1

MENINGESMENINGESDURA MATERDURA MATERARACHNOIDEA ARACHNOIDEA MATERMATERPIA MATERPIA MATER

PACHYMENINXPACHYMENINXDura materDura materLEPTOMENINXLEPTOMENINXArachnoidea materArachnoidea materPia materPia mater

MEĐUMOMEĐUMOŽŽDANIDANIČČNI PROSTORINI PROSTORI

SPATIUM EPIDURALE s. EXTRADURALESPATIUM EPIDURALE s. EXTRADURALESPATIUM SUBDURALESPATIUM SUBDURALESPATIUM SUBARACHNOIDEUMSPATIUM SUBARACHNOIDEUM

Epiduralno krvarenjeEpiduralno krvarenje

Subduralno krvarenjeSubduralno krvarenje Cutis

Galea Aponeurotica

Textus fibrosus

Os parietale

Dura Mater

Arachnoidea mater

2

MENINGESMENINGESSPINALESSPINALES

1.1. DURA MATER SPINALISDURA MATER SPINALIS

1.1. Spatium epidurale s. peridurale1.1. Spatium epidurale s. peridurale

1.2. (Spatium subdurale)1.2. (Spatium subdurale)

2. ARACHNOIDEA MATER 2. ARACHNOIDEA MATER SPINALISSPINALIS

2.1. Spatium subarachnoideum s. 2.1. Spatium subarachnoideum s. leptomeningeumleptomeningeum

3. PIA MATER SPINALIS3. PIA MATER SPINALIS

MENINGES (SPINALES)MENINGES (SPINALES)

MENINGES SPINALESMENINGES SPINALES

DURA MATER SPINALISDURA MATER SPINALIS

Iznad se pripaja zaIznad se pripaja za circumferenccircumferencijuiju foramen foramen magnummagnum--a.a.

Ispod nivoa S2 prIspod nivoa S2 prššljena postaje tanja, oblaljena postaje tanja, oblažžee filumfilumterminaleterminale, i pripaja se za, i pripaja se za trtitrtiččnu kostnu kost

(Co2 pr(Co2 prššljen).ljen).

DURA MATER CRANIALIS s. DURA MATER CRANIALIS s. ENCEPHALIENCEPHALI

Ona je slabo povezana sa kOna je slabo povezana sa kalvarialvarijom a veomajom a veomaadherentadherentna zana za babazu lobanje.zu lobanje.

DURA MATER DURA MATER CRANIALISCRANIALIS

DvoslojnaDvoslojnaspoljnispoljni, , periosteaperiosteallni sloj, ni sloj, adherentan uz unutraadherentan uz unutraššnju nju stranu kalvarije.stranu kalvarije.UnutraUnutraššnji nji meningealmeningealni sloj ni sloj ččine pljosnate ine pljosnate ććelijeelijePeriosPeriostealtealni deo je bogat ni deo je bogat krvnim sudovima ikrvnim sudovima i nervnervimaima

MMeningealeningealni sloj se odvaja i ni sloj se odvaja i reflereflektuje saktuje sa periostealperiostealnog nog sloja na izvesnim mestima i sloja na izvesnim mestima i formira krupneformira krupne venvenskeskesinusesinuse, odnosno, odnosno olakolakššava ava podelupodelu cerebralcerebralnih i nih i cerebelarnihcerebelarnih hemishemisfera, fera, odvaja hipofizu, i gradi jamu odvaja hipofizu, i gradi jamu trigeminalnom ganglionu.trigeminalnom ganglionu.

DURA MATER CRANIALISDURA MATER CRANIALIS(Endostalni, unutra(Endostalni, unutraššnji sloj)nji sloj)

3

DURA MATER CRANIALIS:DURA MATER CRANIALIS:FALX CEREBRIFALX CEREBRI

TENTORIUM CEREBELLITENTORIUM CEREBELLIFALX CEREBELLIFALX CEREBELLI

DIAPHRAGMA SELLAEDIAPHRAGMA SELLAECAVUM TRIGEMINALECAVUM TRIGEMINALE

SINUS SINUS DURAE MATRISDURAE MATRIS

Sinus transversusSinus transversusConfluens sinuumConfluens sinuumSinus marginalisSinus marginalisSinus occipitalisSinus occipitalisPlexus basilarisPlexus basilarisSinus petrosquamosusSinus petrosquamosusSinus sigmoideusSinus sigmoideusSinus sagittalis superiorSinus sagittalis superiorSinus sagittalis inferiorSinus sagittalis inferiorSinus rectusSinus rectusSinus petrosus inferiorSinus petrosus inferiorSinus petrosus superiorSinus petrosus superiorSinus cavernosusSinus cavernosusSinus intercavernosus Sinus intercavernosus anterioranteriorSinus intercavernosus Sinus intercavernosus posteriorposteriorSinus sphenoparietalisSinus sphenoparietalis

SINUS DURAE MATRISSINUS DURAE MATRIS(na bazi lobanje)(na bazi lobanje)

Projekcija sinusa i Projekcija sinusa i vena na bovena na boččnom nom aspektu lobanjeaspektu lobanje

A. A. Sinus Sinus ssagittalagittalis superioris superior

B. B. V. cerebri magnaV. cerebri magna

C. C. V. oV. ophthalmicphthalmica superior (et a superior (et inferior)inferior)

D. D. V. fV. facialacialisis

E. E. SinusSinus ccavernoavernossus us

F. F. SinusSinus petrosus inferiorpetrosus inferior

G. G. V. jV. jugularugularis internais interna

H. H. SinusSinus sigmoideussigmoideus

I. I. SinusSinus petrosus superiorpetrosus superior

J. J. Sinus tSinus transversransversusus

K. K. SinusSinus rectusrectus

L.L. Sinus sagittalis iSinus sagittalis inferiornferior

Projekcija sinusa Projekcija sinusa na bazi lobanjena bazi lobanje

A. SA. Sinus sinus sphenoparietalphenoparietalisis

B. B. Sinus iSinus intercavernontercavernossususanterior et posterioranterior et posterior

C. SC. Sinus sinus sigmoidigmoideuseus

D. D. Sinus oSinus occipitalccipitalisis

E. ConfluenE. Confluens sinuums sinuum

F. F. Plexus bPlexus basilarasilarisis

G. G. Sinus tSinus transversransversusus

H. H. Sinus pSinus petrosetrosus superiorus superior

I. I. Sinus pSinus petrosetrosus ius inferiornferior

J. J. Sinus cSinus cavernoavernossusus

K. SK. Sinus sinus sagittalagittalis superioris superior

SINUS SAGITTALIS SUPERIORSINUS SAGITTALIS SUPERIOR

4

SINUS SAGITTALIS INFERIORSINUS SAGITTALIS INFERIOR((et V. MAGNA CEREBRI et V. MAGNA CEREBRI == SINUS RECTUS)SINUS RECTUS)

SINUS TRANSVERSUS;SINUS TRANSVERSUS;SINUS SIGMOIDEUS;SINUS SIGMOIDEUS;SINUS OCCIPITALISSINUS OCCIPITALIS

CONFLUENS SINUUMCONFLUENS SINUUM

DOVODNI SINUSIDOVODNI SINUSISinus sagittalis superiorSinus sagittalis superiorSinus sagittalis inferiorSinus sagittalis inferiorSinus rectusSinus rectusODVODNI SINUSIODVODNI SINUSISinus occipitalisSinus occipitalisSinus transversus Sinus transversus –– sinus sigmoideussinus sigmoideus

SINUS SINUS CAVERNOSUSCAVERNOSUS

DOVODNI SINUSI i VENEDOVODNI SINUSI i VENESinus sphenoparietalisSinus sphenoparietalisSinus intercavernosiSinus intercavernosiPl. basilarisPl. basilarisV. ophtalmica superior (et V. ophtalmica superior (et inferior)inferior)V. centralis retinaeV. centralis retinaeV. cerebri media V. cerebri media superficialissuperficialisODVODNI SINUSI: ODVODNI SINUSI: Sinus petrosus superior et Sinus petrosus superior et inferiorinferiorPl. venosus caroticus Pl. venosus caroticus internusinternusSinus petrooccipitalisSinus petrooccipitalis

SINUS CAVERNOSUSSINUS CAVERNOSUS(sadr(sadržžaj)aj)

CIRKULACIJa KRVI U VENSKIM CIRKULACIJa KRVI U VENSKIM SINUSIMA (SINUSIMA (ššema)ema)

Sinus sagittalis sup.

Sinus sagittalis inf.

Sinus rectus Confluens sinuum Sinus transversus

Sinus cavernosus

Sinus petrosus sup.

Sinus petrosus inf. V. jugularis int.

Sinus sigmoideus

5

ARACHNOIDEA MATER ARACHNOIDEA MATER CRANIALIS s. ENCEPHALICRANIALIS s. ENCEPHALI

PauPauččinasta inasta ““delikatnadelikatna””membranamembrana, , kojakojaprelazi iznad prelazi iznad žžlebova; lebova; probija jedino probija jedino longitudinallongitudinalnu i nu i transvertransverzalnu zalnu pukotinu.pukotinu.

ARACHNOIDEA MATER CRANIALISARACHNOIDEA MATER CRANIALIS(Trabeculae arachnoideae)(Trabeculae arachnoideae)

SPATIUM SUBARACHNOIDEUM SPATIUM SUBARACHNOIDEUM s. LEPTOMENINGEUMs. LEPTOMENINGEUM

PoPozziicijacija: le: ležži i izmeđuizmeđu pije ipije iarahnoidarahnoidejeeje i i sadrsadržži i cerebrospinalnu cerebrospinalnu teteččnost.nost.

KOMORE i KANALI u CNSKOMORE i KANALI u CNS--uuVentriculus lateralisVentriculus lateralisVentriculus tertiusVentriculus tertiusVentriculus quartusVentriculus quartusAquaeductus Aquaeductus mesencephalimesencephaliCanalis centralis Canalis centralis medullae spinalismedullae spinalis

PLEXUS CHOROIDEUSPLEXUS CHOROIDEUS PLEXUS CHOROIDEUSPLEXUS CHOROIDEUS

HHoroidoroidni spletni splet ssadradržži i kkombinaombinacijucijuspecializspecializovanih ovanih epeepennddiimalmalnih nih ććelija i elija i permeabpermeabiillnne e kkapilareapilareza za produprodukkciciju ju likvoralikvora..

6

LIQUOR CEREBROSPINALISLIQUOR CEREBROSPINALIS

Razlike od oko 11,3 kPa u Razlike od oko 11,3 kPa u hidrostatskim i osmotskim pritiscima u hidrostatskim i osmotskim pritiscima u krvi horoidnih spletova i likvora, krvi horoidnih spletova i likvora, dovodi do prelaska vode iz krvi u dovodi do prelaska vode iz krvi u momožždane komore, i stvaranja likvora.dane komore, i stvaranja likvora.

LIQUOR CEREBROSPINALISLIQUOR CEREBROSPINALISOko 95% likvora stvara se u horoidnim spletovima boOko 95% likvora stvara se u horoidnim spletovima boččnih nih komora, a ostatak u spletovima ostalih komora, na povrkomora, a ostatak u spletovima ostalih komora, na površšini ini mozga i u samom momozga i u samom možždanom tkivu.danom tkivu.KoliKoliččina likvora iznosi oko 135 ml, a u toku 24ina likvora iznosi oko 135 ml, a u toku 24hh stvori se stvori se oko 500 ml.oko 500 ml.Polovina likvora je u lobanji, a polovina u kiPolovina likvora je u lobanji, a polovina u kiččmenom menom kanalu.kanalu.U likvoru se nalazi veU likvoru se nalazi većća koncentracija Naa koncentracija Na++ ((>> 7%) i manje 7%) i manje glikoze (oko 30%).glikoze (oko 30%).Ukoliko se poremeti odnos između stvorene i apsorbovane Ukoliko se poremeti odnos između stvorene i apsorbovane kolikoliččine likvora na bilo kom nivou, nastaje ine likvora na bilo kom nivou, nastaje hydrocephalus.hydrocephalus.

LIQUOR CEREBROSPINALISLIQUOR CEREBROSPINALIS(funkcije)(funkcije)

Protektivna uloga (amortizuje dejstvo sile na mozak. Kako Protektivna uloga (amortizuje dejstvo sile na mozak. Kako je CNS praktije CNS praktiččno potopljen u likvoru, mozak no potopljen u likvoru, mozak ččija je ija je apsolutna teapsolutna težžina oko 1,5 kg, u likvoru teina oko 1,5 kg, u likvoru težži samo 50,0 gr).i samo 50,0 gr).HH++ joni direktno deluju na hemoreceptornu zonu u joni direktno deluju na hemoreceptornu zonu u produprodužženoj moenoj možždini, i preko nje regulidini, i preko nje reguliššu aktivnost u aktivnost respiratornog centra.respiratornog centra.U likvor se luU likvor se lučče određeni hormonie određeni hormoni, naro, naroččito ito releasingreleasingfaktori iz hipotalamusa koji, preko eminencije medijane, faktori iz hipotalamusa koji, preko eminencije medijane, deluju na sekreciju u adenohipofizi.deluju na sekreciju u adenohipofizi.Iz likvora se rapidno uklanjaju pojedini metaboliIz likvora se rapidno uklanjaju pojedini metaboliččki ki produkti mozga, kao i pojedini lekovi primenjeni u cilju produkti mozga, kao i pojedini lekovi primenjeni u cilju leleččenja.enja.

LIQUOR LIQUOR CEREBROSPINALISCEREBROSPINALIS

Razlika u hidrostatskom i Razlika u hidrostatskom i osmotskom pritisku osmotskom pritisku između likvora u između likvora u subarahnoidalnom subarahnoidalnom prostoru i krvi u prostoru i krvi u venskim sinusima, faktor venskim sinusima, faktor je koji omoguje koji omoguććava ava apsorpciju likvora apsorpciju likvora posredstvom posredstvom arahnoidalnih arahnoidalnih granulacija.granulacija.Manji deo likvora moManji deo likvora možže e biti apsorbovan od strane biti apsorbovan od strane ependima komora, ependima komora, limfnih sudova limfnih sudova momožždanica i danica i perivaskularnih prostora.perivaskularnih prostora.

GRANULATIONES GRANULATIONES ARACHNOIDEAEARACHNOIDEAE

(Avaskularni resi(Avaskularni resiččasti asti produprodužžeci eci

subarahnoidalnog prostora subarahnoidalnog prostora unutar sagitalnog sinusa i unutar sagitalnog sinusa i

diplodiploččnih vena; izranih vena; izražženi su eni su naronaroččito posle 10. godine ito posle 10. godine

žživota; imaju ulogu u ivota; imaju ulogu u apsorpciji likvoraapsorpciji likvora))

CISTERNAE SUBARACHNOIDEAECISTERNAE SUBARACHNOIDEAE(pro(prošširenja subarahnoidalnog prostora)irenja subarahnoidalnog prostora)

Cisterna cerebellomedullaris Cisterna cerebellomedullaris posterior; cisterna magnaposterior; cisterna magnaCisterna cerebellomedullaris Cisterna cerebellomedullaris lateralislateralisCisterna chiasmaticaCisterna chiasmaticaCisterna interpeduncularisCisterna interpeduncularisCisterna ambiensCisterna ambiensCisterna pericallosaCisterna pericallosaCisterna pontocerebellarisCisterna pontocerebellarisCisterna laminae terminalisCisterna laminae terminalisCisterna quadrigeminalis; Cisterna quadrigeminalis; cisterna venae magnae cerebricisterna venae magnae cerebriCisterna lumbalisCisterna lumbalis

7

CISTERNAE CISTERNAE SUBARACHNOIDEAESUBARACHNOIDEAE

CISTERNACISTERNAINTERPEDUNCULARISINTERPEDUNCULARIS

Prostor na ventralnoj Prostor na ventralnoj strani mezencefalona i strani mezencefalona i donje strane donje strane hipotalamusa. Napred se hipotalamusa. Napred se nastavlja u hijazmalnu nastavlja u hijazmalnu cisternu, a bocisternu, a boččno u no u cisternu ambiens. Sadrcisternu ambiens. Sadržži i zavrzavrššni deo bazilarne ni deo bazilarne arterije sa P1 segmentom arterije sa P1 segmentom i gornjom cerebelarnom i gornjom cerebelarnom arterijom, bazalnu venu, arterijom, bazalnu venu, III m.III m.žž..

CISTERNAE SUBARACHNOIDEAECISTERNAE SUBARACHNOIDEAE

CISTERNA AMBIENSCISTERNA AMBIENSLeLežži na dorzalnoj strani i na dorzalnoj strani mezencefalona. Prednji mezencefalona. Prednji zid grade splenium zid grade splenium corporis callosi i corporis callosi i glandula pinealis. Pozadi glandula pinealis. Pozadi se pruse pružža do hiatusa do hiatus--a a tentorii, preko koga tentorii, preko koga komunicira sa komunicira sa pontocerebelarnom i pontocerebelarnom i cerebelomedularnom cerebelomedularnom cisternom.cisternom.

CISTERNA CEREBELLOMEDULLARISCISTERNA CEREBELLOMEDULLARISPOSTERIOR s. CISTERNA MAGNAPOSTERIOR s. CISTERNA MAGNA

(mesto punkcije)(mesto punkcije)

ARACHNOIDEA MATER ARACHNOIDEA MATER SPINALISSPINALIS

Tanka,Tanka, tubulartubularnana membranmembrana poput paua poput pauččine ine pokriva kipokriva kiččmenu momenu možždinu.dinu.Iznad, nastavlja se Iznad, nastavlja se cerebralcerebralnomnom arahnoidarahnoidejom.ejom.

LUMBALNALUMBALNAPUNKCIJAPUNKCIJA

CCisternisterna lumbalis a lumbalis je najkrupnijije najkrupnijisubarahnoidsubarahnoidalni prostor kojialni prostor koji eekskstenditendira odra od

terminaterminalnog kraja kilnog kraja kiččmene momene možždine do dine do nivoanivoa S2S2 prprššljenaljena, , gde jegde je ookkupiupiranran nervnervimaima

caudacauda--ee equinaequina--ee, , tako da je to najbolje tako da je to najbolje mesto za mesto za lumbalumbalnulnu punpunkciju.kciju.

PIA MATER PIA MATER CRANIALISCRANIALIS

Intimno oblaIntimno oblažže povre površšinu inu mozgamozga, , i u nekim i u nekim delovimadelovima pipijja a invagininvaginiriraaunutar komora i uzima unutar komora i uzima udeo uudeo u formformiriraanjunjuhoroidhoroidnih spletova.nih spletova.

8

PIA MATER SPINALISPIA MATER SPINALISTankaTanka vasvaskkularularnanamembranmembrana intimno a intimno oblaoblažže kie kiččmenu menu momožždinu.dinu.Lig. dLig. denticulatenticulatum um sadrsadržžii 21 par 21 par triangulartriangularnihnih ligamenligamenaatta a koji koji eekskstenditendiraju od raju od kikiččmene momene možždine dine između prednjih i između prednjih i zadnjih korenovazadnjih korenovaspinalspinalnihnih nerneraavva kaa ka durdurii; ; oviovi ligamentligamenti pomai pomažžuufifiksaciji kiksaciji kiččmene mene momožždinedine..

PIA MATER PIA MATER SPINALISSPINALIS

FilumFilum terminaleterminale::eekskstentenzijazija meke meke momožždanice ispoddanice ispodconusconus--aa medullarismedullaris--a.a.Pars pialisPars pialis(do S2 pr(do S2 prššljena)ljena)Pars duralis (do Co2 Pars duralis (do Co2 prprššljena) ljena)

KAROTIDNI I KAROTIDNI I VERTEBROVERTEBRO--

BAZILARNI SISTEMBAZILARNI SISTEM1.1. Istorijski podaciIstorijski podaci

Pisani dokumenti iz 129Pisani dokumenti iz 129--199. 199. godine n.e. ukazuju na godine n.e. ukazuju na Galenovo izuGalenovo izuččavanje avanje momožždane cirkulacije.dane cirkulacije.

2. Op2. Opššte karakteristikete karakteristikeMorfoloMorfološški,ki, ččetiri dovodnaetiri dovodna

stuba stuba –– parne unutraparne unutraššnjenjekarotidne i vertebralnekarotidne i vertebralnearterije obezbeđuju glavni prilivarterije obezbeđuju glavni prilivkrvi u mozak i kikrvi u mozak i kiččmenumenumomožždinu. dinu.

MRAMRA

FIZIOLOGIJA MOFIZIOLOGIJA MOŽŽDANOG DANOG KRVOTOKAKRVOTOKA

FizioloFiziološški, svakog minuta kroz mozak ki, svakog minuta kroz mozak ččoveka prođe oko oveka prođe oko 1000 ml k1000 ml krvi, rarvi, radio on pri tom ili ne. dio on pri tom ili ne.

Utvrđeno je da kroz unutra Utvrđeno je da kroz unutraššnju karotidnu arteriju protekne nju karotidnu arteriju protekne 350 ml350 ml/min, a /min, a krozkroz vertebralnevertebralne arterijearterije 1150 ml50 ml/min. /min.

DaDa bi bi krvkrv proproššla kroz mozak neophodno je 8la kroz mozak neophodno je 8--10 sec. U 10 sec. U kapilarima mozga krv se zadrkapilarima mozga krv se zadržžava oko 2 sec, za koje se ava oko 2 sec, za koje se vreme obavljaju procesi razmene. vreme obavljaju procesi razmene. ČČetvrtina ukupnog O2 i etvrtina ukupnog O2 i ččetvrtina ukupne glikoze iz krvi etvrtina ukupne glikoze iz krvi

koristi se zakoristi se zafunkciju mofunkciju možždanih danih ććelija. Na njihov nedostatak, elija. Na njihov nedostatak, najosetljivije su nervne najosetljivije su nervne ććelije (3elije (3--5 minuta), zatim 5 minuta), zatim oligodendroglija i astrociti, dok su mikroglija i oligodendroglija i astrociti, dok su mikroglija i ććelijski elijski elementi krvnih sudova najmanje osetljivi.elementi krvnih sudova najmanje osetljivi.

VASKULARNE VASKULARNE KOMPONENTE KOMPONENTE

KAROTIDNOG SISTEMAKAROTIDNOG SISTEMA

9

A. CAROTIS INTERNA (ACI)A. CAROTIS INTERNA (ACI)PoPoččetaketak

ACI se odvaja od zajedniACI se odvaja od zajedniččke karotidneke karotidnearterije u nivou gornje ivice tiroidne hrskavicearterije u nivou gornje ivice tiroidne hrskavicelarinksa (nivo C4 prlarinksa (nivo C4 prššljena), ali nisu iskljuljena), ali nisu isključčenieninivoi od C1nivoi od C1--C7 prC7 prššljena.ljena.KalibarKalibar: 5: 5--9,4 mm9,4 mmVarijacijeVarijacije: hipoplazija, aplazija, duplikacija: hipoplazija, aplazija, duplikacijaTokTokI. Pars cervicalisI. Pars cervicalis se pruse pružža od nivoa C4a od nivoa C4prprššljena do spoljnjeg otvora karotidnog kanalaljena do spoljnjeg otvora karotidnog kanalana donjoj strani piramide slepoona donjoj strani piramide slepooččne kostine kosti(D(D== 8 cm). Na samom po8 cm). Na samom poččetku karakteristietku karakterističčnonoje proje prošširenje (sinus caroticus).irenje (sinus caroticus).II. Pars petrosaII. Pars petrosa prolazi kroz karotidni kanal uprolazi kroz karotidni kanal upiramidi, obavijen venskim i nervnim spletom.piramidi, obavijen venskim i nervnim spletom.BoBoččne grane: Aa. caroticotympanicae et a.ne grane: Aa. caroticotympanicae et a.canalis pterygoidei. canalis pterygoidei.

III. Pars cavernosaIII. Pars cavernosa ili karotidni sifon ili karotidni sifon prupružžaase kroz kavernozni sinus (od nivoase kroz kavernozni sinus (od nivoapoderanog otvora do prednjeg klinoidnogpoderanog otvora do prednjeg klinoidnognastavka), uporedo sa VI m.nastavka), uporedo sa VI m.žž..BoBoččne grane: R. basalis tentorii,ne grane: R. basalis tentorii,r.marginalis tentorii, r. meningeus, r.marginalis tentorii, r. meningeus, r. sinus cavernosi, a. hypophysialis inferior,r. sinus cavernosi, a. hypophysialis inferior,rr. ganglionares trigeminales et rami rr. ganglionares trigeminales et rami

nervorum.nervorum.IV. Pars cerebralisIV. Pars cerebralis je segment ACI odje segment ACI odprednjeg klinoidnog nastavka do terminalneprednjeg klinoidnog nastavka do terminalnebifurkacije.bifurkacije.BoBoččne grane: A. ophtalmica, a.ne grane: A. ophtalmica, a.hypophysialis superior, a. uncalis, rr.hypophysialis superior, a. uncalis, rr.clivales, r. meningeus, a. communicansclivales, r. meningeus, a. communicansposterior et a. choroidea anterior.posterior et a. choroidea anterior.

ZavrZavrššne grane:ne grane: A. cerebri media et anteriorA. cerebri media et anterior

A. CEREBRI A. CEREBRI ANTERIORANTERIOR

(Segmentum A1 (Segmentum A1 // A2)A2)

A.A. CEREBRI MEDIACEREBRI MEDIA(Segmenta)(Segmenta)

A.A. CEREBRI MEDIA (M2)CEREBRI MEDIA (M2)

ACAACA--ACMACMANASTOMOZEANASTOMOZE

A. VERTEBRALISA. VERTEBRALIS

NormalnoNormalno porekloporeklo::vertebralnavertebralna arterijaarterijakaokaoprvaprva ushodnaushodna granagranapotkljupotključčne arterije.ne arterije.

10

A.A. VERTEBRALISVERTEBRALIS(polo(položžaj arterije na zadnjem luku atlasa i aj arterije na zadnjem luku atlasa i

u subokcipitalnom trouglu)u subokcipitalnom trouglu)

A.A. VERTEBRALISVERTEBRALIS(V4)(V4)

ARTERIJE ARTERIJE KIKIČČMENE MENE MOMOŽŽDINEDINE

KiKiččmenu momenu možždinu najvedinu najveććim delomim delomvaskularizuju segmentalne arterije. vaskularizuju segmentalne arterije. U vratnom deluU vratnom delu vode poreklo od:vode poreklo od:-- a. vertebralis (80%);a. vertebralis (80%);-- a. cervicalis profunda,a. cervicalis profunda,-- a. intercostalis suprema, ia. intercostalis suprema, i-- a. cervicalis ascendens.a. cervicalis ascendens.U grudnom delu,U grudnom delu, potipotičču od:u od:-- aa. intercostales posteriores, iaa. intercostales posteriores, i-- a. subcostalis.a. subcostalis.U slabinskom deluU slabinskom delu, poti, potičču od:u od:-- aa. lumbales; iaa. lumbales; iu krsnom deluu krsnom delu od:od:-- aa. sacrales lateralesaa. sacrales laterales-- a. iliolumbalisa. iliolumbalis. a. sacralis mediana.. a. sacralis mediana.

A.A. SPINALIS ANTERIORSPINALIS ANTERIORAA. SPINALES POSTERIORESAA. SPINALES POSTERIORES

A. spinalis anteriorA. spinalis anteriorVeVećći deo kii deo kiččmene momene možždine snabdeven je ovom dine snabdeven je ovom arterijom koja nastaje fuzijom dveju istoimenih arterijom koja nastaje fuzijom dveju istoimenih grana vertebralne arterije na prednjoj strani grana vertebralne arterije na prednjoj strani kaudalnog dela produkaudalnog dela produžžene moene možždine. Zbog svog dine. Zbog svog malogmalog didijjametametra i velike dura i velike dužžine ne moine ne možže e samostalno da opskrbi kisamostalno da opskrbi kiččmenu momenu možždinu; dinu; dopunske grane dolaze od segmentalnih arterija.dopunske grane dolaze od segmentalnih arterija.Aa.Aa. sspinalpinales posterioreses posterioresObezbeđuju dovoljno krvi za medijalne delove Obezbeđuju dovoljno krvi za medijalne delove zadnjih funikula kizadnjih funikula kiččmene momene možždinedine..

ARTERIJARTERIJEE KIKIČČMENE MOMENE MOŽŽDINEDINE

OpOpššte karakteristikete karakteristike Segmentalne arterije Segmentalne arterije

anastomoziraju međusobno anastomoziraju međusobno po tipu longitudinalne i po tipu longitudinalne i horizontalne anastomoze.horizontalne anastomoze.OmotaOmotačči kii kiččmene momene možždine, dine, koreni kikoreni kiččmenih menih žživaca i ivaca i ganglioni zadnjih korena ganglioni zadnjih korena snabdeveni su duralnim, snabdeveni su duralnim, radikularnim i ganglionarnim radikularnim i ganglionarnim ograncima segmentalnih ograncima segmentalnih arterija.arterija.

A. BASILARISA. BASILARIS

PoPoččetak:etak: Bazilarna arterija nastajeBazilarna arterija nastajekonvergentnim spojem parnih vertebralnihkonvergentnim spojem parnih vertebralniharterija u nivou bulbopontinog arterija u nivou bulbopontinog žžleba (76,3%)leba (76,3%)ili kaudalnog dela ponsa, odnosno rostralnogili kaudalnog dela ponsa, odnosno rostralnogdela produdela produžžene moene možždine.dine.

Kalibar:Kalibar: 2,7 2,7 –– 4,3 mm4,3 mm

DuDužžina:ina: 24,8 24,8 –– 38,5 mm.38,5 mm.Varijacije:Varijacije:-- hipoplazijahipoplazija-- duplikacije (potpune ili parcijalne)duplikacije (potpune ili parcijalne)

BoBoččne grane:ne grane: a. inferior anteriora. inferior anteriorcerebelli, aa. pontis, aa. cerebelli, aa. pontis, aa. mmesencephalicaeesencephalicae,, et et a. superior cerebelli.a. superior cerebelli.

ZavrZavrššne granene grane:: A. cerebri posteriorA. cerebri posteriordextra et sinistra dextra et sinistra

A. inferior anterior cerebelliA. inferior anterior cerebelli(R (R = = 0,360,36--1,26 mm), oda1,26 mm), odaššilje labirintnu ilje labirintnu arteriju i vaskularizuje strukture vermisa i arteriju i vaskularizuje strukture vermisa i hemisfere malog mozga na donjoj strani. hemisfere malog mozga na donjoj strani. ArterijaArterija ostvarujeostvaruje bliskebliske odnoseodnose sasa VV--VIII VIII momožždanimdanim žživcemivcem. Deo stabla uz VII i . Deo stabla uz VII i VIII moVIII možže da formira anzu (e da formira anzu (>>50%) sve do 50%) sve do unutraunutraššnjeg slunjeg sluššnog hodnika, nog hodnika, ššto je od to je od znaznaččaja pri operaciji neuroma VIII m.aja pri operaciji neuroma VIII m.žž..

Aa pontisAa pontis,, medijalnim granama (3medijalnim granama (3--4) 4) probijaprobijajuju bazilarni bazilarni žžleb,a lateralnim leb,a lateralnim granama vaskularizuje deo korena V m.granama vaskularizuje deo korena V m.žž., ., rostralni i kaudalni deo ventrolateralne rostralni i kaudalni deo ventrolateralne povrpovrššine moine možždanog mosta.danog mosta.

Aa. mesencephalicaeAa. mesencephalicae snabdevaju snabdevaju lateralni deo tegmentuma, donje kolikule, lateralni deo tegmentuma, donje kolikule, IV m.IV m.žž..

A. superior cerebelliA. superior cerebelli (R (R = = 0,80,8--2,8 2,8 mm) odamm) odaššilje lateralnu i medijalnu granu ilje lateralnu i medijalnu granu koje se distribuiraju na lateralnom delu koje se distribuiraju na lateralnom delu gornje strane, odnosno u jedrima malog gornje strane, odnosno u jedrima malog mozga i nekim strukturama srednjeg mozga i nekim strukturama srednjeg mozga.mozga.

11

A. CEREBRI POSTERIORA. CEREBRI POSTERIOR A.A. CEREBRI POSTERIORCEREBRI POSTERIOR(P3 (P3 –– P4)P4)

A. CEREBRI A. CEREBRI POSTERIOR (ACP)POSTERIOR (ACP)

PoPoččetaketakZadnja cerebralna arterija je (uglavnom)Zadnja cerebralna arterija je (uglavnom)zavrzavrššna grana bazilarne arterije (58na grana bazilarne arterije (58--78%), mada su opisani i slu78%), mada su opisani i sluččajeviajevimemeššovitog i karotidnog porekla. ovitog i karotidnog porekla. KalibarKalibar:: 1,51,5--3,3 mm.3,3 mm.VarijacijeVarijacije: aplazija, parcijalna ili: aplazija, parcijalna ilitotalna duplikacija.totalna duplikacija.TokTok

I.I. Pars precommunicalis (P1)Pars precommunicalis (P1) seseprupružža od kaudalnog delaa od kaudalnog delainterpedunkularne cisterne do nivoainterpedunkularne cisterne do nivoaspoja ACP i zadnje komunikantnespoja ACP i zadnje komunikantnearterije. arterije. BoBoččne granene grane: Aa. centrales: Aa. centralesposteromediales, aa. circumferentialesposteromediales, aa. circumferentialesbreves, a. thalami perforans, a.breves, a. thalami perforans, a.collicularis.collicularis.II. Pars postcommunicalis (P2) II. Pars postcommunicalis (P2) prolaziprolazikroz kruralnu cisternu i cisternu ambijens.kroz kruralnu cisternu i cisternu ambijens.BoBoččne granene grane: Aa. centrales postero: Aa. centrales posterolaterales, a. thalamogeniculata, rr. pedunlaterales, a. thalamogeniculata, rr. pedun--culares, rr. choroidei posteriores medialesculares, rr. choroidei posteriores medialeset laterales.et laterales.III. A. occipitalis lateralis (P3) III. A. occipitalis lateralis (P3) prolaziprolazikroz cisternu kvadrigeminu.kroz cisternu kvadrigeminu.BoBoččne granene grane: Rr. temporale: Rr. temporalessanterioresanteriores//intermedii/posterioresintermedii/posterioresIV. A. IV. A. occipitalisoccipitalis medialismedialis (P4)(P4)BoBoččne grane:ne grane: R. corporis callosi dorsalis, R. corporis callosi dorsalis, r. parietalisr. parietalis//parietoociipitalisparietoociipitalis//calcarinuscalcarinus//

occipitotemporalisoccipitotemporalis

VASKULARNA PODRUVASKULARNA PODRUČČJA NA JA NA VELIKOM MOZGU (VELIKOM MOZGU (ššema)ema)

Vaskularno podruVaskularno područčje je srednje cerebralne arterijesrednje cerebralne arterijeVaskularno podruVaskularno područčje je prednje cerebralne arterijeprednje cerebralne arterijeVaskularno podruVaskularno područčje je zadnje cerebralne arterijezadnje cerebralne arterije

CIRCULUS CIRCULUS ARTERIOSUS ARTERIOSUS

CEREBRI (CAC)CEREBRI (CAC)Vaskularne komponenteVaskularne komponenteCACCAC--a su arterije:a su arterije:

ACI sinACI sin//dexdex--pars pars cerebralis cerebralis (komunikantni i (komunikantni i horoidni deo)horoidni deo)ACAACA--A1 sinA1 sin//dexdexACoAACoAACoPACoP sin/sin/dexdexACPACP--P1 sin/P1 sin/dexdex, , koje oblikuju koje oblikuju devetougaonik, devetougaonik, najnajččeeššćće.e.

VENAE DIPLOICAEVENAE DIPLOICAE

V. diploica frontalisV. diploica frontalisV. diploica V. diploica temporalis anteriortemporalis anteriorV. diploica V. diploica temporalis posteriortemporalis posteriorV. diploica V. diploica occipitalisoccipitalisPonekad se otvaraju Ponekad se otvaraju u duralne sinuse, a u duralne sinuse, a ponekad u povrponekad u površšne ne vene lobanje.vene lobanje.

12

VV. VV. EMISSARIAEEMISSARIAE V. emissaria parietalisV. emissaria parietalisV. emissaria mastoideaV. emissaria mastoideaV. emissaria condylarisV. emissaria condylarisV. emissaria occipitalisV. emissaria occipitalisPlexus venosus canalis Plexus venosus canalis nervi hypoglossinervi hypoglossiPlexus venosus Plexus venosus foraminis ovalisforaminis ovalisPlexus venosus caroticus Plexus venosus caroticus internusinternusVv. portales Vv. portales hypophysialeshypophysiales

VV. SUPERFICIALES CEREBRIVV. SUPERFICIALES CEREBRI

DrDreenniraju krv iz iraju krv iz kkorteorteksa i ksa i subsubkkortiortikkalalne ne bele mase i prazne se u bele mase i prazne se u susednesusedne sinusesinuse tvrde tvrde momožždanice.danice.

VV. PROFUNDAE CEREBRIVV. PROFUNDAE CEREBRIV. MAGNA CEREBRIV. MAGNA CEREBRIVv. internae cerebriVv. internae cerebri

v. choroidea superiorv. choroidea superiorV. thalamostriata superior V. thalamostriata superior s. terminaliss. terminalisv. anterior septi pellucidiv. anterior septi pellucidiv. posterior septi pellucidiv. posterior septi pellucidiv. medialis ventriculi v. medialis ventriculi

lateralislateralisv. lateralis ventriculi v. lateralis ventriculi

lateralislateralisvv. nuclei caudativv. nuclei caudati

Vv. directae lateralesVv. directae lateralesV. posterior corporis callosiV. posterior corporis callosi

V. MAGNA CEREBRIV. MAGNA CEREBRI

V. BASALISV. BASALIS

VV. TRUNCI VV. TRUNCI ENCEPHALI ENCEPHALI

etet

VV. VV. CEREBELLICEREBELLI

13

VV. COLUMNAE VV. COLUMNAE VERTEBRALISVERTEBRALIS

Plexus venosus vertebralis Plexus venosus vertebralis externus anterior / posteriorexternus anterior / posteriorPlexus venosus vertebralis Plexus venosus vertebralis internus anterior (vv. internus anterior (vv. basivertebrales / medullae basivertebrales / medullae spinales / spinales anteriores spinales / spinales anteriores et posteriores), et et posteriores), et Plexus venosus vertebralis Plexus venosus vertebralis internus posteriorinternus posterior

BARIJERE MOZGABARIJERE MOZGA

Za normalno funkcionisanje neurona potrebna je određena i stalnaZa normalno funkcionisanje neurona potrebna je određena i stalnakoncentracija jona i O2 u sredini koja ih okrukoncentracija jona i O2 u sredini koja ih okružžuje. To se postiuje. To se postižže e momožždanim barijerama.danim barijerama.KRVNOKRVNO--MOMOŽŽDANA BARIJERA:DANA BARIJERA:Endotel kapilara / bazalna membrana / neuroglijskaEndotel kapilara / bazalna membrana / neuroglijska

membrana / neuroglijski perikapilarni omotamembrana / neuroglijski perikapilarni omotačč iz produiz produžžetaka astrocita.etaka astrocita.

KRVNOKRVNO--LIKVORNA BARIJERA:LIKVORNA BARIJERA:Endotel kapilara / bazalna membrana / epitel horoidnih spletova.Endotel kapilara / bazalna membrana / epitel horoidnih spletova.

LIKVORNOLIKVORNO--MOMOŽŽDANA BARIJERA:DANA BARIJERA:Ependim komora / bazalna membrana / subependimalna glijalna Ependim komora / bazalna membrana / subependimalna glijalna membrana.membrana.

KRVNOKRVNO--MOMOŽŽDANA BARIJERA DANA BARIJERA (KMB)(KMB)

Epitel kEpitel kapilarapilara je nefenestriran i a je nefenestriran i ććelije su elije su ččvrsto vrsto spojene.spojene.KKomuniomunikkaacija i pokret cija i pokret substancsubstanci iz krvi ka mozgu i iz krvi ka mozgu zahtevaju zahtevaju specifispecifiččan i odabran an i odabran transporttransportninimehanimehanizazamm..DiDizzruprupcciija KMBja KMB dedeššava se kod zapaljenja,ava se kod zapaljenja, traumtraumee, , hhiipertenpertenzije, zije, hhiiperosmotperosmotskih uslovaskih uslovaNormalno odsustvo KMNormalno odsustvo KMBB dedeššava se u ava se u cirkumventrikularnim organima.cirkumventrikularnim organima.