6. jelena filipovic

8/2/2019 6. jelena filipovic

1/20


2/20

110

Jelena Filipovi

sistema, kulturnih modela i optih ideologija kroz koje sagledavamo svet

u kome ivimo.

Jezik, ve je davno utvreno i prihvaeno, predstavlja jedan odkljunih elemenata za uspostavljanje i odranje meuljudskih odnosa,te za transgeneracijski i intrageneracijski prenos stavova, vrednosti, ideologija i kulturnih modela jedne govorne zajednice. Dakle, jezik se nikakone moe sagledati nezavisno od govornika koji se njime slue; on je u istovreme odraz njihovog poimanja sveta i sredstvo za formiranje vrednosnih

sistema koji nam pomau da razumemo svet i ljude oko nas.Drugim reima, jezik je jedno od kljunih sredstava u procesu formi

ranja kulturnih obrazaca koji utiu na ustrojstvo drutvenih i govornih zajednica, na formiranje meuljuskih odnosa na privatnom i javnom planu,na koncept drutvene moi, drutvene raslojenosti i hegemonije. U tomsmislu, upotreba jezika u direktnoj je korelaciji sa prirodom drutvenihodnosa u jednoj zajednici, a analiza upotrebe jezika (kroz teorijsko-metodoloke postulate kritike sociolingvistike i kritike analize diskursa)nudi nam znaajne informacije o sutini tih odnosa moi i nemoi, ravnopravnosti ili hegemonije na kojima poivaju naa drutva.

Kada je u pitanju odnos jezika i roda, kljuna pitanja kojima se studije tog usmerenja bave tiu se pitanja postojanja rodnih razlika u upotrebijezika, naina njihovog ispoljavanja u jeziku i kroz jezik, jezikih formii struktura, kao i diskurzivnih praksi, koje ta diferencijacija poprima, injenih drutvenih korelata/efekata.

Kritka sociolingvisitka i kritika analiza diskursa u svojim analizama jezika i roda (kao i drugih jeziko-drutvenih korelacija) polaze odpretpostavke da je to je poeljno, pozitivno vrednovano u jeziku uvek umanje ili vie direktnoj vezi sa prirodom drutvenih odnosa, pozicioni

ranjem osoba u drutvenoj hijerarhiji i poimanjem moralno prihvatljivog ilipreporuenog drutvenog ponaanja. Iz toga zakljuujemo da rodne karakteristike jezika najee puno govore o tome na koji nain funkcioniui kakve su prirode zajednica ena i mukaraca u datom drutvu. Dakle,rodna perspektiva u jeziku moe se analizirati kao direktan korelatvrednovanja i pozicioniranja ena i mukaraca na hijerarhiji drutvenemoi, mogunosti pristupa poziciji moi i njihove vidljivosti, odnosnosfere uticaja kada jednom na tu poziciju dou.

U tom kontekstu, koncept jezike ideologije igra znaajnuulogu u razumevanju ensko-mukih drutvenih odnosa i hijerarhije,


3/20

111

RODNO OSETLJIVE JEZIKE POLITIKE: TEORIJSKE POSTAVKE I METODOLOKI POSTUPCI

jer upravo naini na koje govorimo o enama i mukarcima u profesionalnoj, politikoj i administrativnoj sferi, kao i naa interpretacija i odbijanje

ili prihvatanje upotrebe rodno osetljivog jezika u tim domenima nudi nizimplikacija i informacija o sutinskoj vezi izmeu jezike prakse, opteideologije jedne govorne zajednice i implicitnih ili eksplicitnih stavovaprema znaaju i ulozi ena i mukaraca u toj zajednici. Jezike ideologijesu, kako navodi Cameron (2003), kompleksni drutveni konstrukti koji nesadre samo tradicionalno analizirane stavove i verovanja o jeziku, njegovoj strukturi, funkcijama i vrednosti, ve zapravo ine konvencionalnekognitivne reprezentacije jezikih fenomena u jednoj kulturi / drutvenoj

(govornoj) zajednici. Na osnovu datih jezikih ideologija lanovi jednezajednice ue i procenjuju koji su drutveno prihvatljivi naini za upotrebu

jezikih sredstava u komunikaciji sa drugim lanovima zajednice. Kao i sveostale ideologije, jezike ideologije esto nisu zasnovane na objektivniminjenicama i vrednostima, te je njihovo ouvanje i/ili promena takoeu direktnoj vezi sa drutvenim kontekstom i optim socio-politikim iekonomskim prilikama u kojima se jedan jezik koristi. Kako Woolard &Schieffelin (1994: 72) navode:

Tema jezike ideologije je veoma potreban most izmeulingvistike i socijalne teorije, jer povezuje mikrokulturu komunikativne akcije sa politiko-ekonomskim pretpostavkamamoi i drutvene nejednakosti, suprotstavljajui makrosocijalna ogranienja upotrebe jezika (...). Isto tako, ona predstavlja mono sredstvo za produbljivanje ponekad povrnograzumevanja jezike forme i njene kulturne varijabilnosti u

politiko-ekonomskim istraivanjima diskursa.

U sluaju (ne)upotrebe rodno osetljivog jezika veina lingvistikihistraivanja feministike orijentacije navodi da postoji potreba za podizanjem nivoa kritike svesti meu enama, razvoja nove jezike ideologije koja bi denaturalizovala (Jacobs, 2004) simboliku vezu izmeu

binarne distinkcije MUKI/ENSKI rod i njenih binarnih korelata tipasubjekat/objekat, agens/pacijens, koji se metaforiki povezuju sa rodnim

predrasudama koje predstavljaju deo jezikih ideologija na osnovu kojihsvoje mesto nalaze u standardizovanim varijetetima jezika, standardnim


4/20

112

Jelena Filipovi

renicima i preskriptivnim gramatikama (za detalniju analizu naina nakoje jezika praksa izraelskih feministkinja pokuava da prevazie ovaj

problem u savremenom hebrejskom jeziku v. Jacobs, 2004).Iz svega gore navedenog, moe se izvesti zakljuak da pitanja

jezikih ideologija i rodno osetljivog jezika stoje u direktnoj sprezi sajezikom politikom i planiranjem.

Cilj kritikog sociolingvistikog pristupa jezikom planiranju ipolitici u kontesktu analize rodne perspektive u jeziku jesu drutvenipomaci i promene koji bi vodili ka uspostavljanju rodne ravnopravnostii jednakosti u pristupu ena i mukaraca drutvenoj moi. U tom smislu,

rodno osetljiva jezika politika mora biti jasno denisana, metodolokiprecizno utemeljena, a njena potencijalna implementacija na nivou govornezajednice podlona evaluaciji i kvalitativno i/ili kvantitativno merljiva. Dabi implementacija ove politike bila uspena i ekasna, ona mora zadovoljiti epistemoloke stavove teoretiarki i teoretiara svih orijentacija, sajedne strane, i komunikacijske potrebe drutvene zajednice sa druge strane.Isto tako, veoma je vano istai da pojedinani ciljevi rodno osetljivejezike politike i planiranja znaajno zavise od irih drutveno-politiko-kulturolokih faktora, tj. razlikuju se od jedne drutvene zajednice do druge, te se u razliitim momentima u vremenu ne mogu meriti apsolutnim,ve relativnim kriterijumima, denisanim na osnovu ostvarljivih i realnihciljeva.

2. Rodno osetljive jezike politike

U osnovnom znaenju, koje se navodi u veini osnovnih udbenikaiz sociolingvistike, jezika politika i planiranje deniu se kao organizova

na, ciljana i dugorona aktivnost institucija drave na razliitim aspektima statusa, forme i domena upotrebe odreenog jezikog varijeteta, kao i odabirom jezik koji e se koristiti kao jezici obrazovanja, odnosno kao dodatni/strani/drugi jezici u datom obrazovnom sistemu. Meutim, jezika politika i planiranje se mogu obavljati i izvan institucija drave, uz primenurazliitih teorijskih postulata i metodolokih postupaka.

Mnoga istraivanja u oblasti rodnih studija i (kritike) sociolingvistike (Pauwels, 2003; Cameron, 1995; 2003, i druga) ukazuju na

injenicu da su tokom vekova razliiti aspekti jezike politike i njihoviproizvodi, kao to su preskriptivne gramatike, renici, kodikacija jezikih


5/20


6/20

114

Jelena Filipovi

Kao ilustraciju ove tvrdnje, naveu stavove uglednih srpskihlingvista (jednog mukarca i jedne ene) o upotrebi rodno (ne)markiranih

imenica za muki i enski rod, odnosno o upotrebi mukog gramatikogroda imenica za oznaavanje imena profesija i titula iji su nosioci ene:

() jednakim ljude iskazujemo onda kada se sluimonazivom koji ne istie niiji pol, nego ravnopravno sobompokriva kako muko, tako i ensko bie. Takvom sposobnouneutralnog semantikog pokrivanja raspolae upravo mukaimenica (Ivi, 1995: 155).

Iz ovoga se moe izvui krunski zakljuak da jeoblik gramatikog mukog roda imenice zapravo samo(semantiki) neutralno obeleje imena kakvog osnovnogleksikog znaenja zanimanja, profesije, titule, i sl., to znaida leksiko-morfolokim sredstvom (mukom imenicom)ipak nije obavezno ekspliciran (markiran) i prirodni rod nosioca zanimanja (...) (Fekete, 2002: 84).

Ovakve tvrdnje veoma esto se predstavljaju kao univerzalni, apsolutni parametri za procenu, vrednovanje i upotrebu srpskog jezikogstandarda, kako u akademskoj javnosti, tako i meu, nazovimo ih tako,lingvistikim laicima, tj. osobama razliitih nivoa kolovanja koje nemaju formalno lingvistiko obrazovanje. Na taj nain stavovi jezikih planera,koji se doivljavaju kao jedina kompetentna tumaenja jezika i nauke o

jeziku, poprimaju znaaj formalnog i neformalnog vrednovanja jedinepravilne upotrebe jezika u svim domenima (privatnom, javnom, obra

zovnom i profesionalnom).

3. Rodno osetljive jezike politike:pristup od vrha ipristup odozdo-na-gore

Kao to sam u prethodnom odeljku navela, jezika politika i planiranje moe se sprovoditi kroz institucije drave i i sistema (takozvanipris-tup od vrha; engl. top-down approach), ali i kroz individualne i grupne

incijative koje kreu od konkretne jezike prakse, odnosno od upotrebeodreenih jezikih formi i struktura u javnom i privatnom diskursu, ka


7/20

115


normatizovanom jezikom korpusu institucija zaduenih za jeziko planiranje (takozvanipristup odozdo-na-gore; engl. bottom-up approach). Kada

je rodna perspektiva u jezikom planiranju u pitanju, ona se decenijamadovodila u iskljuivu i direktnu vezu sa feministikim pokretom (takvuvrstu planiranja neki autori nazivajufeministiko jeziko planiranje, Pauwels, 2003: 552), koje donedavno nije ni na koji nain svoje mesto nalazilo u okviru institucionalizovanog jezikog planiranja kojim rukovodinauna elita u okviru institucija sistema (dakle, radi se oprisupu jezikomplaniranju odozdo-na-gore). Istiem da je ovaj fenomen karakteristiankako za veinu takozvanih razvijenih zemalja Evrope i amerikog kon

tinenta32, tako i za zemlje kakva je Srbija. Dakle, radi se o jednom potpunodrutvenom fenomenu, koji ne korelira sa specinom jezikom strukturomdatih varijeteta, odnosno ne zavisi od tipoloke klasikacije jezika i morfo-sintaksikih karakteristika tih jezika (Lakoff, 2003).

Pauwels (2003: 552) navodi da rodno osetljiva jezika politika iplaniranje treba da sadre etiri kljuna aspekta: (1) analizu normiranihjezikih formi i postojee komunikativne prakse; (2) planiranje koje se usmerava na obrazloenje potrebe za promenom i predloge za samu jeziku

i drutvenu promenu; (3) implementaciju promena kroz jasno denisanemetode i tehnike delovanja na razliitim drutvenim i jezikim nivoimauz usklaivanje u skladu sa evaluiranom jezikom praksom (kroz proceskoji bismo mogli nazvati jezikom harmonizacijom, u kome se alternativne jezike forme i strukture diferenciraju i njihova upotrebna vrednostevaluira u samoj jezikoj praksi unutar govorne zajednice); i, konano, (4)

proces evaluacije koji je neophodan da bi se utvrdilo da li su i u kojoj merijezike i komunikativne promene prihvaene i da li se na eljeni, planirani

nain upotrebljavaju u komunikaciji meu lanovima date govorne zajednice.

(1) Analiza postojeih jezikih normi i komunikativne prakse

Razotkrivanje i dokumentovanje seksistike upotrebe jezika u javnom i privatnom domenu bio je i jo uvek jeste jedna od kljunihaktivnosti jezikog planiranja odozdo-na-gore koje sprovode feministkinjei lingvistkinje i lingvisti zainteresovani za lingvistiku interpretaciju rodne

2 I naravno, mnogih drugih zemalja; v. na primer, analizu rodno osetljive upotrebehebrejskog jezika u Izraelu (Jacobs, 2004).


8/20

116

Jelena Filipovi

perspektive u jeziku. Sva istraivanja ovog tipa, zapoeta u SAD objavljivanjem knjige Jezik i mesto ene (Language and Womans Place)

Robin Lakoff 1975. godine (v. Lakoff, 2004; Bucholz, 2004), na razliitimkontinentima i u razliitim drutveno-politikim i ekonomskim kontekstima identikovala su slinosti u jezikom ponaanju govornika razliitih

jezika (dakle, bez obzira na gramatiku strukturu i tipoloke karakteristikedatih jezikih varijeteta). Jedna od kljunih zajednikih karakteristika svihanaliziranih jezika je asimetrino predstavljanje i tumaenje znaenjaimenica koje oznaavaju ene i mukarce u diskursu: muki oblici imenicatreiraju se kao rodno neutralni nosioci odreene semantike informacije,

i primenjuju za oznaavanje osoba oba pola, kao to je to sluaj u standardnom srpskom jeziku i kao to smo videli u navedenim citatima (Ivi,1995; Fekete, 2002). Ovakva asimetrina upotreba gramatikog roda nosijasnu ideoloku asocijaciju: muki rod nemarkian, neutralan, generiki/ enski rod markiran, ogranien; mukarac = subjekat, aktivan / ena= objekat, pasivna, i direktno utie na potenciranje skrivenosti enau javnom i profesionalnom diskursu, odnosno na njihovu nevidljivnost

u javnoj sferi drutvene moi i prestia. Kako u srpskom, tako i u dru

gim jezicima, morfoloka sredstva gramatikog roda najee se koristeza ovakvu vrstu asimetrije, koja svoje mesto nalazi u zvaninim jezikimpolitikama, standardnim renicima i preskriptivnim gramatikama i pravopisima datih jezika (Jacobs, 2004; Pauwels, 2003: 553; Savi et al. 2009).

Ova asimetrija esto se ogleda i u takozvanim leksikim prazninama (engl. lexical gaps) u velikom broju jezika. Naime, kako se obliciimenica u mukom rodu smatraju i razumeju kao sveobuhvatni i rodnoneutralni nosioci semantikog znaenja, za odreene drutvene uloge, za

nimanja, funkcije, i sl., jednostavno ne postoje rei u enskom rodu (naprimer,pilot, vatrogasac, policajac itd. u srpskom jeziku). Posebno je interesantno da se u sluajevima obrnutog tipa (za uloge i zanimanja kojase tradicionalno povezuju sa enama, npr. medicinska sestra), prilikomdrutvenih promena koje u datu sferu aktivnosti uvode mukarce, veoma

brzo i bezbolno (bez drutvenih otpora) uvode i normiraju rei u mukomrodu (na primer, medicinski tehniaru srpskom jeziku). Mnogi zastupnicipatrijarhalne jezike ideologije decenijama unazad tvrde da nije neophodno

uvoditi enske morfoloke oblike (ili nove rei) za zanimanja u koja su teknedavno poele da prodiru ene, uz objanjenja slina onima koja sam ve


9/20

117


navela. Gorljivo se negira postojanje seksizma u jeziku, uz argumentacijuda je svaka vrsta direktnog povezivanja morfolokog i semantikog roda

neopravdana i neprihvatljiva u strukturi veine jezika, a zagovornice i zagovornici ovakve vrste jezikog planiranja najee se odreuju kao laici, neupueni u tajne prave, sutinske lingvistike analize (Pauwels, 2003;Kalverkamper, 1979; Troemel-Ploetz 1978). Feministiki lingvistiki komentari argumentovano opovrgavaju ovakve tvrdnje i empirijski dokazu

ju istorijsku vezu izmeu gramatikog roda i drutvenih funkcija ena imukaraca (na primer, Cameron, 1985; Baron, 1986).

U optim crtama, analiza rodno osetljivog jezika moe se analizi

rati na mikrosociolingvistikom (jezikom) nivou, koji se pre svega bavimorfolokim i leksikim oblicima za oznaavanje koncepata, zanimanja,uloga, funkcija i dr. koje koristimo kada govorimo o enama i mukarcima.Ovakva vrsta analize je donedavno predstavljala dominantno polje

istraivanja u oblasti studija jezika i roda (na primer, analiza rodno markiranih morfolokih oblika za imenice koje oznaavaju zanimanja, titule idruge drutvene uloge koje ene u savremenom svetu poinju da obavljajurame uz rame sa mukarcima). Drugi aspekt analize rodno osetljivog jezikazalazi u domen kritike analize diskursa i bavi se makrosociolingvistikimpitanjima znaenja, tumaenja, konotacija, reprezentacija itd., jezikihpraksi u kontekstu komunikacije i uspostavljanja, odranja i/ili promenedrutvenih odnosa (ne)jednakosti i hegemonije elita nad ostatkom drutva,

ili ravnopravne zastupljenosti svih druptvenih grupacija u raspodelidrutvene moi i pristupa pozicijama odluivanja i donoenja odluka. Ovadruga vrsta makroanalize jezika iz rodne perspektive jo uvek je znaajnomanje zastupljena. Ipak, naveu jedan veoma interesantan primer takveanalize, koji, po mom miljenju, jasno ukazuje na znaajnu razliku izmeu

jezikih formi i implicitnih znaenja koje te forme mogu nositi. Analizakoju nudi Hall (1995) bavi se istraivanjem jezika pet ena koje u jednomgradu u SAD nude telefonske seksualne usluge:

Ovaj haj-tek medijum lingvistike interakcije komplikuje tradicionalno shvatanje moi u jeziku, jer ene koje radeu ovoj industriji svesno proizvode jezik koji se stereotipinopovezuje sa odsustvom moi ena, ali ovde sa ciljem da dobijuekonomsku mo i drutvenu eksibilnost. (...)

Drugim reima, uprkos injenici da se u analiziranom diskursu telefonskih razgovora koji pretpostavljaju sumbisivno pozicioniranje ena u


10/20

118

Jelena Filipovi

odnosu na mukarce u ovakvoj vrsti kontakata, istie se da svesna upotreba datih struktura i sadraja (kao i parajezikih sredstava) u ovom sluaju

zapravo obezbeuju nansijsku sigurnost (platu) enama koje se ovimposlom bave i predstavljaju govorno ponaanje koje je rezultat njihovog

svesnogizbora i odluke, a ne drutvene inferiornosti i neravnopravnosti.Ili, da upotrebim novije interpretacije analize konverzacije Debore Tanen(Tannen, 1993; 1995; 2005), nijedna konverzacijska strategija ne mora bitiu direktnoj korelaciji sa rodom govornika, to jest, nijednu strategiju svigovornici unutar jedne zajednice ne koriste uvek prema univerzalnoj emina skali dominacijasubmisivnost. Odabirindividualnih stilova govornika

rezultira uspostavljanjem odreenih odnosa drutvene moi u komunikaciji.Po mom miljenju, makrosociolingvistika analiza ovog tipa

podjednako je indikativna, ako ne i indikativnija za prepoznavanje

drutvenih odnosa rodne i svake druge vrste nejednakosti ili jednakosti od

mikrosociolingvistike analize gramatikih struktura.

(2) Planiranje koje se usmerava na obrazloenje potrebe zapromenom i predloge za samu jeziku i drutvenu promenu

Smatram da se jeziko planiranje rodno osetljivog jezika moraobavljati uspostavljanjem konsenzusa izmeu svih zainteresovanih stranai uz ponuenu jasnu argumentaciju o potrebi za takvom vrstom jezikepromene. Dakle, strategije rodno osetljivog jezikog planiranja moraju uobzir uzeti razliite drutvene faktore, nauno-metodoloke tradicije i kulturno-istorijski trenutak u kome se data govorna zajednica nalazi. Drugimreima, potrebno je argumentovano izloiti stavove o seksizmu u upotrebi

jezika, potrebu za uvoenjem enskog vienja sveta i realnosti u jezik iiznai sredstva za promenu jezikih formi i jezikog ponaanja43, kakobi se postigla simetrina i ravnopravna zastupljenost ena i mukaraca u

3 Pod jezikim ponaanjem u najoptijim crtama mislim na takozvano semantikostereotipiziranje i asimetriju pri kojoj se upotreba odreenih inicijalno neutralnihtermina koristi kako bi se naglasila rodna neravnopravnost i neusaglaenost u

vrednovanju ena i mukaraca. Na primer, jedna potpuno nemarkirana re kao toje devojica, upotrebljena u dijalogu sa odraslom enom, naroito u profesional

nom kontekstu, poprima znaajnu seksistiku konotaciju. Naravno, isto vai i uobrnutom smeru, ali je frekvencija takve derogativne upotrebe, npr. izraza deko,dramatino rea.


11/20

119


jeziku. Svaka vrsta direktnog i nedovoljno argumentovanog pritiska, kaoto su pokuaji jezike disrupcije (engl. linguistic disruption), odnosno

strategije direktnog krenja preskriptivnih pravila standardnog jezika54bez prethodne rasprave ili homogenizacije (upotrebe termina u razliitimkontekstima kroz koje oni postaju prihvaeni na nivou ire zajednice), pomom miljenju, barem u kontekstu savremenog srpskog drutva, ovoj vrsti

jezikog planiranja moe doneti vie tete nego koristi.Tri najee koriena oblika rodno osetljivog jezikog planiranja

u pristupu odozdonagore usmeravaju se na morfoloku neutralizaciju

rodnih oblika (iznalaenje srednjih reenja, odnosno morfolokih oblika

koji ukljuuju oba roda, na primer, u engleskom jeziku, od rodno markiranog chairman, preko relativno neutralnog chairperson, do potpunorodno neutralizovanog termina chair predsedavajui/predsedavajua),na rodnu specikaciju morfolokih oblika (npr. uitelj/uiteljica, ili, usluajevima nekih zanimanja tradicionalno rezervisanih za mukarce,kao u nemakom jeziku polizist/polizistin, policajac/policajka; ena pol-icajac), odnosno na feminizaciju, odnosno na uvoenje novih rei kojeoznaavaju ene u odreenim profesijama, drutvenim ulogama i sl. (na

primer, nova re koja bi u srpskom jeziku oznaila enu pilota ili enuvatrogasca, s obzirom na injenicu da se vei deo srpske javnosti slaeda rei kao to su pilotkinja ili vatrogaskinja ne zvue dobro65). Naravno, odabir jedne od strategija, ili njihovo kombinovanje, zavisie u velikoj meri i od same strukture datog jezika: jezici koji imaju kompleksnemorfoloke sisteme, kao to je sluaj sa srpskim ili nemakim, moraju setretirati na znaajno razliite naine od jezika kakvi su, recimo, engleski ilidanski (koji uprkos sloenosti morfolokog sistema dozvoljava drugaijeoblike korpusnog planiranja), koji dozvoljavaju relativno jednostavnu

neutralizaciju semantikih oblika enskog i i mukog roda oblika imenica.

4 Na primer, u engleskom jeziku radikalne feministkinje koriste termin herstoryumesto history kako bi naglasile rodnu perspektivu u sagledavanju, razumevanju

i interpretaciji istorijskih injenica.5 Istiem, naravno, da je pitanje toga ta zvui dobro u jednom jeziku podlono

promenama, opet u skladu sa drutveno-kulturno-politikim-istorijskim i drugimuslovima trenutnog razvoja jedne zajednice. Oslovljavanje sa drug/drugarica

umesto gospodin/gospoa/gospoica bilo je sasvim ustaljeno i prihvaeno u decenijama posle Drugog svetskog rata, da bi nakon promena socijalistikog reimapotpuno nestalo iz upotrebe.


12/20

120

Jelena Filipovi

(3) Implementacija rodno osetljive jezike politke i planiranja

Rodno osetljivo jeziko planiranje do sada gotovo nikada nije bilou fokusu zvanine jezike politike i jezikih planera u okviru zvaninihdravnih institucija. Dakle, kao to sam ve navela, ono se i dan-danas sprovodi kroz aktivnosti odozdo-na-gore, sa ciljem da se kroz jasno denisanemetode i tehnike delovanja na razliitim drutvenim i jezikim nivoimadovede u iu interesovanja jezike politike s vrha. To podrazumeva presvega delatnost na planu line jezike prakse i/ili jezike prakse zainteresovanih delatnih zajednica, uz usklaivanje sa evaluiranom jezikom

praksom (kroz proces koji bismo mogli nazvatijezikom harmonizacijom,u kome se alternativne jezike forme i strukture diferenciraju i njihovaupotrebna vrednost evaluira u jezikoj praksi unutar govorne zajednice).

Na primer, na Katedri za iberijske studije Filolokog fakulteta u Beograduodluili smo da na sajt nae katedre ukljuimo rodno diferencirane nazive za titule nastavnika i saradnika, te tako imamo sekretarku (umesto

sekretara, termina koji se pojavljuje na svim drugim katedrama, bez obzi

ra na pol osobe koja vri ovu veoma vanu i odgovornu administrativnu

drunost, koja se nikako ne moe zameniti niti poistovetiti sa dunostimasekretarice), asistentkinje, docentkinje, vanredne profesorke, kao i asis-

tente, vanredne profesore itd. Ova vrsta inicijative na nivou nae akademske delatne zajednice jedan je od naina da se pokae alternativni put zaupotrebu rodno osetljivog jezika, bez nametanja reenja onima koji za njih

iz bilo kojih razloga nisu spremni. Sa druge strane, kako je sve u jezikupitanje konvencija, dogovora, ali i navike, smatram da bi ovakva vrstajezike delatnosti mogla da podstakne druge da razmiljaju na slian nain

i da time zaponemo (dug) proces harmonizacije rodno osetljivih jezikihoblika, barem u akademskoj sferi.Drugi nain vrenja uticaja na akademske i drutvene aktere koji

imaju uticaja na zvaninu jeziku politiku jeste kroz kodekse neseksistikeupotrebe jezika koje esto izdaju feministike asocijacije i feministikelingvistike grupe (pr. Savi et al, 2009). Ciljna populacija za ovakvekodekse, pored zvaninih jezikih planera, jesu i izdavake i medijskekue, koje mogu na nivou sopstvenih organizacija odluiti da na taj nain

uvedu rodno osetljivu perspektivu u svoju jeziku delatnost i svakodnevnuizdavaku odnosno medijsku praksu.


13/20

121


Trei, i moda trenutno javno najee vidljiv i prepoznat pristup rodno osetljivom jezikom planiranju, jesu aktivnosti dravnih i

naddravnih (internacionalnih) institucija koje se bave unapreenjemrodne ravnopravnosti i poloaja ena u velikom broju zemalja. Na primer,Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je jo 1979. usvojila Konvencijuo eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (The Convention on the

Elimination of All Forms of Discrimination against Women CEDAW),

koja je 1981. ratikovana i u SFRJ; UNESCO je 1999. objavio Vodi zaupotrebu rodno neutralnog jezika. Ista organizacija (UNESCO) na svomsajtu (www.unescodoc.unesco.org) nudi niz dokumenta o unapreenju

ravnopravnosti poloaja ena. Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Republike Srbije takoe se u okvirusvojih redovnih aktivnosti bavi i pitanjima rodno osetljive upotrebe jezika

u svim domenima komunikativnih delatnosti.Aktivnosti zvaninih institucija koje nisu direktno zaduene za

formiranje i sprovoenje jezike politike od kljunog su znaaja za podizanje svesti naune, zakonodavne i ire javnosti o relevantnosti pitanja u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika u razliitim aspektima

drutvenog ivota i obrazovnog, administrativnog i profesionalnog domenaupotrebe jezika, jer one imaju mogunost pristupa organima dravne upravei omoguavaju tako neophodno potrebnu vidljivost ena u javnoj sferi iprepoznavanje potrebe za korienjem rodno osetljivog jezika, koji njihovo prisustvo prati, ili bi trebalo da prati.

(4) Evaluacija efekata rodno osetljive jezike politike i planiranja

Sve gore navedeno potencijalno se moe svesti na mrtvo slovona papiru ukoliko se ne vri sistematina i kontinuirana procena efekata sprovedenih mera rodno osetljive jezike politike, kako bi se utvrdiloda li su i u kojoj meri nove, predloene jezike i komunikativne prakse

prihvaene i da li se na pravi nain upotrebljavaju u komunikaciji meulanovima date govorne zajednice. Pri tome uvek treba imati na umu dasu sve mere, kao i njihova evaluacija, relativne, odnosno da ne postojeapsolutni ciljevi bilo koje intervencije na jeziku (nezavisni od drutvene

sredine u kojoj se sprovode), te da se i sprovedeni rezultati moraju meritiiskljuivo relativnim kriterijumima, u skladu sa prethodno denisanim


14/20

122

Jelena Filipovi

ciljevima. Svakako, svaka vrsta rodno osetljive jezike politike i planiranjaima za cilj unapreenje rodne ravnopravnosti i jednakosti. U zavisnosti od

irih drutveno-politiko-kulturolokih faktora, pojedinani ciljevi ovakvevrste politike e znaajno varirati. U naoj sredini, na primer, prvi cilj jouvek jeste da se meu lanovima akademske i ire javnosti razvije svesto postojanju seksizma u jeziku i strukturnoj i semantikoj asimetriji kojane korespondira sa jezikom strukturom ve sa patrijarhalnim kulturnimmodelom i tradicionalnom jezikom ideologijom prisutnom u naojdrutvenoj sredini. U nekoj drugoj kulturi, anglosaksonskoj, germanskoj ili skandinavskoj, na primer, ovaj cilj je ve postignut, te je u datim

sredinama fokus odavno premeten na korpusno planiranje, u kome seiznalaze optimalna morfoloka i leksika reenja za postojee morfolokei leksike praznine u jezikom sistemu, koja bi pratile proces emancipacije ena i njihovo ravnopravno ukljuivanje u javnu sferu odluivanja idrutvene moi. Istraivanja drutvenih postignua rodno osetljive jezike

politike i planiranja u svetu i kod nas jo uvek su veoma retka i estosprovedena na osnovu anegdotalnog metodolokog postupka. Na primer,u engleskom jeziku postoji anegdotalno tumaenje (bazirano na linom

iskustvu istraivaica i istraivaa i njihovih prijatelja i poznanika) o trendu upotrebe morfeme person svuda gde se ranije upotrebljavala morfemaman; istraivanjao upotrebi tituleMs., koja ne identikuje brani statusene koja je koristi, umesto Miss. ili Mrs., sa tvrdnjom da ova upotrebau najveem broju sluajeva korelira sa potrebom govornika da koristerodno osetljiv, odnosno neseksistiki jezik (Ehrich & King, 1994; Pauwels,2001), ali ne postoje jasno metodoloki i empirijski zasnovane studije kojebi na pravi nain utvrdile da li ove promene prate promene u kognitivnimkulturnim modelima i mentalnim reprezentacijama drutvenih uloga i

vrednovanja ena i mukaraca u jednom drutvu.Istraivanja sprovedena na korpusu srpskog jezika (Savi, 1998;

Savi et al. 2009; Filipovi, 2009; Filipovi, u tampi, itd.) ukazuju nainjenicu da ne postoji jasno razvijena svest o potrebi korienja rodnoosetljivog jezika, te da se ona esto poistoveuje sa agresivnim feminizmom, koji enama vie teti no to im koristi. Uz to, potrebno je istai daSrbija, kao biva komunistika zemlja, poseduje i jedan specian kulturnimodel (nepoznat u kapitalistikim zemljama zapadne Evrope i SAD, na

primer) po kome je pobeda komunizma u Drugom svetskom ratu donela irodnu ravnopravnost koja se ogledala u upotrebi mukog gramatikog roda


15/20

123


za markiranje oba pola (u cilju izjednaavanja prava ena i mukaraca).Svaka vrsta rodno osteljive jezike harmonizacije morala bi u obzir uzeti i

stavove nemalog broja ena i mukaraca koji zastupaju ovu vrstu jezikeideologije.

Drugim reima, razotkrivanje ideologizacije jezikih znaenja ijezike upotrebe, efekti tog procesa, kao i efekti predloenih promena, biloda one dolaze sa vrha ili iz perspektive pojedinane upotrebe ili upotrebe

jezika u delatnoj zajednici, tek treba da nam daju jasnije zakljuke onainima na koje sve tri prethodne faze rodno osetljive jezike politike iplaniranja treba sprovoditi u budunosti.

4. Umesto zakljuka: Preporuke za mogue sprovoenjerodno osetljive jezike politike u Srbiji:spontano iznedreno jeziko ponaanje

Smatram da se rodno osetljive jezike politike i planiranja, kao i svaka druga JPP u 21. veku mogu sagledati i razumeti kao specina politika

harmonizacije, koja se sprovodi odozdo na gore, odnosno od zainteresovanihdelatnih zajednica ka jezikom korpusnom planiranju koje sprovode relevantne akademske institucije.

Tako, pre svega smatram da je u Srbiji mnogo verovatniji uspehrodno osetljive JPP baziran na pristupu odozdo-na-gore, u okviru kogabi zainteresovane delatne zajednice uvele i proizvodile jeziko/govornoponaanje koje i u formi i u sadraju ilustruje rodno osteljivu upotrebujezika u razliitim domenima (privatni, javni, profesionalni i obrazovni), ne vrei pri tome bilo kakav pritisak na ostale lanove sopstvenedelatne zajednice ili na predstavnike drugih delatnih zajednica da se naisti nain ponaaju. Ponudila bih u tom smislu i jedan specian modelrodno osetljive JPP, iji su teorijski postulati preuzeti iz teorije kompleksnih sistema i studija liderstva. Naime, polazei od pretpostavke dase u kompleksnim organizacijama (a govornu zajednicu svakako moemosmatrati kompleksnom organizacijom) kroz kontakte niskog intenzitetana razliitim nivoima (kroz zainteresovane delatne zajednice) realizujepromena ponaanja (u ovom sluaju govornog) u smislu sponatno iznedrenog (jezikog) ponaanja (engl. spontaneously emergent behavior)koje vodi ka promeni ideologije i kulturnih modela koji rukovode naim


16/20

124

Jelena Filipovi

govornim ponaanjem, uvodim pretpostavku da emo spontano iznedritinovo jeziko ponaanje koje e ira javnost u Srbiji prihvatiti sa manje

otpora i trenja:

Umesto to bismo brinuli o postizanju kritine mase,na cilj je da uspostavimo kritine veze. Ne treba da ubedimoveliki broj ljudi da je potrebno da se menjaju; umesto toga,treba da se poveemo sa osobama koje misle kao i mi. U kontaktima sa njima, razvijamo nova znanja, prakse, hrabrost i

posveenost koji vode ka irim drutvenim promenama. (...)

(delatne zajednice) iznenada i neoekivano iznedre nove sisteme. (...= A iznedreni sistemi uvek imaju veu snagu i uticaj nego planirana, inkrementalna promena. Kroz iznedrivan-

je (engl. emergence) ivot kreira radikalne promene... (...)(kurziv autorki teksta). (Wheatley & Frieze, 2006)

Tek nakon to srpska javnost odreeno jeziko ponaanje odredi iprepozna kao normalno, prihvatljivo, prirodno (to se u istoriji

jezika deava redovno, u zavistnosti od socio-politikih, istorijskih, kulturnih, estetskih i drugih kriterijuma koji obeleavaju razliite epohe) itd.,moemo pristupiti ozbiljnom korpusnom planiranju koje e ukljuiti nekaod moguih reenja umanjenja ili eliminacije morfolokih i leksikih jazova i asimetrija u korist mukog gramatikog roda (npr. rodna neutralizacijavs. rodna specikacija ili feminizacija, ili moda neko etvrto reenje?).


17/20

125


Literatura

Baron, D. (1986). Grammar and gender. New Haven, CT and London: YaleUniversity Press.

Cameron, D. (1985).Feminism and Linguistic Theory. London: Macmillan.Cameron, D. (1995). Verbal hygiene. London: Routledge.Cameron, D. (2003). Gender and language ideologies. In: J. Holmes & M.

Meyerhoff (eds). The Handbook of Language and Gender. Oxford:Blackwell, pp. 447467.

Eckert, P. & McConnell-Ginet, S. (1992). Think practically and look locally:Language and gender as community-based practices.Annual Review ofAnthropology, 21, 46190.

Erlich, S. & King, R. (1994). Feminist meanings and the (de)politization ofthe lexicon.Language in Society, 23: 5976.

Fekete, E. (2002).Jezike doumice. Beograd: Apostrof, pp. 8190.Filipovi, J. (2009). Mo rei: Ogledi iz kritike sociolingvistike. Beograd:

Zadubina Andrejevi.Filipovi, J. (u tampi). Gender and power in language standardization of Ser

bian. Gender and Language. 4(1). [izlazi iz tampe u julu 2010].Hall, K. (1995). Lip service on the fantasy lines. In: Hall, K. & Bucholz M.

(eds.) Gender Articulated: Language and the socially constucted self.New York: Routledge, pp. 183216.

Ivi, M. (1995), O zelenom konju: Novi lingvistiki ogledi (About a greenhorse: new essays on linguistics), Beograd: XX vek, pp.128156.

Jacobs, A. M. (2004).Language reform as language ideology: An examina-tion of Israeli feminist language practice (Ph.D. dissertation). Univer

sity of Texas at Austin, USA.Kalverkamper, H. (1979). Die Frauen und die Sprache (Women and language).Linguistische Berichte 62: 3571.

Lakoff, R. (2003). Language, gender and politics. Putting Women andPower in the same sentence. In: J. Holmes & M. Meyerhoff (eds.),The handbook of language and gender. Blackwell Publishing, pp. 159160.

Lakoff, R. (2004). Authors introduction. Language and womans place re-visited. In: Bucholz, M. (ed.),Language and womans place. Text andcommentaries. Revised and expanded edition. Oxford: Oxford University Press, pp. 1528.


18/20

126

Jelena Filipovi

Lakoff, R. (2004). Language and womans place revisited. In: Bucholz, M.(ed.),Language and womans place. Text and commentaries. Revised

and expanded edition. Oxford: Oxford University Press, pp. 35118.Pauwels, A. (2001). Spreading the feminist word? A sociolinguistic study of

feminist language change in Australian English: The case of the newcourtesy title Ms. In: Hellinger, M. & Bussmann, H. (eds.), Gender

Across Languages: The Linguistic Representation of Women and Men.Amsterdam: John Benjamins, pp. 13752.

Pauwels, A. (2003). Linguistic sexism and feminist linguistic activism. In:Holmes, J. & Meyerhoff, M. (eds.), The handbook of language and gen-der. Blackwell Publishing, pp. 550570.

Savi, S. et al. (2009). Rod i jezik.Novi Sad: enske studije i istraivanja iFutura publikacije.

Savi, S. (1998).ena sakrivena jezikom medija: kodeks nesesksistike upo-trebe jezika. [on-line]. Dostupno preko:

http://www.e-jednakost.org.yu/download/Kodeks_Svenka.pdf [17. 4. 2007.).Tannen, D. (1993). Gender and Conversational Interaction Oxford: Oxford

University Press.

Tannen, D. (1995). Gender and DiscoursNY & Oxford: Oxford UniversityPress.

Tannen, D. (2005). Conversational Style: Analyzing Talk Among Friends. Revised Edition. NY & Oxford: Oxford University Press.

UNESCO. (1999).Guidelines on Gender-Neutral Language.[on-line]. Dostupnopreko: http://unesdoc.unesco.org images/0011/001149/114950mo.pdf[13.2. 2010.]

United Nations. Convention on the Elimination of All Forms of Discrimina-

tion against women. [on-line]. Dostupno preko: http://www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/cedaw.htm[13.2. 2010.]Wheatley, M. & Frieze, D. (2006).Lifecycle of Emergence Using Emergence

to Take Social Innovation to scale. [on-line]. Dostupnopreko: http://www.margaretwheatley.com/articles/emergence.html [11. 2. 2010.]

Woolard, K. & Schiefin, B. (1994). Langauge ideology. Annual Review ofAnthropology, 23: 5582.


19/20

127


Jelena Filipovi

Summary

GENDER SENSITIVE LANGUAGE POLICIES:

THEORETICAL PERSPECTIVES AND

METHODOLOGICAL PROCEDURES

In this paper a critical sociolinguistic approach to gender sensitive language policy and planning is outlined with an assumption that serious gender sensitive corpus planning needs to be preceeded by a signicant change towards the

adoption of gender sensitive language practices based on the development of newcultural models and ideologies within a particular society.

Key words: language and gender, language policy and planning, gendersensitive language policy and planning, communities of practice, spontaneouslyemergent behavior


20/20

128

Jelena Filipovi

6. jelena filipovic

Documents