3_obrada zemljista

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

35

Agrotehnika

Tehnika ratarenja je primena agrotehničkih mera, a agrotehničke mera predstavljaju sredstva čijom

primenom čovek, u skladu sa agrotehničkim osnovama podešava uslove biljne proizvodnje u cilju postizanja

prinosa maksimalne veličine i kakvoće (Todorović, 1958).

U ekosistemu: klima-zemljište-gajena biljka-čovek, naročitu ulogu kao tvorac, regulator i rukovodilac

ima čovek (Milojić, 1991). Dakle, čovek je tvorac poljoprivrede. Ona je najstarija grana ljudske delatnosti i

vrlo je složena. Ona se može podeliti u tri dela: ekološki , biološki i ekonomski. Svaka od navedenih kategorija

su posebne, međutim, one se isprepliću u vrlo komplikovane odnose.. Zbog didaktičkih razloga one se ipak

odvajaju.

U ekološkom delu proučavaju se faktori sredine, njihovo poboljšanje i iskorištavanje u

organizovanom procesu poljoprivredne proizvodnje. U biološki deo idu gajene biljke i domaće životinje

uključivši metode oplemenjivanje, a ekonomskom delu pripada organizacija rada i rentabilnosti.

Ako se iz ekološkog kompleksa izdvoje zahvati koji se tiču gajenja biljaka, ne ulazeći u biološki i

ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, dobivamo agrotehnički kompleks.

Reč agrotehnika je složenica od latinske reči- ager (polje) i grčke –techne (veština, umeće).

Mere kojima se kulturnim biljkama stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj nazivamo agrotehničkim

merama. Zadatak agrotehničkih mera je da se sa što manje uloženog rada i sredstava postigne maksimalno

mogući prinos neke gajene biljke, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu. To je moguće, ako se svi vegetacioni

faktori dovedu u optimalnu konstelaciju (voda, hranjiva, svetlost, CO2 itd).

Prema prirodi delovanja, sve agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe:

1. Mere pomoću kojih možemo uticati na klimu (navodnjavanje, gajenje u zaštićenom prostoru,

proređivanje, vetrozaštitni pojasevi).

2. Mere pomoću kojih utičemo na promenu plodnosti zemljišta (obrada -osnovna i dopunska, kalcizacija,

humizacija, fosfatizacija, primena ostrukturujućih materija ).

3. Mere kojima delujemo na biljke (selekcija, zaštita od korova, bolesti i štetočina, priprema semena,

načini setve, nega useva).

Agrotehničke mere imaju smisao vegetacionih činilaca, jer se čovek služi njima kao sredstvom kojim

utiče na sile prirode, odnosno, da menja vegetacionu sredinu. One se moraju primenjivati ne jednostrano nego u

obliku potpunog kompleksa i jedna drugu ne može zamenjivati, niti se pak one mogu samo obavljati, ne vodeći

računa o njihovom kvalitetu.

Za uspeh izvedenih agrotehničkih mera značajni su:

1. Izbor najpogodnijih agrotehničkih mera.

2. Način primene agrotehničkih mera.

3. Blagovremena primena.

4. Sažetost rokova izvođenja agrotehničkih mera, odnosno primena u onom roku kada su uslovi

najpovoljniji.

5. Izbor mehanizacije.

6. Uložena marljivost i savesnost.

U biljnoj proizvodnji razlikujemo:

1. Opšte agrotehničke mere primerene svim biljnim vrstama (obrada zemljišta, đubrenje, biološka

reprodukcija, njega kultura i borba protiv štetnika).

2. Specijalne agrotehničke mere karakteristične samo za određen broj vrsta.

3. Specifične, svojstvene samo pojedinim vrstama, pa i sortama (hmelj, duvan, povrće itd).

Obrada zemljišta

Počeci poljoprivrede nastali su u vreme “neolitske revolucije” u području plodnog zemljišta na

Bliskom istoku oko 9000-8000 godina p.n.e. gajenjem ječma i pšenice, oko 6500 godina p.n.e. u Grčkoj, šire se

oko 5500 godina p.n.e. uz Dunav, oko 4500 godina p.n.e. do Nemačke, Holandije i Francuske (uz Sredozemne

obale), a oko 4000 godina p.n.e. ratari prelaze u Britaniju.


36

Ukorenjivanjem zasejanog semena počela je kulturna revolucija (gajenje) useva, a ratar je postao

stalnosedelac i vlasnik useva u polju. Formirana su i prva stalna naselja.

Kod nas se zemljoradnja razvijala autohtono, pa se sa najstarijim arheološkim ostacima sreće u selu

Obrana kod Kaknja nalazima kostiju govečeta, ovce, koze, svinje i psa, a pre 7000 godina kod Butmira nađeni su

dokazi gajenja kruške, jabuke, pšenice, zobi, trešnje i sl. U neolitu zemljoradnjom su se bavili i u Podunavlju.

Obrada zemljišta u historijskom razvoju poljoprivrede, prešla je sledeće epohe razvoja: ručna,

zaprežna i mehanizovana obrada zemljišta.

Epoha ručne obrade zemljišta

Prije domestifikacije životinja, zemljište je obrađivano ručno. U početku je to bio drveni štap raznih

dimenzija, na vrhu opaljen vatrom da ne gnjije, a kadkada opterećen kamenom. Takvim štapom obavljala se

najjednostavnije obrada, zapravo, pravila rupa u zemljištu da se može u nju položiti seme i đubrivo (plodna

zemlja, uginula riba i dr). Ovakva obrada zemljišta bila je poznata kod starih naroda Maya, Asteka i Inka

Indijanaca u centralnoj i južnoj Americi.

Ručna obrada zemljišta kod Zuňi Obrada zemljišta motikom (motičarstvo)

Indijanaca

Kamene motike Drvene motike

Drveni štap se razvio i oblike drvene kuke koje je vuklo više ljudi i obrađivao je veću površinu

zemljišta. Nakon pripitomljavanja životinja, drvene kuke su se razvile u zaprežno oruđe – ralicu.

Brončane motike u Asteka

Tamo gde se zadržao ručni rad, usavršena su ručna oruđa kakve postoje i danas u upotrebi širom sveta.

To su motike, budak, pijuk, lopata i dr.


37

Danas u svetu postoje predeli gde je ručna obrada zemljišta jedini zahvat. Takav oblik poljoprivrede

naziva se zove motičarstvo. Motičarstvo je znak vrlo ekstenzivne poljoprivrede sa malim učinkom po jedinici

površine. Motičarstvo još postoji u zemljama sa prenapučenim stanovništvom ili u ekološki nepovoljnim

rejonima za intenzivnu biljnu proizvodnju.

Epoha zaprežne obrade

Zaprežna obrada se javlja nakon domestifikacije životinja. To je bez sumnje predstavljalo značajan

napredak obrade zemljišta, najpre što se mnogo povećao izvor energije za vuču u uporedbi sa čovekom, a

zemljište se moglo u principu obraditi dublje i po jedinici vremena mnogo više.

Obrada zemljišta volovskom zapregom Oranje konjskom zapregom

U epohi zaprežne obrade, nastali su pojmovi jedinica obradivih površina, a odnosi se na površinu koju

jedna zaprega u danim uslovima može obraditi u jednom danu (od jutra do noći). Ta jedinica je kod nas jutro, u

Mađarskoj - hold, Nemačkoj - morgen a u anglosaksonskim zemljama -acre.

Danas se u stručnoj i naučnoj literaturi obavezno koristi jedinica površine 1 hektar (10 000 m2),

što vredi u svim zemljama sveta.

Nakon uvođenja životinja za vuču pri obradi zemljišta, oruđa za ručnu obradu su se morala prilagoditi

radu sa stokom. Smatra se da je prvo takvo oruđe bila spomenuta kuka, koja je postala masivnija. Od nje je

nastala ralica, koja ne okreće nego samo površinski rahli zemlju. Radni organ ralice u početku je bio od drva ili

oštra kamena, a kasnije od metala.

Tada se nazivao kapa. Ralica je dugo vremena bila jedino

zaprežno oruđe, a kad joj je dodana daska (odgrnjača), od nje je

nastao plug. Plug je danas prvo i do danas jedino oruđe koje okreće

zemljište. Prvi plugovi su bili primitivni, malih dimenzija i

kompletno izrađeni od drveta, samo je radni organ (ralo, lemeš) bio

od metala. U područjima stepe upotrebljavao se u pretprošlom

stoleću vrlo masivan, poludrven plug nazvan saban kojeg su vukli

nekoliko pari volova. Saban je orao do 30 cm dubine i vrlo široko, a

mogao je potpuno prevrnuti brazdu. Drveni plug sa metalnim ralom

Epoha mehanizovane obrade

Primena mehanizovane obrade zemljišta počela je u 19 stoleću i traje do danas. Mehanizacija danas u

poljoprivredi daje glavno obeležje savremenog procesa gajenja biljaka. U početku je to bila parna pogonska

mašina (parni traktor), zatim motor sa unutrašnjim sagorevanjem a sporadično i elektromotor.


38

Počeci mehanizovane obrade Traktor na parni pogon

(oranje traktorom na parni pogon)

Obrada zemljišta mašinama u poređenju s ručnom i zaprežnom znači pravu revoluciju iz nekoliko

razloga. Snaga je jako povećana po nekoliko stotina kW u agregatu. Tako golema snaga omogućuje da se

mehanički zahvaća u zemljište do velikih dubina, više od 300 cm. Zapremina obrađenog zemljišta povećala, a

naročito učinak po jedinici vremena. Osim toga, pogonska mašina (traktor) može pokretati takva oruđa za obradu

zemljišta koja sa zapregom a kamoli ručno ne mogu primenjivati (vibro plugovi, freze, rotirajuće motike ili

lopate, freze, rotirajuće drljače npr). Objektivno se može reći da mehanizovana obrada zemljišta povećava

učinak i poboljšava kvalitet rada.

Savremeni način obrade zemljišta

I na kraju treba istaći da su se ove epohe u opštoj evoluciji smenjivale navedenim redom, ali treba imati

na umu da i danas sve tri epohe postoje u agrosferi sveta.

Primenom agrotehničkih mera i đubrenja zemljišta, izazivaju se mnoge promene u zemljištu, odnosno,

tehnološki se deluje na njega. Obrada zemljišta u sebi sadrži dva dela: prvo je zasnivanje ornica, koja ima

zadatak stvaranja osnovnog rastresitog i dubokog sloja zemljišta kao optimalnog staništa za gajene biljke i

drugo je primena kompleksnih agrotehničkih mera, koji služe stvaranju optimalnog mehaničko-fizičkog stanja za

potrebe pojedinih useva i naziva se redovno obrađivanje ornica (oranica). Na ovom mestu potrebno je

objasniti pojam obradivog zemljišta i oranica. Obradiva zemljišta su ona koju čovek sistematski i kontinuirano

iskorištava za određenu biljnu produkciju. Tako se u kategorizaciji poljoprivrednih površina obradivim

zemljištem se smatra i livada iako se ona obično ne obrađuje, izuzevši prilikom preoravanja travnjaka radi

obnove tratine ili zasnivanja veštačke livade. Prema tome, za oranicu ili ornicu vredi definicija da je to obradiva

površina koja se svake godine redovito obrađuje, a po pravilu ore i ima ulogu glavnog posrednika između

atmosfere (vremenske prilike). Voćnjak i vinograd se svake godine obrađuju, ali se ne moraju redovito orati,

pa se ne smatraju ornicama ili oraničnim površinama.


39

Da bi ornični sloj mogao da ispuni svoju ulogu potrebno je, da zemljište raspolaže svim svojim

pozitivnim unutrašnjim snagama u smislu suprotstavljanja negativnim uticajima uz maksimalno udovoljavanje

kulturnim biljkama i da je obrađen na potrebnu dubinu prema zahtevima većine gajenih biljaka.

Sve se površine ne mogu ili nije ekonomično obrađivati. S obzirom na reljef, za obradu se najpovoljniji

ravni i manje nagnuti tereni, a ako se prethodno ne obavi korektura reljefa (stvaranje kontura i terasiranje).

Dalje, pedosfera mora imati dovoljnu dubinu i povoljnu teksturnu građu. Za obradu nisu pogodna skeletna i

teška glinovita zemljišta (teške gline). Teška glinovita zemljišta se zovu još minutna zemljišta, jer se mogu

obrađivati u jednom kratkom vremenskom periodu kada imaju povoljnu vlažnost za obradu. Izvan toga perioda,

ona su prevlažna ili su jako suha za obradu.

Glavni zadatak obrade zemljišta je, kako je već ranije rečeno, da zemljište učini povoljnim za gajenje

kulturnih biljaka. To je mehanički zahvat mehaničkim sredstvima sa zadacima da:

1. Pripremi zemljište za setvu.

2. Omogući prodiranje korenovog sistema u dubinu radi usvajanja potrebnih hranljivih elemenata

rastvorenih u vodi, boljem ukupnom ukorenjavanju, većoj otpornosti na poleganje itd.

3. Da se popravi struktura zemljišta.

4. Da se omogući povoljna biološka aktivnost zemljišta i biljna hranjiva iz nepristupačnih prevedu

u biljkama pristupačne oblike.

5. Bolje ekonomisanje vodom.

6. Da se omogući razmena vazduha između zemljišta i atmosfere.

7. Da izvrgne štetne zemljišne insekte i semenke korova nepovoljnim klimatskim uslovima.

8. Uništavanje korovskih biljaka i njihovih reproduktivnih organa.

Obrada je nužna zbog okulturenja zemljišta, a vrši se do dubine orničnog sloja (antropogenog,

obrađenog sloja), kao i zahvatanjem zdravice (meliorativna obrada). Dubina obrade ovisi u apsolutnoj dubini

zemljišta, o stanju podzemnih voda, teksturnoj građi i stratigrafiji, reljefu, klimi, izvoru energije, sredstvima za

obradu, zahtevima kulture, agrotehničkoj nameni i visini ulaganja u obradu zemljišta te u ukupnim režijskim

troškovima za gajenje neke kulture.

(Mihalić, 1985) je dubinu obrade zemljišta podelio na sledeće kategorije:

Vrlo plitka obrada (do 10 cm dubine), zahvaća površinski sloj u kontaktu s atmosferom, to je kritični

sloj u kojem se obavlja setva većine biljaka. Ovom se obradom razbija pokorica, omogućuje prodiranje oborina u

zemljište, aeracije zemljišta, disanje i grejanje. Za takvu obradu se primenjuju lagana i širokozahvatna oruđa.

Plitka obrada (od 10 do 20 cm dubine) ima u principu iste agrotehničke zadatke kao i prethodna

kategorija, ali je zapremina obrađenog zemljišta i specifični otpor veći. Ovom obradom omogućuje se da ostaci

useva i veće količine đubriva (u prvom redu organskih), budu lakše uneseni u zemljište, a osim toga pogodna je

za setvu i sadnju većeg broja kultura.

Srednje duboka obrada (od 20 do 40 cm dubine) je stvarna granica zaprežne obrade. Ova obrada je

namenjena setvi odnosno sadnji, ali već u sebi nosi element korekture klime (ekonomija vlagom) i produbljenje

mekote.

Duboka obrada ( od 40 do 100 cm dubine) u prvom redu ima za cilj melioraciju zemljišta i korekturu

klime, a obavlja se primarno na težim zemljištima nepovoljne uslojenosti. Kombinuje se sa meliorativnim

đubrenjem. Duboka obrada obavlja se prema biološkom zahtevu gajenih biljaka dubokog zakorenjavanja i radi

meliorativnih zahvata.

Vrlo duboka do ekstremno duboka obrada (dublje od 100 cm) ima samo meliorativno značenje, a

može se obavljati samo na jako dubokim zemljištima ravnog reljefa. Ovom obradom se menja tekstura gornjeg

sloja ili se premeštaju horizonti. Takva obrada namenjena je stvaranju novog, antropogenog zemljišta u inače

nepovoljnim uslovima pedosfere i vodnog režima, a povezana je s drugim specijalnim agrotehničkim zahvatima.

Pri ovoj obradi koriste se specijalna oruđa kao što su plugovi rigoleri, dubinski rahljači, beskonačne pužnice za

izbacivanje zemlje iz dubine. Pogonska mašina su vrlo teški traktori. Ovakva obrada je vrlo skupa, pa se

primenjuje samo u izuzetnim uslovima a ulazi u ekonomsku kategoriju investicija.

Povoljno stanje za obradu zemljišta

Poljoprivredno zemljište je dinamičan sistem koji se menja, a glavni je agens tih promena voda.

Zapravo, klima utiče na hidrotermičke prilike u zemljištu, a one opet na ostale pedodinamičke i biološke procese

zemljišta. Hidrotermičke oscilacije menjaju koherenciju i plastičnost zemljišta. To vredi za srednje teška i teška

zemljišta, dok se kod rastresitih peskulja oba fizička svojstva zbog siromaštva mineralnih koloida ne javljaju ili

tek u maloj meri.


40

Kad su u zemljištu povoljni vodo-vazdušni i toplinski odnosi, aktivira se biofaza, a najpovoljniji

izraz toga je stanje ugorenosti zemljišta.

Za bolje razumevanje promena sila koherencije i plastičnost u nekim ekstremnim zemljištima, može se

videti u grafikonu .

Iz grafikona se može videti da samo pri povoljnoj vlažnosti, odnosno u intervalu povoljnog stanja za obradu

(između tačke krutosti "C" i tačke žitkosti "C1") To je interval kod teških zemljišta vrlo uzak, zato se nazivaju

minutna zemljišta. Ona su najveći deo vremena ili mokra ili lepljiva, presuha ili zbita. Kod humusne ilovače,

interval povoljnosti za obradu širi je nego kog teških zemljišta, a kod peskulja ga nema, pa se one mogu

obrađivati u svako vreme.

Uticaj vlažnosti zemljišta na momenat obrade

Povoljno stanje zemljišta za obradu zavisi u prvom redu o sadržaju vode u tekućem agregatnom stanju,

te se smatra da se jedno srednje teško zemljište najbolje obrađuje pri sadržaju vode 40-%maksimalnog

kapaciteta. Tolika vlažnost treba biti do dubine do koje dopiru oruđa.

Koje vreme i momenat obrade zemljišta treba uzeti kao optimalno, pored ostalog, zavisi od vrste biljke

koju nameravamo da gajimo, stanja vlage u zemljištu, zakorovljenosti .

Za ocenu pogodnosti zemljišta za obradu primenjuju se različiti kriterijumi. U odnosu na količinu vode

u i na zemljištu kvalitet obrade ocenjuje se kao što je prikazano u sledećoj tabeli.

Pogodnost obrade zemljišta zavisno od stanja vlažnosti zemljišta (Butorac i Mihalić, 1970)

Kategorija Stanje zemljišta s obzirom na prisutnost vode Mogućnost (stanje

obrade)

0 Ekstremno suvo i tvrdo Ne može se obrađivati

1 Suho i tvrdo Teško se obrađuje

2 Prosušeno Obrada otežana

3 Umereno vlažno i ne lepi se Stanje za obradu povoljno

4 Jako vlažno i modeluje se Obrada otežana

5 Mokro i vlažno Teško se obrađuje

6 Zasićeno, voda leži u depresijama Obrada nemoguća

7 Voda leži na površini zemljišta Obrada nemoguća

Ako se zemljište obrađuje kada je jako mokro nastaje dugotrajna šteta. jer su mikrostrukturni agregati

s vodenim omotačem vrlo osetljivi, deformišu se, narušava se struktura, što direktno utiče na plodnost zemljišta.

Mokro, odnosno lepljivo zemljište se ne sme obrađivati. Značajan momenat vezan za obradu zemljišta

jeste da između obrade i setve prođe određeni vremenski period radi biološkog zrenja, odnosno aktiviranja

različitih fizičkih i mikrobioloških procesa.

Teška, nestrukturna zemljišta siromašna humusom, naročito zbog nedostatka vlage i nižih temperatura,

zahtevaju duži period zrenja od obrade do setve, pa se moraju obrađivati znatno ranije u odnosu na setvu. Lakša,

peskovita zemljišta lakše se aktiviraju, pa ih treba obrađivati što bliže vremenu setve.

Tako se u jesen prvo obrađuju teža zemljišta jer se prije zablate, a zatim se obrađuje lakša. U proljeće je

sukcesija obrnuta, sada se prvo obrađuje lakša zemljišta jer se pre suše, a kasnije teška zemljišta dok ne postignu

povoljnu vlažnost za obradu.


41

Međutim, često vremenske prilike diktiraju momenat obrade ako se zna da mesec oktobar predstavlja

“špic” poslova u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji, od pomenutog pravila, kao idealnog, se odstupa radi

vremenskih, agrotehničkih rokova, pa često njive u jesen ostanu nezasejane kao posledica obilnih kiša i rane

pojave snežnih padavina.

Biljna proizvodnja sastoji se od umeća pomaganja prirodi (putem agrotehničkih mera koje čovek

preduzima) da na svakom mestu svakoj gajenoj biljci obezbedi sve povoljne uslove i otkloni sve smetnje u

domenu čoveka za njihov nesmetan porast i razviće.

Po globalnoj agrotehničkoj nameni obrada zemljišta može se podeliti na: osnovnu i dopunsku obradu

zemljišta.

Osnovna obrada zemljišta

Zadatak osnovne ili bazične obrade, je da zahvati masu zemljišta do određene dubine u kojoj će se

formirati glavna masa korenovog sistema gajene biljke i deo koji će primiti seme i osigurati aktiviranje

biološkog procesa (klijanje i nicanje). Osnovnom obradom se praktično zahvata sloj pedosfere do maksimalno

moguće dubine.

U osnovnu obradu zemljišta se ubrajaju: oranje, rigolanje, dubinsko rahlenje i specijalni načini u koje

se ubraja i tretiranje zemljišta eksplozivom.

Oranje

Bazični zahvat kod osnovne obrade zemljišta je oranje. Njime se stvara dubok, rastresit sloj zemljišta

koji obuhvata korenski i setveni sloj. Obavlja se plugovima.

Osim prevrtanja plastice, zemljište se sitni, rahli i meša, čime

se povećava zapreminska masa za oko 20 - 25 %, popravlja strukturnost

zemljišta, povećava propusnost za vodu i vazduh, obezbeđuje više

kiseonika, manji je kapacitet i provodljivost toplote, ali veća

evaporacija.

Oranjem se stimuliše razvoj korena i povećava aktivnost

mikrorganizama i razlaganje organske materije, prekidaju se

uspostavljeni kapilarni tokovi.

Pored upotrebe diskosnih, rotacionih, vibracionih i nekih

drugih plugova, najzastupljeniji su raonični plugovi. Raoni plug radi

na principu rezanja i struganja. Pri kretanju pluga kroz masu

zemljišta, raonik odreže brazdu horizontalno, a crtalo reže okomito. Oranje trobraznim plugom

Odrezano zemljište potiskuje nova masa zemlje i pri usponu i

otporu na odgrnjači, zemljište se rahli i slaže u brazde.

Šematski prikaz rada raonog pluga (a=dubina oranja, b=širina oranja, =ugao prevrtanja brazde, =ugao nagiba brazde

i horizontalne zdravice)

Na grafikonu je D-A dubina, a D-C širina oranja. Pri okretanju zemljišta za 43 - 460 zemljište se

najbolje izlaže uticaju atmosferilija, najbolje se unose đubriva, biljni ostaci pretkulture (slama, kukuruzovina,

žetveni ostaci soje) korovi. Pri potpunom prevrtanju brazde, ugao iznosi O0. Optimalan odnos širine i dubine

brazde je 1,41 :1 i pri ovom odnosu ugao nagiba brazde i horizontale je =450 . Prosečna širina brazde iznosi 25

cm a brzina oranja treba da u proseku bude 9,5 km/h zavisno od o vučnoj sili, konstrukciji i radnim

karakteristikama plugova, osobinama i stanja zemljišta u času oranja, dubini i širini oranja.


42

Oranje je danas jedini način obrade kojem se zemljište okreće, a najmanje meša. Oranje u vreme

povoljnog stanja zemljišta izaziva efekt "kalanja" ili listanja što je vrlo poželjno. Taj efekt se javlja zbog trenja

odnosno otpora što se stvara na površini odgrnjače.

A obzirom na dubinu zahvata, oranje se može podeliti u:

1. Vrlo plitko oranje do 10 cm. Usled vrlo malog zahvata u dubinu i malog specifičnog otpora, mogu se

koristiti višebrazdni plugovi velikog radnog zahvata ili teške tanjirače. Ova obrada se primenjuje nakon

skidanja strnina u leto(ljuštenje, prašenje, zaoravanja strništa).

2. Plitko oranje od 10 do 20 cm ima agrotehničku svrhu kao prethodna kategorija ali je prikladnija za unošenje

organskih đubriva, zaoravanje siderata, žetvenih ostataka ili predvegetacijsko uništavanje korova.

3. Srednje duboko oranje od 20 do 30 cm ima namenu stvaranja pogodnijeg supstrata za setvu/sadnju.

Primenjuje se i radi obavljanja đubrenja, prvenstveno namenjena gajenim biljkama za koje se ore, ovo se

oranje često naziva oranje za setvu.

4. Duboko oranje od 30 do 40 cm obavlja se samo raonim plugovima. Ovo oranje se primenjuje radi

produbljivanja mekote i korekture klime (sakupljanje vlage i vertikalna drenaža). Duboko se ore za kulture

dubljeg zakorenjavanja. Svi zahvati đubrenja se mogu povezati s dubokim oranjem.

5. Vrlo duboko oranje od 40 do 50 cm se obavlja samo jednobrazdnim plugom većih dimenzija zbog vrlo

velikog specifičnog otpora. Koristi se u meliorativnim zahvatima, prvenstveno radi korekture klime i vodnih

prilika u zemljištu. Vrlo duboko oranje se spaja sa meliorativnim đubrenjem i ono obično ne prethodi setvi,

već se ostavlja da zemljište neko vreme leži kako bi se sleglo i aktiviralo pod uticajem atmosferilija.

Po pravilu ore se uz dužu stranu parcele, a na nagibima po izohipsama, ili po konturama. Na parcelama

u ravnici pravougaonog ili kvadratnog oblika ore se u oba pravca, naizmenično iz godine u godinu, što

omogućuje bolje mešanje zemljišta, izravnavanje površinskog sloja. Pri tome treba odabrati odgovarajuću

tehniku oranja. Ona zavisi o reljefu, osobinama i vodnim prilikama zemljišta, klimi, vučnoj sili i vrsti pluga,

zatim o veličini i obliku parcele. Razlikujemo nekoliko tehnika oranja ovisno o načinu slaganja brazde:

1. Oranje u ravnicu.

2. Oranje u slogove.

3. Oranje u figuru.

4. Oranje na grebenove

5. Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i nagibu.

Oranje u ravnicu

To je najbolja tehnika oranja jer nema nikakva gubitka u proizvodnoj površini, odnosno najmanje je

praznog hoda traktora. Pri oranju u ravnicu brazde padaju u jednu stranu (shema ). Za to se oranje primenjuju

plugovi obrtači ili premetnjaci (slika ).

Za ravno (glatko) oranje koriste se plugovi obrtači sa dvostrukim plužnim telima, a tehnika oranja

sastoji se u tome što se oni mogu vraćati istim tragom u povratnom smeru prevrtanjem plastice na desnu stranu,

pri čemu se racionalizuje utrošak pogonskog goriva, smanjuje potrebno vreme i povećava učinak.

Plug obrtač 5-brazdni

Oranje u ravnicu

Oranje u ravnicu se koristi na zemljištima sa dobrom dreniranošću i u manje vlažnoj klimi. U vlažnoj

klimi i na težim zemljištima, došlo bi do saturacije vode na površini (zabarivanja u depresijama).


43

Oranje na slogove

To je najraširenija tehnika oranja, a obavlja se traktorskim plugovima s jednostrukim plužnim telima

koji uvek oru na desno. Oranje na slogove deli se na naoravanje i razoravanje.

Naoravanje se obavlja tako da rad počinje u sredini sloga. Prva i druga brazda padaju jedna na drugu,

a dalje se ore prema krajevima sloga. U sredini sloga nastaje malo uzdignuće - "naor". Da bi se ovo uzdignuće

izbeglo, prva brazda se ore uže i pliće, a druga šire i dublje od prve, a nakon toga se prelazi na željenu dubinu.

Tako se dobije ravna površina sloga.

Razoravanjem se počinje orati prvo na desnoj strani sloga gledano u smeru oranja, a zatim se prelazi

na levi slog. Nakon toga se ore prema sredini sloga, dok napokon u sredini ostane kanalić nazvan "razor".

Pri razoravanju je bitno da

se dve prve brazde na suprotnim

stranama sloga izoru paralelno, jer će

tada razor imati paralelne stranice.

Kvalitetnim razaranjem dobije se uzak

razor, pa je time gubitak na

proizvodnoj površini manji. Ako prve

bočne brazde nisu paralelno izvučene

u sredini sloga (na početku ili kraju

razora) ostaje široka površina koju

nazivamo osredak ili uklinak.

Uklinak treba kasnije poorati, pa se

time izaziva gaženje poorane

površine. Ukoliko je klimat sa dosta

vlage, razor ima ulogu da skuplja

suvišak vode na parceli, a ako je

zemljište povoljne strukture i dobre Oranje u slog ( razoravanje) Oranje u slog ( naoravanje)

dreniranosti, u klimi gde ne postoji prevlaživanje proizvodnih površina, razor se može nakon završetka oranja

sloga zatvoriti (zaoravanje razora).

Svakom slogu pripada dio proizvodne

površine na kojem se kreću radne agregati izvan

brazde, a to je uvratina (čelo sloga). Bez uvratina bilo

bi nemoguće izvoditi tehniku oranja u slogove. Za

traktorsku obradu, širina uvratina treba da bude oko

10 m.

Nošeni četverobrazdni plug za oranje na slogove

Oranje u figuru

Ova tehnika oranja se primenjuje na

tablama pravilnog oblika, odnosno gde je širina i

dužina jednaka. Figurno oranje je pogodna u

manje vlažnoj klimi, na parcelama gde je

zemljište strukturno, sa dobrom propusnošću za

vodu. To je zapravo jedan oblik oranja u ravnicu.

U središtu parcele odredi se "figura" koja u

malim dimenzijama ima oblik cele tabele. Prvo se

ona poore sa tehnikom oranja u ravnicu. Posle

toga, traktor kružeći oko figure stalno ore bez

praznih hodova. Na kraju parcele ostaju oplazine

Oranje u figuru neobuhvaćene kružnim oranjem, One se naknadno oru tehnikom

oranja u ravnicu ili oranjem u slogove, pošto se te površine

prethodno podele u potreban broj jedinica za obradu.


44

Oranje na grebenove (humke)

Ovaj način oranja ima za cilj da na plitkim

zemljištima obezbedi dovoljno rahlog zemljišta za

ukorenjavanje, a u slučaju povećane vlažnosti

zemljišta, da smanji negativan uticaj prevlaživanja.

Razmak grebenova je 50 - 60 cm, a visina 15 - 30

cm.

U perhumidnoj klimi, grebenovi se dobro

suše i greju, prvo zbog ceđenja vode u jarke između Izgled grebenova kod oranja na humke

grebenova, a drugo, zbog toga što na grebenove padaju

sunčeve zrake pod većim uglom i jači ih greju.

Za oranje u grebenove može prethoditi plošno pliće oranje čitave površine, a zatim formiranje

grebenova ili se odmah mogu formirati humke bez prethodnog plošnog oranja. Za ovo oranje mogu poslužiti

obični jedobrazdni plugovi kojim se odmah jako naorava i tako formiraju grebenovi, ili se koriste posebni

dvokrilni plugovi odgrnjači (dvije daske na zajedničkom raoniku). U literaturi je ovaj sistem oranja poznat pod

nazivom bedding-system, a može biti znak ekstenzivne poljoprivrede gde je ručni rad jako angažovan.

Grebenovi ili humci su prikladni za useve ređeg gustine. Humci se postavljaju u pravac sever jug.

Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i na nagibima

Pod sistematizacijom podrazumevamo korekturu reljefa, sa svrhom intenzivnog iskorištavanja uz

prethodno regulisanje vodnog režima u ravnici i čuvanje zemljišta od erozije vodom na nagibu.

Na dubokim, težim zemljištima u uslovima uticaja podzemnih ili nadzemnih voda formiraju se

proizvodne parcele, koje se po talijanskoj terminologiji nazivaju “baule”, a čitav posao “baulacija”. Sastoji se u

stvaranju uzdignute površine sa slogovnom brazdom.

Baule su u sredini uzdignute u obliku krova, radi eliminacije površinskih voda sa baule u kanale

“sisači”, koji ulaze u otvorene ili zatvorene kanale a ovi u “kolektore”.

Baule imaju raznu dužinu

i širinu o reljefu, klimi, osobinama

zemljišta, veličine proizvodnog

prostora, fiksnim komunikacijama

itd. Poželjno je da dužina baula

bude duža od 100 m a za naše

uslove širina bi trebala iznositi 20

do 50 cm. Relativni pad baule bi

trebalo iznositi 1,5 – 2%. Ako je

pad prevelik, nastaje jača erozija

vodom koja odnosi površinski dio

zemljišta u kanale. Ako je pad

mali, onda je obično oceđivanje

vode sporo što šteti gajenim biljkama. Šematski prikaz baula

Baule se formiraju pošto se prethodno buldožerima grubo poravna

zemljišta a zatim ore na naor i to na dubini većom od 30 cm. Nije dobro svake

godine orati na naor, jer se može preći kritična veličina relativnog pada, pa se

povremeno ore na razor.

Na nagnutim terenima, zemljište se obrađuje tako da se stvaraju

pojasevi ili terase. Tada se ore samo uzduž kontura ili terasa, dakle, po

izohipsama. Na takvim terenima najčešće se koriste diskosni plugovi.

Diskosni plug


45

Rigolanje

Već smo pomenuli da duboka obrada zemljišta ima

meliorativnu ulogu na težim zemljištima. Namenjeno je stvaranju novog

antropogenog zemljišta na površinama sa nepovoljnim vodni režimom. To

je poseban način oranja, gde se zemljište okreće na veliku dubinu od 50, a

izuzetno do 200 cm. Rigolanje se obavlja plugovima s jednim plužnim

telom velikih dimenzija, a vuku ga traktori goleme snage. Korpus pluga

rigolera je masivno napravljen. Odgrnjača je od specijalnog žilavog

višeslojnog ili specijalnog jednoslojnog čelika. Raonik je pojačan i

izdužen u obliku dleta.

S obzirom na dubinu zahvata rigolanje se deli u tri stepena: prvi

stepen 50-10 cm, drugi 100-150 i treći 150-200 cm. Radni zahvat pluga

rigolera je 50-60 cm, dubina zahvata je obično takva da je omer širine i

dubine jednak ili inverzan. Zbog takvog omera dubine i širine dolazi do

sklizanja odnosno premeštanja površinskog humusnog sloja (h)

u gornju trećinu dubine rigolanja. To je pogodno za drvenaste biljke, jer je

njihovo početno zakorenjavanje mnogo dublje nego kod biljaka koje se seju. Rigolanje

Šematski prikaz rigolanja (po Dereti), a=dubina brazde, b=širina brazde i h=humusni sloj

U našim klimatskim uslovima zemljište je najviše suho leti i rano u jesen, pa se tada i rigola. Rigolanje

se najčešće povezuje s meliorativnim đubrenjem koje također ima karakter meliorativnog zahvata prema tipu

zemljišta. Međutim, to se usklađuje sa zahtevom gajenih biljaka. Zato se redovito rigola za drvenaste kulture, ali

i za neke oranične koje se duboko ukorenjuju (hmelj, lucerka).

Podrivanje

Podrivanje dublje zadire u zdravicu, a obrada se vrši paralelno s

površinom zemljišta na raznim dubinama. Debljina podrivenog sloja u proseku

je 8-15 cm a ređe dublje zbog jakog povećanja specifičnog otpora zemljištu pri

podrivanju. Povećanje specifičnog otpora zemljišta iznosi u proseku do 50% u

poređenju s otporom prilikom oranja.

Podrivanje u principu ima opravdanje samo na zemljištima sa zbitom

zdravicom i ako ima dokaza da se samim oranjem utiče negativno na rast

gajenih biljaka, inače prednost ima oranje. Najbolje vreme za momenat

podrivanja je kada je sloj zemljišta koji će se podrivati dovoljno suv (nikako

mokar), dakle u letnim mesecima. Podrivanjem se stvaraju bolji uslovi za

fiziološku aktivnost korena gajenih biljaka.

Rad podrivač Šadarović (1988) ukazuje da na aluvijalnom zemljištu sa plitkim orničnim slojem,

dugogodišnjom obradom teškim traktorima sa pneumaticima se stvara zbijen, nepropustan sloj (plužni đon) na

uvratinama i na takvim mestima dolazi do stagniranja površinskih voda. Usev na takvim mestima počinje da

propada , što značajno smanjuje aktivnu površinu (10 - 20 %), a time umanjuje ukupni prinos.

Da bi se eliminisale negativne posledice, prišlo se primeni vibracionih podrivača, koji su već u prvoj

godini ispoljili pozitivne efekte. Podrivanje se danas spaja s đubrenjem (organskim i mineralnim). Pneumatski


46

pod pritiskom utiskuje se vapneni materijal u jedan ili više slojeva, mineralna i organska đubriva, čak i

pokvarena silaža. U ovom slučaju, pokvarena silaža služi kao dren za proceđivanje vode.

Za uspešno odstranjivanje suvišnih voda na površinama sa postavljenim drenažnim sistemima (cevna

drenaža), podrivanje se obavlja u pravcu suprotnom od drenskog rova, uz zadržavanje određenog pada.

Isto tako, osnovna obrada zemljišta, odnosno oranje može dovesti do zbijanja zemljišta, pa je neophodno da

pravac izvođenja seče smer podrivanja i drenova.

U globalu, podrivanje povećava dubinu aktivnog sloja zemljišta, ostvaruje bržu infiltraciju iz kritičnog

dela mekote, obogaćuje podriveni sloj kiseonikom i time stimuliše procese oksidacije. Time se povećava životni

prostor korenja gajenih biljaka.

Vertikalno dubinsko rahlenje

Na zemljištima veće i velike apsolutne dubine koja u

profilu imaju zbiti nepropusni sloj ispod 40 cm, a težeg su

mehaničkog sastava, primenjuje se vertikalno dubinsko rahlenje na

50-100 cm dubine. Radni organi su u obliku noža i imaju širinu

približno 13 cm. Vertikalno dubinsko rahlenje obavlja se pre oranja

na istom zemljištu i to traktorima velike snage. Na nagnutim

terenima sa izraženom vodenom erozijom, pre formiranja pojasa,

izvodi se vertikalno dubinsko rahlenje čime se umanjuje razorna

snaga vode. Da bi se smanjio otpor zemljišta, primenjuju se i

vibracioni dubinski rahljači.

Vertikalni dubinski rahljač

Krtična drenaža

Na teškim glinovitim zemljištima, kao zamena za crevnu drenažu, primenjuje se naročit način

dubinskog rahlenja pod nazivom krtična drenaža. Takav tip drenaže pogodan je za travnjake, ali nije za oranice

i druge obradive površine. Zato je ona prvenstveno namenjena travnjacima. Oruđem za krtičnu drenažu se

vertikalno seče zemljište, i pod malim relativnim padom prave se provizorni drenovi (iza radnog dela postoji

cilindrični nastavak koji prolaskom kroz zemlju proširuje, zaglađuje stenke i tako učvršćuje drenove – tzv.

torpedo). Provizorni drenovi primaju i odvode vodu o otvoreni kolektor. Promer drena je 7-10 cm, razmak

između njih 2 – 3 m. Drenovi se prave na raznim dubinama 25-50 cm, ređe dublje. Krtična drenaža

funkcioniše tako da se voda

infiltrira kroz vertikalne pukotine,

ulazi u drenove i otiče padajući u

kolektore. Kretanje vode izaziva

usisavanje vazduha, što je

pozitivno. Uspeh

krtične drenaže ovisi o teksturnoj

građi zemljišta, njegovoj

uslojenosti, vodo-vazdušnim

odnosima, stabilnosti strukturnih

agregata, dubini izmrzavanja. Na

oranicama je krtična drenaža

pokazala slabe efekte, jer se drenovi

brzo zatrpaju pogotovo u zoni

izmrzavanja zemljišta. Ispitavanja su pokazala da efekti krtične drenaže

traju do

3 godine. Plug za krtičnu drenažu Izgled krtične drenaže

3_obrada zemljista

Documents