6. 2019 50 40 1,5 0.7 9 odbojka{i bez polufinala, pao prvi
TRANSCRIPT
PETAK, 6. decembar 2019, broj 8103/650, godina XXIII, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna www.danas.rs
Mehmed Slezovi}
^ije je Miroslavljevo jevan|elje?Strana II
Ivan Jovanovi}
Kerverov sistem za fudbal 21. vekaStrana VII
Za{to u Prijepoljurashodi ne pratebud`etske prihode
Kapitalci i „malci“
Strana VI
Sjenica - Po~etkom nedelje u ve}emdelu Srbije je pao prvi ovogodi{njisneg, a zabelelo se i u najhladnijem de-lu zemlje, Sjenici, gde je u utorak palo
desetak centimetara snega. Za Sjeni~a-ne navikle na o{tre zime, sneg po~et-kom decembra nije iznena|enje, asne`ni pokriva~ od desetak centimeta-
ra ne predstavlja nikakav problem.Prema re~ima predstavnika op{tinskihslu`bi, putevi su prohodni u celoj ze-mlji. S. D.
Pao prvi sneg
Novi Pazar - Odbojka{i NovogPazara nisu uspeli da se plasiraju upolufinale Kupa Srbije, po{to su iz-gubili i revan{ duel u Po`arevcu odMladog radnika istovetnim rezul-tatom kao i pre 14 dana u Pendiku3:1 (22:25, 26.24, 25:21, 25:19). Udoma}em timu korektor TomoMici} zabele`io je 20 poena, kodgostiju kao i obi~no odsko~io jeAndrej Tup~i (25 poena).
Ko zna koji po redu duel ove se-zone ko{arka{i Novog Pazara izgu-bili su u ludom fini{u. U 10. koluABA2 lige na gostovanju prvom fa-
voritu prvenstva MZT u Skopljuimali su na 42 sekunde pre krajanere{en rezultat 87:87, potom pro-pustili tri napada, poslednji sekundpre kraja preko Vuli}a i da nesre}abude ve}a tom prilikom Melori jena~inio faul na Herisu. Igra~ MZT-a je pogodio oba bacanja na istekuvremena i doneo bodove svojoj eki-pi 89:87 (19:24, 27:22, 24:24, 17:19).Eron Heris bio je i najefikasniji udoma}em timu sa 18 poena, kodNovog Pazara istakli su se Todoro-vi} sa 23 i Novakovi} sa 17 poena.
P. L.
Sjenica
Efekti podsticajnih mera Op{tine Nova Varo{ za porast nataliteta
Ra|a se vi{e bebaStrana V
Odbojka{i bez polufinala,ko{arka{i izgubili u dramati~noj zavr{nici
Foto
: M. F
ijulja
nin
Po~ela kontrola kvaliteta vode na javnim ~esmama u Novom Pazaru
Kontrola 45 ~esamaStrana III
Odlukom SO Prijepolje, Aljinovi}i vi{e nisu mati~no podru~je
Nema upisa, samo ispisiTokom 2018. godine bilo je {est upisa u mati~nu knjigu umrlih.Nije bilo upisa u mati~ne knjige ro|enih i ven~anih Strane IV-V
petak, 6. decembar 2019.II
LI^NI STAV^ije je Miroslavljevojevan|elje?
U komentaru na enciklopedijski citat umom tekstu ,,Rerih i Miroslavljevojevan|elje’’, izvesna Draganapi{e:,,Po{tovana redakcijo, stvarno nije uredu da objavljujete ovakav komentarosobe koja je potpuno nekompetentna zaMiroslavljevo jevan|elje. Nikad i niko usvetu nauke nije doveo Miroslavljevojevan|elje s Bosnom. Ima gledi{ta da je ononastalo na podru~ju Zete, ali za sadanajkompetentnije gledi{te jeste ono kojeka`e da je Miroslavljevo jevan|elje ra|enoza crkvu Svetog Petra na Limu, ~iji je ktitortako|e bio knez Miroslav, ro|eni bratStefana Nemanje, osniva~a nezavisnesrpske (ra{ke) dr`ave. Podru~je Lima tada jeulazilo u sastav srpske (ra{ke) dr`ave. Zna~iMiroslavljevo jevan|elje je i po ktitoru, i pomestu nastanka, i po jeziku , i po pismu,spomenik, srpske kulture. ‘’
Moram priznati da me je ton ove reakcijeduboko ganuo jer sam osetio izvesnu dozusvetogr|a u ovoj reakciji {to se uop{tedovodi u vezu ovo jevan|elje s Bosnom. I tood ,,nekompetentne’’ osobe {to bi se daloi{~itati na mnogo na~ina. Dakle, nije ta~noda niko nikad u ,,svetu nauke’’ nije povezaoovo jevan|elje sa Bosnom. U knjizi,,Kulturna istorija Bosne iHercegovine’’, autora dr AlojzBenac, DimitrijeSergejevski, \oko Mazali},sve nau~ni saradniciZemaljskog muzeja,izdate 1955. (Beograd,Sarajevo, Zagreb), pi{e:,,Vrlo nam je malo preostalospomenika kulture iz ranijeg`ivota na{ih pre|a, sve tamo dopo~etka XII vijeka, da bismo mogli ocijenitiu kom bilo pravcu stanje dotada{njematerijalne i duhovne kulture u Bosni iHercegovini. Znamo samo toliko da supotkraj XII vijeka dvojica bra}e Matej iAristodije, sinovi Zorobabelovi, koji su bilislikari i zlatari, radili dugo godina u Bosni osvom zanatu. Oni su istina bili iz Zadra, alinjihovo djelovanje kod nas jasno svjedo~ida se u Bosni ve} tada radilo na zlatarskoj ina slikarskoj umjetnosti. To nam jo{ boljepotvr|uje jedino pisano djelo koje jepreostalo iz tog vremena, a to jeMiroslavljevo jevan|elje. (Pisano je i slikanou Bosni potkraj XII vijeka i jedan je od na{ihnajljep{ih pisanih spomenika svihvremena.) Iz njega razabiramo da je ikaligrafska i iluminatorska vje{tina bila, u XIIvijeku u punom razvoju, ali i to da je onaslu`ila isklju~ivo crkvi i dvorovimapovla{}ene klase ‘’ (st. 117). Pomenuti citatiz Enciklopedije likovnih umjetnosti,Jugoslovenskog leksikografskog zavoda nemoram ponavljati (Prvi tom, str. 450. saliteraturom na koju se poziva, 1972.)
U nauci se, izvori iz enciklopedija nepriznaju, kao {to i pomenutom citatu iznavedene knjige nedostaje nau~ni izvor.Me|utim, on se nalazi se u Zborniku radovavizantolo{kog instituta SANU, knjiga 1 iz1952 godine. Autor je \or|e Stri~evi},(Majstori minijatura Miroslavljevogjevan|elja) i mo`e se i{~itati od 181 do 200stranice.
Sad bih se osvrnuo na gore izneseni stav.[to se ti~e mesta, ne postoji ni jedan
pouzdan podatak da je napisano uSand`aku, u Bijelom Polju kod Lima, ve} sviozbiljni argumenti ukazuju na Bosnu. [to sejezika ti~e, ka`e se da je napisano na srpsko-slavenskom jeziku. Ova re~ je nau~nakonvencija da se ozna~i narodni jezik koji serazvio iz staroslavenskog i koji se govori na{irem podru~ju pa sam naziv jezika neisklju~uje bosansko stanovni{tvo, jerpoznato je, jezi~ki identitet nije i nacionalni
identitet. [to se pisma ti~e, jevan|eljejeste pisano }irilicom, preciznije
ustavnom }irilicom ali se ovopismo koristi na {iremprostoru obuhvataju}i Bosnukao i delove Hrvatske. Unovije vreme Hrvati ponovootkrivaju }irilicu kao svoje
staro pismo, sada ozna~enozapadnom ili hrvatskom
}irilicom. Ovo, dakle nije tzv.srpska }irilica koju je Vuk Karad`i}
uobli~io 1811 za srpski jezik. [to se samogktitora ti~e, Stri~evi} iznosi mi{ljenje da seradi o poklonu Bana Kulina, zetu Miroslavukoji je bio o`enjen banovom sestrom.
Dakle sumiraju}i sve re~eno mo`emoslobodno re}i - Miroslavljevo jevan|elje nijespomenik kulture srpskog naroda, kao {tonije ni drugih bliskih naroda, jer u 12. i 13.veku ne postoje Srbi, Hrvati, Bo{njaci udana{njem smislu etni~kog identiteta. Kaotakvi pojavi}e se tek sa 19 vekom kaopoliti~ki i kulturni konstrukt formiranjanacija i nacionalnih dr`ava. Usrednjevekovnom periodu pojavljuju senazivi kao {to su Ra{ani, Bo{njani i drugi {toje vi{e regionalna oznaka. Ovo bi zna~ilo daniko nema pravo na nacionalno prisvajanjeteksta. Me|utim za srpska prisvajanja bidodatni problem bio i u tome {to pomenutiStri~evi} jasno dokazuje da je Miroslavljevojevan|elje bogumilski a ne pravoslavniverski tekst iz tog perioda. Mo`da su ta~netvrdnje da je Miroslav bio bogumil. Da li je otome i{ta znao predsednik Srbije kada jepolagao svoju zakletvu na Miroslavljevomjevan|elju? To je vi{e pitanje za savremenusrpsku nauku. [to se mojih kompetencijati~e, treba re}i da je „Miroslavljevojevan|elje je pre svega spomenik na{eslikarske umetnosti’’. Valjda se jedan slikarmo`e pozabaviti time, uprkos nacionalnoj ipopulisti~koj sakralizaciji ovog teksta iimenu koje nosi.
Autor je akademski slikar iuniverzitetski profesor
iz Novog Pazara
Pi{e: Mehmed Slezovi}
U 12. i 13. veku ne postoje Srbi,
Hrvati, Bo{njaci udana{njem
smislu etni~kog
identiteta
Obele`ena godi{njica Prijepoljske bitke, u kojoj je 1943. u jednom danu poginulo 500 partizana
Se}anje na ljude i idejePrijepolje - Komemoracijom
i polaganjem venaca na spo-men-kosturnicu obele`eno je 76godina od Prijepoljske bitke.Tog 4. decembra 1943. godineokupator je, u saradnji sa doma-}im izdajnicima, iznenadnimnapadom uspeo da nanese te-{ke gubitke NOVJ i da ovlada dotada slobodnom teritorijom. Uistoriji je zabele`ena i kao naj-tragi~nija bitka jer ni u jednojnije poginulo za samo jedan dan~ak 500 partizanskih boraca.
U ime organizatora kome-moracije govorio je Milan Lu-~i}, ~lan SUBNOR-a Srbije. Onje posebno naglasio da su prviput posle {esnaest godina ko-memoraciji prisustvovali i pred-stavnici Vojske Srbije. Pozvao jeinstitucije da spomen obele`ja
na teritoriji op{tine, prema Za-kon o ratnim memorijalima,odr`avaju u pristojnom stanju.
- Na ovom svetom mestukoje i dan danas zra~i svojomtajnovito{}u, stradala je jednamladost. Prkosili su svojoj smr-ti i oti{li su u legendu. To namgovori kako se sloboda brani ikako se ~ovek uspinje ka visina-ma. Borili su se do poslednjeg
metka i bombe , a kada je i toganestalo, borili su se kamenjem.Neprijatelj je naneo velike gubit-ke pripadnicima Narodnooslo-bodila~ke vojske, ali nije uspeoda slomi oslobodila~ki pokret.
Tog dana ivih je malo preosta-lo, ali su mrtvi pobedili. U{li suu legendu i upisani su na zlatnestranice na{e istorije, izme|uostalog rekao je predsednik op-{tine Prijepolje Dragoljub Zin-dovi}.
Zindovi} je istakao da }e op-{tina u~initi sve {to je u njenojmogu}nosti da spomen kom-pleks postane jo{ jasniji simbolgrada. Projekat postoji i njime jepredvi|eno da ovo mesto posta-ne „slobodi{te“ upisano na turi-sti~koj i kulturnoj mapi Prijepo-lja. O operaciji „Kugelblitz“ , go-vorio je general Grubor iz Udru-`enja boraca kraji{kih brigada,
koje su te 1943. godine bile ras-pore|ene na ovom prostoru.
- Na nepovoljan tok bitke popartizanske jedinice kobna je bi-la uloga usta{ko-~etni~kih jedini-ca koje su bile u sastavu neprija-teljske Prve brdske divizije. Za-hvaljuju}i njihovom poznavanjuterena napad je bio iznena|uju}emunjevit i precizan. Protagonistiideja o takozvanom drugom an-tifa{isti~kom pokretu, intenzivnose trude da omalova`e zna~aj Na-rodnooslobodila~ke borbe, ulogui genijalnost druga Tita i socijali-sti~ku izgradnju na{e Jugoslavije iSrbije u njoj, poru~io je Grubor.Cve}e i vence na spomen obele`-je polo`ile su delegacije op{tinePrijepolje, udru`enja boraca i nji-hovih potomaka iz Kotora, U`i-ca, a~ka, Beograda, Aran|elov-
ca, Priboja, Nove Varo{i, Udru`e-nje 6. Li~ke i 5. Kraji{ke brigade.
Nakon Drugog svetskog rata,na ostacima ru{evina stare bol-nice podignut je monumentalanspomenik vajara Lojze Dolinara,koji simboli{e otpor i borbu par-tizana u Prijepoljskoj bici. Da-tum 4. decembar 1943. uvr{tenje me|u istorijske datume od dr-`avnog zna~aja. I. H. D.
Pljevlja - U organizaciji bo-ra~kih udru`enja i uz pomo}Op{tine Pljevlja, na Stra`ici jeobilje`eno 78 godina od Plje-valjske bitke. Kao i prethodnihgodina, pored gra|ana Pljeva-lja, na Stra`ici su se okupilipredstavnici bora~kih organi-zacija iz ~itave Crne Gore, kao iiz susjednih op{tina Srbije. Vi-jence su polo`ili i ~elnici plje-valjske op{tine i politi~kih par-tija. Govore}i o de{avanjima 1.decembra 1941. godine, u vri-jeme same bitke, kao i nakonprekida sukoba izme|u okupa-torskih italijanskih vojnika ipripadnika partizanskog po-kreta, predsjednik pljevaljskeOrganizacije boraca Narodno-oslobodila~kog rata 1941-1945.
godine Milenko Jovi} poru~ioje da mnogi pi{u}i o bici koja seodigrala 1. decembra 1941. go-dine precjenjuju ili potcjenjujunjen zna~aj, ali da je obavezasvih da se sje}aju poginulih bo-raca i civila.
- Odjeci Pljevaljske bitkeodnijeli su u legendu imena ju-naka ~ijim sjenima danas oda-jemo po{tu , istakao je Jovi}. Uime Op{tine Pljevlja prisutne jepozdravio potpredsjednikMervan Avdovi} istakav{i da}e se Pljevlja uvijek sje}ati po-ginulih tokom i nakon bitke 1.decembra. Partizanski odredsa~injen od devet bataljona, usadejstvu sa Pljevaljskom, Bje-lopoljskom i Mile{evskom ~e-tom sa podru~ja Prijepolja, u
dva sata 1. decembra 1941. go-dine izveo je napad na Pljevljau cilju oslobo|enja grada. Plje-vlja su pod kontrolom dr`aleokupacione italijanske snage.Partizanskom odredu, ~iji suvojnici bili sa podru~ja ~itaveCrne Gore, nije po{lo za ru-kom da oslobode Pljevlja, a usamim sukobima sa okupato-rom poginula su 203 borca, aranjeno 269. Okupator je u od-mazdi strijeljao i na zvjerskina~in ubio oko 200 civila. Pre-ma tvrdnjama istori~ara, Plje-valjska bitka je ipak dala rezul-tate, jer je okupator bio prisi-ljen da sa prostora trome|e,Crne Gore, Srbije i Bosne, svesnage koncentri{e u Pljevljima.
C. D.
„Da se ne zaboravi“Istog dana u Domu kultu-
re otvorena je izlo`ba „Da sene zaboravi“, povodom 20godina od NATO agresije.
Obilje`eno 78 godina od Pljevaljske bitke
Posle {esnaest godina prisustvovali i predstavniciVojske Srbije: Komemoracija u Prijepolju
petak, 6. decembar 2019. III
Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS
Novi Pazar - Prethodni dani uNovom Pazaru bili su u znaku raz-govora sa inostranim diplomata-ma. U ovom gradu istog dana bo-ravili su, u odvojenim posetama,ambasadori [vajcarske i Japana uSrbiji, Filip Ge i Juni~i Marujami.Oni su sa novopazarskim grado-na~elnikom Nihatom Bi{evcemrazgovarali o aktuelnoj politi~koj iekonomskoj situaciji i o novimmogu}im oblicima saradnje.
Iz gradske uprave saop{tenoje da je gradona~elnik Novog Pa-zara razgovarao sa {vajcarskimambasadorom o konsolidacijigradskog bud`eta, vra}anju du-gova i pove}anju transparentno-
sti u radu lokalne samouprave ida je „poseban akcenat stavljenna postignutu politi~ku stabil-nost, koja predstavlja preduslovza razvoj privrede“. Navodi se ida je posebno razgovarano o ra-du Kancelarije za mlade u ovomgradu, koja realizuje projekat„Znanjem do posla“ uz finansij-sku podr{ku Vlade [vajcarske.Ambasador Ge najavio je noveoblike saradnje i pomo}i.
I na sastanku japanskog amba-sadora i novopazarskog gradona-~elnika glavne teme bile su aktuel-na privredna i politi~ka situacija ugradu. Kako je saop{teno, Bi{evacje istakao da je „Novi Pazar mostsaradnje izme|u Bosne i Hercego-vine i Srbije, jer Bo{njaci NovogPazara Sarajevo do ivljavaju kaosvoj duhovni centar, a Beogradkao glavni grad svoje zemlje“. Oaktuelnoj situaciji u ovom regionuambasador Marujami razgovaraoje i sa predstavnicima organizacijacivilnog dru{tva. S. Novosel
Ambasadori [vajcarske i Japana boravili u Novom Pazaru
Politi~ka stabilnost preduslov za razvoj
NOVOPAZARSKE SLIKE I PRILIKE
KlizavicaZasne`ilo. Neki nastavili da se iznena|uju {to sne`ak belipada kad mu je vreme, a sve ostalo im je u nevreme. Ima dase klizamo i proklizavamo. Kako se ko sna|e u nevreme kadmu je vreme. Bilo ili ne klizavo fudbalski treneri su namstalno na klizavom terenu. Ne dr`e nam se poslednjihsezona nikako. Stalno se lopta kotrlja u pogre{nom pravcu.
Zakotrljale se i neke druge lopte i loptice. Oni {to sumislili da su zakotrljali grudve prema novinarima, dobili sugrudvice. Ne mo`e mi niko ni{ta. Nije kriv onaj {to je radioskriven od o~iju javnosti. Zna se, krivi su radoznali novinari.Du{a posebno zaboli kad se otkrije bri`ljivo upakovanatajna. Svi znali, a }utali. Tajna svedoka nema, osim novinara.E, kad se grudva raspr{ila, sad se }uti. Progutala „`rtva“ jezik.Bi}e da joj neko, opet, o glavi radi iz partijsko-narodnihinteresa. U ime partije i naroda za sebe. Ko nije za sebe nepristaju mu ni narod ni partija.
Zaletanje na izbornoj klizavici po~elo jo{ ihaha.Uuuupooomoo}, bre. S. N.
BNV: „Pavlovi} obmanjuje javnost“
Planiranjeljudskih resursa uz pomo} SE
Novi Pazar - [ef Misije SavetaEvrope u Srbiji Tobias Flesenkemper igradona~elnik Novog Pazara Nihat Bi-{evac potpisali su sporazum o nastav-ku implementacije projekta o planira-nju ljudskih resursa u lokalnoj samou-pravi. Evropski diplomata je naglasioda se „projekti podizanja kapacitetaljudskih resursa ne odnose na novac,ve} na bolje funkcionisanje lokalne sa-mouprave i aktivno u~e{}e gra|ana“.
Novopazarski gradona~elnik je oce-nio da „podr{ka Saveta Evrope pove}a-nju kapaciteta ljudskih resursa u lokal-noj samoupravi doprinosi transparent-nosti i ugledu Novog Pazara“ i nagla-sio da mu je li~na `elja da „gradskauprava bude istinski servis gra|ana“.Flesenkemper je posetio O[ „Bratstvo“,koja je deo zajedni~kog projekta Evrop-ske unije i Saveta Evrope „HorizontalFacility“ i razgovarao je as predstavni-cima nevladinih organizacija.
S. N.
Ambasador Ge u BNV i SPP
Po~ela kontrola kvaliteta vode na javnim ~esmama u Novom Pazaru
Kontrola 45 ~esamaNovi Pazar - Stru~njaci beo-
gradske firme „Miphem“ po~e-li su redovnu fizi~ko-hemijsku imikrobiolo{ku kontrolu vodena javnim ~esmama na terito-riji Novog Pazara. Oni }e kvali-tet vode kontrolisati na 45 jav-nih ~esama. Rastko Arsenije-vi}, iz Gradskog odeljenja za za-{titu ivotne sredine, ka`e da jere~ o redovnoj godi{njoj kon-troli, jer se „na ovaj na~in pratikako nam je stanje izvori{ta ialternativnih izvora snabdeva-nja vodom“.
- Ovo je dobar na~in zakontrolu svih izvori{ta. Poredovih 45 javnih ~esama, uzima-ju se uzorci sa ~esama poredputeva i sa {kolskih vodovoda.Interesantna su nam sva izvo-ri{ta kojima ne rukovodi na{eKP „Vodovod i kanalizacija“ -
nagla{ava Arsenijevi}. Rezul-tati ovih ispitivanja, kako jenajavljeno iz gradske uprave,bi}e poznati za mesec dana.
Pro{le godine u januaru,Institut za javno zdravlje izKragujevca, objavio je rezulta-te o ispitivanju kvaliteta vodena 41 vodovodu i javnoj ~e-smi. Rezultati su pokazali da jevoda za pi}e bila ispravna nasamo 14. Prema tim rezultati-ma voda za pi}e nije bila is-pravna u 16 osnovnih {kola ina 11 javnih ~esama, jer je sa-dr`ala pove}an broj koliform-nih bakterija, streptokoka fe-kalnog porekla ili zbog mut-no}e. Tada voda za pi}e nijebila ispravna u O[ „RastkoNemanji}“ u De`evi i njenimisturenim odeljenjima u Vra-novini, Kova~evu, [aronjama
i Novopazarskoj Banji, O[„Dositej Obradovi}“ u Osaoni-ci i isturenim odeljenjima u se-lima Bu~e, Bele Vode, Muho-vo i Vu~ini}e., isturenom ode-ljenju O[ „Halifa bin Zajed alNahjan“ u Po`egi, u O[ „Jo{a-nica“ u Lukarima i njenim is-turenim odeljenjima u @unje-vi}u i Kominju i u isturenimodeljenjima O[ „\ura Jaki{i}“u Rajeti}u i Br|anima.
Kada su u pitanju javne ~e-sme, pre dve godine, voda zapi}e nije bila ispravna na ~e-smama Biserova~a, Halima~a,]eremid`inica, ^esmalija,Murovci, Batnjik, Vranovina,Balava ^esma, Vu~ini}e, Izbi-ce, ~esma na izlazu iz Po`egesa leve strane i na Pazari{tupre hidrocentrale.
S. Novosel
Uhap{en lekar u PribojuPriboj - Policija je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije
Vi{eg javnog tu`ila{tva u Kraljevu, uhapsila A. M. (66), lekara Op{te bolnice uPriboju. On je uhap{en zbog sumnje da je primio mito ve}i od 3.000 evra kako bisa~inio la`ne lekarske izve{taje u cilju ostvarivanja prava na invalidsku penziju,saop{tio je MUP u ~etvrtak. Navodi se da je nadle`nom tu`ila{tvu privedeno i petosoba osumnji~enih za davanje mita.
Tenderi za remont TEPljevlja - Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je u prethodna dva dana raspisala
nekoliko tendera vrijedna 2,75 miliona evra za remont Termoelektrane Pljevlja(TEP), koji }e se odraditi na prolje}e, pi{e Dan. Raspisani su tenderi za tipski remontopreme i ure|aja u ma{inskoj sali i tipski remont ure|aja pomo}nih postrojenja,~ija je procijenjena vrijednost 655.820 evra, tipski remont kotlovskog postrojenja,koji je procijenjen na 822.800 evra, i tipski remont sistema za pripremu ugljenepra{ine i odvod {ljake ispod kotla, za koji procjenjuju da }e ko{tati 465.850 evra.Procijenjena vrijednost teku}eg odr`avanja kotlovskog postrojenja i mlinskogpostrojenja je 810.700 evra, {to sve ukupno iznosi 2,755 miliona evra.
U DVE RE^I
Beograd, Novi Pazar - Povo-dom izjave predsjednika Pro-gramskog savjeta RTS-a Mili-voja Pavlovi}a prenijete u tek-stu „O bosanskom jeziku 5.decembra“ da „u mi{ljenjuPoverenice pi{e da Program-ski savet ne diskrimini{e Bo-{njake, ali da pitanju progra-ma na maternjem jeziku tre-ba pristupiti vrlo oprezno“,koji je objavljen u pro{lombroju dodatka Sand`ak Da-nas, reagovalo je Bo{nja~konacionalno vije}e (BNV) BNVobavje{tava javnost da „pred-sjednik Programskog savjetaMilivoje Pavlovi} iznosi nei-stine i obmanjuje {iru javnostu Srbiji“. BNV je, sem saop{te-nja redakciji Danasa dostavio imi{ljenje poverenice za rav-nopravnost Brankice Janko-vi}, o pritu`bi BNV na pret-hodni zaklju~ak Programskogsaveta RTS kojim je odbijenzahtev za formiranje redakcijena bosanskom jeziku.
- U mi{ljenju Povjereniceza za{titu ravnopravnosti ja-sno stoji da „osporavanjem
bosanskog jezika kao jezikabo{nja~ke nacionalne manjineu Zaklju~ku programskog sa-veta, ovaj savet povredio jeodredbe ~l. 6. i 24 Zakona o za-brani diskriminacije, a vezi sa~lanom 3 Zakona o ratifikacijiEvropske povelje o regional-nim i manjinskim jezicima,kojim je Srbija prihvatila dase odredbe Konvencije pri-menjuju i na bosanski jezik“.Podsje}amo predsjednikaProgramskog savjeta RTS-ada ukoliko se nekim aktomkr{i Zakon o zabrani diskri-minacije, to posljedi~no zna~ida je u pitanju akt diskrimina-cije. Programski savjet RTS-ajeste postupio diskriminator-no prema Bo{njacima i toPovjerenica u svom mi{lje-nju jasno i nedvosmislenoka`e. Povjerenica u svom mi-{ljenju navodi i da je prekr{e-na Evropska povelja o regio-nalnim i manjinskim jezicimaSavjeta Evrope, sa ~ime jepredsjednica BNV upoznala i{efa Misije Savjeta Evrope pri-likom njegove posljednje po-sjete BNV-u, saop{tava nacio-nalni savet Bo{njaka.
S. D.
REAGOVANJE
Ambasador [vajcarske Filip Ge posetio je i Bo-{nja~ko nacionalno ve}e (BNV), gde je razgovaraosa predsednicom Jasminom Curi}. Razgovarali su oaktivnostima bo{nja~kog nacionalnog saveta, ak-tuelnoj dru{tvenoj, politi~koj i ekonomskoj situaci-ji u Sand`aku, polo`aju Bo{njaka u Srbiji i konkret-nim predlozima BNV za njihovo re{avanje. Amba-sador Ge je naglasio da njegova poseta Novom Pa-zaru ima dva razloga. Prvi je razmena mi{ljenja salokalnim vlastima i BNV „kako bi na terenu razu-
meo ekonomske i politi~ke izazove u ovom regio-nu, posebno u Novom Pazaru“, a drugi razlog suprojekti koje finansira Vlada [vajcarske. Ambasa-dor Ge je razgovarao i sa Muamerom Zukorli}em, li-derom Stranke pravde i pomirenja, koja saop{tavada su se sagovornici „saglasili da je za stabilizacijuodnosa i zaustavljanje iseljavanja mladih neophod-no a`urirati razvojne i obrazovne projekte, {to }epodr`ati [vicarska, ali i ambasadori ~lanovi grupe„Prijatelji Sand`aka“.
Foto
: S. @
uplja
nin
Foto
: BNV
Ambasador Japana Marujami i novopazarski gradona~elnik Bi{evac
[vajcarski ambasador Ge u BNV
petak, 6. decIV
@IVOT
Nova Varo{ - Neure|eni prostor iznadBiblioteke u centru Nove Varo{i, zara-stao u travu, korov i {ipra`je, ovih danazablistao je u novom ruhu. Crna ekolo-{ka ta~ka u gradu, koja je decenijamapredstavljala ruglo, kona~no jesre|ena i pretvorena u ku-tak za odmor i razonodu.Sredstva za ure|enjeovog prostora, od oko1,1 milion dinara,obezbedili su Mini-starstvo za{tite ivot-ne sredine i Op{tinaNova Varo{.
Posao na komplet-nom ure|enju povr{ineod oko 250 kvadrata realizo-van je zahvaljuju}i zajedni~kimnaporima lokalne uprave, op{tinske Kan-celarije za mlade i novovaro{kog Udru`e-nja „Smart“, ~iji je projekat pod nazivom
„Unapre|enje `ivota gra|ana op{tineNova Varo{ ure|enjem Jovanove ba{te“pro{ao na konkursu Ministarstva ekolo-gije. Program je iz ovog resora finansijskipodr`an sa oko 600.000 dinara, dok je
dodatnih pola miliona obezbe-|eno iz op{tinske kase.
- Projektom je predvi-|eno da se ovaj pro-
stor, osim parkov-skim mobilijarom,oplemeni i letnjompozornicom nalikmini amfiteatru. Tim
arhitekata, na ~elu nana{om sugra|ankom
Anom Zori}, projektovaoje ovaj prostor za javnu na-
menu, pogodnom za odr`avanjekulturnih programa i manifestacija, ali ipromociju rada i aktivnosti lokalnih eko-lo{kih udru`enje i vrlo aktivnih sekcija
pri jedinoj gradskoj Osnovnoj {koli - ka-`e koordinatorka na projektu Marijana\oki}, pomo}nica predsednika op{tine.
Sa ovog prostora je pored ko{enja tra-ve, uklanjanja {iblja, `bunja i korova, iz-ne{eno i mnogo {uta, svakojakog sme}ai otpada, da bi se potom povr{ina nasulahumusom, a centralni plato tamponomuz postavku betonske kru`ne pozornice.Lokacija je oplemenjena zelenilom -za-sa|eno je vi{e od 20 vrsta cvetnica, ni-skorastu}eg bunja, te Pan~i}eve omori-ke i zimzelenog rastinja.
- O~ekujemo da }e prostor najvi{ekoristiti {kolarci i njihovi nastavnici ko-ji su kroz organizovanje brojnih ekolo-{kih akcija i radionica pru`ili veliki do-prinos u realizaciji projekta - ka`e \oki}i najavljuje da }e na prole}e startovatidodatni radovi na ure|enju pristupnogstepeni{ta i ure|enju donjeg platoa samuralima. R. Popovi}
Prijepolje - Skup{tina op{tine Prijepo-lje, na novembarskoj sednici, usvojila jeOdluku o mati~nim podru~jima na teri-toriji op{tine. Ovom odlukom odre|enasu mati~na podru~ja za koja se vode ma-ti~ne knjige i njihova sedi{ta. Od prvogjanuara 2020. to }e biti Prijepolje i Bro-darevo.
Ovom odlukom ukinuto je mati~nopodru~je Aljinovi}i i pripojeno Prijepo-lju. To je, kako se navodi u obrazlo`enju,jedna od mera smanjenja tro{kova i ra-cionalizacije javne potro{nje. Prema Za-konu o mati~nim knjigama, obaveza op-{tine je da za jedno mati~no podru~jeobezbedi mati~ara i najmanje jednog za-menika, a uz to i odgovaraju}i kancela-rijski prostor, ra~unarsku opremu, pri-stup internetu kako bi se bilo u jedinstve-nom operativnom sistemu. U slu~ajuAljinovi}a, to je, pokazala je analiza, ne-rentabilno.
U mati~nom podru~ju Aljinovi}i, pre-ma popisu od 2011. godine, broj stanov-nika bio je 383. Osim Aljinovi}a, koji sutada imali 136 stanovnika, ovo mati~nopodru~je obuhvatalo je i sela koja mugravitiraju: Gornje Gora~i}e koje je preosam godina imalo 31 stanovnika, Kara-ulu 40, Me|ane 46, Milo{ev Do 63, Pra-vo{evo 48 i Mu{kovinu samo 19stanovnika. To zna~i da sta-novni{tvo sa ovog pod-ru~ja ~ini, prema zva-ni~nim popisnim po-dacima, svega0,0104 odsto ukup-nog stanovni{tvaop{tine.
Prilikom objedi-njavanja mati~nihpodru~ja analiziran je irad mati~ara. Za mati~nopodru~je Aljinovi}i vodilo se
~ak 56 mati~nih knjiga ito: 26 knjiga ro|enih, 15
knjiga umrlih, 10 knji-ga ven~anih i petknjiga dr`avljana.Tokom 2018. godinebilo je {est upisa umati~nu knjigu umr-
lih. Nije bilo upisa umati~nu knjigu ven~a-
nih. Niko nije upisan umati~nu knjigu ro|enih.
Odlukom SO Prijepolje, Aljinov
Nema upisa,
Tokom 2018. godine
bilo je {est upisa u mati~nu knjigu umrlih.
Nije bilo upisa u mati~ne knjige
ro|enih i ven~anih
Projekat vredan 1,1
milion dinara finansirali Ministarstvo
za{tite ivotne sredine i lokalna
samouprava
Ga{enja celih naselja na podru~ju prijepoljske op{tine: Aljinovi}i
VESTI IZ KULTURE
FESTIVAL DOKUMENTARNOG FILMANovi Pazar - Projekcijom filma o migrantima „Pograni~na ograda“ u No-
vom Pazaru se ve~eras zavr{ava Me|unarodni festival dokumentarnog filma.Gledaoci su u Kulturnom centru mogli da vide filmove razli~itih anrova: „Nekmi je Bog u pomo}i“, dokumentarne filmove o muzi~aru Leonardu Koenu i RutBader Ginsburg, sudiji Vrhovnog suda SAD, „Dobrodo{li u Sodomu“
PROMOCIJA „TRAGOVA PRO[LOSTI“ Novi Pazar - U Narodnoj biblioteci „Dositej Obradovi}“ odr`ana je promo-
cija prve knjige novopazarskog autora Vladana \oki}a „Tragovi pro{losti“. Pro-mocija je bila veoma pose}ena, a knji`evna kriti~arka Milica Jeftimijevi} Lili} jeocenila da ova knjiga zapravo predstavlja oma` dobrosusedstvu u multinaci-onalnoj sredini, te da bi ovakvih knjiga trebalo biti vi{e. Autor je svoju prvuknjigu, zbirku pripovedaka, u kojoj su svi doga|aji istiniti i likovi stvarni, po-svetio svom gradu, ljudima koji su nekada `iveli u njemu, osve`avaju}i uspo-mene na, kako je istakao, jedno lepo vreme.
KADRI] POBEDNICA JESENJEG LIKOVNOG SALONA 2019.Novi Pazar - Jednoglasnom odlukom tro~lanog irija, slikarka Semra Ka-
dri} dobitnica je plakete Jesenjeg likovnog salona 2019. najzna~ajnije mani-festacije na likovnoj mapi Sand`aka. Sve~anim uru~enjem nagrade otvoren jeovogodi{nji Jesenji likovni salon u galeriji MMC u Novom Pazaru. Nagra|enirad slikarke Semre Kadri} je digitalni crte`, triptih, a Kadri} je izjavila da je tatehnika ne{to novo {to je po~ela da istra`uje. Ovogodi{nji Jesenji likovni sa-lon ~ine radovi 31 autora, razli~itih likovnih poetika i tehnika.
„NESTOROV PEHAR“ U KULTURNOM CENTRUNovi Pazar - U Kulturnom centru Novi Pazar promovisana je zbirka pesa-
ma „Nestorov pehar“ Asmira Kujovi}a. Ova zbirka pesama dobila je nedavnoknji`evnu nagradu „25. novembar“ za knjigu godine u Bosni i Hercegovini. Ku-jovi} je ro|en u Novom Pazaru 1973. a `ivi i radi u Sarajevu. Dobitnik je vi{epriznanja, me|u kojima i godi{nje nagrade Dru{tva pisaca Bosne i Hercegovi-ne 2002. i „Pero ]amil Sijari}“ 2010. godine.
Bijelo Polje - Ekolo{ki aktivisti iz Bije-log Polja pozvali su gra|ane da u {to ve-}em broju prisustvuju javnoj tribini oElaboratu procjene uticaja na `ivotnusredinu za izgradnju male hidroelektra-ne „Lje{tanica“ na istoimenoj rijeci.
„Gra|ani Bijelog Polja }e braniti svimpravnim sredstvima rijeku Lje{tanicu,tra`e}i od Vlade da obustavi koncesiju iza{titi tu rijeku“, kazao je ekolo{ki akti-vista Denis Meki}, pozivaju}i sugra|aneda prisustvuju javnoj tribini, koja je pla-nirana za 17. decembar, u zgradi bjelo-poljske lokalne uprave. „Poslije pobjede
gra|ana i spasavanja Bistrice od devasta-cije od strane investitora, gra|ani }e na-staviti sa borbom i svim sredstvima spri-je~iti devastaciju rijeke Lje{tanice. Ovarijeka je turisti~ka atrakcija od koje lokal-no stanovni{tvo ima brojne turisti~ke ipoljoprivredne blagodati, pa istu trebaostaviti i narednim generacijama a nedevastirati i preko nje puniti d`epove taj-kunima“, kazao je Meki}.
Investitor preduze}e, „Hydro Lje{tani-ca“ d.o.o. iz Podgorice, ranije je podnijelozahtjev za davanje saglasnosti na Elabora-ta procjene uticaja na `ivotnu sredinu za
izgradnju male hidroelektrane „Lje{tani-ca“ na vodotoku rijeke Lje{tanice. U Ela-boratu o procjeni uticaja na `ivotnu sre-dinu mHE Lje{tanica navodi se da je rije-ka du`ine 5, 86 kilometara, tipi~no buji~-ni potok, kojeg karakteri{e velika ampli-tuda vodostaja i protoka na godi{njem ni-vou. Odlukom Vlade o izdavanju konce-sija za gradnju malih mHE na rijeci Lje-{tanica, konzorcijum „Hydro Lje{tanica“iz ^e{ke je 20. oktobra 2016. godine, do-bio pravo gradnje. Ugovor o koncesiji jesklopljen sa Ministarstvom ekonomije2017. na 30 godina. C. D.
Uklonjeno ruglo u centru Nove Varo{i
Zablistala „Jovanova ba{ta“
Crna ekolo{ka ta~ka dobila novo ruho
Ekolo{ki aktivisti iz Bijelog Polja pozivaju gra|ane na javnu tribinu 17. decembra
Odbranimo rijeku Lje{tanicuUgovor o koncesiji firma iz ^e{ke je sa Crnom Gorom potpisala 2017. na 30 godina
embar 2019. V
Ovi podaci su jedan od najre~itijih po-kazatelja ga{enja celih naselja na podru~-ju prijepoljske op{tine tokom proteklihdecenija. Aljinovi}i su, uz Prijepolje iBrodarevo, bili od osnivanja mati~ne slu-`be, prakti~no posle Drugog svetskog ra-ta, mati~no podru~je. Bio je to veliki pro-stor, dosta ~eljadi, va`an kraj za sto~ar-stvo. Da je to tako, govore kroz minuledecenije, podaci o ulaganjima i poku{a-jima da se zaustavi migracija, da se krajrazvije, da se saobra}ajno pove`e. Tako
je osim zadru`enog doma, izgra|ena isavremena {kola, po{ta, \a~ki dom,Zdravstvena stanica, farma, pa ~ak i je-dan industrijski pogon. I Pravo{evo je ta-da dobilo novu {kolu.
Trajala su ta ulaganja do kraja osam-desetih. Od tada, bele`e se druga~ije pri-~e. Aljinovi}i postaju jedno od podru~jakoje rapidno ostaju bez stanovni{tva.[kola koja je nekoliko decenija bila ma-ti~na, prvo je ostala bez tog statusa, a po-tom gotovo i bez |aka. Zadru`ni dom jestradao u po`aru i ru`ni ostaci zgradekoja je bila centar, stoje kraj sve frekvent-nijeg puta koji vodi ka Sjenici i NovomPazaru. Farma je proizvela samo velikuaferu, ali je sve utihnulo „na vreme“, pre
nego je po~elo „imentovanje“ aktera. Fi-zi~ka odvojenost od administrativnogcentra kome pripada, odnosno Prijepo-lja, zbog „zaobilaznog“ asfaltnog putapreko Nove Varo{i, svakako nije i{la naruku celom kraju. Stari drum preko Ka-}eva i Milo{evog Dola bio je pogodan sa-mo za „ terence“. Da je izgra|en put krozkanjon Mile{evke, kako je to po~elo od-mah posle rata i bio jedan od prioriteta upetogodi{njem planu tada{nje dr`ave, daje probijeno jo{ ono malo preostalih tu-nela osamdesetih, do Aljinovi}i bi se sti-zalo za dvadesetak minuta.
I. Had`agi} Durakovi}
Nova Varo{ - Lokalna samoupravave} deceniju iz op{tinske kase izdvajazna~ajna finansijska sredstva za podsti-caj ra|anja beba. Godi{nji bud`et zanov~ane naknade za novoro|en~ad inezaposlene porodilje prema{i cifru odoko 26 miliona dinara, {to je znatno vi-{e nego {to op{tine u okru`enju izdva-jaju za borbu protiv „bele kuge“. Ipak jeto nedovoljno da se zaustave negativnitrendovi zbog kojih se nalazimo u gru-pi od pet op{tina u Srbiji sa najni`omstopom nataliteta. I pored finansiranjarazli~itih programa na ovom polju uzlatarskom kraju se i dalje vi{e umirenego {to se ~uje pla~ beba. Ohrabruje,me|utim, podatak da je do sredine no-vembra ove godine ro|eno 103 devoj-~ica i de~aka - za oko 15 odsto vi{e ne-go u istom periodu 2018.
Zbog visokih nov~anih iznosa i rea-lizacije vi{e projekata u oblasti popula-cione politike, novovaro{ka Op{tina jeu poslednje dve-tri godine u nekolikonavrata dobijala nagrade udru`enja ko-ja se bave borbom protiv „be-le kuge“, kao i finansij-skom podr{kom iz dr-`avne kase.
Prema podaci-ma op{tinske slu-`be za brigu o decii porodici, visinanov~anih nakna-da za podsticaj na-taliteta je vi{e negoduplirana u odnosuna pre sedam godina.Tako su do sredine novem-bra 2019. novoro|en~ad i nezapo-slene porodilje iz op{tinske kase dobile23,3 miliona dinara, a u, recimo, 2013.- 9,4 miliona dinara. Nov~ana naknada
za prvoro|enu bebu iznosi 100.000 di-nara, za drugo dete 200.000, tre}e300.000, ~etvrto 400.000, peto i svakonaredno 500.000. Nezaposlene porodi-lje za prvo dete mogu da ra~unaju namese~ni nov~ani podsticaj od 12.000 di-nara, drugo 15.000, tre}e 18.000, ~etvr-to 21.000, peto i svako slede}e 24.000.
- Od 103 bebe ro|ene do 25. novem-bra ove godine, 53 su devoj~ice, dok je50 de~aka. Za razliku od lane kadaje bilo dva puta vi{e bebamu{kog pola. Tre}ina no-voro|en~adi ima prebi-vali{te na seoskompodru~ju. Statistikapokazuje i da je u pro-teklih 11 meseci najvi-{e bilo prvoro|enih be-ba (39), a najmanje pe-toro|enih (jedno), rekla jeDanijela Topalovi} iz op{tin-ske slu`be de~je za{tite.
Prema podacima ove slu`be, u po-slednje tri godine zabele`en je trend ra-
|anja oko i ne{to preko 100beba u zlatarskom kraju.
Za razliku od periodaizme|u 2010. do
2015. kada se jedva„dobacivala“ broj-ka od oko 80 beba.U lokalnoj samou-pravi su svesni ~i-njenice da ne{to
povoljnija statistikau broju ro|ene dece,
ipak, nije dugoro~an po-kazatelj da rode re|e nose
katance. Ali isti~u i da njihova in-terna analitika pokazuje da su visokabud`etska davanja i ostale aktivnosti naovom polju uticale na ubla`avanje pro-
blema u segmentu populacione politi-ke na lokalu.
- Zna~ajnije efekte podsticajnih me-ra nataliteta o~ekujemo tek u nared-nom periodu. To je dugoro~an proceskoji smo kao lokalna samouprava po-krenuli me|u prvima u Srbiji. Pozitiv-nih pomaka, ipak, ima. O tome svedo~ii podatak se tokom 2010. godine u sve-ga pedesetak ku}a na teritoriji op{tine
~uo pla~ beba, dok se u poslednjetri godine ra|a preko 100 de-
~aka i devoj~ica. Ni ovomstatistikom ne mo`emobiti zadovoljni, jer go-di{nje duplo vi{e ljudiumire nego {to se ro-di, ali kao op{tina ~ini-mo sve do ubla`imo te-
{ku situaciju sa kojomse, ina~e, suo~avaju i mno-
go ve}e sredine od na{e. Sa-mo bi trebalo svi zajedno da se zapi-
tamo kakva bi tek statistika bila da iz lo-kalnog bud`eta ne izdvajamo ovakozna~ajna sredstva za mere populacionepolitike - nagla{ava Radosav Vasiljevi},predsednik op{tine Nova Varo{, i naja-vljuje da je planom bud`eta za 2020.predvi|eno oko 26.000.000 dinara zamere podsticaja nataliteta.
Op{tina }e za re{avanje problema uovoj oblasti zakucati i na vrata VladineKancelarije za demografiju i populaci-onu politiku. „Aplicira}emo sa projek-tom na konkursu koji bi trebalo da bu-de raspisan krajem marta naredne go-dine. U fokusu }e ovog puta najvero-vatnije biti tema pobolj{anja uslova zamlade bra~ne parove u selu ili gradu,kao i unapre|enje kvaliteta usluga“, na-javljuje pomo}nica predsednika op{ti-ne Marijana \oki}. R. Popovi}
vi}i vi{e nisu mati~no podru~je
, samo ispisi
Za 11 meseci ove godine petnaestak odsto vi{e
novoro|en~adi nego lane
Do kraja novembra iz
op{tinskog bud`eta 23,3 miliona dinara
za nov~ane naknade bebama i
nezaposlenim porodiljama
„Mesta“ bez„naseljena“
Danas Aljinovi}i, odnosno dosada-{nje „mati~no podru~je“ ima manje od300 stalnih stanovnika. U samim Alji-novi}ima manje od stotinak. Mnogasela i zaseoci koji su se vodila kao „na-seljena mesta“, danas su samo „me-sta“ ali vi{e nisu i „naseljena“.
Neuspe{ni poku{aji o`ivljavanja trajali do krajaosamdesetih: Aljinovi}i
Nova Varo{ nastavlja borbu protiv „bele kuge“: Za nov~ane naknade za novoro|en~ad i nezaposleneporodilje oko 26 miliona dinara
Efekti podsticajnih mera Op{tine Nova Varo{ za porast nataliteta
Ra|a se vi{e beba
U DVE RE^I
TE „PLJEVLJA“ NE]E MO]I DA RADI?Pljevlja - Diana Milev ^avor iz NVO „Eko tim“ je kazala da od 1.
januara 2018. do kraja 2023. godine TE „Pljevlja“ mo`e maksimalnoda radi 20.000 sati, s obzirom na to da trenutno ne zadovoljava Di-rektive EU o industrijskim emisijama. Ukoliko nastavi da radi istimtempom kao prethodne i ove godine, Termoelektrana ve} sljede}egodine u oktobru mora}e da prekine proizvodnju. To je ocjenila Dia-na Milev ^avor iz NVO „Eko tim“ koja je organizovala sastanak podnazivom „Platforma za pravednu tranziciju“ nedavno u Pljevljima.Ona je kazala da }e proizvodnja uglja u Pljevljima biti napu{tena unarednih 20 ili 30 godina i da se moraju po~eti obezbje|ivati novaradna mjesta i dati podr{ka ljudima zaposlenim u sektoru uglja koji}e ostati bez posla.
^ELNICI OP[TINE PLAV U SLOVENIJIPlav - Predsjednik Op{tine Plav Mirsad Bajraktarevi}, predsjednik SO [ef-
ket Jevri}, glavni op{tinski administrator Ervin Kandi} i direktor NP „Prokleti-je“ Admir Lali} boravili su u dvodnevnoj j posjeti Sloveniji na poziv Zavi~ajnogdru{tva Plavljana i Gusinjana „Izvor“, u okviru projekta povezivanja NP „Pro-kletije“ i NP „Triglav“. U organizaciji ambasadora Crne Gore u Sloveniji prof. drVujice Lazovi}a odr`ani su sastanci sa predsjednikom Op{tine Bled JanezomFanfarom i predsjednikom Op{tine Bohinj Jo`om So|om. „Imaju}i u vidu daje Crna Gora u pristupnim pregovorima sa EU, predstavnici Bohinja i Bleda sukonstatovali da problemi koji se ti~u za{tite `ivotne sredine mogu biti rije{e-ni uz finansijsku pomo} dostupnih evropskih fondova, na na~in na koji su toradile op{tine iz Slovenije“, saop{teno je iz Op{tine Plav. Organizovana je iz-lo`ba slika Edina Jadadi}a koje su najbolje ilustrovale ljepote kojima raspola-`e NP „Prokletije“.
Prijepolje - Kapitalnim investicija-ma kod nas se nazivaju i ulaganja odmilion dinara kada se planira bud`et ite`i da se „ispo{tuju“ sve elje bira~kogtela. A od elja do realizacije sve je vi{ekoraka. Naime, izve{taj o planiranim iostvarenim prihodima i rashodimabud`eta za devet ovogodi{njih mesecisvakako je obele`io dvadeset {estu sed-nicu Skup{tine op{tine Prijepolje. Ka-ko je naglasio predsednik op{tine Dra-goljub Zindovi}, dinamika kojom seostvaruju prihodi je zadovoljavaju}ajer iznosi 66 odsto ili 89 odsto na godi-{njem nivou. Uostalom, bud`et je pla-niran u iznosu od skoro milijardu i 269miliona dinara, a u kasu se slilo uovom periodu skoro 850 miliona.
Ostvarenje rashoda samo 48 odsto
Ali sa rashodima nije tako. Njihovoostvarivanje sa samo 48 odsto u odno-su na plan ukazuje na probleme kojinisu karakteristi~ni za samo jednu go-dinu ili jedan izve{tajni period. I u iz-ve{taju se ka`e da je za devet meseciostvareni prihod za 235 miliona dinarave}i od rashoda i da planirana sredstvanisu utro{ena zbog „slabijeg ostvariva-nja investicija“.
Prema planu trebalo je da bude in-vestirano 129 miliona i 243 hiljade di-nara ali to se nije dogodilo. Utro{enoje 83 miliona i 272 hiljade dinara. Do-minira ulaganje u sanaciju puta Kolo-vrat-Selja{nica i od planiranih 112miliona i 787 hiljada dinara ulo`enoje preko 70 miliona za {est meseci. Je-dino jo{ {to je „izvr{eno“ u ovom peri-odu, a deo je kapitalnih projekata, jeizgradnja javne rasvete tako|e na de-lu ovog puta koji se sanira i rekon-strui{e ve} tre}u godinu. Planira sred-
stva iznose sedam miliona i 700 hilja-da dinara, a utro{eno je skoro 4,5 mi-liona dinara. Ni{ta drugo. A me|u na-vedenim „kapitalnim projektima“ su:radovi na popravci i odr`avanju pute-va u vi{e mesnih zajednica kao i iz-gradnja dela kanalizacije na podru~juMZ Kolovrat.
No, ako se sagleda bud`etski plankapitalnih investicija za 2019. slika jekompleksnija. Naime, planirani kapi-talni izdaci iznose 343 miliona i 592hiljade dinara. Te pare trebalo je dabudu raspodeljene na 37 stavki, a naj-ve}i iznos je ba{ za put Kolovrat-Selja-{nica. Sledi finansiranje obaveza za re-konstrukciju javne led rasvete od 20miliona dinara i rekonstrukcija zgra-de Op{tinske uprave 15 miliona dina-ra. Po 10 miliona dinara planirano jeda se ulo`i u izgradnju gara`e za vozi-la JKP „Lim“ i zavr{etak vodovoda za
naselje Ravne. Sve ostalo „kapitalnoinvestiranje“ ne prema{uje {est milio-na dinara.
Iz pro{le godinu preneto vi{eod 100 miliona dinara
Vremenski uslovi tokom ove jesenibili su pogodni za produ`etak gra|evin-ske sezone. Me|utim, te{ko se mo`e re-}i da }e mnogo biti promenjeno kad jere~ o realizaciji investicija, bilo da je re~o „kapitalnijim kapitalcima“ ili „kapital-nim malcima“, odnosno onim radovi-ma koji se kre}u do sume koja ne pre-ma{uje ni milion-dva dinara. Predsed-nik op{tine Zindovi} najavio je do krajagodine zavr{etak radova na rekonstruk-ciji zgrade Op{tinske uprave. To je veli-ka investicija i svakako }e uticati na po-ve}anje procenta realizacije planiranihinvesticionih ulaganja u ovoj godini.
No, to ne}e mnogo uticati da se pro-meni op{ta slika, jer su{tinski proble-mi ostaju i prenose se iz godine u godi-nu. Izvesno je da }e se i ove godine ne-utro{ena, a planirana sredstva name-njena investiranju u kapitalne objekte,a mahom je re~ o infrastrukturi, bitipreneta u narednu godinu. Iz pro{le uovu godinu preneto je preko 100 mili-ona dinara. O~ekuje nas bud`et za2020. godinu, a ona je „karakteristi~-na“ jer je izborna. Da li }e to zna~iti kaoi prethodnih izbornih ciklusa, da }e u„kapitalno investiranje“ u}i svaka eljasvakog „naseljenog“ mesta ili je realni-je da kapitalne investicije sadr`e zaistaprioritete, projekte koji }e biti realizo-vani jer za njih postoji i sva potrebnadokumentacija?
Postavlja se pitanje da li realno pla-niramo, da li su nam prioriteti „politi~-ko zadovoljavanje“ ili su razlozi kom-
pleksniji, a jedan od argumenata je ve-zan i za javne nabavke i tendere koji suostavili mogu}nost da „nezadovoljni-ci“ u trci za izvo|a~e radova u `albe-nom postupku postaju „osnovna kari-ka“ koja mesecima zaustavlja sve pla-nirano. To jeste svakako ozbiljan argu-ment za nerealizaciju pojedinih inve-sticija ali nije jedini. Mnogo pa`nje i najavnoj raspravi pro{le godine i na sed-nici Skup{tine op{tine na kojoj je usvo-jena Odluka o bud`etu za 2019. godi-nu posve}eno je projektima koji nedo-staju i bez kojih se ne mo`e vi{e kon-kurisati za bilo koja sredstva. To posta-je vrlo ozbiljan problem prijepoljskeop{tine, pa je planirano da se za izraduprojekata ulo`i ove godine 36, a slede-}e dve po 40 miliona dinara.
Ono {to nedostaje je informacija {tasu prioriteti i kakva je vizija ulaganja unarednom periodu, uz procenu stal-nog opadanja broja stanovnika zbogponovnog talasa migracija koji nas jesvrstao me|u op{tina gde je najizra`e-nije iseljavanje, dakle u devastirane op-{tine. Prijepolje je jedna od retkih op-{tina u kojoj ni jedan strani investitornije ulo`io sredstva u otvaranje proiz-vodnog pogona. Broj zaposlenih u Op-{tinskoj upravi nas, pak, svrstava u op-{tine koje su se „racionalno pona{ale“ali stalno se isti~e da nam nedostajustru~ni kadrovi, pa je logi~no pitanjekoga smo to sve zapo{ljavali i da li }e„usvojenu“ a nakaradnu „praksu“ me-njati politi~ke nomenklature.
Indira Had`agi} Durakovi}
petak, 6. decembar 2019.VI
ANALIZA: Za{to u Prijepolju rashodi ne prate bud`etske prihode
Kapitalci i malci
U DVE RE^I
SARADNJA PRIBOJA I PETNJICEPriboj - Delegacija op{tine Petnjica, jedne
od najmla|ih op{tina u Crnoj Gori, posetila jenedavno Priboj i sa ~elnicima lokalne samou-prave razgovarala o mogu}nostima prekogra-ni~ne saradnje, u svetlu raspisanih pozivaEvropske unije, ali i druge me|usobne saradnje.Delegaciju op{tine Petnjica, koju je predvodiopredsednik op{tine Samir Agovi}, primio je prvi~ovek op{tine Priboj Lazar Rvovi}, a potom seradilo po radnim grupama, saop{tava pribojskainformativna slu`ba. Gosti iz Crne Gore posetilisu i Centar za socijalni radu Priboju, gde se raz-govaralo o mogu}im projektima koji slede,upravo o uslugama socijalne za{tite. Za proje-kat prekograni~ne saradnje, nosilac projekta bi-la bi op{tina Priboj odnosno Centar za socijalnirad, a partner na projekta, koji bi finansiralaEvropska unija, bila bi op{tina Petnjica odnosnonjena ustanova socijalne za{tite.
ZAJEDNI^KI PROJEKAT BERANA, KRALJEVA I BANJA LUKE
Berane - Op{tina Berane i Regionalni bizniscentar zajedno }e sa Javnim energetskim pred-uze}em „Toplana“ iz Kraljeva, a uz podr{ku Gra-da Kraljeva, kao i partnera iz Banja Luke, kon-kurisati sa projektom „Vi{e zelene energije -Manje zaga|enja“ kod Evropskog fonda za Za-padni Balkan. Tim povodom, menad`er Op{tineBerane Vladimir \akovi} i direktor RBC Neboj{aBabovi} boravili su u Kraljevu, gdje su se sasta-li sa zamjenikom gradona~elnika VukmanomRako~evi}em, kao i predstavnicima Projektno-razvojnog centra. Na sastanku u Kraljevu re~e-no je da ovakve i sli~ne inicijative lokalnih akte-ra mogu da poslu`e kao primjer kako se multi-sektorskim djelovanjem na lokalnom nivou uoblasti za{tite `ivotne sredine ve}im kori{}e-njem obnovljivih izvora energije mo`e dati do-prinos malih zajednica re{avanju globalnogproblema klimatskih promjena. Ova posjetaozna~ava pro{irenje i konkretizovanje dugogo-di{nje saradnje izme|u Berana i Kraljeva.
Nova Varo{ - Na Zlataru je pre neko-liko dana otvoreno novo igrali{te zadecu ~iju su izgradnju sa oko 3.000.000dinara finansirali Ministarstvo turi-zma i Op{tina Nova Varo{.
Vi{enamenski kompleks za najmla-|e, koji se prostire na povr{ini od oko250 kvadrata, ogra|en je i presvu~engumiranom za{titnom podlogom, aunutar njega postavljeno je nekolikosprava za igranje dece uzrasta do 13 go-dina (penjalica, ljulja{ka, klackalica, to-bogan, vrte{ka...). Teren je sme{ten uneposrednoj blizini sportske balon ha-le i ura|en po najvi{im bezbednosnimstandardima, sli~an novoizgra|enimde~jim igrali{tima na gradskom Trgu.
- Igrali{te za decu je jo{ jedan od sa-dr`aja kojim upotpunjujemo turisti~-ku ponudu i za kojim je postojala po-treba jer su sve u~estaliji gosti na Zla-taru upravo najmla|i - ka`e za San-d`ak Danas direktor lokalne Turisti~-ke organizacije i upravnik „Panorame“Branko Pucarevi} i dodaje da je proje-kat potvrda odli~ne saradnje sa Mini-starstvom turizma. „Ministarstvo je zaizgradnju igrali{ta opredelilo sredstva
od oko 2,5 miliona dinara, dok je do-datnih pola miliona obezbe|eno iz op-{tinskog, odnosno bud`eta TO „Zla-tar“, obja{njava Pucarevi}.
Resorno Ministarstvo i lokalna sa-mouprava su, ina~e, ovog leta zajed-ni~ki finansirali i izgradnju pe{a~ke
staze „Batrovac“ i zip-lajn sistema, uukupnoj vrednosti od preko sedammiliona dinara, a u Turisti~koj organi-zaciji najavljuju i nove investicije naovom polju.
- Iz republi~ke kase su preko projek-ta obezbe|ena sredstva u iznosu od
2.000.000 dinara za izgradnju vidikovcana Hod`inoj steni. U toku je priprematehni~ke dokumentacije, sledi postupakjavnih nabavki za izbor izvo|a~a rado-va, a planirano je da radovi startuju kra-jem ove ili po~etkom naredne godine,najavljuje na{ sagovornik. R. P.
Novi sadr`aj u turisti~koj ponudi De~jeg igrali{ta na Zlataru
Izgradnju i opremanje kompleksa za najmla|e sa tri miliona dinara finansirali Ministarstvo turizma i Op{tina
Za devet meseci ostvareni prihod za 235 miliona dinara ve}iod rashoda, planiranasredstva nisu utro{enazbog „slabijeg ostvarivanja investicija“
Od planiranih skoro 113 miliona ulo`eno vi{e od 70 miliona: Sanacija puta Kolovrat-Selja{nica
Kutak za igru i razonodu: Igrali{te usrcu turisti~ke zone
Novi Pazar - Pokojni holandski fud-baler Vil Kerver tek je kao trener do-speo u krug slavnih. Godine 1974. vo-de}i Fejnord sa Vim Van Hanegemom,Vimom Rijsbergenom, Vimom Janse-nom i Mladenom Ramljakom (biv{iigra~ Dinama iz Zagreba) u finalu Ku-pa Uefa u dve utakmice bio je bolji odTotenhema (2:2, 2:0). Me|utim, pravuslavu dosti`e mnogo godina kasnijesopstvenim izumom, metodom rada sanajmla|im igra~ima (od 6 - 12 godina),danas poznatijim kao Kerverov trener-ski sistem. Na po~etku neshva}en, na-ro~ito u Holandiji, Kerverov metod serazgranao svetom, trenutno 47 zemaljaposeduje licencu Kerverove akademije.Centrala jedinstvenog rada sa najmla-|im igra~ima nalazi se u Londonu, uSrbiji je to Subotica, odakle je tehni~kidirektor Kerverovog trenerskog siste-ma za na{u zemlju Renato Pir{a. PoredSubotice ispostave Akademije nalaze sejo{ i u Beogradu, Kragujevcu, Vr{cu iNovom Pazaru.
U aprilu ove godine Kerver je stigaou Novi Pazar. Direktor {kole je ElmedinKa~apor, Semir Had`ibuli} je koordi-nator, Ivan Jovanovi} glavni trener, uznjih su i treneri Altin Grbovi} i Elvir Re-bronja, kao i trener golmana MirzaHot. Ivan Jovanovi}, glavni trener, pri-~u o Kerveru vra}a na period pre aprilaove godine. „Odlazili smo u pred{kol-ske i {kolske ustanove da bi deci pred-stavili i pribli`ili Kerverovu {kolu fud-bala Prvo {to sam tada sebi skresao ubrk je - {ta meni ovo treba! Vreme je vi-sokog tehnolo{kog razvoja, deca provo-de mnogo vremena ispred kompjutera,
pa nije ~udno {to mnoga nisu znala nivrstu da formiraju. Vi{e sam li~io nanekakvog animatora, nego na trenera.Ipak je vredelo, na prvom okupljanjuna{lo se 61 dete, {to je nezabele`eno ka-da je re~ o ovakvim promocijama. Sadsam sre}an i znam da smo na pravomputu. Prizor na svakom treningu je je-dinstven. U bilo kojoj Kerverovoj aka-demiji na svetu deca su jednoobraznoobu~ena, svi su u opremi Adidasa, ofi-cijelnog partnera Kervera, lopte i mar-keri ozna~eni su grbom Kervera“, s po-nosom ka`e glavni trener.
Ivan Jovanovi} nas upoznaje i sa su-{tinom programa u radu sa najmla|i-ma Kerver akademije. „Dugo godinasam radio u {kolama fudbala sa naj-mla|im kategorijama ne poznavaju}isistem rada u Kerveru. Naravno, tek sa-da znam da je sve bilo pogre{no. Su{ti-na je u radu sa {to manjom grupom, jerse ose}aj za igru razvija u igri jedan najedan, 2 na 2, 3 na 3 i 4 na 4. VelikiAleks Ferguson rekao je da ekipa kojaima vi{e obu~enih igra~a za igru jedanna jedan ima i ve}e izgleda za pobedu.Prost je razlog za{to se u ovom uzrastuide na grupu sa {to je manje dece, samou tom odnosu snaga ona }e upoznati inau~iti osnove fudbala. Kada bi ih bilo
vi{e, a svedoci smo te pojave na ulici ilinekom drugom prostoru, gde deca po-deljena u dve ekipe igraju izme|u sebe,kako fizi~ki slabije dete pored nekoggabaritnijeg ili starijeg, retko i dolazi upriliku da izvede penal, korner ili slobo-dan udarac. U ovakvom sistemu ne-mogu}e je da se tako ne{to dogodi“, is-ti~e Jovanovi}. Prema njegovim re~i-ma, dete samo re{ava detalje na terenusa dva gola, {irine 1,5 i visine metar.„Jedan gol je na levoj, drugi na desnojstrani. Na jednoj strani situacije se za-vr{avaju desnom, na drugoj levom no-
gom. Cilj je da se ravnomerno razvijajuobe mo`dane hemisfere. Vrlo ~esto te-ren je projektovan i u obliku kruga sagolovima na sve ~etiri strane, na taj na-~in se razvija prostorna orijentacija de-ce u opsegu od 360 stepeni. Tako se sti-~e i samopouzdanje za napada~ki fud-bal. Kod Kervera u prvom planu je in-dividualni razvoj igra~a, {to ne zna~i dase zanemaruje timska igra, jer da bi sti-gao do ekipe igra~ treba da ovlada svimneophodnim ve{tinama“, obja{njavaJovanovi}.
Kontrola lopte ili ball mastery (maj-storstvo s loptom) je osnov na koji senadovezuje sve ostalo. Bez tog elemen-ta nemogu}e je stvoriti vrhunskog igra-~a. Kad se ona uspe{no savlada na reddolaze razli~ite finte, prijem i predajalopte i naravno igra 1na1, 2 na 2, 3 na 3,4 na 4. Ball mastery je podeljen na ve-`be na tlu i u vazduhu, ali se akcenatstavlja na vladanje loptom na tlu. Ker-ver akademija je pre pet godina formi-rala ball mastery piramidu. Ona se sa-stoji iz ~etiri nivoa ili stepenika, Jovano-vi} poja{njava {ta to u stvari zna~i:
U sistemu ve`bi ide se od lak{ih kaslo`enijim. Postoje po~etni, srednji,napredni i majstor nivo. Svaki od ni-voa sastoji se od mnogobrojnih varija-cija. Na taj na~in se razvija ose}aj zaigru, velikim brojem ponavljanja tetehnike ravnomerno se razvijaju obenoge, pobolj{ava se prvi dodir s lop-tom, razvija se mehanika dodavanja iudarca lopte, {to sve zajedno ~ini te-melj igre jedan na jedan.
Da Kerver nije zatvoren sistem uve-ravamo se na primeru Novog Pazara.Uz dogovor sa Renatom Pir{om uve-den je i dopunski trening, jedan ~assedmi~no predvi|en je za korektivnugimnastiku. Za taj deo posla zadu`enje Elmedin Ka~apor, vlasnik Kluba ko-rektivne gimnastike ,,Step“ i direktorKerverove {kole u Novom Pazaru.
Svedoci smo da su deformiteti sveu~estalija pojava kod mladih i da sestarosna granica pomera ka jo{ mla-|im uzrasnim grupama, pa imamo de-cu koja se ve} od svoje ~etvrte godinepremalo kre}u, a sa 14 sti~u naviku se-denja. Zato je u Akademiji uvr{}en ipreventivno - korektivni trening, sve toradi uspostavljanja pravilnog balansa
mi{i}a ki~menog stuba. ^esto nejaka inedovoljno fizi~ki pripremljena decapostaju izlo`ena velikim naporima za-rad trenutnih rezultata, a da o posledi-
cama njihovog pravilnog rasta i razvo-ja niko i ne razmi{lja. Zato je bitno {tosmo deci uveli u korektivni trening ka-ko bi se bolje i svrsishodnije odredilesmernice njihovog daljeg antropolo-{kog razvoja - re~i su Ka~apora.
Kerver ~esto organizuje seminare zasve trenere, a najpose}eniji su oni koji sesvakog ~etvrtka uve~e odr`avaju na sta-dionu Crvene zvezde. Zanimljivo je dasu dva trenutno najuspe{nija kluba naprostoru biv{e Jugoslavije, Crvena zve-zda i zagreba~ki Dinamo, vlasnici Ker-verove licence, zato su treninzi ~etvrt-kom i dodatno zanimljivi. „Pokazni tre-ning trenerima i deci iz Zvezde je intere-santan zato {to su oni onda u obavezi dasve to ponove, tre}i trening je uvek im-plementacija kroz igru. U dogovoru saPir{om uvek je neko od na{ih treneraprisutan, jer je bolje kad ne{to vidite nadobro obu~enoj deci, a Zvezdina to ne-sumnjivo jesu“, obja{njava Jovanovi}.
U Novom Pazaru postoji jo{ pet{kola fudbala, stoga je zanimljivo ~utikako na pojavu Kervera gledaju ostale{kole. „Sa ve}inom imamo korektne inormalne odnose. Razlog le`i u ~inje-nici da mi nismo dovodili decu kojanegde ve} treniraju, ve} onu koja nig-de nisu bila pre nego su do{la kod nas.Ostale {kole okupljaju klince od 12 do15 godina, pa ni po tom osnovu niko-me ne mo`emo da budemo konkuren-cija. Mi mu do|emo kao neko osnov-no obrazovanje, oni kao srednje {kole“,ka`e Jovanovi}.
Jedno od pitanja koje se naj~e{}epostavlja novopazarskom Kerveru je i{ta se doga|a sa decom kad navr{e 12godina. U Akademiji su odlu~ni daostvare saradnju sa FK Novi Pazar, alisamo ako ona bude dvosmerna. U su-protnom spremni su da tra`e drugogpartnera. Roditeljima dece }e predla-gati {ta je za njihove klince najbolje, ni-kako ih ne}e uslovljavati u izboru klu-ba. Nije nemogu}e i da do|e do osni-vanja sopstvene {kole fudbala, ali akobi do toga do{lo to bi se radilo u kon-sultacijama sa Renatom Pir{om.
petak, 6. decembar 2019. VII
SPORT
Prvoslav Le{evi}
Osam meseci rada najpoznatije svetske {kole za najmla|e fudbalera u Novom Pazaru
Kerverov sistem za fudbal 21. veka
Rukometa{i pobedili ZvezduNovi Pazar - Rukometa{e Novog Pazara nije obeshrabrio iznena|uju}i poraz u Aran|elov-
cu, to je pokazao duel 12. kola ARKUS lige i pobeda nad Crvenom zvezdom u Beogradu 33:30(17:14). Dobrivoje Markovi} postigao je za goste 9 golova, u doma}em sastavu Raji~evi} i [a-ponji} pogodili su mre`u po {est puta.
Todorovi}eva 34 poenaNovi Pazar - Posle tre}e pobede u ABA2 nad Bosnom u Pendiku 88:86, Novi Pazar je stigao
i do izuzetno vrednog trijumfa pred svojim gledaocima protiv Dinamika u 9. kolu KLS 95:89(19:24, 19:26, 29:20, 28:19). Prvo ime utakmice bio je centar doma}eg sastava Aleksandar To-dorovi} sa 34 poena, kod gostiju bek Miroslav Pa{ajli} postigao je 26 poena.
Zna~ajna pobeda odbojka{aNovi Pazar - Drugu, a mo`da i najzna~ajniju pobedu u prvenstvu odbojka{i Novog Paza-
ra ostvarili su 9. kolu Superlige u Staroj Pazovi, Jedinstvo - Novi Pazar 2:3 (25:21, 12:25, 25:12,19:25, 13:15). Dominantnu ulogu odigrao je korektor Pazaraca Andrej Tup~i sa 29 poena.
Kona~no pobeda fudbaleraNovi Pazar - Fudbaleri Novog Pazara posle {est posnih kola do{li do prve pobede, na Grad-
skom stadionu u 22. kolu Prve lige savladan je lider Grafi~ar iz Beograda 1:0, golom Irfana Vu-sljanina iz jedanaesterca u 7. minutu. Sneg koji je pao u utorak nije dozvolio fudbalerima No-vog Pazara da odu na zimsku pauzu u sredu za kada je bio planiran duel sa Smederevom 1924.Utakmica je odlo`ena za sutra i igra}e se na Gradskom stadionu od 13 sati.
SPORTSKE VESTI
Ivan Jovanovi}
Fudbalski talenti: Polaznici Kerverove {kole sa gradona~elnikom Novog Pazara Nihatom Bi{evcem
U aprilu ove godine Kerver je stigao u Novi Pazar: Grbovi}, Jovanovi}, Ka~apor, Had`ibuli}
petak, 6. decembar 2019.VIII
MEDIJI
RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix
VESTI SVAKOG PUNOG SATA
SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix
NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix
VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117
330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222
PRETPLATA NA DODATAK
SAND@AK DANASPeriod:
3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din
s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86
lok. 124, 107 /Prodaja/
Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs
Nova Varo{ - Novovaro{ki Savet zarodnu ravnopravnost priklju~io seglobalnoj kampanji pod nazivom„16 dana aktivizma protiv nasiljanad `enama i decom“, koja se ovegodine obele`ava u 1.700 gradova iop{tina u vi{e od 100 zemalja sveta.Aktivistkinje lokalnog Saveta za rod-nu ravnopravnost su tim povodom
pre par dana u centru grada sprove-le akciju deljenja flajera, bed`eva idrugog propagandnog materijala, saciljem da skrenu pa`nju javnosti naovaj goru}i problem u dru{tvu.
- U sklopu kampanje }e i ispredzgrade mati~ne Biblioteke svetlitijedna sijalica narand`aste boje, kojabi kao simbol svetle i optimisti~ne
budu}nosti, trebalo da skrene pa-`nju javnosti da je nasilje nad `ena-ma i decom nedopustivo - isti~epredsednica ovda{njeg Saveta Gor-dana Khouitar.
Novovaro{anke su tokom akcijeupozorile na sumornu statistiku una{oj zemlji. Samo tokom ove godineu porodi~nom domu ubijeno je 28
`ena, svaka druga do`ivela je psihi~-ko nasilje, a svaka tre}a fizi~ko. Pret-postavlja se da se tek svaki 20 slu~ajnasilja prijavljuje. U 75 odsto slu~aje-va nasilnici su bili njihovi sada{njibra~ni ili vanbra~ni partneri, u 15 od-sto prijavljenih biv{i partneri, a u 10procenata mu{ki ~lan porodice - otac,svekar, dever ili sin. R. P.
Novovaro{anke se priklju~ile globalnoj kampanji
Stop nasilju nad enama
Akcija u centru grada Saveta za rodnu ravnopravnost
Bijelo Polje - Tri najve}e crnogorskeop{tine po regionima - Bijelo Polje,Podgorica i Bar prvi su gradovi sa Bal-kana koji su se pridru`iti globalnompokretu „Fast-track cities“ o okon~a-nju epidemije AIDS-a. Pari{ku dekla-raciju sa predstavnicima Agencije UNza sidu potpisali su predsjednik Op{ti-ne Bijelo Polje Petar Smolovi}, grado-na~elnik Podgorice Ivan Vukovi} ipredsjednik Op{tine Bar Du{an Rai~e-vi}. Prvi ~ovjek Op{tine Bijelo Polje Pe-tar Smolovi} naveo je kako vjeruje damo`emo do}i do cilja, a to je okon~a-nje epidemije HIV-a do 2030. godine.
„Mi smo se okupili kako bismo pot-pisali Parisku deklaraciju, kojom seobavezujemo da aktivno u~estvujemou akcijama ~iji je cilj da osobe zara`e-ne HIV-om {to prije budu uklju~ene uproces lije~enja. Ali i da mlade upo-znamo sa rizi~nim navikama, uz neo-phodnu inkluziju i desigmatizaciju lju-
di inficiranih HIV-om i oboljelim odAIDS-a“, rekao je predsjednik Smolo-vi}. Predstavnik Agencije UN za sidu,UNAIDS dr Konstantin Vojtsekhovichje istakao da ~injenica da su crnogor-ski gradovi prvi u regionu potpisaliovu deklaraciju zna~i kreiranje ambi-jenta za bolju reakciju, ali i {irenje zna-nja i razmjenu iskustava u ovoj oblasti.„Siguran sam da je odgovor na virus uCrnoj Gori u sigurnim rukama lokal-nih vlasti, zajednice i ukupne javnosti“,rekao je on. Na Svjetski dan borbe pro-tiv side 1. decembra 2014, gradona~el-nici iz cijelog svijeta okupili su se u Pa-rizu kako bi potpisali deklaraciju ookon~anju epidemije side u svojimgradovima. Potpisivanjem Pariske de-klaracije gradona~elnici su se obaveza-li na ubrzanje nastojanja i napora da usvojim gradovima zaustave epidemijuside putem ~itavog niza aktivnosti.
C. D.
Berane - Dr`avna revizorska institu-cija (DRI) je utvrdila u kontrolnoj revi-ziji preporuka koje je pro{le godine da-la Op{tini Berane da se za 261.355,16evra pove}ao dug po osnovu poreza nanepokretnosti, iako je op{tinska vlastpreduzela mjere za njegovu naplatu.
Preporuke, njih 10, DRI je dala u iz-vje{taju koji je objavila pro{le godine uoktobru i u kome je navedeno da surje{enja o prinudnoj naplati za gra|a-ne po osnovu duga za porez na nepo-kretnosti (za 2017. godinu i prethodnegodine) donesena u 2018. godini.
Kontrolna revizija je pokazala da jeOp{tina Berane od 10 datih preporukau Izvje{taju realizovala ~etiri preporu-ke, ~etiri djelimi~no, dok dvije prepo-ruke nijesu realizovane. Preporuka ko-ja se odnosi na Ministarstvo finansijanije sprovedena.
„Uprkos preduzetim mjerama, sta-nje duga po osnovu poreza na nepo-kretnosti na 31. 12. 2018. godine je ve-}e za 261.355,16 evra u odnosu naprethodnu godinu. Preporuka nije re-alizovana“, pi{e u kontrolnoj reviziji.
S. D.
Bijelo Polje u globalnom pokretu borbe protiv AIDS
Potpisali Pari{ku deklaraciju Pljevlja - Predsjednik Op{tine
Pljevlja Igor Golubovi} i predsjednikSkup{tine Op{tine Dragi{a Soki},ugostili djecu iz JU Centar za dnevniboravak djece sa smetnjama u razvo-ju i odraslih lica sa invalidite-tom i NVU „Zra~ak na-de“. Dru`enje je uprili-~eno povodom obilje-`avanja 3. decembra -Me|unarodnog danaosoba sa invaliditetom.
Golubovi} je istakaoda su dobar partnerski od-nos i saradnja Op{tine Pljevljai ovih ustanova veoma va`ne karike uprocesu stvaranja uslova za uklju~iva-nje djece i omladine sa smetnjama urazvoju u `ivot zajednice. „Op{tinaPljevlja se zadnjih desetak godina do-kazuje kao najinkluzivnija op{tina uCrnoj Gori koja je obezbijedila prvi
objekat za boravak i rad djece sasmetnjama u razvoju. Lokalna upra-va }e u skladu sa svojim mogu}nosti-ma i ubudu}e pru`ati nesebi~nu po-dr{ku i otvorena vrata za sve aktivno-
sti kojim se bave ustanovekoje pobolj{avaju kvalitet
`ivota lica sa posebnimpotrebama, da bi nji-hov ivot bio primjere-niji i u skladu sa princi-pima savremenog dru-
{tva kojem Crna Gorate`i kroz evropske i evroa-
tlantske integracije“ - kazao jepredsjednik Op{tine Pljevlja.
Svetlana Dujovi}, direktorica JUCentar za dnevni boravak djece sasmetnjama u razvoju i odraslih licasa invaliditetom, zahvalila se Op{ti-ni Pljevlja na dugogodi{njoj uspje-{noj saradnji. C. D.
Povodom Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom
Dru`enje u pljevaljskoj op{tini
Dr`avna revizorska institucija Crne Gore
Berane realizovalo ~etiri preporuke
Najinkluzivnija op{tina u Crnoj Gori