Donaldson Stiven RANJENA DOMAJA Prevod: elmi Zvezdana Donaldson Stephen WOUNDED LAND (THE), 1980. Serija "Letopisi Tom asa Kovenanta Nevernika" (4) RUNE 1991. Prolog: IZBOR 1. KERKada je Linden Averi zaula kucanje na vratima, glasno je jeknula. Bila je u mranom raspolo enju i nisu joj trebali posetioci. elela je jedino hladan tu i samou - priliku da se privikne na namernu strogost svoje nove okoline. Provela je vei deo neprirodno sparnog popodneva usred prolea useljavajui se u stan koji joj je iznajmila bolnica i teglei oskudnu garderobu, neodgovarajui na me taj i prete ke kutije ud benika iz svog sredovenog dvoseda uz spolja nje stepenice na sprat stare drvene kue. Kua je uala okru ena korovom kao obogaljena aba, unaka ena staro a kada je prvi put otkljuala stan, doekale su je tri sobe i kupatilo musavih, utih zidova, podovi pokriveni jedino olju tenom be bojom, atmosfera izobiajenosti na ivic i nedostojanstva - i komad papira koji mora da su joj proturili ispod vrata. Pap ir je bio pokriven debelim, crvenim linijama nalik na ru ili sve u krv, koje su obr azovale veliki, grubi trouglao sa dve rei unutra: ISUS SPASAVA Za trenutak je zurila u papir, a onda ga je strpala u d ep. Ponude spasenj a nisu joj koristile. Nije elela ni ta to ne zaslu i sama. Ipak, cedulja ju je - u kombinaciji sa ustajalim vazduhom, dugim naporom tegljenja stvari uz stepenice i samim stanom - dovela u ubojito raspolo enje. Sob e su je podseale na roditeljsku kuu. Zato je omrzla stan. Ali bio je podesan i odl uila je da ga prihvati. Istovremeno se gadila prigodnosti svog polo aja i odobraval a ga. Oskudnost joj je odgovarala. Bila je lekar sa tek zavr enom specijalizacijom i namerno je potra ila posao u malom, poluseoskom gradu kao to je ovaj - gradu nalik na onaj kraj kojeg se ro dila i u kojem su joj umrli roditelji. Iako joj je bilo tek trideset, oseala se s tarom, ru nom i ozbiljnom. To je bilo pravedno: vodila je ru an i ozbiljan ivot. Izgu bila je oca sa osam godina; majku sa petnaest. Posle tri prazne godine u siroti tu , zavr ila je srednju kolu, pa medicinski fakultet i sta iranje, a zatim specijalizir ala op tu praksu. Bila je usamljena otkad zna za sebe i izolovanost je postala deo nje. Dve-tri ljubavne veze bile su vi e higijenske ve be ili fiziolo ki eksperimenti; pro le su kraj nje, ne dodirnuv i je. Sada, kada bi se zagledala u sebe, videla je strogost i posledice nasilja. Dugotrajni napori i prigu ena oseanja nisu na kodili bezrazlo noj enstvenosti nj enog tela, ni pomraili po eljnost njene dugake kose boje zrelog ita, ni naru ili lepotu crta lica. Usmereni i uzdr ani ivot nije izmenio nain na koji su joj se oi zamagljiv ale i gotovo bezrazlo no punile suzama. Ali lice joj je ve bilo naru eno borama od vei tog mr tenja nad korenom pravog, tankog nosa i usecima nalik na otisak bola oko us ta - usta koja su bila stvorena za ne to mnogo umilnije od onoga to joj je u ivotu z apalo. Glas joj je postao ravan, tako da je pre zvuao kao dijagnostiki alat, pribo r za izvlaenje pogodnih podataka, nego sredstvo za komunikaciju. No, ivot koji je vodila dao joj je ne to vi e od usamljenosti i podlo nosti mran im raspolo enjima. Nauio ju je da veruje u svoje snage. Bila je lekar; dr ala je u ru kama ivot i smrt i nauila je kako da ih vrsto dr i. Verovala je u svoju sposobnost da podnosi teret. Kada je zaula kucanje na vratima, glasno je jeknula, ali odmah je popravila oznojenu odeu, kao da time ureuje svoja oseanja i po la da otvori vrata. Prepoznala je niskog, mr avog oveka koji je stajao na odmori tu. Bio je to D ul ijus Berenford, upravnik okru ne bolnice. On ju je zaposlio da vodi ambulantu i od eljenje za hitne sluajeve. U nekoj veoj bolnici, zapo ljavanje lekara op te prakse na takvom mestu moglo bi se smatrati neobinim, ali okru na bolnica je opslu ivala kraj n aseljen uglavnom farmerima i branima. Ovaj gradi, okru no sedi te, postepeno je oko tavao ve dvadeset godina. Doktoru Berenfordu trebao je lekar op te prakse. Njegovo teme bilo joj je tano u nivou oiju i bio je dvostruko stariji od n je. Zaokru eni stomak poni tavao mu je mr ave udove. Ostavljao je utisak nesvarljive o seajnosti, kao da mu je ljudsko pona anje bilo istovremeno nerazumljivo i privlano. Kada joj se osmehnuo ispod sedih brkova, otekli podonjaci ironino su mu se zategnu li. "Doktore Averi", rekao je, pomalo zaduvan od stepenica. "Doktore Berenforde." elela je da se pobuni zbog upada; zato je zakoraila u stranu i kruto ga pozvala. "Izvolite." U ao je u stan, osvrui se dok je i ao ka stolici. "Ve ste se uselili", primerio je. "Fino. Nadam se da vam je neko pomogao u uno enju stvari." Sela je blizu njega, kruto uspravljena kao da je na du nosti. "Ne." Koga j e i mogla da zamoli za pomo? Berenford je zaustio da se pobuni. Zaustavila ga je jednim pokretom. "Ni je problem. Navikla sam na to." "Pa, ne bi trebalo." Zami ljeno se zagledao u nju. "Upravo ste zavr ili spec ijalizaciju u veoma uglednoj bolnici i imate sjajne ocene. Najmanje to treba da oe kujete od ivota jeste pomo u no enju name taja na sprat." Govorio je samo napola u ali; ali ona je razumela ozbiljnost koja se u nj emu krila, jer se to pitanje ne jednom ponavljalo u njihovim ranijim razgovorima . Ponovo i ponovo ju je pitao za to bi neko sa njenim sposobnostima eleo posao u si roma noj okru noj bolnici. Nije prihvatao op irne odgovore koje je imala pripremljene; na kraju je morala da mu pru i makar pribli ne injenice. "Moji roditelji su umrli u gradu nalik na ovaj", rekla je. "Bili su jedva srednjih godina. Da su imali dobr og porodinog lekara, mo da bi jo bili ivi." To je bila i istina i la , a istovremeno i osnova unutra njeg sukoba zbog ko jeg se oseala starom. Da je kod njene majke na vreme otkriven melanom, mogla se o perisati sa devedeset posto izgleda za uspeh. A da je iko vian ili obuen na vreme uoio poti tenost njenog oca, moglo se spreiti njegovo samoubistvo. Ali istina je bil a i obrnuta: njene roditelje ni ta nije moglo spasti. Umrli su jer su bili jednost avno suvi e nedelotvorni da bi nastavili sa ivotom. Kad god bi razmi ljala o tome, ini lo joj se da joj kosti svakog asa postaju sve tro nije. Do la je u ovaj grad jer je elela da poku a da pomogne ljudima nalik na njene roditelje. I zato to je elela da doka e da mo e biti delotvorna u takvim okolnostima - da nije kao njeni roditelji. I zato to je elela da umre. Po to nije odgovorila, Berenford je nastavio. "U svakom sluaju, tako stoje stvari." Ozbiljnost njenog utanja kao da mu je bila neprijatna. "Drago mi je to st e tu. Ima li i ta to bih mogao da uinim? Da vam pomognem u sme tanju?" Linden je bila u isku enju da odbije ponudu, iz navike ako ne i ubeenja, a onda se setila komada hartije u d epu. Izvukla ga je i pokazala mu. "Ovo sam na la p od vratima. Mo da biste mogli da mi objasnite ta to znai." Berenford se zagledao u trougao i rei, promrmljao "Isus spasava" i uzdahn uo. "Profesionalni rizik. Ve etrdeset godina redovno odlazim u crkvu. Ali po to sam obueni strunjak koji pristojno zarauje, ima dobrih ljudi", nainio je gorku grimasu, "koji stalno poku avaju da me preobrate. Neznanje je jedini oblik nevinosti koji o ni razumeju." Slegnuo je ramenima i vratio joj papir. "Ova oblast je odavno u de presiji. Posle nekog vremena depresivni ljudi poinju da ine udne stvari. Poku avaju d a pretvore depresiju u vrlinu - treba im ne to to e im pomoi da se oseaju manje bespom ono. Ovde obino postanu spasitelji. Bojim se da ete morati da sreete ljude zabrinute za va u du u. U malom gradu niko nema mnogo privatnosti." Linden je klimnula glavom, ali jedva da je ula posetioca. Na la se zaroblje na u iznenadnom seanju na majku kako plae obuzeta samosa aljenjem. Krivila je Linden za oevu smrt... Namr tila se i odbacila seanje. Odbojnost koju je osetila bila je toliko sn a na da bi rado pristala da joj fiziki odre u seanja iz mozga. Ali doktor Berenford ju je gledao kao da vidi gnu anje na njenom licu. Da bi izblegla obja njenja, navukla je smirenost preko lica kao hirur ku masku. " ta mogu da uinim za vas, doktore?" "Pa, za poetak", rekao je, primoravajui se da zvui dobroudno uprkos njenom g lasu, "mogla bi da mi ka e ti. Ja sam D ulijus, a ti si Linden, dobro?" Slegnula je ramenima. "Dobro, D ulijuse."Nasme io joj se; ali osmeh mu nije ubla io neugodnost. Trenutak kasnije, urno je progovorio kao da poku ava da pretekne sopstveno oklevanje. "Zapravo sam do ao i z dva razloga. Naravno, hteo sam da ti po elim dobrodo licu u grad. Ali to sam mogao i kasnije. Istina je da hou da te po aljem na posao." Na posao? - pomislila je. Re je pobudila u njoj nagonski protest. Tek sam stigla. Umorna sam i besna i ne znam kako da podnesem ovaj stan. Oprezno je odg ovorila: "Petak je. Treba da ponem sa poslom tek u ponedeljak." "Ovo nema veze sa bolnicom. Trebalo bi, ali nema." Preleteo je pogledom preko njenog lica kao da tra i pomo. "To je lina usluga. Proveo sam toliko godina up leten u ivote svojih pacijenata da, izgleda, vi e ne mogu da donosim objektivne odl uke. Ili sam mo da samo zastareo - mo da nemam dovoljno medicinskog znanja. Sve mi s e ini da mi, zapravo, treba neka vrsta konsultacije." "O emu?" pitala je, borei se da zvui nezainteresovano. Ali u sebi je jeala. Ve je znala da e poku ati da uini sve to zatra i od nje. Obratio se onom delu njene lino ti koji nikada nije nauio da odbija. On se gorko namr tio. "Na nesreu, ne mogu da ti ka em. Poverljivo je." "Ma hajde." Nije bila raspolo ena za igru pitalica. "Polo ila sam Hipokratov u zakletvu kao i ti." "Znam." Podigao je ruke kao da se brani od njene ozlojeenosti. "Znam. Ali nije to ta vrsta poverljivosti." Piljila je u njega, zapanjena. Zar nisu govorili o medicinskom problemu? "To stvarno zvui kao velika usluga." "Mogla bi biti. Zavisi od tebe." Pre nego to je stigla da nae rei i upita g a o emu to govori, Berenford je naglo nastavio. "Jesi li ikada ula za Tomasa Koven anta? On pi e romane." Oseala je da je posmatra dok je prekopavala po seanju, ali nije mogla da p rati tu liniju misli. Nije proitala nijedan roman posle obavezne lektire u koli. I mala je premalo vremena. Trudei se da deluje ravnodu no, odmahnula je glavom. "On ivi tu blizu", rekao je lekar. "Ima kuu u blizini grada, na starom ima nju zvanom 'Utoi te'. Krene desno ka Mejnu." Ovla je mahnuo u pravcu raskrsnice. "Proe kroz centar i dve milje kasnije naii e na njega. On je gubavac." Na re gubavac, misli su joj se razdvojile u dva pravca. To je bio rezulta t obuke - posveenost koja ju je uinila lekarom nije umanjila odnos koji je imala p rema samoj sebi. Promrmljala je u sebi Hansenova bolest - i poela da se presli ava. Mycobacterium lepra. Lepra. Napreduje ubijajui nervno tkivo, naroito u udo vima i ro njai oka. U veini sluajeva oboljenje se mo e zaustaviti primenom lekova irokog spektra na osnovi DSS - diamino-dimetil-sulfata. Ako se ne zaustavi, degeneraci ja mo e da rezultira mi inom atrofijom i deformacijom, promenama u pigmentaciji ko e, s lepilom. Osim toga, bolesnik postaje podlo an brojnim sekundarnim infekcijama, a n aje a od njih daje rtvi izgled - i posledice - kao da je iva pojedena. Bolest se javlj a izuzetno retko; lepra nije zarazna u bilo kom uobiajenom smislu. Jedini statist iki znaajan nain da se dobije jeste produ eno izlaganje tokom detinjstva, u pretrpani m i nehigijenskim ivotnim ulovima. Ali dok je jedan deo njenog mozga premotavao povesmo znanja, drugi je bi o upetljan u pitanja i oseanja. Gubavac? Ovde? Za to mi to govori? Bila je rastrzan a izmeu fizikog gaenja i saoseanja. Sama bolest ju je privlaila i odbijala jer je bil a neizleiva - nezaustavljiva kao smrt. Morala je duboko da udahne pre nego to je u pitala: " ta hoe da uinim?" "Pa..." Prouavao ju je kao da stvarno misli kako ona mo e ne to da uini. "Ni ta. Nisam te zato pozvao." Naglo je ustao i poeo da premerava sopstvenu nelagodnost p artanjem po izlizanom parketu. Iako nije bio te ak, daske su prigu eno kripale pod nj im. "Kod njega je bolest otkrivena na vreme - izgubio je samo dva prsta. Otkrio ga je jedan od na ih boljih laboranata, ba ovde u okru noj bolnici. Stanje mu je stab ilno ve vi e od devet godina. Jedini razlog to sam ti rekao jeste da proverim jesi l i... gadljiva. Kad je re o gubavcima." Lice mu se iskrivilo dok je govorio. "Ja s am bio. Ali imao sam vremena da to prevaziem." Nije joj pru io priliku da odgovori. Nastavio je kao da se ispoveda. "Sada sam stigao dotle da ga smatram personifikacijom lepre. Ali nikada ne zaboravlja m od ega boluje." Govorio je o neemu to nikada nee moi sebi da oprosti. "To je delom i njegova krivica", rekao je kao da se brani. "Ni on nikada ne zaboravlja. Ne misli o sebi kao o Tomasu Kovenantu, piscu - oveku - ljudskom biu. Sebe smatra za To masa Kovenanta, gubavca." Po to je nastavila da prazno zuri u njega, oborio je pogled. "Ali nije u t ome stvar. Hteo sam da znam bi li htela da ga vidi ?" "Da", odluno je rekla; ali glumila je odlunost pre radi sebe nego radi nje ga. Ja sam lekar. Bavim se bolesnim ljudima. "Ali i dalje ne razumem za to treba d a idem tamo." Podonjaci su mu se zatresli kao da je mole. "Ne mogu da ti ka em." "Ne mo e da mi ka e ." Tihi glas je bio u suprotnosti sa mranim raspolo enjem. "Pa ta uop te misli da mogu postii ako ne znam ni za to razgovaram sa njim?" "Mo e navesti njega da ti ka e." Berenford je zvuao kao nesposobni starac. "To elim. elim da te on prihvati - da ti ka e ta se s njim de ava. Tako neu morati da prekr m obeanje." "ekaj da razjasnimo." Vi e nije ni poku avala da prikrije bes. "Hoe da odem tam o i da ga iz ista mira zamolim da mi otkrije svoje tajne. Potpuni stranac sti e na njegova vrata i hoe da sazna ta ga to mui - iz jednog jedinog razloga to doktor Bere nford hoe da se konsultuje. Imau sree ako ne pozove policiju." Berenford je za trenutak otrpeo njen sarkazam i negodovanje. Onda je uzd ahnuo. "Znam. On je takav - nikad ti ne bi rekao. Toliko dugo je zatvoren u sebe ..." Sledeeg trenutka glas mu je postao o tar od bola. "Ali mislim da nije u pravu. " "Pa reci mi, onda, ta je." Linden je bila uporna. Otvorio je pa zatvorio usta; mahao je rukama u gestu preklinjanja. Ali b rzo se pribrao. "Ne. To bi bilo naopako. Prvo moram da saznam koji od nas dvojic e gre i. Toliko mu dugujem. Gospoa Roman mi nije od pomoi. Ovo je medicinska odluka, ali ne mogu da je donesem. Poku ao sam, ali ne mogu." Jednostavnost kojom je priznao svoju nesposobnost uhvatila ju je u klopk u. Bila je umorna, prljava i puna gorine dok je poku avala da nae izlaz. Ali njegova potreba za pomoi bila je suvi e bliska osnovnim te njama njenog ivota. Ruke su joj bi le vezane. Trenutak kasnije podigla je pogled ka njemu. Lice mu se otromboljilo kao da su se mi ii zamorili od optereenja smrtnosti. Progovorila je ravnim, profesio nalnim glasom. "Pod kojim izgovorom da se pojavim tamo?" Jedva je podnela njegov uzdah olak anja. "To znam", rekao je sa pomalo raz metanja. Zavukao je ruku pod sako, izvadio knjigu i pru io joj je. Na koricama je pisalo: Tomas Kovenant ILI U PRODATI DU U RADI KRIVICE roman "Tra i autogram." Sada je ve povratio oseanje za ironiju. "Poku aj da ga naved e na razgovor. Ako prodre kroz njegovu odbranu, ne to e se ve desiti." Linden je proklinjala sebe. Nije znala ni ta o romanima, nikada nije nauila da razgovara sa nepoznatima o iemu drugom osim o simptomima. I ekivanje neprijatnos ti ispunilo ju je kao stid. Ali toliko dugo je umrtvljavala sebe da vi e nije imal a po tovanje za one delove svoje linosti koji su jo mogli da se stide. "Po to porazgov aram s njim", tupo je rekla, " eleu da razgovaram i sa tobom. Zasad jo nemam telefon . Gde ivi ?" Njeno prihvatanje mu je povratilo ranije pona anje; ponovo je postao gorak i bri an. Objasnio joj je kako da stigne do njegove kue, ponovio ponudu da pomogne , zahvalio joj na spremnosti da se ume a u ivot Tomasa Kovenanta. Kada je oti ao, ose tila je neodreeno uenje to se on, izgleda, nije stideo potrebe koja ga je naterala d a iska e pred njom svu svoju uzaludnost. Pa ipak, od zvuka njegovih koraka koji su silazili niz stepenice osetila se nekako napu teno, kao da je ostala da sama nosi teret koji nikada nee uspeti da razume. Kljuckalo ju je predoseanje, ali nije obraala pa nju na to. Nije imala nikak av prihvatljiv izlaz. Neko vreme je ostala da sedi, osvrui se po praznim utim zidov ima, a onda je po la da se istu ira. Po to je sprala sa sebe sve to je bilo podlo no sapunu i vodi, obukla je zatvorenu sivu haljinu koja joj je prigu ivala enstvenost, a onda nekoliko minuta prove la u proveravanju sadr aja lekarske ta ne. Uvek joj je izgledala nedovoljno opremlje na - bilo je toliko stvari koje su joj mogle zatrebati a nije ih mogla nositi sa sobom - a sada je pogotovo bila oskudna u poreenju sa nepoznatim koje ju je oekiv alo. Ali iz iskustva je znala da bi se oseala kao naga bez svoje ta ne. Mrano je uzd ahnula, zakljuala stan i po la niz stepenice ka autu. Vozei polako kako bi upoznala okolinu, pratila je Berenfordova uputstva i uskoro se na la u centru grada. Kasno popodnevno sunce i zaparni vazduh uinili su da zgrade deluju oznoje no. Poslovne zgrade kao da su se naginjale sa vrelih plonika; delovale su kao da su zaboravile odu evljenje, ak i pristupanost koja im je neophodna za pre ivljavanje; sudnica, sagraena od posivelog mermera, sa krovom oslonjenim na glave d inova nasaen e na potporne stubove, izgledala je potpuno nedorasla svojim odgovornostima. Na plonicima je vladala srazmerna gu va - ljudi su se vraali sa posla - ali pogled joj je privukla jedna omanja grupa pred sudnicom. Izbledela ena sa troje m ale dece stajala je na stepenicama. Nosila je neoblinu odoru koja kao da je bila nainjena od sargije; deca su bila obuena u ne to nalik na jutane vree. Lice joj je bi lo sivo i prazno, kao da je oguglala na siroma tvo i brigu za pre ivljavanje dece. S ve etvoro su dr ali kratke drvene motke sa grubo ocrtanim tablama. Na tablama su bili nacrtani crveni trouglovi. U svakom je stajala ista r e: KAJANJE. ena i deca nisu obraali pa nju na prolaznike. Tupo su stajali na stepenicama kao da su obuzeti pokorom koja ih je zatupela. Linden je osetila da je srce bol i od njihove moralne i fizike bede. Za takve ljude nije mogla ni ta da uini. Tri minuta kasnije bila je van granica atara. Put je poeo da se provlai kroz obraena polja izmeu umovitih bregova. Van grad a su prevremena vruina i vla nost bili bla i; uinili su vazduh plamsavim, pa je le ao ka o izmaglica preko novih useva, talasastih pa njaka na padinama, propupelog drvea; r aspolo enje joj se popravilo zbog predela koji je blistao u predveerje. Provela je veliki deo ivota u gradu. Nastavila je polako da vozi; elela je da u iva u jalovoj n adi da e nai ne to u emu bi mogla da u iva. Posle nekoliko milja nai la je na prostrano polje zdesna, gusto obraslo ml eikom i divljom slaicom. Na drugoj strani polja, etvrt milje dalje, uz zid drvea, vi dela je belu kuu. Na ivici polja bile su jo dve ili tri kue, bli e putu; ali bela joj je privukla pa nju kao da je to jedino ljudsko stani te na vidiku. Pra njavi put se zario u polje. Ogranci su se odvajali ka ostalim kuama, al i glavna staza vodila je pravo prema onoj beloj. Kraj ulaza stajao je drveni znak. Uprkos izbledeloj boji i rupama nalik na tragove metka, natpis je jo bio itljiv: Farma "Utoi te". Prikupljajui hrabrost, Linden je skrenula na pra njavi put. Bez ikakvog upozorenja, krajikom oka uhvatila je blesak utog. Kraj znaka j e stajala prilika u ogrtau. ta...? Stajao je tamo kao da se upravo stvorio iz vazduha. Trenutak ranije nije videla ni ta osim znaka. Iznenaena, nagonski je trgla volan, poku avajui da izbegne opasnost koju je ve pro la. Brzo je ispravila auto i nagazila konicu. Pogled joj je poleteo ka retrov izoru. Videla je starca u utom ogrtau. Bio je visok i vitak, bos i prljav. Dugaka, siva brada i retka kosa lepr ale su mu oko glave kao da je izbezumljen. Zakoraio je putem ka njoj, a onda se grevito uhvatio za grudi i sru io. Kriknula je upozorenje, iako nije bilo nikoga da je uje. Kreui se brzinom k oja joj je liila na usporeni film, ugasila je motor, zgrabila torbu i otvorila vr ata. U njoj se kome alo i ekivanje, strah od smrti, od neuspeha; ali nauila je da to k ontroli e. Zaas se na la kraj starca. Izgledao je nekako izme teno na putu, kao da ne spada u svet koji je ona p oznavala. Na sebi je imao samo ogrta; izgledalo je da ga nije skidao ve godinama. Crte lica su mu bile o tre, ogrubele od nema tine ili fanatizma. Zalazee sunce dalo j e njegovoj ko i boju mrtvog zlata. Nije disao.Disciplina ju je naterala da se pokrene. Klekla je kraj njega, opipala m u puls. U sebi je cvilela. Ovaj ovek je neverovatno liio na njenog oca. Da je njen otac po iveo dovoljno dugo da ostari i poludi, po da bi bio kao ova obrvana, drevna prilika. Nije imao puls. Bila je uzbunjena. Njen otac je izvr io samoubistvo. Ljudi koji dignu ruku na sebe zaslu uju da umru. Pojava ovog starca probudila je u njoj seanje na sopstv eni vrisak koji joj je odjekivao u u ima kao da nikada nee prestati. Ali ovaj ovek je umirao. Mi ii su mu ve omlitavili, olak avajui bol od udara. A ona je bila lekar. Smireno u koja je poticala od duge obuke, samokontrolom koja je savladala u znemirenost, pru ila je ruke i otvorila torbu. Izvukla je svetiljku da mu proveri zenice. Bile su jednake i osetljive. Jo je mogla da ga spase. Brzo mu je namestila glavu, zabaciv i je da mu oslobodi grlo. Polo ila mu je ruke na grudnu kost, oslonila se na njih i poela sa ve takim disanjem. Ritam ve takog disanja sa masa om srca bio je toliko duboko usaen u nju da ga je automatski sledila: petnaest vrstih pritisaka ruku na grudnu kost; onda dva du boka izdisaja u usta, pri emu mu je zatvarala nos. Usta su mu zaudarala - na trul e i prljav tinu, kao da su mu zubi kvarni ili desni gangrenozne. Gotovo se onesvest ila. Istog asa, njena odbojnost se pretvorila u napad fizike munine, kao da je okus ila gnoj iz ira. Ali ona je bila lekar; ovo joj je posao. Petnaest. Dva. Petnaest. Dva. Nije dozvolila sebi da propusti nijedan. Ali kroz muninu je poeo da se probija strah. Iscrpljenost. Proma aj. Ve tako di sanje sa masa om srca toliko je naporno da niko ne mo e da ga vr i du e od nekoliko minu ta. Ako se starac uskoro ne povrati... Di i, proklet bio, mrmljala je izmeu udaraca. Petnaest. Dva. Proklet bio. D i i. Jo nije bilo pulsa. I njeno disanje je postalo isprekidano; vrtoglavica ju je obuzimala kao plima tame. Vazduh kao da joj je zapinjao u pluima. Od vruine i dolaska noi starac je postao nejasan. Izgubio je svu vrstinu mi ia, svaki trag ivota. Di i! Naglo je prekinula ritam i zgrabila torbu. Ruke su joj drhtale; ukoeno ih je dr ala dok je otvarala paket sa pricem, ampulu adrenalina, kardijalnu iglu. Bor ei se da ouva mir, napunila je pric i izbacila mehurie vazduha. Uprkos urbi, utro ila j e trenutak da oisti deli starevih mr avih grudi komadiem vate i alkoholom. Onda mu je pa ljivo zavukla iglu izmeu rebara i ubrizgala mu adrenalin u srce. Spustila je pric i rizikovala da mu udari pesnicom po grudnoj kosti. Ali udarac nije imao uinka. Opsovala je i nastavila ve tako disanje. Trebala joj je pomo, ali tu nije mogla ni ta da uini. Ako prekine da bi ga p revezla u grad ili potra i telefon, umree. Ali ako se potpuno iscrpi dajui mu ve tako d isanje, starac e opet umreti. Di i! Nije disao. Srce mu nije kucalo. Usta su mu smrdela kao le . Sve je bilo p otpuno uzaludno. Nije odustajala. U njoj se sakupio sav mrak njenog ivota. Provela je previ e godina uei da del uje protiv smrti; nije mogla sada da se preda. Bila je suvi e mlada, slaba i glupa da bi spasla svog oca, nije mogla da spase majku; sada je znala ta treba i mogla je to da uradi; i nee odustati, nee izneveriti svoj ivot odustajanjem. Pred oima su poele da joj poigravaju tamne mrlje; vazduh se talasao od vla ge i nesposobnosti. Ruke su joj bile kao od olova; plua su joj protestvovala svak i put kad bi izbacivala vazduh niz starevo grlo. Nepokretno je le ao. Niz lice su j oj lile vrele suze besa i elje. Ipak nije odustajala. Jo je bila napola pri svesti kada je starca potresao drhtaj, kada je drht avo udahnuo.Smesta je izgubila snagu. Krv joj je jurnula u glavu. Nije ni osetila da se skljokala na bok. Kada se dovoljno pribrala da podigne glavu, vid joj je bio zamagljen od bola, a lice obliveno znojem. Starac je stajao nad njom. Gledao ju je; duboka pl avet njegovih oiju dirnula ju je kao ruka saoseanja. Izgledao je neverovatno visok i zdrav; itavim dr anjem poricao je da je ikada bio blizu smrti. Ne no je posegnuo k a njoj i podigao je na noge. Kada ju je obgrlio, naslonila se na njega, nesposob na da odoli zagrljaju. "Ah, keri moja, ne pla i se." Glas mu je bio promukao od aljenja i ne nosti. "Nee pogre iti, ma kako te napao. Na svetu postoji i ljubav." Onda ju je pustio i odmakao se. Oi su mu postale zapovednike. "Budi to jesi." Tupo ga je posmatrala kako se okree i odlazi niz polje. Mleika i divlja sl aica za trenutak su mu dodirivalei ogrta. Jedva ga je videla kroz zamagljene oi. Vl a ni vetar mu je podigao kosu i pretvorio je u oreol oko glave na zalazeem suncu. O nda se stopio sa vla nim vazduhom i nestao. elela je da vikne za njim, ali zaustavilo ju je seanje na njegov pogled. Budi to jesi. Duboko u grudima, srce je poelo da joj podrhtava. 2. NE TO UNI TENO Trenutak kasnije drhtanje joj je zahvatilo i udove. Ko a joj je gorela, ka o da su se sunevi zraci usmerili pravo na nju. Trbu ni mi ii su joj se vezali u vor. Starac je nestao. Obgrlio ju je kao da ima pravo na to, a onda je nestao . Bojala se da e joj creva otkazati poslu nost. A onda joj je pogled pao na mesto gde je starac le ao u pra ini. Tu je ugled ala upotrebljenu iglu, celofan od prica, praznu ampulu. U pra ini je ostao ovla an ot isak tela. Jo jednom je uzdrhtala i poela da se opu ta. Znai, bilo je istina. Samo je izgledalo da je nestao. Oi su je prevarile. Poela je da se osvre za njim. Ne bi smeo da eka okolo; treba mu nega, posmat ranje, dok mu se stanje ne stabilizuje. Ali nije mu bilo ni traga. Borei se sa udn om pla ljivo u, po la je kroz mleiku za njim. Ali kada je stigla do mesta gde ga je izgu bila, nije na la ni ta. Vratila se na put, zbunjena. Nije elela da odustane, ali izgleda da nije imala izbora. Gunajui, po la je da pokupi torbu. Potrpala je ostatke intervencije u plastinu kesicu za uzorke i vratila se do auta. Sruila se na sedi te i stegla volan obema rukama kako bi se umirila i nav ikla na grubu stvarnost. Nije se setila za to je po la na farmu "Utoi te" sve dok nije primetila knjigu na susednom sedi tu. Oh, prokletstvo! Bila je potpuno nespremna za susret sa Tomasom Kovenantom. Za trenutak je pomislila da jednostavno zaboravi uslugu koju je obeala do ktoru Berenfordu. Upalila je motor i poela da okree volan. Ali zadr alo ju je seanje na starev pogled. Tim plavim oima ne bi se dopalo kr enje obeanja. A ona ga je spasla . Odavno je postavila svoja naela koja su joj bila va nija od svih te koa i straha. Ka da je pokrenula auto, upravila ga je pravo niz pra njavi put ka beloj kui, ostavlja jui za leima pra inu i zalazak sunca. Kua je imala crveni odsjaj, kao da se upravo pretvara u ne to novo. Po to je parkirala auto, obuzeo ju je novi napad neodlunosti. Nije elela da ima nikakva pos la sa Tomasom Kovenantom - ne zato to je imao lepru, nego zato to je predstavljao ne to nepoznato i grubo, ne to toliko drugaije da ga se ak i doktor Berenford pla io. Ali ve je preuzela obavezu. Uzela je knjigu, izi la iz auta i po la do glavno g ulaza, nadajui se da e obaviti posao pre mraka.Nekoliko trenutaka je popravljala kosu. Onda je pokucala na vrata. U kui je vladala ti ina. Ramena su joj podrhtavala od posledica napetosti. Ruke su joj od munine i stida bile prete ke. Morala je da stegne zube pre nego to je ponovo pokucala. Iznenada je zaula korake. urili su kroz kuu ka njoj. Mogla je da u njima os eti bes. Vrata su se naglo otvorila i pred njom je stajao vitak mu karac u izlizani m farmerkama i majici, nekoliko ina vi i od nje. Bilo mu je oko etrdeset. Lice mu je bilo napeto; usne ravne kao kamena ploa, obrazi izbrazdani nevoljama, oi nalik na ugljevlje, spremne da zaplamte. Kosa mu je bila pro arana sedinom, kao da je mnog o vi e ostario u mislima nego u godinama. Bio je iscrpljen. Gotovo nagonski je primetila crvenilo oiju i kapaka, bl edilo ko e, grozniavu naglost pokreta. Bio je ili bolestan ili pod nekim ogromnim p ritiskom. Zaustila je da progovori, ali nije uspela. On ju je za trenutak gledao, a onda se obrecnuo. "Prokletstvo, da mi trebaju gosti okaio bih oglas!" - i zalup io joj vrata pred nosom. Nekoliko trenutaka je mirkala dok joj se tama sakupljala iza lea, a nesigu rnost se pretvarala u bes. Onda je tresnula po vratima tolikom snagom da su se z atresla u arkama. ovek se skoro smesta ponovo pojavio. Glas mu je bio leden. "Mo da ne razume te engleski. Ja..." Doekala je njegov pogled zajedljivim osmehom. "Zar ne bi trebalo da nosit e nekakvo zvonce oko vrata?" To ga je zaustavilo. Zakiljio je dok ju je odmeravao. Kada je ponovo prog ovorio, rei su dolazile sporije, kao da poku ava da odmeri opasnost koju ona predst avlja. "Ako to znate, onda vam ne treba nikakvo upozorenje." Klimnula je glavom. "Zovem se Linden Averi i lekar sam." "I ne bojite se gubavaca." Bio je to te ak sarkazam, ali uspela je da uzvrati. "Da se bojim bolesnika , ne bih postala lekar." U pogledu mu se videla neverica. Ukoeno je odgovorio "Ne treba mi lekar" - i ponovo poeo da zatvara vrata. "Tako, znai", brzo je rekla, "vi ste taj koji se boji." Lice mu se smrailo. Upitao je, upravljajui svaku re kao da je bode : " ta hoete, doktore?" Na svoje razoarenje, od ovog kontrolisanog besa izgubila je sigurnost. Dr ugi put tog predveerja gledala je u oi mnogo monije od sebe. Od njegovog pogleda os etila je stid. Imala je u ruci knjigu - izgovor to dolazi; ali ruku je dr ala iza l ea. Nije mogla da izgovori la koju joj je predlo io doktor Berenford. A nije imala n i neki drugi odgovor. Ipak je jasno videla koliko je Kovenantu potrebna pomo. Ali ako je ne bude zatra io, koja mogunost joj ostaje? Tog asa je osetila nadahnue. Progovorila je pre nego to bi imala vremena da se predomisli. "Onaj starac mi je rekao da budem to jesam." Njegova reakcija ju je prepala. U oima su mu planuli iznenaenje i strah. R amena su mu se pogrbila, a vilica opustila. Onda je naglo zatvorio vrata za sobo m. Stajao je pred njom, uzbueno je gledajui. "Koji starac?" Mirno je doekala njegovu vatru. "Bio je na kraju va eg puta - starac u ukasto m ogrtau. Istog trenutka kada sam ga ugledala, dobio je srani napad." Za trenutak je osetila ledeni dodir sumnje. Starac se prebrzo oporavio. Zar je sve to odglum io? Nemogue! Srce mu je stalo. "Morala sam avolski da se potrudim da ga spasem, a on je jednostavno oti ao." Kovenantova ratobornost je splasnula. Zagledao se u nju kao da se davi. a ke su mu se grile. Linden je tek tada prvi put primetila da mu nedostaju dva prst a na desnici. Nosio je burmu od belog zlata na onom to je nekada bilo srednji prs t te ruke. Glas mu se pretvorio u bolno i tanje. "Nestao je?" "Da." "Starac u ukastom ogrtau?""Da." "Spasli ste ga?" Lice mu je nestajalo u tami, jer je sunce zalazilo za o bzorje. "Da." " ta je rekao?" "Ve sam vam kazala." Zbog nesigurnosti je postala nestrpljiva. "Rekao je 'Budi to jesi'." "To je rekao vama?" "Da!" Kovenant je prestao da je gleda. "Vatru mu paklenu." Skljokao se kao da je na leima nosio okrutni teret. "Imajte milosti. Ne mogu to da podnesem." Okrenu o se, oteturao do vrata i otvorio ih. Onda se zaustavio. "Za to ti?" Vratio se u kuu, zatvorio vrata, a Linden je ostala sama u noi kao da joj je ne to oteto. Nije se pokrenula sve dok je potreba da ne to uini, da preduzme ne to to bi je vratilo u poznati svet, nije naterala da ode do auta. Smu eno sedei za volanom, po ku ala je da razmi lja. Za to ti? Kakvo je to pitanje? Ona je lekar, a starcu je bila potrebna pomo. Vrlo j ednostavno. O emu je Kovenant govorio? No, starac nije rekao samo budi to jesi. Rekao je i nee pogre iti, ma kako te on napao. On? Da li se to odnosilo na Kovenanta? Je li starac poku avao da je upozor i na ne to? Ili je to podrazumevalo nekakvu drugaiju vezu izmeu njega i pisca? U kak voj su vezi njih dvojica? Mo da sa njom? Niko ne mo e da odglumi srani napad! Trudila se da pribere ra trkane misli. itava situacija bila je besmislena. Jedino to je zasigurno znala bilo je da je Kovenant po njenom opisu prepoznao sta rca. A Kovenantovo mentalno zdravlje bilo je pod velikim znakom pitanja. Grevito ste ui volan, pokrenula je auto i po la unazad da bi ga okrenula. Sada je bila ubeena da Kovenant ima ozbiljnih problema; ali to ubeenje samo je povealo njen bes prema doktoru Berenfordu koji je odbio da joj ka e u emu je stvar. Pra njavi put se jedva nazirao u sumraku; upalila je farove pre nego to je ubacila u prvu brzinu da dovr i okretanje. Vrisak nalik na lomljenje stakla zaustavio ju je u mestu. Prodro je kroz brujanje motora. Opiljci zvuka urezali su joj se u sluh. Neka ena je vri tala u ag oniji ludila. Zvuk je dopirao iz Kovenantove kue. Sledeeg trenutka Linden je stajala kraj auta, ekajui da se krik ponovi. Nije ni ta ula. U nekim prozorima sijalo je svetlo, ali nisu se videle senk e ni pokreti. Kroz no nije dopirao nikakv zvuk nasilja. Stajala je spremna da pot ri ka kui. Napeto je oslu kivala, ali tama je zadr avala dah. Krik se nije ponovio. Za trenutak je bila neodluna. Da se suoi sa Kovenantom, da zahteva obja njen je? Da ode? Ve je upoznala njegovo neprijateljstvo. Odakle joj pravo...? Jo kako g a ima ako on mui neku enu. Ali kako da bude sigurna? Doktor Berenford je rekao da je ovo medicinski problem. Doktor Berenford... Poluglasno mrmljajui psovke, uskoila je u auto, nagazila na gas i odjurila u oblaku pra ine i ljunka. Dva minuta kasnije ponovo je bila u gradu. Ali sada je morala da uspori kako bi pratila saobraajne znake. Kada je stigla pred kuu upravnika bolnice, mogla je da razabere samo njen e obrise na nonom nebu. Proelje se mr tilo kao da i ono uva neke tajne, ali sada vi e n ije oklevala. Popela se uz stepenice i poela da lupa na vrata. Ulaz je vodio na ograenu verandu koja je predstavljala neutralnu zonu izm eu prebivali ta i spolja njeg sveta. Dok je lupala, upalila su se svetla. Berenford j e otvorio unutra nja vrata, zatvorio ih za sobom i pre ao preko verande da joj otvor i. Nasme io se u znak dobrodo lice, ali izbegavao je njen pogled kao da ima razloga za strah; videla je otkucaje srca kako mu pulsiraju u podonjacima. "Doktore Berenforde", suvo je rekla. "Molim te." Nainio je molbeni pokret. "D ulijus." "Doktore Berenforde." Nije bila sigurna da eli njegovo prijateljstvo. "Ko je ona?" Trgao se. "Ona?" " ena koja je vri tala." Izgledalo je da nije u stanju da podigne pogled ka njoj. Promrmljao je u mornim glasom. "Nije ti ni ta rekao." "Nije." Berenford se za trenutak zamislio, a onda joj pokazao dve stolice za lju ljanje na kraju verande. "Izvoli, sedi. Ovde je sve ije." Kao da nije mogao da se usredsredi. "Ova vruina ne mo e trajati veito." "Doktore!" prasnula je. "On mui tu enu." "Ne, ne mui je." Berenford se odjednom razgnevio. "To smesta zaboravi. On ini za nju sve to mo e. ta god da je mui, on sigurno to nije." Linden mu je uzvratila pogled, odmeravajui njegovo po tenje sve dok nije bi la sigurna da je Berenford Kovenantov prijatelj, bez obzira na nju. Onda je rekl a mirnim glasom. "Da ujem." Doktorovo lice postepeno je povratilo naviknut ironini izraz. "Za to ne sed ne ?" Brzo je pre la preko verande i smestila se na jednu stolicu. On je odmah u gasio svetlo i kroz ogradu je prodrla tama. "Bolje razmi ljam u mraku." Pre nego to su joj se oi privikle, ula je kriputanje susedne stolice kada je seo. Neko vreme su se uli samo zvuci njegove stolice i zrikavaca. Onda je izne nada progovorio. "Neke stvari ti neu rei. Neke ne mogu - neke ne znam. Ali uplela si se u ovo. Dugujem ti neka obja njenja." Onda je progovorio kao glas noi; slu ala ga je u napetom stanju - napola us redsreena, kao na pacijenta koji opisuje simptome, napola se priseajui mr avog, nervo znog mu karca koji ju je upitao glasom punim uenja i bola: "Za to ti?" "Pre jedanaest godina Tomas Kovenant je bio pisac sa jednim bestselerom, divnom enom po imenu D oana i novoroenim sinom Rod erom. On mrzi taj roman - ka e da je upalj - ali enu i sina voli i dalje. Ili misli da ih voli. Ja lino sumnjam u to. O n je izuzetno odan ovek. Ono to naziva ljubavlju ja bih nazvao odano u sopstvenom bol u. Pre jedanaest godina se ispostavilo da je infekcija na desnoj ruci posle dica lepre i ta dva prsta smo mu amputirali. Bio je poslat u leprozarijum u Luiz ijani, a D oana se razvela od njega. Da bi spreila da Rod er raste u neposrednom kont aktu sa gubavcem. Kada Kovenant govori o tome, izgleda kao da je njena odluka bi la savr eno razumna. Prirodno je da majka brine za dete. Ja mislim da je to njegov a konstrukcija. D oana se upla ila. Mislim da ju je prepala pomisao na to u ta e ga Ha nsenova bolest pretvoriti - a da ne govorim o njoj i Rod eru. Pobegla je." Po glasu se osetilo da je slegnuo ramenima. "Ali to je samo pretpostavka . injenica je da se ona razvela i on to ne porie. Nekoliko meseci kasnije napredov anje bolesti je zaustavljeno i on se vratio na 'Utoi te', sam. Poela su te ka vremena za njega. Svi susedi su se odselili. Bilo je ljudi u gradu koji su poku ali da ga primoraju da ode. Bio je nekoliko puta u na oj bolnici, drugi put napola mrtav..." Berenford kao da se trgao od tog seanja. "Bolest je opet bila aktivna. Poslali s mo ga nazad u leprozarijum. Kada se ponovo vratio kui, sve je bilo drugaije. Kao da je povratio razum. Stanje mu je stabilno ve deset godina. Mo da je malo ogoren - ne ba da bi se reklo n esiguran - ali pristupaan, razuman, spreman na saradnju. Svake godine podmiri raun za nekoliko na ih siroma nih pacijenata." Berenford je uzdahnuo. "udno je to, zna . Isti ljudi koji poku avaju da me pr eobrate, izgleda misle da i njemu treba spasenje. On je gubavac koji ne ide u cr kvu i ima novaca. Neki na i evanelisti smatraju to za uvredu Svemogueg." Profesionalni deo Lindeninog uma upijao je injenice koje joj je pru ao star iji lekar i procenjivao njegove subjektivne reakcije. Ali u ma ti je pred sobom vi dela Kovenantove obrise u tami. Njegovo lice eljno neega postepeno je postajalo sv e stvarnije. Videla je bore usamljenosti i emer u dr anju. Reagovala je na ukoenostnjegovog pona anja kao da je prepoznala druga. Na kraju krajeva, znala je kako izg ledaju gorina, gubitak i izolovanost. Ali doktorov govor probudio je u njoj i mnoga pitanja. elela je da zna gd e je Kovenant stekao tu postojanost. ta ga je izmenilo? Gde je na ao razlog dovoljn o sna an da ga ouva uprkos praznini ivota? I ta mu se to nedavno desilo, zbog ega ga j e izgubio? "Od tada", nastavio je upravnik bolnice, "objavio je sedam romana i tu s e stvarno osea razlika. Oh, pominjao je ne to o jo tri ili etiri rukopisa, ali o njim a ne znam ni ta drugo. injenica je da, ako ne bi znala, nikada ne bi ni pomislila d a je onaj bestseler i ostale romane napisao isti ovek. U pravu je to se tie onog pr vog. Prizeman je - obina ma tarija, melodrama. Ali ostali... Da si imala priliku da proita Ili u prodati du u radi krivice, videla bi da g ovori o tome kako je nedu nost divna stvar osim injenice da je nemona. Krivica je mo. Svi delotvorni ljudi su krivi, jer je kori enje moi krivica i samo krivi ljudi mogu da budu delotvorni. Pazite, delotvorni radi dobra. Samo prokletnici e biti spase ni." Linden se mr tila. Razumela je bar jedan odnos izmeu krivice i delotvornost i. Izvr ila je ubistvo i postala je lekar zato to je izvr ila ubistvo. Znala je da lj ude kao to je ona upravo elja da izglade krivicu vodi do moi. Ali nije na la ni ta - ni kakvo sredstvo za umirenje ni nadoknadu - koji bi potkrepili tvrdnju da e proklet nici biti spaseni. Mo da je Kovenant prevario doktora Berenforda: mo da je bio lud, ludak pod ve tom maskom postojanosti. Ili je mo da znao ne to to ona nije. Ne to to joj je trebalo. Od te pomisli ju je uhvatio strah. Iznenada je postala svesna noi, preaga stolice kako joj se urezuju u lea, zrikavaca. Po elela je da se spase od potrebe da se ponovo suoi sa Kovenantom. Tama je bila ispunjena mogunostima ozlede. Ali mora la je da razume ovaj izazov. Kada je Berenford zastao, podnosila je ti inu koliko je mogla, a onda tiho ponovila poetno pitanje. "Ko je ona?" Doktor je uzdahnuo. Sa njegove stolice zaulo se tiho pucketanje od uznemi renosti. Ali potpuno se umirio pre odgovora. "Njegova biv a ena. D oana." Linden se trgla. Ta informacija nudila je more obja njenja Kovenantovog un ezverenog, grozniavog pona anja. Ali to nije bilo dovoljno. "Za to se vratila? ta joj je?" Stariji ovek je ponovo poeo da se ljulja. "Sada smo se vratili na mesto gd e smo bili danas po podne. Ne mogu da ti ka em. Ne mogu da ti ka em za to se vratila j er mi je on to rekao u poverenju. Ako je u pravu..." Glas mu je utihnuo za trenu tak pre nego to je nastavio. "Ne mogu da ti ka em ta joj je, jer ni ja ne znam." Piljila je u lice koje nije videla. "Zato si me upleo u ovo." "Da." Odgovor je zvuao kao priznavanje smrtnosti. "Ima i drugih lekara u blizini. Mogao si pozvati i specijalistu." Grlo j oj se odjednom steglo; morala je s mukom da proguta pljuvaku pre nego to je nastav ila. "Za to ja?" "Pa, pretpostavljam..." U glasu mu se oseao gorak osmeh. "Mogao bih rei za to to si dobro obuena. Ali injenica je da sam pomislio na tebe jer si izgledala pri kladno. Ti i Kovenant biste mogli da razgovarate - ako biste pru ili sebi priliku. " "Razumem." U ti ini koja je nastupila, Linden je jeala u sebi. Zar je tolik o oito? Posle svega to sam uinila da se sakrijem, da maskiram, zar se jo vidi? Da bi se odbranila, podigla se na noge. Od stare gorine glas joj je zvuao alostivo. "Nad am se da u ivate u izigravanju Boga." Dugo je utao pre nego to je tiho odgovorio. "Ako je to ono to radim - ne, n e u ivam. Ali ja ne mislim tako. Jednostavno imam posla preko glave. Zato sam te z amolio za pomo." Pomo, frknula je Linden u sebi. Isuse Hriste! Ali nije glasno izrazila sv oje negodovanje. Doktor Berenford ju je ponovo dodirnuo, polo io je prst na nerve koji su vladali njome. Po to nije elela da prizna svoju slabost, svoj bes, svoju ne mogunost izbora, pro la je kraj njega ka spoljnim vratima verande. "Laku no", rekla je ravnim glasom. "Laku no, Linden." Nije je upitao ta e uiniti. Mo da ju je razumeo. Mo da samo nije imao hrabrosti. U la je u auto i po la nazad ka "Utoi tu". Vozila je polako, poku avajui da povrati oseanje perspektive. Tano, sada vi e n ema izbora; ali ne zato to je bespomona. Pre zato to je ve nainila izbor - nainila ga odavno, kada je oduila da bude lekar. Namerno je odabrala da bude ovo to je sada. Ako joj neke posledice te odluke zadaju bol - pa, svuda ima bola. Zaslu ila je sva ki bol koji treba da podnese. Tek kada je stigla do pra njavog puta, setila se da nije pitala Berenforda za onog starca. Mogla je da vidi svetlo u Kovenantovoj kui. Zgrada je le ala svetlucajui na pozadini tamnog drvea, nalik na svica kojeg e progutati uma i no. Meseina je samo poj aavala taj utisak; gotovo pun Mesec pretvorio je livadu u srebrno jezero, zaarano i bezdano, ali nije dotakao crno drvee ni kuu koja je le ala u njihovoj senci. Linde n je drhtala na vla nom vazduhu i vozila vrsto ste ui volan, napetih ula, kao da se pri bli ava krizi. Zaustavila se dvadeset jardi od kue i parkirala auto tako da je ostao izl o en meseini. Budi to jesi. Nije znala kako. Mora da ga je pribli avanje njenih farova upozorilo. Kada je pri la vratima, upalila se sijalica iznad njih. Izi ao je da je doeka. Dr anje mu je bilo uspravno i odbojno, onako ocrtanom utim svetlom iza lea. Nije mogla da mu razazna lice. "Doktore Averi." Glas mu je bio grub i hrapav. "Odlazite." "Ne." Zbog neujednaenog disanja govorila je isprekidano, re po re. "Ne dok je ne vidim." "Nju?" "Va u biv u enu." Za trenutak je utao, a onda je zare ao. " ta vam je jo to kopile reklo?" Zanemarila je njegov bes. "Treba vam pomo." Ramena su mu se pogrbila kao da prigu uje odgovor. "Pogre io je. Ne treba mi pomo. Ni vi mi ne trebate. Odlazite." "Ne." Nije se predavala. "U pravu je. Iscrpljeni ste. Izmuilo vas je to to se sami starate o njoj. Mogu vam pomoi." "Ne mo ete", apnuo je, grozniavo se opirui. "Njoj ne treba lekar. Samo je tre ba ostaviti na miru." "Poverovau kada je vidim." Ukoio se kao da se ona pokrenula, poku ala da proe kraj njega. "Ovde ste ulj ez. Ako ne odete, pozvau erifa." Razbesnela ju je la nost polo aja u kome se na la. "Prokletstvo!" obrecnula se . "ega se to bojite?" "Vas." Glas mu je bio ozbiljan i leden. "Mene? Pa uop te me ne poznajete." "Ni vi ne poznajete mene. Ne znate ta se ovde de ava. Nema naina da razumete . I niste odabrali to." Bacao je rei na nju kao no eve. "Berenford vas je uvukao u ovo. Onaj starac..." Progutao je knedlu pre nego to je nastavio, "spasli ste ga i on vas je odabrao, a vi nemate pojma ta to znai. Nemate predstavu za ta vas je oda brao. Pakla mu, ne mogu to da podnesem! Odlazite." "Kakve to veze ima sa vama?" Trudila se da ga razume. "Za to mislite da to ima neke veze sa vama?" "Zato to znam." " ta znate?" Nije mogla da trpi njegovo nadmeno odbijanje. "Za to ste vi tol iko naroiti? Zbog lepre? Zar mislite da vam to to ste gubavac daje iskljuivo lino pr avo na usamljenost ili bol? Ne budite uobra eni. Ima i drugih ljudi na svetu koji pate i ne mora se biti gubavac da biste ih razumeli. ta je to toliko naroito na va ma?" Njen bes ga je zaustavio. Nije mogla da mu vidi lice; ali dr anje kao da m u se povilo dok je razmi ljao. Trenutak kasnije oprezno je odgovorio. "Ni ta na meni . Ali ja sam upleten u tu stvar, a vi niste. Ja znam, a vi ne. Ne mogu da vam ob jasnim. Ne razumete to to inite." "Onda mi recite. Pomozite mi da razumem. Tako u nainiti pravilan izbor.""Doktore Averi." Glas mu je odjednom opet bio grub. "Mo da patnja nije lina stvar. Mo da bolest i bol spadaju u javne poslove. Ali ovo jeste privatno." Njegova estina ju je uutkala. Borila se sa njim u mislima, ali nije na la nai na da ga savlada. Znao je vi e od nje - istrpeo je vi e, stekao vi e, nauio vi e. Ali ipa k nije mogla da popusti. Trebalo joj je nekakvo obja njenje. Noni vazduh bio je gus t i vla an i zamagljivao je znaenje zvezda. Po to nije imala nikakv drugi argument, s uprotstavila mu se sopstvenim nerazumevanjem. "Nije mi rekao samo 'Budi to jesi'" , izgovorila je. Kovenant se zgrio. Nepomino je stajala, sve dok ga podozrenje nije naterla o da upita prigu enim glasom. " ta jo ?" "Rekao je: 'Ne pla i se. Nee pogre iti, ma kako te napao.'" Zastala je, ne elei da ka e i ostatak. Kovenantu su ramena poela da podrhtavaju. Odluno je nastavila nap ad. "Na koga je to mislio? Na vas?" Nije joj odgovorio. Rukama je pritiskao lice, prigu ujui oseanja. "Ili na nekoga drugog? Je li neko naudio D oani?" Zvuk bola mu je skliznuo kroz zube pre nego to je stigao da ih stegne. "Ili e se ne to meni desiti? Kakve veze ima taj starac sa mnom? Za to ka ete da me je odabrao?" "Koristi te." Kovenantove ake su prigu ivale glas. Ali uspeo je da se savla da. Kada je spustio ruke, glas mu je bio tup i slab, kao padanje pepela. "On je kao Berenford. Misli da mi treba pomo. Misli da ovog puta ne mogu sam." Trebalo j e da zvui gorko; ali izgubio je ak i tu sposobnost. "Jedina razlika je to to on zna - ono to ja znam." "Pa, recite mi", ponovo je zatra ila Linden. "Dajte da poku am." Kovenant se snagom volje ispravio, tako da je stajao pravo pod svetlom. "Ne. Mo da ne mogu da vas zaustavim, ali, do avola, sigurno ne moram da vam dopusti m. Neu da uestvujem u tome. Ako ste se namerili da se ume ate, moraete nai naina da to uradite iza mojih lea." Zastao je kao da je zavr io, ali onda je jo jednom planuo. " I recite tom propalici Berenfordu da za promenu poku a malo da mi veruje!" U grlu su joj podrhtavali odgovori. elela je da uzvrati vikom: Za to bi? Ni vi ne verujete nikome! Ali dok je uzimala vazduh, prolomio se krik. enski krik, bolan i grozan. Nemogue je da neko osea toliki u as i ostane razu man. Zvuao je kao krik srca noi. Pre nego to je zamro, Linden je ve prolazila pored Kovenanta ka ulazu. Uhvatio ju je za ruku; otrgla se od stiska osakaene ake i stresla ga. "Ja sam lekar." Ne dajui mu vremena za dozvolu ili zabranu, naglim pokretom otvorila je vrata i u la u kuu. Na la se u dnevnoj sobi. Izgledala je ogoljeno, uprkos tepisima i policama za knjige; nije bilo slika ni ukrasa; jedini name taj bila je dugaka, tvrda sofa s a stoiem. Nalazili su se nasred poda, kao da prostor oko njih mora biti prohodan. Bacila je pogled na sobu i po la niz kratak hodnik ka kuhinji. I ovde su s to i dve visoke stolice sa naslonom zauzimali sredi nji prostor. Pro la je kraj njih i skrenula u sledei hodnik. Kovenant je urio za njom dok je prolazila kraj dvoja otvorenih vrata - kupatilo, njegova spavaa soba - da bi stigla do onih na kraju h odnika. Bila su zatvorena. Smesta je posegnula ka kvaki. Zgrabio ju je za zglavak. "Slu ajte." Glas mora da mu je bio pun oseanja hitnje, strepnje, neega - ali ona to nije ula. "Ovo morate razumeti. Postoji samo jedan nain da se povredi ovek koji je sve izgubio. Vratite mu ne to uni teno." epala je kvaku slobodnom rukom. Pustio ju je. Otvorila je vrata i u la u sobu. Sva svetla su bila upaljena. D oana je sedela na gvozdenom krevetu nasred sobe. lanci na rukama i nogama bili su joj vezani komadima platna koji su joj dopu tali da sedne ili legne, ali su je spreavali da spoji ake. Dugaka pamuna spavaica koja joj je pokrivala mr ave udove bila je obmotana oko nje od naglih pokreta. Burma od belog zlata visila joj je na srebrnom lancu oko vrata. Nije pogledala Kovenanta. Pogled joj je skoio na Linden, a divlji bes joj je izobliio lice. Imala je oi pune besnila, oi pomamne lavice. U grlu su joj podrhtavali jecaji. Bleda ko a kao da joj je bila razapeta preko kostiju. Linden je osetila da je zahvata nagonska odbojnost. Nije mogla da razmi lj a. Nije bila navikla na ovoliko divlja tvo. Naru avalo je sva njena shvatanja o bole sti i bolu, blokiralo joj je reakcije. Ovo nije bila obina ljudska nesposobnost i li bol koji narastu do nivoa oaja; ovo je bila ista svirepost, usredsreena i smrton osna. Morala je da natera sebe na korak napred. Ali kada je pri la eni i sa oklevan jem pru ila ruku, D oana je krenula da je ugrize kao podivljala maka. Linden se nesve sno povukla. "Blagi Bo e!" jeknula je. " ta joj je?" D oana je podigla glavu i ispustila krik nalik na agoniju prokletnika. Kovenant nije mogao da govori. Lice mu se izobliilo od patnje. Pri ao je D oa ni. Nespretno je razvezao vor oko leve ruke i oslobodio je. Istog asa je zamahnula da ga ogrebe, izvijajui itavo telo da ga dosegne. Izbegao ju je i uhvatio za podl akticu. Linden ga je sa nemim cviljenjem gledala kako pu ta da mu D oanini nokti raz deru levu nadlanicu. Iz rana je navrla krv. D oana je zaronila prste u njegovu krv. Brzo je prinela aku ustima i eljno, pohlepno poela da je sisa. Ukus krvi kao da joj je povratio svest o sebi. Skoro istog asa sa lica jo j je i ilelo ludilo. Oi su joj smek ale, usne zadrhtale. "Oh, Tome", zacvilela je, "ta ko mi je ao. Ne mogu... on mi je u umu i ne mogu da ga istisnem. On te mrzi. On m e... tera me..." poela je slomljeno da jeca. Ova prisebnost je okrutno delovala n a nju. Kovenant je seo na krevet kraj nje i zagrlio je. "Znam." Glas mu je ispu njavao sobu bolom. "Razumem." "Tome", plakala je, "pomozi mi, Tome." "Hou." Njegov glas obeavao je da e se suoiti sa svakim zadatkom, uiniti svaku rtvu, poiniti svaki zloin. "im on bude spreman. Oslobodiu te." Njeni krhki udovi postepeno su se opustili. Jecaji su se uti ali. Bila je iscrpljena. Kada ju je polo io na krevet, zatvorila je oi i zaspala sa prstima u us tima kao dete. Kovenant je izvukao papirnu maramicu iz kutije na stolu kraj kreveta i p ritisnuo je na nadlanicu. Onda je ne no izvukao D oani prste iz usta i ponovo joj ve zao ruku. Tek tada je pogledao Linden. "Ne boli", rekao je. "Nadlanice su mi ve godinama neosetljive." Sa lica m u je nestao izraz muenja; sada je bilo prazno, osim to je pokazivalo dugi premor o d bola koji nije mogao da zalei. Dok je gledala kako mu krv natapa maramicu, znala je da treba da uini ne to oko te ozlede. Ali sr njenog bia je posrnula, pokazala se nedoraslom D oani; nije m ogla podneti da ga dodirne. Nije imala odgovor na ono to je videla. Za trenutak s u joj se oi ispunile suzama bespomonosti. Samo stara navika strogosti ju je zadr ala da se ne rasplae. Samo ju je njena potreba zadr ala da ne pobegne u no. Naterala ju je da gorko progovori. "Sada ete mi rei ta joj je." "Da", promrmljao je, "izgleda da hou." 3. ZAVET utke ju je poveo natrag u dnevnu sobu. Dr ao ju je pod ruku nekako neodluno, kao da se boji najobinijeg ljudskog dodira. Kada je sela na kau, pokazao joj je s voju povredu i ostavio je samu. Bilo joj je drago. Bila je o amuena neuspehom; treb alo joj je vremena da povrati vlast nad sobom. ta joj se desilo? Nije znala ni ta o zlu, nije ak ni verovala u to; ali vide la ga je u D oaninoj divljoj gladi. Bila je uve bana da posmatra svet kroz prizmu fu nkcije i bolesti, leenja i lekova, uspeha i smrti. Rei kao dobro i zlo nisu joj ni t a znaile. Ali D oana! Odakle potie tolika zlokobna divljanost? I kako...? Kada se Kovenant vratio, desnice obmotane belim zavojem, zagledala se u njega zahtevajui obja njenje. Stao je pred nju, ne gledajui je u oi. Dr ao se nekako skljokano, ostavljajui utisak napu tenosti; ko a u uglovima oiju mu se lju tila kao da mu obeshrabrenost otkida tkivo. Ali izraz usta pokazivao je nauenu odlunost; bila su iskrivljena od odbi janja. Trenutak kasnije, promrmljao je: "Sada vidite za to nisam hteo da znate za nju". Ushodao se po sobi. "Niko ne zna", govorio je kao da upa rei iz najlinije dubine srca, "osim Be renforda i Megan Roman. Zakon ne gleda blagonaklono na ljude koji dr e druge ljude zatvorene - ak ni u stanju u kome je ona. Nemam nikakvih zakonskih prava nad njo m. Trebalo bi da je predam vlastima. Ali toliko dugo sam iveo bez blagodeti zakon a da me boli briga." "Ali ta joj je?" Linden nije uspela da ukloni drhtaj iz glasa; bila je su vi e napeta da bi zvuala smireno. On je uzdahnuo. "Potrebno joj je da me povredi. edna je toga - zato je to liko nasilna. To je najbolji nain koji je uspela da smisli kako bi kaznila sebe." Uz bolni trzaj, Lindenin analitiki nagon ponovo je stupio u dejstvo. Para noja, presudila je u sebi. D oana je paranoik. Ali glasno je nastavila da pita. "A li za to? ta joj se desilo?" Kovenant se zaustavio, pogledao je kao da joj odmerava kapacitet za isti nu, a onda nastavio da hoda. "Naravno", promrmljao je, "Berenford misli drugaije. On smatra da je u pi tanju psihijatrijski problem. Jedini razlog to nije poklu ao da je odvoji od mene j este taj to razume za to elim da se staram o njoj. Bar delimino. Njegova ena je oduzet a i on nikada ne bi ni pomislio da prebaci problem na tua lea. Nisam mu rekao koli ko je edna krvi." Izbegavao je odgovor. Linden je s mukom pribirala strpljenje. "Pa zar to nije psihijatrijski problem? Zar doktor Berenford nije mogao da odredi psihike u zroke? ta bi drugo moglo biti?" Kovenant je oklevao pre nego to je zami ljeno odgovorio. "On ne zna ta se de a va." "Stalno mi to ponavljate. Suvi e je nalik na izgovor." "Ne", uzvratio je, "nije izgovor. To je istina. Nemate dovoljno znanja d a razumete." "Kako mo ete biti toliko prokleto sigurni?" Glas joj je postao grub od nap ora samokontrole. "Pola ivota sam provela poma ui ljudima koji pate." elela je da dod a - shvatite ve jednom da sam lekar - ali grlo joj se steglo od tih rei. Maloas nij e uspela... Za trenutak mu se pogled trgao kao da je uzmeniren moguno u da ona ima dovol jno znanja, ali brzo je odmahnuo glavom. Kada je nastavio, nije uspevala da odre di kakav odgovor je re io da joj pru i. "Ne bih ni znao", rekao je, "da mi nisu telefonirali njeni roditelji. Pr e mo da mesec dana. Nismo u nekoj velikoj ljubavi, ali bili su prepadnuti. Rekli s u mu sve to znaju. Verovatno je to stara pria. Jedino to je ini novom jeste bol koji nanosi. D o ana se razvela od mene kada je otkriveno da imam lepru. Pre jedanaest godina. Uz ela je Rod era i vratila se svojima. Mislila je da je u pravu - ah, prokletstvo, g odinama sam i ja mislio da je u pravu. Deca su mnogo podlo nija lepri od odraslih. I tako se razvela od mene. Za Rod erovo dobro. Ali nije uspelo. Duboko u sebi, verovala je da me je izdala. Te ko je opro stiti sebi kada napustite nekoga koga volite - nekoga kome ste potrebni. To naru a va va e samopo tovanje. Kao i lepra. Gloe vas iznutra. Ubrzo postajete moralni bogalj . Neko vreme je izdr avala. Onda je poela da tra i lek." Njegov glas i podaci koje joj je pru ao umirili su Linden. Dok je koraao pr ed njom, postala je svesna njegovog dr anja, posebnosti i pa nje svih njegovih pokre ta. Kretao se oko stoia kao da predstavlja opasnost. Neprestano je ispitivao sebe pogledom, proveravajui naizmenino svaku aku, ruku, noge, grudi, kao da oekuje da vid i kako se povredio, a da nije svestan toga. itala je o tome. Ovo samoispitivanje se zvalo VPE - vizuelni pregled ekst remiteta. Kao i pa nja sa kojom se kretao, spadalo je u disciplinu koja mu je bila neophodna da bi obuzdao svoju bolest. Zbog o teenja koje je lepra nanela nervima, najvea pretnja po njegovo zdravlje bila je mogunost da se udari, opee, ogrebe ili p osee, a da to ne shvati. Tada bi se nezaleena povreda mogla inficirati. Zato se kr etao to je pa ljivije mogao. itava kua bila je tako name tena da svede na najmanju merurizik od izboenih uglova, prepreka, nesrea. I redovno je pregledao sebe, tra ei znak e opasnosti. Ovo objektivno, struno posmatranje pomoglo joj je da povrati svest o sebi . Postepeno je postala sposobnija da bez nestrpljenja slu a ovo okoli no obja njenje. Nije pravio pauze. "Prvo je poku ala sa psihologijom. elela je da veruje da je sve samo plod njenog uma - a um se mo e popraviti, kao slomljena ruka. Poela je da se bavi psiholo kim zavrzlamama onako kako neki ljudi menjaju automobile - sva ke godine ne to novo. Kao da je njen problem mentalni, a ne duhovni. Za njene roditelje to je bilo besmisleno, ali poku ali su da budu popustlj ivi, inei sve to mogu da Rod er ima postojan dom. I taman su pomislili da e sve biti u redu, a ona je iznenada napustila to i postala religiozna. I oni su verovali da e joj vera pru iti re enje. Pa, za veinu l judi je to dovoljno dobro, ali ona nije dobila ono to je elela. Bilo je suvi e lako. A itavo vreme njena bolest je napredovala. Pre godinu dana postala je fanatik. U zela je Rod era i pridru ila se komuni. To je jedno od onih mesta gde ljudi ue ekstaz u poni enja, a voa propoveda ljubav i masovno samoubistvo. Mora da je bila potpuno oajna - gotovo itavog ivota jedino je elela da veruj e da je savr eno ispravna. Ali posle tolikih godina proma aja, nije joj ostala nikak va odbrana. ta je jo mogla da izgubi?" Linden nije bila potpuno ubeena. Nije verovala u Boga ni ta vi e nego u pojmo ve dobra i zla. Ali Kovenantov bes ju je uhvatio. Oi su mu se ovla ile od gneva i b ola; usne su mu bile tanke kao o trica no a. Verovao je u ono to govori. Mora da joj se na licu ocrtavala sumnjiavost; u njegovom glasu osetio se odjek D oanine divljine. "Ne morate verovati u Boga da biste shvatili kroz ta je pr olazila. Patila je od neega to smrtnici ne mogu izleiti. Nije mogla ak ni da sprei on o to ju je nagrizalo. Mo da nije znala ta je to to poku ava da izlei. Tra ila je magiju, eku mo koja e moi da posegne u nju i isceli je - kada poku ate sve naine na svetu i ni t a ne upali, ponete da razmi ljate o vatri. Spaliti bol. elela je da kazni sebe, da n ae nekakvo odricanje kojim e presei unutra nje truljenje." Glas mu se slomio; ali smesta je povratio kontrolu. "Znam sve o tome. Al i ona nije imala nikakvu odbranu. Otvorila mu je vrata i on je uvideo da ima pre d sobom savr eno orue, pa ju je upotrebio - upotrebio je kada je postala suvi e o teena da makar razume za ta je to on upotrebljava." Upotrebljava? Linden nije razumela. Ko? Kovenant je postepeno suzbio bes. "Naravno, njeni roditelji nisu imali p ojma o tome. Kako bi i mogli? Jedino su znali da ih je pre est nedelja probudila usred noi i poela da blebee. Ona je prorok, imala je viziju, Bog joj je namenio mis iju. Kletve i odmazde gre nima, smrt bolesnima i nevernicima. Jedino to su uspeli d a razaberu bilo je da eli da se oni staraju o Rod eru. Onda je oti la i otada je vi e n isu videli. Posle par nedelja pozvali su mene. Nisam je video - tada sam prvi put uo o tome. Ali pre oko dve nedelje pojavila se ovde. U unjala mi se u sobu tokom noi i poku ala da mi zdere lice. Da nije bila iscrpljena, uspela bi. Mora da je itav put pre la pe ice." I sam je izgledao suvi e iscrpljen za toliko koraanja. Pocrvenele oi su mu d avale bolestan izraz, a ruke su mu drhtale. Koliko dugo nije imao sna ni predaha ? Dve nedelje? Kada je seo na drugi kraj kaua, Linden se okrenula tako da je mogl a dalje da ga prouava. Duboko u sebi poela je da traga za nainom da mu da neki seda tiv. "Od tada smo", uzdahnuo je, "Berenford i ja preuzeli brigu o njoj. Ukljui o sam ga u ovo jer je on jedini lekar koga poznajem. On misli da nisam u pravu, ali poma e mi. Ili mi je bar pomagao. Dok nije uvukao i vas." Bio je suvi e umoran d a bi zvuao ogoreno. "Poku avam da je dosegnem kako god znam i umem, a on joj daje le kove koji bi trebali da joj razbistre um. Ili bar da je umire koliko da je nahra nim. Ostavljam svetlo uvek upaljeno. Ne to joj se desi kad ostane sama u mraku. Po staje opsednuta - bojim se da bi slomila ruku ili ne to slino." Zautao je. Oito je stigao do kraja prie - ili do kraja snage. Linden je osea la da je obja njenje nepotpuno, ali zasad je ostavila pitanja da ekaju. Trebala mu je pomo, olak anje napetosti. "Mo da bi je stvarno trebalo smestiti u bolnicu", oprez no je rekla. "Sigurna sam da doktor Berenford ini sve to mo e, ali tamo imaju raznedijagnostike postupke koje on ovde ne mo e da koristi. Kad bi bila u bolnici..." "Kad bi bila u bolnici" - okrenuo se ka njoj toliko grubo da se trgla "stavili bi joj ludaku ko ulju i silom je hranili triput dnevno, elektro okovima bi j oj spr ili mozak i toliko bi je nakljukali lekovima da ne bi znala kako se zove ni da je sam njen Bog pozove, a to niemu ne bi slu ilo! Prokletstvo, ona mi je bila en a!" Mahnuo je desnom rukom. "Jo nosim prokletu burmu!" "Zar mislite da doktori to rade?" Odjednom je ivnula; zbog proma aja je ima la potrebu da se brani. "Da mue bolesnike?" Borio se da savlada gnev. "Doktori poku avaju da izlee problem, razumeli ga ili ne. To ne pali uvek. Ovo ne spada u stvari koje doktori umeju da izlee." "Je li to injenica?" Nije elela da ga izaziva; ali ponela su je sopstvena oseanja. "Recite mi onda kakvo dobro joj vi inite." Trgao se. Bes i bol su se borili u njemu; ali savladao ih je. Onda je je dnostavno odgovorio. "Do la je kod mene." "Nije bila svesna ta ini." "Ali ja jesam." Njegova gorina bila je pora avajua. "Ja je dovoljno razumem. Jedino ja joj mogu pomoi." U Linden se kuvao bes. " ta to razumete?" Naglo se digao na noge. Bio je olienje gneva, uspravan i moan uprkos slabo sti - zbog estine u srcu. Oi su mu bile kao eravice; kada je progovorio, svaka re pa dala je vrsto, kao komad granita. "Ona je opsednuta." Linden je zatreptala. "Opsednuta?" Doekao ju je nespremnu. Kao da je govo rio nerazumljivim jezikom. Ovo je dvadeseti vek; medicinska nauka nije ozbiljno shvatala opsednutost ve vi e od sto godina. I sama je ustala. "Jeste li poludeli?" Oekivala je da e se povui, ali on je jo imao oru ja u rezervi. Izdr ao je njen p ogled, a njegovo lice - izmenjeno i prei eno nekim uzdr anim ubeenjem - uinilo ju je sve snom sopstvenog moralnog siroma tva. Kada je odvratio pogled, nije to uinio zato to je postien ili pora en; odvratio je pogled da bi nju po tedeo posledica svog znanja. "Vidite?" promrmljao je. "To je problem iskustva. Naprosto, niste opreml jeni da razumete." "Pobogu!" pobunila se. "To je ne to najuobra enije to sam ikada ula. Stojite t u i sipate najneverovatnije besmislice, a kada vam postavim pitanje, smesta pret postavite da ne to sa mnom nije u redu. Odakle vam smelosti da..." "Doktore Averi." Glas mu je bio tih i pretei. "Nisam rekao da vama ne to fa li." Nije ga slu ala. "Patite od tipinog sluaja paranoje, gospodine Kovenante." O dsecala je re po re. "Mislite da svako ko sumnja u vas nije itav. Vi ste ud beniki pri mer." Pobesnela do nerazumnosti, okrenula se i po la ka vratima - be ei od njega i divlje se borei da poveruje da ne be i. Ali on je po ao za njom i uhvatio je za ramen a. Naglo se okrenula ka njemu kao da ju je napao. Nije je napao. Spustio je ruke i zgrio ih kao da udi da naini gest preklinj anja. Lice mu je bilo otvoreno i ranjivo; nagonski je osetila da bi ga u tom asu mogla pitati bilo ta i da bi joj odgovorio to bolje ume. "Molim vas", apnuo je. "Vi ste u nemoguoj situaciji, a ja vam nimalo nisam olak ao. Ali molim vas. Bar razmis lite o mogunosti da znam ta radim." Ve je imala spreman odgovor, ali se predomislila i outala. Bila je besna, ne zato to je imala prava da to bude, nego zato to joj je njegovo dr anje pokazalo k oliko je duboko zapala u gre ku. Progutala je knedlu da prigu i jeanje i gotovo pru ila ruku ka njemu da se izvini. Ali zaslu ivao je ne to vi e od izvinjenja. Oprezno je pr ogovorila. "Razmisliu." Nije mogla da ga pogleda u oi. "Neu ni ta preduzeti pre nego t o ponovo razgovaram sa vama." Tek tada je izi la iz kue, zapravo be ei od zahteva njegovih nerazumljivih ubee nja. Ruke su joj izdajniki podrhtavale dok je otvarala auto i sedala za volan. Vratila se u stan nosei u ustima ukus poraza nalik na bolest. Trebala joj je uteha; ali na musavim zidovima nje bilo utehe, ni u iskrz anim i odljuskanim podnim daskama koje su joj mueniki kripale pod nogama. Prihvatil a je taj stan upravo zato to joj nije nudio nikakvu utehu, ali ena koja je donela tu odluku nikada se nije povila pod zahtevima svog posla. Sada, prvi put od trenutka ubistva pre petnaest godina, kada joj je na ramena pao teret krvi, udela je za te enjem. ivela je u svetu u kome te enje nije postojalo. Po to nije mogla da smisli ni ta drugo, oti la je u postelju. Napetost i oznojeni ar avi dugo su je dr ali budnu; kada je konano zaspala, sn ovi su joj bili puni znoja i straha u vreloj noi. Starac, Kovenant, D oana - svi su brbljali o Njemu, poku avajui da je upozore. O Njemu, koji je opseo D oanu iz razlog a suvi e okrutnih da bi bili obja njeni. O Njemu, koji je nameravao da im svima naud i. Ali konano je zapala u dublji san i zlo se povuklo u svoje skrovi te. Probudilo ju je kucanje na vratima. Glava joj je bila oteena od ko mara, a kucanje je zvualo boja ljivo, kao da on aj pred vratima veruje da je stan opasan. Ali zahtevalo je odgovor. Ona je bila lekar. Kada je otvorila oi, mozak joj je prostrelilo svetlo kasnog jutra. Jeei, izvukla se iz kreveta, ogrnula se i po la da otvori. Na odmori tu je stajala sitna, pla ljiva enica sa sjajnim oima i drhtavim ruka ma. Boja ljivo je upitala. "Vi ste doktor Averi? Doktor Linden Averi?" Linden je sa naporom proistila grlo. "Da." "Zvao je doktor Berenford." ena kao da nije imala pojma ta govori. "Ja sam njegova sekretarica. Nemate telefon. Ja ne radim subotom, ali pozvao me je kui. e li da vas vidi. Trebalo bi da obilazi pacijente." "Da me vidi?" Pro eo ju je udar slutnje. "Gde?" "Rekao je da ete znati gde." ena je uporno nastavila. "Ja sam njegova sekr etarica. Ne radim subotom, ali uvek sam voljna da mu pomognem. On je dobar ovek dobar lekar. Njegova ena je imala deju paralizu. Trebalo bi da obilazi pacijente. " Linden je zatvorila oi. Da je mogla da sakupi imalo snage, kriknula bi: Z a to mi to inite? Ali bila je iscrpljena snovima i sumnjama. Promrmljala je: "Hvala ", i zatvorila vrata. Za trenutak je nepomino stajala; naslonila se na vrata kao da ih dr i zatvo rena, elei da vrisne. Ali doktor Berenford se ne bi trudio da je zove da situacija nije hitna. Morala je da poe. Dok je oblaila juera nju odeu i e ljala se, shvatila je da je ve donela odluku. egde tokom noi odluila se na privr enost Kovenantu. Nije razumela ta je to sa D oanom, ni kako on misli da joj pomogne; ali privukao ju je. Ona ista nepomirljivost koj a ju je toliko naljutila istovremeno ju je duboko dirnula; bila je podlo na udnoj p rivlanosti njegovog besa, njegove nu de, njegove paradoksalno divlje i saoseajne odl unosti da ostane odan biv oj eni. Na brzinu je popila a u usa da razbistri glavu i po la do auta. Dan je ve bio neprirodno vreo; sunce joj je vrealo oi. Oseala je udnu vrtogla vicu i odvojenost, kao da ima halucinaciju, dok je skretala na pra njavi put i pri bli avala se Kovenantovoj kui. Isprva nije poverovala sopstvenim oima kada je ugleda la tamne mrlje na zidovima. Parkirala je kraj Berenfordovog auta i urno izi la da pogleda. Kraj samog ulaza, beli zid bio je naru en velikim grubim trouglom. Bio je tamnocrven, kao osu ena krv. ustrost poteza ju je uverila da je stvarno u pitanju k rv. Poela je da tri. Uletela je u dnevnu sobu i utvrdila da je i ona oskrnavljena. Name taj je ostao nedirnut; ali sve je bilo zamrljano i natopljeno krvlju. Mora da su po sob i prosute itave kofe krvi. U vazduhu je visio muno slatkasti miris. Na podu kraj stoia le ala je pu ka. eludac joj se zgrio. Pritisla je dlanove na usta da ne bi kriknula. Sva ov a krv nije mogla poticati iz ljudskog tela. Kakav u as... Onda je ugledala doktora Berenforda. Sedeo je za kuhinjsjkim stolom, sa o ljom u rukama. Gledao je u nju. Po la je ka njemu i zaustila: " ta se, pobogu...?" Zaustavio ju je pokretom upozorenja. "Tiho", rekao je. "On spava." Za trenutak je piljila u upravnika bolnice. Ali bila je naviknuta na hit ne sluajeve; brzo je uspostavila samokontrolu. Kreui se kao da mu dokazuje svoju smirenost, na la je olju, napunila je kafom i sela na drugu stolicu za starim emajlir anim stolom. " ta se desilo?" upitala je ravnim glasom. Berenford je otpio kafu. Sav humor je i ezao iz njega i ruke su mu drhtale. "Pretpostavljam da je sve vreme bio u pravu." Nije je gledao u oi. "Nema je." "Nema?" Za trenutak je izgubila kontrolu. Nema? Jedva je disala od udara srca. "Da li je neko tra i?" "Policija", glasio je odgovor. "Megan Roman - jesam li ti priao o njoj? O na mu je advokat. Vratila se u grad kada sam ja stigao ovamo - pre dva sata. Da potpali vatru pod erifom. U ovom asu svi pokretni policajci u okrugu verovatno su u poteri. Jedini razlog to se ne vide automobili jeste taj to na erif - blagosloveno bilo njegovo toplo srce - ne dozvoljava da se njegovi ljudi parkiraju blizu gub avca." "Dobro." Linden se uhvatila svoje obuke, ste ui je obema rukama. "Recite mi ta se desilo." Nainio je bespomoan gest. "Zaista ne znam. Znam samo ono to je rekao gospoi Roman - ono to je rekao meni. To nema nikakvog smisla." Uzdahnuo je. "Pa, evo ta k a e. Ne to posle ponoi, uo je ljude pred vratima. Proveo je vei deo veeri poku avajui da okupa, ali posle toga je zaspao. Nije se probudio sve dok ti ljudi nisu poeli da se pona aju kao da e provaliti vrata. Nije morao da ih pita ta ele. Pretpostavljam da je oekivao ne to ovako jo otka ko se D oana pojavila. Oti ao je po pu ku - jeste li znali da ima pu ku? Tra io je od Mega n Roman da mu je kupi pro le nedelje. Za samoodbranu - kao da lepra nije najbolja mogua odbrana." Primetio je njeno nestrpljenje i vratio se prii. "U svakom sluaju, uzeo je pu ku i upalio sva svetla. Onda je otvorio vrata. Oni su upali - njih pet- est. Ka e da su bili obueni u vree i pepeo." Berenfor d je iskrivio lice. "Ako je i prepoznao ikoga, nee da ka e. Uperio je pu ku u njih i rekao im da ne da D oanu. Ali oni su se pona ali kao da ele da budu upucani. A kada je stvarno trebal o opaliti, on nije mogao. ak ni da bi spasao biv u enu." Odmahnuo je glavom. "Poku ao je da se bori golim rukama, ali sam protiv estorice nije imao izgleda. Negde rano ujutro osvestio se dovoljno dugo da zove Megan Roman. Govorio je nepovezano - ponavljao je da ponu potragu, ali nije mogao da ka e za to - ali bar je bio dovoljno priseban da shvati da mu treba pomo. Onda se ponovo onesvestio. Kada je Megan stigla ovamo, na la ga je na podu. Sve je bilo puno krvi. Ko god da su, mora da su iscedili itavu kravu." Progutao je kafu kao da je to protivotrov z a zadah u vazduhu. "Pa, podigla ga je na noge i on ju je poveo da provere D oanu. Nije je bilo. Veze su preseene." "Nisu je ubili?" prekinula ga je Linden. Pogledao ju je. "On ka e da nisu. Kako mo e da zna - nagaajte kao i ja." Tren utak kasnije je nastavio. "No, Megan je pozvala mene. Kada sam stigao, oti la je d a vidi mo e li se pronai D oana. Ja sam ga pregledao; izgleda da je dobro. Pati od is crpljenosti koliko i od svega ostalog." Linden je odbacila sumnje u Kovenantovo stanje. "Ja u ga paziti." Klimnuo je glavom. "Zato sam te i pozvao." Ispila je jo malo kafe da se smiri, a onda oprezno upitala. "Da li znate ko je to bio?" "Pitao sam ga", odgovorio je Berenford mr tei se. "Rekao je 'Kako, do avola, ja to mogu znati?'" "Pa dobro, a ta e im ona?" Zamislio se za trenutak pre nego to je odgovorio. "Zna , najgore u svemu je ste to to... mislim da on zna." Zbunjenost ju je uinila d angrizavom. "Pa za to nam onda ne ka e?" "Te ko je rei", polako je odvratio lekar. "Mislim da on smatra kako bismo g a zaustavili kad bismo znali ta se de ava." Linden nije odgovorila. Vi e nije bila spremna da poku ava da sprei Tomasa Ko venanta u bilo emu. Ali bila je jednako odluna da sazna istinu o D oani, o njemu - i , da, o starcu u utom ogrtau. Sebe radi. I radi Kovenanta. Uprkos njegovoj estokoj nezavisnosti, nije mogla da se oslobodi ubeenja kako mu oajniki treba pomo. " to je samo jo jedan razlog da ostane ", dodao je Berenford, ustajui. "Moramda idem, a neko ga mora spreiti da ne poini neku ludost. Ima dana..." Glas mu se u ti ao, a onda se vratio sa iznenadnom srd bom. "Bo e, ima dana kada mislim da je tom ov eku potreban uvar, a ne lekar." Prvi put od kako je do la otvoreno ju je pogledao. "Hoe li da ga uva ?" Bilo joj je jasno da eli uveravanje da ona deli njegovo oseanje odgovornos ti za Kovenanta i D oanu. Nije mogla da izgovori takvo obeanje, ali mogla je da mu ponudi ne to slino. "Pa, u svakom sluaju", ozbiljno je rekla, "neu ga pustiti." Berenford je ovla klimnuo glavom. Vi e je nije gledao. Po ao je prema vratima mrmljajui. "Imaj strpljenja sa njim. Odavno nije sreo nekoga ko ga se ne pla i i s ada ne zna kako da se pona a. Kada se probudi, nateraj ga da pojede ne to." S tim rei ma je napustio kuu i oti ao do svog auta. Linden ga je gledala kako nestaje u oblaku pra ine prema auto-putu. Onda s e opet okrenula ka dnevnoj sobi. ta sad da radi? Kao i Kovenant, nije znala. Ali nameravala je da otkrije. Od zadaha krvi oseala se neisto; ali suzbila je to oseanje dovoljno dugo da pripre mi sebi doruak. Onda se uhvatila u ko tac sa dnevnom sobom. Naoru ana ribaom etkom i kofom vode sa deterd entom, napala je mrlje kao da jo j predstavljaju uvredu. Duboko u sebi, tamo gde su bili koreni krivice i prinude , oseala je da krv predstavlja ivot - vrednu stvar, suvi e dragocenu da bi se traila i poricala, kao to su je traili i poricali njeni roditelji. Odluno je ribala ludilo ili zlobu koji su unakazili sobu, poku avajui da ih porekne. Kad god bi joj trebala pauza, tiho je odlazila da baci pogled na Kovenan ta. Lice mu je bilo gotovo unaka eno od modrica. Nemirno je spavao, ali nije pokaz ivao znake padanja u komu. Povremeno su pokreti oiju odavali da sanja. Spavao je otvorenih usta kao u nemom kriku; jednom su mu obrazi bili mokri od suza. Razne il a se dok ga je posmatrala tako ispru enog, neute nog i ranjivog. Toliko malo je po tov ao sopstvenu smrtnost. Ne to iza podneva, dok je jo bila u poslu, izi ao je iz spavae sobe. Nesigurno je hodao, koraka pomuenog snom. Pogledao ju je preko sobe kao da prikuplja bes; ali u glasu mu se nije osetilo ni te osim rezignacije. "Sada joj ne mo ete pomoi. Mo et e poi kui." Ustala je da se suoi sa njim. " elim da pomognem vama." "Mogu ja i sam." Linden je progutala uan odgovor, poku avajui da ne zvui zlobno. "Ne to mi ne izg ledate tako. Niste ih spreili da je odvedu. Kako ete ih naterati da je vrate?" Ra irio je oi; pogodila ga je na pravo mesto. Ali nije se pokolebao. Izgled ao je gotovo neljudski smireno - ili pomireno sa sudbinom. "Ne treba im ona. Ona im je samo nain da se dokopaju mene." "Vas?" Znai li to da je ipak paranoik? "Hoete da ka ete da se sve ovo desilo zbog vas? Za to?" "To jo nisam otkrio." "Ne. Mislim, za to smatrate da ovo ima ikakve veze sa vama? Da ste im vi t rebali, za to nisu poveli vas? Niste mogli da ih spreite." "Zato to to mora biti dobrovoljno." Glas mu je imao ravan prizvuk prenapr egnute ice na jakom vetru. Odavno je morao pui. Ali nije zvuao kao ovek koji bi puka o. "Ne mo e da me samo primora. Moram sam da odaberem. D oana..." Oi su mu se ispunil e tamom. "Ona mu je samo nain primene pritiska. Mora rizikovati da ja ipak odbije m." On. Linden je poela te ko da di e. "Stalno govorite on. Ko je on?" Od mr tenja lice mu je delovalo jo vi e unaka eno. "Pustitie to." Poku avao je da je upozori. "Vi ne verujete u opsednutost. Kako da vas nateram da verujete u op sedae?" Primila je upozorenje, ali ne onako kako je on eleo. Nagove taji cilja - na pola slutnja, napola odlunost - neoekivano su joj prosvetlili misli. Nain da sazna istinu. Rekao je moraete nai naina da to uinite meni iza lea. Pa, bogami, ako moram t o da uinim, uiniu. "Dobro", rekla je, ljutito ga gledajui kako bi prikrila svoje namere. "Ne mogu vas naterati da objasnite. Recite mi samo jednu stvar. Ko je bio onaj star ac? Poznajete ga." Kovenant joj je uzvratio pogled kao da ne namerava da odgovori. Ali odvratio joj je krutim glasom. "Vesnik. Ili upozorenje. Kada se on pojavi, mo ete da b irate izmeu dve stvari. Zaboravite sve to ste ikada razumeli i prihvatite rizik. I li be ite da spasete goli ivot. Problem je u tome" - u glasu mu se osetila udna vibr acija, kao da poku ava da ka e vi e nego to se reima mo e - " to on obino ne trai vreme r arajui sa ljudima koji bi be ali. A vi ne mo ete nikako saznati u ta se upu tate." Trgla se u sebi, bojei se da je prozreo njene namere. Ali vrsto se dr ala. " Za to mi ne ka ete?" "Ne mogu." Njegova estina je nestala i ponovo se pretvorila u rezignaciju . "To je kao kad potpi ete blanko ek. Ta vrsta poverenja, nepromi ljenosti, bogatstva , ta god da je, ne znai ni ta ako znate na koliko e ek glasiti. Ili ga potpisujete ili ne. Koliko mislite da mo ete sebi priu titi?" "Pa, u svakom sluaju", slegnula je ramenima, "ne nameravam da potpisujen nikakve blanko ekove. Uinila sam koliko mogu da operem ovo. Sada idem kui." Nije mo gla da podnese njegov ispitivaki pogled. "Doktor Berenford eli da pojedete ne to. Hoe te li uiniti to, ili treba da ga po aljem ovamo?" Nije joj odgovorio. "Do vienja, doktore Averi." "Oh, blagi Bo e", pobunila se u naletu sa aljenja nad njegovom usamljeno u. "Ve rovatno u provesti ostatak dana brinui zbog vas. Hajde bar da preemo na ti." "Dobro, Linden." U glasu mu nije bilo ni trunke oseanja. "Mogu ja i sam." "Znam", promrmljala je, napola za sebe. Izi la je u vla no po podne. Jedino meni treba pomo. Na putu ka stanu, primetila je da nigde na vidiku nema ene koja je sa dec om preporuivala pokajanje.Nekoliko sati kasnije, na prelasku predveerja u sumrak koji je zauzimao u lice mutnim narand astim i ru iastim bojama, ponovo je bila za volanom. Istu irala se i odmorila; obukla je kariranu flanelsku ko ulju, stare farmerke i vrste planinarske cipele. Vozila je polako, ekajui da vee potamni. Iskljuila je svetla na pola milje pre farme "Utoi te". Po silasku sa auto-puta odabrala je prvi boni drum ka jednoj od napu tanih kua kraj farme. Tu je parkirala auto i zakljuala ga da za titi lekarsku torbu i svoj u ta nu. Pe ice se pribli ila Kovenantovoj kui. Pazila je da se to vi e dr i drvea du ivic arme. Nadala se da ne sti e prekasno, da ljudi koji su odveli D oanu nisu ni ta preduz eli tokom popodneva. urno se prikrala od drvea do zida kue. Tu je na la prozor koji j oj je pru io pogled na dnevnu sobu bez pokazivanja na vratima. Svetla su bila upaljena. Vrlo oprezno je provirila da pogleda Tomasa Kov enanta. Sedeo je nasred kaua, sa rukama u d epovima i pognute glave, kao da ne to eka. Modrice su mu potamnele, dajui mu izgled pora enog oveka. Mi ii du vilice su mu se gril , opu tali i opet grili. Borio se da ostane strpljiv; ali trenutak kasnije napetost ga je naterala da ustane. Poeo je da kru i oko kaua i stoia. Pokreti su mu bili kruti , suprotstavljeni smrtnosti srca. Da ne bi morala da ga gleda, Linden se spustila na zemlju i sela naslonj ena na zid. Skrivena u tami, ekala je zajedno sa njim. Nije joj se dopadalo to to radi. To je bilo naru avanje njegove privatnosti , potpuno neprofesionalno. Ali njeno neznanje i njegova tvrdoglavost bili su nep odno ljivi. Imala je u asnu potrebu da razume za to se prepala pri pogledu na D oanu. Nije morala dugo da eka. Jedva nekoliko minuta po to se smestila, kui su se pribli ili brzi koraci. Gotovo se ugu ila kada joj je srce poskoilo, ali uspela je da se savlada. P a ljivo je podigla glavu do ivice prozora ba kad je pesnica udarila na vrata. Kovenant se trgao od zvuka. Lice mu se zrilo od u asa. Linden se zgrozila od njegove reakcije. Bio je toliko sna na linost, izgled alo je da ima sve one vrline koje njoj nedostaju. Kako je doveden do ovoga? Ali trenutak kasnije, prelomio je strah u sebi kao da staje zmiji za vra t. Prkosei sopstvenoj slabosti, po ao je ka vratima. Otvorila su se pre nego to je stigao do njih. Iz tame je nepozvan u ao jeda n ovek. Linden ga je jasno videla. Bio je ogrnut d akom kao mrtvakim pokrovom. Kosa i lice su mu bili prekriveni pepelom. To je nagla avalo mrtvilo pogleda, tako da je izgledao kao preru eni zloduh. "Kovenant?" Kao i lice, glas mu je bio pepeljast i mrtav. Kovenant se suoio sa njim. Odjednom je izgledao vi i, kao da ga je uzvisilo sopstveno vrsto dr anje za ivot. "Da." "Tomas Kovenant?" Pisac je nestrpljivo klimnuo glavom. " ta hoete?" "as presude je kucnuo." ovek je zurio u sobu kao da je slep. "Gospodar tra i tvoju du u. Hoe li doi?" Kovenant je iskrivio usta. "Tvoj gospodar zna ta mogu uiniti za njega." ovek nije reagovao. Nastavio je kao da ima gotov posmrtni govor. " ena e bit i rtvovana na izlasku punog meseca. Mora biti izvr eno okajanje grehova. Ona e plati ti ako ti nee . To je nareenje Gospodara ivota i smrti. Hoe li doi?" rtvovana? Linden je zinula. Okajanje? Zapljusnuo ju je talas gaenja. ta, po bogu...? Kovenantu su se ramena ukoila. Oi su mu plamtele stra nim obeanjima i pretnja ma. "Doi u." ovekovo sivo lice nije pokazalo ni najmanji nagove taj svesti. Okrenuo se k alo lutka na koncu i vratio se u no. Kovenant je za treutak nepomino stajao. Obgrlio je grudi kao da prigu uje k rik; zabacio je glavu u bolu. Modrice su mu prekrivale lice kao ucveljenost. Ali onda se pokrenuo. Grubo u koja je zapanjila Linden, zgrozila je, udario je sebe po obrazu ostatkom desne ruke. Brzo se bacio u tamu za onim ko ga je po zvao. Linden je gotovo propustila priliku da ga prati. Bila je o amuena od u asa. G ospodar...? rtvovanje? Strahovi i sumnje mileli su joj pod ko om kao insekti. ovek u vrei izgledao je tako bezumno - kao da nema du u, kao ivotinja. Droga? Ili...? Ma kako te napao... Je li Kovenant bio u pravu? O starcu, o opsednutosti? O cilju...? Ona je samo nain da se dokopaju mene. rtvovana? Oh, blagi Bo e! ovek u vrei izgledao je dovoljno suludo, dovoljno izgubljeno da bi predstavljao opasnost. A Kovenant - ? Kovenant je bio spreman na sve. Stresla se od nagaanja ta e on uiniti. Strah za njega razbio je njene line st repnje i naterao je da urno obie kuu i uputi se u poteru. Glasnik ga je vodio dalje od auto-puta, dalje od kue, u umu. Linden ih je u la u grmlju; bez svetla nisu mogli da se tiho kreu. Kada su joj se oi privikle na tamu, ugledala ih je pred sobom kako se prodevaju kao senke kroz neravnomernu ta mu. Po la je za njima. Slepo su nepredovali kroz umu, preko bregova i kroz doline. Nisu koristil i staze; Linden je imala utisak da idu najkraom preicom ka odredi tu. Dok su i li, no s e zgu njavala oko nje, postajui sve neprijateljskija kako joj je strepnja rasla. Dr vee i grmlje postali su zlokobni, kao da zalaze u potpuno drugu umu, mesto opasnos ti i surovih namera. A onda im se na putu ispreio breg. Kovenant i glasnik po li su uz njega i n estali preko prevoja u neobinom blesku utog svetla. Izbacio ih je iz tame, a onda prikrio kao da ih je preveo nekuda. Upozorena kratkim bleskom, Linden se penjala polako. inilo joj se da u tami uje podrhtavanje sopstvenih nerava. Poslednjih nek oliko jardi pre la je etvorono ke, dr ei se zaklona niskog rastinja. Kada je provirila preko brda, doekao ju je udar svetla. Vatra nevidljiva samo stopu dalje planula joj je u lice kao da je upravo prodrla kroz granicu sna . Za trenutak je bila zaslepljena svetlom, paralisana ti inom. No je progutala sve zvuke, ostavljajui vazduh potpuno be ivotan. ustro trepui, provirila je niz padinu. Pod njom je le ala duboka, gola dolina. Na padinama nije bilo trave, grmlj a, drvea, kao da je tle spaljeno kiselinom. Na dnu udoline gorela je ogvromna vatra. Plamen je po udno skakao uvis, po drhtavajui kao u ludilu; ali nije odavao nikakav zvuk. Linden je pomislila da je iznenada ogluvela. Nemogue da toliki oganj bukti u ti ini. Kraj vatre se nalazila gruba kamena zaravan, dugaka mo da deset stopa. Na n joj je bio iscrtan veliki trougao - crven kao sve a krv.U trouglu je poleu ke le ala D oana. Nije se kretala, kao da je bila bez svesti ; samo je lako podizanje grudi pod spavaicom pokazivalo da je iva. Oko nje su se okupili ljudi, njih dvadeset ili trideset. Mu karci, ene, dec a - svi obueni u jutane vree; svi zamazani sivim kao da su se valjali u pepelu. Bi li su usukani kao prikaze gladi. Zurili su oima mrtvim kao da su im umovi iza zen ice i upani - oima ispra njenim od svakog nagove taja volje ili duha. ak su i deca stajal a kao lutke, bez ikakvog zvuka. Lica su im bila okrenuta ka mestu levo od Linden. Ka Tomasu Kovenantu. Stajao je na pola brda, suoen sa vatrom preko ogoljene udoline. Ramena su mu bila zgrbljena; ruke stegnute u pesnice, glava ratoborno nagnuta napred. Te ko je disao, kao da su mu grudi pune optu bi. Niko se nije pokrenuo, progovorio, trepnuo. Vazduh je bio pun ti ine kao z gusnute prinude. Kovenant je naglo zare ao kroz zube. "Tu sam." Zbog stegnutog grla svaka r e je zvuala kao zapaljena rana. "Pustite je." Pokret na dnu udoline privukao je Lindeninu pa nju. ovek krupniji od ostali h promenio je polo aj, popeo se na kamen na uglu trougla, nad D oaninom glavom. Podi gao je ruke, otkrivajui dugaki, zakrivljeni bode u desnoj aci. Povikao je drhtavim g lasom osobe na ivici ekstaze. "Vreme je! Mi smo volja Gosodara ivota i smrti! Kuc nuo je as odmazde, proi enja i krvi! Otvorimo put prisustvu Gospodara!" No je usisala njegov glas, ostavljajui ti inu o tru kao no . Za trenutak se ni ta nije desilo. Kovenant je zakoraio nani e, a onda naglo stao. ena blizu vatre isteturala se napred. Linden je gotovo glasno dahnula kad a je prepoznala enu koja je stajala na stepeni tu pred sudnicom, upozoravajui ljude da se pokaju. Zajedno sa decom pribli ila se plamenu. Naklonila mu se kao da je mrtva. Slepo je pru ila desnu aku pravo u plamen. Krik bola je raskinuo no. Povukla se od vatre i pala u agoniji na golo tl e. Kroz plamen je proleteo crveni drhtaj nalik na gr elje. Vatra kao da je ra sla, kao da je nahranjena eninim bolom. Linden je osetila da joj se mi ii gre, bole od elje da ustane. elela je da kri kom izrazi svoj u as, da zaustavi ovu surovost. Ali udovi su joj bili blokirani. P rikaze oajanja i u asa prikovale su je u mestu. Svi ovi ljudi bili su kao D oana. Onda se ena podigla na noge i nastavila da tupo stoji kao da su joj nervi u ispeenoj ruci neosetljivi. Pogledom je ponovo potra ila Kovenanta kao pod prinud om, izra avajui zahtev. Najstarije od njene dece pribli ilo se vatri. Ne! - nemo je kriknula Linden, nemono se trudei da raskine ti inu. Deak se naklonio i gurnuo mr avu ruku u plamen. Njegov krik slomio je Lindeninu volju, ostavio je zadihanu od bespomonog gnu anja. Nije mogla da se pokrene, nije mogla da odvrati pogled. Savladalo ju je gaenje koje nije mogla da imenuje. Deakova mlaa sestra uinila je isto to i on, kao da joj njegova agonija ni ta n e znai. Do lo je na red i tree dete, predajui svoje telo bolu kao be ivotno tkivo pokre nuto jedino rtvovanja radi. Tada bi se Luinden pokrenula. Ukoeno u asavanje u Kovenantovom dr anju pokazi valo joj je da bi se i on pokrenuo. Ali vatra ih je zaustavila, zadr ala ih. Kad g od bi okusila krv, pohlepa bi zaplamtela kroz nju; oganj je postajao sve vi i. U srcu plamena poela je da se uobliava prikaza. Sve vi e ljudi je prilazilo da rtvuje ruku. Dok su to inili, prikaza je ovr aval a. Nije se izdvajala iz plamena; ali plamsavo crvenilo okru ivalo je oveka u uzvitl anom ogrtau. Stajao je kao nacrtan krvlju, ruku prekr tenih preko monih grudi - stvo ren bolom iz vatre i samozaborava. Vernik sa no em pao je na kolena i ushieno povikao: "Gospodaru!" Oi prikaze bile su nalik na zmijske zube, trule i ute; otrovno su besnele kroz plamen. Njihova zloba zapla ila je Linden kao da je to lini napad na njen razu m, njeno shvatanje ivota. Bile su besne i odlune, kao namerna bolest, svesno izopaenje. Ni ta u ivotu nije je pripremilo da podnese toliko opipljivu mr nju. Kroz ukoenu ti inu ula je Kovenantovo besno dahtanje. "Kletnie! Zar i deca?" Ali njegova jarost nije prodrla kroz u as koji ju je paralisao. Za nju, divlja ti in a bila je isprekidana vriskom ispeenih. Onda je pred njom poeo da se podi e mesec. Ivica bela kao kost nadnela se n ad breg i zavirila u udolinu kao sa pako u. ovek sa no em je ustao. Ponovo je podigao ruke, ma ui bode om. Njegova uloga je stizala do vrhunca. Oglasio se uzvikom nalik na jeanje. "Ovo je as apokalipse! Gos podar je do ao! Usud se pribli ava onima koji ele da se suprotstave Njegovoj volji. S ada emo prisustvovati odmazdi nad grehom i ivotom, mi koji s