45215299-odrŽavanje-raČunara-seminarski-rad
TRANSCRIPT
ODRAVANJE RAUNARAVIA ELEZNIKA KOLA BEOGRAD
Seminarski rad
PREDMET: Odravanje i zatita raunarskih sistema MODUL 1- Odravanje raunara TEMA: Komponente raunarskog sistema i njihovo odravanje
Profesor: Jankovi Dr. Slobodan R. Petrovi 1
Milo
Student: 1797 Jankovi P. Milo 1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
SADRAJUVOD...............................................................................................................- 4 1. NAPAJANJE RAUNARA......................................................................- 5 1.1. 1.2. Odravanje napajanja..............................................................................................- 6 Rezervni uredjaji za zatitu napajanja (SPS i UPS)................................................- 7 Sistemi za zatitu napajanja..............................................................................- 8 -
1.2.1. 2.1. 3.1. 3.2. 4.1. 4.2. 4.3. 5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 6.1. 6.2. 6.3. 6.4. 6.5. 6.6. 7.1.
2. KUITE RAUNARA...........................................................................- 9 Otvaranje kuita.....................................................................................................- 9 Delovi matine ploe.............................................................................................- 11 Ugradnja matine ploe.........................................................................................- 12 Hladjenje- hladnjaci...............................................................................................- 14 Otkrivanje greaka procesora................................................................................- 15 Ugradnja procesora................................................................................................- 15 ROM......................................................................................................................- 18 DRAM...................................................................................................................- 18 SRAM....................................................................................................................- 18 Ugradnja memorije................................................................................................- 19 Grafika kartica.....................................................................................................- 20 Delovi grafike kartice..........................................................................................- 20 Ugradnja grafike kartice......................................................................................- 21 Zvuna kartica.......................................................................................................- 22 Vrste zvunih kartica.............................................................................................- 22 Ugradnja zvune kartice........................................................................................- 22 Katodni monitori....................................................................................................- 23 -
3. MATINA PLOA.................................................................................- 10 -
4. MIKROPROCESORI..............................................................................- 14 -
5. MEMORIJA.............................................................................................- 17 -
6. KARTICE (GRAFIKA I ZVUNA)....................................................- 20 -
7. MONITORI.............................................................................................- 23 -
Jankovi 2
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA7.2. 7.3. 7.4. 7.5. 8.1. 8.2. 9.1. 9.2. 9.3. 9.4.
Seminarski rad
TFT monitori.........................................................................................................- 23 Razlike izmedju CRT i TFT monitora...................................................................- 23 Kako oistiti LCD monitor....................................................................................- 24 Povezivanje dva monitora na jedan raunar..........................................................- 24 Tastatura................................................................................................................- 25 Mi.........................................................................................................................- 25 Delovi hard diska...................................................................................................- 26 Rad hard diska.......................................................................................................- 26 Brzo i potpuno formatiranje diska u Windows- u..................................................- 26 Defragmentacija.....................................................................................................- 27 -
8. TASTATURA I MI...............................................................................- 25 -
9. HARD DISK............................................................................................- 26 -
10. UREAJI ZA ITANJE KOMPAKT DISKOVA I KOMPAKT DISKOVI........................................................................................................- 28 10.1. 10.2. 10.3. 10.4. CD- ROM diskovi i ureaji................................................................................- 28 CD- RW diskovi i ureaji..................................................................................- 28 DVD diskovi i ureaji........................................................................................- 29 Ugradnja CD-ROM-a.........................................................................................- 29 ienje disketnih jedinica................................................................................- 31 Ugradnja disketne jedinice.................................................................................- 31 -
11.
DISKETE I DISKETNE JEDINICE.....................................................- 30 -
11.1. 11.2.
ZAKLJUAK.................................................................................................- 32 LITERATURA...............................................................................................- 33 Knjige:..............................................................................................................................- 33 Preporueni Sajtovi :........................................................................................................- 33 -
Jankovi 3
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Preporueni Sajtovi :
UVODDanas se u skoro svakom domainstvu nalazi po jedan raunar, injenica koja nije morala ni da se pomonje, ali ima razloga zato jeste pomenuta. Sumnjam da svi korisnici raunara poznaju njegovu unutranjost, tj. ono to se nalazi u kuitu, i ini mi se da zbog toga i nemaju dovoljno znanja o tome kako da pravilno odravaju svoj raunar. Naravno, profesionalni korisnici se tu ne ubrajaju. Ovim radom pokuau da prikaem osnovne delove raunara, kako izgledaju, gde se nalaze, i ono najvanije, kako ih odravati. Osnovni elementi dananjih raunara jesu hardver i softver, gde hardver predstavlja komponente raunarskog sistema koje se mogu opipati i videti, dok je softver neopipljivi i nevidljivi deo raunara koji se sastoji iz niza raunarskih programa, opet, jedno bez drugoga ne bi moglo da funkcionie. Ovaj seminarski rad se nee baviti softverom, ve e imati zadatak da, to jasnije i preciznije, predstavi osnovne hardverske komponente potrebne za rad jednog personalnog raunara i njihovo odravanje. Svaki personalni raunar se, u sutini, sastoji od tri osnovne komponente1: sistemske jedinice, izlaznih ureaja ( monitor...) i ulaznih ureaja (tastatura, mi...).
1 Podela je uproena jer se rad bavi osnovnim stvarima, inae se u strunim literaturama nalaze sloenije podele.
Jankovi 4
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Obino se, kada se govori o "raunaru", prvo pomisli na sistemsku jedinicu, jer se tu nalazi sve ono zbog ega ste, inae, i kupili raunar. Sistemska jedinica sastoji se od: kuita, napajanja, matine ploe, procesora sa ventilatorom, hard diska, CD-ROM-a, flopi diska... Izlazni ureaji omoguavaju prikaz podataka koji su prethodno obraeni u raunaru. Najbolji primer izlaznog ureaja je monitor. Preko ulaznih ureaja korisnik u raunar upisuje podatke ili mu zadaje instrukcije. Mi i tastatura su "tandem" preko kojih korisnik komunicira sa raunarom, a spadaju u ulazne ureaje.
1. NAPAJANJE RAUNARAOno na ta korisnici najmanje obraaju panju prilikom kupovine raunara jeste napajanje, ne znajui da je to jedan od najvanijih delova raunarskog sistema. Napajanje je ureaj koji svaki deo raunara snabdeva elektrinom energijom. Jasno je, da bez elektrine energije raunar ne bi mogao ni da radi. Napajenje obezbeuje odreene napone, tj. ima zadatak da pretvori naizmeninu struju (220 V), koja se dobija iz gradske mree (iz utinice na zidu) u jednosmernu struju (3,3 V; 5 V i 12 V), zato to razliite komponente raunara imaju razliite zahteve u pogledu napajanja. Na slici 1.1. dat je prikaz napajanja. Slika 1.1. Napajanje
Jankovi 5
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Napajanje se nalazi unutar metalnog kuita, na njegovoj gornjoj strani (sl. 1.2.), a povezuje se sa matinom ploom i unutranjim dopunskim ureajima, kao to su disketne i disk jedinice.
Slika 1.2. Eksplozivni prikaz poloaja napajanja u kuitu
Pored toga to isporuuje energiju za rad sistema, napajanje, takoe, spreava sistem da radi ukoliko isporuena snaga nije dovoljna za pravilan rad sistema, tj. napajanje spreava pokretanje ili rad raunara ako za to nisu ispunjeni svi potrebni uslovi. Napajanje proverava i ispituje sistem pre nego to dopusti njegovo pokretanje. Ako su ispitivanja uspena, napajanje alje matinoj ploi poseban signal, koji se naziva Power Good (napajanje ispravno). Ako ovaj signal nije neprekidno prisutan, raunar ne moe da radi. Prema tome, kada opadne vrednost naizmeninog napona i napajanje postane preoptereeno ili pregrejano, signal Power Good opada i izaziva ponovno pokretanje ili potpuno zaustavljanje sistema. Napajanje koristi sopstveno hlaenje.
1.1.Odravanje napajanjaKvalitetno napajanje je u dananje vrema neophodno, jer upravo je taj deo esto povezan sa otkazivanjem veine raunarskih delova. Prilikom kupovine raunara nikako ne bi trebalo tedeti novac na napajanju, jer da bi raunar ispravno radio mora da ima stabilno napajanje bez umova. Problemi koji se esto povezuju sa napajanjem su: Potpuno mrtav sistem (ventilator ne radi, nema kursora na ekranu), Miris i dim paljevine, Pregoreli psigurai Sva koenja ili otkazi prilikom ukljuenja sistema, Spontano ponovno podizanje sistema ili povremeno koenje u toku rada, Disk i ventilator se ne obru istovremeno, Pregrevanje zbog otkaza ventilatora, Mali padovi napona izazivaju ponovno pokretanje sistema,
Jankovi 6
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA Mala statika pranjenja izazivaju prekid rada sistema, Strujni udari koji se oseaju na kuitu sistema ili prikljucima.
Seminarski rad
Verovatno je najsigurniji nain da se ispravnost napajanja proveri zamenom sa rezervnim napajanjem. ta bi trebalo uraditi sa rezervnim napajanjem? Rezervno napajanje (koje, inae, mora biti ispravno) se zameni starim (napajanje na koje se sumnja da je neispravno). Ukoliko se problemi ne ponove, slobodno bacite staro napajanje, jer je, oigledno, ono uzrok problema. Danas verovatno niko ne popravlja napajanja jer se vie isplati zameniti ga novim. Neiskusnom korisniku se nikako ne preporuuje da otvori napajanje radi njegove popravke, zbog visokog napona opasnog po ivot. ak i kada su iskljuena iz mree, napajanja mogu da zadre opasne napone i pre popravke moraju da budu ispranjena. Ako otkrijete da, iz bilo kojeg razloga, upravljanje napajanjem izaziva probleme u vaem sistemu, kao to su koenje operativnog sistema ili nepravilan rad hardvera, najlaki nain da onemoguite APM2 ( Advanced Power Management) jeste preko BIOS-a. Veina BIOS-a koji podravaju APM sadri i opciju za njegovo ukidanje. Ona prekida lanac veze izmeu operativnog sistema i hardvera, izazivajui time prestanak svih dejstava upravljanja napajanjem. Prilikom reavanja problema koje izaziva napajanje trebalo bi se drati sledeeg rasporeda: Proveriti ulaznu naizmeninu struju. Proveriti kabl (da li je vrsto utaknut u zidnu utinicu i u utinicu napajanja). Pokuati sa drugim kablom Proveriti prikljuke jednosmerne struje. Proveriti da li su prikljuci matine ploe i disk jedinice vrsto nalegli i da li prave dobar kontakt. Takoe proveriti da li nedostaje neki zavrtanj. 1. 1.1. 1.2. 1.3. Proveriti instalirane periferijske ureaje. Ukloniti sve kartice i ureaje i ponovo ispitati sistem. Ako radi, dodavati jednu po jednu stavku sve dok sistem opet ne otkae. Verovatno je neispravna poslednja stavka koja je dodata pre pojave otkaza.
1.1.Rezervni uredjaji za zatitu napajanja (SPS i UPS)2 Napredno upravljanje napajanjem (APM Advanced Power Management) jeste skup tehnikih uslova koji suzajedniki razvili Intel i Microsoft. APM odreuje niz interfejsa izmeu hardvera koji upravlja napajanjem i operativnog sistema raunara.
Jankovi 7
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
SPS- pripravno napajanje (standby power supply) i UPS- neprekidno napajanje (uninterruptible power supply) su rezervni ureaji za zatitu napajanja koji mogu da obezbede napajanje u sluaju potpunog nestanka napona. To daje sistemu dovoljno vremena za bezbedno zaustavljanje. Pripravno napajanje radi samo kada je prekinuto normalno napajanje. SPS sistem koristi posebno kolo koje moe da oseti naizmeninu struju iz mree. Ako senzor otkrije gubitak napajanja na mrei, sistem se brzo prebacuje na rezervne baterije i pretvara napona. Pretvara napona pretvara struju iz baterija u naizmeninu struju napona 220 V, kojom se onda napaja sistem. Kod SPS je mogue pojavljivanje problema u toku prebacivanja na napajanje iz baterija. Ako prebacivanje nije dovoljno brzo, sistem raunara se zaustavlja ili ponovo podie u svakom sluaju, to dovodi u pitanje svrhu postojanja rezervnog napajanja. Neprekidno napajanje (UPS), kao to i samo ime kae, neprestano rade i napajaju raunarski sistem. U princip, UPS stvara sopstveni napon nezavisno od elektrine mree. Punja baterija ukljuen u elektrinu mreu odrava baterije napunjene u meri koja je jednaka ili vea od mere u kojoj se troi napajanje. Kada nestane naizmenina struja koja napaja punja baterija, pravi UPS nastavlja da radi bez poremeaja, zato to je izgubio samo mogunost za punjenje baterija. Kako je raunar inae ve radio na baterije, nema nikakvog prebacivanja i nikakvo prekidanje napajanja nije mogue. Baterije poinju da se prazne u meri u kojoj sistem optereuje napajanje, to daje puno vremena (u zavisnosti od veliine baterija) da se sprovede pravilno zaustavljanje sistema raunara. Kada se struja vrati u mreu, punja baterija poinje ponovo da puni baterije, opet bez prekidanja. UPS moe ponekad da nakupi previe punjenja i nedovoljno pranjenja. Kada se to desi, UPS isputa glasan zvuk alarma, upozoravajui da je pun. Jednostavno iskljuivanje ureaja iz izvora naizmenine struje, na odreeno vreme, moe da ga rastereti od vika punjenja (koje napaja raunar) i izvue UPS iz prekoraenja
1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.3.1.
1.1.1.Sistemi za zatitu napajanjaSistemi za zatitu napajanja slue za zatitu opreme od posledica udara i nestanka napona. Pre svega to su zatitnici od udara napona i mreni filteri. Najjednostavniji oblik zatite napajanja jeste neki od zatitnika od udara napona . Ovi ureaji, sa mogu da prihvate impulse visokog napona koje su proizveli bliski udari groma i energetski ureaji. Oni mogu da se izbore sa obinim udarima napona, ali snaniji udari, kao to je neposredan udar groma, mogu da prou pravo kroz njih. Oni nisu projektovani da prihvate veoma visoku vrednost napona i sami se unite kada odbiju veliki udar. Ovi ureaji tako prestaju da rade posle jednog veeg udara ili posle niza manjih.
Jankovi 8
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Mreni filter namenjen je za otklanjanje razliitih smetnji. On filtrira napajanje, premouje privremene padove napona, suzbija pojavu visokih napona i struja i uopte deluje kao odbojnik izmeu strujne mree i sistema. Mreni filter obavlja posao zatitnika od udara napona i mnogo vie od toga. On je vie aktivan ureaj koji deluje neprekidno, nego pasivni ureaj koji deluje samo kada se pojavi udar napona. Mreni filter obezbeuje istinsko podeavanje napajanja i moe da sprei mnoge nevolje.
2. KUITE RAUNARARaunarsko kuite (sl. 2.1.) je deo raunara u kom se nalaze najvaniji njegovi delovi kao to su procesor, matina ploa, memorija i dr. Kuita se obino prave od elika, aluminijuma ili plastike. Slika 2.1. Izgled kuita Raunarska kuita se proizvode u mnogo razliitih veliina i formata (engl. form factor). Danas se najvie koristi ATX format, iako se sve vie proizvode kuita manjih veliina (mATX format). Kuita se prilagoavaju formatu matine ploe, tako da postoje i matine ploe ATX, mATX, Mini-ITX i ostali formati. Takoe kuite ima podelu i po veliini, pa tako imamo mini tower, mid-sized tower i full-sized tower kuita. Isto tako kuita se proizvode i u raznim oblicima, tako da imamo desktop ili pizza kuita koja su poloena vodoravno, tanka kuita koja su namenjena za male prostore. Danas se nastoji da se veliina kuita svede na to manje dimenzije, tako da se sve vie pojavljuje Mini-ITX standard koji je najmanji format od svih navedenih. Veina kuita sadri napajanje, ali moete kupiti gola kuita i odvojena napajanja.
2.1.Otvaranje kuitaKuite raunara nije neophodno otvarati da bi se uspeno koristio raunar, ili da bi se razumelo kako on radi. Meutim, ako emo se baviti odravanjem, moramo znati da "uemo" u kuite, da bi mogli, ako je to potrebno, zamenimo neku neispravnu komponentu koja se nalazi unutar kuita, ili dodamo neku komponentu, radi modifikacije raunara.
Jankovi 9
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Za otvaranje kuita neophodan nam je odvija, ravan ili krstast. Poeljno je da odvija bude namagnetisan, zato to e u suprotnom, bar jedan zavrtanj sigurno upasti u kuite. Vaenje zavrtnja magnetnim odvijaem je znatno lake. Istovremeno, na taj nain se spreava nastanak kratkog spoja, koga mogu izazvati ak i prsti prilikom pokuaja vaenja zavrtnja. Sledeih koraka bi se trebalo drati prilikom otvaranja kuita: Iskljuiti raunar softverskim putem (start-turn off computer-turn off), iskljuiti raunar putem prekidaa koji se nalazi na zadnjoj strani kuita, izvaditi kabl napajanja iz utinice, zatim, izvaditi sve kablove sa zadnje strane kuita. Da bi se skinuo poklopac kuita, potrebno je odviti zavrtnjeve koji ga dre. Ti zavrtnjevi se nalaze sa bone ili zadnje strane kuita. Polako skidati poklopac. Moe se desiti da poklopac prua otpor, u tom sluaju paljivo potraiti uzrok. Na slici 2.2. prikazana je unutranjost kuita nakon skidanja poklopca.
Slika 2.2. Unutranjost kuita
Jankovi 10
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
3. MATINA PLOAMatina ploa (sl. 3.1.) je deo raunara koji vee sve komponente na njoj i time omoguava komunikaciju izmeu raznih delova u raunaru. U sutini, matina ploa je dom za ostale komponente. Od matine ploe mnogo toga zavisi, jer ona direktno utie na performanse raunara preko njenog ipseta, socketa i tako dalje.
Slika 3.1. Gola matina ploa
Matine ploe su mnogo napredovale, tako da je danas sasvim uobiajeno da matina ploa ima ve ugraen zvuni ip, grafiki ip, LAN (mreni) ip, USB prikljuke, pa ak i procesor, dok su flopi kontroleri ve odavno uobiajeni deo matine ploe. Zanimljivo je spomenuti da je nekada i flopi kontrolere bilo potrebno dodatno ugraivali u matinu plou. Tokom godina pojavljivali su se razliiti standardi za matine ploe. Danas je uobiajen ATX standard. Jedna njegova varijanta je mATX, koja se koristi kod specijalnih matinih ploa namnejenih za manja kuita, dok je obina ATX ploa neto vea. Takoe postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj standard.
1. 2. 2.1.Delovi matine ploe ipset je glavni deo koji vee sve ostale delove sa procesorom i alje informacije procesora ostalim delovima. Sastoji se iz dva dela: NorthBridge i SouthBridge. NorthBridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a (Front Side Bus ili Magistrala) to omoguava brzo pristupanje podacima iz memorije i grafike kartice. Od njega najvie zavise performanse matine ploe zbog ega je on integrisan u matinu plou i ne moe da se menja. Southbridge je sporiji od Northbridge-a. Zbog toga sve informacije iz procesora idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je pomou magistrala spojen na PCI, USB, zvuni ip, SATA i PATA konektore i tako dalje.
Jankovi 11
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Socket odreuje koji procesor moemo da stavimo u matinu plou. Nemogue je staviti AMD procesor u matinu plou koja podrava Intel socket (i ipset). BIOS (Basic Input/Output System) kontrolie primitivne funkcije raunara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja raunara. Memorijski slotovi slue kao dom za RAM memoriju, obino ih ima vie. PCI slotovi (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvune, TV, mrene pa i grafike karte. AGP port (Accelerated Graphics Port), konektor namenjen za grafike karte, karakterie ga vea brzina od PCI-a. IDE konektori (Integrated Drive Electronics), slui za spajanje PATA hard diskova, optikih ureaja (DVD/CD-ROM/RW). Obino imamo dva ovakva konektora. SATA konektori (Serial Advanced Technology Attachment) je neto novijeg datuma nego PATA, slui za konektovanje SATA hard diskova i donosi bolje mogunosti. sam konektor je neto manji i praktiniji. USB prikljuci (Universal Serial Bus) slui za prikljuivanje spoljnih ureaja (tampaa, memorijskih tapia...). Najnoviji standard je USB 2.0 koji je mnogo bri od starog USB 1.1. Legacy konektori- Zastareli i prevazieni konektori (serijski i paralelni), jo su uvek tu radi podrke za starije ureaja iako se sve manje koriste, jer ih karakterie mala brzina. Konektori za periferije- Konektori za mi i tastaturu su takoe veoma dugo sa nama i nisu se previe menjali. Danas se sve vie mievi i tastature (rijee) prave za USB standard. CMOS baterija- Pamti neke vitalne i osnovne postavke. Sadri u sebi sistemski sat. Integrisani delovi- Veina ploa danas ima ve ugraene audio (zvune), mrene pa i grafike ipove. Naponski konektor- Preko njega matina ploa dobija struju (preko razvodne kutije) i dalje je deli ostalim delovima na matinoj ploi.
1. 1.1. 1.2.Ugradnja matine ploePrilikom ugradnje matine ploe, potrebno je da se raspakuje, ne bi li se proverilo da li sadri sve to je potrebno. Ukoliko ste naruili novu matinu plou, normalno je da uz nju dobijete neto U/I kablova i uputstvo za rukovanje. Ukoliko ste naruili matinu plou sa procesorom i/ili memorijom, uobiajeno je da to sve bude ugraeno, ali moe da stigne i odvojeno. Poneki pribor uz plou sadri i antistatiku narukvicu da bi se spreila oteenja usled statikog elektriciteta prilikom ugradnje.
Jankovi 12
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Pre nego to se ugradi, matina ploa mora biti pravilno podeena kako bi mogla da prihvati procesor. Veina novijih matinih ploa ima kratkospojnike koji odreuju brzinu CPU-a i potreban napon. Ukoliko su nepravilno podeeni, moe se desiti da sistem uopte ne radi, da radi sa grekama ili ak da se oteti CPU. Matina ploa se privruje na kuite pomou jednog ili vie zavrtnjeva i pomou nekoliko plastinih odbojnika. Evo kratkog objanjenja, kako bi trebalo ugraditi matinu plou u sistem Pronaite otvore na matinoj ploi za metalne i plastine odbojnike (sl 3.2.). Metalne odbojnike treba da koristite uvek kada je oko otvora prsten od kalaja. Plastine odbojnike koristite kada oko otvora nema prstena od kalaja. Uvrnite sve metalne odbojnike u novo kuite na odgovarajua mesta, tako da se poklapaju sa otvorima za zavrtnje na matinoj ploi. Ugradite sve plastine odbojnike direktno u novu matinu plou sa donje strane dok ne uskoe na mesto. Ugradite U/I zatitnik preko prikljuaka na zadnjoj strani ploe (ako su slobodni). Instalirajte novu matinu plou u kuite
postavljajui je na dno tako da svi odstojnici dodiruju kuite (sl. 3.3.). Obavezno poravnajte U/I zatitnik sa kuitem ili prikljuke na zadnjoj strani ploe sa U/I zatitnikom koji je ve na kuitu. Obino ete morati da postavite plou u kuite i pomerite je u stranu da biste odstojnike postavili na mesta u kuitu. Kada se ploa nae na pravom mestu, otvori za zavrtnje na ploi treba da se poklope sa svim metalnim odstojnicima ili sa otvorima za zavrtnje na kuitu. Uzmite zavrtnje i sve plastine podloke isporuene uz matinu plou i privrstite matinu plou za kuite (sl. 3.4.).
Jankovi 13
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Slika 3.2. Otvori na matinoj ploi
Slika 3.3. Instaliranje matine ploe
Slika 3.4. Privrivanje matine ploe
4. MIKROPROCESORIZa procesor (sl. 4.1.) tj. mikroprocesor, (CPU- central processor unit- centralna procesorska jedinica), se kaze da sainjava mozak raunara. Meutim, procesor u stvari sainjava mozak zajedno sa nekoliko ipova i kola na matinoj ploi. CPU kontrolie najvei deo procesa i potprocesa koji se odigravaju unutar raunara, tj. obavlja izraunavanja i procesiranja.
Slika 4.1. AMD sempron procesor
Jankovi 14
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Procesori se mogu odrediti sa dva glavna merila: njihovom irinom i brzinom. Brzina procesora je prilino jednostavan pojam. Brzina se rauna u megahercima (MHz), to znai milion ciklusa u sekundi; bre je bolje! O irini procesora malo je komplikovanije raspravljati, jer se irinom iskazuju tri osnovna podatka o procesoru. To su: ulazna i izlazna sabirnica podataka, unutranji registri, adresna sabirnica memorije. Reimi rada procesora odnose se na razliita radna okruenja i utiu na instrukcije i mogunosti ipa. Reim rada procesora odreuje kako procesor vidi memoriju sistema, kako upravlja njome i poslovima koji je koriste. Mogua su tri razliita reima rada: Realni reim (16-bitni softver), Zatieni reim (32-bitni softver), Virtuelni realni reim (16-bitni programi unutar 32-bitnog okruenja).
3. 3.1. Hladjenje- hladnjaciToplota moe stvarati neprilike u bilo kom savremenom raunaru. Bri procesori obino troe vie energije i zbog toga stvaraju vie toplote. Procesor je obino najvei potroa snage u raunaru i u veini situacija ventilator u kuitu raunara moda nee biti sposoban da predaje toplotu bez neke pomoi. Za hlaenje raunara kod koga toplota procesora stvara probleme moete kupiti (za manje od 5 $, u veini sluajeva) posebni dodatak za CPU koji se zove hladnjak (sl. 2.1.), a slui da odvodi toplotu sa ipa CPU-a. U mnogim sluajevima potreban je vei standardni hladnjak sa dodatnim ili duim rebrima zbog vee povrine hlaenja. Slika 4.2. Hladnjak Hladnjak odvodi toplotu iz procesora pa se ona moe izbaciti iz sistema. Ovo se ini upotrebom termikih provodnika (obino metal) koji prenose toplotu procesora u peraja sa velikom povrinom izloenom vazduhu koji se kree.
3.2. Otkrivanje greaka procesoraProcesori su obino veoma pouzdani. Veina problema javlja se sa drugim ureajima, ali ako se sumnja u procesor postoje koraci koji se mogu preduzeti radi otkrivanja njegovog kvara. Najlaka stvar koja moe da se uradi jeste da se mikroprocesor zameni rezervnim koji
Jankovi 15
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski radje provereno ispravan. Ako se problem ne ponavlja, prvi procesor je neispravan. Ako problem i dalje postoji, neispravnost je verovatno negde drugde. Ako za vreme POST-a procesor nije ispravno identifikovan, matina ploa je moda podeena pogreno ili je moda potrebno aurirati BIOS. Potrebno je proveriti da li su kratkospojnici na matinoj ploi ispravno postavljeni i da li je ona ispravno konfigurisana za procesor koji je ugraen; opet bi se trebalo uveriti da li posedujemo poslednju verziju
BIOS-a za matinu plou. Ako izgleda da raunar radi udno nakon to se zagreje, trebalo bi postavite procesor na niu brzinu. Ako kvar nestaje, procesor je moda neispravan ili prisilno ubrzan. Mnoge tekoe sa hardverom u stvari su prerueni softverski kvarovi. Dobro je imati poslednju verziju BIOS-a za matinu plou, kao i poslednje verzije upravljakih programa za sve periferijske ureaje. Takoe, dobro je imati poslednju verziju operativnog sistema, poto e s njom obino biti manje problema. Ako izgleda da je matina ploa raunara potpuno otkazala, procesor se moe zameniti drugim, sa matine ploe koja radi sa istim CPU ipom. Moda je procesor sa prve ploe krivac. Ako je raunar i dalje mrtav, kvar je negde drugde; verovatno u matinoj ploi, memoriji ili jedinici za napajanje.
3.3. Ugradnja procesoraProcesor se ugrauje na matinu plou, u slotove3. Na slotu se nalazi poluga kaja ima svrhu da privrsti procesor i onemogui njegovo ispadanje iz leita. Potrebno je podii polugu i procesor nezno postaviti u slot. Takoe, na slotu i procesoru se nalaze oznake koje slue kao orjentacija za postavljanje procesora- noice procesora i otvori na slotu moraju biti poravnate (sl. 4.3.). Nakon toga, procesor se privruje polugom tako to se poluga vraa u prvobitni poloaj (sl. 4.4.), ukoliko se desi da poluga pri sputanju prua otpor, nikako nije preporuljivo koristiti silu, potrebno je proveriti da li je sve prethodno uradjeno korektno. Slika 4.3. Oznake na procesoru i slotu Procesor je postavljen i na red dolazi postavljanje hladnjaka na isti. Pre postavljanja hladnjaka, izmeu procesora i hladnjaka postavljamo termalnu pastu. Slika 4.4.3 Leita namenjena za ugradnju procesora
Jankovi 16
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARAPrivrivanje polugom
Seminarski rad
Termalna pasta se dobija prilikom kupovine procesora i ona omoguava meusobno prijanjanje bez prisustva vazduha i bolje odvoenje toplote iz procesora u hladnjak. Pasta se nanosi na centar procesora (sl. 4.5.), Potom se pasta mora ravnomerno razvui po povrini procesora. Pasta se razvlai prstima ruke, ali je potrebno da se koriste plastine rukavice, ili obina plastina kesica, da bi zatitila procesor od masnoe koja se moe praneti sa prstiju, a ujedno i prste od paste. Nakon toga postavlja se hladnjak.
Slika 4.5. Nanoenje termalne paste hladnjaka
Slika 4.6. Postavljanje
Hladnjak se mora postaviti tako da on pravilno prekriva procesor, zatim se mora zakaiti za matinu plou, a to se obavlja putem klipsova koji se nalaze na hladnjaku. Postavljanje hladnjaka prikazano je na slici 4.6. Na kraju, hladnjak povezujemo na napajanjem (sl. 4.7.), postavljeni hladnjak, prikljuen na napajanje dat na prikazu slike 4.8.
Slika 4.7. Povezivanje sa napajanjem
Slika 4.8. Pravilno postavljen hladnjak
Jankovi 17
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
4. MEMORIJAMemorija predstavlja radni prostor procesora sistema. To je oblast privremenog smetanja u kojoj se moraju nalaziti programi i podaci koje obrauje procesor. Smetanje u memoriju smatra se privremenim zato to podaci i programi ostaju u njoj sve dok raunar ne izgubi napajanje elektrinom energijom ili dok se ponovno ne pokrene. Pre nego to se raunar iskljui ili ponovno pokrene, svi podaci koji su promenjeni treba da se snime na neki od ureaja za trajno uvanje (obino disk), tako da se kasnije mogu ponovo uitati u memoriju. Za memoriju esto kaemo RAM, od random access memory (radna memorija). Glavna memorija se naziva RAM-om zato to moete proizvoljno (i brzo) da pristupite bilo kojoj lokaciji u memoriji. Ovakvo oznaavanje moe ponekad da zbuni, a esto se i pogreno tumai. Na primer, memorija samo za itanje ROM (read-only memory) takoe ima proizvoljan pristup, a razlikuje se od sistemskog RAM-a po tome to se u nju obino ne mogu upisivati podaci. Isto tako se i memoriji na disku moe pristupiti proizvoljno, ali je ne smatramo RAM-om. Tri glavne vrste fizike memorije u savremenim PC-jima jesu: ROM.- Memorija samo za itanje (Read only memory), DRAM.- Dinamika memorija sa proizvoljnim pristupom (Dynamic random access memory), SRAM.- Statiki RAM. SIMM i DIMM memorije Veina savremenih sistema prihvatila je memorijski modul sa jednim redom izvoda (Single Inline Memory Module, SIMM) ili memorijski modul sa dva reda izvoda (Dual Inline Memory Module, DIMM) kao alternativu pojedinanim memorijskim ipovima. Ove male kartice umeu se u posebne utinice na matinoj ploi ili memorijskoj kartici. Pojedinani ipovi memorije zalemljeni su za SIMM/DIMM, tako da je uklanjanje ili zamenjivanje pojedinanih ipova nemogue. Umesto toga, moraete da zamenite itav modul ako otkae bilo koji njegov deo. Sa SIMM/DIMM modulom postupa se kao da se radi o jednom velikom memorijskom ipu.
Slika 5.1. Modulmemorijska lestvica
Jankovi 18
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
3.1. ROMMemorija samo za itanje, ili ROM, jeste vrsta memorije koja moe da uva podatke trajno ili polutrajno. Nazvana je tako zato to je u nju ili nemogue ili teko upisivati podatke. ROM se esto naziva i trajnom memorijom, zato to svi podaci ostaju smeteni u njemu i kada se iskljui napajanje. Kao takav, ROM predstavlja savreno mesto za naredbe za okretanje raunara, tj. za softver kojim se podie sistem. ROM matine ploe obino sadri etiri glavna programa. Kod veine sistema to su sledei programi: POST (power-on self test samoispitivanje po ukljuenju napajanja). Niz rutina koje ispituju da li delovi sistema rade pravilno. CMOS podeavanje. Program sa menijima koji dozvoljava korisniku da podesi parametre, opcije, sigurnosne mere i eljene vrednosti u ustrojstvu sistema. Uitavanje sistema. Rutina koja pregleda najpre disketnu jedinicu a zatim disk, traei operativni sistem koji bi se uitao. BIOS (basic input/output system osnovni ulazno/izlazni sistem). Niz upravljakih programa za ureaje, koji treba da predstavlja standardni interfejs za osnovni hardver sistema, naroito za onaj koji treba da deluje u toku podizanja sistema. Postoje etiri razliite vrste ROM ipa: ROM. Memorija samo za itanje (Read Only Memory) PROM. Programabilni ROM (Programmable ROM) EPROM. Izbrisiv PROM (Erasable PROM) EEPROM. Prepisiv PROM (Electrically Erasable PROM) ili fle ROM
3.1. DRAMDinamiki RAM- DRAM jeste vrsta memorijskog ipa koja se najee upotrebljava za glavnu memoriju savremenog raunara. Osnovne prednosti DRAM-a su velika gustina, to znai da moete smestiti veliki broj bitova u veoma mali ip, i veoma niska cena koja omoguava nabavku vee memorije. elije memorije u DRAM ipu ine mali kondenzatori koji zadravaju elektrini naboj koji oznaava bit. Nevolja sa DRAM-om jeste to to je dinamiki i to mora stalno da se osveava ili e se pojedinani kondenzatori u memoriji isprazniti, a podaci izgubiti. Osveavanje se obavlja kada kontroler memorije sistema nakratko zastane i pristupi svim redovima podataka u memorijskom ipu. Naalost, osveavanje memorije oduzima procesorsko vreme od drugih poslova, s obzirom na to da je za svaki ciklus osveavanja potrebno nekoliko taktova procesora. DRAM se koristi u raunarskim sistemima zato to je jeftin i ipovi mogu gusto da se pakuju, to znai da velika memorija moe da se smesti u mali prostor. Naalost, DRAM je spor, obino mnogo sporiji od procesora. U cilju poveanja brzine razvijeno je vie razliitih vrsta arhitektura za DRAM.
Jankovi 19
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
3.2. SRAMSasvim drugaija vrsta memorije koja je znaajno bra od veine DRAM memorija. Statiki RAM, ili skraeno SRAM, dobio je naziv po tome to mu nije potrebno redovno osveavanje, za razliku od DRAM-a (dinamikog RAM-a). Osim to ne zahteva osveavanje, SRAM je mnogo bri od DRAM-a i moe sasvim dobro da dri korak sa savremenim procesorima. Postoji SRAM memorija sa vremenom pristupa od 2 ns ili manje, to znai da moe ii u korak sa procesorima koji rade na 500 MHz ili vie! U poreenju sa DRAM-om, SRAM je mnogo bri, ali i mnogo manje gust i mnogo skuplji. Mala gustina znai da su SRAM ipovi fiziki vei i da se u njih moe smestiti ukupno manji broj bitova. Iako je SRAM preskup da bi se koristio za glavnu memoriju, projektanti raunara su nali naina da iskoriste SRAM za znaajno poveanje brzine raunara. Umesto da se skupi SRAM upotrebi za celokupan RAM, kako bi ovaj mogao po brzini da prati procesor, mnogo se vie isplati projektovati jednu malu i veoma brzu SRAM memoriju, nazvanu ke memorijom. Ke memorija radi sa brzinama koje su bliske ili ak jednake brzini procesora. Procesor uglavnom neposredno ita podatke iz ke memorije i upisuje ih u nju. Za vreme itanja, podaci u veoma brzoj ke memoriji unapred se nadopunjuju iz sporije glavne memorije ili DRAM-a. DRAM je sve donedavno bio ogranien na brzinu od oko 60 ns (16 MHz). Da bi se to vie izbegle okolnosti u kojima procesor mora da ita podatke iz spore glavne memorije, kod savremenog sistema postoje obino dva stepena kea, ke 1. stepena (L1 Level 1) i ke 2. stepena (L2). Ke 1. stepena (ili prvostepeni ke) takoe se naziva ugraenim ili unutranjim keom, zato to je ugraen neposredno u procesor i predstavlja u stvari deo matrice procesora (osnovnog ipa). Zbog toga ke L1 uvek radi sa punom brzinom procesora i predstavlja najbri ke u svakom sistemu. Ke 2. stepena (ili drugostepeni ke) naziva se i spoljanjim keom, zato to se nalazi izvan ipa procesora. Ke L2 uglavnom ete nai neposredno uz leite procesora kod sistema Pentium i prethodnih. U cilju poveanja brzine, sledea Intelova reenja, meu kojima su Pentium Pro i Pentium II, sadre ke L2 kao deo procesora. On se i dalje nalazi izvan ipa samog procesora, ali je postavljen unutar pakovanja ili modula procesora, umesto na poseban ip. Prema tome, sistemi Pentium Pro i Pentium II uopte nemaju ke na matinoj ploi; sav ke se nalazi unutar modula procesora.
3.3. Ugradnja memorijeMemorija se ugrauje u memorijske slotove koji se nalaze na matinoj ploi (sl. 5.2.), tako to se noice, pritiskom prstiju umetnu u slot (sl. 5.3.), a zatim se kukice koje obezbeuju letvicu zakljuaju.
Jankovi 20
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
1. 2. 3. 4.Slika 5.2. Slotovi za memorijsku karticu Slika 5.3. Postavljanje kartice
3. KARTICE (GRAFIKA I ZVUNA) 3.1. Grafika karticaPored monitora grafika kartica (sl. 6.2.) je najvanija komponenta koja odluuje o kvalitetu slike na monitoru. Grafika kartica moe biti integrisana na matinoj ploi u obliku ipa ili dolazi kao poseban deo, u obliku kartice. Kvalitet grafike kartice zavisi od vrste grafikog procesora- taktu na kojem on radi, o vrsti, brzini i koliini memorije. Grafika kartica moe imati jedan ili vie izlaza: VGA je izlaz za CRT monitore, DVI je izlaz za LCD monitore, TV (OUT) izlaz za TV.
Jankovi 21
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Bolje grafike kartice umesto TV izlaza imaju VIVO (Video IN/Video OUT).
3.1. Delovi grafike kartice
Slika 6.2. Grafika kartica i njeni delovi
Dakle, kao to se moe videti sa slike 6.2. osnovni delovi grafike kartice su: Grafiki procesor (prevodi binarni kod u sliku), Video memorija (za obradu podataka potrebne procesoru), TV izlaz, DVI izlaz, VGA izlaz.
3.1. Ugradnja grafike karticeUgradnja grafike kartice zahteva sledee korake: Kartica se u slotove postavlja paljivo, drii se za ivice, pri tome se mora paziti da se ne dodiruju ipovi i kola (sl. 6.3.). Ivini prikljuak se postavi u odgovarajui prikljuak na ploi (sl. 6.4.). Snano se pritisne vrh kartice- podjednako se pritiskaju obe strane, dok kartica ne nalegne na svoje mesto. Svi nosai kartice se osiguravaju zavrtnjima (sl. 6.5.).
Jankovi 22
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Slika 6.3. Pravilno dranje kartice prilikom ugradnje
Slika 6.4. Postavljanje kartice u slotove
Slika 6.5. zavrtnjevima
Privrivanje
Jankovi 23
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
3.1. Zvuna karticaZa svaki sistem koji treba da bude u stanju da koristi multimediju, mora se obezbediti zvuna kartica i par spoljnih zvunika. Zvuna kartica (Audio card, Sound card) (sl. 6.1.) pretvara zvuk u digitalni signal te pretvara digitalne signale u zvuk preko zvunika ili slualica. Dva glavna dela zvune kartice koji obavljaju ove poslove su digitalno-analogni pretvara (D/A converter) i analognodigitalni pretvara (A/D converter). Pojednostavljeno glavna funkcija zvune kartice je dati to kvalitetniji zvuk za sluanje muzike, gledanje filmova, igranje igrica itd. Pored toga to omoguuje reprodukciju zvuka zvuna kartica omoguuje i snimanje zvuka.
Slika 6.1. Zvuna kartica
3.2. Vrste zvunih karticaZvuna kartice moemo podeliti na one koju su ugraene u matinu plou (onboard audio) i one u obliku kartice koje se postavljaju u slotove (ISA, PCI) na matinoj ploi. Sve moderne matine ploe imaju onboard audio ali preporuuje se (radi boljeg zvuka) ugradnja posebne zvune kartice i u tom sluaju se onboard zvuna kartica onemogui (ili u BIOS-u ili preko jumper-a na matinoj ploi).
Boja
Uloga prikljuka Prikljuak za mikrofon (ulaz) Linijski prikljuak (ulaz) Glavni prikljuak za zvunike (izlaz) Prikljuak za zadnje zvunike (izlaz) S/PDIF prikljuak ili za subwoofer (digitalni izlaz)
Tabela 6.1. Tablica sa Microsoft PC99 standardom za oznaavanje spoljnih prikljuaka odgovarajuom bojom
3.3. Ugradnja zvune karticeUgradnja zvune kartice nije nita komplikovana i slina je ugradnji grafike kartice.
Jankovi 24
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Dakle da bi se instalirala zvuna kartica potrebno je otvoriti raunar, prikljuiti karticu u slot (PCI), zatvoriti raunar, podii sistem i instalirati drajvere.
4. MONITORIMonitori su izlazne jedinice koje slue za prikazivanje podataka iz raunara. U poetku su monitori bili crno-beli, crno-narandasti, crno-zeleni ili sa relativno malim brojem boja dok je danas standard 24-bitna paleta boja to jest oko 16,7 miliona boja i rezolucija 1024x768 piksela.
4.1. Katodni monitoriKatodni monitori (CRT, Cathode Ray Tube) (sl. 7.1.) su danas najzastupljeniji i bazirani na TV tehnologiji. Povrina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena osnovnim elementima, tj. fosfornim takama ili trakama. Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top (tanije tri topa crvene, plave i zelene boje) koji alje snop elektrona u pravcu pojedinih taaka i, u zavisnosti od intenziteta zraka, dobija se svetlija ili tamnija taka date boje na ekranu. Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja eljena boja. Danas su u upotrebi tri vrste CRT-a: Dot-Trio Shadow Mask Aperture Grille Slot Slika 7.1. CRT monitor
Mas
3.1. TFT monitoriTFT monitori (Thin Film Transistor) (sl. 7.2. ) spadaju u LCD (Liquid Crystal Display) vrstu monitora. Ne sadre katodnu cev, ve tene kristale izmeu dve staklene ploe, dva polarizaciona filtera, filtera boje i dva sloja za poravnavanje. Iza ovih slojeva se nalazi pozadinsko osvetljenje koje se obino sastoji od vie fluorescentnih lampi. Dovoenjem napona na sloj za poravnavanje se stvara elektrino polje koje poravnava tene kristale, to onemoguava svetlosti da proe kroz njih, dok se ukidanjem napona omoguava prolaz.
Jankovi 25
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARASlika 7.2. TFT monitor
Seminarski rad
3.2. Razlike izmedju CRT i TFT monitoraRazlika izmeu CRT i TFT monitora je velika. CRT monitori su kabasti, dok su TFT tanki i veliki taman koliko treba. Potronja elektrine energije je kod CRT monitora oko 80 vati za 17 ina dok je kod TFT jedva 20. CRT monitori umituju elektrone iz katodne cevi, koji izleu i do 80 cm izvan ekrana i ako ovek sedi blizu onda ga pogaaju. To se oseti pri dugotrajnom sedenju ispred monitora na maloj udaljenosti (idealno je 50 cm, ali tada smo jo u zoni zraenja pa je preporuljivo na svakih sat uraditi pauzu od 10-ak minuta). Kod TFT monitora ovoga nema, tj. elektroni ne izleu na toliku udaljenost, ve na par cm od stakla. Osveavanje CRT monitora je u idealnom sluaju 120 herca po sekundi a veina kvalitetnih monitora je mogla da nam ponudi do 100 herca, jeftiniji su ili do 85 herca4. Kod TFT monitora osveavanje vri samo kada je to potrebno (kada se na slici neto pomera). Brzina savremenih TFT monitora je 2 mili sekunde ili 500 slika u sekundi za primer uzmite monitor od 16 ms je imao neto vie od 50 slika u sekundi.
3.3. Kako oistiti LCD monitorZa razliku od CRT monitora koji imaju ekran od jakog stakla i koji podravaju svaku vrstu sredstva za ienje koju bi mogli da upotrebimo, LCD monitori su mnogo krhkiji i skloni ogrebotinama. Poto je ekran obloen supstancom protiv odsjaja, vano je zapamtiti da se dozvoljava upotreba samo sredstava za ienje koja to nee rastvoriti. Dakle bez alkohola, deterdenata, sapuna i vode, takoe zbog toga to je sam ekran mek i lako se moe otetiti i nikada ne upotrebljavati abrazivne supstance za ienje, uvek koristiti meke tkanine. Isto tako treba da zapamtiti da pre nego to se zapone ienje LCD ekrana, on mora biti iskljuen iz struje. Najbolje reenje za ienje LCD monitora je upotreba meke krpe ili papirnog ubrua i prvo ukloniti svu prainu. Zatim, ako ima jo prljavtine ili otisaka prstiju, upotrebiti nekoliko kapi iste vode ili odgovarajueg sredstva za ienje. Ekran obavezno oistiti i ne dozvoliti da se tenost skuplja na njegovim uglovima.
3.4. Povezivanje dva monitora na jedan raunarUkoliko je raunar pod Windows- om, potrebno je proveriti grafika kartica podrava dva monitora (proitajte lanak 182708 Microsoft Knowledge Base na adresi support.microsoft.com). Ako karta ne podrava dva monitora, moe se kupiti switch box za monitor i povezati oba monitora za njega, a moe se kupiti i nova grafika kartica koja ima portove za dva monitora. Ako ni tad to ne funkcionie, moe se kupiti i instalirati jo jedna grafika kartica. Potrebno je restartovati raunar.4 1 herc je jedna slika u sekundi koju iscrta monitor.
Jankovi 26
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Zatim se moraju podesiti parametri za novi monitor Control Pane- Display (za Windows). Saveti i upozorenja: Trenutna grafika kartica moe se zameniti onom koja podrava dve monitora, umesto da se dodaje jo jedna kartica. PCI ili AGP slotov se moraju koristiti za obe grafike kartice, ali mogu se koristiti razliite tipovi slotova za svaki monitor. Ukoliko raunar ima integrisanu grafiku karticu, jo jedan monitor se ne moe dodati. Obavezno koristiti SVGA monitore.
4. TASTATURA I MI 4.1. TastaturaTastatura (sl. 8.1.) je ulazni ureaj preko kojeg raunar dobija informacije. Ona na sebi ima viefunkcionalnih celina koje su uvek iste. Tastatura ima etiri definisane zone: Glavno (Main) podruje za kucanje- Zauzima najvei deo tastature i ukljuuje slova abecede. Moglo bi se rei, da zamenjuje klasinu mainu za kucanje Numerika (Numeric) tastatura- Nalazi se u desnom delu tastature i podsea na tastaturu digitrona. Kursorski (Edition) tasteri- Nalaze se izmeu glavnog podruja za kucanje i numerikog dela tastature. Najee se koriste za pomeranje unutar teksta ili promenu teksta. Funkcijski (Function) tasteri Ovi tasteri se koriste kao preice za izvoenje specifinih zadataka unutar programa (aplikacija). Najvei broj ovih tastera rasporeena je na vrhu tastature, dok je ostatak rasporeen sa leve i desne strane glavnog podruja za kucanje. Slika 8.1. Izgled savremene tastature
3.1. MiMi je takoe ulazni ureaj kao i tastatura (sl. 8.2.). Zanimljivo je, da je mlai od tastature. Mi moe biti raznih oblika i dizajna, ali mora imati barem dva dugmeta za pririskanje (savremeniji mievi imaju i po tri), a na sredini, tzv. skrol (scroll) toki.
Jankovi 27
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Mievi se mogu podeliti na klasine (pomou kuglice pozicioniraju kursor) i na optike (na osnovu led senzora ili lasera odreuju svoju poziciju u prostoru). etiri opcije koje nam omoguava mi su: Pokaziva (Point)- prikaz strelice mia na odreenom delu radne povrine (desctop), pokazuje nam nau lokaciju u raunaru. Klik (Click)- obino kliktanje po jednom od tastera na miu predvieno za to, obino e se jednim klikom levog dugmeta neka ikonica selektovati, a levim klikom se otvara padajui meni sa raznim opcijama. Dupli klik (Double click)- ukoliko se dvaput za redom klikne levim tasterom mia obino se otvara neka datoteka (folder) ili pokree neki program. Slika 8.2. Izgled raunarskog mi
3. HARD DISKTvrdi disk (ili hard disk) je ureaj koji pie i ita podatke (sl. 9.1.). Svaki raunar danas ima barem jedan hard disk. Na njemu se dre svi podaci neophodni za pokretanje raunara, kao npr. operativni sistem. Hard disk u stvari omoguava raunaru da zapamti podatke i posle gaenja istog. Sam hard disk je napravljen 1950-tih godina, i imao je kapacitet od samo nekoliko megabajta. Danas smo doli do mnogo veih brojki, gde se kapaciteti hard diskova mere u stotinama gigabajta (GB), a na nekim web serverima i u terabajtima (TB). Sve to se nalazi na hard disku je u stvari red bajtova. Svaka datoteka, bilo da je u pitanju slika, video, tekst ili neto drugo je red zapisanih bajtova na hard disku.
Slika 9.1. Izgled otvorenog h.d.
3.1. Delovi hard diskaHard disk se sastoji od etiri glavna dela: Magnetne ploe, Glave za itanje i pisanje, Ruke za itanje, Osovine.
3.1. Rad hard diskaJankovi 28 Milo 1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Elektronski deo hard diska kontrolie itanje i pisanje podataka, dok motor okree ploe. Naravno sve je to napravljeno sa preciznou na nivou mikrona. Magnetna ploa je najvaniji deo, i ona se okree brzinom od 5400, 7200 i vie rpm (rotacija u minuti), dok se kazaljka (ili ruka) kree po ploi koja je izuzetno precizna i lagana, a uz to i brza. Elektronski deo hard diska kontrolie itanje i pisanje podataka, dok motor okree ploe. Naravno sve je to napravljeno sa preciznou na nivou mikrona. Magnetna ploa je najvaniji deo, i ona se okree brzinom od 5400, 7200 i vie rpm (rotacija u minuti), dok se kazaljka (ili ruka) kree po ploi koja je izuzetno precizna i lagana, a uz to i brza.
3.2. Brzo i potpuno formatiranje diska u Windows- uNakon instalacije Windows-a ili prilikom preformatiranja diska u NTFS, operativni sistem e vam ponuditi da formatirate disk na dva naina (na slici 9.2. je prikazan prozor programa Partition menager). Prvi je potpuno formatiranje (full), a drugi je brzo formatiranje (quick). Potpuno formatiranje traje neuporedivo due od brzog formatiranja. Prilikom formatiranja uklanjaju se svi zapisi sa hard diska koji se formatira. Ali, ako se koristi potpuno fomatiranje, Windows e sprovesti i kontrolu diska u potrazi za oteenim sektorima na koje vie ne mogu da se zapisuju podaci, niti da se itaju sa njih. Loi sektori se obeleavaju i disk se tako formatira da se ovi loi sektori vie nikada ne koriste. Suprotno od toga, Quick formatiranje e obaviti samo uklanjanje fajlova a fizika provera hard diska e biti preskoena. Ako smo sto posto sigurni da na disk nije oteen, slobodno moemo da izaberemo brzo fomatiranje, ali ako sumnjamo da je disk oteen, trebalo bi se izvesti potpuno formatiranj. Takoe kod novih neformatiranih diskova trebalo bi se sprovesti potpuno formatiranje, pre nego disk krene sa korienjem. A ako se eli samo provera stanje hard diska bez formatiranja, upotrebljava se komanda chkdsk /r, koja se unosi u komandnu liniju.
3.3. DefragmentacijaAko prilikom rada na raunaru, od strane korisnika esto dolazi do instalacije i deinstalacije programa, kreiranja fajlova pa brisanja, potrebno je da sa vremena na vreme pokrene Disk Defragmenter (sl.9.2.). To je sistemska alatka, koja sabija sadraj raunara i popunjava "rupe" koje su nastale prilikom deinstaliranja programa ili brisanja fajlova. Slika 9.2. Disk Defragmenter
Jankovi 29
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Defragmentacija diska je potrebna zato to e na taj nain performanse raunara biti mnogo bre, poto prilikom otvaranja programa ili dokumenata on pretrauje i te "rupe" nastale stalnim brisanjem i pisanjem na hard disk i zbog toga proces otvaranja mnogo due traje. Defragmentacija se pokree sledeim koracima, (to se moe i videti na slici 9.3.): Start/ All Programs/ Accessories/ System Tools/ Disk Defragment/ Analyze/ Defragment
Slika 9.3. Pokretanje defragmentacij
4. UREAJI ZA ITANJE KOMPAKT DISKOVA I KOMPAKT DISKOVIUreaji za itanje kompakt diska su ureaji koji u svom sastavu sadre mehanizam za itanje kompakt diska sa prateom elektronikom i pokretno leite, na koje se postavljaju kompakt diskovi. Kompakt diskovi (CD- compact disc) (sl. 10.1.) jesu optika skladita koja predstavljaju permanentna pokretna skladita koja imaju ekstremno veliku gustinu memorisanja. U ureaju
Jankovi 30
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
za itanje se nalazi laserski ureaj, i pomou njega se vri upisivanje i itanje podataka sa kompakt diska. Slika 10.1. Kompakt disk Trenutno se u upotrebi nalaze tri tehnologije za izradu optikih diskova: CD- ROM (Compact Disc Read Only Memory) diskovi, CD- RW (Compact Disc Read/ Write)- pii/ brii diskovi, DVD (Digital Video Disc) digitalni video disk. Slika 10.2. CD- ROM
3.1. CD- ROM diskovi i ureajiCD- ROM diskovi su optiki diskovi koji dozvoljavaju da se na njih samo jednom upiu podaci, ali dozvoljava da se podaci vir puta isitaju sa njega. Upisivanje se obavlja putem laserskog permanentnog gravira. Njihov kapacitet je dosta visok i iznosi oko 670 megabajta. Uglavnom se koriste za distribuciju softvera i arhivsko skladitenje. Isti proces izrade ovih diskova koristi se i kod audio diskova i CD romova za skladitenje raunarskih podataka. CD-ROM je ureaj koji moe da ita bilo koju vrstu CD medija. CD-ROM se obino spaja na IDE magistralu na matinoj ploi koja slui za protok podataka, dok se ree koristi SCSI interfejs. Prvobitna brzina CD ureaja je bila 150 kilobajta po sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnolokim napretkom dananja brzina (teoretska) itanja CD medija je 52x odnosno 7.62 megabajta u sekundi. Pri ovakvim brzinama medij u CD ureaju se vrti na 10000 okretaja u minuti. Inae- izraz CD-ROM koristi se i za diskove i za ureaje koji ih itaju.
3.2. CD- RW diskovi i ureajiPii- brii (CD-RW) diskovi su obloeni magnetnim materijalom, koji ima mogunost promene polariteta samo ukoliko je zagrejan. Da bi se upisali podaci koristi se moan laserski zrak, koji zagreje mikroskopsku zonu na magnetnom mediju koji omoguava prihvatanje magnetnih uzoraka. Podaci mogu biti itani ozraavanjem laserskim zrakom manje snage magnetni sloj i itanjem reflektovane svetlosti. CD-RW je ureaj koji moe da snima podatke na CD medij. Upravo je to najbitnija razlika izmeu CD-RW-a i obinog CD itaa. Brzina pisanja na medije je obino 48x ili 52x, ali to nije uvek izvodljivo. Mnogo zavisi i od kvaliteta medija, ali i u nainu zapisivanja podataka. Kada se zapisuju podaci, brzina na poetku nije ista kao na kraju. Obino zapisivanje krene sa manjom brzinom (npr. 16x) da bi zavrila imeu 40x i 52x. Pisanje pri veim brzinama je esto dovodilo do prekida u zapisivanju zbog nemogunosti obezbeivanja odgovarajueg protoka podataka (buffer underrun) prema CDRW-u. Najee se radi o nekvalitetnom mediju ili sporijem raunaru. Zbog toga su firme
Jankovi 31
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
koje prave ove ureaje izmislile funkciju koja se zove "buffer underrun protection", ija je osnovna namena da zaustavi snimanje i ponovo ga pokrene kako CD medij ne bi bio uniten.
3.3. DVD diskovi i ureajiDVD disk je razvijen radi distribucije filmova, meutim njegova adaptacija DVDROM, moe da skladiti i raunarske podatke. Ovaj disk nam nudi vei kvalitet i vie memorijskog prostora. Kapacitet mu je oko 5 GB. Dakle, namenjen je, a i danas se koristi za distribuciju filmova, multimedijalnih aplikacija, a moe i da zameni CD- ROM, jer moe da skladiti digitalizovane tekstualne, grafike, audio i video podatke. DVD ureaj slui za reprodukovanje sadraja koji se nalaze na DVD mediju. Neki DVD ureaji mogu samo da prikazuju sadraj, dok postoje i ureaji koji su u mogunosti i da snimaju nove podatke sa raunara ili drugog DVD medija. Standardna brzina snimanja i pisanja dananjih DVD medija je 21.13 MB/s, odnosno 16 puta (16x) bre od prvobitne brzine snimanja - 1.32 MB/s. Nakon samog predstavljanja DVD medija i ureaja pojavio se problem kompatibilnosti izmeu raznih formata. Danas su formati objedinjeni i obino ih svi noviji ureaji uredno itaju, ukljuujui: DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM, DVD-R i DVD+R. Takoe veina ureaja ita i snima i dvoslojne DVD medije.
3.4. Ugradnja CD-ROM-a Paljivo ubaciti ureaj da klizne u leite (sl. 10.3.)odgovarajue veliine. Kod nekih kuita treba na strane diska uvrstiti ine. U tom sluaju uvrstiti ih pomou zavrtanja koje su dobijeni uz kuite ili uz disk ureaj.
Slika 10.3. Ubacivanje CD- ROM- a
Slika 10.4. Prikljuivanje kabla za podatke
Ubaciti disk ureaj u leite tako da ine pravilno kliznu na mesto. Prikljuiti postojei kabl za podatke (sl. 10.4.) u konektor na zadnjoj strani ureaja. U sluaju da dodajete nov kabl utaknite ga u ureaj pre nego to stavite ureaj u leite. Prikljuiti odgovarajui kabl za napajanje u ureaj (sl. 10.5.).
Jankovi 32
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
Slika 10.5. Prikljuivanje
kabla za napajanje
3. DISKETE I DISKETNE JEDINICEDisketa (sl. 11.1.) je jednostavan, jeftin, pokretni magnetni medijum za memorisanje malog kapaciteta. Mnogo godina diskete su bile osnovni medijum za distribuciju softvera i pravljenje rezervne kopije sistema. Meutim, sa dolaskom CD-ROM i DVD-ROM diskova kao osnovnog sredstva za instaliranje ili uitavanje novog softvera u raunar i jeftinih jedinica za traku velikog kapaciteta za pravljenje rezervnih kopija, disketna jedinica se ne koristi veoma esto na savremenim sistemima, izuzev moda kod konstruktora, instalatera ili tehniara sistema. Skoranja unapreenja u tehnologiji napravila su nove vrste disketnih jedinica sa memorijom od 120 MB i vie, inei ovu jedinicu upotrebljivijom za pravljenje privremenih kopija ili za prenos datoteka sa sistema na sistem. Slika 11.1. Disketa Disketna jedinica (sl. 11.2.) je spoljnja memorija, nalazi se na prednjem delu kuita raunara. U nju se ubacuje disketa, tanije, disketna jedinica slui za itanje i zapisivanje podataka sa diskete. Disketne jedinice danas primaju standardne diskete od 3,5" (ina) i kapaciteta 1.44 MB. Iako je ovaj nain prenosa podataka ve uveliko zastareo, disketne jedinice se i dalje nalaze na svim konfiguracijama kao neki vid spone sa ranijim raunarima i kao poslednje sredstvo, ako ne moete iz nekog razloga preneti podatke na neki drugi nacin. Slika 11.2. Disketna jedinica
Jankovi 33
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
3.1. ienje disketnih jedinicaKod disketnih jedinica mogu se javiti greke prilikom itanja ili pisanja, zato to su glave5 prljave. Meutim, disketne jedinice nije teko oistiti. Ureaj za itanje diskete moemo oistiti runo ili upotrebom nekog pribora za ienje glava. Postoje dve vrste pribora za ienje: mokri pribor koristi disketu za ienje isprskanu tenou da bi se glave oprale, dok suvi pribor koristi disketu za ienje koja sadri neki abrazivni materijal. Kod runog ienja potrebno je koristiti tapi za ienje natopljen tenou kao to je isti alkohol. ovaj postupak zahteva otvaranje sistema, da bi se dolo do disketne jedinice, a moe zahtevati i vaenje, pa ak i delimino rasklapanje jedinice. Runo ienje zahteva fiziki pristup glavama da bi se one prebrisale sunerastim tapiem bez dlaica umoenim u rastvor za ienje. Za taj postupak potrebno je odreeno iskustvo. Ako se glave nepaljivo protrljaju tapiem za ienje, moe se poremetiti njihovo poravnanje. Treba raditi paljivo, laganim pokretima napred-nazad. Nikako ne bi trebalo trljati sa jedne na drugu stranu (u odnosu na pravac kretaja glava). Takav pokret bi mogao da pomeri glavu i poremeti joj poravnanje. Zbog potekoa i opasnosti koje sobom nosi runo ienje, u veini sluajeva preporuujem jednostavan pribor za mokro ienje zato to je to najlake i najsigurnije. Veina proizvoaa ureaja i disketa preporuuje ienje na svakih 40 sati rada ureaja. Poto se disketna jedinica danas retko koristi osim za izradu rezervnih kopija ili za konfigurisanje sistema, podeavanje i ispitivanje, teko je proceniti kada istie 40 sati rada. Obino je pravilo da se glave iste jednom godinje ako se sistem nalazi u istoj kancelariji bez dima ili estica drugih materija. U sredini gde se mnogo pui, moda treba istiti svakih est meseci ili ak ee. U prljavim, industrijskim uslovima verovatno treba istiti svakog meseca. U nekim sluajevima potrebno je staviti veoma malu koliinu maziva na mehanizam vrata ili neki drugi mehaniki kontakt u jedinici. Mazivo treba staviti samo tamo gde je zaista potrebno, jer inae moe da izazove nepotrebne probleme.
3.2. Ugradnja disketne jediniceU veini sluajeva postupak ugradnje disketne jedinice sastoji se od uvrivanja jedinice na asiju raunara i spajanja kablova za napajanje i za signale (slino je ugradnji CDROM- a). Obino su za ugradnju potrebni odgovarajui nosai i zavrtnji. Oni se obino nalaze na samoj asiji. Kako se disketne jedinice obino ugrauju u ista tanja leita kao i diskovi, fiziki deo posla kod ugradnje je isti za oba ureaja.
5 Glave se koriste za itanje i upisivanje podataka na disketu.
Jankovi 34
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
ZAKLJUAKDakle, na kraju mi ostaje samo da duboko izdahnem i iznesem neke najbitnije injenice i zakljuke koji su izvedeni iz ovog rada. Prilikom izrade ovog seminarskog rada shvatio sam da su se gomila neispavanih noi (koje sam, naravno, proveo za raunarom kucajui i tragajui za literaturom po internetu), ipak isplatile. To sam uvideo ve u prvom poglavlju, gde sam, pokuavajui da to krae i jasnije objasnim napajanje raunara, njegovu svrhu i kako se ophoditi prema njemu, i sam dosta nauio o tome. Nadam se da e mi znanje koje sam stekao opisivajui i objanjavajui otvaranje raunarskog kuita, pomoi na ispitu (ako mi zagine to pitanje). Matina ploa, o kojoj sam iznosio najosnovnije injenice u poglavlju tri, je domain procesoru, a o gostu se moe dosta saznati u poglavlju etiri, gde sam se bavio njegovom svrhom, otkrivanjem greaka i ugradnjom. Memorija i njena ugradnja opisane su u poglavlju pet, pre poglavlja est, gde se nalaze osnovne karakteristike grafike i zvune kartice. U sedmom poglavlju nalaze se karakteristike monitora, i par saveta o tome kako ih oistiti i kako postaviti dva monitora na jedan raunar. Brani par, kako ja volim da ih nazivam, a to su mi i tastatura, nalaze se u poglavlju osam i tu je prikazano osnovno znanje koje se zahteva od korisnika raunara da zna o njima. Hard disk, njegovi delovi, rad i njegovo formatiranje i defragmentacija ukratko su opisani u poglavlju devet. Da bi smo mogli da koristimo kompakt diskove i ureaje za njehovo itanje, morali bi da skoknemo do poglavlja deset. Poslednja tema, koja zatvara seminarski rad, jeste disketa i disketne jedinice Svakako sam duan da, za kraj, objasnim veliku koliinu hyperlinkova u sadraju. Ti silni hyperlinkovi ne znae da ja znam da ih ubacim u tekst, oni su tu iz edukativnih razloga. Kada god kliknemo na jedan od hyperlinkova, vratiemo se na temu za koju se on povezuje. To e nas naterati da nakon itanja rada (u mom sluaju izrade), utvrdimo gradivo, tako to emo ga jo jednom proitati.
Jankovi 35
Milo
1797
ODRAVANJE RAUNARA
Seminarski rad
LITERATURA Knjige: Peter Norton: Nova unutranjost PC- ja, prevod 1. izdanja, Kompjuter Biblioteka, aak, 2003. Scott Mueller: Nadogradnja i popravka PC- ja, prevod 11. izdanja, CET Computer Equipment and Trade, 2000. Joel Rosenthal i Kevin Irwin: PC Repair and Maintenance: A Practical Guide, Charles River Media, 2004. Slobodan Petrovi: Odravanje raunara, Via eleznika kola, Beograd, 2004. Zoran ekerevac: Osnovne raunarske tehnike, Via eleznika kola, Beograd, 2003.
Preporueni Sajtovi : http://www.fonerbooks.com/r_hard.htm http://itc.wikidot.com/flopi-diskovi-i-disketne-jedinice http://www.kombib.co.yu/vest.php http://sh.wikipedia.org/wiki/Hard_disk http://sh.wikipedia.org/wiki/Flopi_disk http://www.pcguide.com/ref/hdd/hist-c.html www.dancetech.com_aa_dt_new_articles_athlon_2400_build_athlon_2400_build_re move_plates_cdrom_2.jpg.htm http://itc.wikidot.com/maticna-ploca http://itc.wikidot.com/memorija http://itc.wikidot.com/mikroprocesori http://www.mikro.co.yu/ser/vesti/arhiva.php http://en.wikipedia.org/wiki/Computer http://kakoda.blog.co.yu/blog/kakoda/racunari-i-oprema http://bs.wikipedia.org/wiki/Procesor http://bs.wikipedia.org/wiki/Compact_Disc http://www.storagereview.com/guide2000/ref/hdd/file/index.html http://www.storagereview.com/guide2000/ref/hdd/geom/index.html http://en.wikipedia.org/wiki/PC_motherboard
Jankovi 36
Milo
1797