449_stiglic džozef e protvrečnosti globalizacije sbm-x 2004

8/20/2019 449_Stiglic Džozef E Protvrečnosti Globalizacije SBM-x 2004

1/156

;m

; t l l l O T [ ~ \

:


2/156

o

što je tranzicija iz s o c i j l i s t i č k o g

u

k p i t l i s t i č k i

privredni

sistem obavljana

u

vreme prevlasti

paradigme č i s t e trži

šne

privrede

i

monetarizma

bitno je

uticalo

na

njene tokove. P o d r u č j e Sti-

glicove

kritike koja na ovim

prostorima

za

služuje najviše pažnje upravo

su

odnosi

iz

m đ u tranzicije

i takozvanog

Vašington

skog dogovora

i z m e đ u

a m e r i č k e

Vlade,

Svetske banke

i

M e đ u n a r o d n o g monetar

nog

fonda.

Iako je

tranzicija

p o č e l a bez ja

sne slike o stvarnom privrednom i

socijal

nom stanju

i

bez razmišljanja

o

socijalnim

posledicama

zbog

promena, saveti zapad

nih

ekonomista

a pogotovo

finansijskih

in

stitucija bazirani su

na

pretpostavci da

eliminisanje deformisanih netržišnih institu

cija

u v o đ e n j e

privatnog

vlasništva i

*Iais

sez-

faire* tržišnog mehanizma

o c i j l i s t i č -

ke

privrede odmah pretvoriti

u

države

bla

gostanja. Sasvim su

prenebregnuti

privred

na realnost, socijalna struktura društva,

pa

i

iskustva zapadnoevropskih

zemalja posle

Drugog

svetskog rata odnosno č i n j e n i c a da

je sadašnja razvijenost evropskih zemalja

proizvod

modela

socijalnog partnerstva

u

posleratnoj Evropi kao

i

i n j e n i c a da su

ne

kadašnje

s o c i j l i s t i č k e zemlje mnogo s l i č -

nije evropskim

privredama

posle Drugog

svetskog rata, nego sadašnjim tržišnim pri

vredama. Ukratko, jedna ideologija zame-

njena

je

drugom ; ovog

puta ideologijom

tr-

žišnog fundamentalizma

...

U

euforiji iluzija

koja je nakon

raspada

socijalizma zahvatila

s t o č n u Evropu,

mnogi

su d o m a ć i

marksisti

preko

n o ć i po

stali

monetaristi,

a

donedavni propovedni

i r z l i č i t i h oblika socijalizma

postajali

su

zagriženi

propovednici

share holder value

ideol

og

ije.

Na

upozorenja retkih

d o m a ć i h

ekonomista

na

posledice

privatizacije

bez

jasnih pravila

makroekonomske stabiliza

cije

oslonjene

na pogrešne procene

stanja

privreda

i

u v o đ e n j a tržišta bez institucija

u z v r a ć e n o je ruganjem

zbog

n o s t a l g i č n o s t i

i

neznanja.

Prof

. dr

Jože Mencinger

Rektor Univerze v Ljubljani

Dizajn omota i fotografija: Lisa Dynan

Fotografija autora: Alisa MacNeille

ISBN 86-84325-00-1


3/156

Biblioteka

Ekonomija

t r e ć e g put

Urednik

Budimir

R u d o v i ć

P R O T I V R Č N O S T I

G

O

B LI

Z C

J

E

Džoze E. Stiglic

SBM x

Beograd


4/156

Naslov izvornika

Joseph E Stiglitz

Globalization and Its Discontents

W.W. NORTON COMPANY

New

York

2 2

Copyright

© 2 2 by

Joseph E stiglitz

Copyright

za

srpski prevod

©

Budimir

R u d o v i ć

i

SBM x

2 2

Sva

prava zadržana Nijedan deo

ove

knjige ne srne biti reprodukovan u bilo kom

obliku i bilo kojim sredstvima elektronskim

ili

m e h a n i č k i m u k l j u č u j u ć i fotokopiranje

snimanje unošenje u bilo koje baze podataka

ili

sisteme za pretraživanje bez prethod-

ne

pismene saglasnosti

i z d a v a č a

ISBN 86 84325 00 1

Drugo dopunjeno izdanje

. .

Preveo s engleskog

Jovan V e l j k o v i ć

Redakcija prevoda

Budimir

R u d o v i ć

Svojoj majci ocu koji

su

me u č i l i da brinem razmišijam

kao iAnji koja je

sve

to povezala č i n i l još više


5/156

S DRŽ J

Predgovor

9

1 O b e ć a n j e globalnih institucija 7

2

Pogažena o b e ć a n j a 37

3· Sloboda izbora?

67

4.

s t o č n o a z i j s k a

kriza: Kako su politike

MMF-a dovele svet na ivicu globalnog

topljenja

101

5· Ko je izgubio Rusiju? 43

6. Nekorektno-korektni trgovinski

zakoni i dr uge smicalice 75

7. Bolji putevi ka tržištu 189

8. Ostali program MMF-a

2 5

9.

Put

pred nama

225

Napomene 263

2n

Pogovor 285

Socijalno-tržišna ili č i s t a tržišna privreda

Gože Mencinger) 29

Religija tržišnog fundamentalizma

Branko Horvat)

297

Be eška o piscu 3 3


6/156

PRE GOVOR

okom 1993· godine napustio

sam

akademski rad da bih se

angažovao u

V e ć u ekonomskih s vetnik

predsednika Bila Klintona.

akon godina i s t r a ž i v a č k o g i nastavnog rada to je bio moj prvi po

hod u formulisanje politike i konkretnije u

samu

politiku. Odatle sam

1997. prešao u Svetsku banku gde sam tri godine bio glavni ekonomist i

viši potpreds ednik do januara 2000 Zaista nisam mogao izabrati fasci

t1antnije vreme za odlaza k na pos love formLllisanjd politike. Bio sam u e-

loj k u ć i kada je Rusija p o č e l a svoju tranziciju iz komuni zma a radio sam u

Svetskoj banci tokom finansijske krize koja

je

1997.

p o č e l a

u s t o č n o j Azi

ji

i

k o n a č n o

zahvatila ceo svet. Ja sam uvek bio zainteresovan za pitanja

ekonomskog razvoja i

ono

što sam video radikalno je promenilo moje po

glede kako na globalizaciju tako i na razvoj. Napisao sam ovu knjigu zato

što

sam

dok sam

bio na radu u Svetskoj banci video iz prve ruke pustoš e

efekte koje globalizacija može imati na zemlje u razvoju i posebno na si

romašne u tim zemljama. Ja i n a č e verujem da globalizacija - tj. uklanjanje

barijera slobodnoj trgovini i č v r š ć o j integraciji nacionalnih ekonomija

može biti snaga za dobrobit svih u svetu a posebno siromašnih. Ali tako

verujem i da bi to bio

s l u č a j

onda se o n a č i n u na koji se globalizacijom

do sada

upravljalo -

u k l j u č u j u ć i

i

e đ u n r o d n e

trgovinske ugovore koji

su

imali tako veliku ulogu u uklanjan ju tih barijera kao i politike koje su bile

nametnute zemljama u razvoju u procesu globalizacije - mora na radikal

no d r u g a č i j i n a č i n ponovno promisliti.


7/156

1

P R O T I V R Č N O S T f GLOB lIZ CIJE

Kao profesor, utrošio sam mnogo vremena na istraživanje i razmišlja

nje o ekonomskim i socijalnim pitanjima kojima sam sa bavio tokom mo

jih

sedam godina u Vašingtonu. Verujem da je važno da

se

problemi po

smatraju nepristrasno, da

se

ideologija ostavi po strani i da

se

gleda na

n j e n i č n u

evidenciju pre no što se donese odluka o najboljem toku akcije.

Na

n e s r e ć u , mada

ne

i i z n e n a đ e n j e , u vreme mog rada pri Beloj k u ć i kao

č l a n

a zatim i

r e d s e d a v a j u ć i

V e ć a

ekonomskih savernika što

je

naziv za

panel s a č i n j e n od tri eksperta imenovana od strane Predsednika, kako bi se

osigurali relevantni ekonomski saveti izvršnoj vlasti SAD), a i u Svetskoj

banci, video sam da su odluke

č e s t o

donošene zbog ideologije i politike. To

je imalo za posledicu da su preduzimane mnoge pogrešno usmerene akci

je koje n a j č e š ć e nisu rešavale problem o kojem je r e č v e ć su odgovarale in

teresima

ili

verovanjima ljudi na vlasti. Francuski intelektualac Pjer Burdi

je je pisao o potrebi da

se p o l i t i č a r i

više ponašaju kao akademski

g r a đ a n i

i

da

se

angažuju u n a u č n i m debatama baziranim na č v r s t o j

č i n j e n i č n o j

evi-

denciji. Nažalost,

č e s t o

se dešavalo sasvim suprotno, onda kada ljudi od

nauke, angažovani na formulisanju preporuka u pogledu politike, pos tanu

i sami politizovani i

p o č n u

da iskrivljuju

č i n j e n i č n u

evidenciju da bi se

uklopila u ideje onih koji o d l u č u j u .

Ako

me moja akademska karijera nije pripremila za sve ono sa č i m e

sam se s u o č i o u Vašingtonu, ona me je ipak pripremila profesionalno. Pre

no

što sam ušao u Belu k u ć u , vreme provedeno

na

istraživanju i pisanju

podelio sam i z m e đ u apstraktne matematske ekonomije p o m a ž u ć i na taj

n a č i n razvoj grane ekonomije koja

se

otada p o č e l a nazivati ekonomijom

informacija), i pretežnije primenjenih predmeta, u k l j u č u j u ć i i ekonomiju

javnog sektora, razvoja i monetarne politike. Proveo sam više od dvadeset

pet godina p i š u ć i o takvim predmetima kao što su: bankrotstvo, korpora

cijsko upravljanje, i otvorenost i pristup informacijama tj. o onome što

ekonomisti zovu tmnsparentnost .

To

Sl{ bila

k l j u č n a

pitanja II vreme

kad

je

glo-

ballla

fill

1sijstw kriza o č e l e i 1997

godine.

T a k o đ e sam, skoro dvadeset go-

dina, bio u k l j u č e n u diskusiju koja

se

ticala tranzicije od k o m u n i s t i č k e do

tržišne ekonomije. Moje iskustvo u upravljanju takvom tranzicijom

p o č e -

lo je 1980. godine, kada sam o tim pitanjima prvo diskutovao sa liderima

u Kini č i m je ona p o č e l a da se k r e ć e

ka

tržišnoj ekonomiji. Ja sam bio jak

zagovornik politike postepenosti usvojene od strane Kineza, odnosno, po

litike koja je pokazala svoje prednosti tokom poslednje

dve

decenije. Bio

sam i ostao k r i t i č a r nekih od ekstremnih strategija reforme, kao što je tzv.

PREDGOVOR

šok terapija koja je tako bedno podbacila u Rusiji i u nekim drugim zemlja

ma

bivšeg Sovjetskog Saveza.

Moje angažovanje na razvojnim pitanjima datira dalje u

prošlost-

do vremena koje sam proveo u

Keniji

u akademskom pozivu 1969-1971),

ubrzo nakon što je stekla nezavisnost 1963. godine. Neki od mojih najva

žnijih teorijskih radova bili su inspirisani onim

što

sam tamo video. Znao

sam da su izazovi sa kojima

se

s u o č a v a l a

Kenija bili teški,

ali

sam

se

nadao

da je m o g u ć e da

se

u č i n i nešto da se poboljšaju uslovi života milijardi lju

di

koji su u svetu

živeli

u ekstremnom siromaštvu gotovo svugde, pa i u

Keniji. Ekonomija možda izgleda kao suvoparan predmet e z o t e r i č k i h po

s v e ć e n i k a ,

ali

u stvari, dobra ekonomska politika ima snagu da promeni

ži-

vote tog siromašnog sveta. Ja verujem da vlade treba i mogu da usvoje ta

kve

politike koje zemljama pomažu da ekonomski rastu,

ali

isto tako da

taj

rast ravnomernije rasporede. Uzmimo,

kao

primer,

moj

stav:

ja

verujem u

privatizaciju recimo, prodajom vladinih monopola privatnim kompanija

ma) -

ali

samo ako to kompanijama pomaže da postanu efikasnije i snize

cene za p o t r o š a č e . To

se

verovatnije desiti

ako

su tržišta kompetitivna,

što je jedan od razloga zašto l i č n o podržavam politike koje sadrže jake tak

m i č a r s k e elemente.

I u Svetskoj banci i u

Beloj

k u ć i postojala je bliska veza

i z m e đ u

politi

ka

koje

sam zagovarao i mog ranijeg, pretežno teorijskog rada u ekonom

skoj nauci, č i j i

je

veliki deo bio p o s v e ć e n pitanjima nesavršenosti trž št -

odnosno, zašto tržišta

ne

funkcionišu savršeno, tj. na n a č i n kako pretpo

stavljaju u p r o š ć e n i modeli koji uzimaju u obzir navodno postojanje savr-

šene konkurentnosti i savršene informisanosti.

Ja

sam uneo u formulisa

nje

politike svoj rad o ekonomici informacija, i posebno o asimetriji infor

macija - razlikama u nivou informisanosti, recimo, i z m e đ u radnika i nje-

govog poslodavca, zajmodavca i zajmoprimca,

o s i g u r a v a j u ć e

kompanije i

osiguranika. Te asimetrije prožimaju sve nacionalne ekonomije. Taj rad je

obezbedio temelje za

r e a l i s t i č n i j e

teorije rada i finansijskih tržišta, obja

š n j a v a j u ć i , na primer, zašto postoji nezaposlenost i zašto oni sa n a j v e ć i m

potrebama za kreditima

č e s t o

ne mogu da ih dobiju - postoji da upotrebi

mo žargon ekonomista, kreditno racionisanje. Standardni modeli

koje

su

ekonomisti generacijama koristili, zagovarali su, ili da su tržišta delovala

savršeno neki su č a k negirali postojanje stvarne nezaposlenosti)

ili

pak

da je jedini razlog za postojanje nezaposlenosti bilo to što su nadnice bile

visoke, s u g e r i š u ć i jasan lek: sniženje nadnica. Ekonomija informacija, sa


8/156

12

P R O T I V R Č N O S T I

GLOB lIZ CIJE

svojom boljom analizom rada, kapitala i tržišta proizvoda, o m o g u ć i l a je

konstruisanje makroekonomski h modela koji su obezbedili dublje uvide u

nezaposlenost, modele koji su objasnili fluktuacije, recesije i depresije: po-

jave koje su obeležavale kapitalizam od njegovih

p o č e t a k a . Ove

teorije ima

ju jake implikacije na ekonomsku politiku: neke

od

njih

su

sasvim jasne

skoro svakom ko je u dodiru sa stvarnim svetom - kao što je to da, ako po-

dignete kamatne

stope do

prekomernog nivoa,

onda

firme koje

su

visoko

zadužene mogu biti p r i n u đ e n e na bankrot, što i bilo loše za privredu.

Dok sam ja mislio da su ovakvi recepti u ekonomskoj politici jasni, oni su

ipak bili suprotni onim receptima na kojima je insistirao M e đ u n a r o d n i

monetarni fond (MMF).

Politike MMF-a, delom zasnovane na istrošenoj pretpostavci da tržišta

sama po sebi vode ka efikasnim ishodima, podbacile su ne

d o z v o l j a v a j u ć i

poželjne državne intetvencije na tržištu, tj. preduzimanje mera koje

mogu

voditi ekonomskom rastu i dovesti sve u bolji položaj. Stoga, ono što je bi

lo u pitanju u

s l u č a j u

mnogih nesuglasica koje opisujem na stranicama koje

slede, jeste pitanje

idej

i koncepcija o ulozi vlade koje proizlaze iz njih.

Mada su takve ideje do sada imale

z n a č a j n u

ulogu u oblikovanju rece

pata ekonomske politike - u oblasti razvoja, upravljanju kriznim situacija

ma

i u tranziciji -

one su t a k o đ e

suštinske u mom razmišljanju o reforrni

sanju m e đ u n a r o d n i h institucija koje i trebalo da vode poslove ekonom-

skog razvoja, upravljanja kriznim situacijama i olakšavanja ekonomske

tranzicije. Moje istraživanje u oblasti informacija č i n i l o je da posebnu pa

žnju posvetim posledicama nedostatka informacija. Ja sam bio zadovoljan

što tokom globalne finansijske krize

1997-1998.

vidim pridavanje nagla

ska pitanju transparentnosti; ali i o ž a l o š ć e n liceme*m

da su

institucije,

kao MMF i Trezor SAD (Ministarstvo finansija SAD - prim. prev.) - a što

je

n a r o č i t o bilo naglašeno u I s t o č n o j Aziji - bile

m e đ u

najmanje transpa

rentnim koje sam susreo u javnom životu. Zbog toga u diskusiji o reforma

ma naglašavam potrebu za p o v e ć a n o m

t r a n s p a r e n t n o š ć u

za poboljšanjem

informisanosti koju g r a đ a n i imaju o tome

i m e

se te institucije bave kao i

da se onima koji su

p o g o đ e n i

nekim politikama obezbedi

u č e š ć e

u njiho

vom formulisanju. Analiza uloge informisanja u p o l i t i č k i m institucijama

razvila se, sasvim prirodno, iz mog ranijeg rada na ulozi informisanja u

oblasti ekonomije.

Jedan od uzbudljivih aspekata mog dolaska u Vašington bila je mo -

g u ć n o s t ne samo da steknem bolje razumevanje rada vlade, v e ć i da izne-

PREDGOVOR

3

sem neke od perspektiva ka kojima

je

moj rad vodio. Na primer, kao pred

s e d a v a j u ć i Klintonovog e ć a ekonomskih savetnika, pokušao sam da us-

postavim ekonomsku politiku i filozofiju koje su kao komplementarnu

videle vezu i z m e đ u vlade i tržišta, pri č e m u bi

obe strane

radile partnerski,

p r i h v a t a j u ć i

da. dok su tržišta u centru privrede. postoji jedna

z n a č a j n a .

iako g r a n i č e n a uloga koju vlada treba da odig ra. Ja sam analizirao podba

č a j e

kako na strani tržišta tako i vlade i nisam bio tako naivan da pomislim

da vlada može z l e č i t i svaki p o d b a č a j tržišta. Nisam bio ni toliko blesav da

poverujem da tržišta sama po sebi mogu i z l e č i t i svaki društveni problem.

Nejednakost, nezaposlenost,

z a g a đ e n j e

životne sredine;

to

su pitanja u

kojima vlada mora da odigra

z n a č a j n u

ulogu. Radio sam na inicijativi za

ponovno pronalaženje vlade - tj. da se vlada

u č i n i

efikasnijom i sprem-

nijom za reagovanje; video sam situacije kada vlada nije bila ni jedno ni

drugo; video sam kako je teško u v o đ e n j e reformi; ali sam t a k o đ e video i da

su poboljšanja,

ma

kako bila skromna, bila

m o g u ć a .

Kada sam prešao u

Svetsku banku, nadao sam se da

m o ć i

preneti takav uravnoteženi stav

i lekcije koje

sam

n a u č i o na

mnogo

teže probleme sa kojima se s u o č a v a

svet u razvoju.

Unutar Klintonove administracije, uživao sam u p o l i t i č k i m debatama,

neke od njih d o b i j a j u ć i a druge g u b e ć i . Kao č l a n predsednikovog kabineta,

bio sam

dobro

pozicioniran ne samo da pratim debate i vidim kako se raz

rešavaju. v e ć i da

u č e s t v u j e m

u njima

n a r o č i t o

u oblastima koje se dodiruju

sa ekonomijom. Znao sam da su ideje važne, ali i politika, i jedan od mojih

poslova

je

bio da ubedim ostale da

je

ono što sam ja zagovarao bila, ne sa

mo dobra ekonomija, v e ć i dobra politika. No kada sam se našao u m e đ u -

narodnoj areni, uverio sam se da ni tu nije dominiralo formulisanje politi

ke, posebno u

M e đ u n a r o d n o m

monetarnom

fondu.

Odluke

su bile

dono-

šene na bazi

n e č e g a

što je izgledalo kao

č u d n

mešavina ideologije i loše

ekonomije, tj. dogme koja, ponekad se č i n i l o . jedva da prikriva specijalne

interese. Kada je dolazilo do kriznih udara, MMF je propisivao zastarela,

neadekvatna, ali stand ardna rešenja. bez sagledavanja efekata koja ona

imati na ljude u zemljama kojima je r e č e n o da slede takve politike. Retko

sam video p r e d v i đ a n j a o tome kako se politike odraziti na problem siro

maštva. Retko sa m video i umnije diskusije i analize posledica alternativnih

politika. Postojao je samo jedan recept. Alternativna mišljenja n isu tražena.

Otvorena, iskrena diskusija je bila obeshrabrena - nije bilo mesta za nju,


9/156

14

P R O T I V R E Č N O S T I

GLOBAlIZACIJE

nego za samo ideologijom

v o đ e n i

recept o politici i od zemalja se

o č e k i v a l o

da slede uputstva MMF-a,

bez

komentara.

Takvi stavovi su me prenerazili.

Ne

samo da su č e s t o davali loše rezul

tate, v e ć su bili antidemokratski. U našim

l i č n i m

životima

mi

ne bismo ni

kad slepo sledili ideje bez traženja alternativnog saveta.

Pa

ipak, zemlje ši

rom sveta su dobile instrukciju da upravo to

č i n e .

Problemi sa kojima se

s u o č a v a j u

zemlje u razvoju su teški, i MMF

je

č e s t o

pozvan da pomogne u

najgoroj od svih situacija, kada se zemlja

s u o č a v a

sa krizom. Ali lekovi

MMF-a podbacili su č e s t o

č a k č e š ć e

nego što su bili uspešni. MMF-ove

politike strukturnog p r i l a g o đ a v a n j a odnosno, politike dizajnirane da po

mognu zemlji da se prilagodi krizama, kao i na trajnije debalanse, vodile su

gladi i neredima u mnogim zemljama pa i kad rezultati nisu toliko porazni,

č a k i onda kada su uspevali da namaknu privremeno i neki rast, č e s t o su

beneficije bile dis proporcionalno u prilog onih d o b r o s t o j e ć i h uz one na

dnu,

s u o č e n e

sa

još v e ć i m

siromaštvom.

M e đ u t i m

ono što me je zaprepa

stilo, bilo je da te politike nisu bile preispitivane od strane mnogih m o ć n i -

ka u MMF-u, tj. onih

koji

su donosili k r i t i č n e odluke. Njih su ljudi iz ze

malja u razvoju č e s t o dovodili u pitanje, ali mnogi od njih su bili toliko za

plašeni od gubitka finansijske podrške MMF-a, a time i podrške iz drugih

izvora, da su - ako su uopšte smeli - artikulisali svoje sumnje na najopre

zniji n a č i n a i tada samo privatno.

No

iako niko nije bio s r e ć a n zbog pat

nji koje su

č e s t o

pratile programe podrške MMF-a, unutar MMF-a se pro

sto pretpostavljalo

da ma

do kakvih patnji došlo,

to

je bio neophodni deo

bola koji

p o g o đ e n e

zemlje moraju

da

osete

na

putu ka uspešnoj tržišnoj

ekonomiji, te da preduzete mere u stvari umanjiti bol koji bi zemlja ina

morala da iskusi na duži rok.

Bez sumnje, nekakav bol je bio neophodan, ali po mom p r o s u đ i v a n j u

nivo bola u zemljama u razvoju stvoren u procesu globalizacije i razvoja ka

kav je bio o đ e n od strane MMF-a i drugih m e đ u n a r o d n i h ekonomskih or

ganizacija, bio je daleko v e ć i nego što je bilo neophodno. Protivudarac glo

balizaciji crpi svoju snagu ne samo

iz

shvatanja štete u č i n j e n e zemljama u

razvoju ideološki motivisanim politikama, v e ć i iz nejednakosti u global

nom trgovinskom sistemu. Danas malo njih - osim onih sa p o v l a š ć e n i m

interesima, koji imaju koristi od s p r e č a v a n j a pristupa dobara proizvedenih

u zemljama u razvoju - brani licemerje pretenzija da pomažu zemljama u

razvoju

p r i m o r a v a j u ć i ih

da otvore svoja tržišta za robu iz razvijenih indu

strijskih zemalja, a istovremeno štite svoja sopstvena tržišta, tj. onih koji

PREDGOVOR

15

vode

ili

zagovaraju politike koje bogate

i n e

bogatijima, a siromašne još si

romašnijima i g o r č e n i j i m a .

Varvarski napadi od ll septembra 2001 godine, doneli su velikom

snagom svest o tome da svi mi delirno jednu planetu. Mi smo globalna za

jednica, i kao sve zajednice moramo slediti neka pravila tako da možemo

živeti zajedno. Ta pravila moraju biti fer i pravedna ci moraju biti s h v a ć e n a

kao

takva), moraju pokloniti dužnu pažnju siromašnima kao i

m o ć n i m a

moraju odražavati b a z i č n o o s e ć a n j e pristojnosti i socijalne pravde. U dana

šnjem svetu do tih pravila

se

mora

s t i ć i

demokratskim procesima; ta su

pravila po kojima administracija i z v a n i č n i c i moraju da osiguraju da

imati obzira i reagovati na želje i potrebe svih koji su

p o g o đ e n i

politikama

i odlukama doneti m na dalekim mestima.

OVA KNJIG je zasnovana na mojim iskustvima. U njoj nema ni približno

toliko fusnota i citata koliko

bi

bilo u jednom akademskom tekstu. Ume

sto toga, pokušao sam da opišem

o g a đ a j e

kojima sam bio svedok, i da ka-

žem neke od p r i č a koje sam

u o .

Ovde nema nepobitnih dokaza o bilo

č i j o j

krivici. N e ć e t e n a ć i ni č v r s t e dokaze o strašnoj zaveri od strane Volstrita i

MMF-a da ovladaju svetom. Ne verujem da takva zavera postoji. Istina je

suptilnija. Č e s t o

je

to ton glasa,

ili

sastanak iza zatvorenih vrata,

ili

papir

koji

opredeljuje ishod diskusije. Mnogi ljudi koje kritikujem r e ć i

da

sam

ih pogrešno razumeo; oni č a k mogu pružiti dokaze koji p r o t i v r e č e mojim

pogledima, a ja mogu ponuditi samo svoju interpretaciju o onome što sam

video.

Kada sam se pridružio Svetskoj banci, nameravao sam da n a j v e ć i

deo

svog vremena provedem na pitanjima razvoja problemima zemalja, koje

pokušavaju da

n a č i n e

tranziciju

ka

tržišnoj ekonomiji;

ali

globalna finan

sijska kriza i debate o reformisanju m e đ u n a r o d n e ekonomske arhitekture

sistema upravljanja m e đ u n a r o d n i m ekonomskim i finansijskim instituci

jama) - kako bi se globalizacija u č i n i l a humanijom, efektivnijom i ravno

pravnijom - okupirali su

z n a č a j a n deo

mog vremena. Posetio sam deseti

ne

zemalja širom sveta i razgovarao sa hiljadama vladinih z v a n i č n i k a mi

nistara finansija, guvernera centralnih banaka, akademika, razvojnih rad

nika, ljudi

iz

nevladinih organizacija, bankara, poslovnih ljudi, studenata,

p o l i t i č k i h

aktivista i farmera. Posetio sam i Islamske gerilce na Mindanao

Filipinsko ostrvo koje je v e ć dugo u stanju pobune), polako se kretao kroz


10/156

6

P R O T I V R E Č N O S T I GLOBALIZACIJE

Himalaje da vidim udaljene škole u Butanu, ili seosk o navodnjavanj e u Ne-

palu, video sam efekte seoskih kreditnih shema i programa za radno anga

žovanje žena u Bangladešu, i bio svedok efekata programa da se smanji si

romaštvo u selima u nekim od najsiromašnijih planinskih delova Kine. Vi

deo sam istoriju koja se stvarala i

a u č i o

sam mnogo.

Pokušao sam

da

pre-

č i s t i m

suštinu

onoga što

sam video i

n a u č i o ,

i da iznesem

to

u ovoj knjizi.

Nadam

se da moja knjiga otvoriti debaru, i

to

takvu koja se

n e ć e

od-

vijati iza zatvorenih vrata vladinih i m e đ u n a r o d n i h organizacija, ili č a k sa

mo u otvorenijoj atmosferi na univerzitetima. Oni na živote uricati

odluke kako se upravlja globalizacijom imaju pravo da u č e s t v u j u u toj de

bati, a imaju i pravo da znaju kako su takve odluke bile donošene u prošlo

sti.

U

najmanju ruku, ova knjiga treba da obezbedi više informacija o do-

g a đ a j i m a kojih su se ticale debate u protekloj deceniji. Više informacija

sigurno voditi boljim politikama, a ove voditi boljim rezultatima. Ako se

to desi, ja o s e ć a t i da sam dao svoj doprinos.

1 POG L VLJE

O B E Ć N J E

GLOB LNIH INSTITUCIJ

M

Đ U N R O D N I

BIROKRATI - b e z l i č n i simboli svetskog ekonom

skog poretka - svugde su objekat napadanja. Ranije dosadni sa

stanci bezbojnih tehnokrata koji

diskutuju

svetska pitanja, kao

što su konces ioni zajmovi i trgovinske kvote, s ada su postali povod za

scene razbesnelih u l i č n i h bitaka i velikih demonstracija. Ptotesti povodom

sastanka Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. godine predsta

vljali su šok. Otada pokret je

o j a č a o

i bes se proširio.

P r a k t i č n o ,

svaki sa

stanak e đ u n a r o d n o g monetarnog fonda, Svetske banke ili Svetske trgo

vinske organizacije je sada povod za scene konflikata i uzbune.

Smrt

jed

nog u č e s n i k a protesta u Đ e n o v i 2001 godine bio

je

samo p o č e t a k onoga

što može

z n a č i t i

mnogo žrtava u ratu protiv globalizacije.

Neredi i protesti protiv politike i poteza u č i n j e n i h od strane instituci

ja globalizacije, teško

da

predstavljaju novost.

V e ć

decenijama

su

ljudi u

svetu u razvoju izazivali nerede kada bi se oštri programi štednje, prime

njeni u njihovim zemljama, pokazali kao suviše teški, ali se njihovi prote

sti uglavnom

nisu

č u l i na Zapadu.

Ono što

je novo jeste talas protesta u

razvijenim zemljama.

Ranije su takva pitanja kao što su zajmovi za strukturno

p r i l a g o đ a v a -

nje programi

r a z r a đ e n i

tako

da

bi se zemljama pomoglo

da

se prilagode i

izvuku iz kriza), ili tzv. banana-kvote o g r a n i č e n j a koja

su

pojedine evrop

ske zemlje nametale u pogledu uvoza banana onim zemljama koje nisu bi

le njihove bivše kolonije) bila predmet interesovanja samo malog broja


11/156

18

P R O T I V R E Č N O S T I GLOB LIZ CIJE

ljudi. Sada, šesnaestogodišnja deca

iz

p r e d g r a đ a imaju oštro izražena mi

šljenja o takvim

e z o t e r i č n i m

ugovorima

kao

što je Opšti dogovor o tarifa

ma i trgovini (GATT)

ili

S e v e r n o a m e r i č k o

P o d r u č j e

Slobodne Trgovine

NAFTA,

tj. ugovor potpisan 1992. godine i z m e đ u Meksika,

SAD

i Kana

de koji o m o g u ć u j e slobodnije kretanje dobara, usluga i investicija i z m e đ u

te tri zemlje). Protesti u Sijetlu veoma su pokolebali m o ć n i k e u njihovoj

viziji globalizacije.

Č a k

i konzervativni

p o l i t i č a r i

kao što

je

predsednik

Francuske Žak Širak, izražavaju zabr inutos t zbog toga što globalizacija ne

č i n i život boljim onima kojima su njeni o b e ć a n i pozitivni efekti najpo

trebniji.

l

Gotovo svakome je jasno

da

je nešto tu krenulo užasno pogre

šnim smerom. Skoro preko n o ć i globalizacija je postala pitanje našegvre

mena koje najviše pritiska, nešto o č e m u

se

debatuje u konferencijskim

salama, u r e d n i č k i m uvodnicima i u školama širom sveta.

ZAŠTO JE

GLOB LIZ CIJ - sila koja je donela toliko dobra - postala tako

kontroverzna? Otvaranje prema

m e đ u n a r o d n o j

trgovini pomoglo je mno

gim zemljama da ostvare mnogo brži rast nego što bi one i n a č e postigle.

M e đ u n a r o d n a trgovina pomaže ekonomski

razvoj

onda kada izvoz zemlje

predvodi njen ekonomski rast. Rast p r e d v o đ e n izvozom je bio

k l j u č n i

in

trument industrijske politike koja je obogatila veliki deo Azije i dovela mi

lione ljudi u tim zemljama

do

daleko boljeg života nego ranije. Zahvaljuju

globalizaciji mnogo ljudi u svetu danas živi duže i njihov životni stan

dard je daleko bolji.

Ljudi na

Zapadu mogu smatrati n i s k o p l a ć e n i posao

kod Najk -a

kao

eksploataciju,

ali

za mnoge u zemljama u razvoju, raditi

u

fabrici

je daleko bolje rešenje

nego

ostati na farmi i gajiti p i r i n a č .

Globalizacija je smanjila o s e ć a n j e izolovanosti koje je bilo zahvatilo

veliki

deo sveta u razvoju i dala mnogim ljudima u tim zemljama pristup

znanju daleko iznad nivoa najbogatijih u bilo

kojoj

zemlji u svetu jedan

vek ranije. A n t i g l o b a l i s t i č k i protesti sami

po

sebi su rezultat te povezano

sti. Veze i z m e đ u aktivista u r a z l i č i t i m delovima sveta, pogotovo one ostva

rene putem internet-komunikacije, dovele su do pritisaka koji su rezultira

li

z a k l j u č e n j e m M e đ u n a r o d n o g ugovora o nagaznim minama - uprkos

protivljenju mnogih m o ć n i h

vlada. Potpisan od strane 121 zemlje,

taj

ugo

vor je, p o č e v od 1997. godine smanjio v e r o v a t n o ć u da deca

ili

nevini

ljudi biti žrtve o s a k a ć e n o s t i nagaznim minama. S l i č a n dobro orkestrirani

javni pritisak primorao je

m e đ u n a r o d n u

zajednicu da oprosti dugove ne

kima m e đ u najsiromašnijim zemljama sveta. Č a k i tamo gde postoje nega-

O B E Ć N J E

GLOB LNIH INSTITUCIJA

19

tivne strane globalizacije, postoje e s t o i koristi. Otvaranje tržišta mleka na

Jamajci

za

uvoz iz SAD je možda oštetilo lokalne farmere

koji

su

se

bavili

mlekarstvom, ali je isto tako

z n a č i l o

da siromašna deca mogu jeftinije do

biti mleko. Nove strane firme mogu oštetiti z a š t i ć e n a p r e d u z e ć a u držav

nom vlasništvu, ali one t a k o đ e mogu dovesti

do

u v o đ e n j a novih tehnolo

gija,

pristupa novim tržištima i stvaranja novih industrija.

Jedan drugi aspekt globalizovanog sveta - inostrana

p o m o ć

- i pored

svih svojih nedostataka, ipak je donela koristi milion ima ljudi, č e s t o na na

č i n e

koji

su ostali skoro nezapaženi: gerilcima na Filipinima, nakon što su

položili oružje, o b e z b e đ e n a su zaposlenja preko projekta finansiranog od

strane Svetske banke; projekti navodnjavanja su više nego u d v o s t r u č i l i do

hotke onih farmera

koji

su imali

s r e ć e

da dobiju vodu; obrazovni projekti

su doneli pismenost u seoska p o d r u č j a ; u nekoliko zemalja, projekti borbe

protiv AIDS-a pomogli su da se zaustavi širenje ove smrtonosne bolesti.

Oni koji ocrnjuju globalizaciju, suviše

č e s t o

p r e v i đ a j u koristi od nje.

Zagovornici globalizacije, ukoliko su uopšte imali, imali su u

još

v e ć o j

meri

neizbalansiran pristup.

Za

njih, globalizacija (što

je

t i p i č n o

vezano

za

pri

hvatanje trijumfalnog kapitalizma m e r i č k o g stila) - jeste progres, kOji ze

mlje u razvoju moraju da prihvate ako žele da se

uz

vidne efekte razvijaju i

bore protiv siromaštva. Nažalost,

za

mnoge u zemljama u razvoju globali

zacija nije donela

o b e ć a n e

ekonomske koristi.

R a s t u ć a podela na one

koji

imaju i one

koji

nemaju,

p o v e ć a l a

je u Tre

ć e m svetu broj strašno siromašnih - koji su za život imali manje od jednog

dolara dnevno. Uprkos o b e ć a n j u o smanjenju siromaštva ponavljanom to

kom poslednje decenije 20 veka, stvarni broj ljudi

koji

žive u siromaštvu

je u tom periodu porastao

za

skoro

100

miliona.

2

To se

desilo istovreme

no

sa

p r o s e č n i m

godišnjim rastom svetskog dohotka od oko

2.5 .

U Africi, visoke ambicije koje su javile nakon sticanja nezavisnosti od

kolonijalnog statusa, u velikoj meri su ostale neostvarene. Umesto toga,

taj

kontinent zaranja dublje u bedu, b u d u ć i da dohoci padaju i životni

standard se smanjuje. Teško s t e č e n i napreci u dužini č e k i v a n o g životnog

veka do kojih je došlo tokom poslednjih nekoliko decenija, p o č e l i su da

se

p r e o k r e ć u Dok je prokletstvo AIDS-a svakako glavni razlog za to, siroma

štvo je

t a k o đ e

ubica.

Č a k

i zemlje koje su napustile a f r i č k i socijalizam i

uspele da uspostave relativno poš tene vlade, izbalansirale svoje budžete i

držale inflaciju na niskom nivou, došle su do

z a k l j u č k a

da ne mogu privu-


12/156


13/156

22

P R O T I V R Č N O S T I GLOB lIZ CIJE

kompanija bi išli naviše. Njihovi zastupnici

su

rekli da to njima obez-

bediti više podsticaja za inovacije; ali ispostavilo se da

su

p o v e ć a n i profi

ti od prodaje lekova u zemljama u razvoju bili mali,

pošto

je malo njih

moglo da ih sebi priušti, te

je

stoga podsticajni efekt u najboljem s l u č a j u

mogao biti o g r a n i č e n . S druge strane, hiljade ljudi

su

bili f a k t i č k i o s u đ e -

ni na

smrt, zato što

vlade i pojedinci u zemljama u razvoju nisu dalje mo-

gli da

p l a ć a j u

zahtevane visoke cene. U

s l u č a j u

AIDS-a,

o g o r č e n j e

m e đ u -

narodne

javnosti

je

bilo tako veliko

da su

farmaceutske

kompanije mora-

le

da popuste, k o n a č n o p r i h v a t a j u ć i da snize svoje cene, te da krajem

2001 godine

p o č n u da

prodaju te lekove na nivou cena troškova proiz

vodnje. Ali, problem koji je ležao u osnovi svega - č i n j e n i c a da režim

in -

telektualno gvlasništva uspostavljen Urugvajskom rundom nije bio urav

notežen,

odnosno,

u velikoj meri odražavao je interese i perspektive

pro-

i z v o đ a č a suprotstavljenih

p o t r o š a č i m a

(bilo u razvijenim ili u

zemljama

u razvoju)

ostao

je nerešen.

Ne samo

u trgov inskoj liberalizaciji, v e ć i u svakom

drugom

aspektu

globalizacije,

č a k

i napori koji

su

naizgled č i n j e n i sa

dobrim

namerama,

imali su

č e s t o

suprotne efekte. Kad god bi projekti, bilo u oblasti poljopri

vrede ili infrastrukture (koji su bili predloženi od strane Zapada, projekto

vani prema savetima zapadnih savetnika i finansirani

od

strane Svetske

banke

ili

drugih) podbacili - uvek se dešavalo

da su

siromašni ljudi iz sve

ta u razvoju morali da o t p l a ć u j u te dugove - izuzev u s l u č a j e v i m a kada je

došlo do neke vrste oprosta duga.

Ako su, u toliko mnogo s l u č a j e v a koristi

od

globalizacije bile manje

nego

što

njeni zagovornici tvrde, ipak

je

p l a ć e n a cena bila v e ć a

b u d u ć i da

je životna sredina bivala uništena, da

su

p o l i t i č k i procesi bivali korumpira

ni, te da brzi tempo promena nije dao zemljama vremena za tzv. kulturnu

adaptaciju. Krize koje su u svom

p o č e t k u

nosile masovnu nezaposlenost,

bile su, s druge strane,

p r a ć e n e

d u g o r o č n i m problemima socijalnog rasta

kanja - p o č e v od urban og nasilja u Latinskoj Americi do t n i č k i h konflika

ta u drugim delovima sveta, na primer u Indoneziji.

Ovi problemi teško da

su

novi, ali r a s t u ć a silovita svetska reakcija

pro-

tiv politika koje nose globalizaciju predstavlja z n a č a j n u promenu. de

cenijama se jauci siromašnih u Africi i u zemljama u razvoju drugih delo

va sveta uveliko nisu č u l i na Zapadu. Oni koji

su

radili u zemljama u raz

voju, znali su da je nešto pogrešno kada

su

videli da finansijske krize ta

mo

postaju sve više

opšta

stvar, te da broj

siromašnih

upadljivo raste. Ni-

O B E Ć A N J E GLOBAlNIH

INSTITUCIJ

23

su imali n a č i n a da

promene

pravila

ili

da u t i č u na m e đ u n a r o d n e finansij

ske institucije koje

su

ta pravila napisale.

Oni

koji

su

cenili demokra tske

procese videli

su

kako kondicionalnost - tj. uslovi koje m e đ u n a r o d n i

zajmodavci

n a m e ć u

u

zamenu

za njihovu p o m o ć - potkopavaju nacional

ni suverenitet . Sve

dok

se nisu pojavili oni koji protestuju, bilo je malo na

de za

promene

i bez stvarnog razumevanja za žalbe. Neki

od

protestanata

su

preterivali, neki

su

zagovarali

v e ć e p r o t e k c i o n i s t i č k e

barijere protiv

zemalja u razvoju,

što

bi položaj tih zemalja u č i n i l o još težim. Ali, uprko s

tim problemima,

oni

koji

su

potrebu za reformama stavili na dnevni red

razvijenog sveta bili su sindikalci, studenti, borci za bolju životnu sredinu

- dakle: o b i č n i g r a đ a n i koji

su

marširali ulicama Praga, Sijeda, Vašingto

na i Đ e n o v e

Demonstranti

vide globalizaciju u sasvim d r u g a č i j e m svetlu nego se

kretar Trezora SAD, ili pak ministr i finansija i trgovine n a j v e ć e g broja dru

gih razvijenih industrijskih zemalja. Te razlike u pogledima su toliko veli

ke

da se č o v e k zapita: da

li demonstranti

i

oni

koji kreiraju politiku govore

o istim pojavama?

Da

li gledaju u iste podatke? Da li su vizije

onih

na po

zicijama m o ć i toliko zamagljene specijalnim i posebnim interesima?

Šta

je

u stvari taj fenomen globalizacije, koji

je

istovremeno postao

predmetom

i takve demonizacije i takvog uvažavanja? U osnovi, to je č v r -

š ć a integracija zemalja i naroda sveta do koje se dolazi

ogromnim

smanji

vanjem troškova

transporta

i komunikacija, kao i rušenjem e š t a č k i h bari

jera za protok robe, usluga, kapitala, znanja i u manjoj meri) ljudi preko

granica. Globalizacija je do sada bivala p r a ć e n a stvaranjem novih instituci

ja koje

su

se pridružile p o s t o j e ć i m institucijama koje se bave p r e k o g r a n i č -

nim poslovima. U areni m e đ u n a r o d n o g civilnog društva, nove grupe, kao

npr. Jubilej pokret , koje insistiraju

na

smanjenju dugova za najsiroma

šnije zemlje, pridružile

su

se odavno osnovanim organizacijama, kao što

je

M e đ u n a r o d n i

crveni krst. Globalizacija

je snažno

ostvarivana preko e đ u -

narodnih korporacija koje su prenosile, ne

samo

kapital i robu preko gra

nica,

v e ć

i tehnologije. Globalizacija

je t a k o đ e

vodila obnavljanju pažnje na

odavno uspostavljene

medunarodne

m e đ u v l a d i n e institUCije Ujedinjene nacije

- koje pokušavaju da održe mir; M e đ u n a r o d n u organizaciju rada ILO) iz

vorno osnovanu

1919.

godine koja u svetu

u n a p r e đ u j e

teme iz svog delo

kruga rada

pod

slogan om pristojn i rad ; i Svetsku zdravstvenu organiza

ciju

WHO),

koja se bavi

u n a p r e đ e n j e m

zdravstvenih uslova

n a r o č i t o

u ze

mljama u razvoju.


14/156

24


Mnogi, možda i n a j v e ć i broj ovih asp ekata globalizacije, su bivali svu

gde pozdravljeni. Niko ne želi da vidi svoje dete kako umire - kad a

su

zna

nje i lekovi

dostupni

negde drugde u svetu. Dakle, t

su samo

neki uže de

finisani

ekonomski

aspekti globalizacije koji

su dosada

bivali

predmetom

kontroverzi, kao i m e đ u n a r o d n e organizacije koje

su

'napisale pravila koja

daju mandat za, ili u praksi zagovaraju stvari kao što je liberalizacija tržišta

kapitala

p r a k t i č n o

eliminacija pravila i propi sa u

mnogim

zemljama u raz

voju uvedenih

sa

ciljem

da

stabilizuju priliv i odliv tzv. nestaInog novca u,

i iz zemlje).

Da bi se razumelo šta je krenulo naopako, važno je da se posmatraju tri

glavne institucije koje upravljaju procesom globalizacije: MMF, Svetska

banka i Svetska trgovin ska organizacija. Uz navedene,

tu

je i

e ć i

broj

dru

gih instit ucija koje igraju o d r e đ e n e uloge u m e đ u n a r o d n o m ekonomskom

sistemu: jedan broj regionalnih banaka, manjih i

m l a đ i h

sestara Svetske

banke, zatim veliki broj organizacija u sklopu

sistema

UN, kao

što su

Pro

gram za razvoj Ujedinjenih nacija UNDP) ili Konferencija Ujedinjenih

nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), i m noge dru ge. Te organizacije

sto imaju stanovišta koja su izrazito r u g a č i j a od onih u

MMF-u

i Svetskoj

banci. Na primer,

M e đ u n a r o d n a

organizacija rada

p o k r e ć e

pitanje da l

MMF poklanja suviše malo pažnje pravima radnika,

dok

se Azijska razvoj

na ban ka zalaže za t a k m i č a r s k i pluralizam , po kojem bi zemljama u raz

voju bile stavljene na raspolaganje r z l i č i t e opcije razvojnih strategija,

u k l j u č u j u ć i i tzv. Azijski model u kojem vlade,

mada

s l a n j a j u ć i se na trži

šte, ipak preuzimaju aktivnu ulogu u stvaranju, oblik ovanju i o đ e n j u trži

šta,

u k l j u č u j u ć i

i v o đ e n j e i promovisanje novih tehnolo gija, i u kojima fir

me preuzimaju z n a č a j n u odgovornost za društveni

standard

zaposlenih.

To Azijska razvojna banka vidi kao pristup izrazito r z l i č i t od

a m e r i č k o g

modela podržavanog

od

institucija stacioniranih u Vašingtonu

MMF

Svetska banka).

U ovoj knjizi

ja

sam usmerio pažnju na

MMF

Svetsku banku,

uglavnom zbog toga što su te dve institucije

tokom

poslednje dve deceni

je

bile u centru velikih ekonomskih pitanja sveta u k l j u č u j u ć i finansijske

krize i tranziciju ranijih k o m u n i s t i č k i h zemalja ka

tržišnim

ekonomijama.

MMF i Svetska banka p o t i č u

iz

Drugog svetskog rata, i rezultat su M e đ u -

narodne monetarne i finansijske konferencije u Breton Vudsu u

a m e r i č k o j

državi Nju Hempšajr jula 1944. godine, kao deo z a j e d n i č k i h napora da se

finansira obnova Evrope nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, a i da

O B E Ć N J E GLOBALNIH INSTITUCIJA

25

bi se svet mogao spasavati

od

b u d u ć i h ekonomskih depresija. Puno ime

Svetske banke: M e đ u n a r o d n a banka za obnovu i razvoj (IBRD) - odraža

va njenu izvorno zamišljenu misiju; poslednja r e č razvoj dodata je goto

vo kao

naknadna

primisao. U to vreme, n a j v e ć i broj zemalja u razvoju

su

još uvek bile kolonije, te je i

ono

malo škrtih ekonomskih razvojnih napo

ra u njima koje je bilo m o g u ć e ili trebalo preduzeti, bilo smatrano odgovor

n o š ć u njihovih evropskih gospodara.

Teži zadatak osiguranja globalne ekonomske stabilnosti pripao je

MMF-u. Oni koji

su

sazvali konferenciju u Breton Vudsu, imali

su

na

umu

globalnu depresiju iz tridesetih godina

20

veka. Pre skoro tri č e t v r t i n e ve

ka, kapitalizam se

s u o č i o

sa najoštrijom krizom do tada. Velika depresija

je

tada zavladala i dovela

do

nezabeleženog rasta nezaposlenosti. Na vrhun

cu krize,

č e t v r t i n a

radne snage u Americi

je

bila nezaposlena. Britanski

ekonomist Džon

Majnard Kejns, koji kasnije biti k l j u č n i u č e s n i k u Bre

ton Vudsu, ponudio je jednostavno objašnjenje krize i

d g o v a r a j u ć e

jedno

stavan komp let recepata za izlazak iz nje: odsustvo dov oljne agregatne tra

žnje objašnjava uzroke ekonomskog pada, te bi o d g o v a r a j u ć e politike vla

da mogle p o m o ć i da se stimuliše agregatna tražnja. U s l u č a j e v i m a kada se

monetarna politika pokaže kao neefektivna, vlade se oslanjaju na fiskalnu

politiku, bilo

putem p o v e ć a n j a

svog trošenja

ili putem

smanjivanja taksi.

Iako su modeli koji

su

podupir ali Kejnsovu analizu bili kritiko van i i dote

rivani, d o n o s e ć i dublje razumevanje zašto tržišne snage ne rade dovoljno

brzo da prilagode privredu stanju pune zaposlenosti, ipak su

b a z i č n e

Kej

nsove lekcije ostale validne.

Dakle, M e đ u n a r o d n i monetarni fond

je

bio zadužen

da

s p r e č i pojavu

još jedne globalne depresije. To

je

trebalo da bude u č i n j e n o vršenjem me

đ u n a r o d n o g pritiska na zemlje koje ne daju svoj adekvatni udeo u održa

vanju globalne tražnje

d o p u š t a j u ć i

svojim privredama

da

idu u recesiju.

Kada to bude potrebno, Fond bi o b e z b e đ i v a o likvidnost u vidu zajmova

onim

zemljama koje se s u o č a v a j u sa ekonomskim opadanjem te nisu spo

sobne da stimulišu agregatnu tražnju svojim sopstvenim sredstvima.

U svom originalnom konceptu, MMF

je

bio zasnovan na saznanju

da

tržišta č e s t o nisu dobro funkcionisala - te

da

t može rezultirati ogrom

nom n e z a p o s l e n o š ć u

i daljem

p o d b a č a j u

u popunjavanju fondova potreb

nih zemljama

da

bi ponovno uspostavile

normalno

stanje u svojim privre

dama. Dakle, MMF

je

bio osnovan s uverenjem da je potrebna kolektivn k-

cij n glob lnom nivou da

bi se održala

ekonomska

stabilnost, upravo kao


15/156


što su Ujedinjene nacije bile osnovane da sprovode kolektivnu akciju zarad

o b e z b e đ e n j a p o l i t i č k e stabilnosti. MMF je javna institucija, finansijski za

snovana na novcu poreskih obveznika širom sveta. To je važno da se ne za

boravi, jer MMF ne izveštava neposredno o svom radu ni g r a đ a n e koji ga

finansiraju, a ni one na

č i j e

živote

u t i č e .

Umesto toga, MMF izveštava mi-

nistarstva finansija i centralne banke država č l a n i c a . Ove pak o b e z b e đ u j u

svoju kontrolu

putem

komplikovanog

aranžmana

glasanja, uglavnom za

snovanog na ekonomskoj snazi zemalja na kraju Drugog svetskog rata.

Otada je bilo nekih manjih p r i l a g o đ a v a n j a , ali najvažnije razvijene zemlje

vode predstavu , uz

samo

jednu zemlju, SAD, koja

ima

efektivni veto. U

tom smislu, to je s l i č n o Ujedinjenim nacijama, gde istorijski anahronizam

opredeljuje ko ima prava na veto - zemlje pobednice u Drugom svetskom

ratu - ali je bar snaga tog veta podeljena i z m e đ u pet zemalja l a n i c a .

Tokom godina svog postojanja,

MMF

se z n a č a j n o

promenio.

Zasno

van na izvornom uverenju da su tržišta

č e s t o

loše funkcionisala, MMF sa

da uz ideološku o s t r a š ć e n o s t uzdiže ideju o tržišnoj supremaciji. Zasnovan

i na verovanju da je potreban

m e đ u n a r o d n i

pritisak na zemlje da vode eks

panzivnije ekonomske politike (kao što su p o v e ć a n j e potrošnje, smanjiva

nje poreza, ili snižavanje kamatnih stopa) da bi se stimulisala privreda -

danas je

t i p i č n o

da MMF b e z b e đ u j e fondove samo ako se zemlje angažu

ju u politikama (kao što

je

smanjivanje deficita, p o v e ć a n j e poreza ili pove

ć a n j e kamatnih stopa) koje vode sužavanju prostora za ekonomsku aktiv

nost. Kejns bi se prevrnuo u grobu kada bi video šta se desilo njegovom

detetu .

N a j d r a m a t i č n i j e promene u tim institucijama desile su se tokom

osamdesetih godina

20

veka, u vreme kada su Ronald Regan u SAD i Mar

garet T a č e r u Ujedinjenom Kraljevstvu propovedali ideologiju slobodnog

tržišta.

MMF

i Svetska banka

su

postale nove misionarske institucije kroz

koje su ove ideje gurane ka nevoljnim

siromašnim zemljama

koje su

č e s t o

bile u velikoj potrebi za zajmovima i donacijama. Ministri finansija siro

mašnih zemalja bili

su

spremni da postanu, ako treba i p r e o b r a ć e n i c i , sa

mo da dobiju finansijska sredstva, mada je velika e ć i n a vladinih z v a n i č n i -

ka i

o b i č n i h

ljudi u tim zemljama ostala s k e p t i č n a . Tokom ranih osamde-

setih došlo je do kadrovskog

i š ć e n j a

u Svetskoj banci, i

to

u

i s t r a ž i v a č k o m

departmanu koji je davao pravac razmišljanju i o d l u č i v a n j u u Banci. Holis

Č e n e r i ,

jedan od najistaknutijih

a m e r i č k i h

razvojnih ekonomista, profesor

na Harvardu koji je dao fundamentalne doprinose istraživanju ekonomije

O B E Ć A N J E GLOBALNIH INSTITUCIJA

razvoja, kao i u drugim oblastima, bio je Maknamarin poverenik i savetnik.

Maknamara je bio imenovan za predsednika Svetske banke 1968. godine.

Dirnut siromaštvom koje je video svugde u tzv. T r e ć e m svetu, Maknama

ra

je

preusmerio napore banke ka eliminisanju siromaštva, i Č e n e r i je pri

kupio grupu prvoklasnih ekonomista iz celog sveta da rade sa njim. Ali sa

promenom č u v a r a (tj. dolaskom Regana na vlast - prim. prev.) došao je

1981

i novi

predsednik

Vilijam Klausen i novi glavni

ekonomista Ana

Kru

ger, specijalista za

m e đ u n a r o d n u

trgovinu, najviše

poznata

po svom radu

o tražen ju rente ; o

tome

kako specijalni interesi koriste carine i druge

mere protekcionizma da

p o v e ć a j u

svoje dohotke na t u đ r a č u n . Dok su se

Č e n e r i i njegov tim usmerili na istraživanje kako tržište nije uspelo u ze

mljama u razvoju i šta bi vlade mogle da u č i n e da unaprede tržišta i re

dukuju siromaštvo, Ana Kruger

je

videla vlade kao problem. Slobodna tr-

žišta su postala rešenje za probleme zemalja u razvoju. U uslovima tog no

vog ideološkog žara, mnogi od prvoklasnih ekonomista koje je Č e n e r i oku

pio, napustili su Svetsku banku.

Iako su proklamovane misije ove dve institucije ostale jasno razdvoje

ne, u to doba se ipak desilo da su njihove aktivnosti postale

r a s t u ć e

ispre

pletane. Tokom osamdesetih Svetska banka je krenula dalje od pozajmica

za projekte npr. za puteve i brane) ka

o b e z b e đ i v a n j u

širokozasnovane

podrške u formi zajmova za

stnikturno

iiagoit lv lnje;

ali to

je radila samo ka

da je MMF za to dao odobrenje - a sa tim odobrenjem su dolazili i uslovi

koje je MMF nametao zemlji-korisniku. Izvorno, MMF je trebalo da se

us meri na krize; ali zemljama u razvoju

je

stalno bila potrebna p o m o ć ta

ko da je MMF postao sastavni deo života u n a j v e ć e m delu sveta u razvoju.

Pad Berlinskog zida je obezbedi o novu arenu za MMF: upravljanje

tranzicijom ka tržišnoj ekonomiji u bivšem Sovjetskom Savezu i zemljama

k o m u n i s t i č k o g

bloka u Evropi. Još skorije, kako

su

krize narastale, i

č a k

duboki sefovi MMF-a izgledali sve nedovoljniji, to je Svetska banka bila

pozvana da obezbedi desetine milijardi dolara vanredne podrške, ali isklju

č i v o

kao

m l a đ i

partner, sa direktivama programa nametnutim od strane

MMF-a. U principu, postojala je podela rada, po kojoj je MMF trebalo da

se o g r a n i č i na pitanja /iwkroekollomrje u bavljenju o d r e đ e n o m zemljom, tj.

na vladin budžetski deficit, njenu monetarnu politiku, inflaciju, trgovinski

deficit i zaduživanje u inostranstvu; dok

je

Svetska banka trebalo da bude

zadužena za struktllrna

pit lllj l -

na šta je vlada neke zemlje potrošila novac,

finansijske institucije zemlje, njena tržišta rada, trgovinske politike.

No


16/156


17/156

3

0

P R O T l V R E Č N O S T I

GLOBAlIZACIJE

tonskog konsenzusa koje su uvedene u zemlje u razvoju, nisu bile adekvat

ne za primenu u zemljama u ranim stupnjevima razvoja, ili u ranim faza

ma tranzicije.

Da uzmemo samo neke primere: n j v e ć i broj naprednih industrijskih

zemalja - u k l j u č u j u ć i SAD i Japan - izgradio je svoju privredu mudrom

i

selektivnom zaštitom nekih od svojih industrija dok nisu postale dovoljno

jake

da

se

t a k m i č e

sa

stranim

kompanijama. Neselektivni protekcionizam

č e s t o nije davao rezultate u zemljama koje su ga pokušale, kao ni brza tr-

govinska liberalizacija. Primoravati zemlju u razvoju

da

se otvori za uvozne

proizvode koji konkurisati istovrsnim proizvodima nekih od

d o m a ć i h

industrija opasno ranjivih na konkurenciju

o d g o v a r a j u ć i h

industrija dru-

gih zemalja - može imati i socijalno i ekonomski katastrofalne posledice.

P o s t o j e ć a

zaposlenost je bila sistematski razarana - jer siromašni farmeri

u zemljama u razvoju nisu mogli da se a k m i č e sa visokosubvencionisanim

poljoprivrednim dobrima iz Evrope i Amerike pre no što bi d o m a ć i sekto-

ri industrije i poljoprivrede postali sposobni da rastu i stvaraju novu zapo-

slenost. Što

je

još gore, insistiranje MMF

kod

zemalja u razvoju na održa

nju č v r s t i h monetarnih politika, vodilo je ka kamatnim stopama koje bi

stvaranje novih radnih mesta i pod najboljim okolnostima u č i n i l e nemo-

g u ć i m . l pošto se trgovinska liberalizacija dešavala pre no

što

su tzv. mre

e socijalne zaštite (sistemi socijalnog osiguranja - prim. prev.) bile uspo-

stavljene, oni koji su izgubili zaposlenje bili su primorani na siromaštvo.

Zbog toga, liberalizacija vrlo č e s t o nije p r a ć e n a o b e ć a n i m rastom,

v e ć

po-

v e ć a n o m bedom, a č a k i oni koji nisu izgubili svoj posao bili su p o g o đ e n i

p o v e ć a n i m

o s e ć a n j e m nesigurnosti.

Kontrole kapitala

su

drugi primer: evropske zemlje

su

zabranjivale

slobodni tok

kapitala sve

do sedamdesetih godina

20

veka. Neki

mogu

r e ć i da nije fer insistirati da zemlje u razvoju sa jedva

uspostavljenim

ban-

karskim sistemom rizikuju otvaranje svojih tržišta. Ali,

o s t v l j j u ć i

po

strani takve pojmove kao što je korektnost - to je pre svega loša ekono-

mija; priliv i odliv v r u ć e g novca u zemlju i iz nje,

što

tako

e s t o

sledi na-

kon liberalizacije tržišta kapitala ostavlja

pustoš

za

sobom.

Male zemlje

u razvoju su kao mali

č a m c i .

Brza liberalizacija tržišta kapitala u maniru

favorizovanom od strane MMF a isto

je

kao poslati mali

č a m a c

na uzbur-

kano more pre no što bi rupe na njegovom trupu bile popravljene, kao

i pre nego što bi se kapetan uvežbao za svoj posao, ili pre nego što bi po

O B E Ć A N J E GLOBAlNIH

INSTITUCIJA

3

1

jasevi za spasavanje bili postavljeni. Č a k i pri najboljim od ovih okolno-

sti, velika je v e r o v a t n o ć a da se

a m a c

prevrnuti kada bude a h v a ć e n ve

likim talasom.

Primena pogrešnih ekonomskih teorija ne bi bila takav problem da

kraj, prvo kolonijalizma, a zatim i komunizma nije dao MMF-u i Svetskoj

banci

m o g u ć n o s t i

da u velikoj meri prošire svoje

o d g o v a r a j u ć e

izvorne

mandate

i

da

u ogromnoj meri produže njihov

domet.

Danas

su

te

institu-

cije postale dominantni i g r č i u svetskoj privredi. Ne sam o zemlje koje tra

že njihovu p o m o ć

v e ć

i one koje traže njihov p e č a t saglasnosti da

bi

pod

boljim uslovima pristupile m e đ u n a r o d n o m tržištu kapitala, moraju sledi

ti njihove recepte, tj. recepte koji reflektuju njihove ideologije i teorije slo

bodnog tržišta.

Rezultat toga za mnoge ljude je siromaštvo, i za mnoge zemlje socijal

ni i

p o l i t i č k i

haos. MMF je n a č i n i o greške u svim oblastima u koje je bio

u k l j u č e n : u razvoju, u upravljanju krizama, kao i u zemljama u tranziciji od

komunizma ka kapitalizmu. Programi strukturnog p r i l a g o đ a v a n j a nisu

doneli održivi rast č a k ni onim zemljama (Bolivija), koje su se pridržavale

njihovih

o g r a n i č e n j a

i zamerki. U mnogim zemljama preterana

krutost

mera u k o č i l a je razvoj; uspešni ekonomski programi zahtevaju izuzetnu

brigu u pogledu postupnosti - redosleda po kojem se reforme sprovode -

i njihove dinamike. Ako su tržišta, na primer, prebrzo otvorena za konku

renciju, i pre no što su uspostavljene snažne finansijske institucije, onda

p o s t o j e ć a zaposlenost biti brže uništavana nego

što

nova biti stvarana.

U mnogim zemljama greške u postupnosti i brzini preduzimanih mera vo

dile

su

rastu nezaposlenosti i

p o v e ć a n j u

siromaštva.

4

Posle izbijanja azij

ske krize iz 1997. godine, politike MMF-a su otežale krize u Indoneziji i

Tajlandu. Reforme slobodnog tržišta u Latinskoj Americi su bile jedan od

dva

uspeha

- s

č i m

u vezi

je

Č i l e č e s t o

citiran - ali veliki deo

ostatka

kon

tinenta mora još da

n a d o k n a đ u j e

izgubljenu deceniju rasta nakon tzv.

uspešnih MMF bai/out-a p o č e t k o m osamdesetih, zbog e g a mnogi i danas

imaju visoke stope nezaposlenosti: u Argentini npr. u dvocifrenim procen

tima nakon 1995. godine -

č a k

iako je inflacija snižena. Kolaps u Argenti

ni

2001

godine

je

jedan u seriji neuspeha u poslednjih nekoliko godina.

I m a j u ć i u vidu visoku stopu nezaposlenosti tokom poslednjih skoro se-

Zajam

MMF-a za likvidnost; uopšte uzev finansijski oporavak, spasavanje iz finan

sijskih

t e š k o ć a

- prim. ured.


18/156

3

2

P R O T N R E Č N O S T I GLOBALIZACIJE

dam godina, č u d o je ne to što što su tamo ljudi krenuli u u l i č n e nerede, v e ć

što

su

mirno patili toli ko dugo vremena.

Č a k

i

one

zemlje koje

su

iskusile

neki

o g r a n i č e n i

rast, videle su

da su

koristi

od

toga imali

d o b r o s t o j e ć i

slo

jevi, i posebno, veoma o b r o s t o j e ć i dakle, 10 na

vrhu)

-

dok je

udeo si

romašnih ostao visok, a u nekim

s l u č a j e v i m a je dohodak onih

na

dnu

č a k

dalje padao.

U osnovi problema MMF-a i drugih m e đ u n a r o d n i h ekonomskih insti

tucija leži problem upravljanja: ko

o d l u č u j e šta

oni treba

da

rade. Te insti

tucije nisu samo pod dominacijom najbogatijih industrijskih zemalja, v e ć

i komercijalnih i finansijskih interesa u tim zemljama, tako da politike

ovih institucija odražavaju te i n j e n i c e Izbor e l n i k a tih institucija

simbo

lizuje njihov problem i upravo

je

to vrlo č e s t o doprinosilo njihovoj dis

funkcionalnosti.

Dok su

danas skoro sve aktivnosti

MMF-a

i Svetske

ban

ke u zemljama u razvoju svakako, sve njihove pozajmice ), njih vode pred

stavnici industrijalizovanih nacija. Po

o b i č a j u

p r e ć u t n o g dogovora, prvi

č o v e k MMF-a je uvek Evropljanin, a Svetske banke Amerikanac). Oni se

biraju iza zatvorenih vrata, i nikada se nije smatral o kao uslov da treba

da

imaju bilo kakvo iskustvo sa svetom u razvoju. Institucije nisu predst avni

ci

naroda kojima služe.

Problemi t a k o đ e nastaju i iz toga ko govori u

ime

neke zemlje. U

MMF-u, to

su

ministri finansija i guverneri centralnih banaka. U Svetskoj

trgovinskoj organizaciji, to

su

ministri trgovine. Svaki od ovih

ministara

je

blisko povezan sa izbornom bazom unutar svoje zemlje. Ministri trgo

vine odražavaju interese poslovne zajednice - kako izvoznika koji žele da

vide otvaranje novih tržišta za njihove proizvode, tako i p r o i z v o đ a č a

do

bara koji se n a d m e ć u

sa

novim uvozom. Ti sektori,

dabome,

žele

da

zadr

že toliko mnogo barijera koliko mogu, i

da s a č u v a j u

bilo koje subvencije

za koje mogu ubediti Kongres tj. njihov

parlament) da im

odobri.

Č i n j e -

nica

da

trgovinske barijere podižu cene koje

p o t r o š a č i

treba

da

plate, ili

da

subvencije predstavljaju

namet

na poreske obveznike, je

od

manjeg

n a č a -

ja

nego profiti p r o i z v o đ a č a -

dok

su pitanja životne

sredine

i radne snage

od još manjeg z n a č a j a izuzev kao t e š k o ć e koje treba da budu savladane.

Ministri finansija i guverneri centralnih banaka

su

t i p i č n o blisko poveza

nih sa finansijskim krugovima u svojim zemljama;

oni

dolaze iz finansij

skih firmi, i posle njihovog

mandata

u službi vlade, u te firme se

ponovno

v r a ć a j u Robert Rubin, sekret ar Trezora SAD

tokom

velikog dela perioda

opisanog u ovoj knjizi došao

je

iz

n a j v e ć e

investicione banke,

Goldman

O B E Ć N J E

GLOBALNIH INSTITUCIJA

Saks

Goldman

Sachs), a vratio se u firmu Sitigrup Citigroup) , koja kon

troliše n a j v e ć u komercijalnu banku, Sitiba nku Citibank). Osoba broj dva

u MMF-u u

istom

periodu,

Stan

Fišer otišao

je

pravo iz MMF-a u Siti

grup.

Oni,

prirodno, vide svet

o č i m a

finansijske zajednice.* Nije izne

n a đ e n j e da

odluke bilo koje institucije, naravno, odražavaju perspektive i

interese onih koji donose odluke; a to se ponovo videti u narednim po

glavljima; politike

m e đ u n a r o d n i h

ekonomskih

institucija

su

isuviše

č e s t o

i z j e d n a č e n e

sa komercijalnim i finansijskim interesima razvijenih indu

strijskih zemalja.

Seljaci u zemljama u razvoju naporno rade

da

bi

o t p l a ć i v a l i

dugove nji

hovih zemalja MMF-u, a biznismeni trpe zbog viših poreza na

dodatu

vrednost usled insisti ranja MMF-a, jer

je

t e k u ć i sistem koji sprovodi MMF

sistem oporezivanja bez zastupanja interesa oporezovanih. Gubljenje ilu

zija o m e đ u n a r o d n o m sistemu globalizacije

pod

okriljem MMF-a raste ka

ko se siromašnima u Indoneziji, Maroku ili Papui Novoj Gvineji ukidaju

subvencije za gorivo

ili

hranu; kako na Tajlandu vide da

je

AIDS u porastu

kao rezultat kresanja troškova za zdravstvenu zaštitu

nametnutog od

strane MMF,

ili

kako porodice u mnogim zemljama u razvoju ne mogu

da

plate troškove školovanja tzv. programi nadoknade troškova) i moraju

da

naprave bolan izbor - da više ne šalju svoje

ć e r k e

u školu.

Ostavljen bez alternativa, bez

n a č i n a

da izrazi svoju zabrinutost, ili

da

prisili na promene, narod se buni na ulicama. Ulice svakako nisu mesto

gde se stvari diskutuju, politike formulišu, ili p o d s t i č u kompromisi. Ali ti

protesti

su

primorali vladine

z v a n i č n i k e

i ekonomiste širom sveta

da

razmišljaju o alternativama za politike Vašingtonskog konsenzusa kao je

dinom

i stvarnom

putu

rasta i razvoja. Postalo

je

jasnije ne

samo

o b i č n i m

g r a đ a n i m a nego i kreatorima politike i to ne samo onima u zemljama l

razvoju,

v e ć

i

onima

u razvijenom svetu, da globalizacija

onako

kako

je

do

sada praktikovana nije ispunila

ona o č e k i v a n j a

koja

su

njeni zagovornici

o b e ć a v a l i

ili koja može i treba

da

postigne. U mnogim s l u č a j e v i m a ona

č a k

nije rezultirala rastom, a i kad jeste, to

uopšte

nije donelo korisiti svi

ma; neto-efekat politika uspostavljenih Vašingtonskim konsenzusom

je

suviše č e s t o bio

da

se obezbedi korist za manj inu na r a č u n

v e ć i n e

bogatih

na r a č u n siromašnih. U

mnogim

s l u č a j e v i m a komercijalni int eresi i vred-

Finansijska zajednica Zapada. Obuhvata finansijske strukture globalnog z n a č a j a .

Berze kao Volstrit i mega banke kao Sitibanka) - prim. ured.


19/156

34

P R O T I V R E Č N O S T I

GLOBAlIZACIJE

nosti

su

zamenili brigu za životnu sredinu, demokratiju, ljudska prava i

socijalnu pravdu.

Globalizacija po sebi niti je dobra niti je loša. na ima

snagu

da done-

se

ogromnu

dobrobit, i za zemlje I s t o č n e Azije, koje su prihvatile globali

zaciju

pod

svojim sopstvenim uslovima i po sopstvenoj dinamici, ona je pred-

stavljala

ogromnu

korist, uprkos nazadovanju tokom krize iz 1997. godi

ne. Ali u velikom delu sveta

ona

nije donela uporedive koristi. Za mnoge,

to je izgledalo bliže katastrofi bez ublažavanja.

Iskustvo Sjedinjenih

m e r i č k i h

Država

tokom 19

veka i n i

dobru

pa-

ralelu današnoj globalizaciji - i kontrast pomaže da se ilustruju uspesi

prošlosti i neuspesi današnjice. U to doba, kada su transportni i komuni-

kacioni troškovi pali i ranija lokalna tržišta proširena, nove nacionalne

ekonomije su formirane, a sa tim nacionalnim privrednim

granama

došle

su i nacionalne kompanije, koje su vodile biznis u celoj zemlji. Ali tržišta

nisu bila ostavljena da se razvijaju htela-ne htela, sama po sebi; vlada je

igrala vitalnu ulogu u oblikovanju razvoja privrede. Vlada SAD je iz

dejstvovala veliku širinu delovanja u sferi ekonomije, jer su sudovi široko

interpretirali usta vnu

odredbu

koja dozvoljava federalnoj vladi da reguliše

razmenu dobara preko granica država u okviru SAD. Federalna vlada je po-

č e l a da reguliše finansijski sistem, uspostavila

je

minimalne zarade i uslo

ve rada i najzad obezbedila sistem zaštite neza poslenih i socijalne zaštite

da bi se izborila sa problemima koje postavlja tržišni sistem. Federalna vla

da je

t a k o đ e

unapredi la neke industrije (p rva telegrafska linija je, na pri

mer, bila postavljena od strane Federalne vlade

i z m e đ u

Baltimora i Vašing

tona još

1842.

godine) i podsticala druge, kao poljoprivredu, pomogavši

osnivanje univerziteta koji bi vršili istraživanja, i

o b e z b e đ u j u ć i

dopunske

usluge za obuku farmera u novim tehnologijama. Federalna vlada je igrala

centralnu ulogu ne

samo

u

u n a p r e đ i v a n j u

rasta

a m e r i č k e

privrede.

Č a k

ia

ko se nije angažovala u bilo kojoj vrsti aktivne politike preraspodele,

ona

je

bar imala programe i j e su prednosti široko

r i h v a ć e n e

i o r i š ć e n e - n e s a

mo one

koje su se ticale

produženog

obrazovanja i poboljšanja produktiv

nosti u poljoprivredi, v e ć isto tako i zemljišnih donacija koje su obezbedi

le minimum

m o g u ć n o s t i

za sve Amerikance.

Danas, dok se nastavlja relativno opadanje troškova transporta i ko

munikacija, i smanjivanje

v e š t a č k i h

barijera za protok roba, usluga i kapi

tala (iako ostaju barijere za slobodno kretanje radne snage), mi imamo

proces globalizacije analogan ranijim proces ima u kojima su stvorene

O B E Ć N J E

GLOBAlNIH

INSTITUCIJA

35

nacionalne ekonomije. Na

n e s r e ć u nemamo

svetsku vladu, odgovornu na

rodu svake zemlje da nadgleda proce s globalizacije po

metodu

uporedivom

sa a č i n o m na koji su nacionalne vlade vodile proces nacionalizacije. Ume

sto toga, postoji sistem koji bi mogao biti nazvan globalno upravljanje bez glo-

balne

vlade

tj. sistem u kojem malo institucija - Svetska banka, MMF, ST

- i malo i g r a č a - ministarstva finansija, komercijalnih poslova i trgovine-

tesno povezanih sa izvesnim finansijskim i komercijalnim interesima -

dominiraju scenom, ali u kojoj su mnogi koji

su

p o g o đ e n i njihovim odlu

kama ostavljeni skoro bez prava glasa. Vreme je da se promene neka pravi

la koja vladaju u m e đ u n a r o d n o m ekonomskom poretku, i da se promisli

još jednom kako se odluke donose na

e đ u n a r o d n o m

nivou - i u č i j e m in

teresu - s t a v l j a j u ć i pri tom manje naglasak na ideologiju, a g l e d a j u ć i više

ono što funkcioniše. K l j u č n o je da uspešan razvoj koji smo videli u

i s t o č -

noj Aziji

bude

postignut svugda. Nastavljanje globalne nestabilnosti pred

stavlja ogroman trošak. Globalizacija može biti preoblikovana, i ako je to

propisno i na korektan n a č i n sprovedeno (tako

da

sve zemlje imaju glas u

o d l u č i v a n j u

o politikama koje ih se t i č u , to može p o m o ć i stvaranju nove

globalne ekonomije u kojoj je rast ne samo održiviji i manje nestalan,

v e ć

su i njegovi plodovi ravnomernije podeljeni.


20/156

2 POGLAVLJE

POG ŽEN

O B E Ć N J

K

da sam prvog dana svog rada na funkciji glavnog ekonomiste i vi

šeg

potpredsednika

Svetske banke,

13

februara

1997.

godine ušao

u gigantsku, sjajnu glavnu zgradu u

19.

ulici u Vašingtonu, prva

stvar koja mi je pala u o č i bio je na zidu ispisani moto ove institucije: Naš

sail je svet

bez siromaštva.

U centru trinaestospratnog atriju ma, stoji statua

d e č a k a koji vodi starog slepog o v e k a - kao memorijalni spomenik iskore

njivanju r e č n o g slepila u Africi

ollchocerciasis).

Pre no što su Svetska ban-

ka, Svetska zdravstvena organizacija i drugi udružili napore, hiljade ljudi je

svake godine u Africi gubilo vid iako je bolest mogla da se

p r e č i .

Preko pu-

ta ulice stoji drugi sjajni spomenik javnom bogatstvu, centrala M e đ u n a -

rodnog monetarnog fonda. Mermerni atrijum unutar te zgrade ukrašen

bujnom

florom, služi da podseti posetioce - pre svega ministre finansija

sa svih strana sveta - da MMF predstavlja centar bogatstva i

m o ć i

Ove dve institucije, č e s t o m e đ u s o b n o pomešane u svesti javnosti,

predstavljaju naglašeni kontrast koji potcrtava razlike u njihovoj kulturi,

stilovima i misijama. Dok obe institucije imaju timove

ekonomista

koji

obilaze zemlje u razvoju u okviru tronedeljne misije, Svetska banka

je

naporno radila na tome da obezbedi da

z n a č a j a n

deo njenog profesional

nog osob lja živi stalno u zemlji kojoj pokušava

da

pomogne; MMF uglav

nom ima u zemljama kojima pomaže po jednog stalnog predstavnika ( re

sident representative )

č i j a

su

o v l a š ć e n j a

limitirana. Programi MMF a su

standardno diktirani iz Vašingtona i u o b l i č e n i u dokument tokom kratkih


21/156

P R O T l V R E Č N O S T I

GLOBAlIZACIJE

misija kada angažovano osoblje pažljivo gleda brojke u ministarstvima fi-

nansija i centralnim bankama i uživa u hotelima

sa

pet zvezdica. Postoji vi

še

nego simbolika u

toj

razlici: neko ne može

ni

da n a u č i o nekoj zemlji, a

ni

da je voli, ako ne upozna njene osobenosti. Ne može se nezaposlenost

videti samo

kao

statistika,

kao

jedno ekonomsko brojanje tela ,

tj. kao

ne

nameravane žrtve u borbi protiv inflacije,

ili

da

bi

se osiguralo da banke sa

Zapada budu namirene. Nezaposleni su ljudi sa porodicama

č i j i

životi su

p o g o đ e n i , a ponekad opustošeni ekonomskim politikama koje stranci pre

p o r u č e , a MMF efektivno nametne. Moderni visokotehnološki rat je dizaj

niran da izbegne f i z i č k i kontakt: bacanje bombi sa 50 . 0 0 0 stopa 17.000

metara - prim. prev.) osigurava da onaj ko to

č i n i

ne s e ć a šta

i n i .

Mo

derno ekonomsko upravljanje je s l i č n o : iz luksuznog hotela neko može

b e z o s e ć a j n o

nametati politike o kojima bi dvaput razmislio ako bi pozna

vao

ljude č i j e živote razara.

Statistika iznosi na videlo ono što oni

koji

putuju izvan glavnih grado

va vide u selima

Afrike,

u Nepalu, Mindanaou,

ili

u Etiopiji. Jaz i z m e đ u si

romašnih i bogatih je stalno rastao, pa je č a k i broj ljudi u

tzv.

apsolutnom

siromaštvu - koji žive sa manje od jednog dolara dnevno - t a k o đ e poras

tao.

Č a k

i tamo gde je r e č n o slepilo eliminisano, siromaštvo istrajava - i to

uprkos svim dobrim namerama i

o b e ć a n j i m a

datim od strane razvijenih

zemalja nacijama u razvoju, od kojih je n a j v e ć i broj nekad bio u kolonijal

nom posedu tih razvijenih zemalja.

Ljudska shvatanja

se

ne menjaju preko n o ć i i to je istina kako u razvi

jenim, tako i u zemljama u razvoju. Davanje slobode zemljama u razvoju

( o b i č n o nakon malih priprema

za

autonomiju) č e s t o nije promenilo pogle

de ranijih kolonijalnih gospodara, koji su nastavili da

se

ponašaju

kao

da

oni

sve znaju najbolje. Kolonijalni mentalitet - to

o p t e r e ć e n j e

belog o v e -

ka

i pretpostavka da on zna šta

je

najbolje

za

zemlje u razvoju - su

se

odr

žali. Amerika, koja je došla u poziciju da vlada globalnom ekonomskom

scenom, imala je mnogo manje kolonijalnog n a s l e đ a , ali je njen kredibili

tet t a k o đ e bio umrljan, ne toliko njenim ekspanzionizmom u smislu isto

rijske doktrine Manifest destini (o naseljavanju zapada SAD - prim.

prev.), koliko hladnim ratom u kojem su principi demokrat ije kompromi

tovani ili ignorisani u sveobuhvatnoj borbi protiv komunizma.

U

N O Ć I

PRE

NO ŠTO

SAM Z A P O Č E O

RAD

U

BANCI

držao sam svoju poslednju

konferenciju

za

štampu

kao

p r e d s e d a v a j u ć i predsednikovog

e ć a

ekonom-

POGAŽENA O B E Č N J

39

skih savetnika. Sa

d o m a ć o m

ekonomijom tako dobro pod kontrolom,

ja

sam o s e ć a o da su n a j v e ć i izazovi za mene

kao

ekonomistu tada ležali u

ra-

s t u ć e m problemu siromaštva u svetu. Šta bismo mogli da uradimo

za

1.2

milijarde ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno, ili sa

2.8

mili

jardi ljudi

koji žive

sa manje od

dva

dolara dnevno - dakle sa 45% svetske

populacije? Šta bih ja mogao da uradim da pomognem da san o svetu bez

siromaštva postane stvarnost?

Kako

bih mogao da

se

usmerim makar na

skromniji san o svetu sa manje siromaštva? Video sam svoj zadatak

kao

trostruki: prvo, promisliti

kakve

bi strategije mogle biti najefektivnije u

u n a p r e đ i v a n j u privrednog rasta i smanjivanju siromaštva; drugo, poraditi

sa

vladama zemalja u razvoju da

se

te strategije uvedu u praksu, i r e ć e da

u č i n i m sve što mogu m e đ u razvijenim zemljama da bih unapredio intere

se

i umanjio probleme zemalja u razvoju, bilo da se radilo o otvaranju nji

hovih tržišta

za

zemlje u razvoju,

ili

o b e z b e đ e n j u njihove efektivnije po

m o ć i .

Znao sam da su ovi zadaci teški, ali nisam ni sanjao da je jedna od

n a j v e ć i h prepreka sa kojom su

se

zemlje u razvoju s u o č a v a l e , bila potpuno

nepotrebno isfabrikovana i ležala preko puta ulice - u za nas sestrinskoj

instituciji: MMF-u. Ja sam o č e k i v a o da n e ć e baš svako u e đ u n a r o d n i m

-

nansijskim institucijama ili u vladama koje su ih podržavale biti p o s v e ć e n

eliminisanju siromaštva;

ali

sam verovao da postojati otvorena debata o

strategijama - koje u toliko mnogo oblasti našeg angažmana izgleda ne

uspevaju, a a r o č i t o ne uspevaju za siromašne. U pogledu tog svog

o č e k i -

vanja, r a z o č a r e n j e mi je tek predstojalo.

Etiopija

borba z m e đ u

politike sile i siromaštva

Posle

e t i r i

godine provedene u Vašingtonu, sam

se

bio navikao

na

č u d -

ni

svet birokratije i o l i t i č a r a . Ali da me u potpunosti preokupira zaprepa

š ć u j u ć i svet politike i aritmetike MMF-a, nije

se

desilo pre no što sam ot

putovao u Etiopiju, jednu od najsiromašnijih zemalja sveta (marta

1997,

jedva

mesec dana posle zaposlenja u Svetskoj banci). Godišnji dohodak

Etiopije po stanovniku iznosio je svega 11 dolara i zemlja

je

stradala od

uzastopnih suša od kojih je umrlo dva miliona ljudi. Oti šao sam da se sret

nem sa predsednikom vlade Melesom Zenavijem, č o v e k o m koji je vodio

17

godina dugi gerilski rat protiv krvavog m a r k s i s t i č k o g režima Mengistu Ha

ile Mariama. Melesove snage su pobedile 1991. godine i onda je vlada ot-


22/156

P R O T I V R E Ć N O S T I GLOBALIZACIJE

p o č e l a težak posao obnove zemlje. Lekar po obrazovanju, Meles

je

jedno

vreme studirao i ekonomiju, z n a j u ć i da bi i z v o đ e n j e njegove zemlje iz ve

kova siromaštva zahtevalo ništa manje od ekonomske transformacije. n

je demonstrirao takvo znanje ekonomije i istinsku kreativnost -

koji

bi ga

postavili na č e l o bilo koje od mojih univerzitetskih klasa studenata. Poka

zao

je

dublje razumevanje ekonomskih principa, i svakako dublje poznava

nje

okolnosti

koje

su vladale u zemlji, nego mnogi od

m e đ u n a r o d n i h

eko

nomskih birokrata sa kojima sam naredne tri godine radio.

Meles je kombinovao ta intelektualna svojstva sa

l i č n i m

integritetom;

niko nije sumnjao u njegovo poštenje i bilo je malo optužbi za korupciju

unutar njegove vlade. Njegovi p o l i t i č

449_stiglic džozef e protvrečnosti globalizacije sbm-x 2004

Documents