РЕПУБЛИКА СРБИЈАПРЕКРШАЈНИ СУД У ЈАГОДИНИОдељење у ЋупријиIII-5 ПР 1206/14Дана: 08.03.2016.год.ЋУПРИЈА Тел/Факс: 035 470-306

У ИМЕ НАРОДА

Прекршајни суд у Јагодини, Одељење у Ћуприји, судија Наташа Радовановић, у прекршајном поступку, против окривљеног Драгана Тодоровића из Ћуприје, чији је бранилац Божидар Пандуровић, адвокат из Ћуприје, због прекршаја из члана 296. у вези члана 292. став 1. тачка 3. Царинског закона Републике Србије ("Службени гласник РС", број: 18/2010, и 111/2012), на основу чланова 100. став 1., члана 102. став 1., члана 103., члана 246, и члана 249. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број: 65, од 25.07.2013. године), доноси дана 08.03.2016. године, следећу

П Р Е С У Д У

ОКРИВЉЕНИ ДРАГАН ТОДОРОВИЋ, од оца Бранислава, рођен 03.06.1955. године у Ћуприји, са пребивалиштем у Ћуприји, улица Драгоша Илића број 67, ЈМБГ 0306955722819, са завршеном основном школом, без занимања, запослен, на привременом раду у Швајцарској, са месечним примањима од 2000 Шфр, ожењен, отац три пунолетна детета, држављанин Србије и Швајцарске, прекршајно некажњаван,

ОДГОВОРАН ЈЕ

Зато што је, дана 25.10.2013. године, у 21:30 сати, у Ћуприји, у свом стану, у улици Драгоша Илића, број 67, затечен у поседу стране робе - 13 комада употребљаваних пијанина, који су пронађени приликом претреса његовог стана и других просторија, од стране овлашћених царинских службеника и то: 1. Пијанино, марке „aubust forster“, серијског броја: 104120; 2. Пијанино, марке „steingbaeberend sohne“, серијског броја: 26320; 3. Пијанино марке „gajer“, серијског броја: 43189; 4. Пијанино, марке „Wilhsteinmanh“, серијског броја: 316036; 5. Пијанино, марке „jecklin cirih“, серијског броја: 169016; 6. Пијанино, марке „nocturno“, серијског броја: 153287; 7.Пијанино, марке „zimmermann“, серијског броја: 338328; 8. Пијанино, марке „irnbach“, серијског броја 394294; 9. Пијанино, марке „Rippen“, серијског броја: 84418; 10. Пијанино, марке „Burgerjacobi“, серијског броја: 29261; 11. Пијанино марке „Temple London“, серијског броја: 765; 12. Пијанино, марке „Zimmermann“, серијског броја: 236380, и 13. Пијанино, марке „Yamaha“, серијског броја: 913700, укупне царинске вредности 843.345,44 динара, иако је имајући у виду дате околности (поседовање стране робе, у количини трговачког карактера, без доказа о пореклу, односно плаћеним царинским и осталим дажбинама), морао знати да се ради о роби која није пријављена царинским органима приликом уноса у царинско подручје Републике Србије, и да над истом није проведен царински поступак,

чиме је, учинио прекршај из члана 296. у вези члана 292. став 1. тачка 3. Царинског закона Републике Србије,

- 2 -па га Суд, на основу наведеног законског прописа, а применом чл. 33., чл.

39.,42., и члана 43. Закона о прекршајима,

О С У Ђ У Ј Е

НОВЧАНОМ КАЗНОМ у износу од 500.000,00 (пет стотина хиљада) динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана, од дана правноснажности пресуде, у корист прихода од новчаних казни за прекршаје, који припадају Републици, на жиро рачун, број: број: 840-743321843-94, са позивом на број: 97 95033000120614, у супротном, на основу члана 315. Закона о прекршајима, посебним решењем ће се одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне.

Окривљеном се, на основу члана 298. став 1. Царинског закона Републике Србије, ИЗРИЧЕ ЗАШТИТНА МЕРА ОДУЗИМАЊА ПРЕДМЕТА ИЗВРШЕЊА ПРЕКРШАЈА, И ТО: 1. Пијанино, марке „aubust forster“, серијског броја: 104120; 2. Пијанино, марке „steingbaeberend sohne“, серијског броја: 26320; 3. Пијанино марке „gajer“, серијског броја: 43189; 4. Пијанино, марке „Wilhsteinmanh“, серијског броја: 316036; 5. Пијанино, марке „jecklin cirih“, серијског броја: 169016; 6. Пијанино, марке „nocturno“, серијског броја: 153287; 7.Пијанино, марке „zimmermann“, серијског броја: 338328; 8. Пијанино, марке „irnbach“, серијског броја 394294; 9. Пијанино, марке „Rippen“, серијског броја: 84418; 10. Пијанино, марке „Burgerjacobi“, серијског броја: 29261; 11. Пијанино марке „Temple London“, серијског броја: 765; 12. Пијанино, марке „Zimmermann“, серијског броја: 236380, и 13. Пијанино, марке „Yamaha“, серијског броја: 913700, ближе наведено у потврди о привременом засдржавању робе, Д-број: 148-20-230-08-11/57/2013, а коју меру ће, по правноснажности пресуде, извршити Царинарница у Крагујевцу и о томе, сходно члану 312. Закона о прекршјима, известити овај Суд.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ окривљени да, на основу члана 140. став 1. и став 2. тачка 9., члана 141. став 1., и члана 142. Закона о прекршајима, и члана 27. став 2. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима ( "Сл. гласник РС ", број: 57/2003), плати трошкове прекршајног поступка, у паушалном износу од 1.000,00 (хиљаду) динара, на жр.бр. 840-743922843-33, са позивом на број: 97 95033000120614, у истом року, када и новчану казну, под претњом принудне наплате.

О б р а з л о ж е њ е

На захтев Министарства финансија Републике Србије, Управе царина, Царинарнице у Крагујевцу, број: ПЗ-189/2013, од 04.02.2014. године, против Драгана Тодоровића из Ћуприје, покренут је прекршајни поступак, због основане сумње да је учинио прекршај из члана 296. у вези члана 292. став 1. тачка 3. Царинског закона Републике Србије.

Окривљени је у своју одбрану, дана 16.09.2014. године, изјавио да у свему остаје при поднеску – писменој одбрани, коју сада доставља, и предлозима за извођење доказа које је дао његов адвокат. За клавире и то 13, за које му се ставља на терет да су увезени и унети у царинско подручје Републике Србије, без плаћених царинских дажбина, наводи да су они унети пре 10 и више година из Швајцарске, јер је имао намеру да се бави предузетништвом, и оснива музичке колоније у етно селу, обзиром да има парцелу 10 ха, у близини места Сење, а наведене клавире су превозници, који су их превозили у његово име, и он, пријављивали царинским органима, и за исте су плаћене царинске дажбине, па је у том смислу и предложио саслушање сведока наведено под 1. у писменој одбрани. Наводи да за клавире, наведене под тачком 12. и 13. спецификације

- 3 - поседује рачуне о набавци, и исти рачуни су презентовани царинарници на граничном прелазу Хоргош, дана 26.10.2013. године, у јутарњим сатима, и царинарник му је, обзиром да им је вредност испод 100 евра по рачунима, рекао да за њих не треба да плати царину, вратио му је пасош, те је те клавире и довезао до своје куће и исти су пронађени у возилу, дана 26.10.2013. године. Власник клавира, марке „Cimerman“, серијског броја: 338328, наведено под тачком 7., и клавира марке „Gajer“, серијског броја: 43189, наведено под тачком 3. спецификације, је Радаковић Верко из Краљева, па предлаже да се и он саслуша на наведене околности.

Даље, у својој одбрани окривљени оспорава и процењену вредност од стране комисије Царинарнице, сматра да је иста непрописно састављена, јер у комисији није био члан који познаје клавире, сматра да је вредност превисоко одређена, обзиром на годину производње наведених клавира, а која година је извучена, обзиром на серијски број клавира и атласа клавира, који је садржан у каталогу, те предлаже да се вештак изјасни, и да се, притом, од Полицијске станице у Ћуприји прибаве рачуни за клавире, који су поседовали рачуне и царинске декларацију, а нису од њега одузети, да би се извршило упоређење цена, и плаћених царинских дажбина, за те клавире, и да би се направило поређење са клавирима који су њему одузети. Доставља Суду рачуне за 8 клавира, који нису предмет овог поступка, а који су му од Полицијске станице у Ћуприји одузети, и дати су оригинали, а њему је враћено 8 фотокопија, а није му враћено још 5, јер се тад покварио фотокопирни апарат.

Обзиром на све што је навео, предлаже да Суд одреди вештачење од стране вештака адекватне струке, који ће да се изјасни о вредности робе која је њему одузета, а он поседује атлас, нешто што је у форми каталога за клавире, те вештак, уколико му је потребно, може њему да се обрати ради утврђивања старости клавира. Наведене клавире је куповао у Швајцарској, преко њихових огласа на интернету. Прилаже насловну и трећу страну листа "Огласи-новости", а да би се видела колика је цена нових клавира.

Доставио је адресу за предложеног сведока Ракић Срђана из Цириха, а то је: Forenberg str. 2, 8472 Seuzach.

Поднеском, бранилац окривљеног, је оспорио у целости захтев за покретање прекршајног поступка, наводи да нису тачни наводи из захтева да је окривљени затечен у поседу стране робе, 13 комада употребљиваних пијанина, ближе наведених у захтеву за покретање прекршајног поступка, морајући да зна да се ради о роби која није пријављена царинским органима, приликом уноса у царинско подручје Републике Србије, и да је њихова укупна вредност 843.345,44 динара, а оспорава и квалификацију из члана 296. Царинског Закона, јер је реч о роби која је пријављена царинским органима приликом уноса на подручје СЦГ, пре 10 и више година, а које клавире су превозили превозници, пријављивали је царини, и плаћали тражени износ за царину. Предложио је салушање сведока Стојковић Мирослава, Нонић Владимира, Тролаковић Величка и Ракић Срђана, истакавши да су два клавира власништво Радаковић Верка из Краљева.

У поднеску се даље наводи, да за два клавира окривљени поседује рачуне, али исте није полиција хтела да призна, јер није плаћена царина. Исти су на износ од по 120 Цхф, што у еврима износи испод 100 евра, а који су окривљени и његова супруга пријавили царини, и обзиром да је вредност робе испод 100 евра, били су ослобођени плаћања царине, а полиција је рекла да ће то на Суду расправити, а као доказ, предложио је наведене рачуне од 18.10.2013., и 23.09.2013. године.

У поднеску, у потпуности је оспорен и записник Комисије о процени вредности робе, навођењем да Комисија није била прописно састављена, у саставу комисије није било стручњака за пианина. Иста је процену вршила на основу интерних сајтова на којима се продају клавири. Комисија се није изјаснила о старости сваког понаособ

- 4 -пијанина. Напомиње да је полицијском инспектору Марјановићу, сазнавши за наведену процену, дао податке из каталога, а на основу серијских бројева, наведених у потврди о привременом задржавању робе, дао податке о старости клавира, а који подаци су прослеђени горе наведеној Комисији за процену, а као доказ предлаже: потврду о привременом задржавању робе, у којој је оловком ручно, на основу каталога, уписана година производње пијанина, увид у каталог пијанина, који поседује окривљени, ради одређивања старости по серијском броју.

У поднеску се наводи да је Суд дужан да одреди вештачење, у циљу утврђивања године производње и старости сваког пијанина понаособ, његове исправности и комплетности, и могућности да производи уредне музичке тонове, а да се потом вештак изјасни о вредности сваког пијанина, а које вештачење би се извршило путем вештака кога суд одреди по службеној дужности.

У поднеску се наводи да, обзиром да је за 13 пијанина поседовао документацију, која је одузета од стране ПС Ћуприја, без потврде о одузетим предметима, и данас се налазе у полицији Ћуприја, да се по службеној дужности прибаве од инспектора Марјановића, одузети рачуни, а у којим рачунима је утврђена вредност сваког пијанина, који није одузет. Царина је признавала те рачуне у погледу вредности пијанина, и царинила пијанина приликом увоза у Србију. Вредност сваког пијанина по тим рачунима је далеко нижа од вредности Комисије за процену, а ти пијанини су далеко млађи, исправнији, и дају бољи звук, од одузетих пијанина. Предложио је да Суд, службеним путем од ПС Ћуприја, преко руководиоца оперативе Марјановића, прибави оригинале одузетих рачуна, а да се по прибављању тих рачуна, вештак изјасни о клавирима који нису одузети, у погледу године производње, квалитета и цене у рачуну, и упореди их, по истим параметрима, са пијанинима који су одузети.

У поднеску се даље наводи да су, након догађаја, у два наврата увезена пијанина, како би се доказала стварна вредност одузетих пијанина, и то: 30.10.2013. године, увезен је пијанино по швајцарском рачуну 200 Цхф, рачун је од царине прихваћен у вредности у динарима 18.556,18 динара, а за шта је плаћена царина у износу од 5.938,00 динара, а дана 03.04.2014. године, увезен је пијанино, по швајцарском рачуну 150 Цхф, рачун је од царине прихваћен, вредност у динарима 14.198,94, и плаћена је царина 4.543,56 динара, окривљени је увек плаћао царину, у износу до 6.000,00 динара, да познаје царинске прописе, и нема намеру да се излаже казни, која је далеко већа од износа царине а да су у кући у којој живи, пронађени пијанини, и одузета пијанина била су ускладиштена као стара, испод отворене стрехе, и у аутогаражи. Била су видљива сваком ко дође код њега, а иста су била смештена, јер су изгубила вредност.

Поднеском се такође оспорава квалификација прекршаја, по члану 296. Царинског закона, окривљени је знао да су превозници платили царину, да је роба пријављена од стране превозника приликом уноса преко граничног прелаза у царинско подручје Републике Србије, а такође наводи да није дужан да наведену документацију чува дуже од 5 година, сходно Царинском закону. Предложио је да Суд изведе предложене доказе, и донесе ослобађајућу пресуду.

У прилогу своје одбране, окривљени је приложио поднесак, који је и потписао, и у коме наводи, да је у његовој кући, дана 25.10.2013. године, полиција извршила претрес, када су приликом претреса нашли да поседује 26 клавира. Тражили су му документацију за те клавире, а он им је дао за 13 клавира, а која документација му је одузета и налази се у полицији, никаква потврда о одузетој документацији му није издата. Тражили су документцију и за преосталих 13 клавира, а ти клавири су увезени пре више од 10 година, а по важћим законима, дужан је да чува документацију од царине до 5 година, што полицији није битно, клавире су му одузели, иако је он путем трећих лица, која се баве превозничком делатношћу, исте увезао и платио царину, а што је предложио да се позову ти превозници и упитају на то, а њему је само тражена

- 5 -документација да је да, а који клавири су му одузети, иако је за исте, још пре 10 година плаћена царина, а да највише вреде 15.000,00 динара, јер је увек, када је клавире довозио, исте пријављивао царини, јер је реч о роби која је кабаста и запремина око 2 кубика, а сам износ царине, са којим је по тим рачунима био задуживан, износио око 5.000,00 динара, што сматра да није луд, да избегава царину од око 5 хиљада динара, и себе да излаже казнама које су драконске, због неплаћања царине, од 4 до 5 хиљада динара.

Наводи да су тог дана, он и супруга, увезли 2 клавира, за које поседују рачуне, а вредност по рачуну је 120 франака, и иста је испод 100 евра. Пријавио је царини клавире, предочио документацију, царина је погледала документацију, признала му рачуне и рекла да је слободан, и ослобођен плаћања царине, јер је реч о роби чија је вредност по особи испод 100 евра. Те рачуне му полиција не признаје, и набеђују га да је заобишао царину. Питао се, како је заобишао царину, чиме они то тврде, и убеђивали су га да је он крив што нема у пасошу печата за улазак у земљу, питао се којим правом ћупријска полиција оспорава рад царине на Хоргошу, и зашто то преко њега расправљају, зашто нису позвали царину, и то одмах рашчистили сами са њима, ако сумњају. Наводи да су та два рачуна веродостојна, исти су као и ранији рачуни где је плаћао царину, њему су остављена та два рачуна, за два клавира која су у комбију тог дана била одузета. Остављени су му клавири код којих је имао уредну документацију, али му је документација одузета и налази се у ћупријској полици, без потврде о одузимању. Истиче да је износ по рачуну био испод 100 евра, да су у комбију били супруга и он, и имали су право да их увезу без плаћања царине. Царина на Хоргошу, није оспорила те рачуне, дозволила му је да клавире увезе у Србију без плаћене царине, јер је био ослобођен царине по основу износа на рачунима. И та два клавира су му одузета, иако поседује рачуне са набеђивањем да је шуровао са царином. То су тешке оптужбе неких инспектора који раде у полицији, на рачун другог државног органа царине Србије, а био је изненађен када му нису одузели та два рачуна, и нису извршили проверу веродостојности истих. Питао је адвоката, шта је то, а он му је рекао: „Пусти их нека петљају, мораће на суду и унутрашњој контроли да објасне зашто ти нису одузели рачуне, та два, извршили проверу рачуна и проверу на царини, да ли је шуровао са царинарником. Истицао је то јутро да је власник два клавира Верко из Краљева, али то му нису прихватили, тражећи да нађем Верка. Није могао да га нађе, јер су му одузели мобилни телефон, у коме је био Верков број. Те вечери је одведен у полицију, око 18:00 сати, и био до око поноћи, а супруга је сама остала док се радио претрес, а болесна је и имала је две операције карцинома, била је веома потрешена, полиција је вршила претрес и тражила клавире, отварала је фиоке и гледала да ли се у фиокама не налазе клавири запремине од 2 кубика. Напомиње да је љубитељ клавира, и да је до сада имао намеру да отвори етно село више Сења, и манастира Раваница, где поседује земљу око 10 хектара, и више објеката који су у функцији, и спремни су да примају госте. Планирао је да се у свакој просторији налази по један клавир, али сада од тога супруга и он одустају, неће запошљавати никога, а планирао је да запосли 10 радника најмање. Вратиће се у Швајцарску, чији је и држављанин, а швајцарске влсти обавестиће о свему овоме. Не прети, истиче да верује у Србију, да је то правна држава, али нико не може у правној држави да му одузме документацију, посебно полиција, а да му притом не изда потврду о одузетим предметима. Документа су му битна, јер оспорава вредност из пријаве од 843.345,44 динара. Из документације коју нема, утврђује се да је просечна вредност по клавиру, који му нису одузети око 12.000,00 динара, да је просечна вредност царине око 5.000,00 динара, да су ти рачуни признати од стране државног органа - Царине, и на исте је и плаћена царина. Преко адвоката је, инспектору Марјановићу, дао за сваки одузети клавир податак о старости, а на основу серијског броја на клавиру. То је требало, обзиром да му је адвокат рекао да се вештачи вредност клавира, да послужи проценитељима као полазна тачка. Међутим, инспектор

- 6 -је и то задржао код себе, и тај податак, као и рачуни о клавирима, који му нису одузети, нису у списима предмета са којим је Суд задужен. Сматра да полиција треба да расветли и оно што њему иде у прилог. Сам догађај је на њега оставио тешке последице, дошло је до знатног повећања шећера на преко 12 јединица, повећања крвног притиска на преко 220, до нервозе, немира у души. Исти симптоми су и код супруге, која је данас у Швајцарској, на лечењу. Посебно га погађа набеђивање да не поседује документацију за клавире, које је увезао пре више од 10 година, који су стајали под стрехом, напољу, да је он за све крив. Пита по ком пропису је дужан да чува докуметацију царине дуже од 5 година, и зашто полиција не жели да саслуша лица која су вршила превоз кавлира и тада платила царину. Моли Суд да у што краћем року донесе одлуку, уз извођењепредложених доказа, које ће предложити адвокат и донесе правилну одлуку, како би могао ову ситуацију да оконча и отпочне лечење, јер је неразумљиво, када упадне наоружана полиција, а њему, који је 40 година у Швајцарској, гледа комшилук, и чуди се шта му се десило, као и када сутрадан дођу десетак осуђеника и почну, уз присуство комшилука, и њихове погледе, да товаре у комби по клавир, и да се прича по граду, одмах тог дана, да је реч о роби вредној преко 40 милиона динара, то је за њега била велика неправда, јер је набеђен да је шуровао са царином, а да полиција то није проверавала, да је набеђен да му се не признају рачуни и то два, да се не жели да позове Верко, који је власник два одузета клавира, да му болесна супруга остане сама са полицијом у кући, где се по фиокама траже клавири. Све ово довело је до погоршања здравља, његовог и супругиног, до душевног немира, јер одустаје од етно села. Нарочито га погађа место где се чувају кавири, јер се чувају у једној лименој просторији, ионако су стари и немају вредност, а сада тек немају вредност. Комисија која је процењивала вредност, само је дала вредност поред серијског броја клавира. Не види се како су дошли до те вредности, да ли су утврдили старост сваког клавира. Клавир се, после 15 година постојања, ремонтује. Све се мења осим сандука, а после 40-50 година, исти можеда служи само као украс у кући и да се на њима држи саксија цвећа. То је истина коју он, као љубитељ клавира зна, а очигледно да комисија није знала за то. У комисији није био мајстор за клавире, гледали су на интернету клавире, и рекли неку, наводно, средњу вредност. Комисија је морала да за сваки клавир да употребну вредност, његову старост, оштећења која на клавиру постоје, да ли су она отклоњива, и ако се отклоне, да ли употребна вредност клавира остаје, обзиром да је то специфична ствар, служи да производи квалитетну музику, а што све то комисија није урадила, а од њега је имала помоћ, јер је дао податке за старост сваког клавира, јер је то преко адвоката, дао инспектору Марјановићу, али тога нигде нема.

Најкраће речено, од свега овог се разболео, у комшилуку је изгубио углед, његова супруга је сада на лечењу, а од ње крије термин суђења, јер не жели да је потреса.

Напомиње да је те вечери, до поноћи, био дежурао полицајац на улици, а од поноћи други полицајац у његовом дворишту, и то је гледао цео комшилук, а они су се осећали понижено. Дуго година су провели у Швајцарској, доносили су донације овој земљи, али све се ово срушило одједном, као да је највећи криминалац, а имао је само намеру да на свом имању отвори етно центар, где би се деца окупљала и заволела музику.

Предлаже Суду, да озбиљно размотри све његове предлоге које ће адвокат на суду дати, а онда судија донесе одлуку по савести, и убеди га да превозници, који су му наведене клавире превозили, нису царину платили, а види се који је мали износ царине на робу, стару преко 40 година, а још половну- ислужену.

- 7 -Саслушан у својству сведока, Радаковић Верољуб је, дана 24.02.2015. године,

изјавио, да окривљеног познаје одраније, јер је својевремено као клавир штимер, обављао послове у нижим музичким школама у Ћуприји и Параћину, а у месту Шавац, општина Параћин, му је живео брат, па је два клавира ту и држао у његовом домаћинству, а када му је брат преминуо 2010. године, договорио се са окривљеним да те своје клавире држи код њега, пошто су и планирали да евентуално организују музичке манифестације попут летњих музичких кампова, на имању где је окривљени планирао да изгради етно село са музичким активностима, у пролеће 2012. године, своје клавире је и предао окривљеном да их чува, а за намену коју је напред поменуо, и то тако што је окривљени дошао у село Шавац, и исте возилом однео.

На питање Суда, да ли би могао да се изјасни које клавире је оставио код окривљеног, сведок изјављује да се ради о пијанину, марке Gajer“, и пијанину марке „Vilohsteinmanh“.

Бранилац окривљеног, поставља питање сведоку, у каквом су стању та два клавира и други, које је поседовао окривљени, и шта је битно да би клавири имали квалитетан тон, сведок изјављује: „Клавири који су моје власништво, као и клавири власништво окривљеног, су старије производње, отприлике старости око 50 година, а што се тиче вредности , клавири вреде онолико колико се уложи у њихово одржавање и обнављање. У клавире које је имао окривљени, и моје клавире, није улагано, одржавани су у смислу да су могли да функционишу, а за постизање правог квалитета тона и механичких својстава, тек је требало да се улаже“.

На питање браниоца, колико би по његовој процени вредели клавири, сведок изјављује да је вредност половних музичких инструмената опала, након што је дозвољен увоз таквих инструмената из Западне Европе, и након што је укинута царина, а да је царина укинута, познато му је, јер му је син послао хармонику, за коју је платио само порез на додату вредност, у износу од 19.000,00 динара.

На питање Суда постављено окривљеном, да ли је приликом одузимања робе, односно клавира, упознао лица која су му робу и задржала, да ту постоје и клавири који нису његово власништво, окривљени изјављује да то јесте учинио, али му је речено да све то предочи на Суду.

На питање окривљеног постављено сведоку, да ли би могао да се изјасни колика је вредност клавира који су му одузети, сведок изајвљује да му је познато да је вредност такве робе, сада негде око 10.000,00 динара, и да на ту вредност, иде само обавеза плаћања ПДВ-а.

Саслушан у својству сведока, Трлаковић Величко је, дана 24.02.2015. године, изјавио, да је, од 2002. до 2010. године, радио код Ракић Срђана из Ћуприје, тако што га је Срђан повремено ангажовао да суботом, приликом доласка аутобуса из Швајцарске, истоварује ствари које је он из Швајцарске довозио, и познато му је да је Срђан довозио и клавире, по наруџбини окривљеног, јер је окривљени више пута долазио када је стизао аутобус, и преузимао клавире, а када није долазио окривљени, таксијем су ти клавири превожени.

На питање Суда, да ли би могао да се изјасни о времену, када су клавири превожени окривљеном, сведок изјављује да о томе не може прецизно да се изјасни, али да је то било у времену од 2002., до 2003., или 2004. године.

На питање Суда, да се изјасни да ли је за те клавире, који су довожени окривљеном, плаћена царина, сведок изјављује да му то није познато, и о томе не може да се изјасни.

Саслушан у својству сведок, Мирослав Стојковић је, дана 24.02.2015. године, посведочио, да је од стране Ракић Срђана из Ћуприје, био повремено ангажован у својству возача аутобуса, или камиона, и то у периоду од 2000. године, до јуна-јула месеца 2014. године, и познато му је да су, у приколици аутобуса, или камионом, превожени и клавири, осим друге робе власништво окривљеног, и да на граничном

- 8 -прелазу Хоргош, роба коју је довозио из Швајцарске, истоваривана из приколице, ради прегледа од стране царинских службеника, и познато му је да је Ракић Срђан увек регулисао плаћање која се односе на царинске дажбине, било које робе, па и клавира, који су вожени окривљеном. Да је међу робом, која је превожена била роба, односно клавири власништво окривљеног, познато му је, јер их је окривљени сачекивао, и клавире одвозио, или таксијем, или својом приколицом.

На питање браниоца, да ли би могао да се изјасни када су превожени клавири, власништво окривљеног, сведок изјављује да је то било пре 10 година.

На питање Суда, постављено окривљеном, да ли поседује неке од тих декларација, окривљени изјављује да је то било пре више година, и да то није сачувао.

На питање Суда, постављено окривљеном, које клавире је довезао ујутро 26.10.2013. године, а за које је Суду приложио рачуне, изјављује да је таква његова изјава садржана у службеној белешки, коју је давао полицијском службенику, а који су назначени у тачки 12. и 13. у потврди о привремено одузетој роби.

Саслушан у својству сведока, Нонић Владимир је, дана 24.02.2015. године, изјавио да као таксиста ради већ више од 20 година, и то у својству предузетника, и познато му је да су окривљеном, аутобусом из Швајцарске довезени клавири, а он је те клавире, са аутобуске станице, таксијем и приколицом, довозио до куће, а једном је окривљеном из Швајцарске довезао два клавира комбијем, и окривљени је тада био са њим, и претпоставља да је тада и регулисао царинске обавезе, а то је било негде 2003., или 2004. године.

Прочитан је налаз и мишљења вештака Јанковић Љубомира, дипломираног економисте из Ћуприје, од 13.05.2015. године, ангажованог наредбом Суда, а ради давања одговора на питање колика је новчана вредност употребљаваних пијанина, који су од окривљеног привремено одузета, па је утврђено да је, дана 29.04.2015. године, вештак изашао на лице места, и извршио увид у пијанина која се налазе на чувању у складишту "Полет" у Параћину, уз присуство окривљеног, његовог браниоца, а приликом вештачења био је ангажован и Драган Панчић, клавир штимер из Београда.

У налазу, вештак је констатовао је да је, на основу увида усписе предмета III-5 ПР бр. 1206/14, као и изласком на лице места, извршио преглед пијанина, па је у првој табели, вештак навео марку и серијске бројеве пијанина, годину производње за 13 комада пијанина, а у другој табели, констатовао је затечено стање, након детаљног прегледа пијанина појединачно, а у трећој табели, вештак је навео да је, на основу прегледа, и упоређивања са Књигом пијанина о пореклу и години израде, и након установљених недостатака, дата је појединачо процењена вредност сваког пијанина, са укупном вредношћу од 91.000,00 динара, те је мишљење вештака, у односу на вредност одузетих пијанина: 1. Пијанино, марке „aubust forster“, серијског броја: 104120, година производње 1953., вредност 5.000,00 динара; 2. Пијанино, марке „steingbaeberend sohne“, серијског броја: 26320, година производње 1920., вредност 5.000,00 динара: 3. Пијанино марке „gajer“, серијског броја: 43189, година производње 1906., вредност 5.000,00 динара; 4. Пијанино, марке „Wilhsteinmanh“, серијског броја: 316036, година производње 1937., вредност 7.000,00 динара, 5. Пијанино, марке „jecklin cirih“, серијског броја: 169016, година производње 1920., вредност 5.000,00 динара; 6. Пијанино, марке „nocturno“, серијског броја: 153287, без године производње, вредност 5.000,00 динара; 7.Пијанино, марке „zimmermann“, серијског броја: 338328, година производње 1980., вредност 5.000,00 динара; 8. Пијанино, марке „irnbach“, серијског броја 394294, без године производње, вредност 5.000,00 динара; 9. Пијанино, марке „Rippen“, серијског броја: 84418, година производње 1965.,вредност 10.000,00 динара; 10. Пијанино, марке „Burgerjacobi“, серијског броја: 29261; година производње 1946., вредност 7.000,00 динара; 11. Пијанино марке „Temple London“, серијског броја: 765; година производње 1936., вредност 5.000,00 динара; 12. Пијанино, марке

- 9 -„Zimmermann“, серијског броја: 236380, година производње 1969., вредност 12.000,00 динара, и 13. Пијанино, марке „Yamaha“, серијског броја: 913700, година производње 1967., вредност 12.000,00 динара, сви укупно 91.000,00 динара.

Као заједничку карактеристику свих пијанина, вештак је навео следећа оштећења: расушене чивије, старе жице, истрошени чекићи, стари филцови и подметачи, физички изглед јако лош, година израде, а што за резултат има да, у ери дигитализације, немају велику тржишну вредност. Прочитан је записник о извршеној царинској контроли, Д-бр.148-20-230-07-10/147/2013 од 26.10.2013. године,записник о откривеном царинском прекршају, Д-бр.148-20-230-08-11/57/2013 од 28.10.2013. године, па је утврђено да су исти сачињени од стране овлашћених лица Сектора за контролу примене царинских прописа, Одељења за сузбијање кријумчарења Одсека у Нишу, да су царински службеници Одељења за обевештајне послове Управе Царина, поступајући по наредби судије Основног суда у Параћину, извршили претрес стана и других просторија Драгана Тодоровића из Ћуприје, а у циљу откривања трагова и извршења кривичног дела кријумчарења, и да су том приликом пронађена 26 комада коришћених клавира-пианина, од којих за 13 комада, окривљени није имао пратећу документацију, да је роба страног порекла за коју не поседује доказе о плаћеним царинским и другим дажбинама, са констатацијом да се привремено задржана роба по потврди, беој: 148-20-230-08-11/57, налази на чувању у јавном царинском складишту "Полет" у Параћину, до окончања прекршајног поступка. Прочитана је потврда о привременом задржавању робе, број: 148-20-230-08-11/57/2013, у којој је од редног броја 1., закључно са редним бројем 13, наведена роба - пианина, њихова марка, серијски број, која је од окривљеног привремено одузета. У службеној белешки о обавештењу примљеном од грађана, од 25.10.2013. године, окривљени Драган Тодоровић је навео да је радио 35 година у Швајцарској и тамо живи са својом породицом. Пошто има кућу у Ћуприји, повремено долази и живи у Србији, а у вези 26 клавира-пианина, који су од стране полиције и царине затечени у његовој кући у Ћуприји, у улици Драгоша Илића број 67, изјављује да је пијанине довезао из Швајцарске, а и другим аутопревозницима је плаћао да му довезу пијанине, од којих може да наведе „С-Лајн“ из Крушара, Ивица Богдановић из Исакова, Бојана Богдановић из Исакова, „Мира Раизен“ из Ћуприје, наводећи да је тог јутра дошао путничким возилом, марке „Цитроен Џампи“, рег. ознака ZH 678762, и границу на Хоргошу је прешао око 03:00 часова, и довезао је два пијанина марке „Yamaha“ са серијским бројем: 913700,браон боје и пијанино марке „Zimmermann“ серијског броја: 236380, светло брано боје, и исти су затечени у возилу. За та два пијанина није платио царину и ПДВ, јер иако је уредно на царини Хоргош, пријавио да уноси два клавира-пијанина, цариници су рекли да има право да без царине увезе један пијанино он и један његова супруга, пошто цена по комаду не прелази 100 евра, тако да му нико од цариника није наплатио царину, и зато нема потврду о плаћеној царини и ПДВ-у. У вези осталих клавира-пијанина, је уредно платио царину, и за 13 пијанина има доказ о плаћеној царини, а за остала пијанина доказ о плаћеној царини налази се код аутопревозника који су му довезли пијанина, и он ће то у догледном року да прибави. Наводи да је сва пијанина уредно пријављивао на граници, као и да су пијанина пријавили и аутопревозници, које су му исти довозили, и да је за сва пијанина плаћена царина и ПДВ. У записнику о извршеној процени вредности робе, Д-10795 од 15.11.2013. године, сачињеном од стране комисије Управе царина - Царинарнице у Крагујевцу, стоји да је комисија Царинарнице Крагујевац, формирана решењем управника, О1 бр.Д-252/2013, од 10.01.2013. године, извршила преглед и процену вредности робе, која је предмет царинског прекршаја, и то: 13 коришћених клавира - пианина, према спецификацији број 1, која је саставни део записника о извршеној процени вредности робе, и утврђена вредност робе, у време извршења прекршаја је 843.345,44 динара.

- 10 - У записнику је наведено да вредност предметне робе није могла бити утврђена на основу члана 39-48 Царинског закона, већ је иста утврђена на основу расположивих података, и то: на основу вредности сличне робе дате у понудама на наведеним интернет сајтовима(укупно 7.400Е), усклађеног према стању робе, курс на дан 26.10.13. 1е = 113,9656 динара. Наведени записник, потписан је од стране свих чланова комисије.

Прочитано је образложење записника о утврђивању царинске вредности робе, број:1413 од 16.07,2015. године, које је подносилац захтева доставио Суду, у коме је наведено да је комисија Царинарнице, дана 15.11.2013. године, извршила преглед царинске робе, која је предмет прекршаја, клавира - пианина у количини од 13 комада, са ближим описом у спецификацији, која је саставни део записника, где је констатовано да је сва роба у стању физичке функционалности, без видљивих оштећења, која би значајније утицала на умањење вредности робе, а након које контроле је комисија утврдила царинску вредност прегледане робе, сходно принципима царинског вредновања, садржаним у чл. VII GATT-a ( Општи споразум о царинама и трговини), која су као таква преузета и прописана од чл. 38. до чл. 55. Царинског закона, уз обавезно поштовање хијерархије редоследа примене прописаних метода вредновања. Како у конкретном случају, за предметну робу, не постоје докази о купопродаји, то примарни метод за утврђивање царинске вредности увезене робе, прописан чланом 39. ЦЗ, није могао бити примењен, тј. царинска вредност није могла бити утврђена као трансакцијска вредност робе, односно стварно плаћена цена, или цена која треба да се плати за предметну робу, усклађена евентуално са одредбама члана 46. ЦЗ. Комисија је након тога, одбацила могућност примене другог метода, обзиром да увидом у ИСЦС, није могла да пронађе истоветну робу, продату за извоз у Србију, и извезену у исто, или приближно исто време, чиме је закључено да царинска вредност не може да се утврди у складу са одредбама члана 40. Царинског закона. Увидом у ИСЦС, комисија није пронашла ни сличну робу, продату за извоз у Србију, и извезену у исто, или приближно исто време (период посматрања од 15.08.2013. до 15.11.13.), па је закључила да царинска вредност не може да се утврди у складу са одредбама члана 41. Царинског закона. Комисија није могла да пронађе идентичну или сличну робу, која се продаје у Србији у истом стању у каквом је увезена предметна роба, лицима која нису повезана са лицима од којих ту робу купују (преглед сајтова на интернету), па је закључила да ни применом члана 43. Царинског закона(метод дедукције), не може да одреди царинску вредност робе. Због недостатка информација о вредности материјала, употребљеног у производњи ове робе, као и износа добити који одговара уобичајеном износу који се остварује про продаји робе исте врсте, или групе, као што је роба која се вреднује, и коју су произвели произвођачи у иностранству за извоз у Србију (метод обрачунске вредности) комисија није могла царинску вредност да утврди ни применом члана 44. Царинског закона. Због свега напред изнетог, комисија је закључила да царинску вредност, једино може утврдити применом члана 45. Царинског закона, тј. на други одговарајући начин, на основу расположивих података. Најпре је покушано кроз флексибилну примену неког од претходних метода, али обзиром на врсту робе (употребљавани клавири-пијанина), која се ретко и увози, то није било могуће. Расположиви подаци који су у конкретном случају коришћени су понуде и огласи са интернет сајтова на којима се тргује оваквом врстом робе - половним музичким инструментима, а који сајтови су наведени у записнику, где је пронађена слична роба понуђена за продају на глобалном нивоу, а чије цене су искоришћене за утврђивање царинске вредности робе.За ставке 1,4,5,8,9, и 11, понуђене цене су биле прихватљиве за утврђену царинску вредност, док је у преосталим случајевима, у односу

на понуде, извршено умањење од 15-50 %, у зависности од стања прегледане робе, у односу на опис робе из понуде.

У прилогу образложења записника, комисија је доставила фотографије свих ставки, а која роба је фотографисана у складишту 15.11.2013. године, као и одштампане понуде са описом робе и ценама, односно утврђеним вредностима, а што све указује да царинска вредност није утврђена на основу произвољних, или непостојећих вредности, што би било кршење одредбе члана 45. тачка 7. Царинског закона, а што је управо учињено у налазу и мишљењу вештака, у вештачењу по овом предмету.

Наведено образложење записника о утврђивању царинске вредности робе, потписано је од стране свих чланова комисије.

На наведено образложење записника, бранилац окривљеног је поднеском од 20.08.2015. године, дао примедбе на наведено образложење, наводећи да није јасно како је утврђена физичка функционалност и шта се под тиме сматра, да није приказан квалитет робе, какав звук и ког квалитета је произведен звук код сваког клавира, а за шта сматра да комисија није стручна, наводећи да је тачно да су наведени клавири увезени, али пре 10 година, и да окривљени није више по закону био дужан да чува доказе о купопродаји. Наводи да комисија није могла да нађе истоврсну робу продату за извоз у Србији и извезену у исто или приближно исто време, па ниmagnet:?xt=urn:btih:3dbdef23ee5b910899ddc211f9cfe41d93cd2e91&dn=Assassin%27s+Creed+III+-+THETA+%282012%29+PC+%5BENG%2FRUS%5D+RePack&tr=udp%3A%2F%2Ftracker.openbittorrent.com%3A80&tr=udp%3A%2F%2Fopen.demonii.com%3A1337&tr=udp%3A%2F%2Ftracker.coppersurfer.tk%3A6969&tr=udp%3A%2F%2Fexodus.desync.com%3A6969је могла да се утврди царинска вредност робе, што није тачно јер је све компјутеризовано и могло је лако да се утврди шта се све извозило у Србију у том период, које су цене биле и колика је царина плаћена. За не коришћење осталих метода утврђивања вредности робе, у смислу недостатка информација и примене метода дедукције, указује само на то да комисија није била стручна за процену, јер је за процену користила једину могућност утврђивања вредности одузете робе, расположивим подацима са интернет сајтова, на којима се тргује оваквом врстом робе.

Бранилац окривљеног, даљеу поднеску наводи да је од окривљеног одузета документација за од клавира који нису одузети, и остављени су окривљеном на чување, а која документација (за 13 клавира), није враћена, а што је највероватније ПС у Ћуприји и изгубила, а у тим доказима утврђује се прометна ввредност робе, приликом извоза у Србију и износ царине која је плаћена. По тим рачунима вредност те робе са царином не прелази 14.500,00 динара, а који увоз је био пре догађаја.

Даље, истиче да је лично дао шефу опчеративе ПС Ћуприја потврду о привремено задржаној роби, издату окривљеном, у којој је заједно са окривљеним, поред сваког клавира и серијског броја додата и година производње, како би то било прослеђено комисији за процену робе, па сматра да је очигледно да комисија овај доказ од стране ПС није ни добила, а који подаци иначе, одговарају подацима о години производње сваког клавира посебно, а која је утврђена приликом вештаћења, а што сматра, да су подаци о години производње, као и документација о купопродаји осталих клавира за које је окривљени имао доказе о плаћеној царини, дала могућност комисији да на други начин, на основу расположивих података, утврди вредност одузете робе, а што би уједно потврдило да је држава Србија признавала рачуне из Швајцарске као доказ о промету робе и на исте одмеравала царину. Наводи да је окривљени, по његовом савету, након догађаја, увезао још неколико сличних клавира по особинама и својствима, али бољег квалитета и њихова вредност није прелазила са царином 15.000,00 динара, а о чему у списима предмета постоје и докази.

Из свега напред изнетог, а што није прихваћено од стране ПС у Ћуприји, и прослеђено и примењено од стране комисије, указује да су државни органи и царина радили олако, јер да су сви докази дати комисији, комисија не би имала потребе да лута

по интернет сајтовима и проналази најскупље ствари а потом исте предсави као доказ о вредности робе, а што све указује да је налаз вештака основан, вештаћење је обавењено уз помоћч стручног лица, експерта за клавире и утврђено је право стање физичке функционалности клавира и њихова права вредност у моменту одузимања.

Предлаже да Суд у целости прихвати налаз вештака, а записник о утврђивању царинске вредности робе, од стране комисије не прихвати, јер сама комисија није добила, као ни суд, потпун материјал на онсову ког би радила.

Саслушан у својству сведока Љубомир Јанковић, је дана 04.09.2015. године, изјавио да остаје при датом налазу и мишљењу од 13.05.2015. године, наводећи да приликом израде налаза и мишљења, а који је урађен на основу изласка на лице места, и прегледа предмета који су били предмет овог спора, уз помоћ стручног лица клавир штимера Драгана Пајчића из Београда, уз преглед сваког појединачног клавира, даљеуз консултацију и упоређивање са књигом, у којој се налазе клавири и из који се може непобитно да се утврди годиште, а према чињеничном стању које је дато и вредност клавира, па је из тих разлога приликом прегледа сваког појединачног клавира, како у налазу и мишљењу стоји, дато како је затечено стање и дато је шта недостаје поменутим клавирима, да би они могли уопште да се користе, односно да се репарирају и да се као такви, тек продају. Ниска цена која је дата у налазу и мишљењу, у односу на цену коју је дала Царина, је управо разлог тај, што је стање поменутих клавира утврђено на лицу места и на дан вештаћења, а не користећи било које сајт адресе, јер на тим сајт адресама, које је и он имао прилике да види, продају се, значи, клавири у репарираном и употребљивом стању, значи, да су то клавири који су спремни за даљу употребу и коришћење, односно експлоатацију, за разлику од ових клавира, који су захтевали, а обзиром и на проток времена, на начин чувања, складиштења, да је сада за поједине клавире то и немогуће одрадити, односно репарирати их, и као такве ставити их у даљу фунцију. То је основни разлог који је настао у оваквој разлици у цени, између процењене цене са његове стране и цене која једата од стране комисије, формиране од стране царина.

На питање Суда, зашто се позива на књигу клавира, на коју књигу је конкретно мислио, вештак изјављује да је мислио на књигу која је насловљена као атлас, која садржи серијске бројеве клавира и назив, и годину производњеклавира, а на основу чега је и дошао до податка године производње и за клавире који су предмет овог поступка.

Такође, наводи да у конкретном случају за поменуте клавире, што је година производње старија, клавир не добија на вредности него губи, а из разлога што је потребно много више финансијских средстава уложити у репарацију истог, да би се ставио у функцију.

Окривљени изјављује: „Ја сам ових дана дошао из Швајцарске и увезао један пијанино, марке „Цимерман“ половни, у много бољемстању од пијанина исте марке који је одузет, и за који сам платио царинску дажбину у износу од 5.319,50 динара, а његова вредност је 16.622,70 динара, а чије копије доставља Суду.

Суд је наложио вештаку да достави фотокопије страница поменутог атласа, а које је користио у свом налазу и мишљењу, а у року од 10 дана, под претњом пропуштања. Имајући у виду спроведени доказни поступак, оценом одбране окривљеног и свих изведених доказа, сваког доказа посебно и доводећи их у међусобну везу, Суд је, применом члана 92. Закона о прекршајима, утврдио следеће чињенично стање: да је окривљени, дана 26.10.2013. године у Ћуприји, приликом претреса његовог стана и других просторија, од стране овлашћених царинских службеника, затечен у поседу стране робе – 13 комада употребљаваних пијанина, и то: марке „aubust forster“, серијског броја: 104120, марке „steingbaeberend sohne“, серијског броја: 26320, марке „gajer“, серијског броја: 43189, марке „Wilhsteinmanh“, серијског броја: 316036, марке „jecklin cirih“, серијског броја: 169016, марке „nocturno“, серијског броја: 153287, марке

„zimmermann“, серијског броја: 338328, марке „irnbach“, серијског броја 394294, марке „Rippen“, серијског броја: 84418, марке „Burgerjacobi“, серијског броја: 29261, марке „Temple London“, серијског броја: 765, марке „Zimmermann“, серијског броја: 236380 и марке „Yamaha“, серијског броја: 913700, укупне царинске вредности 843.345,44 динара, иако је имајући у виду дате околности (поседовање стране робе, у количини трговачког карактера, без доказа о пореклу, односно плаћеним царинским и осталим дажбинама), морао знати да се ради о роби која није пријављена царинским органима приликом уноса у царинско подручје Републике Србије и да над истом није проведен царински поступак.

Наведено чињенично стање, утврђено је на основу признања окривљеног, које је Суд прихватио као уверљиво и истинито, јер је у сагласности са изведеним писменим доказима у овом поступку, а којим изведеним писменим доказима је Суд поверовао оценивши их као веродостојне, јер је потврду о привремено одузетим предметима, у својству грађанина окривљени и потписао, службена белешка сачињена је од стране овлашћених службених лица, који су наведени мопед и пронашли приликом обављања редовне патролне делатности, саобраћајна дозвола, потврђује да је наведени мопед и одјављен 17.09.2009. године, у Швајцарској, да би се криминалистичко-техничким прегледом возила, и прегледом бројне ознаке шасије, утврдило да наведено возило има бројну ознаку шасије ZAPC1500000115768, а из чега се недвосмислено закључује, да наведено возило, није пријављено приликом уноса у царинско подручје Републике Србије, и да је предмет царинског прекршаја, а што је окривљени и знао.

Према овако утврђеном чињеничном стању, у радњи окривљеног, који је поступао противно члану 296. у вези члана 292. став 1. тачка 3. Царинског закона Републике Србије, стичу се сва битна обележја прекршаја, који му је, захтевом за покретање прекршајног поступка, стављен на терет, па је за учињени прекршај и оглашен одговорним, као у изреци пресуде. Приликом одмеравања казне, у обзир су узете све околности које утичу да казна буде већа или мања, сходно члану 42. Закона о прекршајима, и то тежина прекршаја, степен кривице, који је оцењен као умишљајно поступање, личне прилике и држање окривљеног после учињеног прекршаја, па пошто су, од олакшавајућих околности, цењене признање, искрено држање након учињеног прекршаја, материјалне и здравствене прилике, јер је окривљени срчани болесник са констатованим телесним оштећењима од 70%, да је корисник новчане социјалне помоћи Центра за социјални рад, да је прекршајно некажњаван, а од отежавајућих околности, није му нађено ништа, то је оценом ових околности, за прекршај, за који је Законом, прописана новчана казна, од једноструког до четвороструког износа робе, која је предмет извршења прекршаја, како учињеним прекршајем нису настале теже последице, а све олакшавајуће околности указују да се и блажом казном може постићи сврха кажњавања, то је Суд, имајући у виду посебно материјалне и здравствене прилике окривљеног, а што му је, обзиром на напред изнето, цењено као особито олакшавајуће околности, па му је

- 5 -применом члана 43. Закона о прекршајима, наведена казна ублажена и изречена новчана казна, у износу од 25.000,00 динара, јер се очекује да ће, овако изреченом казном, бити постигнута генерална и специјална превенција, прописана чланом 5. став 2. Закона о прекршајима, и да ће на окривљеног позитивно деловати да, убудуће, не чини овакве или сличне прекршаје.

Заштитна мера одузимања мопеда, као предмета извршења прекршаја, ближе наведено изреком пресуде, донета је на основу члана 298. став 1. Царинског закона Републике Србије.

Одлука о трошковима поступка, донета је на основу члана 140. став 1. и 2. тачка 9., члана 141. став 1., и члана 142. став 1. Закона о прекршајима, и члана 27. став 2. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима ("Сл. гласник број: 57/2003). ПРАВНА ПОУКА: Против ове пресуде, може се изјавити жалба Прекршајном апелационом суду, Одељењу у Крагујевцу, у року од 8 дана, од дана достављања пресуде, преко Прекршајног суда у Јагодини, Одељења у Ћуприји, а на одлуку о заштитној мери, право жалбе у истом року, сходно члану 259. Закона о прекршајима има и Софијановић Жика, у својству власника возила. На жалбу се плаћа републичка административна такса, у износу од 900,00 (девет стотина) динара (" Сл. гласник РС", број: 5/09), на жр.бр. 840-742271843-19, са позивом на број: 97 95033000120614. ПРЕКРШАЈНИ СУД У ЈАГОДИНИ, ОДЕЉЕЊЕ У ЋУПРИЈИ Дана 08.01.2015. године, број: III-5 ПР 1208/14 ДНА: Подносиоцу захтева, окривљеном, и Софијановић Жики из Бигренице (у својству власника возила). СУДИЈА Наташа Радовановић