4-2 erp sistemi

Seminarski rad Analiza implementacije ERP rešenja

Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija Strana 108

4.5 DRUGI MODELI

Istraživači u oblasti stvaranja se duže vreme bave pitanjem kako i zašto pojedinci usvoje IT/IS [232]. Bila su dva istraživanja [232,160]: (I) studija koja se fokusira na zadovoljstvo kupaca i performanse (engl. user satisfaction and performance) i (ii) studije koje se fokusiraju na posao (engl. Task-Technology Fit, ispod TTF). Studije koje se fokusiraju na zadovoljstvo kupaca i performanse se odnose na istraživanja vezana za faktore korisničkog zadovoljstva, karakteristike sistema i korisnika, kapacitet (modeli ponašanja – npr. TRA, TPB, TAM, modeli inovacije – npr. DOI ; modeli uspeha – npr. DeLoneov i McLeanov model, itd). Druga struja se fokusira na zadatak tehnologije (TTF ; [89,232]).

Delon - McLeanov model je uspeha IS

Delone i McLean (2003) su na osnovu opsežnog istraživanja i objavljenih tekstova razvili model zasnovan na šest dimenzija uspeha. Ove dimenzije su: kvalitet sistema (engl. system quality), kvalitet informacija (engl. information quality), korišćenje (engl. use), zadovoljstvo kupaca (engl. user acceptance), uticaj pojedinaca (engl. individual impact) i organizacioni upliv (engl. organizational impact). Delon - McLeanov model je popularan među istraživačima je, u periodu od 1993. do sredine 2002. kada je objavljeno 285 članaka u časopisima. U poslednje vremese koristi u oblasti ERP rešenja - kao što su [51], koji nadograđuje i transformiše Delon - McLeanov model za proučavanje uspeh ERP rešenja, kao i [137]. Bernroider (2008) je proučavao uticaj primene IT upravljanja (engl. IT governance) na uspeh ERP projekata uz pomoć Delone - McLeanovega modela.

Sposobnost tehnoloških zadataka - TTF model

TTF pristup naglašava da korisnici koji rade u skladu sa tehnologijom imaju visoku efikasnost [89]. Studije na osnovu ovog pristupa, traže da se identifikuju karakteristike radnih i tehnoloških karakteristika i stepena uklapanja (engl. Goodness of Fit, GoF) između karakteristika tehnologije i zadataka korisnika [126,160]. Mnogi istraživači su koristili model TTP da razjasne uticaj IS i karakteristike zadataka na individualne performanse [89,160]. Ovaj model podržava tezu da ako između karakteristika korisničkih zadataka i karakteristika izgradnje postoji korelacija, tako da koristi sistema i njegova efikasnost bude visoka. Autori su razvili i istražili sveobuhvatan model TTF sa korisničkim performansama (engl. integrated TTF user performance model) za ERP rešenja, pa je Smitov (2001) model uspeha u ERP (engl. ERP Success Model) uključen u procenu zadovoljstva korišćenja ERP.



Teorija ljudskih potreba

Boddi et al. (2008) predstavljaju tri pristupa razumevanju i upravljanju ljudskim bićima: ljudske interakcije sa računarom (engl. Human-Computer Interaction, u daljem tekstu HCl), modeli za usvajanje tehnologija (TAM, UTAUT) i teorije ljudskih potreba (engl. Theories of human needs). HCI ergonomija discipline ili pokušaja razumevanja kako korisnika tako i računarskog sistema i na osnovu toga predviđanje interakcije između njih, tako da bude zadovoljavajui i produktivan [34]. Imamo posla sa dva složena sistema: kompjuter i čovek. HCI istraživači pokušavaju da razumeju korisničke funkcije i zadatke koje korisnici treba, koliko god je moguće da podrže. Ovo uključuje korisnike, njihove zadatke i okruženje u kome oni rade. Teorija ljudskih potreba različitih internih i eksternih motivacionih faktore. Menadžeri imaju mogućnost da planiraju sistem koji očekuje da utiče na radne navike i povećanje korisničkih potreba i motivacije. Hekman i Oldam (1980) [34] su razvili model planiranja rada (engl. the work desing model). Model identifikuje pet osnovnih dimenzija usluga vezanih za motivacione potencijale, koje su:

• Raznovrsnost veštine (engl. skill variety) - stepen do kojeg sistem treba da se koristi sa različitim veštinama i iskustva.

• Određivanje zadataka (engl. task identity) – ili rad uključuje relativno potpune i ukupne funkcije.

• Značaj zadatka (engl. task significance) - koliko je važan posao za druge ili za društvo u celini.

• Autonomija (engl. autonomy) - kako je sloboda pojedinca pogođena odlukom, kako da uradi taj posao.

• Povratne informacije (engl. feedback) - stepen do kojeg pojedinci dobiju povratne informacije o performansama.

Teorija samoocenjivanja

Teorija samoocenjivanja (engl. self-efficacy theory) je predstavio Bandura (1977) [134] i pretpostavlja posmatranje kako određeno ponašanje utiče na percepciju pojedinca o sopstvenoj sposobnosti da obavlja određeni posao. Samoprocenu Bandur definiše kao verovanje da pojedinac može uspešno da sprovede ponašanje koje je potrebno za željeni rezultat. To se odnosi na uočene performanse i ne dolazi sa performansama [119]. Istraživači IT/IS su samovrednovali sadržaj IT/IS kao važan faktor koji utiče na percepciju korisnika tehnologije. Ovaj aspekt postaje sve važniji, kako bi se izbegli troškovi grešaka u IT/IS, kao i procenu pojedinca o doživljajanju korišćenja kompjuterske tehnologije i efikasnosti u vezi sa računarskim zadacima. Samoprocena se ne odnosi na veštine (npr. manipulisanje sa kompjuterskim fajlovima), već sposobnost da se izvrši zadatak koristeći svoje veštine (npr. za pripremu informacija finansijskih izveštaja obrađeni tekst i tabela).

Zadovoljstvo korisnika računara



Mnogi istraživači za ocenu uspeha IS aplikacija koriste dimenziju zadovoljstva korisnika (npr., [62,139,203,246]. Instrument sa 12 pitanja koji mere zadovoljstvo korisnika računara (engl. end-

user computing satisfaction), razvili su Doll i Torkzadeh (1988) [203] i obuhvata atribute kao što su: sadržaj, tačnost, format i olakšan period upotrebe kompjuterskih aplikacija, i može da se koristi za procenu efikasnosti i efektivnost novouvedenih IS u organizaciji. Instrument u kontekstu ERP rešenja je izučavao Somers sa koautorima (2003) [203].

4.6 KOMPARATIVNA ANALIZA ISTRAŽIVANJA U VEZI SA ERP REŠENJIMA I MODELIMA PREDVIĐANJA ISKORIŠĆENJA IT/IS

Istraživački članci na temu usvajanja i korišćenja ERP su pokazali da je bilo nekoliko objavljenih članaka koji se bave korisnicima uprkos činjenici da su to ključni faktori za uspeh bilo koje nove IT/IS [38]. Estaves i Pastor (2001) dodaju da studije ERP sistema tretiraju kao drugorazredna istraživanja i bila su zanemarena od strane IS zajednice. Na osnovu istraživanja ERP rešenja u glavnim časopisima i konferencijama iz oblasti IS, Estaves i Pastor (2001) su izdvojili objavljivanje kroz faze životnog ciklusa ERP sistema, koje su: odluka, usvajanje, raspoređivanje, korišćenje i održavanje, proširenje i faza penzije. Oni su utvrdili da je broj poruka, koji se odnosi na fazu uvođenja, veći od broja svih drugih publikacija vezanih za drugu fazu. Sledeći odeljci naglašavaju istraživanje dizajnira TRA, TPB, TAM i DOI u vezi sa rešenjima ERP koje smo videli u bazama podataka Web of Science i Proquest, na osnovu drugih raspoloživih izvora.

Bredford i Florin (2003) koristite DOI modele i teorije uspeha (engl. IS Success theory) razvijene i testirane modele za merenje uspeha ERP implementacije. Model postavlja faktore DOI (kao što su faktori za inovacije, organizacione faktore i karakteristike životne sredine) koji imaju uticaj na uspeh ERP implementacije u pogledu performansi organizacije, kao i u pogledu zadovoljstva korisnika. Rezultati ankete pokazuju da je podrška menadžmenta i obuka pozitivno povezana sa zadovoljstvom korisnika, doživljenu složenost ERP i pritisci konkurencije, ali ima negativan odnos sa zadovoljstvom korisnika. Organizacioni ciljevi i pritisak konkurencije su pozitivno povezani sa doživljajem organizacionih performansi. Na osnovu post-hoc analize utvrdili su da je zadovoljstvo korisnika negde između karakteristika DOI modela i organizacione sposobnosti.

Bagchi i koautori (2003) u svojoj studiji ispituju usvajanje ERP rešenja uz pomoć Barki-Hartwick verzije TRA modela, koji uključuje dva spoljna faktora, i to: prihvatanje korisnika (engl. user

participation) i korisničku integraciju (engl. user involvement) koje Barki i Hartwick koriste za proučavanje upotrebe email programa [25]. Studija je potvrdila da se predloženi model koristi u kontekstu ERP i da postoje razlike u važnosti odnosa između faktora.

Glavni nalazi istraživanja uključuju TAM modele i odnose se ERP su dati kao:

1. Amoako - Giampah i Salam (2004) studija procenjuje uticaj faktora verovanja (zajednička verovanja u prednosti tehnologije), što utiče na ustanovljene faktore nadležnosti i komunikacije, percipiranu korisnost i subjektivnu lakoću korišćenja tokom uvođenja ERP.



Zajedničko verovanje o prednostima tehnologije odnosi se na uverenje da korisnici unutar organizacije dele sa svojim kolegama i pretpostavljenima verovanje u korisnost ERP sistema. Na osnovu istraživanja, autori su potvrdili da obuka i komunikacija utiče na usvajanje ERP rešenja preko percepcije korisnosti i doživljaja lakoće korišćenja.

2. Nah sa koautorima (2004) produžio je za fazu selekcije TAM model tako da ERP implementacija daje ključne preduslove (vidi korisnost i doživljaja lakoće upotrebe) verovanja, naime: percipirana kompatibilnost (engl. preceived compatibility) i percipirana sposobnost (engl. preceived fit). Ova četiri verovanja indirektno preko faktora odnosa prema korišćenju ERP sistema utiču na faktore simboličnog usvajanja. Percepcija kompatibilnosti je usvojena od Rodžersove teorije rasejanja inovacija (DOI) i definiše se kao stepen do kojeg se inovacija doživljaja kao konzistentnost postojećih vrednosti, prethodnih iskustava i potreba potencijalnih usvojitelja. U kontekstu ERP odnosi se doživljajaju kao kompatibilnost očekivanja da će sistem biti ujedinjen sa prethodnim ERP poslovnim procesima na koje su korisnici navikli. Percepcija uklapanja sa perspektivom korisnika, je stepen u kome korisnici ERP očekuju da se ispune njegove/njene organizacione potrebe.

3. Hvang (2005) ispituje značaj uticaja neformalnih kontrola (kulturne kontrole i samokontrole) na usvajanje ERP rešenja. Izbegavanje neizvesnosti i doživljajanje blagostanja se koristi kao neformalna kontrolu i odnose se na osnovne elemente modela. Izbegavanje neizvesnosti kao kontrola i unutrašnja motivacija i samokontrola su važni spoljni faktori usvajanja ERP sistema.

4. Ši (2006) je posmatrao ponašanje korisnika na uzorku koji koristi nove tehnologije da pomogne TAM modelu. Uključio je dodatne eksterne faktore - samoprocene efikasnosti /sposobnosti za rad sa računarima. Rezultati ankete potvrđuju da je pogodan za TAM model usvajanja uputstva za ERP rešenja, pored opcionih spoljašnjih faktora jačih modela.

5. Shivers-Blackwell i Čarls (2006) su istraživali spremnost učenika da promene svoju svrhu i ponašanje u vezi uvođenja ERP sistema. Pol i uočene prednosti ERP se odnose na spremnost učenika za promenu koja je značajna u stavovima prema korišćenju ERP rešenja. Samoefikasnost i sposobnost za rad sa računarom je povezana sa stavovima prema nameni i korišćenju.

6. Bredli i Li (2007) su posmatrali uticaj spoljašnjih faktora zadovoljstva sa obuke (engl. training satisfaction) na uočene korisnosti (koji je definišu kao percepcije zaposlenih u pogledu efektivnosti i efikasnosti) i doživljajaju kao lakoća upotrebe ERP sistema između različitih grupa korisnika (prema polu, karakteristikama rada i nivoa obrazovanja). Na osnovu istraživanja potvrđen je značaj obuke uvođenja ERP rešenja u velike organizacije, kao i lične osobine i karakteristike posla (pol, zanimanje i stepen obrazovanja. Zadovoljstvo korisnika u smislu obuke varira u zavisnosti od karakteristika rada i pola, ali ne prema njihovom nivou obrazovanja.

7. Hsieh i Wang (2007) su posmatrali stepen korišćenja aplikacija u odnosu na svojstava sistema tokom izvršenja zadatka. Istraživali su faktor zadovoljstv, percepciju lakoće korišćenja, percipiranu korisnost i napredno korišćenje aplikacije. Percepcija korisnosti i doživljaj lakoće utiče na korišćenje palikacije, dok zadovoljstvo utiče indirektno kroz doživljaj lakoće korišćenja i doživljajanje korisnosti. Za razliku od većine istraživanja o TAM modelu doživljaj lakoće korišćenja ima veći uticaj na naprednu upotrebu od doživljaja korisnosti.



8. Zbog kompleksnosti ERP rešenja imaju samo negativan uticaj na usvajanje od strane korisnika. Dakle, Bueno i Salmeron (2008) su razvili istraživački model zasnovan na modelu TAM gde su testirali uticaj najkritičnijih faktora (podrška menadžmenta, komunikacija, saradnja, obuka i tehnološka složenost) koje utiču na uvođenje ERP. Model istraživanja pokazuje da kritični faktori utiču na usvajanje ERP rešenja i mogu da pomognu u određivanju ponašanja korisnika ERP rešenja.

9. Kwahk i Li (2008) su posmatrali spremnost da se promeni i uticaj na usvajanje ERP rešenja. Organizaciona posvećenost i doživljaj lične nadležnosti utiče na spremnost da se promeni. Razvijen je model za promene i uključen u model TAM i TPB modelu. Na osnovu istraživanja, svi odnosi u predloženom modelu su statistički značajni. Predloženi faktori imaju indirektan uticaj na namere ponašanja u vezi sa upotrebom ERP rešenja.

10. Uzoka sa koautorima (2008), posredstvlja druge TAM modele koristeći elemente Delone - McLeanov modela uspeha (sistem kvaliteta, kvalitet informacija, kvalitet usluge i kvalitet podrške kao ključne determinante kognitivnog odgovora) procenjuju kakav uticaj one imaju na kupovinu (upotreba) ERP. U model je takođe uključen organizacioni faktor (industrija, veličine firme, iskustvo sa proizvodom). Rezultati studije ukazuju da sistem kvaliteta utiče na odluku za kupovinu ERP, zatim kvalitet informacija i podrške za ERP rešenja. Između organizacionih faktora statistički značajna je samo veličina kompanija.

11. Uz pomoć studija pokušaja Shih i Huang (2009) objašnjavaju svrhu ponašanja stvarnog korišćenja ustanovljenih ERP rešenja korišćenjem proširenja TAM modela za dodatne spoljne faktore, i to: podrška za upravljanje, samokontrola efikasnosti/sposobnosti za rad sa računarom (engl. computer self-efficacy) istrah od računara (engl. computer anxiety). Na osnovu istraživanja potvrđeno je da upravljanje podrškom snažno pozitivno utiče na procenu samoefikasnosti/sposobnosti za rad sa računarima, doživljaja korisnosti i doživljaja lakoće korišćenja. Samoefikasnost rada sa računarom nema direktan uticaj na percepciju korisnosti i ima direktan uticaj na doživljaja lakoće korišćenja. Percepcija korisnosti i doživljaja lakoće korišćenja utiče na namenu, ali direktno ne utiče na stvarnu upotrebu. Svrha ponašanja ima direktan pozitivan uticaj na stvarnu upotrebu.

12. Calisir sa koautorima (2009) je proširio TAM model sa faktorima subjektivne norme, kompatibilnosti, iskustva, pola i nivoa obrazovanja i ispitivao je njihov uticaj na krajnjeg korisnika i korišćenje ERP rešenja. On je otkrio da korisnost utiče na stav jednostavnosti upotrebe i kompatibilnosti sa uočenim korisnostima. Među ličnim osobinama samo nivo obrazovanja ima značajan odnos ka modelu. Istraživanje je obuhvatilo modele TAM, TRA i DOI.

13. Youngberg sa koautorima (2009) je istraživao uticaj doživljaja lakoće upotrebe, vizuelne interpretacije rezultata i subjektivne norme o doživljaju korisnosti i njegovog uticaja na ponašanje korisnika u fazi stabilizacije.

14. Lee i koautori (2010) su istraživali uticaj organizacione podrške u cilju uvođenja ERP. Istraživanja su pokazala da je organizaciona podrška važan faktor koji ima pozitivan uticaj na percepcije korisnosti i percipiranu lakoću korišćenja, što dovodi do visokog nivoa interesovanja u odnosu na uvođenje ERP sistema i potrebe ERP.

Uprkos činjenici da Čeng sa koautorima (2006) ističe da je TAM model široko korišćen model za predviđanje usvajanja i primene IT/IS u literaturi, primetili smo samo 13 članaka koji ispituju



usvajanje i korišćenje ERP rešenja. Youngberg sa koautorima (2009) naglašava potrebu za velikim procentom bezuspešno uvedenih ERP rešenja sprovesti više istraživanja o usvajanju tehnologije. Sve navedene studije, osim istraživanje Uzoka sa koautorima (2008), koje se odnosi na usvajanje ERP od strane korisnika u fazi raspoređivanja ili stabilizacije ERP u vezi je sa usvajanjem nivoa korišćenja ERP rešenja od strane korisnika. Uzoka i koautori (2008) donosi fazu selekcije i ispituje uticaj ERP kao proizvoda i uticaj organizacionih faktora na kupovinu ERP rešenja. Imajući u vidu složenost ERP rešenja i nivoa bezuspešno uvedenih ERP rešenja, izvršeno je nekoliko studija za rešavanje usvajanja tehnologija, u smislu individualnih korisnika, uključujući niz faktora koji utiču na percipiranu upotrebljivost ERP i percipiranu lakoću korišćenja ERP rešenja.

4-2 erp sistemi

Documents