41 40. redovni sastanak držan u beogradu 21. juna 1919. godine

STENOGRAFSKE BELEKE PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA.

uiiiiiimiiJiMiMiiimiimiiimmiiiiiiiiimiiiriMimmiiiriiimiiiiiiiiiiiiimimmii iiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiriiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiinin

40. REDOVNI SASTANAK PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA DRAN U BEOGRADU 21. JUNA 1919. GODINE.

PREDSEDAVAO: Predsednik dr. Draa M. Pavlovi.

SEKRETAR; Josi! Bojinovlc.

Prisutna sva gg. Ministri osim Ministra Sa- obraaja i Ministra Pota.

Poetak u 16 i po asova. Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:

Gospodo, otvaram 40- redovni sastanak Narod- nog Predstavnitva-

Izvolite uti protokol prolog sastanka. Sekretar Josif Bojihovi ita protokol 39.

redovnog sastanka. Predsednik dr. Drag. M- Pavlovi:

Ima li ko ta da primeti na proitani protokol? (Nema.) Prima li Narodno Predstavnitvo proitani protokol? (Prima.) Objavljujem, da je primljen.

Izvolite uti molbe i' albe upuene Narodnom Predstavnitvu.

Sekretar Josif Bofjiovi saoptava ove molbe:

a) Mila Mandaria, teaka iz Vranjske, Bei- rovia kotar, Bos. Krupa, za naredjenje da se ogranii na njegovo ime zemljite, zvano Kue- rina", koje se nalazi u Vranjskoj Badnjevia, te da bi mogao isto obradjivati4 kao svoje, kako mu niko vie ne bi u tome pravio smetnju;

b) Jelene Drobnjak, bive uiteljice Vetina, koja moli da joj se dosadanja pomo,' koju prima po reenju Narodne Skuptine, povisi;

c) Mace Gjorgjevi iz Velikog Gradita, da joj se povrati njen konfiskovani gas;

d) Jovana Culibrka iz Velike Rujike, kotar Bos- Krupa .za dejstvo, da mu se isplati odteta u 46-000 kruna, koju su mu Austrijanci poinili;

e) Milutina Simia, kafedije kod ,,Sarajeva", za pomo od 5000 dinara, da bi mogao obnoviti svoju radnju, koja je u ratu sasvim propala.

Predsednik dr. Drag. M- Pavlovi: Ove emo molbe i albe uputiti odboru za molbe i albe.

Izvolite uti izvetaj odbora o predlogu zakona o advokatima.

Sekretar Josif Boiinovi ita izvetaj odbora o predlogu zakonskom o advokatima i javnim belenicma, koji glasi:

Predsednik dr. Drag. M- Pavlovi: Gospodo, izvolite uti izvetaj imunitetskog odbora o izdavanju poslanika sudu.

Sekretar Josif Bojinovi ita izvetaj imunitetskog odbora o izdavanju sudu Narodnog Predstavnika Milana Nedeljkovia, koji glasi:

Privremenom Narodnom Predstavnitvu. Imunitetski Odbor u sednici svojoj od 16- juna

o- g. razmatrao je predmet o izdavanju sudu narodnog poslanika g. M. Nedeljkovia na zahtev kr- kotarskog suda u Rumi, a na tubu Ivana Mi- keia, kr. poreznika u Rumi, poradi prekraja suprot sigurnosti potenja, oznaena u 491. k. z.

996 Stenografske beleke

Obor je naao, da g. poslanika Nedeljkovia ne treba izdati sudu, jer dri, da je g. poslanik radio u zvaninoj dunosti, kad je kao kr. vladin poverenik za grad Sremski Karlovci zvaninim dopisom traio od Predsednitva kr- poreznog ureda u Rumi, da se iznadje neznanac, koji se prema njemu nedostojno ponio- prema tome da je to akt izmedju dva nadletva tako te uvrijedjeni nije trebao ni da zna o stvari.

Odb'oru je ast predloiti Privremenom Pred- stavnitvu ovaj svoj predlog na reenje.

Za izvestioca je odredjen g. dr. Ladislav Poli.

18- juna 1919. godine u Beogradu.

Sekretar: Predsednik Odbora: Dr. Ladislav Poli s r. Velja Vuklevi s. r.

lanovi: ed. A. Kosti s. r. Todor P. Stankovi s. r.

Zatim ita drugi izvetaj imunitetskog odbora o izdavanja sudu narodnoga poslanika dra. arka Miladinovia, koji glasi:

Privremenom Narodnom Predstavnitvu. Imunitetski Odbor u sednici svojoj od 16. jula

o. g. razmatrao je predmet o izdavanju sudu narodnog poslanika g- arka Miladinovia na zahtev kr- kotarskog suda u Pumi, a na tubu Ladislava pl. Jano, kr. javnog biljenika u Rumi, poradi prekraja suprot sigurnosti potenja, oznaena u 488. i 491. k- z.

Odbor je naao, da g. poslanika treba izdati sudu, jer dri, da je delo, za koje se on tui, takve prirode, te bi ono bilo podobno moralno i mate- jalno unititi napadnuto lice to prije to je kr. javni biljenik, dakle javni funkcionar, a da je potrebno dati mu mogunost da se na sudu brani od iznetih napada, dalje, jer dri, da se samo sudskim postupkom moe objektivno utvrditi, da li su tako teke objede osnovane.

Odboru je ast predloiti Privremenom Na- rodnom Predstavnitvu ovaj svoj predlog na reenje.

Za izvestioca je odredjen g- dr- Ladislav Poli.

18. juna 1929. godine u Beogradu.

Sekretar: Predsednik Odbora: Dr. Ladislav Poli s. r Velja Vuk-evi s r.

lanovi: ed. A. Kosti s r. Todor P. Stankovi s. r.

Zatim ita trei izvetaj imunitetskog odbora o izdavanju sudu narodnoga predstavnika g. Jo- sipa Petejana koji glasi:

Privremenom Narodnom Predstavnitvu, Imunitetski odbor u sednici svojoj od 16. ju-

na o- g- razmatrao je predmet o izdavanju sudu nar. poslanika g. Josipa Petejana, na zahtev ze- maljskog sudita u Ljubljani od 27. maja o. g. Pr- IX 4/19/3, a na tubu notarske komore u Ljub- ljani i notara Jurja Demieka i drugova poradi prekraja protiv sigurnosti potenja po - 487. i 491. zak. zak-

Odbor je naao, da g. poslanika treba izdati sudu, jer dri, da je djelo, za koje se on tui, takve prirode, te se naime napada na ast itavog jednog reda i pojedinih lanova njegovih, pa da je potrebno dati im mogunosti, da se brane na sudu od iznetih napadaja.

Odboru je ast predloiti Privr. Narodnom Predstavnitvu ovaj svoj predlog na reenje.

18. juna 1919. god. Beograd-

Sekretar: Predsednik odbora: Dr- Ladislav Poli s. r. Velja Vukievi s r.

lanovi odbora: ed. A. Kosti s. r

Todor P- Stankovi s. r.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, pre nego to predjemo na dnevni red ima nekoliko'usmenih pitanja poslanikih.

Prvo pitanje je g. Tome Popovia na g. Mi- nistra za Ishranu i Obnovu zemlje, zato Staroj Srbiji i Makedoniji nije deljena stoka.

Ima re g- Toma Popovi. Toma Popovi: Iz odgovora g- Ministra za

Ishranu i Obnovu zemlje na pitanje g. Mise Tri- funovia, narodnoga predstavnika, u sednici od srede, uo sam, da je u starini granicama Sr- bije po nekim okruzima deljen izvestan broj stoke. To je lepo i pravo da se oteenom i napaenom narodu pomogne, ali tom prilikom video sam i uverio sam se, da je zaboravljena Stara Srbija i Makedonija, jer nigde se ne spominje ni- jedan okrug u Staroj Srbiji i Makedoniji, da bi se i tamo tome narodu stoka podelila- G- Ministar za Ishranu i Obnovu zemlje jamano ne zna, koliko je te stoke od krvolonih Bugara u Staroj Srbiji i Makedoniji narodu postradalo i za to pitam gospodina Ministra, zato je Stara Srbija i Makedonija pri deobi stoke zanemarena, i hoe li kadgod g. Ministar pomoi onome bednom i napaenom narodu, da se i u Sitaroj Srbiij i Ma-

40. red. sast. od 21. juna 1919. 997

kedoniji narodu razdeli stoka za najnunije i naj- neophodnije potrebe.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin Ministar potpredsednik.

Ministar podpredsednik dr. Anton Koroec: Gospodo narodni poslanici, ja sam ve zadnji puta kazao, da je Ministarstvo za Ishranu do sada od ratnoga plena dobilo 848 grla i to 479 rogate stoke, i 369 sitne stoke. Mislim da je svakome razumljivo, da se tom koliinom ne mo- e itava Srbija snabdeti stokom- Ja vie nisam dobio, a ne znam ni koliko u jo dobiti, jer jo od Ministarstva Vojnoga nisu stigli podaci, koliko e stoke biti prikupljeno iz Bake i Baranje. Razumljivo je, da se Ministarstvo za Ishranu brine i za Staru Srbiju i Makedomiju. Gospodin poslanik vrlo dobro zna, da smo mi uredili ured za snabdevanje u Skoplju, koji ima svoja odeljenja u glavnim mestima kao Mitrovici, Pritini, Tetovu, Gostivaru, Ohridu i Bitolju.

Gospodin poslanik zna, da mi nismo zabora- vili Makedoniju ni s obzirom na useve, i to naroito za proljetne, a za zimske ve se je postarala vlada na Krfu. Mi smo dali pozajmice za seme, a osim toga dali smo na raspolaganje poljoprivred- ni alat. Pobrinuli smo se, da amerikanska misija crvenoga krsta razdeli asove, motike i lopate se- ljacima, pa je danais uz tu pomo izorana znatna povrina polja. U prolee nabavili smo takodjer kre i plavi kamen za vinograde, koji je razde- ljen po ceni kotanja. Mi smo dalje u Skoplju i. Kavadaru uredili nanovo rasadnice loza za irege- neriranje vinograda na amerikanskoj podlozi. Za vaspitanje podmlatka uredjena je u Skoplju po- ljoprivredna kola i ve e na jesen biti otvore- na- Za podignue svilarstva uredjena je u Djev- djeliji svilarska stanica-

Ja ovde spominjem samo ono, to smo ui- nili u pogledu prehrane za Makedoniju i Staru Srbiju, a samo se po isebi razume, da emo se za te pokrajine starati i u svakom drugomu ob- ziru. Ministarski Savet snizio je onde cenu brana na jedan dinar, ma da je cena mnogo via. Ja mislim da smo mi s tim branom, kojeg smo dobili iz Amerike, dovoljno snabdeli junu Sr- biju i Makedoniju. Iz ladje Orion"mi smo dali za junu Srbiju 496 vagona, a iz ladje, koja je dola prolih dana, opet 620 vagona, tako da je Ministarstvo za Ishranu isnabdelo junu Srbiju i Makedoniju do sada sa 1116 vagona brana.

Ja znam, da je teko tamo sirotinji kupova- ti to brano, premda je samo po jedan dinar, pak sam se radi toga pobrinuo za kredit, da se sirotinji omogui da kupi to brano. Prolih da-

na razdeljeno je u Staroj Srbiji i Makedoniji 60.000 kilograma brana, u vranjskom 90.000 u zveanskom 30.000, kumanovskom 15-000, kosovskom 35.000, niskom 80.000, ohridskom 35.000, pirotskom 70.000, prepoljskom 25.000, prizrenskom 45.000, rakom 30.000, skopljan- skom 40.000 tetovskom 15-000, peskom 20.000 kilograma brana. Ni jedan okrug nije isputen, tako da je i sirotinja u ovom okrugu mogla doi do brana-

Kako rekoh, to sam spomenuo radi toga, da se vidi, da se kraljevska vlada, koliko joj financij- ska sredstva doputaju, brine i za junu Srbiju i Makedoniju-

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g. Popovi.

Toma Popovi: Ja nisam zadovoljan odgovorom g. Ministra. Ja sam gospodina Ministra pitao o stoci, a on mi odgovara o branu. Nisam zadovoljan ni sa otvaranjem kancelarija u Novoj Srbiji, jer mi traimo stoku, a ne te kancelarije.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Ministar za Ishranu.

Ministar za Ishranu i Obnovu Zemlje dr. Anton Koroec: Ja sam gospodinu poslaniku kazao, da smo mi dosad dobili da raz- delimo samo priblino do 800 komada stoke. Da je s tim brojem stoke bilo nemogue snabdeti elu Srbiju, drim da je to svakome jasno.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin ivojin Zlati.

ivojin Zlati: Gospodin Ministar Finansija izdao je raspis, da se izvri privremeni razrez poreze po celoj zemlji. Tim svojim raspisom, on je upravo naredio, da se konstatuje stanje sva- kog poreskog obveznika pre rata, pa da se od te sume naplati izvesna suma. Protiv takve njegove naredbe ne moe se imati nita. On je ak mogao narediti, da se naplati i cela odgovarajua suma- Ali poreski odbor, koji je obrazovan u Kragujev- cu, nije se ni u koliko rukovodio onim, to mu je ovim raspisom gospodina Ministra naredjeno, nego je razrezao porez onako, kako je on hteo, tako da su sume, koje bi pojedini ljudi morali platiti

,sada, po 10 i 12 puta vee'od onih suma, koje su pre rata plaene. Ja mislim, da to nije bila tendencija niti moe biti tendencija Ministra Fi- nansija, da se ovim privremenim razrezom pojedini poreiski obveznici toliko mnogo optereuju, naroito u ovom tekom vremenu. Za to i pitam gospodina Ministra Finansija, da li mu je ova stvar o razrezu poreza u Kragujevcu poznata, i da li je voljan narediti, da se taj razrez ponit; naredi nov.

998 40. red. sast. od 21. juna 1919.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g. Ministar Finansija.

Ministar Finansija dr. Momilo Nin- i: Ja sam doista izdao naredbu, na osnovu re- senja Ministarskoga Saveta, da se po celoj Srbiji za 1919. godinu privremeno naplauje porez na ime onoga, to se ima platiti u toku dve godine. Po tom raspisu izabran je odbor od strane op- timskih vlasti i u Kragujevcu, i izvrio je razrez poreze na gradjanstvo. Protivu izbora toga poreskog odbora nije bilo albe. Medjutim, iz izvesnih podataka, koji su mi doli do ruku, doao sam i sam do uverenja, da ima pojedinih sluajeva, gde treba ponovo i paljivo prokontrolisati rad toga poreskog odbora. Bilo je, doista, sluajeva, da je porez razrezivanja 10 i 12 puta vie no to su dotina lica pre rata plaala. Dodue, poreski odbor dao je obavetenje, da su izvesni poreski obveznici u toku rata jako poveali svoje imov- no stanje. To je sasvim mogue, ali je nevero- vatno, da se je to stanje toliko povealo kod ve- ine gradjanstva u Kragujevcu. Ja u, dakle, po svima albama, koje mi iz Kragujevca dodju, narediti, da se paljivo ispitaju, a privremeno sam naredio, da se razrez poreze ne izvruje, dok ja ne budem stvar ispitao.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Zlati.

ivojin Zlati: Ja mogu u nekoliko biti zadovoljan odgovorom gospodina Ministra, ali ne potpuno, jer gospodin Ministar izjavljuje, da e samo pojedinano narediti ispitivanje o razrezu poreza. Medjutim ovde nije sluaj sa preteranim razrezom samo kod jednog ili dvojice poreskih obveznika, nego je prema elom gradjanstvu ta- kav razrez izvren. Ako i postoje takvi sluajevi, da su pojedini od gradjana u toku rata poveali svoje bogatstvo, onda e se njihovi sluajevi ras- praviti po zakonu o porezi na ratne dobitke, ali je ovde sluaj, da je porez nepravedno razrezan prema svakom gradjanimi u Kragujevcu.

Ja mislim, da vi treba da naredite nov razrez poreze, a ovaj razrez da ponitite i obustavite iz- vrenje naplate, tim pre to vi imate predstavku trgovakog udruenja kragujevakog- Ja mogu slobodno rei, da se poreski odbor rukovodio jedino mrnjom prema trgovakom i zanatskom staleu, prilikom razreze poreze.

Piedsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar Finansija.

Ministar Finansija dr. Momilo Nin- x: Ja nemam prava da naredjujem ponitavanje celokupnog razreza poreza, nego samo po poje-

dinim albama, da donosim odluke. Ne verujem, da se odbor poreski rukovodio mrnjom prilikom razreza, jer u poreskom odboru imate jednoga profesora, imate jednoga trgovca i jednog radnika. Za profesora i radnika, i ako bi se moglo po- misliti da imaju to protiv trgovakog i zanat- skog stalea, to se kod treeg lana, trgovca, ne moe pretpostaviti.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Na redu je pitanje g. Milana Marjanovia na g. Ministra Poljoprivrede o izdavanju dravnog imanja pod zakup, koje se nalazi u Ljubievu, privatnim licima. Poto g. Ministar Privrede nije doao to e ovo pitanje ostati za iduu sednicu.

Na redu je pitanje g. Zivojina Zlatica na g. Ministra Predsednika o istinitosti da je za sredji- vanje arhive Ministarstva Spoljnih Poslova odredjen g. Milan ajnovi. Ima re g. ivojin Zlati.

ivojin Zlati: Ja imam da uputim na g- Mi- nistra Predsednika pitanje o g. ajnoviu. Po varoi se govori, da je g. Ministar Predsednik, kao zastupnik Ministra Inostranih Dela, postavio g. ajnovia, da uredjuje arhivu Ministarstva Inostranih Dela. Ako je to istina, ja mislim da je g. Ministru Predsedniku poznato, kakve sve afere na svojim ledjima iz Odese nosi g. ajnovi. To zna ceo svet i o tome postoji interpelacija u Narodnoj Skuptini, i ja mislim da gospodin Ministar Predsednik ne moe biti o tome neoba- veten, i ja ga sad pitam, da li je istina, da je on odredjen, da uredjuje tu arhivu, i ako je istina, da li mu je poznata ta afera i zato ga je na tu dunost odredio.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Predsednik Ministarskog Saveta.

Predsednik Ministarskog Saveta Stojan M. Proti: Na ovo pitanje g. poslanika imam da odgovorim ovo:

Gospodin dr. ajnovi je inovnik Ministar- stva Spoljnih Poslova odavno. Kao inovnik Mi- nistarstva Spoljnih Poslova, on je za vreme rata bio odredjen da vri izvesnu dunost za kraljev sku vladu u Rusiji. Vrei tu dunost u Rusiji, koja nije imala nikakve veze sa njegovim poslo- vima, kao inovnika Ministarstva Inostranih Dela, na njega je dignuta optuba, za taj rad tamo u Rusiji. Po toj stvari nije nita radjeno tamo, i onda je stvar prekinuta, jer su se ljudi koji su bili odredjeni u komisiji razili. Posle je po toj stvari traeno, da se odredi jedan na inovnik, koji je tamo u Rusiji, da taj, rad produi- Medju- tim, taj inovnik, koji je onda bio u vojnoj slu- bi, nije pristao na to, i onda je stvar ostala da se

40. red. sast. od 21. juna 1919. b99

radi, poto se dodje kui. .Kad sam ja doao za zastupnika Ministra Inostranih Dela, onda je ova stvar dola i do mene i nastalo je pitanje, ko e komisiju da odredi, da li g. Ministar Pravde ili g. Ministar Vojni, jer funkcije koje je vrio ovaj inovnik u Rusiji dolaze u nadlenost Ministra Vojnog, a on je medjutim inovnik Ministarstva Spoljnih Poslova. Kad je upitan o ovoj stvari g. Ministar Pravde, on je odgovorio, da tu komisiju treba da odredi g. Ministar Vojni, poto se to desilo u njegovu resoru.

On je sad pri odstupanju saveznika iz Odese, doao u Beograd i doao u svoje ministarstvo. Njega jo niko ne tui. se stvar dalje radi u ministarstvu vojnom, i ja nemam nikakvih zah- teva ni od koje vlasti da njega kome dam.

A gospodin Zlati e sigurno znati, da istra- na komisija ima prava da jednog inovnika, ako za to ima zakonske pogodbe suspenduje od dunosti. Ako ta nastupi i kad nastupi, onda e sepo zahtevu komisije postupiti. On, kao inovnik ministarstva spoljnih poslova, dobio je sasvim jedan obian posao za koji je, izmedju ostalih po-' slova ministarstva spoljnih poslova, naredjeno da se radi. Ja mislim da nema nikakvog razloga, da njega ne upotrebim na taj posao, jer Mini- starstvo Spoljnih Poslova i inae ima poslova, a vrlo malo radnika.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Zivojin Zlati.

ivojin Zlati: Ja odgovorom gospodina ministra predsednika ne mogu biti zadovoljan i ne moe biti niko zadovoljan. Ja nisam od njega traio, niti mogu traiti da tog gospodina suspenduje od dunosti, dok se redovnim putem njegova krivica ne utvrdi, ali gospodin ministar predsednik zna da se u arhivu ministarstva spoljnih poslova nalaze i aktJ njegove krivice i onda je sasvim prirodno, da tog gospodina nije trebalo odrediti na tu tako delikatnu dunost, gde on ima da raspolae s aktima svoje sopstvene krivice. To je sutina moga pitanja, a da je gospodin ministar njega odledio na kakvu drugu kancelarj- sku slubu, niko mu ne bi mogao zamciili. Ovako ovo je uinjeno prema onoj naoj narodnoj po- slovici Postavio jarca za batovana". Odredjen je gospodin ^ctjnovi da uredjuje arhivu i- da iz- vlai iz an.ive ono to mu je potrebno.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Predsednik Ministarskog Sa- veta.

Predsednik Ministarskog Saveta Stojan Proti: Ja mor;im rei, da je g. pos'airk

potpuno u zabludi. To to radi g. ajnovi u Mi- nistarstvu Spoljnih Poslova, nema nikakve veze s onim, zato se on optuuje i okrivljuje.

Predsjednik dr. Drjg. M. Pavlovi: Gospodin Antun Kristan ima da postavi pitanje na g. Ministra za Ishranu i Obnovu iZemlje, ali gospodina Kristana ovde nema, i zato njegovo pitanje otpada. Prema tome sad prelazimo na dnevni red.

Stojan Ribarac; Ja imam da postavim pitanje na g. Ministra Pravde.

Predsjednik dr. Dr :g. M. Pavlovi: Vae pitanje nije metnuto za dananju sednicu.

Prva taka dnevnog reda je: Pretres izvetaja Verifikacionog Odbora o mandatima: a) dra. Ro- ka Vukovia iz Splita, b) dra. Milka Brezigara iz Ljubljane, c) Gjorgja Denkovia iz Kumanova-

l-z v e s t i 1 a c dr. H. Krizman ita izvetaj Verifikncionoga Odbora o mandatu dra. Roka Vu- kovia iz Splita:

Narodnom Predstavmtvu. Ostavkom od 20. maja 1919. broj 2215 za-

hvalio se radi stalnog odsustva u inostraiistvu na mandatu Ivan Metrovi poslanik iz Dalma- cije.

Njegovim je zamenikom glasom punomoi Narodnog Vijea Slovenaca, Hrvata i Srba u Za- grebu od 22. veljae 1919. pod :/. gosp. Dr. Roka Vukovi iz Splita.

Protiv ovih iskaza i punomoija nije ni s koje strane bio podignut prigovor i alba. Odboru je stoga ast predloiti Privremenom Narodnom Predstavnitvu da se ostavka Ivana Metrovia na mandatu primi na znanje a na njegovo mjesto da se pozove zamenik Dr. Roko Vukovi.

15. juna 1919. god- Beograd.

Sekretar: Krizman, s. r.

Predsednik Verifikacionog Odbora:

D. Pei, s. r. lanovi:

Dr. Milutin Manranic, s. r. Nastas N. Petrovi, s. r. Duan VasiljevL, s. r.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Prima li Narodno 'Predstavnitvo ovaj izvetaj? (Prima). Objavljujem da je primljen i da je man- dat gospodina dra. Vukovia oglaen kao is- pravan.

i

1000 Stcncgrafske belcskc

I z v e s t i 1 a c dr. H. Krizman ita izvetaj Verifikacionog Odbora o mandatu dra. Milka Brezigara iz Ljubljane (vidi sast. 38.).

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Prima li Narodno Predstavntvo ovaj zvetaj? (Pirima.) Objavljujem da je primljen i da je gospodin Brezigar oglaen za narodnog poslanika.

I v e s t i 1 a c dr. H. Krizman ita izvetaj Ve- rifikacionog Odbora o mandatu gospodina Gjor- gja Denkovia iz Kumanova (vidi sast, 38.).

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Prima li Narodno Predstavnitvo proitani izvetaj? (Prima.) Objavljujem da je primljen izvetaj i da je gospodin Denkovi oglaen za narodnog poslanika.

Sad prelazimo na drugu taku dnevnoga reda, a to je produenje pretresa u pojedinostima zakonskog predloga o dravljanstvu- Pre nego to predjemo na tu drugu taku, ja dajem deset minuta odmora i molim sekcije, da za to vreme izberu ove odbore: odbor za prouavanje zakonskog predloga o obnarodovanju zakona i. nare- daba i odbor za prouavanje zakonskog predloga o srednjim kolama.

Pozivam sekcije, da izberu svaka po jednog svoga lana u ova dva odbora.

Radi toga dajem 10 minuta odmora. Nastaje odmor. Posle odmora.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, da nastavimo rad. Nastavlja se pretres ovoga zakona u pojedinostima. Izvolite uti l. 3.

Dr. arko Miladinovl ita lan 3. Srbi, Hrvati i Slovenci, koji imaju zaviajno

pravo u optinama bive Austro-Ugarske monarhije koje nisu pripadale kraljevstvu, a ive stalno u kraljevstvu ili se po pravu opcije dosele u oblast kraljevstva dobivaju dravljanstvo izjavom, da ele biti dravljani Kraljevstva.

Predsednik dr. Drag, M. Pavlovi: Ima re g. dr. Mati:

Dr. Marlin Mati: Gospodo, predlaem da se posle uvodnih rei Srbi, Hrvati i Slovenci doda jo i ovo : ,,i drugi Sloveni". Znamo vrlo dobro da vie Sekedina, vie Sentea ima 100.000 i vie Slovaka, ako se ne varam, koji jedva ekaju, da se mogu preseliti na ovu teritoriju. Po stilizaciji ovog lana to bi bilo iskljueno, t. j. da dobiju dravljanstvo. Zato da ne bi imali kakve neprilike, ja predlaem i molim da se ovaj moj predlog primi.

Osim toga vie Baje imamo Bunjevaca i okaca, Pitajte Bunjevca i okca ta je on, on e vam samo kazati da je Bunjevac i , nita vie. Ja u sastaviti Srbina i Hrvata koji se ne e slo- iti u tome, da li je Bunjevac ili okac Srbin ili Hrvat, i mi to ne moramo mnogo traiti, jer je to jedno te isto, ali ne dajmo prilike da se ovaj zakon upotrebi za politike svrhe. Ja se zbog toga bojim i inim ovakav predlog.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar za ustavotvornu skuptinu.

Ministar za ustavotvornu skuptinu dr. Kramer: Ja bih bio protivu toga predloga. Mi moemo primiti Slovene izvan granica nae drave u nau dravu po optem naelu, koje vredi za primanje novih dravljana. Pri tom emo postupati to liberalnije. lan 3. ima drugo zna- enje, on reklamira u naelu sve Srbe, Hrvate i Slovence za nau nacijonalnu dravu Ako bi isto naelo postavili za sve Slovene izvan granice nae drave, doli bismo u sukob sa zakonima drugih slovenskih drava. Bie pak briga vlade da ovi Sloveni, koji ive u Madarskoj, pa hoe nama da se dosele, da ih primimo po jednom skra- enom jednostavnom postupku i da ne oteavamo nj hovo doseljavanje.

I z v e is t i 1 a c dr. arko Miladinovi Ja drim da je predlog g. dr. Matica nepotreban, s obzirom na lan 4., jer se tamo regulie pravno stanje i u pogledu dravljanstva, koliko se tie ostalih Slovena. Prema, tome drim da je nepotreban ovaj dodatak, koji istie g. Mati. Istina, tamo se trai, da se pojedinac izjasni o dravljanstvu u roku od godine dana posle definitivno sklopljenog mira, a to znai, da imaju pravo da odu ili da ostanu, pa prema tome e se znati, da li e se oni smatrati dravljanima nae drave ili ne. Daje im se dakle pravo, da mogu otii iz nae drave u dravu svoje narodnosti. Drim, da nije potreban taj predlog, koji istie g. dr. Mati, jer bi se time samo stvorila zabuna u ovom zakonu, poto se vidi, da je naa drava, pa i zakon o dravljanstvu u glavnome osnovan na tome, da su glavni elementi dravni, to se tie naroda, Srbi, Hrvati i Slovenci. Prema tome ja nemogu pristati na malo as istaknuti predlog g. dr. Matica.

Predsjednik dr. Drag. M. Pavlovi: O. dr. Mati predlae ovu temenu da se u l, 3, iza rei ,.Srbi. Hrvati i Slovenci" dodadu jo rei ..i drgi Sloveni". Predlog g. Matica trebalo je da potpomognu 10 poslanika, da se moe o njemu g'asati, inae se preko njega prolazi na dnevni red. (Ne potpomau.) Poto nema 10 poslanika

40, red. Bast. pd 21. juna 1919. 100 i

da potpomognu ovaj predlog g. Matica to prelazimo na dnevni red. poto su i g. ministar i izvestilac protivu toga predloga.

Prima li Narodno Predstavnitvo l. 5. po od- borskoj redakciji. (Prima.) Objavljujem da je primljen.

I z v e s t i 1 a c dr. arko Miladinovi: ita l. 4. Dravljani bive Austro-Ugarske monarhije, koji su po svom nacionalnom osvedoenju Slo- veni, a nisu Srbi, Hrvati ili Slovenci, i pripada im dravljanstvo Kraljevstva prema propisu l. 2., prestaju biti dravljani kraljevstva, ako se u roku od godine dana posle zakljuka definitivnog mira izjave za dravljanstvo svoje narodnosti.

Predsjednik dr. Dr^g. M. Pavlovi: Ima re g. dr. Poli.

Dr. Ladislav Poli: Gospodo narodni poslanici, ast mi je u ovom lanu predloiti jednu istu statistiku promjenu, koja ni malo ne dira u bit- nost same stvar;. Tu se pominju dravljani bive Austro-Ugarske monarhije". To je netano, jer /takvih dravljana nije ni bilo. Nadalje, tendencija je bila itave formulacije, da se po mogunosti iz- bjegava naziv Austro-Ugarske monarhije, jer to nije od prijeke potrebe, ali mislim da bi se u ovome lanu moglo to sasvim zgodno izbje. Na- dalje bih imao upozoriti na to, da bi se prema novoj stilizaciji l. 2., koja je prihvaena jednoglas- no, opseg ovoga lana proirio, jer se sada vie ne govori o onima, koji su bili pripadnic, zaviajnici, u kojoj optini bive Austro-Ugarske monarhije, nego se govori o zaviajnicima u kraljevini Hrvat- skoj, Slavoniji i Dalmacij', o pr'padnicima Bosne i Hercegovine, i o zaviajnicima u svim drugim srpskim, hrvatskim i slovenskim zemljama, koje su pripale u oblast kraljevstva. Ova stilizacija l. 2. kud i kamo je ira. Dakle to treba uzeti u obzir i kod lana 4. Nadalje mislim, da suvian dodatak u stilizaciji l. 4. : ,,i pripada im dravljanstvo Kraljevstva prema propisu l. 2." Su- vian je zbog nove formulacije l. 2. : .,i uz ogra- nienje l. 4., 5., 6. i 7." Dakle po l. 2, ne moe se rei za svakoga zaviajn.ka da je stekao dravljanstvo, nego tu su odmah istaknuta ogranienja i moe se dogoditi da izvjesno lice upravo pod ta ogranienja potpada. Sa ovih razloga, ja sam slobodan preporuiti novu stilizaciju i molim Narod- no Predstavnitvo da izvoli prihvatiti i to ovako: Na mjesto rijei ,,Dravljani bive Austro-Ugarske monarhije koji su po svom nacionalnom osvedoenju Sloveni, a nisu Srbi, Hrvati ili Sloveni, i pripada ;.yi dravljanstvo kraljevstva prema propisu l. 2.", neka se uvrsti ovo :

na ,,Lica koja imaju pripadnost ih zaviajnost teritoriji Kraljevstva, a po svome su nacionalnom osvedoenju Sloveni, ali nisu Srbi, Hrvati ili Slo- venci".

Ministar za Ustavotvornu Skup- st i n u dr. Albert Kramer: Gospodo, ja prihvaam ovaj predlog g. profesora Polica, poto izmena l. 2. trai izmenu i l. 4.

Predsjednik dr. Dr^g. M. Pavlovi: Gospodo, ovaj l. 4. imao bi da glasi ovako:

Cl. 4. ,Xica koja imaju pripadnost ili zaviajnost na

teritoriji Kraljevstva, a po svome su nacionalnom osvedoenju Sloveni, ali nisu Srb:, Hrvati ili Slo- venci, prestaju biti dravljani Kraljevstva, ako se u roku godine dana, posle zakljuka definitivnoga mira izjasne za dravljanstvo drave svoje narodnosti".

Prima li Narodno Predstavnitvo ovaj l. 4. ovako, kako sam ga ja proitao?

Ima re g. Ilija Ili. Ilija Ili: Ja primam tako isto ovu redakciju

koju je predloio g. dr. Poli, samo bih imao da kaem ovo: G. Poli pravedno je izvojevao pravo, da se i Hrvatima priznaje dravljanstvo zato,-to je u pravnoj svesti bilo, da su oni gra- djani Hrvatske, a ne Austro-Ugarske, koja je po- ivala na sili, a ne na pravdi, ali se pozivam na nain, kako se dolo do toga Gospoda z Narod- noga Kluba su imala svoga predstavnika u odboru, ije je miljenje g. dr. Poli izneo ovde, koje se kardinalno razl'kuje od miljenja koje je predloio Ministar za Ustavotvornu Skuptinu. Onda je to miljenje moralo da dobije izraz u svome odvojenome miljenju, i 'to je odvojeno miljenje ima da se tampa 1 preda tako nama po- slanicima, da znamo to da kaemo. Ovo je pitanje ovde dovelo do rasprave zato, to je vrlo vano i preno, a takva je praksa nepravilna.

Kad je dakle g. dr. Poli izneo to miljenje, onda vidimo da su se javila dva odlina govor- nika, koja su zastupala protivna miljenja. G. dr. Marinkovi izneo je jednu arobnu re, da ono negira Istoriko pravo Austrije, ali g. Stojan Proti uzeo je sasvim protivan govor, on koji je celoga veka negirao ta prava Austriji, na jedanput je odustao i na jedanput je dola jedna redakcija za 20 minuta, j mi smo se opredelili za redakciju g. dra. Polica, odnosno za redakciju odborsku. To je lepo, ali kad se moe takva jedna kardinalna izmena izneti, moe se Narodna Skuptina zbu- niti, jer praksa je takva da se ne iznosi u Skuptini

138*


ono to je kardinalno razlino od onoga, to je odbor predloio.

Ideja je, gospodo, provedena u cl. 2., ona se sprovodi u l. 3. Kao to vidimo u l. 3., koji glasi : Srbi, Hrvati i Slovenci, koji imaju zaviajno pravo u opinama bive Austro-Ugarske monarh je. U opte dakle negira se, da je bilo dravljanstvo u Austro-Ugarskoj monarhiji, koje je kao to je poznato poivalo na sili, a ne na pravu. To je da su b;li pripadnici bilo Bosne i Hercego- vine, bilo Hrvatske i drugih krajeva. Ta ista ideja sprovodi se u l. 5. Sve se to treba sada da menja. Prema tome ja propagiram, da treba da se u odboru odvoji m ljenje, da bismo se mi upoznali sa tim njegovim idejama.

To sam imao da kaem. Predsjednik dr. Drig. M. Pavlovi:

Prima li Narodno Predstavmtvo l. 4. s ovom izmenom g. dra. Polia (Prima). Objavljujem da je pr'mljen.

Izvolite uti l. 5. Izvest i lac dr- arko Miladinov' (ita):

,.C'an 5. Dravljan' bive Austro-Ugarske monarhije tudjih narodnosti, koji su zadobili pripadnost ili zaviajnost na teritoriji kraljevstva, pre 1. ja- nuara 1S71. godine imaju pravo, da se u roku od dve godine posle zakljuenog definitivnog mira izjasne, za dravljanstvo drave svoje narodnosti i isele iz oblasti".

Predsjednik dr. Dr 4g. M. Pavlovi: Ima re gospodin dr. Sunari.

Dr. Jozo Sunari: Gospodo, protiv ovakv stilizacije lana 5. predloene zakonske osnove imade Narodn' Klub sasvim opreno stanovite. Jedno kardinalno pitanje, koje treba da se ra- isti u odboru jeste : da li nije predaleko odbor ao, gospodo to^e opredijelio granicu od skoro punih 50 godina dana Ima razloga patriotskih i pro i contra, ali ne smijemo zaboraviti, gospodo, onaj vel;ki momenat, ujedno i kritini, u kome se nae kraljevstvo nalazi, da bi neprijatelj mogao one predloge i one razloge i obrazlaganja Narod- noga Kluba "zrabiti protiv naeg kraljevstva i protiv naeg jedinstvenog naroda. Ja bih da za- prijeim to, jer ja bih dodao ovom stavu predlog, da se u pogledu lana 5. u saveznitvu sa . i 7. lanom prijedje preko diskusije i javnosti i da se pokua sporazum u odboru, u kome ge se iznijeti teki argumenti protivu ovakve stil'zacije i ovakve tendencije kakvu nam sad ovdje odbor prezen- tira u l. 5.

Ako su gospoda toga miljenja, da se pokua , a , ja stavljam predlog, da se uputi stvar

ponova odboru, u kome .e se iznijeti svi teki argumenti protiv ovakve tendencije, a moe se pri- jei na diskusiju ostalih neprimljenih lanova ove zakonske osnove, poev od 8. do 19., jer i u l. 19. ima jedno opreno stanovite, koje Narodni Klub takodjer zauzima. Ako su gg. toga mnijenja, neka usvoje taj predlog, a ako ne, onda u ja iznijeti razloge Narodnoga Klflba zajedno sa argumen- tima.

Predsjednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar dr. Krarner.

Ministar za Ustavotvornu Skup- tinu dr. Albert Krarner: Gospodin dr. Sunari kae, da Narodni Klub ima protiv lana 5., a mislim i . i 7., argumente, koji bi, ako bi ih Narodni Klub izneo u sednici, kodili interesima naega kraljevstva. Ja ne mogu da razumem, kakvi mogu biti ti argumenti. U lanu 5. daje se po jednom naem zakonu prosto pravo opcije on ma, koji nisu Srbi, Hrvati ni Slovenci, a ive u naoj dravi, daje se pravo samoopredeljenja ak i lano- vima tudjih narodnosti u naoj dravi. U koliko moe to da kodi interesima nae drave, ako mi unosimo u zakon pravo nacionalnog samooprede- lenja, to mi za sada ne znamo.

, gospodo, kad gospodin Sunari kae, da bi njegovi argumenti mogli zbilja da uine tetu naim dravnim interesima, onda ja moram da mu verujem da bi njegov govor, njegovi argumenti bili za nae interese tetni i samo za to, gospodo, primam da se . 5., 6. i 7. vrate u odbor.

Odnosno 19., ja mislim da tu nema argu- menata, koji bi eventualno bili tetni za nae na- cionalne interese, i molio bih da ujem predlog gospodina dra. Sunaria, kako bi njegova stilizacija imala glasiti, i kad dodjemo na taj paragraf, ja u biti slobodan d.^ se Izjasnim o tome predlogu.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Mati.

Dr. Martin Mati: Poslije govora gospodina dra. Sunaria ja nemam ta vie da kaem, samo izjavljujem da podupirem njegov predlog, jer drim da se ovakav paragraf, kako je sad stili- zovan od odbora, ne moe primiti. Kad se bude diskutovalo o tome predlogu, rei u svoje miljenje.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin izvestilac.

Izvesti lac dr. arko M ladinovi: Go- spodo, u ime odbora izjavljujem da pristajem na izjavu g. min stra, odnosno pristajem da se

40. red. sast. od ?1. juna !003

ova tri lana 5., 6. i 7. vrate u odbor, ali tako da nastavimo ovu raspravu dalje s lanom 8.

Predsedi ik. dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin Laginja-

Dr. Matko Laginja: Gospodo, ja sam imao neto kratko izjaviti prije no to je g. izvestilac konano svoju re kazao, ali kazau opet nekoliko rijei i drim da nee biti na odmet.

Ne bih htio da se rdjavo razumije izjava naega druga, gospodina dra. Sunaria, a jo moda vie da se slabo razumije izjava g. ministra dra. Kramera, netom reena. Nije gospodin dr; Suna- ri kazao i mislio, a gospodin ministar je po mo- me sudu krivo razumio, kad je izjavio, da gospodin Sunari trai vraanje ovih paragrafa odboru s toga, to njegovi argumenti4u ovom paragrafu mogu naim interesima koditi. Gospodin dr. Su- nari, koliko sam ga ja razumio, kazao je, da bi eventualno nai argumenti mogli biti krivo ra- zumljeni od stranih faktora i time nama koditi. Molio bih da se ta korekcija izvri.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Prema ovome, gospodo, lanovi 5., 6. i 7. po pri- stanku g. izvestioca i g. ministra vraaju se u odbor. Izvolite uti lan 8.

Izvestilac dr. arko Miladinovi ila lan 8. koj; glasi: ,Zakonita deca dobivaju dravljanstvo oevo, nezakonita materino, a zakonita ena muevljevo, ali s njime zajedno gube dravljanstvo u sluajevima lana 15. take 3., 4. i 5. samo tada, ako se zajedno s njima isele i novo dravljanstvo dobiju.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin dr. Manojlovi.

Dr. Jeca Manojlov.: Ja bih molio da samo jednu malu izmenu uinim, a to ovdje gdje je rije o djeci. Djeca u privatnom razgovoru razu- meju se kao maloletna djeca, a u pravnoj teoriji dijete znai decedens u prvom gradu. Za to bih ja predloio ovu izmjenu: Malodobna zakonita djeca dobivaju dravljanstvo oevo, a nezakonita pak materino".

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: ima re gospodin izvestilac.

Izvestilac dr arko Miladinovi: Go- spodo, ova stilizacija je ispala za to ovako, jer

je ovaj lan 8. bio odmah iza lana 2. i bio je upravo posljedica lana 2., pa se tamo imalo na umu samo prenesena prava i htelo je ustanoviti, da se.ta roditeljska prava dravljanska prenose i na potomstvo. Mcdjutim kad se radi o novim steenim pravima uravljanskim, onda svakako

mogu stei prava sa ocem samo rnaloletna deca; o tome nema sumnje, jer punoletni imaju zasebno da trae dravljanstvo, ako ga ele imati.

Stilizacija je dakle ova samo za to takva, to se radilo samo o onom prvom sluaju. No kako je ovaj lan odgurnut dalje, i vie ne stoji iza lana 2. s kojim je bio u nerazdruivoj vezi, onda bi ovde bilo dobro praviti razliku izmedju onih, koji su zakoniti potomci onih, koji su ve naseljeni i onih, koji e u smislu naeg.novog zakona tek dobiti dravljanstvo. Tu bi dakle potrebna bila nova stilizacija, nu svakako to se ne.'bi moglo odmah stilizirati, nego bi trebalo vratiti odboru, da on to stilizira nanovo. Primedba g. dra. Ma- nojlovia je sasvim opravdana, samo se, kako rekoh, ovde mislilo na onaj sluaj, gde su roditelji ve od pre dobili dravljanstvo, gde su se oni ve smatrali -kao dravljani po naem zakonu, a ne o novom sticanju dravljanstva.

Poto bi to dabogme trebalo istai, to bi najbolje bilo, da odbor to stilizira i ja molim, da se ovaj lan radi nove stilizacije vrati odboru.

Dr. Ladislav Poli: Gospodo, kod lana 8. potkrala se oito pogreka u tekstu odborovog predloga. U lanu 8. kae se ovako: U sluajevima lana 9- taka 4. i 5...." a poto se nume- racija lana izmijenila dodacima 3, 4, 5, i 7, to je taj lan 9. koji se ovdje citira, postaje lan 15. Dakle, umjesto ,,U sluajevima lana 9...." trebalo bi rei ,U sluajevima lana 15.".

Izvestilac dr. arko Miladinovi: To ve ima ovde. U ovome to sam ja itao stoji lan 15. (Dr. Ladislav Poli: Mi nismo dobili taj tekst.)

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g. Spasoje Pileti. i Spasoje Pileti: Ja imam da kaem nekoliko rei, o nezgodnoj redakciji lana 3- odnosno, po predlogu odbora za pregled ovog zakonskog projekta, o lanu 8. i 9. u vezi sa lanom 15. Odbor nije uinio nikakvu bitnu izmenu tim, to je taj lan podelio u dva dela, ali kad je ve ciljao na izmenu trebao je taj lan podeliti u tri dela tako, da lan 8. glasi ovako: Zakonita deca slede u dravljanstvu oca, nezakonita mater, a zakonita ena mua"; a lan 9. glasio bi: ,,Kome se nezna dravljanstvo, rodjen je i prebiva u Kraljevstvu, smatra se za dravljanina Kraljevstva, dok se ne utvrdi da je inostranac".

Ostali deo lana 8. s obzirom na to, to po svojoj sadrini odgovara lanu 9. odnosno 15. imao bi ui u taj lan kao taka 6. te radi to si- stematskije izrade ovoga zakonskog projekta predlaem ovu ispravku, koja bi naknadno ula u

1004 Stcnografske beleke

lan 15., a imala bi glasiti: ,,Lica pobrojana u lanu 8. ovoga zakona gube dravljanstvo u sluajevima take 4. i 5. ovoga lana samo tada, ako se zajedno isele s ocem (materom), odnosno mu- em i novo dravljanstvo dobiju".

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: G- izvestilac predlae da se ovaj lan vrati u odbor, i prema tome ide u odbor.

Izvolite uti lan 9. Izvestilac dr. arko Miladinovi ita:

lan 9. Kome se ne zna dravljanstvo, a rodjen je

i prebiva u Kraljevstvu, smatra se za dravljanina Kraljevstva, dok se ne utvrdi, da je inostranac "

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Prima li Predstanitvo proitani lan 9? (Prima.) Objavljujem, da je primljen. Izvolite uti gospodina izvesuoca.

Izvestilac dr. arko Miladinovi ita: lan 10.

Inostrano lice moe postati dravljaninom Kraljevstva:

1. ako ga kao nezakonito dete inostrankinje ozakoni otac dravljanin Kraljevstva;

2. ako u Kraljevstvu bude primljeno u redov- nu slubu prema zakonskim propisima o primanju stranaca u dravnu slubu;

3. ako mu se na njegovu molbu izreno dade dravljanstvo."

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Prima li Predstavnitvo proitani lan 10? (Pri- ma.) Objavljujem da je primljen- Izvolite uti g. izvestioca.

Izvestilac dr. arko Miladinovi ita: ,,Clan 11.

Ko zatrai dravljanstvo treba da dokae: 1- da najmanje pet godina neprestano boravi

u oblasti Kraljevstva; 2. da je punoletan ili da mu to doputa onaj,

koji je kao zastupnik zato nadlean po zakonu; 3. da je dobroga vladanja; 4. da. su mu sredjene imovinske prilike, tako

da svojom imovinom ili svojim radom moe sebe i svoju porodicu izdravati, i

5. da je dobio odobrenje od svoje drave, da moe biti otputen iz dravljanstva."

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Ima re g. dr. Joca Manojlovi.

Dr. Joca Manojlovi: Ja bih predloio ovdje u ovome lanu jednu dopunu koja bi glasila ovako:

,,enama, koje udajom izgubie dravljanstvo, na njihovu molbu mora se dati dravljanstvo Kraljevstva, ako im brak prestane bilo smru muevljevom bilo usled razvodjaja."

Ovo je nuno dodati ovdje, jer kad mu umre, ena ostaje u stranome svijetu i zato joj ukratiti pravo da-zakonitim putem trai dravljanstvo i da ga dobije, kad se prijavi i izrazi elju da se vrati u dravljanstvo.

Izvestilac dr. arko Miladinovi: Ja ne mogu da pristanem na ovaj predlog, jer ena smr- u muevljevom ne gubi dravljanstvo. Ona je udajom, sklapanjem braka stekla dravljanstvo muevljevo, a smru njegovom nije brak postao nitavnim. Tu je pretpostavka za sticanje dravljanstva ostala. Istp tako, ako se ena razvena, ne gubi ona dravljanstvo, jer time nije brak po- niten, nego samo razveden- Tu opet postoji osnov za sticanje dravljanstva, pa poto osnov nije uniten, nije otpao, to svakako i dalje ima ena dravljanstvo svoje, i ako je razvenana.

Druga je stvar, ako bi se brak proglasio nitavnim. Onda ona svakako nije ni mogla dobiti dravljanstvo. Tu dakle ona pretpostavka ne stoji. To je jasno, da ovde ona nije mogla stei dravljanstvo, pa poto nitavnim brakom nije mogla stei dravljanstvo, onda ima dravljanstvo, koje je imala pre sklapanja nitavnog braka. Zato drim da ovaj predlog nije potreban i molim da se ne uvai.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Re ima gospodin ministar dr. Kramer.

Ministar za Ustavotvornu Skup-' stinu dr. Albert Kramer: Ja mislim da je gospodin Manojlovi mislio i na drugi sluaj, to jest, kad bi se jedna naa dravljanka udala za jednog tudjeg dravljana, pa je htio gospodin predlaga da bi se poslije smrti njenoga mua ovoj Srpkinji, Hrvatici ili Slovenki omoguilo, da stekne opet nae dravljanstvo. Recimo da se jedna naa dravljanka uda za Nijemca i time dobije njemako dravljanstvo pa bi sada poslije smrti svoga mu- a htjela da natrag zadobije nae dravljanstvo. Taj sluaj ne treba posebno isticati i to za to, jer- bo ima takova ena pravo po 12., koji kae da se svim onim licima, koja se po poreklu ili njiho- vom nacionalnom osvjedoenju smatraju Srbima, Hrvatima i Slovencima, a strani su dravljani, mora priznati dravljanstvo naeg Kraljevstva! Za to nije potrebno da Se gore spomenuti sluaj

40, red. sast. od 21. juna mo. naroito istakne kod 11- i molim, da se g. poslanik zadovolji tekstom 12.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Ima re gospodin dr. Poli.

Dr. Ladislav Poli: U posljednjoj toki 11- kae se, da treba onaj, koji zatrai dravlanstvo da dokae, da je dobio odobrenje od svoje drave da moe biti otputen iz dravljanstva. Ali se mogu desiti i sluajevi da dotfna drava u ope ne daje odobrenja i da to nije predvidjeno po zakonima dotine drave, pa ima i takovih sluajeva, da je dotinik, koji eli istupiti iz dravljanstva duan izdati samo izjavu o takovom istupu. Za to mislim, da bi se na kraju ove pete toke do- dalo: Ili da je dao izjavu o istupu iz dravljanstva po zakonima svoje domovine".

Drag. M. Pavlovic: Predsednik dr. Re ima izvestilac.

1 z v e s t i 1 a c dr. arko Miladlnovi:. Gospo- do, poto je ovaj dodatak doista opravdan, to ja kao izvestilac izjavljujem, da pristajem na predlog gospodina dra. Polica.

Predsednik dr. Drag, M. Pavlovic: Gospodin Manojlovi je podneo ve spomenuti predlog i treba da ga potpomogne 10 poslanika da bi se o njemu moglo glasati. Poto 10 poslanika nema za taj predlog, prema tome se o njemu ne moe da glasa, te prelazimo na dnevni red. Pitam Narodno Predstavnitvo prima li se lan 11. ovako kako je predloen s dodatkom gospodina dra. Polica? (Prima se.) Objavljujem da je lan 11. s dodatkom gospodina dra. Polica primljen. Izvolite uti lan 12.

Izvestilac dr. arko Miladinovi ita lan 12.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Prima li Narodno Predstavnitvo lan 12. kako je predloen? (Prima.) Objavljujem da je lan 12. primljen.

Izvolite uti 13. Izvestilac dr. arko Miladinovi ita

13. Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic:

Prima li Narodno Predstavnitvo 13. prema predlogu odborskom? (Prima.) Objavljujem, da je 13. primljen. Izvolite uti 14.

Izvestilac dr. arko Miladinovi ita .

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Prima li Narodno Predstavnitvo ' 14. prema

predlogu odbora? (Prima.) Objavljujem, . da je 14. primljen.

Re ima gospodin poslanik dr. Poli. Dr. Ladislav Poli: Gospodo, u lanu 14. od-

mah iza prve poetne rijei sasvim je suvina ona rije ,,i", koja nema nikakvog znaenja, i bit e da je puka tamparska pogrjeka, pa treba da se brie.

Onda u drugoj alineji ovog paragrafa kae se: ,,Ako lice, pozvano radi zakletve ne dodje po pozivu za godinu dana, smatrae se kao da njegova molba za dravljanstvo i ne postoji". To je sasvim spravno, ali pri tom nije uzet u obzir lan 13., po kom se moe inostrancima poradi izvan- rednih zasluga iznimno podijeliti dravljanstvo. Ovakvi inostranci ne moraju ni predloiti molbu, njima se moe dravljanstvo podijeliti iz ureda, pa se moe dogoditi, da oni ne e da prihvate dravljanstvo. Za to mislim, da bi trebalo 14. do- vesti u sklad sa 13. pa iza posljednjih rijei dru- gog stava i ne postoji" neka se doda ili u sluaju lana 13. kao da mu nijedato dravljanstvo"-

Predsednik dr. Drag. M.. Pavlovic: Re ima gospodina Ministar za ustavotvornu skuptinu.

Ministar za Ustavotvornu Skup- tinu dr. Albert Kramer: Neka mi oprosti gospodin profesor Poli, ali ja mislim, da je tu malo onog, to kae Nijemac Spitzfindigkeit". Ako netko dobije dravljanstvo po 13. od kralja, onda mora po 14. da poloi zakletvu i tek od momenta poloene zakletve stie prava dravljanstva. Po drugoj alineji 14. moe se sasma jasno zakljuiti, da ako ne poloi zakletvu, nije postao na dravljanin. Ali uza sve to prihvaam ovu ispravku gospodina profesora.

Izvestilac dr. arko Miladinovi: U tom sluaju morao bi u prvom stavu ispasti lan 13." jer se u prvom stavu ne pravi razlika predloenog lana, to se tie zakletve, nego se kae (ita): Dravljanstvo i za dravljane po lanu 11., 12. i 13. vai od dana kad se novi dravljanin sve- ano zakune". lan 13." bi dakle morao da se izostavi, ako se ne bude raunalo od zakletve, to se tie dravljanstva steenog za osobite zasluge, a to se ovde nije htelo.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Re ima g. dr. Duan Pele.

Dr. Duan Pele: Gospodo poslanici, ja drim da je ovo, to g- poslanik predlae suvino. Po- stanak dravljanstva je jedan fakat i mi ga nismo ni diferencirali, jer nemamo raznih dravljana. Prema tome jasno je, da se lan 14. odnosi na


sve dravljane, bez obzira na to, kojim su nainom oni dobili svoje dravljanstvo: usled izvan- rednih zasluga u smislu l. 13., ili drugim kojim nainom. Dakle, sasvim je izlino dovoditi u vezu 13. sa 14. i zato drim, da je predloena redakcija sasvim pravilna, te je kao takvu treba primiti.

I z v e s t i 1 a c dr. arko Miladinovi: Ja osta- jem pri redakciji, kako je predloena.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Ima re g. Ministar Kramer.

Ministar za izjednaenje zakona dr. Albert Kramer: Ja sam kazao, da je sasvim jasno ono, to je kazano u 14. Ali, ako Narod- no Predstavnitvo nalazi, da bi stvar bila jasnija, ako se prihvati i ovo to g. Poli predlae, ja nemam nita protivu toga, da se i to primi.

Izvestjlac dr. arko Miladinovi: Ja osta- jem pri tekstu, jer drim, da svaki mora da poloi zakletvu, bez obzira na to, na koji je nain dobio podanstvo, pa ako ne poloi, smatra se kao da dravljanstvo i ne postoji. Dakle, ovde nije u pitanju to, na koji je on nain dobio dravljanstvo, nego se ovde govori o svima koji su dobili dravljanstvo, kojim bilo nainom, pa se kae, da svaki od njih mora da poloi zakletvu.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Predlog g- Polica treba da bude pomognut bar od 10 poslanika, te da se o njemu moe glasati. Prema tome, ko pomae ovaj predlog, neka izvoli ustati. (Nije ustao dovoljan broj.)

Poto ovaj predlog nije potpomognut od do- voljnog broja poslanika, to emo glasati o l. 14. onako, kako je predloen i proitan. Prima li Na- rodno Predstavnitvo l. 14. onako kako je predloen? (Prima.) Objavjujem, da je primljen l. 14. Izvolite sada uti l. 15.

I z v e s t i 1 a c dr. arko Miladinovi ita l. 15.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Prima li Narodna Skuptina l- 15. ovako, kako je proitan? (Prima.) Objavljujem, da je Narodno Predstavnitvo primilo l. 15. Izvolite uti l. 16.


Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Prima li Narodno Predstavnitvo l. 16. kako je predloen i proitan? (Prima.) Objavljujem, da je primljen. Izvolite sad uti l. 17.


Predsednik dr. Drag. M, Pavlovic: Prima li Narodno Predstavnitvo l. 17. kako je proitan?- (Prima.) Objavljujem, da je lan 17. zvolite sada uti lan 18.

I z v e s t i 1 a c dr. arko Miladinovi ita : lan 18.

Odredbe l. 15. take 3. vae za sve sluajeve nastale od 1. novembra 1918."

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Prima li Narodno predstavnitvo l. 1S. ovako, kako je predloen? (Prima.)

Objavljujem da je l. 18. primljen. Izvolite uti lan 19.

I z v e s t i 1 a c dr. arko Miladinovi ita : lan 19.

Molbu za primanje u drvljanstvo i za otpu- tanje iz dravljanstva treba upravljati Ministar- stvu Unutranjih Dela i predati nadlenoj uprav- noj vlasti prvoga stepena. Ova vlast, poto izvidi to po zakonu treba, uputie molbu sa svojim iz- vetajem i miljenjem slubenim putem pomenu- tom Ministarstvu. Njegovo reenje izvrno je, osim sluajeva u lanu 12. i 16. Isto Ministar- stvo izdaje i isprave o dravljanstvu i otputanju iz dravljanstva".

Predsednik dr. Drag. Ima re dr. Ladislav Poli.

M. Pavlovic :

Dr. Ladislav Poli: Gospodo poslanici, po l. 19., Ministar Unutranjih Djela rjeava o mol- bama za primanje u dravljanstvo i za otpust iz dravljanstva, pa on izdaje i isprave o dravljanstvu i o otpustu iz dravljanstva. Gospodo, na ta naredjenja imam ast sg naelnog i programat- nog gledita da istaknem ovo ; U naputku, to ga je Narodno Vijee izdalo 25. studena 1918, go- dne, tamo je odredjeno ; Druge poslove vode pokrajinske vlade". Zatim u onoj adresi, koju je delegacija Narodnog Vijea predala dne 1. de- cembra 191H. Njegovom Kraljevskom Visoan- stvu, naroito je istaknuto ovo : Iz istog razloga ostali bi na snazi pod kontrolom dravne vlade dosadanji autonomni administrativni organi, koji e za svoje uredovanje biti odgovorni autonom- nom Predstavnitvu".-Jo je preciznije ista misao Istaknuta u zakljuku delegacije Narodnog Vijja u decembru mesecu 1918. godine, koja je bora- vila u Beogradu radi pregovora. Tu je odredba ovakva : U 'pitanjima autonomne kompetencije izdaje resorni ministar samo ope upute i vri samo generalnu kontrolu, a eksekutivmi u svakom

40, red. sast. od 21. juna 1919. 1007

sluaju vri autonomna vlast kao zadnja upravna instancija".

Gospodo, oito je, da se namjeravana ovdje kompetencija, kako je ustanovljena u l. 19., oito protivi navedenim utanaenjima Narodnoga Vijea. Znam, da e mnogi rei, da ova utana- enja nemaju nikakav dravno-pravni karakter, ma da ja to m'.ljenje ne dijelim, ali u svakom sluaju stoji to, da vrijedi ne samo u pravnom i- votu, nego i politikom naelo : pacta sunt ser- vanda. Ako i po miljenju nekih navedena pakta nemaju dravno-pravnu prirodu, svakako su jedan politiki aranman, koji treba odrati, pa ako nas na to ne nagoni i pravna sila, svakako nas na to sile politiki moral i politike konvencije. Zato, gospodo, sa tih razloga ja mislim da bi se prema tim naelima imala udesiti odredba ovoga lana 19.

Jo na jednu u stvar da vas upozorim. U naj- zadnjoj reenici ovoga lana kae se : Ministrovo reenje izvrno je, osim sluajeva u l. 12. i 16." Ovi sluajevi, na koje se m!sli u l. 12. i 16., na- staju, kad se protiv reenja Ministra Unutranjih Djela podnese alba Dravnom Savjetu, Ali sada se mi, gospodo, nalazimo u vrlo udnoj situaciji. Kompetencija Dravnog Savjeta nije jo zakonom protegnuta na teritoriju itavoga Kraljevstva. Kako se dakle moe sada ustanoviti njegova kompetencija ad hoc za dva sluaja po ovom zakona!

S druge strane ni organizacija Dravnoga Savjeta nije takova, te bi se moglo rei da moe V?siti kompetenciju nad itavim Kraljevstvom : zasada je Dravni Savjet sastavljen samo od biv- ih dravljana kraljevine Srbije. Mi, gospodo, priznajemo, da je dravljanstvo jedinstveno, i da to u svakom sluaju imade biti zajedniki posao itave drave i znamo, da o takvim stvarima trebalo bi da sudi Dravni Savjet. Ali sada, gdje jo postoji ovakova pravna zapreka, mislimo, da se takove ustanove ne mogu donijeti. Iz svih ovih razloga slobodan sam u ime kluba iznijeti ove pro- mjene :

U prvoj reenici iza rijei ministarstvo unutranjih dela" neka se doda : dotino ban ili glavar pokrajinske vlade".

U drugoj reenici poslije rijei pomenutnm ministarstvu" da se doda : dotino banu ili gla- varu pokrajinske vlade". .

U treoj reenici neka izostane osim sluajeva u lanu 12. i 16."

U' etvortoj reenici iza rijei: isto ministarstvo" neka se doda: dotino ban ili glavar pokrajinske vlade".

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin Ministar za Ustavotvornu Skup- tinu.

Ministar za UstavotvornuSkup- tinu dr. Albert Kramer: Gospodo narodni poslanici, moram da se izjavim protiv svih predloga koje predlae gospodin dr. Poli. Neu da ulazim u stare politike kontroverze radi adrese Narod- noga Vijea i neu da ulazim pre svega u poli- tiku stranu ovoga pitanja, nego u se osvrnuti samo na praktine posljedice predloene izmjene. Ako imademo u dravi jedinstveno dravljanstvo mi moramo i nadzor nad primanjem u dravljanstvo staviti pod jednu jedinstvenu vlast. Ne moemo dopustiti, da na pr. netko tko je bio u Ljub- ljani odbit sa svojom molbom da bude primljen u dravljanstvo, odg u Zagreb, pa pokua ondje, pa ako mu ni ondje ne uspije, da ode u Sarajevo ili Beograd. To je jedna nemogua stvar.

to se tie primjedbe gospodina dr. Polica o Dravnom Savjetu priznajem, da postoji pote- koa, da se Dravni Savjet usvoji kao upravni sud za itavu dravu. Ali to je jedini izlaz, ako hoemo da pridrimo kontrolu upravnog sudita za reavanje vlade u sluajevima . 12- i 16. Ako se hoe silom ostaviti diskrecionalnoj vlasti vlade, da u tim sluajevima konano odluuje, ja kao lan vlade ne bih imao nita protiv toga.

U ostalom ja se nadam da e Dravni Savjet brzo dobiti kompetenciju kao upravni sud za i- tavu dravu. Po projektu o privremenom ustavu, koji se nalazi ve u Narodnom Predstavnitvu i koji moe za koji dan doi i u odbor, bie Dravni Savjet dravni upravni sud i bie rekonstruiran kako je potrebno. Ali i ako to ne bude, moe taj specijalni zakon da utvrdi kompetenciju dravnog saveta za sluajeve, koji su u tom zakonu pred- vidjeni.

Ja sam naveo ove sasvim praktine argumente protiv predloga gospodina Polica, ali istiem da ima velikih i politikih razloga, da ne moe Na- rodno Predstavnitvo, u asu kad se stvara jedinstvo drave, dopustiti da se dravne kompetencije opet dele i raskomadavaju i da se stvaraju nove pokrajinske autonomne kompetencije.

Zato, gospodo, molim Narodno Predstavni- tvo da predlog gospodina profesora Polica ne primi, negO da odobri predlog odbora. Moram jo ovo da kaem : Nije, dodue, gospodin profesor Poli to izneo, ali uo sam, da je mnogo, ako se preputa gospodinu Ministru Unutranjih Djela sasvim diskrecionarna vlast radi primanja i otpu- tanja iz dravljanstva.

319


Ovom prilikom moram izjaviti kao miljenje itave vlade, a u sporazumu sa svojim kolegama iz vlade, da bi eventualno u tom pitanju moglo biti rijeenje takvo, da se ostavi kompetenciji Mi- nistra Unutranjihh Djela, ali da.se to reava u poslednjem stepenu u Ministarskom Savjetu.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin izvestilac.

Izvesti lac dr. arko Miladinovl: Go- spodo, i sam predlaga naglauje jedinstvo u dravljanstvu, t. j. da je jedinstveno dravljanstvo, a ve to pokazuje, da mora biti i jedinstveno od- luivanje. A sem toga kad bi bile i dve i tri kompetencije, koje bi konano reavale o dravljanstvu, onda bi se moglo dogoditi da bude raznolikih i protivrenih odluka i pitam gospodu, kako bi onda to izgledalo, i u unutranjosti, a i prema inostranstvu? Kao to se trai u svakoj dravi, pa i u saveznoj dravi, da bude jedinstveno sudstvo li vrhuncu, da bude jedan vrhovni sudski organ, koji e da reava sve sporove u poslednjoj instan- ciji, tako isto i ovde jedino vrlo vano pitanje, pitanje o dravljanstvu, koje se moe samo putem jednog vrhovnog foruma resiti. Sem toga gospodin predlaga je-malo i nekonsekventan, jer ako se trai da za Hrvatsku i Slavoniju moe da reava pokrajinska vlast kao vrhovni kompetentni faktor u pogledu dravljanstva u Hrvatskoj i Sla- voniji, onda bi morao traiti, da i za Bosnu i Her- cegovinu bude jedan poseban vrhovni faktor, koji bi o tome reavao za Bosnu i Hercegovinu, pa onda posebno za Sloveniju, pa posebno za Dal- maciju, pa posebno i za Vojvodinu i kud bi onda to otilo?

Kad bi se tako uradilo, onda bi izgledalo kao da imamo vie dravljana a ne jedinstveno dravljanstvo.

Ja mislim stoga, da je to vrlo jasno, da mi ovde moramo imati samo jedan vrhovni forum, jedan vrhovni faktor, koji e reavati o jedinstve- nom naem dravljanstvu.

to se tie lanova- 12. i 16., drim, da je tu g. predlaga prevideo, o emu se radi. lan 12. govori o Slovenima, koje drava mora da primi u dravljanstvo, i prema tome za to je tu ograni- en ministar unutrauih djela ; a lan 16. govori opet. kad se ne moe neko otpustiti iz dravljanstva. Ti su sluajevi naroito istaknuti u lanu 16., pa ako se nadje koji od tih sluajeva, taj je stariji i jai od ministra unutranjih djela. To znai citiranje lana 16., a ta citiranje lana 12. znai, to sam ve naveo. Prema tome i jednom i drugom lanu ima mesta u ovom lanu 19. I ja, sa svoje

strane, molim takodjer, da Narodno Predstavni- tvo prihvati lan 19. ovako kako je redigovan.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re narodni poslanik g. Gjoka Nestorovi.

Gjoka Nestorovi: Dopustite mi, gospodo, da i ja kaem nekoliko rei, povodom ovog pitanja. Ja ne bih govorio, da ovaj predlog nije potekao od g. Polica, kao profesora "dravnog prava.

U zakonu ovom izneto je, kakvo je dravljanstvo naeg Kraljevstva, i reeno je, da je ono jedinstveno, da je ono jedno za sve Kraljevstvo. G. Poli, koji je priznao to kao opravdano u svome govoru, dovodi sebe u jednu udnu kontradikciju i kae sada, kako to primanje pojedinih stranaca u dravljanstvo nae moe da bude po pojedinim oblastima. Kad je dravljanstvo jedinstveno, onda gospodo, treba da buge centralna vlast ta, koja e da prima u dravljanstvo, ili da odbija one, koji se po zakonu ne mogu primiti. Inae, ako bi se dopustilo, da pokrajinske vlasti primaju u nae dravljanstvo, pitanje je: za koga bi ih one pri- male. Onaj, koji se; bude javio u Ljubljani, koji se bude javio u Sarajevu, u ,Zagrebu, u Vojvodini, u Dalmaciji, iji dravljanin postaje? Da li postaje dravljanin hrvatski ili bosanski? Ta pokrajinska vlast nema i ne moe imati diskrecionarnu vlast, da reava u ime cele zemlje. Ako tamo postoje i ban i poverenici, oni imaju da reavaju samo o potrebama, koje se tiu dotine pokrajine, a ne za elu zemlju. Onaj, koji se prima u nae dravljanstvo, ne postaje dravljanin samo te pokrajine, nego dravljanin cele zemlje. Prema, tome ja nalazim, da je to takva jedna kontradikcija, da se apsolutno ne moe uneti u zakon, ako zbilja iskre- no elimo jedinstvenu dravu, onda je,to druga stvar; i onda ne treba ni da kaemo, da je dravljanstvo jedinstveno i jedno za elu Kraljvemu.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re narodni poslanik g. dr. Laglnja.

Dr. Matko Laginja : Gospodo poslanici, ja bih se usudio dati na vau rasudu jednu slijedeu opasku.

Koliko j'e meni poznato iz jedne prakse vrlo natrahjake i vrlo neslobodne drave, pod kojom smo kojeta trpjeli mi iz prijeka, praksa je bila premda je to bila centralistika drava par exel- lence i premda zakon nije izriito nalagao te prakse praksa je bila, da ministar dravni nije ni izravno primao molbe za prihvat u dravljanstvo od prve instancije, niti ih je izravno rije- avao.

Nego je praksa bila ta, da je dekret dravljanstva izdavao naelnik dotine pokrajinske

40. red. sast. od 21, juna 1919. 1009

vlasti. Na pr. namesnik transki izdavao je dekret dravljanstva za cijelu Austriju ovjeku, koji je u opsegu njegovog podruja ivio i elio postati austrijski dravljanin. Sad ja ne razumijem, zato taj va centralistiki strah, da ni ovoliko ne biste povoljili, koliko je negda bilo u Austriji.

Vi neete Austriju, ali vi ete priznati, da je predstavnik oblasti, predstavnik nae zajednike oblasti, jer i mi neemo kojeega. Mi hoemo dravu Srba, Hrvata i Slovenaca, ili mi hoemo dravu Hrvata, Srba i Slovenaca, ili ml hoemo dravu Slovenaca, Srba i Hrvata : to se da raz- liito permutovati kao to se tri broja mijenjaju. Ali jedno stoji, da jedan manje od ova tri broja ne ide u raun nijednome od nas. Medjutim htio sam rei, ima svoga praktinog razloga i ako ne biste htjeli do krajnosti primiti onako ovu taku kako je predloio dr. Poli, ipak zamislite, sad je tu traiti naina, da bude vie u zakonu osigurano, da ne bude samo ministar Unutranjih Djela o dravljanstvu tako kategoriki i tako satrapski odluivao kako vi njemu ovim paragrafom da- jete. Satrapski velim zato, jer on nee poznavati ljude raznih podruja, kao to ih moe poznavati njegov namjesnik u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani itd. Mi neemo tako daleko ii, nego drimo, da je dovoljno ustanoviti u zakonu jedan nain, kojim e se ovoj ideji to je.izraena dati izrjeitiji zakonit obim i sadraj. Moda e se moi nai nain, da se ree : na predlog dotinog upravnika dotine oblasti rijeie Ministar Unutranjih poslova tako i tako. Moda e se rei ili nai nain da Mini- star Unutranjih Djela protivno izrinom izvje- taju dotine pokrajinske vlasti negotivno ne bi smio dravljanstvo dati. Zato ja bih vam se usudio predloiti, kad smo se odluili da 4., . i 7. idu u odbor, da i ovaj 19. paragraf ide u odbor i onda tamo da se lanovi dogovore, da se dodje do kompromisnog mnjenja.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar za Ustavotvornu Skuptinu i za ustanovljenje zakona.

Ministar za Ustavotvornu Skup- tinu i izjednaenje zakona dr. Albert Kramer: Ja ne mogu prihvatiti ni ovaj predlog g. Matka Laginje, da se ovaj paragraf vrati u odbor. On je sasvim jasan i ja molim Narodno Predstav- nitvo da se o njemu glasa.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. izvestila.

1 z v e s t i 1 a c dr. arko Miladlnovi: Gospo- do, ja bih samo rekao ovo: Ne treba, da se pozi- vamo na Austriju t- j. one zemlje, koje su bile za-

stupane u austr. dravnom saboru Reichstagu. Mi znamo, kako je ta drava prola, pa i nikako ne treba da nam ona bude kao uzor. to se radilo kako se radilo u Austriji, to nam je poznato i onaj

- namesnik, kojem je dano prividno pravo, da daje dravljanstvo, nije to uinio, dok ne dobije odobrenje od ministarstva. Mi znamo, kako je bilo i u Ugarskoj kad se traila dozvola za odranje zborova. Uvek je upan pitao vladu. Na to nam dakle da idemo dalje i da tudje imitiramo, kad znamo, da tamo nemamo ta da nauimo. Ovde se radi o jednom-dravljanstvu, to su gospoda naglaavala ne jedanput.

I ja sam uv'eren, da to tako i shvataju, pa kad je jedno dravljanstvo, onda je prirodno, da jedna vlast vrhovna reava. Poto je ovaj lan 19. jasno i tano obradjen, nema mesta, da bude vraen natrag u odbor i molim da se ovako i primi.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: lina re dr. Poli.

Dr. Ladislav Poli: Gospodo poslanici, u kratko da reflektiram na dve stvari. Prvo na izjavu gospodina Kramera. Na Klub elio je podsjetiti Parlamenat na naelno pitanje, kako valja to- vati utanaena naela Narodnog Vijea. Mi smo uli da e se o tome pitanju raspravljali, ali u tu raspravu nitko nije uao, ma da je gospodin Ma- rinkovi rekao prekjue, da e se to raspravljati. Ja samo konstatujem, da to principijelno pitanje nimalo nije raspravljano.

S druge strane, da se osvrnem na ono, to je potovani prcdgovornik, gospodin Nestorovi spomenuo: zato to je jedno dravljanstvo da mora biti jedno tijelo, koje e o dravljanstvu reavati- To nije nuna konsekvencija iz jedinstva dravljanstva. Jedno dravljanstvo moe biti usta- novljeno u saveznim dravama tako, da legislativa dravljanstvu pripada savezu, a eksekutiva pojedinim udruenim zemljama. Ne samo to, nego jedna ista drava kao to je Italija, gdje se kae da postoji jedna sudska vlast, ima pet kasacionih sudova. Iz ovo malo primjera jasno se vidi, da iz jedinstva izvjesnog drvnog posla ili funkcije ne iz- lazi jedinstvo organa za otpravljanje toga posla ili funkcije.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Gjoka Nestorovi.

Gjoka Nestorovi: Moram da odgovorim gospodinu Policu odnosno kasacionih sudova, poto sam i ja bio kasacioni sudija. Gospodo, to je jedna velika alost, to postoji to u Italiji i od toga se osea velika'teta, naroito u krivinom sudjenju. I u krivinom sudjenju postoji samo jedan

139*

1010 Stenograf skebeleke

kasacioni sud. To je postalo otuda, to je to bio kompleks mnogih drava i svaka je traila sepa- ratistiki, da ono to je drala u svojoj dravi, da ostane i dalje. Ali kad se uvidela nemogunost da se to sprovede da pravdu treba a izrie jedan vrhovni sud i da oni koji su krivi treba da svuda budu krivi i oni koji su pravi, da budu Oglaeni za prave i pravda treba da bude jednaka na svakom mestu. Gospodin Poli i ako nije bio na praksi kao teoretiar zna da razni sudovi imaju razna miljenja, ali zato je jedan vrhovni kasacioni sud da kae: to je pravo ili nije pravo i to vai za elu dravu. Mi treba tome da teimo i da stvorimo ono to zadovoljava optu potrebu. Ovde je drugo pitanje. Ja nalazim da je sasvim opravdano da izvesni poslovi i ako budemo dopustili tu oblasnu samoupravu, ipak bi bilo izvesnih poslova kao to su vajcarci zadrali centralnu vlast. Vi znate da su vajcarci, koji su podeljeni na toliko dravica koje su samostalne, imaju svoje zasebne ustanove pa imaju policiju, carinsku vlast, imaju jedan vrhovni kasacioni sud, pa i apelacionl sud samo jedan. (Zato nalazim da treba pri svakom sluaju kao i ovde postupati tako, kad je re o dravljanstvu- Jer kad smo proklamovali da jedinstvo treba da bude na jednom i samo jednom tijelu, koje e da reava u svakom sluaju pojednako a ne prema ovome ovako, a preko onamo onako. Naa drava nije tako velika i ne e svet juriti sa strane da nee ministar Unutranjih Dela moi reavati sporove, nego e ih reavati i prema tome treba to uiniti. Ako je fiziki to nemogue, onda se mo- e odstupiti od toga. Ali to se gospodin poziva na nekakvo sporazumno vee, mi nismo s tim upoznati i nismo ulazili u to. Ako bude potrebno prouiemo i to, i onda emo izai i kazati svoje miljenje o toj stvari sporazumeemo se. Ali ovde mislim da treba'da usvojimo ovako, kako je kazano, nita se od toga ne gubi, ne teti, to e biti ipak javna kontrola, a gospodin Ministar je dao izjavu, da on pristaje da dotini ministar rei po prethodnom sasluanju Ministarskog Saveta.

,,Lica, koje dobiju dravljanstvo po l. 3., 10. 3. odnosno 11. 12. i 13. stiu zaviajno pravo U onoj optini, gdje su se stalno naselila. Ako optina uskrati priznanje zaviajnosti, odluuje o tome konano Ministar Unutranjih Dela".

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovl: Gospodo, prima li se l. 19. ovako. (Zagor uje se: Prima, ne prima).

Gospodin Poli ima svoj predlog- Gospodo, da bismo mogli glasaiti o predlogu g. dra Polica, potrebno je da ima 10 poslanika da ga potpomognu. (Potpomau ga). Ima deset poslanika.

Prema tome glasae se o predlogu dra Polia i o l. 19. ovako, kako je odbor predloio.

Gospodo, izvolite zauzeti svoja mesta. Glasae se ustajanjem i sedenjem. Ko je za

predlog g. dra Polia, on e sedeti, ko je protiv on e ustati. (uje se: nema kvoruma, veina ustaje). Konstatujem, da je veina glasala za predlog odborski. Cl. 19. primljen je ovom redakci- jom, kako je odbor predloio.

Izvolite uti l. 20. Dr. arko Mlladinovi ita l 20. Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi:

Ima re g. dr. Ladislav Poli. Dr. Ladislav Poli. Gospodo, ovaj lan 20. sa-

dri posebne odredbe o dravljanstvu, a u isto vreme sadri i specijalne odredbe o zaviajnosti Ja, gospodo, ne nalazim da je uputno da se ovde donose naroite, odredbe o zaviajnosti, kojima se mijenjaju dasadanji uzroci, jer ovo nije ona materija gde bi se zaviajno pravo imalo uredji- vati. Ni inae ne smatram stilizaciju l. 20. ni is- pravnom ni sretnom.

Ponajprije ne smiju se gubiti iz vida mnogi sluajevi, gdje dravljani stiu zaviajnost ve po dosadanjim zakonima, i to recimo na osnovu po- rodinog prava. Kad n. pr. inostrana ena koja se uda za naeg dravljanina, stekne dravljanstvo nae ona e time stei i zaviajnost svoga mu- a, ali ne ondje gdje se je naselila, nego na mjestu gdje se nalazi njen mu. Nadalje po l. 8. nezakonito dijete zadobija dravljanstvo i zaviajne t svoje matere, a per subsequens patrimoniumom to isto dijete stie dravljanstvo i zaviajnost svoga oca, koji ga je pozakonio. Nadalje po l. 10- taki 2. stie se dravljanstvo nametanjem u dravnu slubu, a zna se, da dravni inovnik koji bude u izvjesnoj opini stalno namjeten, da tu stie i zaviajnost. Dakle ima dosta naslova, po kojima se novim dravljanstvom stie zaviajnost ve po dosadanjim zakonima.

Osim toga ovdje se zaboravilo na neto vrlo vano. Nije uzet u obzir srpski zakon o optinama koji u l. 18. kae, oni koji stiu srpsko dravljanstvo postaju lanovi one optine gdje poloe zakletvu ili gdje izjave da ele ivjeti. Dakle, prema tome treba neto odrediti i o lanstvu optin- skim za ona lica, koja u opsegu kraljevine Srbije steknu dravljanstvo.

Ja mislim da bi se odredba u odborskom predlogu o sticanju zaviajnog prava u optini nase- Ijenja imale protegnuti samo na ona lica koja dobiju dravljanstvo po l. 3. 12. i 13., a to su manje vie oni suplemenici koji su ostali pod tudjinom pa dolaze k nama i hoe da prime nae dravljan-

40. red. sast. o 21. juna 1919. 1011

stvo. Kako im se hoe olakati sticanje dravljanstva, tako im valja osigurati sticanje i zaviajnog prava. Za ona pak lica koja dobijaju dravljanstvo po l. 10. taki 3. i l- 11., za njih mislim da bi bilo dobro da stiu zaviajno pravo one optine koja im je isteenje njegovo stavila u izgled samo da budu primljeni u dravljanstvo. Takva je naime ustanova sasvim u skladu sa dosadanjim zakonodavstvom, a imade i veliku socijalnu va- nost pogotovu s obzirom na velike gradove, koji ve sada imaju snositi, goleme terete za podupi- ranje svojih zaviajnika.

Lako bi se moglo desiti, gospodo, da bi se strani dravljani u znatnom broju naselili po velikim gradovima, od ega bi moglo nastati vrlo nepo- voljne posljedice. Na svaki nain da ne bi bilo pravo da se ovakvim novim dravljanima dadu vea prava, nego to ih imadu domai dravljani.

Zato sam ja slobodan da predloim ovakvu redakciju lana 2.:

Lica, koja dobiju dravljanstvo, stiu zaviajno pravo prema zakonu o zaviajnosti, dotino postaju lanovi potina prema zakonu o optinama. No lica koja zadobiju dravljanstvo po lanu 3., 12. i 13. ovoga zakona, postaju zaviajnici one optine, gde su se stalno naselili; a lica koja zadobiju dravljanstvo po lanu 10. taka 3. i lanu 11.. dobijaju zaviajno pravo u onoj optini, koja mu je zaviajnost stavila u izgled, ako budu primljeni u dravljanstvo".

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Ministar za Ustavotvornu Skuptinu.

Ministar, za Ustavotvornu Skup- tinu dr. Albert Kramer: Gospodo, predlog poslanika gospodina dra Polica, ostaje u glavnom u okviru lana 20- Gospodin poslanik trai neke izmjene, koje su po mom miljenju praktine i mogu se da prime. Za to ja prihvatam njegov predlog.

Predsednik dr. Drag. M. Paviovi: Ima re gospodin dr. Pele.

Dr. Duan Pele: Ja bih u predlogu gospodina dra Polica stavio jedan umetak, i to na onom mjestu, gdje se kae: dravljani koji su primljeni po lanu 3., 12. i 13., stiu zaviajnost u mestu svoga stalnog stanovanja, -- da se dodadu rijei: ,,ili u optini, koja ih za zaviajnike primi". A to s razloga toga, to se moe desiti i to pogotovo kod onih vrlo zaslunih ljudi, koje moe vlada za dravljane da primi da ti ljudi ne ele da stalno nasele ovamo. Jer mi moemo imati in-

etresa da dotina vrlo ugledna lica ostanu i dalje u inostranstvu i da budu nai dravljani da dobiju izvjesna prava, ona koja su vezana za nae dravljanstvo. Prema tome, ako bi oni bili vezani samo na onu opinu, u koju se stalno nasele, moglo bi u sluaju lana 13. postati iluzorno to dravljanstvo. Za to bih ja predloio ovu izmenu toga pasusa: ,,ili u optini, koja ih za zaviajnike primi.".

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin izvestilac-

Izvestilac flr. . Miladinovic: Gospodo, ja mislim, da ovaj umetak nije potreban, jer je u predlogu gospodina dra Polica sve reeno. Ovde se kae: da se ouva zaviajnost i onim linostima koja su primljena radi svojih naroitih zasluga za dravu u onoj optini, u kojoj su se stalno naselili. Ako je ta linost doista zasluna i druga e ga optina vrlo rado primiti.

Gospodin dr. Poli je ba hteo, da se ne moe da se stalno naseli svaki onamo, kamo je doao i da tu dobije i zaviajnost, nego da se za izvesne sluajeve pravi izuzetak, a za ostale da vredi pra- vilo t. j., da pojedinac imade dobiti zaviajnost, ako mu optina zagarantuje zaviajnost.

Ne mislim dakle da je opravdan ovaj umetak g. dra Pelea, jer je predlog gospodina dr. Polica toliko irok, da se moe pod njim podvesti i jedno i drugo. Prema tome ne mogu ni pored najbolje volje da prihvatim predlog gospodina dra Pelea, dok predlog g. dr. Polica potpuno prihvaam.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g, dr. Pele.

Dr. Duan Pele: Ja mislim da izvestilac g- dr. Miladinovi nije shvatio predlog g. dra. Polica. Gospodin dr. Poli diferencira: lan 12. i 13. tra- i neseljenje po njegovom predlogu, a ono drugo se odnosi na drugi nain dravljanstva.

I prema tome g. izvjestilac nema pi:ava da ne primi ovaj dodatak.

Izvestilac dr. arko Miladinovi. Vi ste naroito spomenuli, da linosti koje imaju zasluga, mogu biti primljeni i u drugoj kojoj optini.

Dr. Duan Pele: Po predlogu dra. Polica mora se onaj, koji je primljen po l. 13. naseliti u optini, gdje je naseljenjem postao zaviajan-

Izvestilac dr. arko Miladinovi. Ne, Onde gde se naselio, tu je zaviajan. Ja u to da proitam ovo, to je g. dr. Poli predloio: ,,Lica, koja dobiju dravljanstvo, stiu zaviajno pravo prema zakonu u zaviajnosti i postaju lanovi optine prema zakonu u optinama. No-


lica, koja zadobiju dravljairstvo po 51, 3. 12. i 13. postaju zaviajnici one opine, gde su se stalno naselili, ali lica, koja zadobiju dravljanstvo po l. 10. taka 3. i cl. 11. stiu zaviajno pravo u onoj optini, koja im je steenje stavila u izgled, ako budu primljeni u dravljanstvo".

Ja mislim, da je dr. Poli uzeo na um ba ove posebne sluajeve, da privilegise lica, koja imaju zasluge za dravu, a to nita ne iskljuuje, da ta lica trae da im druga optina da zaviajnost.

Predsednik dr. Drag, M, Pavlovi: Pristupiemo odluci o lanu 20. Prima li Narodno Predstavnitvo l- 20. s izme- nama koje je predloio dr. Poli? (Prima). Obja- vljujem, da je lan 20. s izmenom primljen.

Poto diskusiju o ovome moramo da nastavimo, jer ima nekoliko lanova koji e se vratiti iz

odbora, ja predlaem, da danas prekinemo rad i nastavimo u ponedjeljak po podne, u 4 asa, s ovim dnevnim redom:

1. Nastavak pretresa u pojedinostima ovoga zakonskog predloga;

2. Pretres izvetaja odborskog o zakonskom predlogu o priznanju kvalifikovanih uslova za sticanje advokature i javnog biljenitva;

3. Pretres izvetaja imunitetnih odbora o izdavanju poslanika sudu: gg. Milana Nedeljkovi- a, Josipa 'Petajanc, arka Miladinovia.

Prima li Narodno Predstavnitvo ovaj dnevni red. tfPrima.)

Dananju sednicu zakljuujem, a iduu zaka- zujem za ponedjeljak, u 16 asova.

Sednica je zakljuena u 19 i 45 asa. Video Sekretar Josif Bojinovi s. r.

ZAPISNIK radjen 14. juna 1919. godine u sednici Odbora za prouavanje zakonskog predloga o priznanju kva-

lifikovanih uslova za sticanje advokature i javnih belenitva- 1. Odbor se konstituisao i izabran je za Pred-

sednika g. dr. arko Miladinovi, za sekretara g. Tripko Zigi i za izvestioca g. dr. V. Kukovec.

2- Odbor je uzeo u pretres zakonski predlog o priznanju kvalifikativnih uslova za sticanje advokature i javnih belenitva i po pretresu resio je:

Da naslov ovoga zakonskog predloga glasi: Zakon o priznanju kvalifikativnih uveta za sticanje advokature i javnih belenitva.

ita se prvi ovoga zakonskog predloga te se odluuje:

Da se u poslednjoj stavci mesto rei celo, me- tnu rei ,,ono pravno" a ujedno da se toj stavci dodaju jo ove rei: Za koje se budu javili i za koje ih Ministar Pravde primi".

Prema tome prvi glasie: 1. Advokatima i javnim belenicima, koji

su vrili ili vre praksu na dan stupanja ovoga zakona na snagu u kom delu bive austro-ugarske monarhije, koji nije pripao Kraljevstiu Srba, Hr- iata i Slovenaca, a koji su po narodnosti Srbi, Hr-

rati i Slovenci, priznaje da su stekli kvalifikativne uvjete za ta zvanja za ono pravno podruje naega kraljevstva za koje se budu javili i za koje ih Ministar Pravde primi.

Po proitanju 2. i 3. Odbor nije uinio nikakve izmene u istima i resio je:

Da ostane ista redakcija u reenim paragia- fima.

Na ove izmene pristao je g. Ministar Pravde, koji je prisustvovao sjednici.

Konano je odbor izjavio svoju elju, da g- Ministar Pravde to pre podnese Narodnom Pred- stavnitvu zakonski predlog o advokatima i kr. javnim belenicima na ustavno raspravljanje.

Prisutan G. Ministar Pravde primio je tu e- lju na znanje sa izjavom, da e toj elji udovo- ljiti to pre.

Sekretar. Predsed. Odbora, Tripko igl, s. r. Dr. 1. Miladinovi, s. i.

lanovi: Dr. Kukovec, s. r.

iv. A. Zlatanovi s.

41 40. redovni sastanak držan u beogradu 21. juna 1919. godine

Documents