51. predavanje vasovic.senzitivni.motorni.limbicki.sistem

1

SENZITIVNI SISTEMSENZITIVNI SISTEMSENZITIVNI SISTEMMOTORNI SISTEMMOTORNI SISTEMMOTORNI SISTEMLIMBILIMBILIMBIČČČKI SISTEMKI SISTEMKI SISTEM

AutorProf. dr Ljiljana Vasović SENZITIVNI / MOTORNI SISTEMSENZITIVNI SENZITIVNI / MOTORNI / MOTORNI SISTEMSISTEM

1. HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJAAsocijativni korteks velikog mozga je na najvišem

nivou, mišići su na najnižem.

2. MOTORNI ODGOVORI SU USLOVLJENISENZORNIM IMPULSIMA.

3. UČENJE PRIRODE PROMENA I MESTASENZORIMOTORNE KONTROLE

TRI PRINCIPA SENZORIMOTORNIH FUNKCIJATRI PRINCIPA SENZORIMOTORNIH FUNKCIJATRI PRINCIPA SENZORIMOTORNIH FUNKCIJA

OPŠTIMODEL

SENZORI-MOTORNOG

SISTEMA

OPOPŠŠTITIMODELMODEL

SENSENZZORIORI--MOTORNOGMOTORNOG

SISTEMASISTEMA

senzornisenzornineuronneuron

stimulusstimulus reakcijareakcijaefektorefektorInterInter--

neuronneuronreceptorreceptor MotorniMotornineuronneuron

Nervni sistem stimulus i reakcijaNervniNervni sistemsistem stimulus i stimulus i reakcijareakcija SENZORNI SISTEMSENZORNI SISTEMSENZORNI SISTEM

ModalitetiModaliteti senzacijasenzacija

ReceptoriReceptori

SenzorniSenzorni puteviputevi

2

MODALITETI SENZACIJAMODALITETI SENZACIJAMODALITETI SENZACIJA

GeneralnaGeneralna senzacijasenzacija, , SpecijalnaSpecijalna senzacijasenzacija((vidvid, , sluhsluh, equilibrium, , equilibrium, mirismiris, , ukusukus))

EksteroceptivniEksteroceptivni, , InteroceptivniInteroceptivni,, ProprioceptivniProprioceptivnisvesnisvesni ……....nesvesninesvesni……....propriocepcijapropriocepcija

oseoseććajaj pozicijepozicije, , kinestezijekinestezije

DodirDodir, , bolbol, , ttemperaturaemperatura

discriminacijadiscriminacija……....laklak dodirdodirbrzabrza……....sporaspora bolbol

Senzacijeu jednom regionu tela,

ne znače iizvor stimulusa.

Organska bol se običnopropagira na koži.

Organ i kožni region su naistom spinalnom segmentu i

konvergiraju ka istimascendentnim neuronima.

SenzacijeSenzacijeu jednom regionu tela,u jednom regionu tela,

ne znane značče ie iizvor stimulusa.izvor stimulusa.

Organska bol se obiOrganska bol se običčnonopropagira na kopropagira na kožži.i.

Organ i koOrgan i kožžni region ni region su nsu naaistom spinalnom segmentu iistom spinalnom segmentu i

konvergiraju ka istimkonvergiraju ka istimascendentnim neuronima.ascendentnim neuronima.

PROPAGIRANJEBOLA

PROPAGIRANJEPROPAGIRANJEBOLABOLA

TIPOVI PREMA VRSTI DRAŽI

- Mehanoreceptori- Termoreceptori- Hemoreceptori- Fotoreceptori- Nociceptori

TIPOVI PREMA LOKACIJIU TELU

- Interoceptori(visceroceptori)- Eksteroceptori- Proprioceptori

TIPOVI PREMA LOKACIJIU TELU

- Interoceptori(visceroceptori)- Eksteroceptori- Proprioceptori

TIPOVI RECEPTORATIPOVI RECEPTORATIPOVI RECEPTORA POLOŽAJ RECEPTORA U KOŽIPOLOPOLOŽŽAJ AJ RECEPTORA RECEPTORA UU KKOOŽŽII

DLANSKASTRANA

ŠAKE

DLANSKADLANSKASTRANASTRANA

ŠŠAKEAKE

SENZITIVNOST RECEPTORASENZITIVNOSTSENZITIVNOST RECEPTORARECEPTORA

3

Diskriminacija dve tačke: Sposobnost Meissnerovih (taktilnih)telašaca da detektuju istovremenu

stimulaciju dve tačke na koži. Telašca su mnogobrojna i skoro zajednička na jeziku i vrhu prsta.

Diskriminacija dve tačke: Sposobnost Meissnerovih (taktilnih)telašaca da detektuju istovremenu

stimulaciju dve tačke na koži. Telašca su mnogobrojna i skoro zajednička na jeziku i vrhu prsta.

Meissnerova telašcaMeissnerova telaMeissnerova telaššcacaNEURON I (neuron prvog reda, periferni neuron)

NEURON II (neuron drugog reda, centralni neuron)

NEURON III (neuron trećeg reda, kortikalni neuron)

TRI NEURONA SU UKLJUČENA U SOMATOSENZITIVNE PUTEVETRI NEURONA SU UKLJUTRI NEURONA SU UKLJUČČENA U SOMATOSENZITIVNE PUTEVEENA U SOMATOSENZITIVNE PUTEVE

Dendrit je prikopčan na periferni receptor; dendrit prolazikroz spinalni ili kranijalni nerv do sinapse u CNS-u.

Dendrit je prikopDendrit je prikopččan na periferni receptor; dendrit prolazian na periferni receptor; dendrit prolazikroz spinalni ili kranijalni nerv do sinapse u CNSkroz spinalni ili kranijalni nerv do sinapse u CNS--uu..

Tela neurona su u sivoj masi CNS-a, gde se nalaze sinapse sa perifernimneuronom. Aksoni se uvek ukrštaju i “idu" ka talamusu gde grade sinapse.Tela neurona su u sivoj masi CNSTela neurona su u sivoj masi CNS--a, gde se nalaze sinapse saa, gde se nalaze sinapse sa perifernimperifernimneuronom. Aksoni se uvek ukrneuronom. Aksoni se uvek ukršštaju i taju i ““iduidu"" ka talamusu gde grade sinapse.ka talamusu gde grade sinapse.

Tela neurona su u jedrima talamusa; nakon sinapse sa centralnim neuronom, aksoniputuju kroz belu masu velikog mozga i grade sinapse sa somatosenzornim neuronimaTela neurona su u jedrima talamusa; nakon sinapse sa centralnim Tela neurona su u jedrima talamusa; nakon sinapse sa centralnim neuronom, neuronom, aksoniaksoni

putuju kroz belu masu velikog mozga i grade sinapse sa somatoseputuju kroz belu masu velikog mozga i grade sinapse sa somatosenzornim neuronnzornim neuroniimmaa..

Označava smer, stazu i fiziološku karakteristiku širenja nervnog impulsa između dve krajnje funkcionalno povezane tačke (npr. između periferije i CNS-a ili između dve regije u mozgu).

Put može uključivati više lanaca neurona i više jedara čiji aksoni mogu na pojedinim mestima poprimati oblik svih prethodno opisanih snopova vlakana (tractus, stria, fasciculus, crus, pedunculus, lemniscus).

DEFINICIJA MOŽDANOG PUTADEFINICIJA MODEFINICIJA MOŽŽDANOG PUTADANOG PUTA MOŽDANI PUTEVIMOMOŽŽDANIDANI PUTEVIPUTEVI

Moždani putevi, odnosno traktusi, prenose senzorne i motorne informacije između CNS-a i PNS-a:

- broj sinapsi varira od jednog do drugog puta;- naziv traktusa često ukazuje na njegov početak i

završetak.

Razlikujemo ascendentne (senzorne) i descendentne(motorne) puteve:1) ovi traktusi su parni (bilateralni i simetrični dužkičmene moždine)2) aksoni unutar svakog traktusa grupisani su prema inervisanom regionu tela.

Transmituju akcionepotencijale sa periferije

ka mozgu.Svaki put je povezan

sa specifičnim modalitetom(tip transmitovane informacije).

U većini slučajeva,prva polovina reči označava

početak, a druga polovinaukazuje na završetak puta.

TRINEURONSKI SISTEM(periferni ili primarni,

centralni ili sekundarni ikortikalni ili tercijarni neuron)

Transmituju akcionepotencijale sa periferije

ka mozgu.Svaki put je povezan

sa specifičnim modalitetom(tip transmitovane informacije).

U većini slučajeva,prva polovina reči označava

početak, a druga polovinaukazuje na završetak puta.

TRINEURONSKI SISTEMTRINEURONSKI SISTEM((periferniperiferni iliili primarni, primarni,

centralnicentralni iliili sekundarni isekundarni ikortikalnikortikalni iliili tercijarni neuron)tercijarni neuron)

SENZORNI PUTEVISENZORNI PUTEVI• Svaki zadnji koren sepodeli u 6 - 8 ogranaka

(fila radicularia).• Svaki ogranak ima

LATERALNU iMEDIJALNU diviziju.

• Lateralna divizija nosi informacije koje se odnose

na bol i temperaturu.Medijalna divizija nosi

informacije koje se odnosena taktilnu diskriminaciju i

vibraciju.

• Svaki zadnji koren sepodeli u 6 - 8 ogranaka

(fila radicularia).• Svaki ogranak ima

LATERALLATERALNUNU iiMEDIMEDIJJALALNUNU dividivizziiju.ju.

• LateralLateralna na dividivizija zija nosi nosi informacije koje se odnose

na bol i temperaturtemperaturu.u.MediMedijjalalnana dividivizziijaja nosi nosi

informacije koje se odnosena tatakktiltilnunu disdiskkriminariminacciiju iju i

vibravibraciju.ciju.

TELA PERIFERNOG NEURONA UGANGLION-U SPINALE

TELA PERIFERNOG NEURONA UTELA PERIFERNOG NEURONA UGANGLIONGANGLION--U SPINALEU SPINALE

4

• LATERALNADIVIZIJAaksona zadnjegkorena probijatr. dorsolateralisLissauer-i, a zatimse deli uascendentnu idescendentnugranu, kojese završavaju uzadnjem rogu(na istom ili do 4viša ili nižanivoa).

• LATERALLATERALNANADIVIDIVIZIJAZIJAaksona zadnjegkorena probijatr. dorsolateraldorsolateralisisLissauerLissauer--ii, a zatimse deli uascendascendeenntnu itnu idescenddescendeenntnutnugranugranu, kojese završavaju uzadnjem rogu(na istom ili do 4viša ili nižanivoa).

RADIX POSTERIOR NERVI SPINALIS-nast.RADIX POSTERIOR NERVI SPINALISRADIX POSTERIOR NERVI SPINALIS--nastnast.. • MEDIJALNADIVIZIJA

aksona probija belumasu i deli se naascendentnu i

descendentnu granu.• Descendentnegrane suorganizovane udva snopa:Fasc. septomarginalis/interfascicularis;sve grane se završavajuna zadnjem rogukičmene moždine.Ascendentne granese završavaju unc. gracilis / cuneatus.

• MEDIMEDIJJALALNANADIVIDIVIZIJAZIJA

aksona probija belumasu i deli se naascendascendentnu entnu ii

descenddescendeenntnutnu granu.granu.• DescendDescendentneentnegrane grane susuorganizovane udva snopa:Fasc. septomarginaliseptomarginalis//iinterfascicularnterfascicularisis;;svesve grane se završavajuna zadnjem rogukičmene moždine.Ascendentne granese završavaju unc. gracilis / cuneatus.

RADIX POSTERIORNERVI SPINALIS-nast.RADIX POSTERIORRADIX POSTERIOR

NERVI SPINALISNERVI SPINALIS--nast.nast.

(Krupan snop ascendentnih vlakana u ventralnoj polovinilateralnog funikula kičmene moždine, koji polaziiz ćelija zadnjeg roga na svim nivoima i koji se

ukršta unutar njenih segmenata u beloj spojnici.1. Fibrae spinothalamicae (10-20%)

2. Fibrae spinoreticulares(do retikularnih jedara moždanog stabla)

3. Fibrae spinomesencephalicae3.1. Fibrae spinotectales (do intermedijarnog

i dubokog sloja sive mase gornjeg kolikula)3.2. Fibrae spinoperiaqueductales

4. Fibrae spinohypothalamicae5. Fibrae spinobulbares

5.1. Fibrae spinoolivares (do ncc. olivares accesorii)

(Krupan snop ascendentnih vlakana u(Krupan snop ascendentnih vlakana u ventralventralnoj polovininoj polovinilaterallateralnognog funifunikula kikula kiččmene momene možždinedine,, koji polazikoji polaziiz iz ććelija zadnjeg roga na svim nivoima i koji seelija zadnjeg roga na svim nivoima i koji se

ukrukrššta unutar njenih segmenata u beloj spojnici.ta unutar njenih segmenata u beloj spojnici.1. Fibrae spinothalamicae1. Fibrae spinothalamicae (10(10--20%)20%)

2. Fibrae spinoreticulares2. Fibrae spinoreticulares(do retikularnih jedara mo(do retikularnih jedara možždanog stabla)danog stabla)

3. Fibrae spinomesencephalicae3. Fibrae spinomesencephalicae3.1. Fibrae spinotectales3.1. Fibrae spinotectales (do intermedijarnog(do intermedijarnog

i dubokog sloja sive mase gornjeg kolikula)i dubokog sloja sive mase gornjeg kolikula)3.2. Fibrae spinoperiaqueductales3.2. Fibrae spinoperiaqueductales

4. Fibrae spinohypothalamicae4. Fibrae spinohypothalamicae5. Fibrae spinobulbares5. Fibrae spinobulbares

5.1. Fibrae spinoolivares5.1. Fibrae spinoolivares (do ncc. olivares accesorii)(do ncc. olivares accesorii)

LEMNISCUS SPINALIS s. TRACTUS ANTEROLATERALIS

LEMNISCUS SPINALIS s. LEMNISCUS SPINALIS s. TRACTUS ANTEROLATERALISTRACTUS ANTEROLATERALIS

TRACTUSSPINO-

THALAMICUSANTERIOR

TRACTUSTRACTUSSPINOSPINO--

THALAMICUSTHALAMICUSANTERIORANTERIOR

TRACTUSSPINO-

THALAMICUSLATERALIS

TRACTUSTRACTUSSPINOSPINO--

THALAMICUSTHALAMICUSLATERALISLATERALIS

5

DorsalDorsalDorsal---Column/Column/Column/MedialMedialMedial---LemniscLemniscLemniscal al al SystemSystemSystem

Prenosi senzacije diskriminacije dve tačke, propriocepcije, pritiska, vibracije.

PERIFERNI NEURON1. Fasc. gracilis: senzacije ispod

sredine toraksa.2. Fasc. cuneatus: impulsi iznad

sredine toraksa..

NEURON II. Aksoni se ukrštaju i uzlaze katalamusu.

NEURON III. Projekcija ka primarnojsomatosenzitivnoj kori.

Prenosi senzacije diskriminacije dve taPrenosi senzacije diskriminacije dve taččke, ke, propriocepcije, pritiska, vibracije.propriocepcije, pritiska, vibracije.

PERIFERNI NEURONPERIFERNI NEURON1. 1. Fasc. gracilis: senzacije ispodFasc. gracilis: senzacije ispod

sredine toraksa.sredine toraksa.2. 2. Fasc. cuneatus: impulsi iznadFasc. cuneatus: impulsi iznad

sredine toraksa.sredine toraksa...

NEURON NEURON II. Aksoni se ukrII. Aksoni se ukršštaju i uzlaze kataju i uzlaze katalamusu.talamusu.

NEURON NEURON III. Projekcija ka primarnojIII. Projekcija ka primarnojsomatosenzitivnoj kori.somatosenzitivnoj kori.

LEMNISCUS MEDIALISLEMNISCUS MEDIALISLEMNISCUS MEDIALIS LEMNISCUSMEDIALIS

LEMNISCUSLEMNISCUSMEDIALISMEDIALIS

PERIFERNI NEURON PUTAZA OPŠTI SENZIBILITET

GLAVE I VRATAPOČETAK – Senzitivna vlakna

do trigeminalnog ganglionaTOK – N. trigeminus ulazi u

ponsLATERALIZACIJA - NeukrštenTOPOGRAFSKA

ORGANIZACIJA - DaZAVRŠETAK – Nc. principalis

nervi trigeminiFUNKCIJA – Fin dodir, vibracija,

discriminacija dve tačke, propriocepcija.

POČETAK – Nc. principalisnervi trigeminiTOK – Lemniscus

trigeminalisLATERALIZACIJA –

Uglavnom ukršten; bilateralne projekcije za receptivna polja usne duplje

TOPOGRAFSKAORGANIZACIJA - Da

ZAVRŠETAK – VPM

LEMNISCUSTRIGEMINALISLEMNISCUSLEMNISCUS

TRIGEMINALISTRIGEMINALIS

LEMNISCUS TRIGEMINALISLEMNISCUS TRIGEMINALISLEMNISCUS TRIGEMINALIS

POČETAK – Nc. tractus spinalis nervi trigemini

TOK – Aksoni se ukrštaju u kičmenoj ili produženoj moždini i spajaju u lemniscus.

LATERALIZACIJA - UkrštenTOPOGRAFSKA ORGANIZACIJA

- DaZAVRŠETAK– Nc. ventralis

posteromedialis thalami(VPM)

FUNKCIJA - Informacija A-delta vlaknima o brzini bola,temperaturi i neškodljivimstimulisima.

POČETAK – VPMTOK – Crus posterius

capsulae int.LATERALIZACIJA –

NeukrštenTOPOGRAFSKA

ORGANIZACIJA - Da,predeo glave

ZAVRŠETAK –Primarna somatosenzitivna

kora (area 1, 2, 3)

POČETAK – VPMTOK – Crus pCrus posterius

capsulae int.LATERALIZACIJA –

NeukrštenTOPOGRAFSKA

ORGANIZACIJA - Da,predeo glave

ZAVRŠETAK –Primarna somatosenzitivna

kora (area 1, 2, 3)

LEMNISCUS TRIGEMINALIS(put bola i temperature – centralni i kortikalni neuron)

LEMNISCUS TRIGEMINALISLEMNISCUS TRIGEMINALIS(put bola i temperature (put bola i temperature –– centralni i kortikalni neuron)centralni i kortikalni neuron)

6

SenzitivnihomunkulusSenzSenzitivniitivni

homunkulushomunkulus

DEFINICIJA: CENTRALNI NEURONI INDIREKTNIH SENZITIVNIH PUTEVA!POREKLO – interneuroni lumbalnog dela kičmene moždine

(tr. spinocerebellaris anterior);nc. thoracicus posterior medullae spinalis

(tr. spinocerebellaris posterior); nc. cuneatus accessorius medullae oblongatae (tr. cuneocerebellaris).

TOK – ipsilateralan preko donjeg cerebelarnog pedunkula(tr. spinocerebellaris posterior et cuneocerebellaris),

odnosno ukršten preko gornjeg pedunkula (tr. spinocerebellaris anterior).LATERALNOST – neukršten (tr. spinocerebellaris posterior et cuneocerebellaris),

odnosno ukršten (tr. spinocerebellaris anterior).ODREDIŠTE – Korteks vermisa i “paravermisa” i jedra (mahovinastim vlaknima).

.FUNKCIJA – Senzorna informacija o mišićnim vretenima, Golgi tetivnim organima,

proprioreceptorima. Važan je “feedback” mehanizam u toku samog pokreta.

DEFINICIJA: CENTRALNI NEURONI INDIREKTNIH SENZITIVNIH PUTEVA!POREKLO – interneuroni lumbalnog dela kičmene moždine

(tr. spinocerebellaris anterior);nc. thoracicus posterior medullae spinalis

(tr. spinocerebellaris posterior); nc. cuneatus accessorius medullae oblongatae (tr. cuneocerebellaris).

TOK – ipsilateralan preko donjeg cerebelarnog pedunkula(tr. spinocerebellaris posterior et cuneocerebellaris),

odnosno ukršten preko gornjeg pedunkula (tr. spinocerebellaris anterior).LATERALNOST – neukršten (tr. spinocerebellaris posterior et cuneocerebellaris),

odnosno ukršten (tr. spinocerebellaris anterior).ODREDIŠTE – Korteks vermisa i “paravermisa” i jedra (mahovinastim vlaknima).

.FUNKCIJA – Senzorna informacija o mišićnim vretenima, Golgi tetivnim organima,

proprioreceptorima. Važan je “feedback” mehanizam u toku samog pokreta.

TR. SPINOCEREBELLARIS ANTERIOR / POSTERIOR /CUNEOCEREBELLARIS

TR. SPINOCEREBELLARIS ANTERIOR / POSTERIOR /TR. SPINOCEREBELLARIS ANTERIOR / POSTERIOR /CUNEOCEREBELLARISCUNEOCEREBELLARIS

TR. SPINO-CEREBELLARIS

ANTERIOR/POSTERIOR

TR. SPINOTR. SPINO--CEREBELLARISCEREBELLARIS

ANTERIOR/ANTERIOR/POSTERIORPOSTERIOR

Tr. cuneocerebellaris(ekvivalent)

Tr. cuneocerebellarisTr. cuneocerebellaris(ekvivalent)(ekvivalent)

SPINO-CEREBELARNI

PUTEVI(Rezime)

SPINOSPINO--CEREBELARNICEREBELARNI

PUTEVIPUTEVI(Rezime)(Rezime)

2 mape tela Fissura prima

Lobus ant.

Lobus post.NogeGlava

RukeIz auditivnog i vizuelnog korteksa

"Inputi" ka cerebelumu putem spinocerebelarnihtraktusa imaju somatotopsku organizaciju

"Inputi" ka cerebelumu putem spinocerebelarnihtraktusa imaju somatotopsku organizaciju

Impulsi iz motorne kore, koji su takođe aranžirani somatotopski, projektujuse na odgovarajućim tačkama u senzorne mape cerebeluma.

Impulsi iz motorne kore, koji su takođe aranžirani somatotopski, projektujuse na odgovarajućim tačkama u senzorne mape cerebeluma.

Motorni sistem održava stav i ravnotežu, zatimpokreće ekstremitete, telo, glavu, oči, facijalnu ekspresiju, govor.

REFLEKSI: nesvesni pokretiVOLJNI POKRETI: svesno su aktivirani kako bi ostvarili specifični cilj.

Dva neurona: gornji i donjiGORNJI MOTORNI NEURONI

Direktno ili pomoću interneuronabivaju povezani sa donjim neuronima.

DONJI MOTORNI NEURONIAksoni napuštaju CNS, ekstendiraju kroz PNS

ka skeletnim mišićima. Ćelijska tela su u prednjim rogovimakičmene moždine i kranijalnim jedrima moždanog stabla.

Motorni sistem održava stav i ravnotežu, zatimpokreće ekstremitete, telo, glavu, oči, facijalnu ekspresiju, govor.

REFLEKSI: nesvesni pokretiVOLJNI POKRETI: svesno su aktivirani kako bi ostvarili specifični cilj.

Dva neurona: gornji i donjiGORNJI MOTORNI NEURONI

Direktno ili pomoću interneuronabivaju povezani sa donjim neuronima.

DONJI MOTORNI NEURONIAksoni napuštaju CNS, ekstendiraju kroz PNS

ka skeletnim mišićima. Ćelijska tela su u prednjim rogovimakičmene moždine i kranijalnim jedrima moždanog stabla.

KONTROLA SKELETNIH MIŠIĆAKONTROLA SKELETNIH MIŠIĆA

7

Percepcijaprostora ilokacija

ekstremiteta

Auditorna percepcijai pamćenje

Vizuelna percepcijai pamćenje

Planiranjepokreta

KORTIKALNA KONTROLA POKRETAKORTIKALNA KONTROLA POKRETAKORTIKALNA KONTROLA POKRETA NIVOI SOMATSKE MOTORNE KONTROLENIVOI SOMATSKE MOTORNE KONTROLENIVOI SOMATSKE MOTORNE KONTROLE

AUTONOMNINERVNI SISTEMAUTONOMNIAUTONOMNI

NERVNI SISTEMNERVNI SISTEM

1. Inicijacija većine voljnih pokreta počinjeu premotornim poljima cerebralnog korteksa

i rezultira stimulacijom gornjih motornih neurona.2. Aksoni gornjih motornih neurona formiraju

nishodne puteve. 3. Oni stimulišu donje motorne neurone

koji onda stimulišu skeletne mišiće na kontrakciju..

1. Inicijacija većine voljnih pokreta počinjeu premotornim poljima cerebralnog korteksa

i rezultira stimulacijom gornjih motornih neurona.2. Aksoni gornjih motornih neurona formiraju

nishodne puteve. 3. Oni stimulišu donje motorne neurone

koji onda stimulišu skeletne mišiće na kontrakciju..

Cerebralni korteks je u interakciji sa bazalnim jedrima icerebelumom tokom planiranja, koordinacije i izvođenja pokreta..

Cerebralni korteks je u interakciji sa bazalnim jedrima icerebelumom tokom planiranja, koordinacije i izvođenja pokreta..

TRI KORAKA U VOLJNIM POKRETIMATRI KORAKA U VOLJNIM POKRETIMA

SOMATSKIMOTORNISISTEM

SOMATSKISOMATSKIMOTORNIMOTORNISISTEMSISTEM

8

Gornji motoneuroni su projekcionineuroni u V sloju cerebralne korekoji izvršavaju voljni pokretpomoću piramidalnih i ekstra-piramidalnih puteva.

Većina gornjih motoneurona locirani su u motornom korteksu (M1 area iliBrodmannova area 4) i premotornom korteksu (M2 area ili Brodmannovaarea 6).

GORNJIMOTORNI NEURON

GORNJIGORNJIMOTORNI NEURONMOTORNI NEURON TOPOGRAFSKI ARANŽMAN

MOTORNIH NEURONA:

- Motorna jedra koja inervišu osovinske i distalne mišiće nalaze se u prednjem rogu kičmene moždine, usmerena od medijalnog ka lateralnom delu.- Motorna jedra koja inervišu fleksore i ekstenzore nalaze se u prednjem rogu kičmene moždine, usmerena od dorzalnog kaventralnom delu.

Spinalna organizacija donjeg motornog neuronaSpinalna organizacija donjeg motornog neuronaSpinalna organizacija donjeg motornog neurona

GLAVNIDESCENDENTNI (MOTORNI) PUTEVI

GLAVNIGLAVNIDESCENDENTNI DESCENDENTNI ((MOTORNIMOTORNI)) PUTEVIPUTEVI

DESCENDENTNI PUTEVI SE DELE U TRI SISTEMA: DVA VELIKA -DORZOLATERALNI I VENTROMEDIJALNI, I TREĆI MINORNI -AMINERGIČNI.

Dorzolateralni traktusi (kortikospinalni i rubrospinalni) regulišu voljne pokrete; ventromedijalni traktusi (vestibulospinalni, retikulospinalni i tektospinalni) regulišu položaj i sposobnost promene mesta.Aminergični sistem podešava senzitivnost refleksa i lokomotornog aparata: 1) tr. raphespinalis – serotoninergični put; 2) tr. coeruleospinalis – noradrenergični; 3) tr. tectospinalis –dopaminergični put.

DORZOLATERALNISISTEM

DESC. PUTEVA

DORZODORZOLATERALNILATERALNISISTEMSISTEM

DESC. PUTEVADESC. PUTEVA

VENTROMEDIJALNI SISTEMDESCENDENTNIH PUTEVA

VENTROVENTROMEDIJALNI SISTEMMEDIJALNI SISTEMDESCENDENTNIH PUTEVADESCENDENTNIH PUTEVA

Tr. corticospinalis lat. et rubrospinalis- Jedan direktni put;- jedna sinapsa u moždanom stablu;- završetak na jednom kontralateralnomspinalnom segmentu;- distalni mišići; i- pokreti ekstremiteta

Tr. corticospinalis ant. / vestibulospinalis / reticulospinalis / tectospinalis- Jedan direktni put;- jedna sinapsa u moždanom stablu;- difuzniji završeci;- bilateralna inervacija;- proksimalni mišići; i- položaj i pokret celog tela.

KOMPARACIJA IZMEĐU LATERALNIH I MEDIJALNIH SISTEMAKOMPARACIJA IZMEĐU LATERALNIH I MEDIJALNIH SISTEMAKOMPARACIJA IZMEĐU LATERALNIH I MEDIJALNIH SISTEMA

9

● PIRAMIDALNI SISTEM uključuje piramidalni trakt.● EKSTRAPIRAMIDALNI SISTEM uključuje tr. corticopontini / rubrospinalis / vestibulospinalis / reticulospinalis /tectospinalis.

KLASIČNA SISTEMATIZACIJA:1. DIREKTNI (PIRAMIDALNI) I

2. INDIREKTNI (EKSTRAPIRAMIDALNI) PUTEVI

KLASIKLASIČČNA NA SISTEMATIZACIJA:SISTEMATIZACIJA:1. DIREKTNI (PIRAMIDALNI) I1. DIREKTNI (PIRAMIDALNI) I

2. 2. INDIREKTNI (EKSTRAPIRAMIDALNI) PUTEVIINDIREKTNI (EKSTRAPIRAMIDALNI) PUTEVIMOTORNIMOTORNIMOTORNI

HOMUNKULUSHOMUNKULUSHOMUNKULUS

Fibraecorticospinales

FibraeFibraecorticospinalcorticospinaleess

Fibraecorticonucleares

FibraeFibraecorticocorticonuclearesnucleares

Fibraecorticorubrales

FibraeFibraecorticocorticorubralesrubrales

Fibraecorticoreticulares

FibraeFibraecorticoreticularescorticoreticulares

FASCICULUSPYRAMIDALISFASCICULUSFASCICULUSPYRAMIDALISPYRAMIDALIS TRACTUS

CORTICOSPINALISTRACTUSTRACTUS

CCORTICOSPINALORTICOSPINALISISPoPoččetak: etak: CortexCortex

cerebricerebri::Area 4 Area 4

((pprimarrimarno mno motorotorno no poljepolje))

Area 6 Area 6 ((ppremotorremotornono poljepolje))

Area 3, 1, 2 Area 3, 1, 2 ((pprimarrimarno senzitivno no senzitivno poljepolje) )

Area 5 Area 5 ((seksek. . senzsenz. . poljepolje: : prednji deo lobulusprednji deo lobulus--aaparietalis sup.parietalis sup.) )

TR. CORTICO-SPINALIS

TR. CORTICOTR. CORTICO--SPINALISSPINALIS

1. Corona radiata2. Capsula interna

3. Crus cerebri4. Fibrae pontislongitudinales

5. Pyramis6. Decussatio pyramidum7. Tr. corticospinalis lat.8. Tr. corticospinalis ant.

1. 1. CCoronaorona radiataradiata2. 2. Capsula Capsula internainterna

3. 3. CCrusrus cerebricerebri4. 4. Fibrae Fibrae pontipontisslongitudinallongitudinaleses

5. 5. PPyramyramisis6. 6. DDecussatioecussatio pyramidpyramidumum7. 7. Tr.Tr. corticospinalcorticospinalis lat.is lat.8. 8. Tr.Tr. corticospinalcorticospinalis ant.is ant.

TR. CORTICOSPINALIS:

Decussatio pyramidum90% kontralateralno

10% ipsilateralno(8% napred;2% bočno)

TR. CORTICOSPINALISTR. CORTICOSPINALIS::

Decussatio pyramidumDecussatio pyramidum90% 90% kkontralateralontralateralnono

10% 10% ipsilateralipsilateralnono((8% 8% naprednapred;;2% 2% boboččno)no)

10

• kompletnamijelinizacijau 2. godini

•• kkompletompletnanammijeijelinlinizacijaizacijauu 22. godini. godini

TRACTUSCORTICOSPINALIS

TRACTUSTRACTUSCORTICOSPINALISCORTICOSPINALIS

TR. CORTICONUCLEARIS(početak)

TR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARIS(po(poččetak)etak)

TR. CORTICONUCLEARIS(Vlakna napuštaju hemisferu kroz genu capsulae internae)

TR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARIS(Vlakna napu(Vlakna napušštaju hemisferu kroz taju hemisferu kroz genu genu capsulae internae)capsulae internae)

TRACTUSCORTICONUCLEARIS

(etCORTICOSPINALIS)

TRACTUSTRACTUSCORTICONUCLEARISCORTICONUCLEARIS

(et(etCORTICOSPINALIS)CORTICOSPINALIS)

TR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARIS-- KKortiortikkofugalofugalna vlakna sena vlakna se projeprojekkttuju ka kuju ka kraniranijjalalnimnim

motormotornim jedrima:nim jedrima:GSE GSE -- III, IV, VI, XIIIII, IV, VI, XIISVE SVE -- V, VIIV, VII; n; nc. c. ambiguusambiguus (IX, X, XI)(IX, X, XI);;

-- veveććinominom bilateralbilateralnonomimiššiićći grkljana, i grkljana, žždrela, mekog nepca i gornjeg drela, mekog nepca i gornjeg

dela lica,dela lica, mastimastikkatoatorrnni ii i eekskstraotraokkularularni mini miššiiććii-- unilateralunilateralnono

mimiššiićći donjeg dela licai donjeg dela licam. sternocleidomastoideus /m. sternocleidomastoideus / trapeziustrapezius

((neukrneukršštena)tena)

TR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARIS

-- ZavrZavrššetaketak::1) motor1) motorna jedra mona jedra možždanog stabladanog stabla2) 2) sensenzzorornana relrelejna jedraejna jedrannc.c. gracilisgracilis / / cuneatuscuneatus;; nc. principalis nervi nc. principalis nervi

trigemintrigemini; nc. tractus i; nc. tractus solitarsolitariiii3) 3) formatioformatio reticularreticularis is ((fibrae fibrae

corticoreticularcorticoreticulareses))

11

Obostrana inervacija nc. nervi trigemini (V).

Tr. corticobulbaris (na nivou ponsa)TR. CORTICONUCLEARIS(u nivou ponsa)

TR. CORTICONUCLEARIS(u nivou ponsa)

Obostrana inervacija gornjeg dela nc. nervi facialis (VII).

Tr. corticobulbaris (na nivou ponsa)

Samogornji deo

Samogornji deo

TR. CORTICONUCLEARIS(u nivou ponsa)

TR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARIS((u u nivonivouu ponsa)ponsa)

Završetak vlakana tr. corticobulbaris-a u nc. ambiguus-u (obostrano) i nc. nervi hypoglossi (jednostrano, i na suprotnoj strani)

Ncambiguus Nc. ambiguus

XII

TR. CORTICONUCLEARIS(nivo produžene moždine)

TR. CORTICONUCLEARISTR. CORTICONUCLEARIS(nivo produ(nivo produžžene moene možždine)dine) Paraliza

nervusahipoglosusa

(n. hypoglossus)

Sindromdonjeg

motornogneurona

ParalizaParalizanervusanervusa

hipoglosusahipoglosusa(n. hypoglossus)(n. hypoglossus)

SindromSindromdonjegdonjeg

mmotorotornognognneuroneuronaa

DeviDevijjaacciija jezika kaja jezika ka afeafekkttiranoj straniiranoj straniAtroAtrofija mifija miššiićća jezikaa jezika

Paralizanervusafacialisa(Bellovaparaliza)

Sindromdonjeg

motornogneurona

ParalizaParalizanervusanervusafacialisafacialisa(Bell(Bellovaovaparalizaparaliza))

SindromSindromdonjegdonjeg


U engleskoj literaturi: tU engleskoj literaturi: triplripl ""W" W" znakznak(w(wrinklerinkle, , wwink, ink, wwhistlehistle) )

== naborati, namignuti, zvinaborati, namignuti, zvižždatidati

Centralni tipparalizefacialisa

Sindromgornjeg

motornogneurona

CentralCentralni tipni tipparalizeparalizefacialisafacialisa

SindromSindromgornjeggornjeg


Vlakna Vlakna motormotornog jedra VII inervinog jedra VII inerviššuumimiššiićće e ččelaela

BilateralBilateralni kni kortiortikkoonuklenukleararni tni trarakktt

12

TRACTUS CORTICOPONTINITRACTUS CORTICOPONTINITRACTUS CORTICOPONTINI Tr. fronto-parietopontinusTr. frontoTr. fronto--parietopontinusparietopontinus

Tractus

fronto-pontinus

(crus

anterius

capsulae

internae)

Fibrae

parieto-

temporo-

occipito

pontinae

(crus

posterius

capsulae

internae,

ali krozodgovarajući deo)

FIBRAE CORTICOPONTINAEFIBRAE CORTICOPONTINAEFIBRAE CORTICOPONTINAE Tr. corticopontini u nivou crus-a cerebriTr. Tr. corticopontinicorticopontini u u nivounivou cruscrus--a a cerebricerebri

Vlakna će se prekopčavati u pontinskim jedrima (ncc. pontis), ukrstiće se u transverzalnim vlaknima ponsa i probiti u srednji cerebelarni pedunkul.

Ncc. pontis

TR. CORTICOPONTINITR. CORTICOPONTINITR. CORTICOPONTINI

POREKLO – Svi delovi neokorteksaprojektuju se ka pontinskim jedrima(poreklo tr. pontocerebellaris-a).

TOK – Pedunculus cerebellaris mediusLATERALNOST – Kontralateralan tok

vlakanaODREDIŠTE –Korteks i jedra cerebeluma

putem mahovinastih vlakana.FUNKCIJA – Senzorni ulaz ka cerebelumu

i eferentna kopija motornogprograma.

DISFUNKCIJA – Ataksija, hipotonija, tremor (tokom pokreta).

FIBRAE PONTOCEREBELLARESFIBRAE PONTOCEREBELLARESFIBRAE PONTOCEREBELLARES

13

POREKLO – Nc. dentatus.

TOK – Pedunculuscerebellarissuperior

LATERALNOST –Kontralateralantok vlakana

ODREDIŠTE – VA-, et VL nuclei thalami

FUNKCIJA –Koordinacijavoljnih pokreta

DISFUNKCIJA –Ataksija, hipotonija, tremor (tokom pokreta).

FIBRAE DENTATOTHALAMICAE

FIBRAE FIBRAE DENTATOTHALAMICAEDENTATOTHALAMICAE TR.

CEREBELLORUBRALISTR. TR.

CEREBELLORUBRALISCEREBELLORUBRALISPOREKLO – Nc. interpositus

anterior / posterior(pod kontrolom paravermalnogcerebelarnog korteksa).

TOK – Pedunculus cerebellarissuperior

LATERALNOST –Kontralateralan tok vlakana

ODREDIŠTE – Nc. ruberFUNKCIJA – Kontrola aksijalne

muskulature, posebno one koje su uključeneu održanju stava i lokomociji.

DISFUNKCIJA – Sindromprednjeg lobusa

(hipertonija i rigidnostekstenzora, vrtoglavica).

TR. RUBROSPINALIS-Sinapsa gornjih neurona dešava se

u nc. ruber-u.- Reguliše finu motoriku mišića

u distalnom delu gornjeg ekstremiteta.

TR. VESTIBULOSPINALISVrši uticaj na neurone koji

inervišu ekstenzorne mišiće tela iproksimalnog dela donjih ekstremiteta;

pomaže u održavanjuuspravnog položaja.

TR. RETICULOSPINALISZnačajan za održavanje stava.

TR. RUBROSPINALIS-Sinapsa gornjih neurona dešava se

u nc. ruber-u.- Reguliše finu motoriku mišića

u distalnom delu gornjeg ekstremiteta.

TR. VESTIBULOSPINALISVrši uticaj na neurone koji

inervišu ekstenzorne mišiće tela iproksimalnog dela donjih ekstremiteta;

pomaže u održavanjuuspravnog položaja.

TR. RETICULOSPINALISZnačajan za održavanje stava.

SupplementarSupplementarnonommotorotornono

poljepolje

PrimarPrimarnonommotorotornono

poljepolje

THALAMUSTHALAMUS((relejnarelejna

motorna jedra)motorna jedra)

STRIATUMSTRIATUM(Putamen)(Putamen)

PALLIDUMPALLIDUM((globusglobuspalliduspallidusmedialismedialis))

Tr. corticospinalisTr. corticospinalisTr. corticonuclearisTr. corticonuclearis

DonjiDonjimotoneuronmotoneuron

ansaansalenticularislenticularis

fasciculusfasciculuslenticularlenticularisis

GLAVNI MOTORNI KRUGOVIIZMEĐU BAZALNIH GANGLIJAGLAVNI MOTORNI KRUGOVIGLAVNI MOTORNI KRUGOVI

IZMEIZMEĐU BAZALNIH GANGLIJAĐU BAZALNIH GANGLIJA

AnsaAnsa llenticularisenticularis-- iz spoljniz spoljnoog dela globus g dela globus

pallidus pallidus medialismedialis..--aa-- vlakna prelazevlakna prelaze

ventromediventromedijjalalno ino i rostralrostralno no oko crusoko crus posterius posterius capsulaae internae, i ulaze capsulaae internae, i ulaze u u H poljeH polje

Fasciculus Fasciculus llenticularenticularisis-- iz unutraiz unutraššnjeg dela njeg dela

globus pallidus globus pallidus medialismedialis--aa-- perforira kapsulu i ulazi perforira kapsulu i ulazi

uu H2 poljeH2 poljeFFasciculusasciculus tthalamichalamicusus

= = ansaansa lenticularislenticularis + + fasciculusfasciculus lenticularlenticularisis

+ fibrae dentatothalamicae; + fibrae dentatothalamicae; probijajuprobijaju H1 poljeH1 polje

PALIDOTALAMIČKAVLAKNA

PALIDOTALAMIPALIDOTALAMIČČKAKAVLAKNAVLAKNA MOTORNA JEDINICAMOTORNA JEDINICAMOTORNA JEDINICA

Motornu jedinicu čine jedan motoneuron i specifična mišićna vlakna koja su njime inervisana.

Jedno mišićno vlakno je inervisano samo od jednog nervnog vlakna, ali jedan motoneuron može inervisati više mišićnih vlakana.

Terminalni nervni završetak ima brojne ogranke; svaki se završava na drugačijem mišićnom vlaknu.

Broj mišićnih vlakana koji pripada jednoj motornoj jedinici varira od 5 do više od 100.

14

Predstavljajuproprioceptore

udružene satetivama.

Odgovorajuna

povećanjetetivnetenzije.

Predstavljajuproprioceptore

udružene satetivama.

Odgovorajuna

povećanjetetivnetenzije.

Golgi tetivni organ (aparat)Golgi tetivni organGolgi tetivni organ (aparat)(aparat)

Sadrži 3-10 specijalizovanih mišićnih ćelija u skeletnom mišiću.Obezbeđuju informaciju o dužini mišića, uključenih u refleks istezanja.

Sadrži 3-10 specijalizovanih mišićnih ćelija u skeletnom mišiću.Obezbeđuju informaciju o dužini mišića, uključenih u refleks istezanja.

Mišićno vretenoMiMiššiiććnono vvretenoreteno

REFLEKSDefinicija:

Stereotipni motorni odgovor na specifični senzorni stimulus NEKI REFLEKSI SU U PRAVOM SMISLU REČI SOPSTVENI MOTORNI

OBRASCI IZAZVANI SENZORNIM STIMULUSIMA

REFLEKSREFLEKSDefinicijaDefinicija::

Stereotipni motorni odgovor na specifiStereotipni motorni odgovor na specifiččni senzorni stimulus ni senzorni stimulus NEKI REFLEKSI SU U PRAVOM SMISLU RENEKI REFLEKSI SU U PRAVOM SMISLU REČČI SOPSTVENI MOTORNII SOPSTVENI MOTORNI

OBRASCI IZAZVANI SENZORNIM STIMULUSIMAOBRASCI IZAZVANI SENZORNIM STIMULUSIMA

SPINALNI REFLEKSI FORMIRAJU DEOAUTOMATSKIH REAKCIJA I REGULACIJA

SPINALNI REFLEKSI FORMIRAJU DEOSPINALNI REFLEKSI FORMIRAJU DEOAUTOMATSKIH REAKCIJA I REGULACIJAAUTOMATSKIH REAKCIJA I REGULACIJA

TIPIČAN REFLEKS - REFLEKS FLEKSORATIPITIPIČČAN REFLEKS AN REFLEKS -- REFLEKSREFLEKS FLEKSORAFLEKSORA

15

REFLEKSNI LUKREFLEKSNI LUKREFLEKSNI LUK

TERMINOLOGIJATERMINOLOGIJATERMINOLOGIJA

u refleksu:

HOMONIMNI MIŠIĆ:Mišić koji sadržisenzitivni organ.

SINERGIST:Mišić koji izaziva

sličnu akciju.ANTAGONIST:

Mišić koji produkujesuprotnu akciju.

uu refleksu:refleksu:

HOMONIMNI MIHOMONIMNI MIŠŠIIĆĆ::MiMiššiićć koji sadrkoji sadržžiisenzitivni organ.senzitivni organ.

SINERGIST:SINERGIST:MiMiššiićć koji izazivakoji izaziva

slisliččnu akciju.nu akciju.ANTAGONIST:ANTAGONIST:

MiMiššiićć koji produkujekoji produkujesuprotnu akciju. suprotnu akciju.

NEKI REFLEKSI SU STALNI POD ISTIM OKOLNOSTIMA(DUBOKI TETIVNI REFLEKSI

– refleks opružanja aktivira mišićna vretena)

NEKI REFLEKSI SU STALNI POD ISTIM OKOLNOSTIMANEKI REFLEKSI SU STALNI POD ISTIM OKOLNOSTIMA(DUBOKI TETIVNI REFLEKSI(DUBOKI TETIVNI REFLEKSI

–– refleks oprurefleks opružžanja aktivira mianja aktivira miššiiććna vretena)na vretena)

NEKI REFLEKSI FLEKSORAMOGU SE PROMENITI POSLE LEZIJE

NEKI REFLEKSI NEKI REFLEKSI FLEKSORAFLEKSORAMOGU MOGU SE SE PROMENITI POSLE LEZIJEPROMENITI POSLE LEZIJE

LIMBIČKISISTEM

LIMBILIMBIČČKIKISISTEMSISTEM

Strukturena unutrašnjoj ivici

telencefalonai podu diencefalona,

oblikovaneu vidu prstena,

čine“emocionalni mozak”

Strukturena unutrašnjoj ivici

telencefalonai podu diencefalona,

oblikovaneu vidu prstena,

čine“emocionalni mozak”

"LIMBIČKI SISTEM JE OSOVINA ZADOVOLJSTVA I BOLA"""LIMBILIMBIČČKI SISTEM JE OSOVINAKI SISTEM JE OSOVINA ZADOVOLJSTVA I BOLAZADOVOLJSTVA I BOLA""

LIMBIČKI SISTEMLIMBILIMBIČČKI SISTEMKI SISTEM

16

LIMBIČKA KORALIMBIČKA JEDRA

NEURONSKE VEZE

LIMBIČKI SISTEMLIMBILIMBIČČKI SISTEMKI SISTEM

Septo-hipotalamo-mezencefalični kontinuitetSeptoSepto--hihipotalamopotalamo--mmeezzenceenceffalialiččni kni kontinuontinuitetitet

Septalnopolje

SeptalSeptalnonopoljepolje HipotalamusHHiipotalamuspotalamus

Limbičkomezencefalično

polje

LimbiLimbiččkokomezencefalimezencefaliččnono

poljepoljeHipokampalna

formacijaHipoHipokkampalampalnana

fformaormacciijaja

Amigdaloidnikompleks

AmAmiigdaloidgdaloidninikkompleompleksks

Bazalnitelencefalon

BazalniBazalnitelencefalontelencefalonLimbički

režanjLimbiLimbiččkiki

rerežžanjanj

Olfaktornikorteks

(piriformni,periamigdalarni,

entorinalni)

OlfaOlfakktortorninikkorteorteksks

((piriformnipiriformni,,periamigdalarniperiamigdalarni,,

entorinalnientorinalni))

Prednja imediodorzalno

jedrotalamusa

PrednjaPrednja iimediodorzalnomediodorzalno

jedrojedrotalamusatalamusa

Habenularnajedra

epitalamusa

HabenularnaHabenularnajedrajedra

epitalamusaepitalamusa

GLAVNE KOMPONENTE LIMBIČKOG SISTEMAGLAVNE KOMPONENTE LIMBIGLAVNE KOMPONENTE LIMBIČČKOG SISTEMAKOG SISTEMA

Lobus occipitalis

Lobus temporalis

Lobus parietalis

Lobus frontalis

Lobus limbicus Insula s. lobus insularis (skriven režanj)

LOBUSLIMBICUS

LOBUSLOBUSLIMBICUSLIMBICUS

Area subcallosa

Gyruscinguli

isthmus gyricinguli

Gyrus parahippocampalisuncus

Spoljni pojas medijalne oblast limbičke koreSpoljni pojas medijalne oblast limbiSpoljni pojas medijalne oblast limbiččke koreke kore

AfektAfekt

Motivacija / somatikaMotivacija / somatika

VizuospacijalnaVizuospacijalnaNeprijatnost / strahNeprijatnost / strah

AutonomniAutonomni

MemorijaMemorija

IBS - Cingulate Cortex - Functional Associations

24b'24b'

24a'24a'

32'32'

24c'24c' 24c'24c'

Area subcallosaili

infragenualni korteks

Area subcallosaili

infragenualni korteks

Perigenualni korteks

Perigenualni korteks

Srednji cingularnikorteks

Srednji cingularnikorteks

Isthmus gyri cinguli ili retrosplenijalni korteksIsthmus gyri cinguli ili retrosplenijalni korteks

aMCC, dACC, ACC-CD

aMCC, dACC, ACC-CD

Prednji deosrednjeg

cingularnogkorteksa

Prednji deosrednjeg

cingularnogkorteksa

GYRUS CINGULIGYRUS CINGULIGYRUS CINGULI Unutrašnji pojas limbičke vijugeUnutraUnutraššnji pojas limbinji pojas limbiččke vijugeke vijuge

17

Hipokampus je lociran na medijalnoj strani temporalnog režnja ispod horoidalne fisure i temporalnog roga bočne komore.U sagitalnoj ravni, hipokampus je poput zgrčene strukture, na kojoj se razlikuju glava, telo i rep. Prednji deo glave je sadigitacijama (pes hippocampi). Telo je više cilindrično; rep se postepeno sužava put pozadi.

Siva masa hipokampusa je jedna ekstenzija subiculum-aparahipokampalne vijuge.U koronarnoj ravni, hipokampus i parahipokampalna vijuga formiraju S-konfiguraciju. Sam hipokampus sadrži dve strukture: cornu ammonis et gyrusdentatus. Histološki, hipokampus se dalje deli u 4 sektora: CA1 - CA4.

Alveus et fimbria, bela vlakna duž gornje strane hipokampusa, nastavljaju se pozadi kao fornix i služe kao velikieferentni putevi ka ostatku mozga.

HIPOKAMPUS (HIPPOCAMPUS)HIPOKAMPUSHIPOKAMPUS (HIPPOCAMPUS)(HIPPOCAMPUS)

DIVIZIJA HIPOKAMPALNE FORMACIJE*DIVIDIVIZIJA HZIJA HIPOIPOKKAMPALAMPALNE FNE FORMAORMACIJECIJE**

HIPPOCAMPUSHIPPOCAMPUS (Hipokampalna formacija)(Hipokampalna formacija)::ParasubiculumParasubiculum

Pes hippocampiPes hippocampiDigitationes hippocampiDigitationes hippocampiPresubiculumPresubiculum

SubiculumSubiculumHippocampus proprius s. cornu ammonis Hippocampus proprius s. cornu ammonis Fimbria hippocampiFimbria hippocampiAlveus hippocampiAlveus hippocampiGyrus dentatusGyrus dentatus

HIPPOCAMPUSPROPRIUS S.

CORNU AMMONIS

HIPPOCAMPUSHIPPOCAMPUSPROPRIUS S.PROPRIUS S.

CCORNU ORNU AAMMONISMMONIS

STRATA CORNUS AMMONISSTRATA STRATA CORNUS AMMONISCORNUS AMMONIS

6-7. Stratummoleculare

et substratum lacunosum

5. Stratumradiatum

4. Stratumpyramidale

3. Stratum oriens-----------------------2. alveus1. ependyma

66--7. 7. SStratumtratummolecularemoleculare

et subet substratum stratum lacunosumlacunosum

5. 5. SStratumtratumradiatumradiatum

4. 4. SStratumtratumpyramidalpyramidalee

3. 3. SStratumtratum oriensoriens----------------------------------------------2. 2. aalveuslveus1. 1. ependymaependyma

CA1

CA3CA2

Gyrus dGyrus dentatusentatusCA4 (hilus)

Plexus choroideus

HIPPOCAMPUS PROPRIUS s. CORNU AMMONISHIPPOCAMPUS HIPPOCAMPUS PROPRIUS PROPRIUS s. CORNUs. CORNU AMMONISAMMONIS

CA 1: blizu subikuluma,poseduje male piramidalne ć.

CA 2: uska traka gustih, velikih piramidalnih ć.

CA 1: blizu subikuluma,poseduje male piramidalne ć.

CA 2: uska traka gustih, velikih piramidalnih ć.

CA 3: široka trakaretkih, velikih piramidalnih ćelija.

CA 4: unutrašnja, rastresita zona.

CA 3: široka trakaretkih, velikih piramidalnih ćelija.

CA 4: unutrašnja, rastresita zona.

Str. m

olecu

lare

Str. granulare

Str. multiforme

STRATAGYRI DENTATI

STRATASTRATAGYRI DENTATIGYRI DENTATI

18

REZIME O KLASIFIKACIJI MOŽDANE KOREREZIME O REZIME O KLASIFIKACIJKLASIFIKACIJII MOMOŽŽDANE KOREDANE KORE

111

333

222

BAZOLATERALNA OBLAST LIMBIČKE KORE(Inzula1, orbitofrontalna2 i temporalna3 kora)

BAZOLATERALNA OBLAST LIMBIBAZOLATERALNA OBLAST LIMBIČČKE KOREKE KORE(Inzula(Inzula11, , orbitofrontalnaorbitofrontalna22 i i temporalnatemporalna33 kora)kora)

AREA SEPTALISAREA SEPTALISAREA SEPTALISMORPHOLOGIAMORPHOLOGIAEXTERNAEXTERNAArea Area subcallosasubcallosa

-- GyrusGyrus paraterminalisparaterminalisArea Area paraolfactoriaparaolfactoria

-- GyriGyri et et sulcisulciparaolfactoriiparaolfactorii

MORPHOLOGIAINTERNANc. septalis dorsalisNc. septalis lateralisNc. septalis medialisNc. septofimbrialisNc. triangularis septi

Area septalis

Stria diagonalis

Nc. basalis

Ncc. septales

• Septalni region leži ispred talamusa.• Unutar regiona su centri orgazma (4 za žene i 1 za muškarce).

• Septalni region leži ispred talamusa.• Unutar regiona su centri orgazma (4 za žene i 1 za muškarce).

NCC. SEPTALESNCC. SEPTALESNCC. SEPTALES

•Nucleus basalisAference dolaze iz

hipotalamusai bazalnih ganglija

Na njegovim aksonima oslobađa se acetilholin.

Ključni je deo mozga za buđenje, budnost

i pažnju.• Nucleus striae

terminalis• Pars sublenticularis

amygdalae

•Nucleus basalisAference dolaze iz

hipotalamusai bazalnih ganglija

Na njegovim aksonima oslobađa se acetilholin.

Ključni je deo mozga za buđenje, budnost

i pažnju.• Nucleus striae

terminalis• Pars sublenticularis

amygdalae

SUBSTANTIA BASALISSUBSTANTIA BASALISSUBSTANTIA BASALIS

Lokacija holinergičnih ćelija u bazalnom telencefalonu

Stria diagonalis (crus horizontale / verticale / nc. striae diagonalis)

Nc. basalis

PARS BASALIS TELENCEPHALIPARS BASALIS TELENCEPHALIPARS BASALIS TELENCEPHALI

19

STRIATUM et PALLIDUM VENTRALESTRIATUM et PALLIDUM VENTRALESTRIATUM et PALLIDUM VENTRALE

Nucleus Nucleus aaccumbensccumbens (Striatum(Striatum ventrale)ventrale)AAferenference iz:ce iz:

-- formformatioatio hiphipppooccampampii-- corpus corpus amamyygdaloidgdaloideumeum-- gyrus gyrus cingulcingulii-- ncc. ncc. tegmentaltegmentales antes anterioreseriores-- nc.nc. rapheraphe dorsalisdorsalis

EEferenference kace ka ventralventralnomnom palidumpalidumuu

Substantia innominata (Substantia innominata (PallidumPallidum ventraleventrale))EEferenference ka:ce ka:

-- nc. nc. mediodorsalmediodorsaliiss thalamithalami-- substantiasubstantia nigranigra-- nc. nc. subthalamicussubthalamicus-- corpus corpus amygdaloidamygdaloideumeum-- nc.nc. habenularhabenularis latis lateraliseralis

NucleusNucleusaccumbensaccumbens

PPallidumallidumventraleventrale

Nc. Nc. mediodorsalmediodorsalisisthalamithalami

PPrefrontalrefrontalninikkorteorteksks

HHippocampusippocampus

dopa

min

VTAVTA

dopamin

CorpusCorpusamygdalamygdaloideumoideum

LIMBIČKE VEZE NC. ACCUMBENS-aLIMBILIMBIČČKE VEZE NC. ACCUMBENSKE VEZE NC. ACCUMBENS--aa

A m y g d a l aA m y g d a l a

Poreklo reči: corpus amygdaloideumPoreklo reči: corpus amygdaloideum

Corpus

amygdaloideum

Corpus amygdaloideumCorpus amygdaloideumCorpus amygdaloideum

Veze sa raznimkortikalnim poljima

Fasc. uncinatus Form. hippocampi

Veze sa orbito-frontalnim i cingularnim

korteksom

Amigdaloidno teloili amigdala, skraćeno,

posebno su važnaza emotivno i

nagonsko ponašanje.Amigdala imajuekstenzivne veze

sa drugim limbičkimpoljima i takođesu uključena umemorisanje,

funkciju mirisa ihomeostazu.

Amigdala su specijalno važna za prikopčavanje

emocija na raznestimuluse pristigle iz

asocijativnog korteksa.

Amigdaloidno teloili amigdala, skraćeno,

posebno su važnaza emotivno i

nagonsko ponašanje.Amigdala imajuekstenzivne veze

sa drugim limbičkimpoljima i takođesu uključena umemorisanje,

funkciju mirisa ihomeostazu.

Amigdala su specijalno važna za prikopčavanje

emocija na raznestimuluse pristigle iz

asocijativnog korteksa.

CORPUSAMYGDALOIDEUM

CORPUSCORPUSAMYGDALOIDEUMAMYGDALOIDEUM

Kortekslimbičkastructura

Hipotalamus

Talamus

amigdaloidnotelo

nemamilarnajedra

mediodorzalno jedroprefrontalni,temporalni,

olfaktorni

stria terminalis(i drugi putevi)

“Amigdaloidni” krug““AmigdaloidniAmigdaloidni”” krugkrug

20

Autonomni i endokrini sistem i imuni elementi, u okviru limbičkog sistema, kontinuirano su u interakciji zbog čega,bazično, formiraju jednu organsku jedinicu.

Peptidi su molekuleemocija koje "povezuju"um i telo.

PeptidiEndokrini

sistem

Gl. suprarenalis

Imuni sistem

Thymus, splennodi lymphoidei

Autonomnisistem

Gastro-intestinalni

trakt

FUNKCIJE LIMBIČKOG SISTEMAFUNKCIJE LIMBIFUNKCIJE LIMBIČČKOG SISTEMAKOG SISTEMA "Gde su emocije"u mozgu?

""GdeGde susu emocijeemocije""u u mozgumozgu??

- Prednji deocingularne vijuge

- Amigdaloidni kompleks- Orbitofrontalni korteks

- Inzula

- Prednji deocingularne vijuge

- Amigdaloidni kompleks- Orbitofrontalni korteks

- Inzula

MEDIJALNI DEO TEMPORALNOG REŽNJA(strukture važne za memoriju)

MEDIJALNI DEO TEMPORALNOG REMEDIJALNI DEO TEMPORALNOG REŽŽNJANJA((strukturestrukture vavažžnene zaza memorijumemoriju) )

-- DDiisfunsfunkkcicijajaamamigdaloidnogigdaloidnog teltelaa --

AUTIZAMAUTIZAMAUTIZAM

FORNIX(složeni snop

projekcionih, asocijativnihi komisuralnih vlakana)

FORNIXFORNIX((slosložženi snopeni snop

projekcionih, asocijativnihprojekcionih, asocijativnihi komisuralnih vlakanai komisuralnih vlakana))

F O R N I XFF OO RR NN II XX

2. Crus3. Corpus4. Taenia fornicis5. Columa(5.1. Fibrae

precommissurales5.2. Fibrae

postcommissurales)6. Commissura

21

Eferentna vlakna prekomisuralnog forniksaEferentEferentna vna vlaknalakna prekomisuralnog prekomisuralnog forniksaforniksa

PrePrekkomisuralomisuralni fni forniorniksks –– sslabo klabo kompaompakkttan snopan snop-- veveććinom polazi izinom polazi iz hippocampus hippocampus proprpropriusius--aa usmeren ka:usmeren ka:Ncc. sNcc. septaleptalesesAreaArea hhypothalamicypothalamica rostralisa rostralisNNc. striae dc. striae diagonaliagonalisis

NNc. ac. accumbensccumbensLobus frontalis Lobus frontalis -- facies mfacies medialedialisisNc. cNc. caudataudatus et pus et putamenutamen

Corpus aCorpus amygdalmygdaloideum et coideum et claustrumlaustrum

-- PolazePolaze iziz ppiiramidalramidalnihnih neuronneuronaa hipohipokkampusampusa ia isubisubikkulumulumaa

-- 1,2 1,2 milionmiliona vlakanaa vlakanaPostPostkkomisuralomisuralni fni forniorniksks –– glavno stablo ka:glavno stablo ka:

-- Ncc. mammillares medialesNcc. mammillares mediales-- Ncc. aNcc. anteriornteriores tes thalamhalamii-- Ncc. septales lateralesNcc. septales laterales

-- Hypothalamus Hypothalamus -- TegmentumTegmentum mesencephalimesencephali

Eferentna vlakna postkomisuralnog forniksaEferentna vlakna postkomisuralnog forniksaEferentna vlakna postkomisuralnog forniksa

F O R N I X (pre-, i postkomisuralni)FF OO RR NN II XX (pre(pre--, i postkomisuralni), i postkomisuralni)

111

222

alvealveusus

fasc.fasc.perforanperforanss

Area entorhinalis(Area 28)

Area enArea entorhinaltorhinalisis(Area 28)(Area 28)

FormatiohippocampiFormatioFormatio

hippocampihippocampi

Nc. mammillarismedialis

Nc. mNc. mammillarammillarisismedialismedialis

GyruscinguliGyrusGyrusccingulingulii

Ncc. anterioresthalami

Ncc. aNcc. anteriornterioresestthalamihalami

fasc. fasc. mammillothalamicmammillothalamicusus

fornixfornix

cingulumcingulum

radiatioradiatiotthalamhalami ant.i ant.

Papezov krugPapezPapezovov krugkrug

LimbiLimbiččka asocijativna polja ka asocijativna polja -- entorinalna kora entorinalna kora –– granularne granularne ććelije gyrus dentatuselije gyrus dentatus--a a -- ––aksoni granularnih aksoni granularnih ććelija elija -- -- piramidalne piramidalne ććelije CA 3 elije CA 3 -- Schafferove kolaterale (aksoni Schafferove kolaterale (aksoni piramidalnih piramidalnih ććelija CA 3) elija CA 3) -- piramidalne piramidalne ććelije CA 1 elije CA 1 ---- alveus alveus –– fimbria fimbria –– fornix.fornix.

HIPO-KAMPALNI

KRUG

HIPOHIPO--KAMPALNIKAMPALNI

KRUGKRUG

VEZE U

LIMBIČKOMSISTEMU

VEZE VEZE UU

LIMBILIMBIČČKOMKOMSISTEMUSISTEMU

22

Olfaktivni sistem nižih sisara je visoko razvijen, za razliku od primata i čoveka.

Miris može imati značajan uticajna ponašanje čoveka.

Primarni olfaktorni korteks je jedinstven među senzornimsistemima obzirom da prima direktne impulse sa

sekundarnih neurona bez uticaja talamusa.

Olfaktivni sistem nižih sisara je visoko razvijen, za razliku od primata i čoveka.

Miris može imati značajan uticajna ponašanje čoveka.

Primarni olfaktorni korteks je jedinstven među senzornimsistemima obzirom da prima direktne impulse sa

sekundarnih neurona bez uticaja talamusa.

OLFAKTIVNI SISTEM OLFAKTIVNI SISTEM

SPOLJNI LUK (“gyrus limbicus”) uključuje area subcallosa, gyrus cinguli, isthmus gyri cinguli, gyrus parahippocampalis (uključujući uncus et subiculum). Area subcallosa uključuje klaster malih septalnih jedara koje leže neposredno ispred paraterminalnog girusa i prednje komisure.

SREDNJI LUK (“gyrus intralimbicus”) sadrži gyrus paraterminalis, indusiumgriseum, i hippocampus. Gyrus paraterminalis je uglavljen između septalnih jedara i prednje komisure. Indusium griseum, ekstendirajući odparaterminalnog girusa, sadrži sivu i belu masu (stria longitudinalis lat. et med.). Indusium griseum je neposredno u odnosu sa gornjom stranomcorpus callosum-a. Pozadi, on obilazi splenium i dole se stapa sa repomhipokampusa.

UNUTRAŠNJI LUK formiraju corpora mammillaria, fornix, alveus et fimbria.Alveus i fimbria su glavni eferentni putevi hipokampusa. Pozadi, fimbria formira

crura fornicis koja se nastavljaju naviše, dublje od spleniuma korpuskalozuma.

NOVA PODELA LIMBIČKOG SISTEMANOVA NOVA PODELA LIMBIPODELA LIMBIČČKOG SISTEMAKOG SISTEMA

Pitanja?PitanjaPitanja??

“Razlike u homologim arhitektonskim poljima leve i desne hemisfere nastaju verovatno zbog smanjenja broja neurona u malim strukturama bez promena u ćelijskoj gustini. Ove razlike su verovatno uslovljene nekim procesima tokom kortikogeneze: ranom i kasnom ćelijskom proliferacijom, efektima talamokortikalnih i kortiko-kortikalnih aferenci i ćelijskom smrti za vreme ontogeneze”.“Poznato je da rano oštećenje leve hemisfere neće rezultiratiafazijom, jer će funkcija leve hemisfere biti kompenzirana desnom hemisferom, zahvaljujući plastičnosti mozga”.

DOMINANTNOSTLEVE / DESNE HEMISFERE

DOMINANTNOSTDOMINANTNOSTLEVE / DESNE HEMISFERELEVE / DESNE HEMISFERE

BrojanjePisanje

Rezonovanje

Govor

Nauka Kontroladešnjaka

LEVO DESNO

Sagledavanje Tro-dimenzionalnost

Umetnost

Imaginacija

MuzikalnostKontrolalevorukih

DOMINANTNOST LEVE / DESNE HEMISFEREZA ODREĐENE FUNKCIJE

DOMINANTNOST LEVE / DESNE HEMIDOMINANTNOST LEVE / DESNE HEMISFERESFEREZA ODREĐENE FUNKCIJEZA ODREĐENE FUNKCIJE

Hvala!Hvala!Hvala!

51. predavanje vasovic.senzitivni.motorni.limbicki.sistem

Documents