MORFOLOKA SVOJSTVA I TERENSKO ISTRAIVANJE

ZEMLJITA

Vebe 1.

ZEMLJITE JE PRIRODNO-ISTORIJSKO TELO- POVRINSKI RASTRESITI SLOJ ZEMLJINE KORE

NASTALO KAO REZULTAT ZAJEDNIKOG DELOVANJA PEDOGENETSKIH INILACA: GEOLOKE PODLOGE, KLIME, RELJEFA, ORGANSKOG SVETA I VREMENA.

Znaaj poznavanja zemljita je viestruk, bilo da se izuava kao prirodno telo, bilo kao osnovnovno sredstvo biljne proizvodnje ili kao objekat rada

Zemljite je tanki povrinski omota

zemljine kore, ija je monost u odnosu na debljinu litosfere mala ali od presudnog znaaja za ivi svet.

Pa kolika je monost te od ivotne vanosti zemljine sfere?

Zamislimo da je ova jabuka naa planeta. Kora titi njenu povrinu i unutranjost. Voda prekriva priblino 75% povrine.

Nakon to smo odstranili 75% , ono to je preostalo predstavlja kopno.

50% kopna ine pustinje, polarne i planinske oblasti gde je ili previe toplo ili previe hladnoza rast i biljnu proizvodnju

Sada odseemo jo 50%, i ostaje nam samo 12,5% ukupne povrine kopna. Od tih 12,5%, 40% nema povoljne uslove za proizvodnju hrane.

Ono to nam je ostalo iznosi oko 10% jabuke. Sada oljutimo koru sa ovog malog komada.

Taj mali fragment kopna predstavlja zemljite na kom poiva proizvodnja hrane. Ali to je i mesto gde se grade kue, kole, bolnice, oping centri, itavi gradovi, itd.

Morfologija je metod prouavanja zemljita koji zahteva mo zapaanja i sposobnost za deskripciju.

Morfologija zemljita sastoji se od opisa neposredne okoline profila- spoljna morfologija i opisa pedolokog profila.

SPOLJNA MORFOLOGIJA

Opis reljefa

ivi ili mrtvi biljni pokriva

Prisustvo skeleta-

odlomci stena

Pojava erozije

Vodolei

TERENSKA ISPITIVANJA ZEMLJITA

Obavljaju se kako bi se uoile raznolikosti zemljita, izdvojile sistematske jedinice i izuila njihova morfologija.

Terenska ispitivanja obuhvataju:1.

Rekognisciranje terena2.

Ispitivanje zemljita sondom3.

Otvaranje profila4.

Opis spoljanje i unutranje morfologije5.

Uzimanje monolita, uzoraka6.

Fotografisanje 7.

Ispitivanja fizikih i hemijskih osobina

PRIBOR ZA TERENSKA ISTRAIVANJA

1. Karte 10. Eklimeter i visinomer

2. Alat za kopanje 11. Fotoaparat

3. Pedoloki no 12. Terenski dnevnik

4. Metar 13. Atlas boja

5. Plastine vree 14. Reagensi: HCl, BaCl2, AgNO3,

6. Pribor za uzimanje uzoraka 15. Terenski pehametar

7. Burgija 16. Epruvete, ae, filter papir, destilovana voda

8. Lupa

9. Kompas

1. Rekognisciranje terenaPrva faza terenskog prouavanja zemljitaObuhvata obilazak terena i upoznavanje sa podrujem istraivanjakako bi se dobila opta predstava o zemljinom pokrivau.

2. Istraivanje zemljita sondomSonde su razliiti tipovi burgija namenjene specijalno zaistraivanje zemljita.

2. Istraivanje zemljita sondom

Sondiranje se vri na izdvojenim povrinama koje se meusobno razlikuju po biljnom pokrivau, reljefu ili nekom drugom pokazatelju

Sondiranje se vri postepeno i to samo do duine radnog dela svrdla.

Sukcesivnim slaganjem uzoraka dobijenih na ovaj nain dobija se uvid u broj i raspored genetskih horizonata.

Uzorci se slau na najlonski pokriva.

Ovako dobijeni uzorci ne mogu se koristiti ni za jednu drugu vrstu analiza jer mogu imati primese razliitih horizonata.

3. Otvaranje pedolokog profilaPedoloki profili su jame iskopane u zemljitu, koje specijalno slueza detaljno prouavanje njegovih endomorfolokih osobina, uzimanjemonolita i uzoraka za fizike, hemijske i bioloke analize.

U zavisnosti od dubine kopanja i namene razlikuju se:

1.

Osnovni ili glavni profil

2.

Poluprofil ili pomoni profil

3.

Prikopke ili kontrolne jame

Na povrini oznai se pravougaonik dimenzija 70-80cm irine. Iskopani materijal izbacuje se na bone strane.

Dubina profila je 180-200cm

eona strana profila je orjentisana tako da sunevi zraci na nju padaju direktno. Sa suprotne strane ostavljaju se stepenice radi lakseg pristupa.

OPIS UNUTRANJE MORFOLOGIJE PROFILA

Sklop

Karakter

prelaza

jednog

horizonta

u drugi

Dubina zemljita

Boja

Mehaniki sastav

Struktura

Poroznost

Konzistencija

Prisustvo krea

Reakcija sredine

Specifine pedoloke tvorevine

Pod sklopom profila podrazumeva se njegova diferenciranost na genetske horizonte.

Razlikuju se po boji, strukturi, teksturi, hemijskom i mehanikom sastavu.

Horizonti se obeleavaju velikim slovima latinice koje definiu njihova genetska obeleja. U upotrebi su i podoznake

mala slova abecede kojima se blie odreuju njihova svojstva.

Granice izmeu horizonata

povlae se pedolokim noem, a

debljina se meri metarskom

pantljikom.

Prelaz izmeu dva susedna horizonta moe biti:

1.

Jako otar (10cm)

Oblik granice moe biti prav i

vijugav.

Dubina zemljitaPod dubinom zemljita podrzumeva se vertikalno rastojanje od povrine do matine stene koja nije izmenjena delovanjempedogenetskih procesa.

Prema dubini soluma zemljita se dele na:

1.

Vrlo plitka (120cm)

Boja zemljita

Ukazuje na hemijska i ekoloka svojstva zemljita

Na boju utiu:a)

Koliina i kvalitet humusa

b)

Jedinjenja gvoac)

Silicujum dioksidd)

Prisustvo krea, gipsa i vodorastvorljivih soli

Za odreivanje boje zemljita koristi se katalog boja, prema kom se uporeuju prirodne boje i nijanse zemljita.

Katalog sadri dva sistema: deskriptivni naziv boje i kvantitativnu oznaku.

Vrsta boje HUE

dominantna spektralna boja R

crvena, Y

uta YR

narandasta. Prelazi su oznaeni stupnjevima od 0-

10. srednja vrednost ute je 5Y.

Jaina boje VALUE

odnosi se na nijansu. Vrednsti od 0-

potpuno tamna do 10 popuno svetla.

Izraenost boje CHROMA

odnosi se na relativnu istou jedne od spektralnih boja.

Uzeti uzorak iz svakog horizonta, zatim utvrditi da li je vlaan ili suv.

Zauzeti poloaj tako da sunce obasja uzorak i katalog boja zemljita.

Potom uzorak uporediti sa katalogom boja.

TEKSTURA ZEMLJITA

Pod teksturom se podrazumeva vrsta zemljita prema mehanikom sastavu

Na terenu se odreuje priblino, posmatranjem pod lupom i opipom me prstima.

Uzorak se valja meu prstima, pravi se valji

(nur) i savija u prsten.

Valji

se ne obeazuje -

PESAK -

Zaetak valjia-

PESKUA

-

Valji

se kida pri valjanju-

LAKA ILOVAA -

Valji

neprekidan, a pri savijanju se kida-

SREDNJA ILOVAA -

Valji

neprekidan ali je prsten sa pukotinama-

TEKA ILOVAA -

Valji

neprekidan, aprsten itav- GLINUA -

Utvrivanje teksture opipom prstiju

Uzeti uzorak i potom ga ovlaziti vodom iz boce sa sprejom

Nakon toga stiskati uzorak izmeu palca i kaiprsta. Potrebno je osetiti da li je uzorak krt, lepljiv ili gladak to odgovara. Ako je krt veliko je uee peska, lepljiv-

glina, gladak-prah.

Potom je potrebno utvrditi da li je mogue formirati trakicu od uzorka. to je traka dua vei je procenat gline u uzorku.

Trakica manja od 2cm-

ilovaa

Trakica od 2-5cm-

ilovasta glina

Trakica dua od 5cm-

glina

Struktura

zemljita

Pod strukturom podrazumeva se agregacija primarnih estica peska, gline i praha u sekundarne estice

strukturne agregate.

Pri morfolokom opisu profila izdajaju se:1.

Stepen strukturnosti

jaina agregacije izrava razliku izmeu kohezije unutar agregata i adhezije izmeu agregata. Prema stepenu strukurnosti zemljita se dele na bestrukturna i strukturna.

2.

Tip strukture

oblik, veliina i karakter povrine agregata3.

Stabilnost agregata

Tri osnovna tipa strukturnih agregata:1.

KUBOFORMNI

agregat razvijen podjednako u pravcu sve tri ose u prostoru

2. PRIZMOFORMNI

agregat razvijen preteno u pravcu vertikalne ose

3. LAMINOFORMNI

agregat razvijen preteno u pravcu horizontalne ose

Veliina agregata

od ispod 1mm do preko 10mmPovrina agregata

glatka, hrapava, a ivice otre

i zaobljene

Stabilnost agregata- sila koja je potrebna za dezagregaciju

Konzistenzija zemljita

Konzistenzija zemljita-fiziko stanje zemljita pri datom rasponu vlanosti pri emu se manifestuju fizike sile privlaenja kohezija i adhezija

Na terenu utvruje se opipom pri tri standardna stanja vlanosti.

Pri suvom

krut, vrst oblik.

Vlano stanje-

mek drobljiv oblik

Mokro stanje-viskozan, lepljiv

Specifine

pedoloke

tvorevine

Hemijskog porekla:1.

Iscvetavanje laorastvorljivih soli2.

Kreni talozi i konkrecije 3.

Talozi i konkrecije gvoa

Biolokog porekla 1.

Koproliti-

ekskrementi kinih glista i larvi insekata

2. Krotovine i crvotoine

vijugavi hodnici tekunica i drugih rovica u zemljitu.

3. Ostanci organskih materija razliitog stepena razloenosti

Hemijska ispitivanja zemljita na terenu

Prisustvo karbonataUtvruje se prikapljivanjem HCl na grudvicu zemljita duprofila. Stepen prisustva karbonata utvruje se na osnovuintenziteta reakcije:

3 2 2 22CaCO HCl CaC l CO H O+ + +

nemamali

vrlo veliki

Reakcija sredine

pH vrednost ili reakcija sredine ukazuje na alkalnost zemljita ili kiselost

Meri se prisustvom vodonikovih jona u zemljitu

MORFOLOKA SVOJSTVA I TERENSKO ISTRAIVANJE ZEMLJITASlide Number 2Slide Number 3Slide Number 4Slide Number 5Slide Number 6Slide Number 7Slide Number 8SPOLJNA MORFOLOGIJATERENSKA ISPITIVANJA ZEMLJITAPRIBOR ZA TERENSKA ISTRAIVANJASlide Number 12Slide Number 13Slide Number 14Slide Number 15Slide Number 16OPIS UNUTRANJE MORFOLOGIJE PROFILASlide Number 18Slide Number 19Slide Number 20Boja zemljitaSlide Number 22Slide Number 23Slide Number 24TEKSTURA ZEMLJITASlide Number 26Slide Number 27Slide Number 28Slide Number 29Slide Number 30Struktura zemljitaSlide Number 32Slide Number 33Slide Number 34Slide Number 35Stabilnost agregata- sila koja je potrebna za dezagregacijuKonzistenzija zemljitaSlide Number 38Specifine pedoloke tvorevineSlide Number 40Hemijska ispitivanja zemljita na terenuSlide Number 42Reakcija sredineSlide Number 44