5. sima panduroviĆ.docx

7/23/2019 5. SIMA PANDUROVIĆ.docx

http://slidepdf.com/reader/full/5-sima-pandurovicdocx 1/14

СИМА ПАНДУРОВИЋ (1883–1960)

Сима Пандуровић је био песник, естетичар, есејиста, критичар,

драматичар и преводилац. Јавио се с песмама с почетком XX века са

песницима песимизма (Милан Ракић и ладислав Петковић !ис",

прете#но под утицајем $уклети% песника& ('арл одлер и )д*ар

+лан По". Рано је почео да пие песме, а истовремено је радио на

издава-у и уреива-у часописа. Јо као студент, са *рупомк-и#евни% истоми/еника, основао је часопис „Полет“, затим са

!исом уреивао „Књие!"# "е$е%#“, а после Прво* светско* рата

основао часопис „Ми&'о“ који је уреивао заједно са елимиром

0ивојиновићем Масуком. Пандуревићево к-и#евно дело је обимно и

разноврсно1 Посмртне почасти (2345", Дани и ноћи (2326", а 2324.

*одине је у 7ародном позориту у ео*раду приказана -е*ова

драма На згаришту , коју је написао са 8остом Петровићем. 9а време Прво* светско*

рата !рутво %рватски% к-и#евника издало му је сабране песме под насловом Оковани

стихови.

Пандуревићева најзначајнија дела из области к-и#евне критике и естетике су Огледииз естетике и Разговори о књижевности. Пандуровић је успено преводио

Молијерово* Тартифа и 'експирове тра*едије и драме1 Хамлет , Ричард III, Хенри IV ,

Магбет и Краљ Лир, све са 0ивојином Симићем. После !ру*о* светско* рата је у%апен и

судио му је Суд части 23:;. *одине, као и 0анки Стокић. <суен је на пет *одина *убитка

српске националне части збо* објав/ива-а текстова у време окупације, за учествова-е

у раду управно* одбора Српске к-и#евне задру*е током окупације (из ко*а су били

одстра-ени сви противници квинслинко* ре#има" и иступа-а на 8оларчевом

универзитету у друтву високи% квислинки% званичника елибора Јонића и ладимира

елмар=Јанковића.

ОВАН ДР*ИЋ – ИС*ОРИА СРПСК К+И,ВНОС*И

8рај-и израз песимизма у епоси модерне дао је Сима Пандуровић. <бјавио је две

к-и*е песма1 Посмртне почасти (2345" и Дани и ноћи (2326", од који% прва спада у

најзначајније песничке к-и*е то* периода. После Прво* светско* рата у*лавном

престаје писати песме и бави се критиком, естетиком и дру*им к-и#евним

пословима. Пандуровић је проао кроз колу >ранцуско* симболизма, и од сви%

песника "'-.лии /# -е .ио о$ле? познавао је "е/'2# 4е&и/и&ти2#

5илоо5и-#7 "'о2ито о4е"'#е', која је утицала како на -е*ов песимизам,

тако и на -е*ову склоност ка рационалистичком начину ми/е-а. <длике

Пандуровићево* песимизма су1 ':ио"'л"о&т, и"телет#'л"о&т, ло;и' и -'&"о<'. @резвен и %ладан, Aез нејасноћа, ирационални% трептаја и те#-и, он је

изразио рационалну језу пред злом у свету B ло -е &!е/о<"о и "ео;'"и2е"о7

о=#!'т' &!е и 4о$ие # &!е B у /уAав, #ивот и друтво. Cе*ова поезија условно

Aи се мо*ла поделити на три *рупе1

1) /и&'о"'>?) %#='!"'>3) о$о%#=и!'@

D;



Под /и&'о"о/ подразумевамо најпре песме у којима он изра#ава свој "'-$#.%и и

&!ео.#!'т"и 4е&и/и'/. E песми „Ми7 4о /ило&ти .ои-о-7 $е:' о!о;

&толе<'“, *оркој и ироничној, он у свом веку налази $суморну мисао&, $зама*/ен

по*лед&, $одрица-е немо&, $страсти то је буктала и које сад није&. „*'/"и:'“, као

једна од основни% слика епо%е, добила је код -е*а чулну опип/ивост, с неми% зидова

слива се мемла и меа се с -е*овим сузама, и он перверзно у#ива у -ој и нема

#е/у да изае напо/е, меу /уде и у #ивот. E песми „Поте&“ песник је на вр%унцу

своје интелектуалне аскезе, кад се коначно савлада бол и пости*не спокојство, алипо цену *ае-а осећа-а, ичезнућа све*а у потпуном, нелековитом несећа-у

($%и*ијена несећа-а вида&". !ок се Ракић у#асава заборава, јер у -ему види коначну

смрт, нестанак читаво* једно* космоса који човек носи у себи, П'"$#о!и< #

'.о'!# "'л'и -е$"о #то2иAте, ослобоеност од *рознице #ивота, тамницу и

спокојство небића. Песма $Потрес& и дру*е -ој сличне уклапају се у "и!'"и&ти2и

"и 4е&'/' о-е &е -'!%'-# и/еB# C/'-' и Ди&'. 7ајсличнија овоме је песма

„С!ето!и"'“, у којој се &л'!и л#$ило 'о о&ло.оBење о$ &"о!' у које је човек

већ самим својим рое-ем бачен.

Суморно, болесничко располо#е-е и осећа-е опте* расула и пропада-а добили сунајособенији израз у Пандуровићевој %#.'!"о- лии:и, *де се они јав/ају као

о"т'&т %#.'!и &!'<е"о- "' т'$и:ио"'л"и7 о/'"ти2'&и "'2и". F овде се

Пандуровић "'$о!е#-е "' Р'и<'7 'ли и$е и $'%е о$ ње;' . 7аиме, код -е*а је

/убав увек 4о!е'"' &' &/<# и '&4'$'ње/, она припада пролости, као и све

дру*о то вреди. F док је Ракић скептик /убави, Пандуровић је „;о.' %#.'!и“.

СGм наслов -е*ове прве збирке Посмртне почасти на*оветава нето то је

нестало, умрло, чему као да се др#и опело. Мртва дра*а код Пандуровића је стварно

мртва, али није ни на небу, ни меу звездама, она је у *робу, &!' # -еи!о/

'&4'$'њ#. @а визија *робно* мрака дата је у јасним, прецизним, одмереним и

л'$"и/ &тио!и/' о-и и'и!'-# -е#.

8ао и дру*и песници -е*ове *енерације, и Пандуровић је био за%ваћен

о$о%#.%е/, али се ни код ко*а као код -е*а није тако отро изразила супротност

измеу основно* правца -е*ово* пева-а и обично скромно* броја родо/убиви%

песама испевани% под утиском велики%, судбински% до*ааја то* времена.

Пандуровић је, за разлику од !иса, и!'"е$'" о$о%#.и!и 4е&"и и меу

-е*овим патриотским песмама има и они% које би спадале меу најбо/е песме које је

написао. „Ро$"' ;#$'“ је класична, антоло*ијска песма дубока, мисаона, без

иједне речи патриотске ем>азе, једноставна, лирична. !а% #ивота, вере и наде

струји у мно*им патриотским песмама „До&ите-“7 „Cо' "'$'њ'“7 „Во-"и2и'&т'"'“7 „Ст'и 'т"и:и“7 „С'" "'о$'“7 „Н' #/'"о!&о/ '.о-иAт#“7

„ео;'$ # о4&т!#“ и др. редност поезије Симе Пандуровића пре све*а јесте у

"о!и/ оио"ти/' о-е -е от!оил', у новим темама и осећа-има то и% је унела

нау к-и#евност, док је # 5о/и и и'# о&т'л' $о '-' # ;'"и:'/' "'Aе;

4'"'&и/'.

ОВАН СКРDИЋ – ДНА К+И,ВНА CАРАCА

DD



ПОСМРН! ПО"#С$ (1908)

Ми смо већ придав/ени к-иким песимизмом наи% најмлаи% писаца, али треба

признати да т'о :"о;' 4е&и/и/' -оA "и-е .ило, као то се налази у

Посмртним почастима *. Симе Пандуровића. H. Пандуровић је .е#&ло!'" 4е&и/и&т,

какво* ми до данас нисмо видели, 4е&и/и&т "е &' &и&те/о/7 "о .е &и&те/',

упркос свакоме систему. +ко ко има илузија о #ивоту, или ако је наао начина да се

разумно помири с -име, тај нека не чита сти%ове *. Пандуровића. Песник Посмртних почасти је &'/т"о 'ло&т'", као човек који је мно*о #ивео и које*а је #ивот у

свему обмануо, или као човек дозлабо*а рави% #иваца, који се у #ивоту осећа као

онај одерани јарац из народни% песама у јеловом *ра-у. <н нема само $црне

наочари&... он има $замр/ан видик&, и свуд само злокобну авет смрти.

Песимизам сви% ти% песама не да се исказивати, он се вие даје осећати? он је !иAе

5ии2о "о 4&ии2о о&е<'ње. @о није вие бол који човек осећа и дели, то је бол

који човека мучи и дави. @о није онај високи и отмени песимизам одабрани% ду%ова,

песимизам >илозо>ски и стваралачки, који даје оклопну јачину дуи, орловску

висину ду%у, песимизам који не на*риза, кочи и обара, но изазива отпор и *они на рад

и ствара-е (+л>ред де и-и, Iеконт де Iил". оле&"и и .оле&"и2и 4е&и/и'/ ;@

П'"$#о!и<' -е и $е'$е"т&е „4оеи-е т#леи“. F Посмртне почасти

остав/ају на читаоца бунован утисак нече*а врло теко* и врло мучно*, као да је

целу ноћ провео поред мртваца, у зада%у вотани% свећа и тела које се почи-е

распадати. 9а нас су то /е&е2'&е 'л#:и"':и-е и !#<и2"' .#":'њ' B ако не

врло обично ци/а-е за к-и#евним е>ектом, трома пара>раза одлера и -е*ови%

Цветова зла, лите'&о ;л#/'2ење, стара к-и#евна мисти>икација $за опсенити

простоту&.

Cе*ове песме и # &4о%ње/ 4о;ле$# "и&# .е 4ео', и код једно*а писца који је

само уметник и присталица чисто* артизма, то је велика мана. Fма, затим, код -е*аони% јевтини% е>еката дана-е помодне песничке коле. 9атим, верси>икација *.

Пандуровића није беспрекорна. Пре све*а, она је '/о"о -е$"оли'7 2е&то

"е4или2"о #;л'&т'7 ' 'т'$' и !ло "е4'!ил"' . H. Пандуровић јако *реи

то у своје сти%ове *омила, без потребе и без мере, стране речи. <нда када је -'&'"

и када не претера, *. Пандуровић успева да баци сонду у тра*ичну дубину /удско*

бола, казујући *а јаким и срећно наеним речима које остају урезане. 9атим, *.

Пандуровић има не само лепи% сти%ова (*отово у свакој песми", но и лепи% цели%

песама ($E пролазу јуче&, $Са својима&, $Потрес&, $Рези*нација&". Слободан сти% код *.

Пандуровића је сасвим -е*ов, врло добро тече, и лепо из*леда. Срећом по песника,

таленат је код -е*а често био јачи од к-и#евне моде и списате/ско* снобизма.Jела к-и*а *. Пандуровића и/' "е2е;' 4''$о&'л"о;. 8-и*а *. Пандуровића јо

је један доказ како је наа пометена сувремена поезија о$!о-е"' о$ и!от', ван

-е*а, или тачније рећи против -е*а. E својој првој зборци *. Пандуровић је био т!'

-е$"е њие!"е ''е, која је на 9ападу прола. @о декаденство, које је сада у

моди на лиском истоку, толико исто подсећа на париско декаденство око 2534.

*одине, колико и немо*уће тоалете и екстрава*антни еири наи% паланачки%

лепотица на дана-е моделе из улице KL MN ONPQ у Паризу.DR



Д #Н$ $ НО%$ (191?)

H. Пандуровић се показао и као ели-и $# и .о%и 4и&':. <нај те#ак и мутан

болнички песимизам преао је сада у виу 5илоо5&# еи;"':и-# и #

$и&ет"# /ел'"оли-#. Cе*ова стара и&теи-' 4о$и;л' &е $о !и&и"е %#$&о;

.ол'. Cе*ова поезија *уби од своје болесне изветачености и уси/ене

ори*иналности, али је утолико природнија, већма 2о!е2'"&' и .ли' и $''.

Sим је *. Пандуровићу постало ведрије у ду%у, она је постао јаснији у својој поезији.Са при*уеном ту*ом и са *орким задово/ством чита се ова к-и*а мелан%олије

#ивота, у којој се, са прелива-има модерне дуе и са јаком личном нотом једно*

ори*инално* песника, певају вечите и просте истине /удско* срца.

ИСИДОРА СКУDИЋ – ДНА МИСАО У ДНО ПСМИ СИМ ПАНДУРОВИЋА (19E0)

E песмама Симе Пандуровића има доста аутентични% мисли. Пандуровић "и-е

т'о!'"и „2и&т лии2'“, чист емотивац, који из свако* >иније* узбуе-а мо#е

пустити песму као немирно* лептира. Пандуровић спада у не мно*о насе/ену област

/и&ле"и лии2'', који имају дар да из концизни% мисли црпу очаја-е и

ус%иће-е. Пандуровић, и -ему сродни песници, то су /уди бо*ати #ивотом имисленоћу. !обри емпиричари, па онда добри теоретичари. Мисао Симе

Пандуровића, када *од је најбо/а, прола је емпирику, постала теоретска мисао,

аутентична мисао. @им путем, најте#им путем, долази Пандуровић до аутентични%

своји% песимизама и очаја-а, у чијој основи не ле#и романтика осећаја, не*о мисао,

истина. Песма о којој је реч, а у којој #елимо истаћи једну аутентичну мисао, носи

наслов „Поте&“. Hлавну мисао ту чини сти%1 „Fи;и-е"' "е&е<'њ' !и$'“. E први

ма% се чини да тај сти%1 $Tи*ијена несећа-а вида& није ду*о до варијанта сти%а1

„Ви$и/7 "е/' &#!ее"и ле2и“. Fзмеу то*а дво*а разапела се да/има.

Немар, то је једно неодреено пси%олоко ста-е, >изички и дуевни замор саиспрекиданим рези*нацијама. Сама реч немар непрецизна је ло*ички и

незадово/авајућа естетски. Несећање, меутим, ди*ао је Пандуровић до једне

одреености чисто мислено* ран*а. 7е само да & несећањем "и-е и&то!ет'" немар7

"е;о "и за&орав "и-е &о$"и и &и"о"и/ несећању @ У :ело- то- 4е&/и о

несећању "е/' е2и за&оравU аборав, то је дар природе човеку1 кроз спава-е и

снива-е, или кроз природно слаб/е-е и бриса-е они% података у свести и моз*у

који мо*у, и мо#да треба, да се бриу. Несећање -е 2о!ео! и#/7 ње;о!'

/ето$', ветина да се #ивот #иви са изостав/а-ем битни% делова у ре*истру

оно*а то је било, и јесте, и остаје. Sовек, велики такмац о*у, наао је себи методу

да сам себи дарује заборав1 $Hледам да се све*а ма-е сећам&. )мпирија природно*заборав/а-а заме-ује се истеоретисаним уме-ем заборав/а-а и -е*овим

дејствима. Раз*лаено песимистичка, *орка, и тобо#е не%умана поезија

Пандуровићева, о$ 2о!е2"и -е еле/е"'т' 'о ето о-'.

7есећа-ем затрпавамо то у савести заправо не мо#емо да заборавимо. @а мисао и

та истина потресне су од тачности и човечне оптости. 8о несећа-е није не*овао, и

не не*ује сталноU <д примитивца до интелектуалца, од деце до стараца, од

D5



развратника до аскета нема #ивота који би постојао без оне методе. F као то је

метода несећа-а опте човечна, тако је опте човечно да ћутимо над својим

несећа-има и $*леда-има&. Меутим, .е/'ло &'! теет и!от' !#2е и "о&и

2о!е & 4о/о<# "е&е<'њ'U Сву своју судбину од о*а, и од сво*а карактера. E

%и/аду варијација човек је израдио методу несећа-а, и користи се -оме, и ћути.

7ије ћутао Сима Пандуровић. 'иги(ена, та доста банална реч болница, лекара, и

друтвени% стваралаца, и та је реч на своме месту као допуна истини. Јер, нити је

несећа-е природан човечји дар, нити нека освојена племенита моћ, нити некамилост од*оре. 7е*о је метода, ве#ба, про>илакса, чува-е, бе#а-е, %и*ијена.

Пандуровићава поема $Потрес& човечна је песма и класична је песма. +ли је човек

пронаао %и*ијену несећа-а, и не сећа се оно*а то не мо#е да заборави.

CОРАН GАВРИDОВИЋ – СИМА ПАНДУРОВИЋ7 ИCВАН ИС*ОРИСК РАВНИ

E уводу смо на*овестили та се подразумева под историјском равни, односно -еним

повринама? она означава читав сплет и објективни%, историјски% околности, али не

само -и% већ и %те-а, укуса и стила #ивота епо%е који се плете по поврини. Сима

Пандуровић је један од они% песника који су најм/е припадали овом повринском

слоју B то никако не значи да историјска раван на -и% није веома сна#но утицала.

@о је било песнитво које је значило 4о$#ет' Р'и<е!о; #&ло!"о "'!'"о;

4е&и/и/'7 &'/о "'т"о 4о$#.%е"о; и $о!е$е"о; $о '-' # "'Aе/

4е&"иAт!#. Јер оно то је код Ракића изазивало тако карактеристични др%тај, па *а

покаткад доводило и до отворености која му је иначе била страна, код Пандуровића

је из*ледало нето дру*ачије B о" -е от!ое"о и "'/е"о7 &!е&"о7 ело .и &е

2' 4о;'/&и о4е!'о &!ет .ол'7 "е;':и-'7 &/ти и т#%ењ' . +ли и&тои-&'

'!'" коју смо условно узели као основу са које ва/а вредновати једно песнитво,

није била сазрела за ту врсту не*ације #ивота, за такав однос и према -ој самој.

<туда је Пандуровић био не само мало популаран, не*о песник у некој врсти сенке.

8од Пандуровића, ло;и' и -'&"о<' #!е 4ете#, чак и кад пева о лудилу? -е*ова

дивна песма $Светковина&, нема у себи ниче* усијано*, рекло би се чак ни

пренапре*нуто*, па чак ни са-арско*, иако је сва једна велика %имна екстази,

бекству од #ивота, окрета-е леа стварности. @име је он само до крај-и%

консеквенци довео унутра-у ло*ику нае модерне, тако то је, усавравајући

израз, укротио емоцију. @ребало је да се појави !ис, па да се један од основни%

за%тева нае* тада-е* песнитва B јасност B напусти и превазие. 9аним/иво је

при том уочити да је Сима Пандуровић "'-'&л#"и-и Aто &е 4о-'!ио 4е&"и

Ди&о!' о!'? он је био -е*ов "'-и"ти/"и-и 4е&"и2и $#;, он *а је у водио у свет

поезије, па у свет смрти, свет не*ације #ивота. Разлика је била у томе то јеПандуровић ову не*ацију, понира-е у анти=#ивот исказивао бритким, јасним

сти%овима, док је !ис пловио по свету снова, замениви јаву сном. @ако је /оти!

.ол'7 Cл'7 &!'<е"о; # "'-/о$е"и-е/ &/и&л# те е2и, код Симе Пандуровића

добио свој најпунији израз, иако је био присутан у наој поезији то* времена.

После рата, Пандуровић је писао вие критику и теорију поезије не*о саму поезију.

9аним/иво1 песник које* је Скерлић про*ласио B у свом познатом напору да српску

D3



поезију сачува емоционално и интелектуално здравом B за болесно* и декадентно*

песника труле#и, 4о''о &е # ити:и 'о о"е!'ти!'" ити2'?

конзервативан зато то је био одлучно против свако* експеримента, свако* лута-а,

и сваке дрскости ду%а и открића. @о нам и даје за право да *а про*ласимо B све

мислећи на Посмртне почасти B за 4е&"и' о-и -е .ио !'" и&тои-&е '!"и,

односно ван -ени% поврински% слојева. <н, најцр-и песимист у српској поезији,

4'!и .о$лео!&и "е;'то и!от"и !е$"о&ти, он, који се тиме уда/ио од

историјске равни, касније је у теорији, падао у некакве наивне, емотивистичкепредставе које са -е*овим поетским искуством имају мало веза. Јер, у свакој

песимистичкој поезији, па и у Посмртним почастима има и те како осећа-а вие*

реда B от#Bе"о&ти7 4ол'"о&ти7 "е&'!Aе"о&ти о-е &# $#.%е о$ 4ол'"о;

"е'$о!о%&т!'7 и $и# &е $о и"телет#'л"о; &т'!', до песничко* уобличава-а

једно* односа према свету, и #ивоту. F не само то, кроз Посмртне почасти навире

свест о несаврености #ивота, потреба да се тој несаврености учини нека врста

пору*е, антиромантичарски став, исказан не као простест, већ као интелектуална

констатација.

8ад се први пут о*ласио у наем песнитву, први пут се у Србији зачуло поетскоодрица-е, беспотедно и потпуно. @о вие није био Ракићев пркос и -е*ова вера у

#ивот и у младост, упркос боловима. @о није била ни !учићева визија света у име

лепоте? П'"$#о!и< -е .ио ';оли<е"о7 ;ото!о &#о!о от!ое" # &!о-о-

"е;':и-и. Cе*ово увере-е о сопственој беди, %ладно мире-е са таквим ста-ем,

задово/ство збо* сопствено* јада, значили су у српској поезији увое-е једно* ново*

система вредности, која би се мо*ла окарактерисати као нека врста :и"и2"е

&#/о"о&ти. По томе се он мо#е највие и сматрати за неку врсту бодлеровца у

наој поезији. 8ад су се појавиле, Посмртне почасти до#ивеле су *орку судбину B као

нето касније !исову, само ипак за једну нијансу бла#е, Сели< -е и о!# .и#

4е&'/' оAто о&#$ио. Скерлићевом витализму који је био нека врста најдуб/е*израза историјски% околности, -е*овом стра%у од декаденције, најма-е је мо*ла да

се допадне к-и*а младо* песника који је тако безобзирно би песимист, и тако

потпуно на страни зла, ноћи и смрти. Скерлић, који је већ Ракићу замерао песимизам

и $речите клетве #ивота&, морао је да се обори и на Пандуровића, према коме је

Ракић био прави симбол здрав/а и оптимизма. Пандуровић је данас саврено јасан,

чист, унутра-е си*уран песник, си*урна односа према свету мотива и си*урна

израза, а у оно време, судар измеу -е*а и највеће* критичара добијао је мно*о ире

размере не*о то би имао обичан к-и#евни неспоразум. Скерлић то уосталом није

ни крио? за -е*а, Пандуровићева к-и*а је била B опет из једно* слоја историјске

равни B &и/.ол теAо; о.о%ењ'.

$Млади наратај& кренуо је, према Скерлићу, опасним путем неверице, сум-е и

не*ације и то ба у време кад је зем/а прикуп/ала све сна*е за велике историјске

обрачуне. Eплаен од свако* одудара-а од историјски% задатака који су му се, с

правом, чинили битним, Скерлић је одма% реа*овао на Пандуровићеву помиреност са

злом1 $+ко ко има илузије у #ивоту или ако је наао начина да се разумно помири с

-име, тај нека не чита сти%ове Симе Пандуровића. Песник Посмртних почасти је

R4



самртно #алостан, као човек који је мно*о #ивео и ко*а је #ивот у свему обмануо,

или као човек од зла бо*а рави% #иваца који се у #ивоту осећа као онај одерани

јарац из народни% песама, у јеловом *ра-у&. @о је била пролазна, !'"е&тети2'

т'2' Сели<е!о; "'4'$'. @амну Пандуровићеву #е/у, да се ослободи спона са

светом, и до чисто* сна утоне у срећу и /убав, Скерлић је назвао $дуевним

прелазом из неурастеније у неуропатију, &' лите'т#е "' ли"и#&.

Смемо ли зак/учити да је Скерлић био, кад се поезије песимизма и не*ира-а тицало,"'-$#.%и и' о"о;' Aто &е "'и!'/о и&тои-&о/ '!"иV Јер Пандуровићева

$Светковина&, једна од ретки% /убавни% визија у наој поезији, била је све дру*о

само не песнитво које својим значе-ем слави и позива на безум/е. F опет је

историјска раван, као то смо већ вие пута имали прилике да видимо, услов/авала

Скерлићеве олујне нападе. Па ипак је Пандуровић проао бо/е не*о !ис, јер је

песник !топљених д"#а открио у поезији свет снова и %алуцинација, слут-и и

ирационално*, то је јо ма-е по*одовало Скерлићу који је у име једне дру*е,

објективне рационалности за%тевао од поезије да директно припада основним

идеалима сво* доба. Пандуровић је 4е&"и л'$"о<е7 &т!''л': о-и оти &!о-#

е/о:и-#7 и&4о%'!'-#<и -е 'о 4о/'ло ио"и2'" о$"о& 4е/' $о.# и&т!'"о&ти. 7аа поезија пре Симе Пандуровића једва да познаје иронију? па и кад

је било, она је вие %умор не*о права иронија, нарочито ако се радило о односу

према #ивоту или према смрти? то је јо један $о' П'"$#о!и<е!о;

'"тио/'"ти/'7 -е ње;о!' ио"и-' &#4от"' -е о"о- о-# &# о/'"ти2'и

4ол'/о!'ли. <но то се мо#е назвати -е*овом рационалноћу, то је несум-ив

утисак да су све -е*ове емоције прочићене кроз интелект. Сама структура

до#ив/аја емоција ле#и иза јасно распореени% појмова, слика и сти%ова, мало* је

интензитета, смрзнута је и онда кад је изра#ена у звучним и теким мета>орама.

8ао и код -е*ови% велики% учите/а, Cло &е #$!о&т#2'!'ло и #/"о'!'ло

ирећи се, као лепеза, на неколико битни% човекови% односа са светом1

2" "' %#.'! пре све*а која је пропраћена за*робним темама и муклим акордима

смрти?6" "' $#Aт!о, које је Пандуровић *орко одбацивао у неколико *отово

про*рамски% песама као то је $Ми по милости бо#јој деца ово* столећа&?W" "' и!от, који се врло често показује као двосмислено дру*ова-е са смрћу.

<пте 9ло је постајало конкретан, стваран песников свет у коме је и остваривао

своју највиу меру. F то се 9ло, *ранајући се кроз ова три битна /удска односа,

мисаона и емоционална, показало као основна вредност Пандуровићева песнитва.

+ како поезија није унутра-е ло*ичан и стро*о рационалан систем, то се иПандуровићево Cло #!е "'--'2е7 'о '"тите'7 и&4о%'!'ло #4'!о т'/о ;$е &е

и!от "'-!иAе и 4от!B#-е – # %#.'!"о- 4оеи-и, која је за нае* песника

најпо*одније тле за сусрет са пропада-ем и пролазноћу. убав за -е*а није светао

тренутак радости, из*леда да она никад и "е 4о&то-и # &'$'Aњо&ти, већ се

до#ив/ава као нето то је било и пропало, или ће тек бити и B опет пропасти.

Пандуровић је ретко признавао стварно, непосредно постоја-е /убави, јер је она

смрт за сада-ост и на*оветај смрти за будућност. <н је у свом отвореном

R2



одбацива-у сада-ости, #!е "';ињ'о ' 4оAло&ти7 'ли "е т'$и:ио"'л"о-

4оAло&ти7 "е и&тои-&и/ /ито!и/' о-и &# .или т'о 4и&#т"и # ње;о!о

$о.'7 !е< 4оAло&ти 'о $е5и"ити!"о/ '-# -е$"о; и!от', као нечему то је

непоправ/иво и бесповратно нестало али представ/а једини смисао и једину лепоту

#ивота. Посмртне почасти и нису дру*о до за*робни мар B песник је на свој %ладан

начин волео мотиве и осећа-а који су му задавали бол.

+ко је одлер умео, друкчије и отрије од Пандуровића, да оствари потпуниконтраст измеу све#е и насмејане лепоте и >изички% тру/е-а, на је песник

*отово исто тако &т'&"о '.и-'о о/'"ти2'&' &'њ'ењ'7 ил#и-е о %#.'!и

и &/ти. Fстина те/' &/ти је била честа и код романтичара, разуме се. + код

-е*ови% савременика, код ови% песника који су се опирали историјској равни, она је

била једна нова вредност и представ/ала нови однос1

2" тако је код Ракића била не појава која би изазивала уздиса-е и сузе, као то је

то често било у наи% романтичара, већ један $#.ои7 &!е&"и &т'?6" код !учића, видећемо, смрт је /ет'5ии2и 4и":и4 којем се мо#е

прилазити са различити% тачака *ледита али која ће добити и космичке

размере?W" код Симе Пандуровића она није ни космички принцип, ни стра%, ни

романтичарска јадиковка, већ се претвара у теку, тврди% обриса слику, у

сти%ове који имају нече* опоро* у својој музикалности и језичкој конструкцији.

Јер да/е се од те тврдине, од ти% јасни% и прецизни% слика о смрти није мо*ло

ићи B једино у сновие-а и %алуцинације, у свет визија и ирационално* које ће

врло брзо открити !ис. Пандуровић се није устручавао, као то није ни #елео,

да смрт преведе у симбол? она је за -е*а била ;о'7 "е#/ит"' 2иње"и:'

и!от'.

Сима Пандуровић "и-е &'/о :"и7 ';о."и 4е&"и &/ти7 "ити -е $о '-' о&т'о;о.' %#.'!и. +ко се песимизам и врло особен интелектуални однос према

#ивотним појавама, затвореност, беспотедност, нека врста ни%илизма B ако се све

то мо#е узети за поетске и мисаоне елементе који су тако дубоко означавали -е*ово

песнитво и став/али *а у посебан поло#ај, онда онај дру*и вид -е*ова песнитва

B страснији, емотивнији, радоснији, не доноси *отово нита ново и значајно. Сима

Пандуровић је !елии 4е&"и л'$"о; т'"&4о"о!'њ' &/ти, меутим, кад се

/убав појави као активни #ивотни принцип, онда Пандуровић не одудара од оно*а

то ми зовемо историјском равни, већ почи-е да бива "е' !&т' е4и;о"' Р'и<#

или Д#2и<#. 8ао да му је историјска судбина доделила да свој значај у српској

поезији плати иск/учиво болом и одрица-ем, поетским изразом који се најдуб/епри/уб/ивао уз такво ста-е ду%а. Sим би постајао узбуен, предан, топао, чим би

кроз -е*ову /убав или кроз -е*ову визију прострујала здрава, #ивотна че#-а, он би

заостајао за већ оствареним !учићевим а нарочито Ракићевим мотивима.

Пандуровић, поред песама које *а одвајају зато то је мисаонији од остали%, има

4о$о.' .о- &тио!' 4о&!е<е" $#Aт!# и от'H.и"и. 8ао родо/убиви песник, он

је испевао неколико добри% песама, али су те песме биле у оној равни у којој се тада

R6



уопте певало о родо/уб/у или је бар то родо/уб/е певала -е*ова *енерација.

Fсто тако, неколико -е*ови% социјални% песама, отри% пору*а друтву у којем

#иви, нису у ствари излазиле ван оквира историјске равни, односно биле су пре

критика не*о поезија, пре пам>лет не*оли сти%. Fз ти% садр#ина и значе-а и веје

сва туробна лепота -е*ова сти%а? >ормално и језички посматран, он чак и не доноси

нето ново, јер се креће у*лавном у оквирима Ракићеве и !учићеве >орме. ећ је

Скерлић тачно запазио извесне слабости Пандуровићеве поезије, и то оне које су

проистицале вие из неко* немара према језичкој и поетској конструкцији, не*оли извредности значе-а које је та поезија носила. Fстина, Скерлић и овде није до краја

осетио да је та „'/о"о -е$"оли'“ !е&и5и':и-'7 # &т!'и7 !ло "'/е"' B

све се мо#е пребацити Сими Пандуровићу у по*леду -е*ове небри*е за >орму, само

не то да он није знао песнички занат. Мо#да се та небри*а, у ствари, појав/ивала

само у оним песмама које нису биле ни прави израз -е*ова стваралатва. Eосталом,

та једноликост, та мирна и уздр#ана врси>икација су само доказ вие да имамо

посла са песником који је сводио свој израз, о&ио/'Aи!'о &лие7 &#'!'о

/ет'5о#7 &'/о $' .и Aто -'2е и $#.%е $оAл' $о и''-' ње;о!' о&"о!"'

и$е-' 4е&/е.

Мо#да нико бо/е од И&и$ое Се#ли< није осетио ову особеност Пандуровићева

песнитва те разлике које деле Пандуровића од -е*ови% савременика1 $Пандуровић

спада у не мно*о наста-ену област мислени% лиричара&. Јер, ако су код Ракића B

једино* нае* песника с којим Пандуровић има неки% додира и сличности B мисаони,

значе-ски елементи, толико %ва/ени и уздизани, представ/али у сутини један

ма-е ва#ан део -е*ове лирике, код Пандуровића оно су били заиста основни.

Cе*ово о4и'ње #.#Bе"о&ти 4о'и!'ло -е $' -е ' ње;' 4о.ле/

е;и&те":и-е7 4о.ле/ и!от' и &/ти /и&'о" 4о.ле/, а не проблем *ласно* и

узбуено* реа*ова-а. 8ао да су те -е*ове не*ације, или та -е*ова %ладна

равнодуност према >еноменима који, иначе, у романтичарски интонираној наојпоезији, покаткад изазивају *розу, биле у извесном смислу тоталне? тиме се он

највие и уда/ава од историјске равни сво*а времена B јер, околности, историјске,

па значи и пси%олоке, нису биле такве да су омо*ућавале лако комуницира-е са

Пандуровићевим темама, нити прима-е и разумева-е -е*ова песнитва. 0ивот је

за Пандуровића, опет на -е*ов миран и смрзнут начин, рав и мука ду%у, /удско је

друтво бесповратно раво устројено B то је она "е;':и-' о-' -е !ео!'т"о и

"'-!иAе #$'%'!'л' П'"$#о!и<' о$ &!о;' $о.'.

Пандуровић је у историји нае* песнитва песник који је о&т!'ио &!о-е о&"о!"е

!е$"о&ти о"$' '$ &е &#4от&т'!%'о и&тои-&о- '!"и. Према томе, -е*а нетреба тра#ити као родо/убиво* и социјално* песника, већ само као "о&ио:' -е$"о;

"о!о; 4е&"и2о; &!ет'. @ај свет је код -е*а покаткад бивао мален, или бар чврсто

уоквирен у своје сопствене оквире, али, кад је био до краја изра#ен, он је наој

поезији дао неколико песама изванредне лепоте и пре*рт сти%ова који су у себи

носили истину, ту*у и вредност поетско* наличја #ивота и историјске равни. Постоји

једна -е*ова песма у којој се ова везаност за наличје и усам/еност дивно оцртавају,

а ;о' и /#2"' от#Bе"о&т постаје одма% вид/ива и разум/ива. Пандуровић ју је

RW



назвао $@амница&, ба као и !ис, као то и Ракић има песму $Мисао&. Сва тројица су

се таквим песмама супротстав/али историјској равни и откривали сутину сво*

става према свету, и поезији. @ако је Ракић прокли-ао *рцајући, !ис ти%о плакао

мирећи се, а само је Сима Пандуровић, у својој сопственој тамници, /и'" и "'

;ото!о "е''!' 4е!е'" "'2и" '$о!о%'". !акле, Пандуровић је постизао

уметничке вр%унце у некој у себи измиреној не*ацији и у свесном односу према

#ивоту и проблемима е*зистенције.

Fстина, кратка је историја нае* песнитва да бисмо мо*ли откривати претке Сими

Пандуровићу. Eосталом, такав би посао био по свој прилици узалудан, као то би

теко било откривати и -е*ове потомке. +ли је несум-ива чи-еница да је једна

песимистичка поезија као вредност, као уметнички израз, родила у доба које је било

директно супротно таквом једном односу. $Песма YПотресZ човечна је песма и

класична је песма&, рекла је Fсидора Секулић. F као мно*о пута била је у праву B

тако савладати бол, тако се над -им уздићи мо*ли су само велики класичари. !а је

само -у написао, Пандуровић би остао у наој поезији као песник који је %аотични,

нејасни и /удско=топли свет мука, исклесао у мраморну статуу, мирни%, саврено

јасни%, дубоко симболични%, али, у исти ма%, неравни% облика. Пандуровић је биопесник привидно* бекства, ори*иналан и потпун, само то то бекство из историјске

равни, и из неки% #/ебова нае поезије, има сво* пуно* оправда-а зато то је

добило и своју суморну, *орку лепоту од најте#е врсте B ле4от# &'/о<е. @о су били

-е*ови највии домети. E осталим песмама сличне инспирације, Пандуровић никада

није дости*ао висину ове синтезе. Пандуровић "и-е 4о.е;'о и и&тои-&е '!"и7

!е< &е и ње #ло"ио? отуда је -е*ова самоћа тако изразита, а поезија тако високо

уметнички вредна, кад ту самоћу потпуно и до краја исказује.

МИОДРАG ПАВDОВИЋ – „СВ*КОВИНА“ СИМ ПАНДУРОВИЋА

$Светковина& има тон %имне у којој се обрћу индекси вредности. !акле, она има''те '"тии/"е и, *ледано у целини, даје #ти&' .'л'$е. Eколико је

посматрамо као баладу, она је двосмислена до пародије1 састоји се од два паралелна

тона који се узајамно оспоравају1

2" један тон су $#Aт!о и &!ет $'!о; '#/', с оне стране болничко* зида,

свет који је нормалан, али ван среће и дубине сазна-а?6" и дру*и B 4' '%#.%е"и # .ол"и:и ' #/о.ол"е, који зна *де је, али то

до#ив/ава као открове-е среће насупрот #ивоту који су водили до тада.

<днос узајамно* неразумева-а, пародира-а и са#а/е-а веома је сло#ен.

Пандуровић је *ајио $и&#и!"# и и&4о!е$"# лии# "е4о&е$"о;

&'о4Aт'!'њ' и т'2"о; 5о/#ли&'њ' &!о-и /и&ли7 или о:т'!'њ' оA/'"и

;о.%'"&и &ли', па му је и облик баладе до тада био стран. Први сти% ($Сили

смо с ума у сјајан дан&" има ''те ото!ењ' B сила#е-е с ума упућује у једно

вие и де>инитивније сазна-е од које* све почи-е да блети, тако да сам б/есак

сме себе да назове сила#е-ем са ума, а да не ризикује буквалност. E високом зама%у

поетске дикције открове-е се настав/а у светковину, проду#ује у слав/е-е ново*

R:



места то *а је /убавни пар у свету стекао. Свака &!ето!и"' -е от:е4%е"' о$

ит/' &!'о$"е!и:е, од ло*ике корисности и умености, али овде реч

$отцеп/е-е& има дуб/и, драматичнији смисао ($F светковасмо отцеп/е-е то [ од

мука, сум-е, времена&" и враћа нас на почетни исказ ($Сили смо с ума&", који би

мо*ао бити само и4е.ол' '$о&ти. <ва прва секстина јесте секстина у којој се

*овори о домаава-у идеала и вр%овном заносу у коме се спаја /убавно и

интелектуално са патетиком исце/е-а, зараста-а рана, спасава-е од те*оба ово*а

света.

!ру*а сектина доноси $'/'ти2"о &#4о&т'!%"е еле/е"те "'т#'ли/'. <ни

делују збу-ујуће и бизарно, и потврују дословност изјаве о сила#е-у с ума.

олница се споми-е два пута (у дру*ој и послед-ој B седмој" секстини, *де постаје

јо конкретнија и оправданија. @а два места стварају 4ол'и':и-# "'4ето&ти

и/еB# "'т#'ли/' и и$е'ли/' која, час из*леда премостива, час неповратно

раздвојена. Пандуровић је и у ранијим песмама имао елементе натурализма, али то је

био традиционални натурализам *роб/а, мртваца, присутан и у >олклору и драми.

<но то окира у овој песми јесте чи-еница да ли&и &#.-е'т о!$е 4и!'т'

.ол"и:# и .оле&т 'о &!о-е о4е$е%ење, он је &е<'" Aто ;' .ол"и2и и$$ели о$ о&т'ло; &!ет'. Своје присуство у болници /убавни пар с%вата као

открове-е лепоте и као једно коначно ста-е које се неће вие ме-ати, а .ел' .о-'

.ол"и:е и .ол"и2и оA#%' 4о&т'-е &!етло&т о'ењ', светлост болнице је

светлост модерно* раја у којем је доло до обрачуна са про>аним светом

свакодневице и /удско* друтва.

Пандуровић иначе пева о повлаче-у у себе, повлаче-у из света, о одваја-у,

разочара-у, рези*нацији, о безнау у #ивоту. Cе*ово је настројство 4о!л'2ење7

е;е&и-'7 &'њ'ење о 4оAло&ти7 о &/ти7 о #'л#$"о&ти &!е;'7 о о$&#т&т!#

/оти!' ' 'ти!"о #2еA<е # и!от# и то се декларисало као 4е&и/и'/ и

"иили'/. Пандуровићев песимизам је био неспоран и доследан, и као такав није

мо*ао бити основа за велико песничко дело. Cе*ов песнички став је и"то!еи-', а

тај став је био ре*ресиван, изра#авао је *ае-е на облике свакодневно* #ивота и

везивао се у аутодеструктивним визијама за >изичке аспекте човечанске смрти.

$Светковина& је велика и значајна песма јер "'л'и "о!и 4#т е;е&и-е B она уки$'

&т' о$ $#о!"о; 4ое/е<'-', ири домен поетично*, једну зем/у сенки и у#аса

претвара у зем/у повратка и налази стару %армонију. Сил'' & #/' "' 4о2ет#

4е&/е &#;еи&'" -е 'о е&т'' B дан открива-а велики% простора за којима смо

чезнули, по свој прилици ради се о некој врсти /убавно* избезум/е-а и у кру*у ти%

асоцијација израз $сили смо с ума& не вреа B -е*ова двосмисленост даје заправоте#ину заносном открове-у и вие од половине песме сто*а се чита као %#.'!"'

4е&/'.

Сти%ови1 $Јер ми смо давно...[ искидали конце то нас ве#у [ за простор, време..&

су*ериу да се ради заправо о /убавницима који су у смрти нали заједничку срећу,

али заправо ова слика има вие значај %иперболе која треба да утиче на

далекосе#ност ово* /убавно* заноса, односно на -е*ову димензију која превазилази

појмовне мо*ућности човека. !воје за/уб/ени% у трену вр%унске среће превазилазеR;



не само друтвени оквир не*о и материјални космос. 7а*лааване симболе срца ($+

наи% срца један исти звук&", пребацива-е те#ита #ивота на осећајну раван,

такое мо#е бити к/уч за разумева-е двапут понов/ене %имничко=реторске >и*уре

$сили смо с ума&1 она мо#е да значи напута-е #ивота, ума пуно* сум-и,

стреп-и, нереени% за*онетки и стра%ова од *робни% и за*робни% привие-а1 сили

смо с ума \ предали смо се срцу и -е*овој топлини.

!ру*а особина која ову песму следи казује осећа-а различита или супротна од/убавни%. 7аиме, ту песник *овори о о$"о&# %#.'!"о; 4'' 4е/' $#;и/'7 о

-'# и #$'%е"о&ти "'&т'ли и/еB# њи и ооли"е7 $#Aт!'. @ренутак идеалне

среће добија свој реални, местимично натуралистички оквир и противте#у, буде се и

успомене на пат-е у овом #ивоту пре велико* до*ааја B силаска с ума. E дру*ој

стро>и присуство дру*и% /уди постаје сасвим очи*ледно и одреено. елика

%#.'!"' и$ил' 4'о$и' &е већ самим тим то се став/а у реални оквир, и то

болнички, *де се з*рнула маса света и посматра и% с неразумева-ем B ни највеће

повлаче-е од света, лудило, није мо*ло остати без публике. „С!ето!и"'“

4и'#-е о$"о& и/еB# '4&ол#ти':и-е %#.'!и и '$и'л"е о$!о-е"о&ти о$

$#Aт!' B они постају као експлицитна критика друтва, некада толико радикалнада се и итие $#Aт!' 4ет!'' # ити# $#Aт!е"о&ти. 7о, то је 4е&"и2'

и4е.оли':и-', али и не >ормулисани >илозо>ски или политички став. !о пред

крај песме песнички ставови теку у јакој антитези која мо#е само да се појачава, и не

даје никакве на*оветаје сусрета, промене меусобно* односа. Послед-и сти% ($HлеU

<чима им трепти роса нема&" је изненае-е B у очима посматрача су сузе, о"и

%#.'!"ие 'ле #/е&то $' и/ &е $и!е, али и осећа-а за/уб/ени% постају

двозначна.

*е/' %#.'!и и те/' от:е4%е"о&ти о$ $#Aт!' &#&ти# &е и и-е$"'2#-# #

4о&ле$ње/ &ти#7 'о Aто &# '-е$"и2е # 4!о/. Сузе враћају у област емоција,

и баријера неопте-а измеу /убавника и друтва је делимично превазиена, и

јав/а се блискост измеу посматрача и посматрани%, као да је пита-у драмска

катарза. $Светковина& у себи садр#и и еле/е"те /оти!' /т!е $';е. Eместо да

сматрамо да је лудило увертира у смрт, мо#емо рећи да је ба у случају

Пандуровићеве поезије, у којој је тема умира-а и смрти толико честа, те/' л#$ил'

'4'!о о"' Aто #/т!%е"о&т 4о.и-' и "'л'и 4ол' ' !иAи/ $#Aе!"и/

е"е;и-'/' и оти!'њ# ле4оте. Iудило би имало двојаку и двосмислену >ункцију

B ако полазимо од здрав/а и #ивота, оно нас $е;'$и' и !о$и ' '''њ# и

&/ти, али, ако се полази од основице смрти и уните-а, онда је она један покрет

навие, !елии 4о.о- ' &!етло&ти и !иAи о.ли и!от'. $Светковина& је збо*то*а, заправо, о4ти/и&ти2"' и лео!ит' 4е&/'.

E порее-у са ти%ом рези*нираном повученоћу Пандуровићевом, о$ле -е

!#2'"7 ';е&и!'" и "'4'$' &!о-е !е/е и ооли"#, док се П'"$#о!и< &е

еи;"и'"о 4о!л'2и, без борбе. 8од Пандуровића нема рекоструиса-а естетско*

идеала и рели*ијски% узора као код одлера. Песма се у складу са ни%илистичком

опутеноћу не не*ује посебно, враћа се на природну, конверзациону дикцију, не

тра#и се лепота речи, ни украси песнички% слика, *раматика се занемарује уRD



спонтаности песничко* казива-а и музиции препутеној интуицији и случају.

П'"$#о!и< и/' о"олио $о$и"и т'2'' &' о$лео/ олио -е о$ле

#о4Aте #ти:'о "' &4&# 4оеи-#.

Пандуровићева поезија доводи се у везу са "е/'2и/ е&4е&ио"и/о/. <псесивно

бав/е-е те/о/ &/ти, до екстрема доведен ;'$&и и /о$е"и 4е&и/и'/, сав

окренут и осло-ен на димензију космичности B све су то заједничке црте измеу

Пандуровића и европско* песничко* експресионизма. @ема смрти, односно мртваца,опседала је експресионисте, док је код одлера само на*оветена. )кспресионисти

сви редом изналазе неочекиване слике, напре#у визуелну има*инацију до крај-и%

*раница, док код Пандуровића нема те има*инативне пренадра#ености B он је веран

свом основном емотивном току, /и&'о "' &/т ње;' "е4еи$"о о&ло.'B' о$

о.'!е'7 $е'";'#-е7 '&и$' /# и!от"# $ел'т"о&т и &/'њ#-е е&тет&#

'/.и:и-#. Са експресионистима *а везују ње;о!е '4о'ли4ти2"е 4о-е:и-е

($Пред послед-им данима&, $Jвеће ово* пролећа&, $Сумрачне те#-е&".

Песимизам је у српској к-и#евности с почетка 64. века био доста распростра-ен

(ладислав Петковић !ис, е/ко Милићевић, Милан Ракић, Милутин Eскоковић" и био

је, ако не израз или одраз друтвени% прилика, а оно у складу с -има. Песимизам се

односио ба на видове просперитета *раанско* друтва које је имало све ма-у

потребу за уметником и интелектуалцем %уманистичке >ормације. @ренуци обнове

националноослободилачки% задатака (2326" мо*ли су призвати код наи% песника

ностал*ичну наду и сећа-е на привиле*овани значај песника у првој половини 23.

века, када је једном релативно нераслојеном друтву био потребан бард

национално* ослобое-а. @ако се и мо#е објаснити да су 4е&"и:и 4е&и/и&ти

4о&т'ли о$-е$"о/ !'те"и 4'тиот&и 4е&"и:и.

МИРОСDАВ GРИЋ – ПСНИ*ВО СИМ ПАНДУРОВИЋА ИC ДАНА+ ПРСПК*ИВ

8ада су се 2345. *одине појавиле Пандуровићеве Посмртне почасти, Скерлић се

о*ласио својом неумо/ивом критиком1 $Ми смо се већ навикли да сретамо наслове

који као да су преписани са над*робни% споменика&. 9аиста, Посмртне почасти

остав/ају на читаоце бунован утисак нече* врло теко* и врло мучно*, 'о $' -е

:ел# "о< 4о!ео '- /т!':'. Посмртне почасти чине дуевни прелаз из

неурастеније у неуропатију, са литературе на клинику. Пандуровић и !ис доносе

новине у нау поезију, они су 4!и &т#4'њ .#"о; /о$е"о; '!о-' &4&е4оеи-е # ?0@ !е#. Пе&и/и'/ 'о &т'! или $#Aе!"о &т'ње "и-е .ио "е4о"'т

&4&о/ 4е&"иAт!# 4е П'"$#о!и<'. Са дру*е стране, једанаестерци и

дванаестерци већ су биле усвојене метричке >орме код Јована !учића и Милана

Ракића, док су ре>лексивност, родо/уб/е, /убавна емотивност, пејза# као ста-е

дуе, све је то у поезији већ постојало.

RR



Fстинска новост Пандуровићеве поезије била је те#-а ка надразумским,

ванразумским зонама бића, увере-е да природу човека не мо*у обу%ватити

здраворазумске >ормуле. Sовек јесте и бива инструмент радикални% навика, потреба

и покрета ор*анизма, али дубоко у -е*овој природи #иве велике космичке те#-е,

неизмерне неса*ласности са поретком света и #ивота. Sовек није само оно то

поуздано знамо о -ему, већ и оно то тек треба истра#ивати, учинити вид/ивим на

степену свести. Песимизам Пандуровићев нимало није *лума, имитација и помодност,

он је $о/и"'"т'" и!от"и &т'! # $#Aт!#, али се и у -е*овим песмама стално јав/а очаја-е над #ивотом и -е*овим облицима. Сима Пандуровић је 4е&"и 2и-' -е

&!е&т о4&е$"#т' &/<# 'о &!е/о<"о/ &"';о/ # %#$&о/ и!от#. +е;о!е

4е&/е &# о$!иAе ли2"е да би се свеле на израз заједничко* става читаве

*енерације песника. Fначе, дубоко осећа-е које је исказао у својим песмама јесте

специ>ично пандуровићевски тимун* и специ>ичан тон. +е;о! 4е&и/и'/ # то/

&/и&л# "и-е '4&ол#т'", јер би апсолутни песимизам водио тоталном ћута-у.

Пандуровић је 4е&и/и&т &'/о # о!и# /иоо&/о&'7 2о!ео!о; и!от' "'

е/%и7 'ли "е и /'оо&/о&'. E својој те#-и за бо/им и лепим он заступа неку

врсту т'"&:е$е"т"о; о4ти/и/', који мора зрачити из свако* уметничко* дела,

јер ако није тако, онда нита на свету не би имало смисла. <вим ставом сеобја-ава и -е*ова 4'тиот&' 4оеи-'7 -е от'H.и"' 4и4'$' !е2"о&ти7 ' "е

те"#т#.

@о се исто мо#е применити и на -е*ове /убавне песме, у којима он у дра*ој тра#и

сталну и виу лепоту не*о то је чулна, а у чисто мисаоним песмама тај

трансцендентни оптимизам очевидно се налази у -и%овим поентама. Песма

$Светковина& садр#и у себи поменуту тењ# ' "'$&т!'"и/ и"те"итето/

4о&то-'њ' B она не не*ира сав свет и #ивот, већ онај $#ивот ло&. 7а овај начин

4оеи-' Си/е П'"$#о!и<' &ее # .#$#<"о&т, у оне просторе које ће

истра#ивати послератни песници (после Прво* светско* рата". @ако је Пандуровић једним делом своје поезије назначио путеве којима ће кренути српско песнитво.

+кцентујући право песника на 4от4#"# &т!''л'2# &ло.о$#, ук/учујући и

о"ии2е е'л"о&ти (&"о!иBењ') у /удску реалност, у најбо/им песмама,

&-е$ињ#-#<и &!е&т и е/о:и-# # '#те"ти2"и 4оет, овај песник дао је доказе

високе осет/ивости за визионарско, подсвесно, сновидовно.

DИ*РА*УРАI

2" Јован !еретић, $стори(а српске књижевности, ]L^N_ `aab, 9ре-анин, 644R.6" Јован Скерлић, $една %&и'евна зараза, у1 Пис)и и књиге, cc, F! W, ео*рад, 6444.

W" Fсидора Секулић, $една мисао о (едно( песми )име Панд"рови*а +,Потрес-., у1 $з домаћих књижевности, cc, С! ;, ео*рад, 23RR.:" 9оран Hавриловић, )има Панд"рови* / изван истори(с%е равни, у1 *аписи осрпским песни)има, ео*рад, 23RR.;" Миодра* Павловић, $)вет%овина- )име Панд"рови*а0 !се(и о српскимпесни)има, С89, ео*рад, 2336.d...e

R5

5. sima panduroviĆ.docx

Documents