6 erp sistemi

Seminarski rad Analiza implementacije ERP reenja

Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija Strana

6 ISTRAIVANJE DOKUMENATA

Prema definiciji teorijskih principa po kojima se dobijaju sutinske osnovu za razvoj modela i analize postojeih modela i mernih skala i dalje empirijske verifikacije predloen je teorijski model, kao to je prikazano na slici 44.

Slika 44: Istraivanje dokumenata

KV

ALIT

ATIV

NA

KV

AN

TIT

ATIV

NA



U prvom delu smo sproveli kvalitativnu studiju, koja je zasnovana na itanju literature iz oblasti ERP (knjiga i lanaka) i oblastima istraivakih projekata pripremljenih modela sa originalnim setom varijabli mernih instrumenta. U tom cilju, obavili smo nekoliko razgovora sa ciljnim grupama, izmeu korisnika unutar preduzea ERP (SAP i NAV), provajderima ERP reenja (SAP i NAV), sa akademskim strunjacima iz oblasti poslovne informatike i kvantitativne ekonomske analize.

Nakon kvalitativne analize, predloili smo merne instrument testirane tako da moemo poslati preduzeima koja su uvela SAP i NAV reenja (Prilog 8). Steeni podaci su analizirani sa relevantnim multivarijacionim metodama obrade podataka korienjem statistikog programa SPSS 16.0 i Microsoft Excel 2007. U instrumentu za merenje u fazi testiranja smo koristili istraivaki faktor analize (engl. Explorator Factor Analysis, u daljem tekstu EFA). U SmartPLS 3.0 kofirmativno je izvedena analiza faktora (engl. Confirmator Factor Analysis, u daljem tekstu CFA), a zatim smo proverili konceptualni model i veze u modelu pomou strukturnog modeliranja sa linearnim jednainama (engl. Structural Equation Modelling, SEM). Model je testiran na dve studije sluaja (kompanija A koja je uvela SAP i kompanija B koja je uvela reenje NAV).

6.1 PRIPREMA UPITNIKA

U ovoj studiji, koristili smo metod intervjua. Metod intervjuisanja je proces u kome na osnovu upitnika traimo i prikupljamo informacije, podatke, odnose i razmiljanje o temi istraivanja [247]. Mogunosti ove metode su obino ograniene (npr. u mnogim sluajevima ispitanici ne odgovaraju na upitnik ankete, pitanja su nepotpuna, netana, jednostrana i subjektivna, priprema i organizacija istraivanja zahteva vie finansijskih sredstava, itd.). Vujevi [247] razlikuje tri vrste intervjua:

Istraivanje u strogom smislu omoguava akviziciju podataka i informacija o odnosima i razmiljanja na reprezentativnom uzorku ispitanika koristei upitnik.

Intervju je vrsta istraivanja, u kojima se ciljano postavljaju pitanja i daju odgovori. Testovi su posebna vrsta intervjua u kojima su prikupljeni podaci i informacije o znanju,

sposobnostima i interesima ispitanika.

Kako je istakao [247], prednosti istraivanja su sledea: brzo doi do podataka i informacija o percepcijama o prolosti, sadanjosti i budunosti. Nedostaci su: istraivanje je teko da se prilagodi svim ispitanicima (za neke je lako za druge izazovno), problemi zbog razliitog nivoa obrazovanja i pismenosti ispitanika (vezano za tanost i iskrenost odgovora), ispitanici ne daju odgovore zasnovane na injenicama. U pripremi naunih istraivanja, korienjem metoda istraivanja je potrebno da se prvo utvrdi stvarna svrha i realni ciljevi istraivanja, to je dovelo do dokaza hipoteza, tako da mora da obim istraivanja, broj pitanja i potpitanja ne zavisi od elja, potreba i mogunosti istraivaa, ve od spremnosti za uee potencijalnih ispitanika [247]. Zelenka dodaje da su osnovni faktori obima istraivanja: sadraj i poeljnost istraivanja. Obino je pravilo da se pisana istraivanje koja se sprovode ne traju due od 30 minuta.



Pitanja koja mogu biti smetena u anketni upitnik mogu biti otvorena pitanja gde nisu unapred odreeni odgovori, i zatvorena pitanja gde su svi mogui odgovori unapred dati [80,181,247]. Otvorena pitanja su ona u kojima je anketar svojim reima da odgovara na pitanja. Prednosti ovakvog tipa pitanja su lako sastavljanje, ne upuivanje na odgovor, dobra osnova za pitanja zatvorenog tipa i imaju veu heuristiku vrednost. Nedostaci otvorenih pitanja su: zahteva prilino dobro znanje i pismenost anketara, dobija se malo dobrih odgovora, imaj malu proveru vrednosti, ne moemo staviti veliki broj pitanja [247]. Zelenka predlae da u anketi budu i zatvorena pitanja koja nude spremljene odgovore. Prednosti: ne zahteva mnogo znanja i pismenosti, veliki broj ispitanika daju isti odgovor, laki proces, lake se zaokrui odgovor nego da to zapiete, moete staviti nekoliko pitanja, vea vrednost verifikacije. Esterbi - Smit sa koautorima (2005) dodaju da je prednost zatvorenih pitanja u tome to e testiranje biti bre zavreno i lako analizirano, a da su nedostaci: tee se dizajnira, upitnik se meri datim odgovorima koji mogu izazvati pasivnost anketara i imaju manje heuristike vrednosti. Dobijeni podaci mogu biti aljkavi. Zatvorena pitanja mogu ponuditi odgovore na pitanja (vei broj odgovora) ili pitanja sa odgovorima koje mere intenzitet. Za ove, preporuuje se da se intenzitet meri najmanje u pet stepeni. U sluaju zatvorenog pitanja koja omoguavaju razliku jedan od najeih oblika je poznat kao Likertova skala.

U ovoj studiji, koristili smo etiri otvorena pitanja koja su postavljena ispitanicima koji dolaze iz kompanija, koliko godina su koristili ERP reenje, koliko su zaposleni u kompaniji i koliko dugo su zaposleni na trenutnom radnom mestu. Odgovori na ova pitanja su da olakaju statistiku obradu opsega.

Za razliku od otvorenih pitanja koja u fazi istraivanja procesa pripreme pomau u pripremi problema istraivanja, hipoteze i zatvorena pitanja omoguavaju generalizaciju [247]. Dakle, moramo da merimo sve nezavisne i zavisne promenljive u modelu istraivanja koristei zatvorena pitanja, odnosno za veinu pitanja se koriste dati odgovore na pitanja koje mere intenzitet u vidu 7 poena Likertove skale na pitanja kao to su: identifikovati pol, starost, zavren stepen obrazovanja, radnog mesta, koristimo zatvorena pitanja sa odgovorima koje nudi. Walliman (2005), kae da je jedan od glavnih problema sa kojima se suoavaju istraivai biranje i priprema odgovarajueg kriterijuma za merenje to ima tendenciju ka apstrakciji pojmova. Ukazujmo na to da, ako je mogue, ima smisla da se koriste skale standardizovanih testova. Upitnik je konstruisan u nekoliko koraka. U prvom koraku, promenljive (korisnost, jednostavnost upotrebe i odnos prema korisnosti). Usvojen je instrument za merenje model TAM [61]. Za ove faktore, nalazimo konstrukte (skale za merenje). Merni instrumenti (pitanja i stene) su na osnovu ranije objavljenih mernih instrumenata prevedeni na engleski jezik i prilagoeni za korienje ERP reenja. Schepers et al. (2005) kae da je neophodno da se prevede pitanja nazad na originalni jezik i da se proveri da li su izgubila znaenje originalnog pitanja. Dakle, to je nezavisna osoba prevodilac. Prevedeni merni instrumenti TAM modela su vraeni na engleski. Znaaj se nije promenio. Upitnik je pripremljen u Microsoft Vord 2007. Na test grupi smo pomou dubinskih intervjua ispitali upitnik. Svrha razgovora je da se pobolja itljivost pitanja [21] po kojima se mere za svaku promenljivu. U intervjuima koje ukljuuju 12 ljudi iz raznih oblasti:



istraiva koji je aktivan na polju ERP reenja konsultant u oblasti revizije informacionih sistema uvoditelj ERP reenja - kako oni koji nameu reenja NAV i SAP izvrni direktori u istraivanju ukljuenih firmi istraivai koji se bave kvantitativnim metodama

To nam je omoguilo da se proverimo da li su pitanja razumljiva i da nema oiglednih problema u vezi sa duinom reda pitanja, osetljivosti, itd. [72]. Na osnovu intervjua, komentara i sugestija ispravljena pitanja u upitniku. Komentari i sugestije su uglavnom po pitanju terminologije (previe tehnikog smisla) i semantikog ponavljanje pitanja. Obe primedbe su uzete u obzir u formulisanju konane verzije upitnika. Zelenka (2000) istie da je neophodno za svaki upitnik ima uvod i uputstvo za ispitanika. Upitnik treba da obuhvati prezentaciju institucija i istraivaa. Uvodni tekst mora da sadri svrhu i ciljeve anketnog upitnika, zato je istraivanje sprovedeno, zato nam je potrebna saradnja ispitanika, anonimnost upitnika i na kraju istraivanja zahvala anketaru na uestvovanju u studiji. Istraivai u oblasti kvantitativnih metoda su nam dali sugestije kako na formu i strukturu upitnika i potrebnog uzorkovanja.

6.2 OPERACIONALIZACIJA PROMENLJIVIH I STRUKTURA MERNOG INSTRUMENTA

Posebnu panju treba obratiti na definicije varijabli i metode procene odgovora. Malhotra (2004) istie da bi trebalo obratiti panju na broj razreda u skali, koji bi trebalo da bude pravilo izmeu 5 i 9. Pri tome, moramo obratiti panju na metode prikupljanja podataka i bilansa skale (broj pozitivnih i negativnih ocena mora biti jedinstven. Skala takoe treba da je pouzdana. Razne karakteristike skale utiu na nivo pouzdanosti. Churchill i Brown [168] navode da: poveanje broja stavki u skali poveava pouzdanost skale i poveava se sa veim brojem procenata, broj stavki ne smanjuje pouzdanost skale, obrnuta skala (engl. reverse scaling) ne smanjuje pouzdanost skale. Likertova skala se zasniva na pretpostavci da svaka izjava/rad iste vrednosti, vanosti ili teine, u smislu razlike izmeu pojedinih delova. Ova pretpostavka je takoe veliko ogranienje skala [129]. U razvoju Likertove skale, moramo biti svesni sledeeg: moramo odluiti da li emo imati pozitivne vrednosti, ili emo imati uravnoteenu skalu, da li koristimo brojanu ili kategorinu skalu, moramo da odluimo o broju ocena u skali, na primer. 5-stepeni ili 7-stepena. Mi smo koristili skalu od 7 koraka.

Pitanja, koja su merila koncepata (konstrukta), smo postavili tako da se uzme u obzir postojea literatura i prethodna uporediva istraivanja u ovoj oblasti. Dakle, pitanje pojedinanih konstrukata pokrivaju bitne karakteristike ovih konstrukata.



Zato to je naa namera je da se usvoji model TAM i pridrue spoljni faktori, i to: lino svojstvo i informatika pismenosti (OLIP), sistemska i tehnoloka svojstava (STL) procesa i organizacionih karakteristika (OPL). Pitanja za individualne faktore su prilagoena problemu istraivanja.

6.2.1 Line osobine i informatika pismenost

U pripremi upitnika za skup OLIP su izloena sledeim faktorima: samoproceni efikasnosti/sposobnosti za rad sa raunarima, linim inovacijama, straha od raunara i iskustva u radu na raunaru.

Samoprocena sposobnosti za rad sa raunarima. Venkatesh i Dejvis (1996) su na osnovu deset pitanja merili samoprocenu sposobnosti za rad sa raunarima. Ovaj merni instrument se koristi u razliitim studijama. Drugi autori, kao to su. Venkatesh sa koautorima (2003) i Thompson koautora (2006) su definisali merne skale sa 4 argumenta, koji glasi: Uz pomo jednog softverskog reenja mogu da zavre zadatak...

samostalno, bez pomoi nekoga ko bi mogao da me posavetuje ta da radim (v11_1). ako imam na raspolaganju uputstvo za upotrebu i/ili koristim ugraenu pomo (v11_2). u sluaju da ne mogu da nastavim, ja zovem nekoga (v11_3). imam puno vremena na raspolaganju da zavrim zadatak (v11_4).

Lina inovacija. Izgradnja line inovativnosti su prilagoena prema Yi et al. (2006) i Thompson (2006) i ukljuuju sledee tvrdnje:

u sluaju da ste razvili novo softversko reenje, ja sam u prilici da ga istraim (v12_1). meu kolegama bino prvi probajm novo softversko reenje (v12_2). volim da testiram nova softverska reenja (v12_3).

Strah od kompjutera smo prilagodili po Venkatesh (1998), koji je iz 9 pitanja izostavio 5 pitanja, a zatim, zajedno sa koautorima (Venkatesh i sar. 2003) proverio i istakao etiri pitanja. S obzirom da dva pitanja ponovljena (ili su veoma slina) sa gore navedenim argumentima, formirali smo sledee tri izjave:

Kada koristim raunar, ja se unervozim (v13_1). Kada mislim da treba da koristim raunar, oseam se neprijatno (v13_2). Raunar koristim oputeno (v13_3).

Iskustvo u radu na raunaru. Sledei faktor se odnosi na iskustvo rada na raunaru, koje je uzeto iz Lu et al. (2003). Iskustvo u radu na raunaru, ispitali smo argument:

Koji je nivo kompjuterskih vetina pre poetka da korienja ERP reenja (v14_1). Tako smo u prvoj fazi izmerili spoljne faktore OLIP uz pomo 11 zahteva, koji su podeljeni u etiri grupe.



6.2.2 Sistemske i tehnoloke osobine

U okviruokvir STL smo na osnovu literature i intervjua istakli sledee faktore: kvalitet podataka, funkcionalnost, sloenosti, performanse, korisniki interfejs i uputstvo za korienje. Kvalitet podataka, smo prilagodili sa Gattiker i Goodhue (2005), Venkatesh (1998), Venkatesh and Davis (2000) ii Kositanuri sa autorima (2006). Venkatesh je istakao dva argumenta (venkatesh 1998) kao to sledi:

Kvalitet podataka dobijenih iz IS je odlian. Nemam nikakvih problema sa kvalitetom podataka dobijenih iz CI.

GATTIKER i Goodhue (2005), kvalitet osnovnih podataka procenjuju koristei sledee izjave: Podaci koje prikupljamo nisu tani, to oteava moj rad. Informacije koje ste dobili sa IS tani. Informacije koje ste dobili sa IS su stvarni. Informacije koje su vam potrebne od IS, pruaju upravo ono to vam je potrebno za rad. Teko efikasno obavljam svoj posao, nedostaju neke informacije u IS. Pristup podacima je otean zbog nedostatka kritinih informacija koje bi bile korisne. IS prua prave informacije koje su vam potrebne.

Kositanuri et al. (2006) istie etiri argumenta (odgore) koje smo saeti i prilagodili: ERP reenje prua ba one informacije koje su mi potrebne (v21_1). Sadraj informacija ERP reenja, su dovoljne za moje potrebe (v21_2). ERP reenje daje izvetaje koji su upravo kao to im je potrebno (v21_3). ERP reenje prua dovoljno informacija za moje potrebe (v21_4).

Funkcionalnost je uzeta iz Kositanuri -ROM-a sa koautorima (2006): Reenje ERP ima sve karakteristike (sve funkcionalnosti) koje su mi potrebne (v22_1). Ja sam zadovoljan sa ERP odgovorima (v22_2). Mogue greke ERP sistem moe lako otkriti (v22_3). Sutinske greke koje se javljaju ERP sistem moe lako popraviti (v22_4). Izgled izvetaja se moe lako promeniti (v22_5).

Tekoe su preuzete iz venkatesh (1998) i prilagoene ERP reenjima i obuhvataju sledea tri argumenta:

Korienje ERP menja u mojim uobiajenim zadacima zahteva previe vremena (v23_1). Rad sa ERP je veoma komplikovan (v23_1). Korienje ERP zahteva previe vremena na rutinske zadatake (v23_1).

Performanse sistema je istaklo nekoliko autora. Venkatesh et al. (2003) je istakao izgradnju 4 tvrdnje, Kositanuri sa koautorima (2006) je istakao tri argumenta, i Liu i Ma (2006) su istakli est argumenata. Na osnovu skale ovih autora, pripremili smo 8 tvrdnji:

Traganje za podacima u ERP reenja je brzo (v24_1). Reenje ERP brzo uitava (v24_2). Reenje ERP pouzdano sprovodi svoje zahteve (v24_3).



Podaci se mogu brzo dobiti (v24_4). Novi slog (npr.novi dobavlja, kupac, proizvod, itd.) se moe brzo dodati u ERP (v24_5). Korienje ERP reenja je brzo (v24_6). Reenje ERP neoekivano prestane da radi, to ini moj posao neprihvatljivim (v24_7). Reenje ERP je predmet estih sistemskih problema i prestanka rada (v24_8).

Za korisniki interfejs Pijpers i Montforta (2006) istiu tri argumenta: Razumem opis prikazanih funkcija/komandi na ekranu (v25_1). Imena funkcija/komandi mogu se lako zapamtiti (v25_2). Odgovarajua polja podataka koji su povezana sa mojim obavezama, je lako nai (v25_3).

inioc, uputstvo za korisnika, smo identifikovali u lanku Keli (2001) i Kositanuri sa koautorima (2006). Oba su istakla skalu od 5 koraka. Na osnovu sadraja i intervjua sa ciljnim grupama prilagodili smo 4 argumenta:

Sadraj i indeks uputstva je adekvatan (v26_1). Uputstva za korisnika se odnose na istu verziju programa koju koristim (v26_2). U vodiu za korisnike naem sve to mi treba (v26_3). Uputstva za korisnika su jasna i lako se slede (v26_4).

Dakle, uvodimo est inioca koji se sastoji od 27 tvrdnji ispitivanja spoljnih faktora u STL.

6.2.3 Organizacione i proceduralne karakteristike

U kontekstu spoljnih faktora OPL istiu se sledee konstrukcije: uticaj na ivotnu sredinu, potovanje poslovnih procesa, obrazovanje, podrka primeni i komunikacija ERP reenja. inioci uticaja na ivotnu sredinu su prilagoeni od dve konstrukcije, odnosno konstrukta drutvenih inilaca sa 4 skale, kao kod Tompson sa koautorima [232], a kasnije ih je verifikovao Venkatesh i koautora (2003), i konstrukta subjektivne norme sa 2 skale, koji je istaknut od strane Venkatesh (1998). Istiemo etiri argumenta, naime:

Nadreeni snano podrava korienje ERP na svom radnom mestu (v31_1). Organizacija generalno podrava korienje ERP (v31_2). Ljudi utiu na mene da se oseam da moram da koristim ERP (v31_3). Ljudi koji su vani smatraju da moram da koristim ERP (v31_4).

Izgraivanje usklaenosti sa poslovnim procesima dat je prema Amoako-Giampah i Salam (2004). Deo (2 pitanja) konstruie usklaenost sa poslovnim procesima koji se takoe koristi za Nah (2004) konstruisanje (engl. perceived fit). Naa skala se sastoji od:

ERP reenje zadovoljava potrebe posla (v32_1). ERP reenje zadovoljava poslovne potrebe mog odeljenja (v32_2). ERP reenje zadovoljava moje potrebe (v32_3). U principu, verujem da su neki znaajni problemi sa upravljanjem ERP i njegovoj

dostupnosti, koja takoe utie injenica da je njen rad tee da uradi (V32_4).



Odravanje sistema je u skladu sa mojim potrebama (v32_5). Obuenost za korienje ERP. Realizacija obuke je istaknuta od strane nekoliko autora, i to: Amoako - Giampah i Salam (2004) sa 5 argumenata i Kositanuri et al (2006) sa jednim argumentom, i Keli (2001) 5 sa argumenta. Mi smo prilagodili sve tri konstrukcije i sveli ih na 4 pokazatelja:

Verujem da nisam imao dovoljno obuku u razumevanju i pristupu i njegovoj primeni (v33_1).

Nakon osnovne obuke sam dobio jo formalnog obrazovanja u vezi ERP (v33_2). Nemam neformalnog obrazovanja (npr. pola sata podrke od kljunog korisnika ili eksperta)

(v33_3). Oseam da mi treba za obavljanje posao dodatna obuka za korienje ERP (v33_4).

Podrka korienju ERP reenja je realizovana kao adaptacija predloga Keli (2001), i to: Ja ne znam koga da pozovem u pomo za korienje ERP (v34_1). Ljudi koji pruaju podrku za ERP reenja koriste izraze koj ne razumem (v34_2). Za pomo u radu volim da pitam druge korisnike (v34_3). Podrka za ERP reenja nije primerena (v34_4).

Komuniciranje ERP reenja smo prezeli od Kellei (2001) sa 4 pitanja. Poto je to bio jedan od argumenata za trivijalnog aspekta ERP reenja, definisali smo sledee izjave:

Administratori ERP reenja ne daju povratne informacije u vezi sa mojim zahtevima za promenama u ERP (v35_1).

Administratori ERP reenja me ne obavetavaju o trenutnom stanju ERP (v35_2). Administratori ERP reenja ne objanjavaju kako promene u ERP utiu na moj rad (v35_2).

OPL grupa se sastoji od pet spoljnih faktora koje e se analizirati uz pomo 20 zahteva.

6.2.4 Izabran TAM model

Izabran TAM model se sastoji od konstrukata koje je istakao Davis (1989) a kasnije potvrdio Venkatesh i Davis (1996), naime: oseaj korisnosti, lakoa korienja, doivljaj namere upotrebljivosti i doivljaj upotrebe. Takoe Nah sa koautorima (2004) i Yi sa koautorima (2006) su istakli da je potrebno dodati faktor usklaenja sa potrebama radnog mesta (ili oekivane kompatibilnosti). Dakle, ui TAM model se sastoji od sledeih konstrukata:

Percepcija korisnost ERP (U). Percepcija jednostavnosti upotrebe ERP (EOU). Usklaenost sa potrebama radnog mesta (WC). Stavovi prema korienju ERP (AT). Poboljano korienje ERP reenja.

Parametar ocene korisnosti ERP (U) je prilagoen prema Dejvisu (1989) i venkatesh i Davis (1996) i obuhvata pet argumenata:



Korienje ERP reenja na radnom mestu mi omoguava da radim zadatke bre (v41_1). Koristim ERP da poboljam svoj radni uinak (v41_2). Korienje ERP poveava moju efikasnost na poslu (v41_3). Uz pomo ERP moj posao je laki (v41_4). Verujem da je ERP reenje u mom radu korisno (v41_5).

Parametar ocene lakoe korienja ERP (EOU) je prilagoen prema Dejvisu (1989) i venkatesh i Davis (1996) i ukljuuje 4-stepensku skalu:

Rad sa ERP reenjima je jednostavan i razumljiv (v42_1). Rad sa ERP reenjima ne zahteva mnogo razmiljanja (v42_2). Korienje ERP-a mi se ini jednostavno (v42_3). Nije teko postii da sa ERP reenjima radim ta hou (v42_4).

Parametar usklaenosti sa potrebama radnog mesta Nah et al. (2004) i Ii et al. (2006) obuhvata: ERP reenje je pogodno za upotrebu u svim aspektima mog rada (v43_1). Rad sa ERP se dobro uklapa sa mojim nainom rada (v43_2). Korienje ERP reenja je u skladu sa mojim radnim navikama (v43_3).

Parametar odnosa prema upotrebi ERP je prvi definisao venkatesh et al. (2003) sa 3 delnom skalom. Kasnije, je potvrena od strane autora Ne et al. (2004) sa skalom od 2 koraka i Amoako - Giampah i Salam (2004) sa 5 delnom skalom. Konstrukt sastoji od skale sa 2 dela:

Koristim ERP podrku (v44_1). Da izvrim svoje zadatke koristitim ERP (v44_2).

Parametar naprednog korienja ERP je podeljen na tri dela. Prva dva seta su prilagoeni kao kod Nah et al. (2004) i to na:

Koliko dugo koristite ERP (uneti u oblasti) (v51_1) ? Intenzitet upotrebe ERP u mom radu raunati sa... (sledi 7 taaka Likertovoj skale: 1 -

zanemarljiv, 7 - veoma visok) (v52_1). Poto smo zainteresovani o stepenu korienja ERP reenja, mi smo prilagoen konstrukt dubine primene po varc (2003) i glasi: Koja je verovatnoa da za prosean period od mesec dana...

... koristim veinu mogunosti ERP reenja ? (V53_1) ... koristim vie kapaciteta nego ostatak ERP korisnika ? (V53_1) ... koristim napredne opcije u ERP ? (V53_1)

Upitnik se sastoji od 6 setova sa 83 test pitanja. Prvi set se odnosi na OLIP, drugi set se odnosi na STL, trei set se odnosi na OPL, etvrti set je proiren model TAM, peti set se odnosi na upotrebu po dubini i esta grupa je zasnovana na informacijama o pojedincu (pol, obrazovanje, itd.) kako bi pomogla pravljenje opte slike o pojedincima koji su uestvovali u istraivanju. Upitnik u Word formatu je u prilogu 8.



6.3 OSNOVNI SKUP, OBRAZAC

Predmet istraivanja su svi korisnici ERP reenja u okviru jedne organizacije. Prema studiji iz 2007. (AMR Research 2008) i 2008. (Hestermann sar. 2009) najvei od pet provajdera ERP reenja su: SAP, Oracle, Microsoft, Sage i Infor. U Sloveniji, od stranih ERP reenja najee se koristi SAP R/3 tj. SAP ERP za velike kompanije, i Microsoft Dynamics NAV za kompanije MSV [214,91]. Groznik u istraivanju u 2005 otkriva da je SAP-ov trini udeo u Sloveniji skoro 50%, dok je na drugom mestu NAV reenje sa neto vie od trinog uea od 10% [91]. Istraivanje je obuhvatilo organizacije koje koriste SAP ili NAV reenja. Ovim istraivanjem elimo da proverimo tri bazne hipoteze: H1: model ERPAM je pogodan za merenje stepena iskorienosti reenja korisnicima za sva ERP

reenja. H2: model ERPAM je pogodan za merenje stepena iskorienja SAP i posebno za merenje nivoa

aplikativnih reenja NAV. H3: model ERPAM je pogodan za merenje stepena upotrebe ERP reenja u okviru kompanije. Dakle, potreban nam je uzorak iz razliitih kompanija koje su uvele SAP ili NAV. Upitnik sa propratnim aktom poslali partnerima NAV reenja sa molbo da se upitnik popuni od strane odgovornih lica u preduzeima u kojima su uvedena NAV reenja (prilog 8), isto je uinjeno i za partnere SAP. Iz kompanija (partnera), koji nisu hteli da proslede upitnik svojim klijentima smo na njihovim sajtovima pronali referentne kompanije i direktno im poslali upitnik. Budui da je model je dizajniran da istrai ERPAM u okviru kompanije, kako bi se uspeno primenita osnovna ERP reenje, dogovorili smo se sa kompanijom A (uveden SAP) i kompanijom B (uveden NAV) da poalju upitnik svim korisnicima ERP reenja, tako da moemo potvrditi model u okviru kompanije. U pismu upuenom kompaniji, omoguujemo preduzeima da se za specifine firme proveri nivo prilagoenja upitnika u cilju dobijanja dovoljno velikog uzorka.

6.4 SPROVOENJE ISTRAIVANJA

Zbog znaaja istraivanja koja su primenjiva u praksi, gde se situacije ili stavovi u bilo kom trenutku se obavljaju uz pomo upitnika ili intervjua [82], odluili smo da je za nas u poetnoj fazinaj pogodniji upitnik. Fauler (2001) dodaje da se mogu prikupiti podaci iz istraivanja uz pomo linog intervjua, telefonskim intervjuom, e-mail, online upitnikom... Procenat popunjenih upitnika zavisi od nekoliko faktora: interesa uzorakovane grupe o sadraju studije, sadraju i duini upitnika, kvalitetu prateeg teksta, metodologije koja je koriena da se poalje upitnik [129]. Procenat vraenih upitnika je vei u poreenju sa procentom zavrenih onlajn upitnika. Ako ispunjavate onlajn upitnik, ispitanicima su manji trokovi sprovoenja ankete, vreme prikupljanja statistikih podataka je krai, kvalitet prikupljenih podataka moe biti bolji, zbog potrebe za ponovljenom unos podataka u datoteci za statistiku obradu odreenog statistikog programa. To e



obezbediti maksimalnu stopa prinosa od upitnika pripremljenu na mrei u odnosu na papirnu verzija upitnika.

Prvo, proverili smo broj rasporeivanja SAP reenja i NAV u Sloveniji na sajtovima provajdera. Onda smo dobili e-mail adrese ERP partnerskih kompanija i pitali ih da li oni mogu da prenesu upitnik kompanijama u kojima su sprovedena ERP reenja. Neki od partnera ERP reenja su nam pomogli i poslali online upitnik svojim klijentima, dok drugi nisu hteli da sarauju sa nama. Za njih smo na njihovim sajtovima pronali referentne kompanije, i uz pomo online servisa nali e-mail adrese kompanija gde im je poslat e-mail sa pismom i upitnikom. Pismo je obino upueno efu IT. U ovoj studiji, takoe smo koristili sistematski izbor, koji moe da nadoknadi sluajni izbora [182]. Sistematska selekcija moe da se koristi kada nije neki trend ili ponavljanje jedinice sa specifinim osobinama koje su u odnosi na posmatran fenomen. Verzija upitnika je pripremljen u Microsoft Word 2007, a zatim sauvana i u verziji Microsoft Word 2003, zato to veina kompanija i dalje koristite ovu verziju. Onlajn verzija upitnika je pripremljena sa online reenjem LimeSurvey (Schmitz 2009), koja je open source PHP web aplikacija prevedena na 50 jezika. Online verzija je upotpunjena sa dodatnim pitanjem o oblasti poslovanja (Slika 45).

Slika 45: Primer upitnika realizovan u programskom okruenju LimeSurvey

Fauler (2002) istie da je najbolji nain da se dobije najvei mogui procenat vraenih upitnika korienje nekoliko metoda prikupljanja podataka. Meovit reim prikupljanje podataka omoguava istraivaima da anketira ispitanika, ukoliko to nije mogao na drugi nain. Uprkos injenici da se veina istraivanja fokusira na metod dobijanja podataka, nije neuobiajeno da se koristi



kombinacija nekoliko metoda [80]. Kljuni problem meovitih metoda dobijanja istraivanja je da se uporede podaci dobijeni razliitim metodama. Procenat vraenih anketa pisanih upitnika ili upitnika elektronskom potom zavisi od stanovnitva obuhvaenog anketom [80]. U sluaju da prvi pokuaj ne dobijaje dovoljno odgovora (ako smo dobili manje od 50%), Fovler predlae da se poalje dodatna poruka i zatraio da se zavri istraivanje (engl. follow-up procedure). Prednosti i nedostaci slanjem upitnika potom su [80]: relativno niske cene, moe da se vri sa malim brojem ljudi, omoguava pristup rasutom uzorku to je teko postii putem telefona ili lino, ispitanici imaju vremena da razmisle o odgovorima ili da se konsultuju sa drugima o odgovorima. Nedostaci su: neefikasnost pote, potreba za dobrim spisak ispitanika.

Prednosti pristupa, gde istraiva da upitnike akterima (ispitanicima) i kasnije ih primi nazad [80]: istraiva moe objasniti studiju, odgovoriti na sva pitanja i prikupiti vraene upitnike, procenat vraenih upitnika je priblian kao u lini razgovori, vie mogunosti da daju iskrene odgovore, ne zahteva specijalno obueno osoblje za obavljanje istraivanja. Nedostaci ovog pristupa su: trokovi sprovoenja su otprilike isti kao u linim razgovorima, potrebno osoblje na terenu. Prednosti onlajn upitnika [80]: niske cene istraivanja, relativno brzo vraanje odgovora, jednostavna pitanja zahtevaju vizuelne prezentacije, moemo staviti druga pitanja i sloiti druge oblike odgovora, moemo staviti nekoliko slinih pitanja, ispitanik ne moe da deli odgovore sa osobom koja obavlja intervju itd. Autor dodaje da su mane: ogranien uzorak korisnika Interneta, teko je motivisati ispitanike preko interneta, itd. Valliman (2005) navodi da se anketa i upitnici najee sprovode putem interneta, kada se dostigne maksimalan broj ljudi, trokova i vremena prenosa i prikupljanja podataka i kada se dostigne kritina vrednost gde je analiziranje podataka u elektronskom formatu jednostavnije. tavie, anonimnost je zagarantovana. Mana je nedostatak kontrole nad kvalitetom odgovora. Postizanje boljeg kvaliteta i pouzdanosti tehnika uzorkovanja, korienje e-mail kao medija za istraivanja.

6.5 PRIKUPLJANJE PODATAKA

Upitnik smo poslali svim firmama za koje znamo da su uvele SAP ili NAV reenja. Informacije o firmama gde smo nali implementirana ERP reenja, smo prikupili kroz sajtove partnera (referentna lista) i njima su poslata elektronska i papirna verzija upitnika. Do nekoliko firmi smo doli preko linih poznanstava. Korisnici mogu da koriste online ili papirnu verziju upitnika. Istraivanje je sprovedeno od 15.05.09 do 15.07.09 kada smo primili 531 odgovora. Onlajn verziju upitnika je zavrilo 434 korisnika od kojih 379 za SAP i 55 za NAV, u verziji papira (tampanom ili poslat Word fajl) je: 97 korisnika - 17 za SAP i 80 za NAV reenja. Kompletnih odgovora bio 293, od kojih 183 SAP i 110 za NAV reenja. Ostali nepotpuni odgovori (koji su se pojavili u web verziji) kojih je bilo 238 i jo upitnika (156 odgovora) gde ispitanici nisu



uneli nikakve podatke (ili odgovaraju samo pitanje firme), su izbrisani. Delimino je odgovorio 82 ispitanika.

Svih odgovori za dalju obradu je bilo 375, od kojih je 293 odgovora u punom (183 i 110 SAP i NAV) i 82 parcijalna odgovora (74 za SAP i 8 da NAV).

6 erp sistemi

Documents