa, na ~elu saVelikom Britani-jom, koja se zalaèza dosledno razdva-jawe proizvodwe idistribucije. [anse da nasamitu pro|e potpuniubundling su, me|utim,kako procewuju analiti~a-ri, male. Treba, tako|e,uzimati u obzir i rizik dadelovi velikih firmi mo-gu ovim razdvajawem dospe-ti u ruke vanevropskih

vlasnika. “Razbiti i ras-prodati neku veliku inte-grisanu energetsku firmumoglo bi da dovede do togada wenu polovinu kupi jed-na velika zemqa na Isto-

ku. A to niko ne}e i imapravo da ne}e”, otvorenokaè Vaclav Bartu{ka, ~e-{ki ekspert za energetskubezbednost.

Samo nekoliko dana preobjavqivawa energetskekoncepcije EK, objavqenje izve{taj Neli Krese,

evropske komesarke za za-{titu trì{ta, koji seprakti~no moè smatratinekom vrstom optu`niceprotiv evropskih energet-skih giganata, kao {to suE.ON. GdF, ENI... Po ob-javqivawu ovog izve{tajai wegovog usvajawa u EK,

akcije RWE su odmah opalena berzi za 2,3 procenata.

Najva`nije optu`be seti~u dogovarawa o cenamai podele trì{ta. Takvokartelsko pona{awe izri-~ito zabrawuju propisiEU. Islednici iz EU suve} bili u poseti nizu ve-

likih energetskihfirmi i ukolikoustanove kr{eweovih propisa od An-timonopolnog uredaEU moè se o~ekiva-ti da }e izre}i jo{teè kazne nego {tosu u posledwe vremedonete protiv vi{eindustrijskih firmiu visini od nekolikostotina miliona evra

(ove kazne se mogu, ina~e,izre}i najvi{e do jednogprocenta godi{weg obr-ta).

U izve{taju se kritikujei to {to velike firme ma-wim spre~avaju pristup natrì{te. Biv{i monopo-li su vlasnici, osim skla-

di{ta gasa i elektrana,cevi i elektri~nih vodovakojima gas i struja dolazedo firmi-potro{a~a i do-ma}instava. Za transportove energije utvr|eni suobi~no povoqniji uslovinego za konkurenciju.

Krese napada i uvreè-ni obi~aj zakqu~ivawadugogodi{wih ugovora (ina po nekoliko desetinagodina) izme|u isporu~i-laca i potro{a~a gasa.To vodi suàvawu konku-rencije, jer nove firmena trì{tu ne mogu do}ido gasa sa kojim bi trgo-vale. Kritikuje se, tako-|e, ~iwenica i da se uvlasni{tvu {a~icefirmi nalazi veoma ve-liki broj elektrana uEvropi. Zbog toga, prili-kom odobravawa budu}ihfuzija i akvizicija, morase voditi ra~una da sestruktura trì{ta timedaqe ne pogor{ava. �

Milan Lazarevi}

Razdvajawe proizvodwe od distribucije energetskim gigan-tima, naro~ito u Nema~koj i Francuskoj, nanelo bi znatno gu-bitke. Tamo{we firme su se odmah ovim povodom oglasile,tvrde}i da takav korak ne}e razgibati trì{te. “To bi biloravno oduzimawu prava akcionarima. Tako radikalni korak vo-dio bi potiskivawu konkurencije i ugrozio bi snabdevaweenergijom”, tvrdi nema~ki koncern E.ON. I drugi najve}i nema~-ki energetski koncern RWE osporava smisao ovog poteza. “Nemislimo da }e vlasni~ko odvajawe proizvodwe od distribuci-je elektri~ne energije biti efektivno. Ne}e automatski vodi-ti pobq{awu uslova na trì{tu”, saop{tio je RWE. Sli~no sureagovale i velike francuske firme EdF i “Suez”.

Nasuprot tome, mawe firme su pozdravile ovaj deo planovaEvropske komisije. “Ozbiqan nedostatak konkurencije i posto-jawe privatnih monopola spre~avaju stvarawe funkcionalnogunutra{weg trì{ta energije. Najvi{e od toga {tete imaju do-ma}instva i male firme”, izjavio je ovim povodom Goerg Toifl,predsednik Evropskog udruèwa malih i sredwih preduze}a izanatlija (UEAPME). Male firme, me|utim, protestuju protivdrugog stuba energetske strategije tj postavqenog ciqa da se uEU u 2020. godini petina struje proizvodi iz obnovqivih izvo-ra. Konfederacija evropskih preduze}a UNICE taj ciq odbacu-je kao nerealisti~ki. Preduze}a }e imati dosta {tete od toga,posebno ukoliko Unija ne bude vi{e koristila nuklearnu ener-giju. “Rast tra`we za izvorima obnovqive energije pove}a}ecenu toj energiji, ~ime }e cela strategija postati neodrìva”,upozorava Ernest Antoan Seilier, predsednik UNICE.

Jo{ ve}im problemom, Seilier smatra ciq koji Unija namera-va da postavi u borbi protiv globalnog otopqavawa. Premastrategiji EU do 2020. godine trebalo bi smawiti {tetne emisi-je gasova sa tzv. efektom staklene ba{te za 20 odsto u odnosu na1990. godinu. To je, istini za voqu, mawe od 30 procenata, sa ko-liko se do nedavno operisalo kao sa ciqem, ali je vi{e za osamprocenata od zadatka koji treba da se ostvari do 2012. godine. As tim najbliìm ciqem mnogo firme i zemqe imaju velike te-{ko}e... Firmama posebno smeta {to Unija nastoji da ovaj ciqodrì i u slu~aju da se ostatak sveta ne obaveè na bilo kakvosmawivawe emisija. “Dalekose`ni jednostrani ciqevi EU zasmawivawe emisija su neprihvatqivi. Evropska preduze}a po-dràvaju svesrdno borbu protiv globalnog otpopqavawa, aliEU ne moè sama dobiti tu bitku”, upozorava Seilier.

Unbundling: [ta kaù firme?

Tvrdi stavovi Pariza i prepreke razvoju konkurencije

Nezavisni operator, koji bi bio u vlasni{tvu dràve i,

fakti~ki, wen agent, odlu~ivao bi o upravqawu mreòm, wenom kori{}ewu i odràvawu. Takav

sistem ve} postoji u Norve{koj

46


Evropska unija ja-sno je stavila doznawa da na planusnabdevawa ener-

gentima nema nameru dapostane talac Rusije kojaje drugi evropski snabde-va~ posle Saudijske Ara-bije. Komisija EvropskeUnije objavila je u januaruizve{taj koji predlaè dase EU u budu}nosti ori-jenti{e na atomske cen-trale ne samo zato {to one“najmawe zaga|uju okoli-nu” ve} i zato {to omogu-}avaju nezavisnost od is-poruka gasa iz Rusije inafte sa Bliskog Istoka.

Rusija je prvih dana ja-nuara prekinula dovodgasa za Evropu preko Be-lorusije. Moskva je optu-ìla Belorusiju da je“ukrala” 79 hiqada tonagasa koji je prolazio pre-ko wene teritorije. Re~ je

o gasovodu “Dru`ba”, naj-duèm na svetu, koji vezujeRusiju i zapadnu Evropu.Sukob izme|u Moskve iMinska po~eo je u decem-bru kada je Rusija udvo-stru~ila cene nafte Be-lorusiji. Minsk je uzvra-tio napla}ivawem taksina rusku naftu koja prola-zi kroz belorusku terito-riju {to je Moskva oceni-la kao nezakonito.

Komisija EU po~etkomjanuara najavila je da }ekonsultovati naftnu grupu“ Oil suplaj “ kako bi pro-cenila da li }e zbog novo-nastale situacije moratida pribegne potro{wistrate{kih rezervi. Ispo-stavilo se da energetske re-zerve evropskih zemaqa ni-su ni velike, ni dugotrajne.Andris Pielbags, komesarza energiju EU, u trenutkukada je Rusija prekinula is-

poruke gasa preko Beloru-sije izjavio je da taj prekidne predstavqa neposrednuopasnost za Evropu, kojaima dovoqno nafte u re-zervi. Komisija EU saop-{tila je da Poqska i Ne-ma~ka, kojima su bile name-wene obustavqene isporukegasa, imaju dovoqne zalihenafte - Poqska za 70 dana, aNema~ka za 130 dana.

U izve{taju Evropskekomisije o energetskoj po-litici u budu}nosti na-gla{ava se da samo 14 od-sto energije koja se potro-{i u EU poti~e od “atoma”i da nukelarke proizvode18 odsto evropske struje.Komisija kaè da je ciq daEU do 2020. godine tro{i20 odsto energije iz nuke-larnih izvora. Jedanevropski diplomatski iz-vor izjavio je pariskom“Figarou” : “Nema sumwe

da je boqe zavisiti od nu-klearki nego od Rusije”.Izve{taj Evropske komi-sije mogao bi da nai|e nao{tre kritike zemaqa~lanica EU, me|u kojimaneke zastupaju anti-nuke-larnu energetsku politi-ku. Za sada je izvesno da }eKomisija, svakako, dobitipodr{ku Francuske, kojaima najve}i broj nuklear-ki u EU. Pored francu-skog predsednika [irakapodr{ka Komisiji do}i}e, izvesno je i od TonijaBlera, predsednika bri-tanske vlade, koji je na-klowen atomskim centra-lama.

Iz zakqu~aka izve{tajaproizilazi da }e se potro-{wa energije do 2020. go-dine udvostru~iti. Proiz-vodwa nafte }e opasti po-sle 2025. godine, a ugaq }eponovo postati vaàn iz-

Iako je Brisel zahtevaoda 31 decembra atomskacentrala “Kozluduj” u Bu-garskoj bude zatvorena,Sofija je krajem januaraodlu~ila da je otvori.îm je postala punoprav-na ~lanica Evropske uni-je, Bugarska je lansiralasvoj “akcioni plan” po-novnog stavqawa u pogonreaktora broj 3 i 4, ~ije jezatvarawe bilo jedan oduslova za prijem u EU.Glavni argument Sofijeje da NE “Kozloduj” pred-

stavqa vaàn izvor ener-gije za ~itav Balkan. “Is-punili smo na{e obe}aweda }emo zatvoriti nuke-larku, ali po{to postojienergetska kriza u regio-nu moèmo da traìmo odEvropske komisije da po-novo razmotri ovo pita-we”, izjavio je Rumen Ov-~arov, bugarski ministarenergije. On je rekao da jeBugarska do sada bilakqu~ni izvoznik energijena Balkanu i prigovorioda je za wu bio primewen

druga~iji kriterijum odonoga koji je na primer,vaìo, za Slova~ku. Bu-garski ministar je nagla-sio i to da je Slova~kamorala da zatvori svojunukelarku u mestu Bohuni-ce tek godinu i po dana poprijemu u EU.

Polovinom februaraBugarska bi trebalo da uevropskom parlamentupredstavi izve{taj u ko-jem }e nastojati da doka-è da su rekatori 3 i 4 u“Kozloduju” modernizova-

ni i da vi{e nisu opasni.Polovinom februaraEvropska komisija za ener-giju trebalo bi da raspra-vqa o “Kozloduju”. Komi-sija je ve} odbacla bugar-ski “akcioni plan”, aevropski komesar AndrisPielbags je ocenio da jeobnavqawe pregovora oovoj nuklearki nemogu}e.Bugari, me|utim, ne popu-{taju. Sofija je najavilada }e najstariji reaktoribroj 1 i 2 biti demontira-ni tokom ove godine. Dru-

UPRKOS ZABRANI EVROPSKE UNIJE

Bugari otvaraju “Kozloduj”

EVROPSKA UNIJA OBJAVILA IZVE[TAJ O ENERGETSKOJ STRATEGIJI

Brisel hvali nuklearke � Evropska komisija podræava izgradwu atom-skih centrala, jer one omogu}avaju nezavisnostod ruskog gasa i nafte sa Bliskog Istoka

Nuklearke umesto

zavisnosti


47

Elektroenergsteki si-stem Indije bogatiji je od-nedavno za vredan objekat:hidroelektranu sa branom“Sardar Sarovar” sa mre-òm kanala i rezervoarana reci Narmadi koja jegra|ena punih dvadeset go-dina. Instalisani kapa-citet je 1.450 megavata,{to }e za provincije Raxa-stan, Guxarat, Maxar Pra-de{ i Maharastra zna~itikraj borbe sa poplavama,stabilno navodwavawepreko dva miliona hektaraplodnih oranica, ali idelova pustiwa Barmer iXalore u provinciji Raxa-stan. Projekat je vredan se-dam milijardi dolara, aSvetska banka je po~etkomdevedesetih odobrila vrlopovoqan kredit od 450 mi-liona dolara vladi u WuDelhiju. Od instalisanesnage, provincija MaxarPrade{ koristi}e 57 od-sto, Maharastra 27 i Guxa-rat 16 odsto elektri~neenergije. Vodosnabdevaweje obezbe|eno za ~ak 8.215sela u 135 urbanih centara.Re~ je o vrlo vrednom pro-jektu sa mo}nim cevnim si-stemom za nadovwavawe,koji je sa 458 kilometaraduìne trenutno najve}ite vrste u svetu. Samo uprovinciji Guxarat preko3000 sela ima}e vrhunskonavodwavawe, a 210 sela sapreko 30.000 hektara traj-no }e biti za{ti}eno odpoplava.

Ideja da se ukroti rekaNarmadi ro|ena je jo{1946. godine, a pedesetihgodina xavahalal Nehru,tada{wi premijer, poseb-no se zalagao da se sa iz-gradwom krene {to pre,kako bi centralni i za-padni deo zemqe obezbe-dio stabilno snabdevaweelektri~nom energijom.Sa gradwom se, me|utim,krenulo tek 1987. godine

zbog dugogodi{wih suko-ba izme|u politi~ara u ~e-tiri indijske provincije,pravnih te{ko}a i orga-nizovanog otpora ekolo-{kih pokreta koji su kul-minirali u demonstraci-jama. Od po~etka izgradweneimari su bili suo~enisa ogromnim otporima.Borba se vodila i oko pre-seqawa 35.000 qudi kojiìve du` brane i kanalaza navodwavawe. Kriti~a-ri tvrde da oni nikada ne-}e dobiti pravednu nadok-

nadu za preseqewe na novelokacije. Spor je stigao ido Vrhovnog suda Indije,koji je 2000. godine presu-dio da se visina brane nemoè mewati, za {ta su sekonstruktori uporno bo-rili. U su{tini ceh jeplatilo na desetine mili-ona qudi du` obala rekeNarmadi tokom protekledve decenije. Stru~wacisu procenili da je ovakoduga gradwa pove}ala tro-{kove za skoro pedeset od-sto, a sada ostaje da se u na-rednim decenijama vra}ajukrediti Svetskoj banci iMMF-u.

Brana “Sardar Sarovar”na reci Narmadi tre}a je

po visini u Indiji (163metra), a duga je 1.210 meta-ra. Reka Narmadi je ina~epeta po duìni u Indiji,(1.312 kilometara), najve-}a je u provinciji Guxarati najduà je reka koja te~eka zapadu zemqe. Izvireispod lanca planinaAmarkantak u provincijiMaxar Prade{, a u{}e jojje u zalivu Kumbej. Kanalza cevno navodwavawe nareci Narmadi je najve}ina svetu sa ~ak 458 kilome-tara do granice provinci-

ja Guxarat i Raxastan. Tre-nutno je zavr{eno i pu{te-no u rad 357 kilometara.Ima ~ak 96 mernih stani-ca, pet akvadukta, 15 kanal-nih sifona, 177 sifona zaisu{ivawe i 26 pomo}nihkanala. Po koli~ini ugra-|enog betona u zidove,“Sardar Sarovar” nalazise na drugom mestu u svetu,iza ameri~ke hidroelek-trane “Grand Kouli Dam”,na reci Kolorado. Najmo-derniji seizmi~ki instru-menti su ugra|eni kako bise pratilo sva eventualnapomerawa tla i izbeglao{te}ewa skupe opreme. �

B. Seni~i}

INDIJA ZAVR[ILA GRADWU BRANE “SARDAR SAROVAR”

Hidro lepotica� Hidroelektrana “Sardar Sarovar” sa branom na reci Narm-adi, raspolaæe instalisanim kapacitetom od 1.450 megavata

vor energije i wegova }ecena znatno sko~iti. Od2020. godine sve ~e{}e }ese pribegavati energiji izobnovqivih izvora i nu-klearki, a od 2030. godineovi izvori “bi}e u masov-noj upotrebi”. Komisijapredvi|a da }e 2050. godine33 odsto energije poticatiiz nuklearnih izvora, 20odsto iz nafte, 20 odsto izprirodnog gasa, 20 odsto izobnovqivih izvora ener-gije i oko {est odsto izugqa.

U Nema~koj je napu{ta-we nuklearnih izvoraenergije i postupno zatva-rawe atomskih centralagarantovala [rederovavlada. Sada{wa {irokakoalicija na vlasti u Ber-linu ne deluje, me|utim, ta-ko odlu~no. [panija, tako-|e, poku{ava da okrene le-|a nuklearkama, a u Austri-ji je zabrawena izgradwanuklearnih centrala.Osim toga u zemqamaEvropske unije javno mne-we i bira~i veoma su opre-zni kada su u pitawu atom-ske centrale. Evropska ko-misija zato je vrlo opreznai poku{ava da naglasi danije pobornik nuklarki,ve} je “pobornik ~iweni-ca”, kako je to i naglasiopredstavnik za {tampu ko-mesara za energiju EU. �

Nata{a Joki}

ga dva reaktora, po wimamogla bi da funkcioni{udo 2011. i 2013. godine.Wihovo ga{ewe, po ra~u-nici koju je objavila zva-ni~na Sofija, za Bugarskuzna~i gubitak od oko petmilijardi evra. �

N. Joki}

Zavr{etak posle dvadeset godina muka: HE “Sardar Sarovar”

Nastavqaju se razmimoilaèwao radu reaktora NE “Kozloduj”


48

Posledweg danapro{le godineSlova~ka je zausta-vila rad prvog od

~etiri blokova svoje stari-je nuklearne centrale, sna-ge od po 440 megavata, u Ja-slovskim Bohunicama, ne-daleko od Trnave (nova uMohovcima sa dva bloka odpo 440 megavata pu{tena jeu rad 2003. godine). Do kra-ja idu}e godine bi}e is-kqu~en i drugi blok cen-trale u Bohunicama, oba sastarijim tipom sovjetskihreaktora. Sli~no kao i uBugarskoj u slu~aju izbaci-vawa iz rada dva bloka nu-klearke “Kozloduj”, slova~-ka vlada se obavezala na tosporazumom o pristupawuEvropskoj uniji. Jer, oviblokovi, koji su po~eli darade 1978. odnosno 1980. go-dine, ne ispuwavaju bezbed-nosne kriterije EU. Sa za-tvarawem prvog bloka,Slova~ka }e skoro ostatibez desetine svoje proiz-vodwe elektri~ne energijei vi{e je ne}e imati za iz-voz. A za dve godine, izba-civawem i drugog bloka,posta}e uvoznik. Ostaladva bloka u Bohunicama, ia-ko su, tako|e, napravqenipo sovjetskoj tehnogiji, no-vijeg su tipa i ispuwavajuevropske bezbednosne stan-darde.

“Po~iwe period ener-getske zavisnosti Slova~-ke”, izjavio je premijer Ro-bert Fico, koji je prisu-stvovao iskqu~ivawu blo-ka. Fico je pristanak pret-hodne vlade da zatvori oveblokove ozna~io za “najve-}u energetsku izdaju u isto-riji zemqe”. Jer, prema do-

ma}im stru~wacima, ovadva bloka su bila bezbednai mogla su da rade bar jo{10, a mo`da i 15 godina.

Situacija }e, me|utim,postati jo{ teà po~etkomslede}e decenije, jer sebliì kraj ìvotnom vekuza jo{ tri termocentrale,tako da }e u kratkom roku zasvega {est-sedam godinaSlova~ka ostati bez 2.000

megavata kapaciteta. Slo-vaci, ipak, bar u neposred-noj budu}nosti ne bi mora-li da se boje novih posku-pqewa elektri~ne energi-je, ~ija je cena gledano pokupovnoj mo}i u zemqi, naj-vi{a u Evropskoj uniji.Cene se ne}e pove}avati za-hvaquju}i velikom priti-sku nove vlade na “Slova~-

ke elektrane” (SE) i di-stributere, ~ije profiteona smatra neopravdano vi-sokim. Mogu}nosti vladesu, ipak, u tom pogleduograni~ene, jer su cene ve}ranije liberalizovane, aSE nisu vi{e u rukama vla-de. Prethodna vlada Miku-la{a Dzurinde se branilaod ovih implicitnih optu-

`bi time da je to bio uslovza potpisivawe sporazumasa EU. Posebno je jak biopritisak iz susedne Au-strije, u kojoj je na refe-rendumu, jo{ pre skoro 30godina, zabrawena gradwanuklearki i koja od tada nasve na~ine nastoji da spre-~i gradwu nuklearki u su-sednim zemqama, pre svega,

“ZAUSTAVQA SE “SLOVA^KI KOZLODUJ”

Iskqu~en prvi blok NE uBohunicama� Slova~ka zatvarawem dva stara sovjet-ska reaktora od zna~ajnog izvoznika posta-je uvoznik elektri~ne energije � Ubrzavajuse pripreme za gradwu novih kapaciteta.

Slova~ka je odvojila jo{ 90-ih distribuciju od proizvodwei po~etkom ove decenije prodala je stranim firmama. Na ten-deru za privatizaciju 66-procentnog udela dràve u “Slova~-kim elektranama” 2004. pobedio je italijanski Enel koji je po-nudio 840 miliona evra. Na tenderu nije uspeo ~e{ki ÊZ iakoje ponudio vi{e (tj. 1,14 milijarde evra jer je, navodno, posta-vio uslove koji su za vladu bili neprihvatqivi). U svakom slu-~aju nije izabrano re{ewe koje je tehni~ki i ekonomsko bilonajracionalnije, jer su ÊZ i SE bili u biv{oj êhoslova~kojdelovi istog sistema. Kako vreme prolazi postaje, me|utim, ja-sno da su SE prodate za veoma nisku cenu. Ovo preduze}e, kojeima instalisane kapacitete od preko 5.000 MW, godi{we pro-izvede oko 26-27 milijardi kilovat-~asova odnosno 85 odstoukupne produkcije elektri~ne energije u zemqi i ostvaruju go-di{wi prihod od oko 1,7 milijarde evra. Nià cena, naravno,posledica je i toga {to je iz jedinstvene elektroprivrede Slo-va~ke ranija izuzeta i prodata elekdtrodistrubicija. Ali, pre-ma procenama stru~waka, vlada je nepotrebno ̀ urila sa tim, zarazliku od ~e{ke vlade koja je odustala od privatizacije ÊZ-a kada je bilo jasno da ne}e dobiti ono {to je smatrala za real-nu cenu (a kako je pokazalo vreme, nije se pokajala).

Pet hiqada megavata za 840 miliona eura

Bratislava: Po~iwe periodenergetske zavisnosti


49

u ê{koj i Slova~koj. Bratislava je poku{ava-

la na sve na~ine da se odBrisela isposluje produ-àvawe rada za dve godinei prvom bloku, ali nijeuspela. Dobijena je, ipak,zaista pristojna suma od375 miliona evra kompen-zacija za zatvarawe obabloka, koje }e prema cenamaiz 2003. godine, ko{tati15,2 milijarde slova~kihkruna odnosno oko 450 mi-liona evra (Bugari }e kaokompenzacije za dva blokaiste snage dobiti 220 mi-liona evra zbog, ~ega su sejavno àlili na primenu“dvostrukog ar{ina” premawima, kao mla|em ~lanuUnije).

Bilo kako bilo, nova vla-da ve} mora ubrzano da tra-ì re{ewa za pokrivawedeficita elektri~ne ener-gije, posle zatvarawa ovadva bloka i budu}eg koji }euslediti zbog o~ekivanog

rasta potro{we. Re{ewese, uglavnom, vidi u dograd-wi tre}eg i ~etvrtog blokau novoj nuklearki Mohovce,ali je vlasnik ve}inskog“dela” Slovenskih elektra-na, kojoj pripadaju gotovesve slova~ke elektrane,italijanski Enel prema tojinvesticiji veoma rezervi-san (navodno ne}e se ispla-titi), a koja je procewenana oko 1,75 milijarde evra.Fico je pozvao italijanskikoncern da se {to pre izja-sni o tome, pri ~emu je ve}pomiwana mogu}nost davlada o svom tro{ku dogra-|uje dva bloka u Mohovci-ma. U opticaju je i varijan-ta s gradwom nove nuklear-ke na lokalitetu Kecerov-ci na istoku zemqe, a pomi-we se i gradwa nove hidro-centrale na reci Ipi ilina nekom drugom vodenomtoku. �

Milan Lazarevi}

Slova~ka vlada odlu~ila je da tuì Evropsku komisiju kodEvropskog suda. Razlog: Slova~koj je dozvoqena preniska kvo-ta {tetnih emisija industrijskih gasova u atmosferu. Nezado-voqnih odlukom o dozvoqenim kvotama ima i drugih ~lanicaEU, ali se na taj korak da potraì pravdu kod suda, odlu~ilasamo Slova~ka. Ukratko, Brisel ho}e od Slova~ke da u okviruNacionalnog alokacionog plana za period 2008-2012. godinesnizi dozvoqenu koli~inu {tetnih emisija gasova sa 41,3 na30.9 miliona tona godi{we. Slova~ka vlada se, me|utim, s timne slaè po{to EK, kako tvrdi, nije uzela u obzir nekoliko va-`nih stvari, pre svega zaustavqawe rada, na zahtev Brisela,dva bloka nuklearke u Bohunicama. Jer, nedostaju}a energijase navodno moè nadoknaditi samo gradwom termoelektranasa fosilnim gorivom, {to }e neminovno dovesti do pove}awa{tetnih emisija.

Ukazuje se, tako|e, da Slova~ka, koja je u industrijskom po-gledu bila ranije izrazito nerazvijena, posledwih nekolikogodina doìvqava veoma dinami~an industrijski razvoj, saneizbe`nim pove}awem {tetnih emisija. A smawivawe pla-fona emisija moglo bi dovesti i do destimulisawa stranihinvesticija, koje imaju najve}u zaslugu za ubrzani razvoj ze-mqe i stope rasta, koja je sada me|u najvi{ima u EU.

EK, kako je saop{tila, ne}e zasad reagovati na najavu slo-va~ke vlade da }e se obratiti Evropskom sudu. Iz anonimnihizvora iz Brisela saznaje se, me|utim, da je izbacivawe iz ra-da dva bloka nuklearke Komisija ve} uzela u obzir i da slo-va~ka vlada nema nikakve {anse da sa svojom tu`bom uspe kodEvropskog suda. M.L.

Slova~ka tuì evropsku komisiju

IZ ELEKTROPRIVREDE CRNE GORE

Pqevqa - energetski centarNastavak pregovora sa ruskom En

plus grupom, koja je, podse}amo, bi-la prvorangirani ponu|a~ za kupo-vinu dràvnih akcija u pqevaq-skom Rudniku ugqa i imovine ovda-{we Termoelektrane, o~ekuje se unarednih desetak dana, najavio jekrajem pro{log meseca BranimirGvozdenovi}, predsednik tender-ske komisije za privatizaciju ovihcrnogorskih energetskih preduze-}a. U me|uvremenu }e se, po wego-vim re~ima, raditi “na stvarawuuslova za uspeh privatizacionihaktivnosti”, ali }e se “analizira-ti i druga re{ewa u slu~aju da pro-

ces privatizacije ne da o~ekivanerezultate”.

Pqevqa, kako su preneli mediji,Gvozdenovi} vidi kao energetskicentar Crne Gore. U wega }e, kakoje istakao, biti uloèna znatnasredstva, i na taj na~in }e biti“otvoren put” da se upravo u ovoj op-{tini proizvodi vi{e od polovinestruje potrebne kupcima u Crnoj Go-ri. “Siguran sam da odre|enim pri-vatizacionim postupcima moèmoda do|emo do novog bloka TE, do in-vesticija koje bi trebalo da do2011. godine obezbede ulagawa postanovniku op{tine od oko 10.000

evra”, rekao je krajem januara Gvo-zdenovi}.

Rusi su, podse}amo, predvideligradwu drugog bloka u Pqevqimasnage 225 megavata, koji bi, premaplanovima, u rad bio pu{ten do2011. godine. Oni su, tako|e, pri-hvatili da u naredne tri godineprodaju 1.000 gigavat-sati elek-tri~ne energije EPCG po ceni kojavaì na Lajpcij{koj berzi, kao i dau tom periodu po{tuju lane usvojenKolektivni ugovor Elektroprivre-de Crne Gore. Vlada se obavezala da}e i ove godine finansirati re-mont termoelektrane, kao i da }enastaviti sa aktivnostima oko pre-me{tawa toka reke ]ehotine.

Ina~e, pqevaqska termoelektranaje i u januaru morala da obustavi pro-izvodwu zbog mawka ugqa. Na depo-niji ga je, naime, bilo oko deset hi-qada tona, {to je dovoqno za tek dvo-dnevnu nesmetanu proizvodwu elek-tri~ne energije. Jer, ova termoelek-trana za dobijawe 4,5 miliona kilo-vat-sati struje dnevno tro{i vi{e odpet hiqada tona ugqa. Kako je navede-no, svako ukqu~ewe ove elektrane umreù ko{ta vi{e od sto hiqadaevra.

P.M.P.

TE Pqevqa: “Otvara se put” za proizvodwu vi{e od polovinestruje potrebne kupcima


50

Od Evrope do Kine,od [vajcarske doSAD, ni~u solar-ne centrale. Sva-

ka od wih preti~e prethodnupo koli~ini proizvedenestruje. “Solarno trì{te”je u punom zamahu. Ra~una seda }e wegova vrednost od 12milijardi dolara u 2005. go-dini sko~iti na 70 milijar-di dolara u 2010. godini.

Ameri~ka firma “Boing-Spektrolab”, koju finansi-ra ameri~ko ministarstvoza energiju usavr{ila je fo-to - modulatore koji sun~evuenergiju ~im u|e u foto-}e-lije pretvaraju u elektri~-nu. Odnos izme|u primqenesun~eve energije i proizve-dene elektri~ne energije je40,7 odsto, {to je dosada-{wi rekord. Evropa kojarazvija projekat “Ful Spek-trum” ne uspeva da pre|e ni35,2 procenta. Pore|ewa ra-di, tradicionalne foto-plo~e na bazi silicijuma uindustrijskoj proizvodwidostiù 17 procenata.

Dok klasi~ne foto - plo~ekoriste prirodno sun~evosvetlo, u plo~e “Boing-Spek-trolaba” ugra|eni su opti~-ki elementi za koncentra-ciju sun~eve energije: opti~-ka so~iva “Fresnel”, kojafokusiraju sun~eve zrake.Ova so~iva se sastoje od vi-{e slojeva metalnih polu-provodnika. Ovakvi “vi{e-kontaktni sistemi” koriste~itav spektar zraka svetlo-sti od infracrvenih do in-fraqubi~astih. Jedini ne-dostatak: za sada sastojciovog sistema vrlo su skupi,iako je predvi|eno da cena

kilovat-~asa opadne na {estdo sedam evrocenta.

Svetsko trì{te foto-}elija beleì rast od 40 od-sto godi{we. Prvi koji jekrenuo ovim putem bio je Ja-pan, koji je jo{ devedesetihgodina predvideo solarnuenergetsku politiku sa ci-qem da 2030. godine, doma-}instva polovinu potrebnestruje dobijaju iz sun~evogizvora. Japan je prva svetska“sun~eva sila”, u kojoj se pro-izvodi 40 odsto svetske “so-larne struje”. Odmah iza sle-de Nema~ka, pa SAD sa 13 od-sto svetske struje izsun~evih izvora. Evro-pa jo{ nije ogromanigra~ na ovom trì-{tu, iako [panija iHolandija postaju sveja~e na planu kori{}e-wa sun~eve energije.

Kina, tako|e, pri-prema ambiciozan me-ga-solarni projekat. UDunhuangu, na severozapaduKine, priprema se, naime,izgradwa najve}e solarnecentrale na svetu, ja~ine 100megavata. Centrala }e ko-{tati 764 miliona dolara, awena izgradwa trebalo bida traje pet godina. Austra-lija je, tako|e, re{ila da seokrene suncu kao dopunskomizvoru elektri~ne energijei da uloì oko 300 milionaevra u izgradwu najve}e so-larne centrale u svetu. Ovacentrala trebalo bi da stru-jom snabde oko 35 hiqada do-ma}instava. Centrala bi po-~ela da radi 2008. godine, apuni kapacitet dostigla biu 2013. godini. [estinu tro-{kova izgradwe centrale

pokri}e privatni izvori iulaga~i.

Pokrenula se ~ak i Fran-cuska, tradicionalno ori-jentisana prema nuklearka-ma. Britanski petrolejskixin “[el” udruìo se safrancuskim “Sen Goben” ufirmu “Avansis”, koje pro-izvodi foto-plo~e. Firma}e izgraditi fabriku u me-stu Torgau u Nema~koj. Deve-desetih godina zagovornikeproizvodwe struje iz sun~eveenergije u Francuskoj susmatrali zanesewacima.“Sun~ev kilovat” bio je u to

vreme deset puta skupqi ne-go kilovat-~as struje koje jenudilo dràvno preduze}eEdF. “Danas posle petnaestgodina cena je svedena natre}inu i uskoro }e po~etida nas uzimaju za ozbiqno”,izjavio je nedavno FilipMalbran{, srtu~wak za so-larne tehnologije u francu-skom Komesarijatu za atom-sku tehnologiju. Po wemu,sun~eva energija je energijabudu}nosti, koja }e se na tr-ì{tu nametnuti cenom, ane zbog toga {to neko zago-vara “sun~evu ideologiju”.

Brojni ekperimenti kojeupravo sprovode univerzi-tetski stru~waci na raznimpoligonima u Francuskoj

pokazuju da ova zemqa, i po-red svoje orijentacije nanuklearke, budu}nost naplanu proizvodwe strujeima i u solarnim elektra-nama. Istraìvawa su po-kazala da Francuska u zavi-snosti od toga da li je re~ osevernim ili ju`nim obla-stima zemqe, raspolaè ta-kvim kapacitetima za pro-izvodwu elektri~ne ener-gije od 900 do 1.800 megavat-sati godi{we. Energija ko-ja se dobija iz foto-}elijaza sada je jo{ znatno skupqaod klasi~ne energije, koju

nudi dràvni EdFu Francuskoj. .Ulagawa u skupesolarne instala-cije, po sada{wimcenama, vra}aju seza 20 godina. Dok“klasi~ni” kilo-vat-~as ko{ta 13evrocenta, sun~evkilovat-~as sada

iznosi od 25 do 50 evrocen-ta. Do 2010 godine predvi|ase, me|utim, da }e cene opa-sti na 20 - 40 evrocenta zakilovat-~as, a do 2020 godi-ne na 10 do 20 evrocenta.Stru~waci kaù da }e 2030godine kilovat-~as “sun~e-ve” struje ko{tati mawe od10 evrocenta - a najjefiti-niji }e biti u ju`nim delo-vima Francuske, u kojimaima mnogo sunca. “Mo`dasmo se prevarili za desetgodina, ali progresivno pa-dawe cena struje dobijeneiz sun~eve energije je nepo-bitno i neizbe`no”, rekaoje Malbran{ u razgovoru zapariski “L’Mond”.

Kako objasniti ovo pro-

EVROPA SE OKRE]E SUNÊVOJ ENERGIJI

Bitka za “solarno trì{te”� Sun~eva energija bi}e sve jeftinija kakozbog velikih serijskih proizvodwi insta-lacija, tako i zbog tehnolo{kog napretka

“Solarna budu}nost” u Francuskoj za

ve}u proizvodwu elektri~ne energije

Stru~waci kaù da }e 2030 godine kilovat-~as “sun~eve”

struje ko{tati mawe od 10 evrocenta - a najjefitiniji

}e biti na jugu Francuske

*

*

51


gresivno sniàvawe tari-fa? Stru~waci kaù da jeprvi uzrok pojeftiwewaumnoàvawe foto-instala-cija, koji sa termi~kim plo-~ama koje akumuliraju to-plotnu energiju dele trì-{te solarne energije. Ovedve tehnologije su potpunorazli~ite. Dok prva pretva-ra sun~eve zrake u struju, dru-ga upotrebqava toplotu sun-~evog zra~ewa za zagrevawevode. Solarne instalacijeposta}e jeftinije i iz dru-gih razloga. Prvi razlog po-jeftiwewa bi}e proizvodwau velikim serijama, zbog sveve}e tra`we. Drugi razlogbi}e napredak tehnologijekoja }e u solarnim }elijamasmawiti koli~inu veomaskupog silicijuma i na}ina~ine da ugradwa instala-cija u zgradama bude efika-snija.

U Francuskoj nuklearnilobi ve} decenijama “krojizakon” tako da je ova zemqana dnu liste po kori{}ewusun~eve energije. Najnovijeporeske i kreditne olak{i-ce za one koji se odlu~e dauloè u instalacije na sun-~ev pogon trebalo bi da pod-staknu sektor solarne ener-gije. Pojedinci koji odlu~eda proizvode struju mo}i }eda je prodaju po ceni do 47evrocenta kilovat-~as, a op-{tine po ceni do 55 evro-centa. Francuski stru~waciprocewuju da toplotna so-larna energija moè da po-krije polovinu potro{wetople vode u wihovoj zemqi,a foto-}elije mogle bi daproizvedu 40 odsto struje. Uindustrijalizovanim zemqa-ma, koje imaju dosta sunca iveliku koli~inu nenaseqe-nih podru~ja, iz sun~evih iz-vora moglo bi da se proizve-de i 60 odsto potrebne ener-gije.

[panija, jedna od dràvanajkritikovanijih zbog ve-likog emitovawa ugqen-di-oksida i zaga|ivawa atmos-fere, re{ila je isto tako,da se okrene solarnoj ener-giji. Na domaku Seviqe iz-gra|en je ogromni 100 meta-ra visok toraw, ~ija je povr-{ina od 120 kvadratnih me-tara pokrivena sa vi{e od600 ogledala. Ova ogledalaodbija}e sun~eve zrake pre-

ma vrhu torwa, gde }e tempe-ratura dostizati izme|u 600i 1.000 stepeni - {to je do-voqna temperatura da bi sedobila para koja }e pokre-tati turbinu za proizvodwustruje.Ova “kula od ogleda-la”, usred ravnice i poqaìtarica, izazvala je veli-ku pa`wu medija u [pani-ji. Komentatori priznaju daje solarna centrala skupa imale snage u odnosu na nu-klearnu i da bi bilo po-trebno osam ovakvih torwe-va da bi se 2010. godine pod-mirile potrebe za 302 mega-vat-~asova struje, koliko }estanovnici Seviqe tro{i-ti za klimatizaciju i greja-we oko 180 hiqada doma-}instava. Ipak, {panskagrupa “Abengoa” odlu~ilaje da uloì 1,3 milijardeevra do 2010. godine. Cenavisoka, ali “vredi platitikada se zna da }e ova cenra-la Seviqu li{iti briga iozna~iti kraj opsesivnojzavisnosti od gasa i naf-te”. Ovo je mi{qewe {pan-ske vlade koja je odlu~ilada pomogne firmu “Aben-goa”, tako {to }e joj isporu-~enu energiju u prvo vremepla}ati po trostrukoj ceni.[panija je odlu~ila da uve-de i obavezno ugra|ivawesolarnih plo~a na sve novei renovirane zgrade. [pan-sko ministarstvo energijeje nedavno organizovalo iskup na kome je oceweno da}e ovakve mere omogu}itiu{tedu od oko 30 do 40 odstoza svaku zgradu i svaku ku}u,dok }e emitovawe ugqen-di-oksida biti prepolovqeno.Smatra se da je centrala uSeviqi za sada najmo}nija uEvropi.

[vajcarska, zemqa u kojojse nalazi polovina privat-nog svetskog kapitala, odlu-~ila je da ne zaostaje u trcina “solarnom trì{tu” ko-me, po mnogima - pripada bu-du}nost. [vajcarska firma“BKW FMB Energi” odlu~ilaje da testira rad solarnecentrale ugra|ene u jednuzgradu na alpskom vrhu Jun-gfrau, na visini od 3.700 me-tara. Ovo je najve}a visinana svetu na koju su postavqe-ne foto-}elije. �

Nata{a Joki}

Orkanski vetar, na-zvan Kiril, koji je sre-dinom januara besneo uEvropi, naro~ito sred-woj, doveo je do ogrom-ne, dosad rekordne pro-dukcije energije od ve-tra u nema~kom prioba-qu. Ponuda energije jebila takva da je u jednomtrenutku na berzi elek-tr~ne energije u Laj-pcigu kilovat-~as sta-jao nula centi, odnosnobio je besplatan! To jebilo u nedequ 21. janua-ra, izme|u {est i sedamsati ujutro! Zahvaquju}ivetru, kao i neuobi~aje-no toploj zimi, u Nema~-koj su u januaru, pre za-hla|ewa koje je do{looko 25.januara, cenestruje bile izuzetno ni-ske. Cena od nula evra jevaìla ~ak nekolikosati u novogodi{wojno}i koja je u ve}ini ne-ma~kih mesta bila naj-toplija u istoriji.

Zbog vetra i kolebawavremena, proizvo|a~imaelektri~ne energije po-trebne su, kako ovim po-vodom pi{e Die Welt,{to preciznije metero-lo{ke prognoze, a da bi,kada temparature pora-stu i kada se naglo poja-~a vetar, iskqu~ili radkonvencionalnih izvo-ra, kako se energija nebi davala u bescewe.

Iz obnovqivih izvo-ra u Nema~koj trenutnose dobija oko 10 proce-nata proizvodwe elek-tri~ne energije. Vladanastoji da se taj udeopove}a na 12,5 procena-ta u 2010. godini, a na20 odsto u 2020. godini.Time se, treba li pod-se}ati, sniàva zavi-

snost od fosilnih go-riva. Kori{}ewe vode,vetra i sunca, tako|e,smawuje emisije {tet-nih gasova u atmosferu.Iz vetra se u Nem~kojdobija oko dve tre}ineukupne regenerativneeneregije. Pro{la go-dina bila je rekordna uNema~koj - iz vetra jeproizvedeno 30,6 mili-jarde kilovat-~asova.Vetroenergija pokriva,naime, oko 5,7 odsto ne-ma~ke potro{we elek-tri~ne energije.

Evropska unija je po-stavila ciq da se do2010. godine iz obno-vqivih izvora dobijaosam odsto nacionalneproizvodwe elektri~neenergije, ali se zasadostvaruje u samo mawembroju zemaqa-~lanica,me|u kojima u tom po-gledu predwa~i upravoNema~ka i to posebno uenergiji iz vetra. Ne-ma~ka insistira i naalternativnim izvori-ma i zato {to je odusta-la od rasta nuklearneenergije. I umesto nu-klearki, koje sada do-sluùju, ne gradi nove.Taj program je donelaprethodna socijaldemo-kratska vlada Gerharda[redera, u kojoj su u~e-stvovali i Zeleni, aliod wega ne odustaje niaktuelni kabinet Veli-ke koalcije (koalicijaCDU/CSU plus socijal-demokrati) Prema tomprogramu do 2021. godi-ne treba da se zaustavirad dvadesetak nukle-anrih centrala, a dosadje to u~inilo ve} tribloka.

M. Lazarevi}

NA NEMA^KOJ BERZI

Zahvaquju}i“Kirilu”

struja besplatna

52


SAD: Pauerstik: xepna baterija za svaki slu~aj“Ekosol” }e uskoro komercijalizo-

vati “Pauerstik”, izuzetno lagan (40g) i kompaktan aparat (23.5 x 105 x 15mm) koji omogu}ava puwewe svih ba-terija nomadskih sistema, kao {to sumobilni telefoni, MP3 plejeriili digitalni fotoaparati. Ovajaparat neodoqivo podse}a na USBfle{. Kada ga prikqu~ite na uobi-~ajeni USB ulaz, wegova unutra{wabaterija (koja radi na principu jon-ske polimerizacije) puni}e se auto-matski. Potrebno joj je oko 90 minutada se napuni. “Ekosol” nagla{ava da“Pauerstik” moè da puni va{e mo-bilne aparate jednako brzo kao ipreko obi~nog puwa~a za struju. Naprimer, mobilni telefon puwen 35minuta preko “Pauerstika” omogu}a-va tri sata neprekidnog razgovoraili {est dana neprekidnog ukqu~e-wa. Pored toga, moè se koristitisopstveni mobilni telefon, a da se,u isto vreme, ostane prikqu~en na“Pauerstik”. Posledwa novina je iLCD ekran na kome se vidi potro-{wa baterije. Ovaj prakti~ni apa-rat treba da bude pu{ten u prodaju30. juna 2007 godine, a cena jo{ nijepoznata.

(IZVOR : ENERZIN)

Francuska: Fosilna goriva greju planetu

Me|unarodna grupa eksperata zaklimatske promene (GIEC), podokriqem UN, predstavila je 1. fe-bruara, na sesiji u Parizu novi izve-{taj koji objediwuje {estogodi{wirad 2.500 istraìva~a, u preko 130zemaqa. Ako se nastavi op{te zagre-

vawe planete, u XXI-om veku, moè seo~ekivati nastanak, ~estih, velikihpoplava i su{a, kao i pukotine nagle~erskoj plo~i.” Ovakav izve{taj oklimi potvr|uje odgovornost ~ovekaza ove zabriwavaju}e promene. “UXXI-om veku, antropijsko (qudskogporekla) emitovawe ugqendioksidadoprine}e op{tem zagrevawu plane-te i pove}awu nivoa mora u slede}ihhiqadu godina. Razlog je u vremenukoje je potrebno da se ovaj gas razbla-ì”, beleì se u izve{taju. “Vrlo jemogu}e, vi{e od 90 odsto verovatno-}e, da je ~ovek, zbog kori{}ewa fo-silnih goriva, odgovoran za op{tezagrevawe planete, koje se prati od1950 godine.

(IZVOR: ENERZIN)

Francuska: Mrak u domovima - odmor

za planetu!Ve~e, 1. februara 2007 godine, iz-

me|u 19.55 i 20.00 ~asova, Francuskaje “potonula u mrak”. Ura|eno je takona poziv Alijanse za planetu, koja jezamolila stanovni{tvo da iskqu~istruju u svojim domovima i da na tajna~in” planeti pokloni malo odmo-ra”. Ovakav postupak, osim petomi-nutne u{tede elektri~ne energije,ima za ciq da privu~e pa`wu javnogmwewa i kandidata za budu}e pred-sedni~ke izbore. Izbor datuma nijeslu~ajan. Istoga dana, u Parizu, naskupu Ujediwenih Nacija, bio je ob-javqen izve{taj Me|unarodne grupeeksperata (GIEC), o klimatskimpromenama.

(IZVOR : ENERZIN)

Australija: najbrè zagrevawe

Australijabi mogla dapostane `r-tva ubrzanogefekta sta-klene ba{te.Specijalistiza klimu sma-traju da se na ovom delu planete naj-brè odvija proces op{teg zagreva-wa. Kao kontinent koji najvi{e pa-ti od su{a i upravo sada doìvqavajednu od najgorih, Australija se ve}uveliko bori svim snagama protivop{teg zagrevawa, kaè se u godi-{wem izve{taju Australijskog mete-orolo{kog centra. Polovini zemqenedostaje voda, dok je za godinu danana drugu polovinu palo ki{e kolikoje uobi~ajeno za ceo kontinent. “Ve-}ina istraìva~a se slaè da su ova-

kve promene vezane za ubrzani efe-kat staklene ba{te” - izjavio je NilPlamer, glavni ekspert Nacional-nog meteorolo{kog centra. U Au-straliji, temperature rastu brè uodnosu na weno prose~no pove}awe usvetu. Jer, od dvadeset najtoplijihgodina koje ova zemqa pamti, samo od1980. godine registrovano je petna-est”. Izve{taj otkriva ogromne kli-matske razlike izme|u razli~itihregiona. Ove zime pamti}e se i pada-vine svojstvene letwem periodu, doksu se, istovremeno, su{e poja~ale i ugradovima su se sprovodile restrik-cije vode. Bez obzira na to {to je2006 godine bilo vi{e ki{e nego{to je to uobi~ajeno na celoj terito-riji (490 mm u odnosu na prose~nih472 mm), na jugoistoku zemqe, najna-seqenijem delu kontinenta, gde je za-stupqena uglavnom zemqoradwa,mnogi slojevi podzemnih voda i vo-deni tokovi nisu bili snabdevenidovoqnom koli~inom vode.

(IZVOR: ENERZIN)

Finska: Soft umesto litijumske baterije

F i n s k ak o m p a n i j a“Enfasel”,proizvela jebateriju de-bqine svega0.4 mm, papir u obliku kvadrata, sastranicama od pet santimetara. Ovanova baterija, ja~ine 1,5 ili 3 volta,nazvana je Softbaterija i bez pro-blema moè da napaja razne vrsteelektri~nih i elektronskih siste-ma. Prednosti Softbaterije, u odno-su na klasi~ne, kao {to su male,okrugle, litijumske baterije su: sni-èna cena (zavisi od kupqene koli-~ine); materija koja ne zaga|uje;fleksibilnost veli~ine i oblika iprilago|enost raznim aparatima.

Iz kompanije “Enfasel” daju se,tim povodom, primeri duìne traja-wa nekih proizvoda. Na primer, jed-na muzi~ka ~estitka traje obi~no dvenedeqe, svetle}a dioda (LED) okomesec dana i ~ip koji koristi radiofrekvencije (RFID) do dve godine.Softbaterija moè bez opasnosti dase baci u sme}e. Bateriju ~ini “sen-dvi~”, cink i manganezdioksid, ~ijisu elektroliti cink hlorid.

(IZVOR : ENERZIN)

Evropa: Satelit i avionpovezani laserom

U ciqu unapre|ewa tehnolo{kemisije obavqen je nedavno uspe{an

IZ SVETSKE [TAMPE


53

prenos opti~ke veze putem lasera izaviona preko “Artemisa”, satelitaEvropske svemirske agencije. La-serske veze uspostavqene tokom dvaleta - na visini od 6.000 i 10.000 me-tara, i na udaqenosti od 40 kilome-tara, prenesene su 18. decembra 2006godine. To je prva misija ove vrste usvetu.

Relej je uspostavqen preko dvo-smernih opti~kih veza izme|u Mi-sterije 20, opremqene francuskimnacionalnim programom pod nazi-

vom “LOLA” (opti~ke veze putem la-sera u avionu) i terminala “SI-LEKS” na satelitu “Artemis”, i tosa svoje geostacionarne orbitalne

pozicije na visini od 36.000 kilo-metara. Probe je predvodio “Astri-um”, tvorac “LOLE” i “SILEKSA”,u okviru istraìva~kog programaGeneralne uprave za naoruàwe izprobnog aerocentra Istr, na juguFrancuske. Stanica ESA, iz Redua,u Belgiji, tako|e, doprinela je ovomuspehu. Ova operacija je dokazalamogu}nost uspostavqawa opti~keveze izme|u aviona i geostacioni-ranog satelita.

(IZVOR: ENERZIN)

Poslovna vest koja je obi-{la svet je da se Rusija nago-dila sa holandsko-britan-skim energo gigantom“[elom” i wegovim japan-skim partnerima kompanija-ma “Micui” i “Micubi{i”oko daqe eksploatacije naj-bogatijeg svetskog naftnogi gasnog poqa - projekta “Sa-halin II”. Re~ je o naftnimrezervama od milijardu ba-rela i gasnim rezervama od500 milijardi kubnih meta-ra. Naime, dràvna naftnai gasna kompanija “Gazprom”plati}e 7,5 milijardi dola-ra za 51 odsto - ve}inski deovlasni{tva. “[elu” je osta-lo 27,5 odsto vlasni{tva, aostatak dele japanski part-neri.

Pored ~elnih qudi “[e-la” i “Gazproma”, ugovor jeli~no potpisao i VladimirPutin, predsednik Rusije,{to samo potvr|uje kolikisu zna~aj doma}ini pridava-li ovom poslu. Vlada u Kre-mqu ve} nekoliko godinapoku{ava da renovira iosnaì svoje poslovne pozi-cije sa stranim naftnim igasnim kompanijama na ru-skom Dalekom istoku, izu-zetno bogatom ovim strate-{kim sirovinama. Najboqi

na~in da se obnove pregovo-ri, pokazalo se, bile je uki-dawe dozvola za rad i dovo-|ewe u pitawe za{titu ~ove-kove okoline, gde Rusija imavrlo precizne zakone. To-kom pregovora sa “[elom”,holandsko-britanska kompa-nija i weni partneri suotvoreno optuèni da ne po-{tuju postoje}e ekolo{kezakone. Naravno, ciq je bioda se u rusku kasu slije na de-setine milijardi dolaraprihoda od prodaje nafte igasa nezasitom svetskom, aposebno kineskom trì{tu.

Jo{ je, me|utim, neizvesno

da li }e “[el” nastavitirad na ovom izuzetno uno-snom poslu, jer je jasno da }esa Moskvom morati da delifantasti~ne profite. Gassa “Sahalina II” ve} je dugo-ro~nim ugovorima, naime,prodat Japanu, Koreji i Ki-ni. “Gazprom”, s druge straneèli ve}i prodor na zahtev-no azijsko trì{te, pa jepro{le godinu kupio doma-}i naftni kolos “Sibneft”za 13,1 milijardu dolara, ka-ko bi se {to boqe spremioza utakmicu sa jakom konku-rencijom. Zapadni energet-ski eksperti o~ekivali su

da, posle napetih pregovora,“[elu” ne}e ostati vi{e od25 odsto vlasni{tva i op-{te je, stoga, uverewe je da jeu trgovini sa Rusijom dobropro{ao.

Projekat “Sahalin II” vre-dan je preko 22 milijarde do-lara i “[el” je, sa japanskimpartnerima, duè od dece-nije u tom kao {lag “slat-kom” energetskom poslu naistoimenom ruskom paci-fi~kom ostrvu na Dalekomistoku. Instalirane su dvexinovske platforme za naf-tu i gas i poloèno je 800kilometara gasovoda do me-sta Prigorodno je na juguostrva, gde se nalazi eks-portni terminal. Gasovodprolazi kroz visoko osetqi-vo seizmi~ko podru~je, u ko-jem je 1995. zabeleèn i ra-zoran zemqotres. Wegov putprolazi i preko 1000 mawihreka, sa mrestili{tima lo-sosa tako da umnogome ugro-àva i ribolov kao biznisovog podru~ja. U toku su, ina-~e, zavr{ni radovi, kako biza godinu dana politi~aripresekli sve~anu vrpcu i pu-stili ovo najbogatije inte-grisano naftno i gasno po-qe na ~itavoj planeti u rad.Zanimqivo je napomenuti daje u zavr{noj fazi i “proje-kat Sahalin I”, koji bi to-kom ove godine svetskom tr-ì{tu nafte ponudio 250barela dnevno. U tom posluangaòvana je mo}na ame-ri~ka kompanija “Ekson Mo-bil”, zajedno sa firmama BPi “Total”. �

Branislav Seni~i}

EKSPLOATACIJA PROJEKTA “SAHALIN II”

Moskva se nagodila sa “[elom”Ve} po~etkom decembra pro{le godine, Jeren van der Ver, je-

dan od vode}ih qudi energetskog giganta “[el”, putovao je uMoskvu na pregovore sa doma}om naftnom i gas kompanijom “Ga-zprom” oko daqe sudbine projekta “Sahalin II”. Neposredan po-vod bilo je rusko ukidawe dozvole za kori{}ewe vode. A samodva meseca ranije bila je povu~ena i dozvola za osigurawe odzaga|ewa ìvotne sredine na platformama za va|ewe nafte igasa. Ruski pregovara~ Viktor Kristenko je odmah stavio doznawa da Kremq èli bar 25 odsto u~e{}a u projektu koji suzajedno vodili “[el”, “Mitsui” i “Micubi{i”. Zauzvrat, stra-nim kompanijama ponudio je deo vlasni{tva gasnog poqa “Zapo-larnoje-Neokominoje” u zapadnom Sibiru, peto po izda{nosti usvetu. U tom trenutku “[el” je posedovao 55 odsto vlasni{tva,“Mitsubi{i” 25 odsto, a kompanija “Micui” 20 odsto nad projek-tom “Sahalin II”. Japanske kompanije su, bez diplomatskog oko-li{ewa, do znawa ruskoj strani stavile da od wih o~ekuju ke{ponudu, koja se merila milijardama dolara.

Napeto sa “Gazpromom”

“Sahalin II”: najve}i

integrisani i naftni

kapacitet na svetu

Napeti pregovori“[ela”sa vladomu Kremqu


54

Ako je iko ikadapoku{ao da senapije vode s oveTerazijske ~e-

sme, preselo mu je. Sigur-no je tada zapazio to i ni-je ~esma, ve} fontana. [e-drvan! Uostalom, u vremekada je podignuta, ba{ kaoi danas, bila je samoukras, a ne prakti~nastvar.

Re~ je, zapravo, o spome-niku mnogo starijoj ~esmikoja je tu, pod najve}om odtri cisterne mokrolu-{kog vodovoda, odakle suse razdvajale cevi u tripravca (prema varo{i,Savskoj mahali i niz {a-nac kraj Stambol-kapije,ka Jalijama), izgra|enajo{ po~etkom osamnaestogstole}a. Po toj cisternisa vododelnicom, na kojojse voda razmeravala, a bog-me i napla}ivala, ~itavamahala je dobila ime - Te-razije.

Tim vodovodom, ~ijeostatke i danas otkrivajuradnici {to drugim po-slom prekopavaju Beograd,dopremala se voda sa Pa-{ine ~esme iz Malog Mo-krog Luga, iznad Cvetko-ve mehane, do Mehmed-pa-{ine ~esme, one poredDefterdareve kapije, naKalemegdanu. Uru{ile suga dahije koje su prethodnokroz ozidani vodovodnitunel kri{om u{le u va-ro{, pobile svu posadu,posekle pa{u i preuzelevlast nad Beogradom, a sa-mo dva-tri meseca kasnijei nad ~itavim pa{alukom.

êsmu kakvu danas zna-mo, onu {to krasi terazij-ski plato, projektovao je iizgradio tada ~uveni au-strijski arhitekta FrancLoran, po naruxbini kwa-za Milo{a Obrenovi}atek 1860. godine. Ima ob-lik trostepene ~etvoro-

strane piramide visokeoko {est metara, a okru-ène ukrasnim kamenimbazenom: na prvom stepenusu ispisani inicijali na-ru~ioca M. O. -I- (sa zna-~ewem: Milo{ Obreno-vi} Prvi) i broj 1860. ko-ji ozna~ava godinu grad-we; ispod, na drugom, na-laze se lule {to izbijajuiz bareqefno isklesanihlavqih glava.

Za{to je Milo{ 1860.godine podigao spomenikstaroj ~esmi na Terazija-ma? I da li ba{ woj, ilisebi?

Zato {to se wegova idejarazvoja Beograda, kao srp-skog grada izvan {anca,pokazala kao sasvim is-pravna: na Paliluli, nadesnoj obali Slavujevogpotoka, bile su ciglane~ijim ciglama je zidananova srpska varo{ koja se{irila ka Ta{majdanu iFi{egxijskoj mahali,Abaxijskom ~ar{ijomprema Zapadnom Vra~aru,ka Sava mali i Dor}olu,tridesetak srpskih poro-dica naseqeno je na Pali-luli, na prostoru gde jedanas Profesorska kolo-nija… Beorad je rastao

van doma{aja turske arti-qerije, a Srbi, koji se umnogim ranijim popisimastanovni{tva i ne spomi-wu, postali su ve}inskiìvaq, {to je imalo pre-sudan zna~aj kada je Portadonela odluku da predakqu~eve grada knezu Mi-hailu. Dakle, ta ~esma je ispomenik uspe{noj poli-tici.

Ona ukazuje na jo{ ne-{to. Ono rimsko I uz ini-cijal dalo je da se naslutida je Milo{ smatrao da sedinastija u~vrstila: jer,dodati imenu oznaku Prvi,zna~ilo je da se o~ekuje da}e se roditi i drugi, pa i~etrnaesti! Prevrat izve-den u no}i izme|u 28. i 29.maja 1903. raspr{io je svetakve nade.

Zanimqivo je da pu~istipredvo|eni Apisom, kojisu bili vrlo surovi premakraqu Aleksandru, kraqi-ci Dragi i jo{ dvesta triosobe (a re~ je mahom o ~a-snim oficirima koji ni-su hteli da pogaze zakle-tvu), iako su na vlast dove-li dinastiju Kara|or|e-vi}, nisu bili preteranorevnosni u mewawu topo-nima ili uklawawu spo-

menika svrgnute dinasti-je: ostali su nazivi ulica,spomenik knezu Mihailu,Terazijska ~esma, oba ko-naka…

Terazijska ~esma jeuklowena sa mesta na ko-jem se do tada nalazila tek1911. godine, ali i to sa-mo zato {to je bilo plani-rano da se Terazije poplo-~aju drvenom kockom. Akada je ve} izme{tena uportu Top~iderske crkve,tamo je i ostala, a sve do1975. godine, kada je vra-}ena na Terazije, izme|uhotela “Moskve” i “Balka-na”, petnaestak metarabliè ivici terazijskogplatoa.

Nekad davno se verovaloda }e postati simbol Beo-grad, ali istorija je odre-dila druk~ije insignacijemetropole, pa ta ~ast danaspripada Me{trovi}evom“Pobedniku” koji sa svogvisokog i vitkog postamen-ta, drè}i u jednoj rucima~, a u drugoj goluba mira,zuri preko Dunava i Saveka Austrougarskoj, i{~e-kuju}i koju }e ruku K&Kmonarhija izabrati. �

Milo{ Lazi}

TERAZIJSKA ÊSMA

Prete~a nove varo{i� Prva ~esma izgra|ena jo{ po~etkom 18. veka i po woj je ~itava mahala dobila ime -Terazije � A ~esmu koja krasi terazijski plato projektovao i izgradio 1860. godine aus-trijski arhitekta Franc Loran

KULTURA

êsma kao spomenik

mudroj politici


55

Ako }emo po{teno,mnogi svetski na-u~nici i nemajuneku preterano

uzbudqivu biografiju: uzneizostavne godine ro|ewai smrti sme{tene izme|u za-grada, ceo ìvotopis sa~i-wen im je od popisa neshva-tqivih dostignu}a kojimasu zaduìli ~ove~anstvo.Sigurno bih verovao u to idaqe, da mi do ruku nije do-pao deseti tom edicije“@ivot i delo srpskih na-u~nika” iz 2005. godine, a uizdawu Srpske akademijenauka i umetnosti, gde samprona{ao neobi~nu i goto-vo pustolovnu biografijuakademika Dimitrija Savi-}a, iz pera Miodraga Mesa-rovi}a, wegovog u~enika.

Uz neizostavan podatakda je ro|en 1898. godine uBeogradu, gde je i umro 1981.godine, bez la`nog stida, sdubokim po{tovawem pre-pri~avam po~etak obimni-jeg ~lanka:

Osnovnu {kolu i gimna-ziju Dimitrije Savi} je za-vr{io u Beogradu. Na po~et-ku Prvog svetskog rata, kaoi mnogi wegovi vr{waci,prekinuo je {kolovawe ugimnaziji za vreme povla~e-wa vojske, naroda i dràve1915. godine i potowe gol-gote; bole{}u je bio spre~enda napusti zemqu, pa je to-kom okupacije ostao u svomrodnom Beogradu, a kao mladi, po proceni okupacijskihvlasti, buntovan i vojni~kisposoban, odmah bio inter-niran u kazamate Beograd-ske tvr|ave na Kalemegdanu,gde je pro{ao tek neznatnoboqe od onih {to su prela-zili preko Prokletija kakobi rane, du{u i promrzlinevidali na Krfu i Vidu.

Odmah po oslobo|ewu, unovembru 1918. godine, dva-desetogodi{wi Dimitrije,ve} svr{eni gimnazijalac,zaposlio se u Beogradskoj

elektri~noj centrali na sa-mo naizgled prozai~nim ~i-novni~kim poslovima: kao -magacioner. Naime, tu je za-po~eo wegov ìvotni put.

Tu, u centrali, upoznao jestarijeg kolegu BrankaFarki}a. Prijateqstvo muje razvezalo jezik i du{u:poverio mu je da bi da studi-ra tehniku, a da ga posebnozanima rad elektri~ne cen-trale. Branko mu je pomogaotako {to mu je izdejstvovaoposao - loà~a. Ma {ta komislio, tu, kraj kotlova,bio je za korak bliè svo-jim snovima.

Treperavo sagorevaweugqa pod kotlovima je zaDimitrija bilo inspira-tivno samo do maja 1919. go-dine, kada su Beogradskuelektri~nu centralu naupravqawe preuzeli Belgi-janci. Ali, te godine seupisao na ma{insko-elek-trotehni~ki odsek tada-{weg Tehni~kog fakultetaUniverziteta u Beogradu ibez te{ko}a i repeticijepolagao redom sve ispite dodiplomskog rada, koji je od-branio 1923. godine.

Ali, nije bio “kwi{kimoqac”: kao student je pi-kao loptu u FK “Soko”, naj-starijem beogradskom fud-

balskom klubu, a od 1922. go-dine bio je i u upravi Beo-gradskog lopta~kog podsa-veza, koji je od tada uìvaoveliki ugled kao najja~i uKraqevini.

Malo je onih koji u nau~-no-istraìva~kom raduuspevaju da otkriju pravoìvotno zadovoqstvo: mla-di inèwer Dimitrije Sa-vi} je bio ~ovek takvog kova.Iako je bio posve}en beo-gradskoj elektri~noj cen-trali (koja je odmah posleokupacije osposobqenaupravo zahvaquju}i wemu),bavio se i nau~nim istra-ìvawima i prakti~niminovacijama.

Po~etkom jula 1945. godi-ne tada{we Ministarstvoindustrije i rudarstva Sr-bije osnovalo je “Elektri~-no preduse}e Srbije”, a in-èwera Dimitrija Savi}a,re{ewem broj 13504, posta-vilo za prvog tehni~kog ru-kovodioca. Dakle, akade-mik Dimitrije Savi} je, naneki na~in, bio osniva~ iprvi tehni~ki direktor -EPS-a!

Na skup{tini Srpskeakademije nauka i umetno-sti od 17. decembra 1959. go-dine inèwer DimitrijeSavi} je izabran za dopi-

snog ~lana; bilo je to ipakgodinu dana pre nego {to jepostavqen za redovnog pro-fesora Ma{inskog fakul-teta u Beogradu.

Bio je pionir kori{}ewaniskokalori~nog lignita uradu termoelektrana, ot-krio va`nost kvaliteta vo-de u kotlovima pod priti-skom i na~in wene pripre-me i mnogo toga drugog. Bioje i rukovodilac i u~esnikprojektovawa i izgradwetermoelektrana Mali Ko-stolac, Veliki Kostolac,Kosovo 1, Kolubara, Kosovo2 i Obrenovac, kao i ener-gana Zenica, Lukavac i Vi-skoza-Loznica. U wegovojbibliografiji otkrivamtrideset ~etiri dela, od ko-jih neka s pravom imaju na-znaku - kapitalna.

Ne znam za{to, ali wego-va ìvotna povest me malopodse}a na onu Mike Alasa,ili Aleksandra Deroka.Mika je muzicirao na vio-lini re{avaju}i nere{ivematemati~ke aporije, a De-roko osvajao medaqe u jedre-wu i preplivavawu Save dokje projektovao Hram svetogSave. Ali, takvi su, vaqda,svi veliki qudi… �

Milo{ Lazi}

DIMITRIJE SAVI]

Od loà~a do akademika� Zbog treperavog sagorevawa ugqa pod kotlovima na studije tehnike � Autor 34 de-la, od kojih neka sa pravom imaju naznaku - kapitalna

Dimitrije Savi}: U~esnik projektovawaizgradwe TE “Kostolac”


56

BIOSKOPI

35. FESTNajve}i i najzna~ajniji filmski

festival u Srbiji po~iwe 23. februa-ra i traja}e do

4. marta. Premijerno na 35. Festuvide}e se 80 filmskih naslova, a no-vitet je da ?? ovaj festival od ove go-dine delom i takmi~arski i to u pro-gramu “ Evropa van Evrope”, u kome }eu~estvovati zemqe koje nisu ~laniceEvropske unije.

Festival }e otvoriti “Klopka”, no-vi film Sr|ana Golubovi}a, koji }eneposredno pre festovske publike,videti qubiteqi filma na berlin-skom festivalu.

Najpose}eniji program Festa, “Ho-rizonti”, podrazumeva gala premijerelaureata brojnih pro{logodi{wihsvetskih filmskih festivala, me|ukojima su I potencijalni dobitniciovogodi{weg Oskara: “Vavilon” (Ba-bel) Alehandra Gonzalesa Inaritua,“Kraqica” Stivena Frirsa, “Vratise” (Volver) Pedra Almodovara, Pi-sma sa Ivo Xime” Klinta Istvuda. Za-tim, “Uhvati vatru” Filipa Nojsa,“Zastave na{ih o~eva” i “ “Proval-nik” Entonija Mingele, “Gojine utva-re” Milo{a Formana, “Holivudlend”

Alena Katlera,“Svetla u sumraku”Akija Kaurismakija,“Sef nad sefovima”Larsa fon Trira,“Posledwi kraq[kotske” Kevina

Mekdonalda, “Nacija brze hrane” Ri-~arda Linklajtera, “Film noir” Sr-|ana Penezi}a i Rista Topaloskog.

Gala premijere ima}e i “Apokalip-to” Mela Gibsona, “Mala mis San-{ajn” Xonatana Dejtona i Valeri Fe-ris, “Put za Gvantanamo” Majkla Vin-terbotoma, “Mrtva priroda” Cang Ke\ija, “Radijski {ou”, posledwi filmnedavno preminulog velikana Rober-ta Altmana, kao i “Kajman” NanijaMoretija, kojim }e 35. Fest biti i za-tvoren.

Premijerno }e biti prikazani ifilmovi “Gangster” Gavina Huda,“Flandrija” Bruna Dimona, “MarijaAntoaneta” Sofije Kopole, “Put lu-benice” hrvatskog rediteqa Branka[midta, “Provalnik” Entonija Min-gele i “Crna kwiga” Pola Verhovena.

Ostali filmovi ~ini}e program-

ske celine “Fantazija”, sa teì{temna savremenom azijskom i evropskomfilmu. “Nema~ko putovawe”, posve}e-no je, tako, savremenom nema~komfilmu, (posle pro{logodi{weg go-stovawa Vima Vendersa), zatim “î-wenice i slagalice” - ustaqeni pro-gram Festa posve}en savremenom du-gometra`nom dokumentarnom filmu,kao i “Svetionik” sa filmovima mla-dih autora, koji su u minuloj sezoni uz-burkali publiku i kriti~are na fe-stivalima {irom sveta. Poseban seg-ment tog programa predstavqaju ~eti-ri filma iz Rumunije, koja je prote-klih godinu dana postala kinemato-grafski fenomen. Izabrani filmo-vi u programu “Rumunski hetrik + 1”prikazuju ìvot u Rumuniji za vremeâu{eskua i savremeni ìvot kao po-sledicu wegovog reìma.

Kompleti ulaznica za Fest po term-inskim linijama s popustom od desetodsto bi}e u prodaji od 1. do 7. febru-ara, najavio je Milo{ Paramenti},direktor Direkcije Festa i naglasioda su cene karata ostale kao pro{legodine, odnosno 150 (za reprize), 200(za premijere) i 250 dinara (za galapremijere) u Centru Sava.

Filmovi }e biti prikazivani i uDvorani KCB-a i Domu sindikata, aretrospektivni i oma` programi tra-dicionalno u Kinoteci. Na Fakulte-tu dramskih umetnosti bi}e projekci-je filmova za studente filmskih{kola.

“CRNI GRUJA I KAMEN MUDROSTI”

Posle popularne serije, od 1. fe-bruara u bioskope startuje i igranifilm “Crni Gruja”. Reìja je pove-rena Marku Marinkovi}u, a glavneuloge onima koje smo u istoimenomostvarewu gledali i na TV ekrani-ma: Nenadu Jezdi}u, Nikoli Koju,Marinku Maxgaqu, Borisu Milivo-jevi}u, Zoranu Cvijanovi}u, Bogoqu-bu Miti}u \o{i, Ogwenu Amixi}u,Draganu Jovanovi}u, Petru Boòvi-}u, Draganu Nikoli}u, Draganu Bje-logrli}u, Voji Brajovi}u, Tawi Bo-kan, Neli Mihajlovi} i Du{ankiStojanovi}.

Radwa dugometra`nog filma, pro-iza{log iz popularne TV serije, vr-

ti se oko misterioznog kamena kojiima magi~no dejstvo, jer ko u wegaudari glavom tri puta, postaje mudri-ji. Zato Kara|or|e (Nikola Kojo) an-gaùje svog ro|aka Crnog Gruju (Ne-nad Jezdi}), da mu uz pomo} vernihslugu êda Veqe (Marinko Maxgaq)i Boleta (Boris Milivojevi}), pro-na|u ~udotvorni kamen.

POZORI[TE

“KARNEVALSKI PRIZORI” U KRAGUJEVCU

U kragujeva~kom pozori{tu “Joa-kim Vuji}” po~elo je prikazivawenove predstave “Karnevalski prizo-ri”, koju je reìrao Matei Varodi, apo tekstu Iona Luca Caragiale, jed-nog od najistaknutijih rumunskihdramaturga. Caragiale original-nim, saètim stilom i klasi~nomformom opisuje ambiciju i ta{tinurazli~itih slojeva dru{tva, gledaju-}i na svet sa humorom i optimizmom.“Karnevalski prizori” je farsa omalim qudima sa periferije kojipoku{avaju da imitiraju “finisvet”. Posledice su komi~ne: qudi saperiferije kopiraju samo povr{in-ske elemente qudi koji su iznad wih.Iz ùrbe da se postane moderan pro-izilazi apsurd. Komad, naime, govo-ri o opasnosti ubrzanog procesa ci-vilizacije putem imitacije.

U predstavi igraju ~lanovi kragu-jeva~kog pozori{nog ansambla.

GITAR ART FESTIVALOsmi Me|unarodni Gitar art fe-

stival bi}e odràn od 12. do 18. fe-bruara u Beogradu, a sve~ano }e bitiotvoren nastupom Xona Vilijamsa iXona Eterixa u Kolar~evoj zadu`bi-ni. Vilijams je i jedna od najve}ihzvezda osmog GAF-a, pored Pepea Ro-mera iz [panije i francuskog muzi-~ara Renea Obrija koji prvi put go-stuje u Beogradu. Osim koncerta 16.februara u Centru Sava, Obri }e sasvojim ansamblom nastupiti i u Ni-{u. Finalno takmi~ewe bi}e odr-àno 18. februara, kada i zavr{nikoncert GAF-a u Kolar~evoj zadu-`bini, gde }e nastupiti doma}i an-sambl Renesans.

Me|u zvezdama GAF-a su i hrvatskamuzi~arka Ana Vidovi} i doma}i mu-zi~ar Miroslav Tadi}, koji ìvi uSAD, a nastupi}e 14. februara sa Bra-}om Teofilovi} u Madlenianumu. Za-jedno }e izvesti premijerni program,koji }e kasnije predstaviti i na kon-certu Ni{u. Na GAF-u }e nastupiti iViktor Ili} iz Srbije, kao i Marko

57


Tamajo iz Austrije, Sr|an Bulatovi}iz Crne Gore i Kostas Kocolis i An-gelika Katariu iz Gr~ke. U okviruGAF-a, u Galeriji Artget Kulturnogcentra Beograda tradicionalno }ebiti odràvane promocije graditeqagitara, dok ce u Movie baru DKC-a 14.februara biti odràn party povodom“Herceg Novi gitar art letweg fe-stivala”, a nastupi}e Rambo Amadeustrio. Karte za GAF ko{taju u zavi-snosti od izvo|a~a. Najskupqe su zaVilijamsa i Romera (2.500 dinara). Zaizvo|a~e koji }e nastupiti u CentruSava cena je 900, 1.200 i 1.500 dinara.Festival karakteri{e i bogat prate-}i program, odnosno pono}ni koncer-ti u Hajatu u Movie baru. Posebno }ebiti, kaù organizatori, interesant-no gostovawe 40 gr~kih gitarista koji}e svirati tradicionalnu gr~ku muzi-ku 17. februara u “Ellingtons baru” ho-tela “Hajat”.

IZLO@BE

NOVA STALNA POSTAVKA U GALERIJI “MATICE SRPSKE”

U NOVOM SADUNova stalna postavka u Galeriji

Matice Srpske u Novom Sadu “Poe-tika i retorika srpske umetnosti 18.veka” ilustruje razvoj likovnih umet-nosti Srba u 18. veku, prikazuju}i te-me, ideje, likovni jezik i tehnikeumetni~kog izraàvawa.

Izlo`ba obuhvata vi{e od 200ikona, portreta i grafika istaknu-tih umetnika 18. veka, a ta dela upot-puwena su dvojezi~nim potpisnim itekstualnim legendama.

Rad na formirawu stalne postavke18. veka trajao je od po~etka ove godi-ne i obuhvatio je nekoliko segmena-ta - formirawe idejnog koncepta po-stavke, adaptaciju izlo`benih sala,uvo|ewe novog sistema rasvete, kon-zervaciju i restauraciju eksponata,novi sistem izlagawa umetni~kihdela i pripremu i {tampawe eduka-tivnog materijala.

Na ~elu sa Brankom Kuli}, autor-kom izlo`be i upravnicom Galerije

Matice srpske, na pripremi izlo-`be u~estvovao je tim stru~waka, od-nosno celokupno Konzervatorsko -restauratorsko odeqewe Galerije.

“KONTAKT BEOGRAD”Reprezentativna izlo`ba “Kontakt

Beograd” otvorena je u Muzeju savreme-ne umetnosti i predstavqa specijalanizbor radova iz kolekcije austrijskeErste bank grupe, jedne od najvredni-jih umetni~kih zbirki remek dela izcentralne, jugoisto~ne i isto~neEvrope. Radovi izdvojeni za izlo`bu“Kontakt Beograd” odraàvaju poli-ti~ke i istorijske promene u Evropiod po~etka 1960-ih do danas i ukazujuna zna~aj umetnosti u kontekstu posto-je}ih kulturnih, dru{tvenih i eko-nomskih prilika u centralnoj, jugoi-sto~noj i isto~noj Evropi.

Re~ je o specijalno izabranim deli-ma koja je Erste bank grupa otkupilanakon {to je 2004. godine po~ela daobnavqa svoju kolekciju, a me|u wimasu i nedavno otkupqeni radovi beo-gradskog umetnika Ne{e Paripovi}a.Me|u umetnicima zastupqenim na iz-lo`bi su: Pavel Althamer, HajmradBeker, Valter Bewamin, Cezari Bod-zianovski, Hajmo Cobernig, JozefDabernig, Karola Dertnig, Vali Eks-port, Stano Filko, Hajnc Gapmajer,grupa Gorgona, Tomislav Gotovac, JonGrigoresku, Tibor Hajas, IRWIN,Sawa Ivekovi}, Sejla Kameri}, Juli-je Knifer, Julijus Koler, Jirzi Ko-vanda, Edvard Krasinski, KatalinLadik, Karel Malih, Jan Mancuska,Vlado Martek,Dalibor Mar-tinis, Natali-ja LL, grupaOHO, RomanOndak, TawaOstoji}, Mla-den Stilino-vi}, MilicaTomi}, Ra{aTodosijevi} iPetar Vajbl.Izlo`ba }e biti otvorena do 1. marta.

KWIGE

STIVEN LEVIT I STIVEN DABNER: “OTKAÊNA

EKONOMIJA”[ta je opasnije, pi{toq ili ba-

zen? [ta je zajedni~ko profesorimai sumo rva~ima? Za{to preprodavcidroge i daqe ìve s majkom? Kolikoroditeqi zaista uti~u na svoje dete?Kako se legalizacija abortusa odra-zila na pad stope kriminala? Sti-

ven D. Levit prou~ava pitawa i zago-netke iz svakodnevnog ìvota - odprevara i kriminala do sporta i od-gajawe dece - a wegovi zakqu~ciobi~no potpuno opovrgavaju op{te-prihva}ena mi{qewa. Neka od ovihpitawa ti~u se ̀ ivota i smrti, drugasu o~igledno uvrnuta. Zato se novaoblast izu~avawa, opisana u ovojkwizi, zove otka~ena ekonomija.

Zanimqivim pripovedawem io{troumnim uvidima Stiven D. Le-vit i Stiven X. Dabner pokazuju da jeekonomija, u su{tini, nauka o moti-vima - o tome kako qudi dolaze do to-ga {to èle, naro~ito kada i drugièle isto. U “Otka~enoj ekonomiji”oni istraùju skrivenu stranu stvar-nosti: unutra{we ure|ewe bandekriminalaca, istinu o agentima zaprodaju nekretnina, mitove o fi-nansirawu politi~kih kampawa, ka-rakteristike profesora-prevarana-ta, tajne Kju kluks klana.

“Osetqiva ravnoteà raznih fak-tora obja{wava za{to prose~na pro-stitutka zara|uje vi{e od prose~nogarhitekte. Mo`da to ne izgleda lo-gi~no. Na prvi pogled, arhitekta po-seduje ve}e sposobnosti (u obi~ajenomsmislu te re~i) i boqe je obrazovan(opet u obi~ajenom smislu). Ali, de-voj~ice ne sawaju da budu prostitutkekad odrastu, tako da je broj potenci-jalnih prostitutki relativno mali.Wihove sposobnosti, premda nisu na-ro~ito “stru~ne”, praktikuju se u veo-ma specifi~nom kontekstu - citat jejednog dela iz ove zanimqive i neo-bi~ne kwige.

ITALIJANSKI

INSTITUT ZA KULTURU

DELA NOVIJE KINEMATOGRAFIJE

Italijanski Institut za kulturuje za februar pripremio bogatfilmski program, koji sadrì novi-ja ostvarewa italijanske kinemato-grafije. U Kino-Sali instituta ci-klus po~iwe sa filmom “Pevaju}iiza paravana”, poeti~nom pri~om ogusarima, koja se udaqava od klasi~-ne ikonografije tog ànra. Film“No} uo~i ispita”, tinejxerska ko-medija o tome kako se jednog ìvo-pisnog leta 80-ih godina Luka i pri-jateqi pripremaju}i se za te{ke ma-turske ispite, upli}u se neverovatanniz komi~nih neprilika, moè sepogledati 15. februara, a 22. febru-ara i film “Dani napu{tenosti”, ukojem jednu od glavnih uloga igra iGoran Bregovi}. �

Jelena Kneèvi}


58

ZDRAVQE

Svi oko nas kijaju i{mrcaju, pa jegrip re~ koja seovih dana naj~e-

{}e ~uje. Istina, lekari ka-ù da je sada vreme zimskihboqki, ali da gripa nemani{ta vi{e niti mawe u od-nosu na ranije zime. Razlikaje samo to {to je virus gripaizolovan jo{ sredinom janu-ara, pa imamo deùrnogkrivca za svaki bol u grlu itemperaturu, iako ne morada zna~i da nas obaveznoslama virus gripa. Uz ovajvirus, zimi caruju i mnogidrugi: adenovirusi, virusiparainfluence, “korona”ili rino virusi, ali i bak-terijske infekcije izazva-ne streptokokama ili pneu-mokoknim bakterijama, kadaje re~ o ozbiqnijim oboqe-wima. Ni sa gripom, ipak,nema {ale i zato ceo svetpoklawa veliku pa`wu ba{ovom virusu, jer jedino ovabolest za veoma kratko vre-me poga|a veliki broj qudi.

Nekada je ove zimske bo-lesti narod nazivao pre-hladama ili “redwama”, da-nas su one dobile mnogo mo-dernije ime - respiratornevirusne infekcije. Imaqudi koji svakog meseca mu-ku mu~e sa nekim virusom,pitaju}i se da li prethodninisu dovoqno odleàliili je re~ o novom. Dr Pre-drag Kon, epidemiolog izbeogradskog Zavoda za javnozdravqe, obja{wava da sevirus vra}a re|e, naj~e{}ekod osoba sa oslabqenimimunitetom. Verovatnije jeda je re~ o novoj infekciji.Posle svake infekcije, do-daje dr Kon, dolazi do padaop{te otpornosti i ~estose kao komplikacija javqadruga infekcija.

- Nije pogre{no ove in-fekcije zvati, kao nekada,prehladama, jer zaista bole-

sti prethodi “prehla|iva-we”. Boravak na hladnomrashla|uje sluzokoù nosa idolazi do idealnih uslovaza ulazak i razmnoàvawevirusa. Ogromna je zabludada su temperature iznad nu-le krivac za vi{e infici-ranih. Ili, pogre{no jemi{qewe da kada bi padaosneg i kada bi bilo mnogohladnije bolesnih bi bilomawe - kaè dr Kon, dodaju-}i da je obja{wewe vrlojednostavno.

Dr Kon podse}a da ~ovekobu~e kaput u novembru, nosiga do kraja zime, iako su tem-perature u toku dana ponekadi 10 stepeni. Onda se ~e{}epreznojava, pa mu je ~as to-plo, a za~as se rashladi, a topogoduje virusima. Mnogopre }emo se razboleti neod-govaraju}e obu~eni - previ-{e utopqeni ili premalo,zbog preterano ugrejanihstanova, ali i zbog dugog bo-ravka u nedovoqno zagreja-nom stanu {to obara imuni-tet, odnosno odbrambenesnage svakog organizma.

- Mnogo je bitno i prove-travawe prostorija u koji-ma boravi vi{e qudi. Ali,to ne zna~i da prozor trebada ostavimo otvoren 10 mi-nuta, jer to je onda rashla-|ivawe. Dovoqno je da ~e-

{}e otvorimo prozor na-kratko, samo da omogu}imoizmenu vazuha. Ili, da na-kratko iza|emo iz prosto-rije koja se provetrava - sa-vet je dr Kona.

Ina~e, dr Kon kaè da jeli~no zagovornik prakse dakada neko ima izrazitu ki-javicu ne treba da ide naposao, ve} da dan-dva odle-ì kod ku}e, ~ime skra}ujetrajawe bolesti, a druge neizlaè infekciji. Me|u-tim, ovaj lekarski savet ne-ko moè, a neko ne da poslu-{a, pa i sam dr Kon kaèkako radnoaktivnom sta-novni{tvu ostaje da se -snalazi.

- Moè ~ovek dugo da iz-drì bolestan na nogama,da se kre}e, da radi, ali bo-lest tada traje duè. Mladiqudi, naravno, ne}e slu{a-ti savete lekara ~este uzimskim danima, ali ipaktreba da znaju da je telesnatemperatura vi{a od 37 ste-peni signal da se jave leka-ru - isti~e dr Kon. Izrazi-to hladno vreme je nepovoq-no po zdravqe, jer pogodujerastu respiratornih in-fekcija. Dugo se boravi uzatvorenim prostorijama ivirusi se lako {ire. Nevo-qa je {to na{ narod neshvata zna~aj toplih napi-

taka. Nema naviku da uzimane{to tako korisno, jer ka-da je napoqu ovako hladno,oni nas na neki na~in greju“iznutra” - kaè dr Kon.

Topli napitak ne moraobavezno da bude ~aj. Zgreja-}e nas i supe, ~orbe, belakafa, kakao, mleko, a u kraj-wem slu~aju i kuvano vino.Dr Kon dodaje da alkoholzimi, u principu, treba iz-begavati, jer ubrzava odava-we toplote iz organizma.Ali, kuvano vino u umere-noj koli~ini, uz mirovawe,za nekoga je lek.

Dr Kon preporu~uje odla-zak lekaru, a nikako uzima-we antibiotika na svoju ru-ku. “Komotni” antibioti-ci, oni koji se uzimaju jed-nom dnevno, a izuzetno su{irokog dejstva, nekimgra|anima koji su se le~ilina svoju ruku napravili suozbiqne probleme. Dr Konnapomiwe da takvi jaki an-tibiotici, neselektivnouzeti, uni{te crevnu florui ostave prostor za naseqa-vawe rezistentnih mikro-organizama, koji posle nemogu da se iskorene. Uzimase antibiotik za antibio-tikom i tako se zapravo ula-zi u sve dubqi “zatvorenikrug”, pred kojim lekariostaju bespomo}ni.

Akutna respiratorna in-fekcija, podse}a dr Kon,zahteva da organizmu damopriliku da miruje i odleìbolest. Kada ka{qemo ilikijamo, a moramo u posetu ubolnicu, to, tako|e, trebada ~inimo samo sa maskomna licu, a u vozilima grad-skog saobra}aja umesto toganajboqe je da budemo sa {a-lom preko usta. Ako smozdravi, za{titi}emo sebe, aako imamo virus, ne}emo ga{iriti daqe. �

[email protected].

VREME ZIMSKIH BOLESTI

âj i supa - dobar lek � Boqe je da ~e{}e otvorimo prozor nakratko i omogu}imo izmenu vazduha, nego darashladimo i sebe i stan � Bolestan ~ovek ne treba da ide na posao, ve} da dan-dvaodleæi kod ku}e, ~ime skra}uje trajawe bolesti, a druge ne izlaæe infekciji

59


Od Nove godine u filija-lama Zavoda za zdravstvenoosigurawe Srbije po~ela jezamena zdravstvenih kwi-ìca. Stare zdravstvenekwiìce, koje smo do sadaoveravali kod poslodavca,zna~i u firmi ili direkci-ji, ubudu}e se na overu nose ufilijalu Zavoda za zdrav-stveno osigurawe. Stare le-

gitimacije }e vaìti do 30.juna 2007. godine. U beo-gradskoj filijali, u Nema-winoj ulici 30, radi se udve smene. Zaposleni zdrav-stvene kwiìcu treba daovere tek kada im istekneva`nost postoje}e, a gra|a-nima za to ne}e biti po-trebno ni{ta drugo osimstare kwiìce.

Nove kwiìce[TA SE MEWA U ZDRAVSTVU SRBIJE

Izabrani lekarTokom ove godine gra|a-

ni Srbije bi trebalo dadonesu odluku kom lekaru udomu zdravqa }e poveritibrigu o svom zdravqu, od-nosno da se odlu~e za iza-branog lekara. To mogu daurade u domu zdravqa na op-{tini na kojoj su prija-vqeni ili u domu zdravqana op{tini gde je sedi{teposlodavca, Planirano jeda se ova novina uvodi po-stepeno, tokom ~itave ovegodine.

Lekara u domu zdravqa bisvako trebalo da izabereprema svom naho|ewu, naprimer na osnovu onoga do-broga {to su o nekom dokto-ru ~uli ili {to smatraju daodgovara wihovim potreba-ma, da je brz, da se kod wegane ~eka dugo, ali i jo{ va-`nije na primer da je dobardijagnosti~ar, da je stru~an,strpqiv, qubazan...

Kada se odlu~imo za iza-branog lekara, ove svojeodluke trebalo bi da se dr-ìmo bar godinu dana.Ako, ipak, èlimo da pro-menimo odluku, mora}emopismeno da se obratimomenaxmentu ustanove. Ova-kvo pravilo je uvedeno dabi se lekari potrudili izadràli pacijente koji suse za wih odlu~ili, jer }eprema wihovom broju bitipla}eni, ali i da bi paci-jente spre~ili da imaju“duple” kartone ili da bii{li u smenu kod drugoglekara.

Od izabranog lekara seo~ekuje da {to vi{e zah-teva re{i sam, na licu me-sta u svojoj ambulanti, bezda nas {aqe na specijali-sti~ke preglede, osim akonisu neophodni. Izabra-ni lekar mora}e da pozna-je socijalno stawe svogpacijenta, prilike u koji-ma ìvi, ostale ~lanovefamilije, a ima}e i oba-vezu da bar dva puta godi-{we odlazi u ku}nu pose-tu i da se “na licu mesta”uveri kako wegov paci-jent ìvi. Kako }e to za-ìveti u praksi, pokaza}evreme

Gra|ani treba da znaju dasu obavezni da pla}aju samozakonsku participaciju -onuod 20 dinara po pregledu,ili onu procentualnu odpet, 10 ili 15 odsto, kao iu~e{}e u ceni pomagala. Nijedna participacija nemoè biti ve}a od 30.000 di-nara, a ovi najvi{i iznosisu zapravo rezervisani zaskupe proteze, kao {to sukukovi ili najsavremenijipejsmejkeri i ugradni mater-ijal za operacije na srcu.

Osim toga iz svog xepagra|ani moraju da plate ivanstandardne usluge, kojeodre|uje svaka zdravstvenaustanova, na primer, za sni-

mawe ili operaciju mimoliste ~ekawa ili boravak uapartmanu. Sve ostalo {tobi gra|ani platili bilo bi"duplo pla}awe" i gra|anibez ustru~avawa to treba daprijave. Gra|ani treba daprijave svako pla}awe mi-mo zakona - na primer, zalaboratorijske rezultateili analize, tumormarkere, test na hlamidiju,vakcinu protiv tetanusa,hirur{ki konac, parcijal-nu protezu kuka, mamo-grafiju, lekove za rak iliza ve{ta~ku oplodwu, ali ipreglede na skeneru ilimagnetnoj rezonanci.

[email protected].

Za{titnik prava pacijenataKo nije zadovoqan kako su

ga le~ili, koliko dugo je~ekao pred vratima ordi-nacije ili je do~ekannequbazno, moè i treba dase obrati za{titniku pravapacijenata koji radi u svakojzdravstvenoj organizaciji,ali naàlost mnogi to ne~ine u strahu da se ne zamerelekarima ~ija bi im pomo}

mogla ponovo zatrebati.Pacijent moè podnetiprigovor - usmeno na zapis-nik ili pismeno. Gra|aniimaju pravo da od lekara za-traè i obja{wewe ukolikonisu pregledani u okviru"zlatnih" sat vremena, alekar je duàn da gra|aninuobjasni za{to pregled kas-ni.

U domovima zdravqapo~eo je da vaì i noviPravilnik o uslovima zazapo~iwawe i obavqawezdravstvene delatnosti, ko-ji izme|u ostalog predvi|a

da pregled lekara op{teprakse u domovima zdravqau proseku traje sedam minu-ta. Stav struke da je za pre-gled, ipak, dovoqno u pros-eku od pet do 12 minuta.

Kod zubara - sa nov~anikomU domovima zdravqa i sto-

matolo{kim poliklini~-kim slu`bama, bez obzira nazdravstvenu kwiìcu, skoroni{ta vi{e nije besplatno.Napla}uju se i osnovne sto-matolo{ke intervencije -od obi~nog plombirawa iva|ewa zuba do svih sloè-nijih proteti~kih radova.Na besplatne preglede i po-pravke zuba pravo imaju samodeca do navr{enih 18 godi-na, starija lica koja su te-{ko du{evno ili telesnoometena u razvoju i osobe sateìm uro|enim ili ste~e-nim deformitetima lica ivilica, zatim ène tokomtrudno}e i 12 meseci nakonporo|aja, odrasle osobe ko-jima je potrebno ukazivawe

hitne stomatolo{ke usluge,kao i pacijenti uo~i tran-splantacije bubrega i opera-cije na srcu. Besplatni su ipregledi i le~ewa u okvirupreoperativnog i postope-rativnog tretmana malignihbolesti maksilofacijalnogpredela.

Prema cenovniku osnov-nih stomatolo{kih interv-encija, “crna” plomba, sa-svim dobra za kutwake, aline i predwe zube, ko{ta oko720 dinara, va|ewe zuba do900 dinara, a parcijalna,ali ne kerami~ka protezanajvi{e do 3.000 dinara. Ke-rami~ka krunica ne sme dabude skupqa od 5.400 dinara.Ove cene se razlikuju odustanove do ustanove.

Sedam minuta za pregled

Pla}a se samo participacija


60

Pre samo pedesetakgodina Kur{u-mlija je imala dvo-struko vi{e sta-

novnika: danas op{tinaima 21.600 ìteqa, a od to-ga 35 odsto u seoskim doma-}instvima, {to zna~i da usamom gradu ìvi wih13.639. Svako ko se bavi de-mografskim kretawimamogao bi iz tih nekolikopodataka da “pro~ita” sud-binu male op{tine na ju-goisto~nim obroncimaKopaonika: ne odlazi na-rod sa ogwi{ta samo zbogpritisaka, ve} i zbog ne-ma{tine i neizvesnosti…Nisu svi nesre}ni pogo-relci, ima i tu`nih pe-~albara.

Odmah posle rata (onogsvetskog) dràva je uo~ilaproblem sa propadawemnekad naprednih srpskihgradova, pa je odlu~ila da

pomogne: ovde fabrikaili tehni~ka {kola, ondegimnazija, dom armije ipozori{te, jednima put,drugima bolnica, ovimastadion, onima ko-va~nica i parnimlin… Kur{umlijije, u toj raspodeli,zapala - hidrocen-trala.

Samo, na Toplicinikako nije mogao dase zida gigant kakavje “\erdap”, ve} ne-{to (mnogo) skrom-nije, a od onog {to se na-{lo pri ruci ili iz repa-racija: dva prastara agre-gata od po 150 i 200 kilo-voltampera, turbine tipa“fransis” nepoznatog pro-izvo|a~a koje rade sa pro-tokom od 2,2 kubika vode usekundi, pa generatori ne-ma~ke i italijanske pred-ratne proizvodwe, a plus

toga i jedan ratni zaro-bqenik, ina~e elektroin-èwer, kome je obe}ana ~a-sna sloboda i povratak uNema~ku ~im uzmogne da

sklopi ove delove u elek-tri~nu centralu. A sve touz malo “kuluka” lokalnenapredne omladine…biloje ono {to je dràva tadadala.

Centrala je zavr{ena1948. godine, a proizvodi-la je struje taman za potre-be strugare {umskog ga-zdinstva “Kopaonik”. Zatoi nije u{la u elektroener-getski sistem Srbije (Ju-goslavije), ve} je ostala uvlasni{tvu {umarije.Docnije je strugara pode-lila sudbinu zemqe, pa je icentrala prestala s radom.

Kratka povest mini hi-drocentrale na Toplicisamo je uvod u pri~u ~iji sujunaci Nihad ]ilarxi},penzioner EPS-a i wegovdobar prijateq i kompa-won Radoje Radojkovi}.

- Grehota - oglasio se Ra-doje Radojkovi}, elektro-inèwer iz Ra{ke. - JerSrbija, odnosno wenaelektroprivreda, suo~enaje sa mawkom elektri~neenergije iako je industrij-

ska proizvodwa tek krenu-la i jo{ je daleko od punogzamaha. Proizvodwa ener-gije u dogledno vreme ne}emo}i da prati stopu pri-

vrednog rasta, pa jeuvoz skupe struje iz-vestan. Za{to, kadmoèmo da iskori-stimo ono {to ve}imamo i ono {tonam se nudi. Imamohidrocentrale kojesu odavno a bezraz-lo`no van pogona,kao i vodeni poten-

cijal na kome nam svi zavi-de. Ne rade, a to ne vaqa.Jer, ~ak i bogati penxeti-raju cipele, a kamoli siro-tiwa. Pokretawem posto-je}ih i izgradwom novihcentrala “poto~ara” mnogobismo dobili: od stabili-zacije elektroenergetskogsistema i smawewa gubita-ka u prenosu struje, do no-vih radnih mesta, i “zele-ne”, ili ekolo{ke elek-tri~ne energije, koja je poevropskim propisima novaobaveza za sve.

Radoje Radojkovi} je prepet godina izgradio i pu-stio u rad prvu (poslerat-nu) privatnu hidrocentra-lu “poto~aru” u svom seluRado{i}u, nije da nema is-kustva. Proizvedenu struju,svih 120.000 kilovat-~aso-va, isporu~uje Elektropri-vredi Srbije i napla}ujepo razumnoj ceni, {to zna-~i po daleko niòj nego{to je “uvozna”. Svejedno,sve {to je uloìo, a biloje to dvadesetak hiqadaevra (ne ra~unaju}i uloè-

QUDI

ZELENA STRUJA ZAVIÂJA

Gde god na|e{ zgodan potok…� Postoji studija “Energoprojekta” o hidro-potenci-jalima Srbije sa stotinak lokacija pogodnih za iz-gradwu mini hidrocentrala. Ni}a i Radoje su ih obi-{li i sa~inili studiju o izvodqivosti i procenu ko-li~ine elektri~ne energije koja bi se u wima moglaproizvesti. To ih je uverilo da su na pravom putu…

Radoje Radojkovi} je pre pet godina izgradio i pustio u rad prvu (posleratnu) privatnu hidrocentralu “poto~aru”

u svom selu Rado{i}u

Nema cene zaostvareni de~a~ki san


61

no znawe i rad), ve} se is-platilo!

- Ostvario mi se de~a~kisan… Ali, samo meni. Svemislim da sam tu centralupoto~aru uspeo da izgra-dim samo zato {to sam bioprvi? Mislim, dràva je-ste obezbedila uslove zainvesticije u toj oblasti,sve je sre|eno cakum-pakum,ali kada se zakuca na vratavodoprivrede, stvar posta-je krajwe neizvesna, da nekaèm nemogu}a. Pa, menije, dok sam prikupqao do-kumentaciju, izvesna go-spo|a iz resornog mini-starstva, ina~e vrlo quba-zno rekla da je sve u redu,ali da ne zna kako }e se ina {ta sve odraziti toli-

ka potro{wa vode? U {a-li sam joj rekao da je nikone}e popiti, da je re~ o ob-novqivoj energiji, ali bo-jim se da me nije razumela.Znam da ima dosta zainte-resovanih za ulaga-wa u ovakve projekte,ali finansijski ka-pital nema vi{evremena za ~ekawe.Otuda na{e zanima-we za staru centraluna Toplici…

Kada je re~ o hi-drocentrali u Kur{umli-ji, Radojkovi} kaè da susve potrebne dozvole, pa iod vodoprivrede, obezbe|e-ne zahvaquju}i ~iwenicida ta elektrana postoji ida je ve} pola stole}a bila

u pogonu, odnosno da je ture~ samo o revitalizacijipostrojewa.

- Po mojim saznawima, uSrbiji ima bar dvadesetaktakvih mini hidrocentra-la koje su van upotrebe - ka-è elektroinèwer Ni-had ]ilarxi}, zvani Ni-}a, iz Novog Pazara. -Ostale su “bez posla” kadaje zavr{en i pu{ten u rad|erdapski gigant, jer secenilo da }e time bitiobezbe|eno dovoqno elek-tri~ne energije za budu}-nost, a svakako za duì nizgodina. Ispostavilo se vr-lo brzo da je to bila lo{aprocena.

Jo{ po~etkom devedese-tih godina pro{log vekabeogradski “Energopro-jekt” je izradio studiju ohidro-potencijalima Sr-bije i ozna~io vi{e od sto

lokacija pogodnih za iz-gradwu malih ili sred-wih hidroelektrana… ma-da je poznato da ih imaznatno vi{e. Radoje je ob-i{ao neke od tih lokali-teta i sa~inio li~nu stu-

diju o izvodqivosti iprocenu koli~ine elek-tri~ne energije koja bi setako mogla proizvesti. Toih je uverilo da su na pra-vom putu.

- Naravno da bismo mno-go vi{e zaradili da smo seupustili u ne{to drugo, utrgovinu na primer, alitime se, osim novca, ne do-bija ni{ta - lamentiranad poslom koji su zapo~e-li. - Jedino proizvodwadonosi neku novu vrednost,pa ne}e biti napretka bezpokretawa privrede, nitiprivrede bez energije. Toje formula koja nas je ru-kovodila, a da smo se upu-stili u ne{to izvesnije ibrè, ose}ali bismo se kaolicemeri.

Na komadu papira iz no-vinarskog bloka izvodipreciznu ra~unicu: ako bi

ispunili o~ekivanugodi{wu proizvod-wu od dva milionakilovat-~asova i toisporu~ili Elektro-distribuciji Srbije,ispada da bi mese~nazarada iznosila okosedam hiqada evra.

Kao proizvo|a~i oslobo-|eni su pla}awa poreza,ali ne i odràvawa vodo-zahvata, pet kilometara du-gog kanala, elektrane, pla-ta i doprinosa za zaposle-ne… A kada se sve sabere ioduzme, ispada da bi “elek-tromagnatima” Radoju iNi}i ostalo da izme|u se-be podele tri hiqade evra.Po hiqadu petsto, svakom.Ali i to tek kada otplatesve dugove, dakle za nekihpet godina.

- Kao iskusni elektro-inèweri, u svakoj ja~ojevropskoj kompaniji ima-li bismo bar dvostruko ve-}u platu - uzdi{e Ni}a. -Ali, {to re~e Radoje, nijenas motivisala samo zara-da. Dvadeset godina samradio u Elektroprivredi,a to je ne{to {to se uvu~epod koù, postane ~ovekzavisnik. Tek godinu danasam u penziji, a ose}am sekao da sam postao invalid.A posle svega, ne mogu ta-ko, ne ide. �

Milo{ Lazi}

U Srbiji ima bar dvadesetak mini hidrocentrala koje bi

ponovo mogle da rade

“Elektromagnatima”, kada se sve sabere i oduzme, ispada da mese~noza rad centrale “poto~are” mogu da

podele oko 3.000 evra

Radoje Radojkovi} i Nihad ]ilarxi}:kapital vi{e nema vremena za

~ekawe. Otud na{e zanimawe za staru centralu na Toplici

Potrebne dozvole za gradwunove mini HE obezbe|ene

samo zahvaquju}i tome {to jetakva elektrana ve} postojala

i bila u pogonu pola stole}a


UPOZNAJMO SRBIJU

62

Uvreme prvog i dru-gog srpskog ustan-ka Rudnik je biorazoren, pa je po

oslobo|ewu sedi{te rud-ni~ke nahije, ~iji je knezbio Jovan, brat kneza Milo-{a, preme{teno u Brusnicu.Ali, Brusnica nije imalauslova da se razvija kao sre-ska i okru`na varo{, kao ad-ministrativni, politi~kii ekonomski centar rudni~-kog kraja. Predloèno je za-to da se nova varo{ osnuje“pokraj reke Despotovice”na Divqem poqu i to je -usvojeno.

Prema kazivawu starijihqudi tog vremena, na poqanigde je nikla nova varo{, na-lazio se neugledan stari han.Ispred je bilo vatri{te nadkojim se pu{io bakra~ s vo-dom a putnici su sedeli oko-lo i grejali se. Nedaleko odhana bila je velika bara nakojoj je pojena stoka

I tek 1853. godine, na na-govor okru`nog na~elnikaMladena @ujovi}a, ukazomkneza Aleksandra Kara|or-|evi}a, po~iwe izgradwa na-seqa koje po reci dobija imeDespotovica. Pozvani sustru~waci iz Be~a koji su iz-radili urbanisti~ki plan.Ulice idu pravcem istok-za-pad, sever-jug i seku se podpravim uglom. [iroke su,kao i trotoari sa strane. Ucentru je postavqen trg u vi-du pravougaonika. Odre|en jei atar nove varo{i. Ispla-nirani su i placevi i ozna-~eno gde }e se podizati dr-àvne zgrade a gde privatne.

Povr{ina atara na komeje zasnovana varo{ Despoto-

vica iznosila je 750 hektara.Iz Beograda je do{ao inè-wer Klamnik koji sa ekipomrazmerava ulice i postavqatemeqe urbanisti~kog raz-voja naseqa.

Sprovedena je javna lici-tacija za izgradwu velikogzdawa za okru`no na~elstvoi sud, po{tu i druge ustano-ve. Na licitaciji posao do-bija “inxinir” [ule izPan~eva. Dok je ovo gra|eno,podignuto je jo{ oko sto ku-}a ~iji su vlasnici bili dr-àvni ~inovnici, zanatli-je, trgovci i imu}ni seqaci.

Pri podizawu nove varo-{i polagalo se mnogo napravi~nost. Isti propisivaìli su za sve. Placeve sudobijali po istoj ceni i bi-li su du`ni da odmah gradeku}u, du}an, mehanu i sli~no.Go plac se nije smeo prepro-davati. Stanovnici Brusni-ce nisu prisiqavani da sesele u novu varo{, ali seonima koji ostanu nije do-zvoqavalo da tamo podiùnikakve nove zgrade.

Naseqe je nosilo ime De-spotovica do 1859. godinekada se Milo{ Obrenovi}vratio na kneèvski presto.Tada, u spomen starijeg bra-ta Milana, mewa ime u Gor-wi Milanovac.

Kao centar takovskog kra-ja, Milanovac nije bio veli-ki po broju stanovnika, alije uvek bio poznat kao lepogradsko naseqe sa ~istimpravim ulicama i divnomokolinom.

Posmatraju}i grad u zele-nilu na{ poznati nu~nikJosif Pan~i} je za GorwiMilanovac rekao da je beli

labud na zelenom jezeru.Mnogo {ta o Gorwem Mi-

lanovcu saznao sam od inè-wera @eqka @iv~evi}a,glavnog energeti~ara i za-menika {efa poslovniceElektrodistribucije u ovomgradu. Bio mi je vodi~ iostavio utisak da je zavr{ioi fakultet za poznavaweistorije, kulture i svekoli-kog ìvota Gorweg Mila-novca, mada takav ne postoji.U stvari, imao je predava~abez premca: dedu koji je biostari op{tinski slu`beniki umeo da pripoveda. To jejedno, a drugo - @eqko jeo~igledno umeo da slu{a ipamti. Uostalom, i wegovasestra Ana izu~ava pro-{lost ovog mesta. Nau~nik

je, zaposlena u Muzeju Rud-ni~ko-takovskog kraja.

@eqko mi je najpre poka-zao centar, gde su lepo ure-|en park, hotel, zgrada op-{tine, crkva i zdawe Okru-`nog na~elstva koje je sadaKulturni centar. Gde je sadapark bio je najlep{i starideo grada koji je do temeqaporu{en 15. oktobra 1941.Toliko, da se nije moglo ob-noviti. Tada je devedest od-sto Milanovca bilo u ru{e-vinama. A dolazila je zima.

Dok su se drugi gradovi uJugoslaviji posle rata bavi-li podizawem novih fabri-ka, naseqa, zapo{qavawemgra|ana, Milanovac je izgu-bio deset i vi{e godina u~i{}ewu ru{evina, obnovi

PITOMA VARO[ NA DIVQEM POQU

Beli labud� Prvi grad u Srbiji koji je podignut po

prethodno nacrtanom urbanisti~komplanu � Ku}a Milo{a Obrenovi}a u Gor-wem Crnu}u prvi je srpski dvor u novo-vekovnoj Srbiji, prva sijalica zasvetle-la je 1921, prvi radio-aparat u gradu na-bavio je lokalni }evabxija, a prvu elek-tri~nu peglu i re{o predsednik op{tine� Put kojim je pro{lo 1.300 kaplara

Kad sam do{ao, sve je popadaloNikola Ili} (56) {ef poslovnice ED

Gorwi Milanovac, diplomirani je el-ektroinèwer, rodom sa Kablara, koji jena ovo radno mesto do{ao iz â~ka i to 1.decembra pro{le godine. Do{ao je ba{ kadje do{lo gotovo do raspada sistema, zbognevremena. Bilo je to na Svetog Nikolu.Toplo je vreme za ovo doba godine, pa padavlaàn, teàk sneg koji se hvata na pro-vodnike. Sve se ponovilo drugog januara, a dan pre mog dolaskau Milanovac je zahvatila jaka oluja koja je tako|e na mnogim me-stima pokidala elektri~ne vodove.

- Kako sam do{ao - kaè Nikola Ili} - sve je popadalo. Svidalekovodi i - nema struje. Zatekao sam dotrajao vozni park, ne-dovoqan broj qudi za teren od 858 kvadratnih kilometara...Nisam znao da su sela u toj meri planinska, ku}e ra{trkane,klima o{tra a putevi nikakvi. No, to ima i dobrih strana. Od-mah sam saznao {ta su ovda{wi problemi i vi{e me ni{ta nemoè iznenaditi. Predstoje nam godine izuzetnih napora i ula-gawa da se sve to dovede u red. O~ekujem pomo} od â~ka, a po-{to su ovda{wi radnici izuzetno homogeni, vredni, poslu{nii ho}e da rade - uveren sam da }emo uspeti - kaè Ili}, ~iji jepredak (skun|el) Stevan Ili} iz ~a~anskih Vrn~ana do{ao uTakovo da se pridruì podizawu ustanka. I uspeo. Wegovomdalekom potomku, Nikoli, predstoji druga~ija borba.

NIKOLA ILI]{ef poslovnice ED Gorwi Milanovac

Panorama Gorweg Milanovca


63

najskromnijih stambenih ikomunalnih tvorevina.

Tamo gde je sada Op{tinabio je Nacional, jedan odtri hotela koja su ovde po-stojala pre Drugog svetskograta. Sada postoji samo je-dan. Ovim prostorom, ipak,dominira stameno zdaweOkru`nog na~elstva.

@eqko mi kaè da je uvreme Kolubarske bitke1914. u Gorwem Milanovcubio {tab Prve armije na ~i-jem ~elu se nalazio vojvoda@ivojin Mi{i}. Posle sa-vetovawa sa komandantimadivizija odlu~io je da 20. no-vembra te godine otpo~nerudni~ku ofanzivu. Prvasrpska armija pre|e u nastu-pawe i sa ostalom srpskomvojskom za 12 dana istera ne-prijateqa iz Srbije. Ovuistorijsku odluku, Mi{i} jedoneo u toj zgradi, o ~emusvedo~i i spomen-plo~a.

Slobodu 1918. godine Mi-lanovac je do~ekao sa mawimbrojem stanovnika nego {toih je imao 1900. godine. Gradi okolina, kao uostalom icela Srbija, materijalno supotpuno iscrpqeni. Radnosposobno stanovni{tvo je unajve}em broju izginulo. Ta-kovskim krajem je vladalanema{tina, glad i beda.

@eqko @iv~evi} me jepoveo uz jednu strmu ulicugde se, pri vrhu, nalazi skro-man spomenik, poput krajpu-ta{a, na kojem pi{e:

Ovim putem novembra1914. godine 1.300 |aka-ka-plara Skopskog |a~kog bata-qona oti{lo je u okr{aj Ko-lubarske bitke kao moralnai brojna pomo} oslabqenom

srpskom frontu. Oni su bi-li cvet |a~ke omladine,uzdanica i ponos Srbije. Iovoga puta srpski vojnik iz-vojevao je slavnu pobedu. Zawu je dalo ìvot i 400 ovihrodoqubivih mladi}a.

Ova ulica zove se Put1.300 kaplara. Mogla bi sezvati i Put u slavu.

Kada je 1922. godine pro-radila pruga i grad spojilasa â~kom i Beogradom, po-~iwe ponovni razvoj zanat-stva i trgovine. Sa gorwo-milanova~ke pijace put Beo-grada i daqe za Italiju,Gr~ku i Nema~ku kre}u tova-ri suve {qive, pekmeza,krompira, jabuka, ìta, sto-ke, drva, sena i èlezni~kihpragova. Naro~ito je bilacewena suva {qiva iz Gor-we Crnu}e. Fabri~ka robaosvaja milanova~ko trì-{te. Sve je mawe potrebe zazanatskim proizvodima.

A godinu dana pre prugedovedena je struja i zasvetle-la je prva sijalica. (Do~imje, video sam na mermernojtabli {kole, Luwevica, naprimer, dobila struju tek1959.godine)

Prvi radio-aparat naba-vio je Milan Radovanovi},}evabxija, a prvu elektri~nupeglu i re{o predsednik op-{tine Svetozar îvovi}.Doktor Radosav Katani} na-bavio je rendgen aparat jo{1927. godine, a doktor Du-{an Stefanovi} instali-rao je aparat za masaù tela.Od 1928. po~iwe prikaziva-we filmova.

Iznad Milanovca je Brdomira. Brdo je obraslo gustim~etinarima kroz koje su pro-

se~ene staze koje vode do spo-menika Drugog svetskog ratai ovog, posledweg, na tlu do-skora{we Jugoslavije. Tu suspomenici i crvenoarmejci-ma i partizanima i `rtvamalogora u Au{vicu, norve-{kim internircima i pogi-nulima u posledwim ratu poBosni i Hrvatskoj. Ali, tu sui biste osam narodnih herojakoje su se uglavnom nalazileu centru grada, gde su sadaspomenici Milanu Obreno-vi}u, vojvodi Mi{i}u, knezuAleksandru Kara|or|evi}u...Ipak, vidno je da se ceo ovajprostor uredno odràva upr-kos vandalima koji lome si-jalice i sve {to se polomitimoè.

A, da. Nisam ni{ta rekaoo crkvi milanova~koj, a nijeda nema {ta. Zadu`bina jekneza Milo{a Obrenovi}a.Gradwa je po~ela 1860. godi-ne, ali po{to je stari kneziste godine umro, wegov sinMihailo zavr{ava je 1862.godine.

Stari ikonostas, delo Ni-kole Markovi}a, koji imave}u vrednost nego novi, ~u-va se na spratu crkve u zvoni-ku.

U crkvi se nalaze delovigrma iz Takova. (Jedan deohrasta ~uva se u Milo{evomkonaku u Beogradu).

[etaju}i Milanovcem nemoè se zaobi}i Muzej rud-ni~ko-takovskog kraja, sme-{ten (od 1994) u ku}i pred-ratnog trgovca Brkovi}a.Sagra|ena je 1938. godine ijedna je od retkih sa~uvanihzgrada iz tog perioda. Tu mije pritekao Aleksandar Ma-ru{i}, jedan od muzejskih

posve}enika, da mi objasni{ta je {ta. Kada bih samostoti deo wegovog kazivawapreneo, trebalo bi mi jo{pet puta vi{e novinskogprostora. Ipak, vaqa re}ida su u ovoj, mati~noj zgradisme{teni legati - poklonzbirke bra}e Nastasijevi}a,porodice Lazi}, Boè Pro-danovi}a, Sretena Qubeno-vi}a Konkordija, zatimstalne postavke “Pokloni iotkupi - vreme dinastijeObrenovi}a” i galerija, akuriozitet je da je tu zavesa ukoju su bila uvijena iskasa-pqena tela AleksandraObrenovi}a i Drage Ma{inubijenih u prevratu. To je po-klon sestrinstva manastiraVra}ev{nica.

U manastiru je radila jed-na od prvih {kola u ovom de-lu Srbije.

Ova svetiwa je tako skri-vena da sam se iznenadio ka-ko je najednom izronila iz{ume. Prelepa je. @eqko@iv~evi} ovde je kao doma-}i. Kad ga vide, jedna kalu|e-rica, obradovana, viknu: Eba{ si do{ao kao poru~en!Treba da mi popravi{ jednusijalicu, ne radi!

Sve ga kalu|erice poznajujer ~esto dolazi. I kao ver-nik i kao stru~wak za struju,kad god ne{to zatreba.

Imalo bi o manastiru dase pri~a jo{ mnogo, ali na-stavqamo u Gorwe Crnu}e,da vidim ku}u Milo{aObrenovi}a koja je na nekina~in, prvi srpski dvor unovovekovnoj Srbiji. O~uva-na je dobro. �

Slobodan Stoji}evi}

Muzej rudni~ko-takovskog kraja

Spomenik @ivojinu Mi{i}u


Milanovac je grad prirodnih lepota i spomenika,iako je veoma mlad. Spomenici starijih vremena su ucentru, nao~igled prolaznika, dok su oni iz novijih vre-mena sme{teni podaqe, na Brdu mira, pa se mogu pogle-dati samo ako se tamo ode ba{ sa tom namerom.

A ima i jedan ìvi spomenik, u samom gradu. To jeNorve{ka ku}a koja je postala, reklo bi se, simbol pre-poznatqivosti ovog grada. Zvani~no se naziva - Ku}a ju-goslovensko-norve{kog prijateqstva, dogodine }e slav-iti dvadeset godina postojawa. U woj je restoran i muzeju kojem se moè saznati mnogo o ratnim vremenima iqudima u wima. Qudima `rtvama, qudima zlo~incima iqudima - qudima.

S.S.

U SLICI I REÎ

Prirodne lepotei spomenici

Norve{ka ku}a

Spomenik vojvodiMilanu Obrenovi}u

Brdo mira: Spomenici crvenoarmejcima i partizanima

Spomenik 1.300 kaplara

Retke ku}e starog Milanovca

Spomenik internircimau Norve{koj

Crkva u centru Gorweg Milanovca

397.pdf · "li~nim stavom" protiv zakona izgleda da je cena elektri~ne energije zaista...

Documents