6. nacela bilansiranja

VIVINAČELA UREDNOG NAČELA UREDNOG

BILANSIRANJA, BILANSIRANJA, RAČUNOVODSTVENI RAČUNOVODSTVENI

STANDARDI, BILANSNI STANDARDI, BILANSNI DELIKTI I LATENTNE DELIKTI I LATENTNE

REZERVEREZERVE

33. 33. NAČELA BILANSIRANJA – NAČELA BILANSIRANJA – POJAM, SVRHA I PODELAPOJAM, SVRHA I PODELA

Da bi mogli da ispune ciljeve koji se pred njih Da bi mogli da ispune ciljeve koji se pred njih postavljaju, bilansi moraju da odgovaraju postavljaju, bilansi moraju da odgovaraju određenim zahtevimaodređenim zahtevima – – načelnačelimimaa bilansiranja. bilansiranja.

fformalnormalni i i materijalni materijalni aspekti aspekt bilansa bilansa

Podela prema Hajnenu:Podela prema Hajnenu:

1.1. opšta načela urednog knjigovodstva i opšta načela urednog knjigovodstva i bilansiranja – najvažnija, za druge bilansiranja – najvažnija, za druge zahteve nadređena i važe za sva zahteve nadređena i važe za sva preduzeća,preduzeća,

2.2. načela koja modifikuju opšta načela načela koja modifikuju opšta načela urednog knjigovodstva i bilansiranja – urednog knjigovodstva i bilansiranja – modifikujuća načela i modifikujuća načela i

3.3. načela koja dopunjuju načela urednog načela koja dopunjuju načela urednog knjigovodstva i bilansiranja – knjigovodstva i bilansiranja – dopunska načeladopunska načela

34. OPŠTA 34. OPŠTA NAČELA NAČELA BILANSIRANJABILANSIRANJA

definicija načela urednog knjigovodstva i definicija načela urednog knjigovodstva i bilansiranja: bilansiranja: ukupnost pravila prema kojima ukupnost pravila prema kojima časni, savesni i uredni trgovci imaju običaj da časni, savesni i uredni trgovci imaju običaj da vode svoje knjige i sastavljaju bilans vode svoje knjige i sastavljaju bilans

podložnost neprestanom razvijanju i podložnost neprestanom razvijanju i promenamapromenama

UU većini zemalja većini zemalja, načela bilansiranja, načela bilansiranja su su regulisana zakonskiregulisana zakonskimm propis propisima.ima.

AliAli, to ne znači da su potekla iz pisanog , to ne znači da su potekla iz pisanog pravaprava, već , već potiču iz poslovne praksepotiču iz poslovne prakse i i predstavljaju predstavljaju kodifikovane trgovačke kodifikovane trgovačke (poslovne) običaje(poslovne) običaje..

NNačin i stepen kodifikacije poslovnih običaja ačin i stepen kodifikacije poslovnih običaja se razlikuju od zemlje do zemlje.se razlikuju od zemlje do zemlje.

NemačkaNemačka

Opšti trgovački zakonik: samo ona načela Opšti trgovački zakonik: samo ona načela koja imaju karakter okvirnih ili opštih i koja koja imaju karakter okvirnih ili opštih i koja važe za sva preduzećavaže za sva preduzeća

zakoni koji tangiraju pojedine pravne forme: zakoni koji tangiraju pojedine pravne forme: ostala pravila, koja imaju važnost samo za ostala pravila, koja imaju važnost samo za pojedine oblike preduzeća i koja dopunjavaju pojedine oblike preduzeća i koja dopunjavaju opšte propiseopšte propise

SADSAD

opšteprihvaćeni računovodstveni principi opšteprihvaćeni računovodstveni principi (Generally Accepted Accounting Principles – (Generally Accepted Accounting Principles – GAAP) GAAP)

Odbor za standarde finansijskog Odbor za standarde finansijskog računovodstva (Financial Accounting računovodstva (Financial Accounting Standards Board – FASB)Standards Board – FASB)

SADSAD

Proglasi FASB-a (Izveštaji o standardima Proglasi FASB-a (Izveštaji o standardima finansijskog računovodstva) specificiraju finansijskog računovodstva) specificiraju računovodstveni tretman poslovnih računovodstveni tretman poslovnih transakcija i čine najznačajniji deo GAAP transakcija i čine najznačajniji deo GAAP SAD. SAD.

SADSAD

tok autoriteta za razvoj GAAP SADtok autoriteta za razvoj GAAP SAD

Proglasi koji čine

GAAP SAD

Proglasi koji čine

GAAP SAD

Kongres SAD

Kongres SAD

Komisija za hartije od vrednosti i

berze (SEC)

Komisija za hartije od vrednosti i

berze (SEC)

FASBFASB

SADSAD

Američki institut ovlašćenih javnih Američki institut ovlašćenih javnih računovođa (AICPA)računovođa (AICPA)

MeđunarodniMeđunarodni nivo nivo

od 1973. do 2001. godine: od 1973. do 2001. godine: MeđunarodniMeđunarodni komitet za računovodstvene standarde komitet za računovodstvene standarde (International Accounting Standards (International Accounting Standards Committee – IASC)Committee – IASC) → → Međunarodni Međunarodni računovodstveni standardiračunovodstveni standardi (International (International Accounting Standards – IAS)Accounting Standards – IAS)

Međunarodni nivoMeđunarodni nivo

od 2001. godine: od 2001. godine: MeđunarodniMeđunarodni odbor odbor za za računovodstvene standarderačunovodstvene standarde (International (International Accounting Standards Accounting Standards Board Board – IAS– IASBB)) →→ MeđunarodnMeđunarodnii standard standardii finansijskog finansijskog izveštavanjaizveštavanja (International Financial (International Financial Reporting Standards – IFRS)Reporting Standards – IFRS)


IFRSIFRS u širem smislu: u širem smislu: standardi koje donosi IASBstandardi koje donosi IASB još uvek važeći standardi koje je doneo još uvek važeći standardi koje je doneo

IASCIASC tumačenja standardatumačenja standarda


IFRSIFRS – osnova finansijskog izveštavanja u – osnova finansijskog izveštavanja u preko 100 zemalja svetapreko 100 zemalja sveta

zemlje koje u kojima je primena IFRS obavezna ili dopuštenazemlje koje u kojima je primena IFRS obavezna ili dopuštena

zemlje koje planiraju prelazak na IFRSzemlje koje planiraju prelazak na IFRSIzvor: IASB (2010)Izvor: IASB (2010)

SrbijaSrbija

obavezna primena IFRS, prema Zakonu o obavezna primena IFRS, prema Zakonu o računovodstvu i revizijiračunovodstvu i reviziji

Načela urednog knjigovodstva i bilansiranja Načela urednog knjigovodstva i bilansiranja sadržesadrže formalnaformalna ((red i formred i formaa prikazivanja prikazivanja) ) i i materijalnamaterijalna pravila pravila (procenjivanje pozicija (procenjivanje pozicija finansijskih izveštaja)finansijskih izveštaja). .

formalnformalnaa pravila: pravila: obaveza sastavljanja početnog bilansa u obaveza sastavljanja početnog bilansa u

momentu kreiranja novog preduzećamomentu kreiranja novog preduzeća obaveza da se na kraju svake poslovne obaveza da se na kraju svake poslovne

godinegodine ( (ne može da prekorači 12 meseci, ne može da prekorači 12 meseci, ali ne mora ali ne mora dda se podudara sa a se podudara sa kalendarskom godinomkalendarskom godinom)) sastave inventar sastave inventar i bilansi bilans

obaveza da inventar i bilans budu obaveza da inventar i bilans budu izraženi u jedinstvenom vrednosnom izraženi u jedinstvenom vrednosnom merilu nacionalne valutemerilu nacionalne valute

formalnformalnaa pravila: pravila: obaveza da sva knjiženja budu izvedena obaveza da sva knjiženja budu izvedena

jednim živim jezikomjednim živim jezikom obaveza da sva knjiženja teku neprekidno obaveza da sva knjiženja teku neprekidno

(bez ostavljanja slobodnog prostora i bez (bez ostavljanja slobodnog prostora i bez brisanja ili lažne promene prvobitnog brisanja ili lažne promene prvobitnog upisa)upisa)

obaveza da inventar i bilans budu obaveza da inventar i bilans budu potpisanipotpisani

formalnformalnaa pravila: pravila: obaveza da se celokupna knjigovodstvena obaveza da se celokupna knjigovodstvena

evidencija čuva određeni periodevidencija čuva određeni period ( (5-10 5-10 godinagodina))

obaveza pridržavanja propisa o obaveza pridržavanja propisa o raščlanjavanju bilansa stanja i uspeha, kao raščlanjavanju bilansa stanja i uspeha, kao i jedinstvenog kontnog okvirai jedinstvenog kontnog okvira

pravilo po kome između kontnog okvira i pravilo po kome između kontnog okvira i bilansa treba da postoji direktna vezabilansa treba da postoji direktna veza

materijalna pmaterijalna pravila:ravila: imaju veći značaj od formalnih, jer se imaju veći značaj od formalnih, jer se

odnose na vrednovanje (procenjivanje)odnose na vrednovanje (procenjivanje) uslovljena su vrstom bilansa (različiti uslovljena su vrstom bilansa (različiti

načini vrednovanja u specijalnim načini vrednovanja u specijalnim bilansima u odnosu na redovne bilanse)bilansima u odnosu na redovne bilanse)

materijalna pmaterijalna pravilaravila u redovnom godišnjem u redovnom godišnjem zaključkuzaključku:: uslovljena su primarnom svrhom bilansauslovljena su primarnom svrhom bilansa statičko shvatanje:statičko shvatanje:

zaštita poverilaca zaštita poverilaca → → princip niže princip niže vrednostivrednosti

materijalna pmaterijalna pravilaravila u redovnom godišnjem u redovnom godišnjem zaključkuzaključku:: dinamičko shvatanjedinamičko shvatanje

princip uzročnostiprincip uzročnosti – dodeljivanje prihoda – dodeljivanje prihoda i rashoda obračunskom periodu u kome su i rashoda obračunskom periodu u kome su nastali, tj. periodu na koji se odnosenastali, tj. periodu na koji se odnose

nabavna vrednostnabavna vrednost (kao stvarno izdavanje) (kao stvarno izdavanje) – merodavna za raspodelu troškova – merodavna za raspodelu troškova

princip realizacijeprincip realizacije – merodavan za – merodavan za priznavanje prihodapriznavanje prihoda

princip niže vrednosti princip niže vrednosti

MODIFIKUJUĆA NAČELA MODIFIKUJUĆA NAČELA BILANSIRANJABILANSIRANJA

svrha: svrha: ograničenje subjektivizma i samovoljeograničenje subjektivizma i samovolje sastavljača finansijskih izveštaja u uslovima sastavljača finansijskih izveštaja u uslovima objektivne nemogućnosti da se utvrdi tačna objektivne nemogućnosti da se utvrdi tačna visina imovine ili da se izvrši tačno visina imovine ili da se izvrši tačno razgraničenje rashoda i prihoda između razgraničenje rashoda i prihoda između tekućeg i budućih obračunskih perioda tekućeg i budućih obračunskih perioda

zaštitna funkcijazaštitna funkcija

1.1. princip zaštite poverilacaprincip zaštite poverilaca

2.2. princip opreznosti princip opreznosti

3.3. princip finansijske pažnjeprincip finansijske pažnje

35. PRINCIP ZAŠTITE 35. PRINCIP ZAŠTITE POVERILACAPOVERILACA

Datira iz davne prošlosti.Datira iz davne prošlosti.

statičko shvatanje – statičko shvatanje – nastojanjnastojanje e da se da se procenjivanje u bilansu podredi utvrđivanju procenjivanje u bilansu podredi utvrđivanju imovinskog bilansa, koji otkriva garantnu imovinskog bilansa, koji otkriva garantnu supstancusupstancu, tj. bilansa koji , tj. bilansa koji dopušta nadzor dopušta nadzor sigurnosti i održavanjsigurnosti i održavanjaa kapitala kapitala

uu uslovima sve jačeg naglašavanja značaja uslovima sve jačeg naglašavanja značaja uspeha preduzećauspeha preduzeća – – opreznooprezno utvrđivanje utvrđivanje periodičnog rezultata periodičnog rezultata

razlika u odnosu na razlika u odnosu na princip opreznostiprincip opreznosti: : dok je dok je primena principa opreznosti motivisana željom primena principa opreznosti motivisana željom da se preduzeće zaštiti od rizika kome je da se preduzeće zaštiti od rizika kome je izloženo usled nesigurnosti računa uspeha, izloženo usled nesigurnosti računa uspeha, primena načela zaštite poverilaca usmerena je primena načela zaštite poverilaca usmerena je više na održavanje kapitalaviše na održavanje kapitala

36. PRINCIP OPREZNOSTI – 36. PRINCIP OPREZNOSTI – POREKLO, TUMAČENJE POREKLO, TUMAČENJE

STATIČKOG I DINAMIČKOG STATIČKOG I DINAMIČKOG SHVATANJASHVATANJA

Potiče iz poslovne (trgovačke) prakse, iz Potiče iz poslovne (trgovačke) prakse, iz trgovcima svojstvene opreznosti.trgovcima svojstvene opreznosti.

prve pisane preporuke – prve pisane preporuke – "Savršeni trgovac" "Savršeni trgovac" francuskog autora Savarijafrancuskog autora Savarija (početak (početak 18.18. vekaveka))

opšteprihvaćeno načelo urednog opšteprihvaćeno načelo urednog knjigovodstva i bilansiranja, koje redovno knjigovodstva i bilansiranja, koje redovno podupire i pisano pravopodupire i pisano pravo

Odgovara i statičkom i dinamičkom Odgovara i statičkom i dinamičkom shvatanju (mada shvatanju (mada princip niže vrednosti, kao princip niže vrednosti, kao njegova komponenta, remeti uporedivost njegova komponenta, remeti uporedivost periodičnih rezultata).periodičnih rezultata).

Šmalenbahovi argumenti za primenu principa Šmalenbahovi argumenti za primenu principa opreznosti:opreznosti:

1.1. nesigurnost računa uspeha nesigurnost računa uspeha

2.2. okolnost da je suviše visoko obračunati okolnost da je suviše visoko obračunati dobitak dobitak i i za preduzeće i za vlasnike znatno za preduzeće i za vlasnike znatno opasniji nego suviše nisko obračunati opasniji nego suviše nisko obračunati dobitakdobitak

nesigurnost odmeravanja periodičnih nesigurnost odmeravanja periodičnih rezultata:rezultata:• oobjektivnbjektivnee teškoć teškoćee tačnog razgraničavanja tačnog razgraničavanja

rashoda rashoda između tekućeg i budućih između tekućeg i budućih obračunskih periodaobračunskih perioda

• opasnoopasnost odst od nepredviđenog "slučajnog nepredviđenog "slučajnog rashoda" u budućnosti, koji se odnosi na rashoda" u budućnosti, koji se odnosi na poslovanje u prošlostiposlovanje u prošlosti (npr. (npr. teškoćteškoćaa procene da li će se i u kome obimu procene da li će se i u kome obimu naplatiti potraživanjanaplatiti potraživanja))

preimućstvo preimućstvo opreznosti opreznosti nad istinitošćunad istinitošću

osnovni postulati načela opreznosti:osnovni postulati načela opreznosti:

– dinamičko shvatanje: radije smanjeni nego dinamičko shvatanje: radije smanjeni nego uvećani periodični rezultatuvećani periodični rezultat

– statičko shvatanje: da se trgovac sam pred statičko shvatanje: da se trgovac sam pred sobom i pred drugima smatra radije sobom i pred drugima smatra radije siromašan nego bogatiji u odnosu na ono siromašan nego bogatiji u odnosu na ono što je on zaista što je on zaista

računske tendencije u primeni principa računske tendencije u primeni principa opreznosti:opreznosti:

– potcenjivanje prihodapotcenjivanje prihoda

– precenjivanje rashodaprecenjivanje rashoda

principi procenjivanja koji treba da obezbede principi procenjivanja koji treba da obezbede oprezno odmeravanje prihoda i rashoda:oprezno odmeravanje prihoda i rashoda:

1.1. principprincipii realizacije i impariteta realizacije i impariteta

2.2. pprincip niže vrednostirincip niže vrednosti

3.3. princip vremenske (dnevne) vrednosti princip vremenske (dnevne) vrednosti

4.4. princip najviše vrednostiprincip najviše vrednosti

37. PRINCIPI REALIZACIJE I 37. PRINCIPI REALIZACIJE I IMPARITETAIMPARITETA

Odgovaraju i statičkom i dinamičkom Odgovaraju i statičkom i dinamičkom shvatanju. shvatanju.

princip realizacijeprincip realizacije: : • GGubitak i dobitak ubitak i dobitak se se ne mogu smatrati ne mogu smatrati

ostvarenim ukoliko nisu potvrđeni na tržištu ostvarenim ukoliko nisu potvrđeni na tržištu kroz prometni aktkroz prometni akt..

• zahtev da se zabrani i onemogući raspodela zahtev da se zabrani i onemogući raspodela nerealizovanih dobitakanerealizovanih dobitaka

• pravilo po kome nabavna (istorijska) pravilo po kome nabavna (istorijska) vrednost ili cena koštanja predstavlja vrednost ili cena koštanja predstavlja najvišu vrednost koja dolazi u obzir za najvišu vrednost koja dolazi u obzir za bilansiranjebilansiranje

princip imparitetaprincip impariteta: : • SSvi gubici moraju biti iskazani u punoj vi gubici moraju biti iskazani u punoj

visini bez obzira na to da li su i realizovanivisini bez obzira na to da li su i realizovani.. • Za objektiviranje gubitaka nije od presudne Za objektiviranje gubitaka nije od presudne

važnosti da li su realizovani, već da li važnosti da li su realizovani, već da li postoji mogućnost nastajanja gubitaka i da li postoji mogućnost nastajanja gubitaka i da li se oni mogu kvantificirati.se oni mogu kvantificirati.

• konkretizacija: kroz princip niže vrednosti – konkretizacija: kroz princip niže vrednosti – nabavna vrednost (cena koštanja) kao nabavna vrednost (cena koštanja) kao merodavna za bilansiranje imovinskih merodavna za bilansiranje imovinskih delova samo u slučaju kada njoj nasuprot ne delova samo u slučaju kada njoj nasuprot ne stoji niža vrednoststoji niža vrednost

38. PRINCIP NAJNIŽE 38. PRINCIP NAJNIŽE VREDNOSTIVREDNOSTI

procenjivanje imovinskih predmeta u načelu: procenjivanje imovinskih predmeta u načelu: po nabavnoj ceni (ceni koštanja)po nabavnoj ceni (ceni koštanja)

Ali, svaki put kada su tržišne ili berzanske cene Ali, svaki put kada su tržišne ili berzanske cene na dan bilansiranja niže, kao osnova za na dan bilansiranja niže, kao osnova za procenjivanje se uzima niža cena. procenjivanje se uzima niža cena.

Savari: preporuka da inventarna vrednost treba Savari: preporuka da inventarna vrednost treba da bude smanjena ako je roba pokvarena, da bude smanjena ako je roba pokvarena, demodirana ili ako bi mogla da bude kupljena demodirana ili ako bi mogla da bude kupljena po nižoj ceni po nižoj ceni

želja da se zaštite poverioci od nesavesnih želja da se zaštite poverioci od nesavesnih dužnikadužnika

Pod uticajem statičkog shvatanja, princip niže Pod uticajem statičkog shvatanja, princip niže vrednosti razvio se u opšteprihvaćeni princip vrednosti razvio se u opšteprihvaćeni princip sa dominirajućim uticajem sve do današnjih sa dominirajućim uticajem sve do današnjih dana.dana.

dinamičko shvatanjedinamičko shvatanje: : zbog opasnosti vezane za zbog opasnosti vezane za nesigurnost odmeravanja periodičnog rezultata i nesigurnost odmeravanja periodičnog rezultata i optimističke procene položaja preduzeća, optimističke procene položaja preduzeća, razborito razborito je je da se uzme u obzir opadanje cena na da se uzme u obzir opadanje cena na tržištu za dobra na zalihi kao da se radi o tržištu za dobra na zalihi kao da se radi o njihovom fizičkom obezvređenjunjihovom fizičkom obezvređenju

objektiviranje gubitaka koji potiču iz opadanja objektiviranje gubitaka koji potiču iz opadanja cenacena

Gubici koji se odnose na neprodate zalihe Gubici koji se odnose na neprodate zalihe tretiraju se kao troškovi prodatih dobara i tretiraju se kao troškovi prodatih dobara i otpisuju na teret tekućeg obračunskog perioda.otpisuju na teret tekućeg obračunskog perioda.

upotreba principa niže vrednosti: dopuštena upotreba principa niže vrednosti: dopuštena samo za zalihe i hartije od vrednostisamo za zalihe i hartije od vrednosti

PPretpostavlja postojanje berzanskih ili tržišnih retpostavlja postojanje berzanskih ili tržišnih cenacena..

Ako berzanske ili tržišne cene nisu čvrsto Ako berzanske ili tržišne cene nisu čvrsto utvrđene ili utvrđene ili prelaze nabavnu vrednostprelaze nabavnu vrednost (cen (cenuu koštanja), za bilansiranjekoštanja), za bilansiranje je merodavnaje merodavna nabavna vrednostnabavna vrednost (c (cena koštanjaena koštanja).).

fiksna sredstva:fiksna sredstva:• ne ne nabavljaju nabavljaju se se zbog prodaje, već u cilju zbog prodaje, već u cilju

upotrebe upotrebe • ne važi princip najniže vrednostine važi princip najniže vrednosti• načelo raspodele troškovanačelo raspodele troškova• kod odmeravanja otpisa, radije se otpisuje kod odmeravanja otpisa, radije se otpisuje

odviše nego premaloodviše nego premalo

38. PRINCIP VREMENSKE 38. PRINCIP VREMENSKE VREDNOSTIVREDNOSTI

procenjivanje pozicija po dnevnoj vrednosti procenjivanje pozicija po dnevnoj vrednosti nabavkenabavke

OOdgovara zahtevima za utvrđivanje dgovara zahtevima za utvrđivanje imovinskog bilansaimovinskog bilansa..

korišćenje principa vremenske vrednosti za korišćenje principa vremenske vrednosti za svrhe sastavljanja redovnog godišnjeg svrhe sastavljanja redovnog godišnjeg zaključka: zaključka: samo u okviru principa niže samo u okviru principa niže vrednostivrednosti

39. PRINCIP NAJVIŠE 39. PRINCIP NAJVIŠE VREDNOSTIVREDNOSTI

merodavan za bilansiranje merodavan za bilansiranje obavezaobaveza

bilansiranje obaveza: u najvišim mogućim bilansiranje obaveza: u najvišim mogućim iznosima, a najmanje u visini nominalnih iznosima, a najmanje u visini nominalnih iznosa, koji proizilaze iz poslovnih transakcijaiznosa, koji proizilaze iz poslovnih transakcija

povećanje obaveza za sve izdatke ili povećanje obaveza za sve izdatke ili smanjenja prihoda koje treba očekivati, ali smanjenja prihoda koje treba očekivati, ali koji su po svojoj visini još neizvesnikoji su po svojoj visini još neizvesni

računsko-tehnička realizacija načela najviše računsko-tehnička realizacija načela najviše vrednosti: vrednosti: povećanje iznosa postojećih povećanje iznosa postojećih obavezaobaveza ili ili obrazovanje rezervisanja obrazovanje rezervisanja (pokrića), uz istovremeno (pokrića), uz istovremeno povećanje rashoda povećanje rashoda ili ili smanjenje prihoda smanjenje prihoda

primeri:primeri:• povećanje rashoda i obaveza za iznos povećanje rashoda i obaveza za iznos

kaznenih kamatakaznenih kamata• obrazovanje rezervisanja u pasivi i obrazovanje rezervisanja u pasivi i

smanjenje prihoda za iznos eventualnih smanjenje prihoda za iznos eventualnih budućih izdataka u vezi sa datim budućih izdataka u vezi sa datim garancijama kupcimagarancijama kupcima

40. PRINCIP FINANSIJSKE 40. PRINCIP FINANSIJSKE PAŽNJEPAŽNJE

ako je primena načela opreznosti, pored ako je primena načela opreznosti, pored nastojanja da se preduzeće zaštiti od rizika nastojanja da se preduzeće zaštiti od rizika iskazivanja i raspodele preteranih rezultata, iskazivanja i raspodele preteranih rezultata, sračunata i na stvaranje latentnih rezervisračunata i na stvaranje latentnih rezervi

smišljeno stvaranje latentnih rezervismišljeno stvaranje latentnih rezervi, koje se , koje se postiže naglašenom opreznošću (svesnim postiže naglašenom opreznošću (svesnim potcenjivanjem periodičnih rezultata) potcenjivanjem periodičnih rezultata)

cilj: povećanje likvidnosti preduzećacilj: povećanje likvidnosti preduzeća

DOPUNSKA NAČELA DOPUNSKA NAČELA BILANSIRANJA BILANSIRANJA

Dopunjuju opšta načela urednog knjigovodstva Dopunjuju opšta načela urednog knjigovodstva i bilansiranja.i bilansiranja.

BBliže i konkretnije određliže i konkretnije određujuuju form formuu i sadržin i sadržinuu bilansabilansa..

(1) princip istinitosti, (2) princip jasnosti i (3) (1) princip istinitosti, (2) princip jasnosti i (3) principprincipii povezanosti povezanosti

41. PRINCIP ISTINITOSTI41. PRINCIP ISTINITOSTI

istinitost u apsolutnom i relativnom smisluistinitost u apsolutnom i relativnom smislu

uu apsolutnom smislu apsolutnom smislu: : zahtev za istinitim zahtev za istinitim određivanjem vrednosti u bilansu, što znači da određivanjem vrednosti u bilansu, što znači da procenjivanje pretpostavlja objektivnu osnovuprocenjivanje pretpostavlja objektivnu osnovu

Međutim, postavlja se pitanje šta je to objektivna Međutim, postavlja se pitanje šta je to objektivna osnova koja treba da posluži za procenjivanje u osnova koja treba da posluži za procenjivanje u apsolutnom smislu, tj. koja od većeg broja cena apsolutnom smislu, tj. koja od većeg broja cena (nabavna, dnevna, likvidaciona i sl.) obezbeđuje (nabavna, dnevna, likvidaciona i sl.) obezbeđuje zadovoljavajuće rezultate.zadovoljavajuće rezultate.

pitanje istinitosti u bilansu: tesno povezano pitanje istinitosti u bilansu: tesno povezano sa pitanjem sa pitanjem cilja ili svrhecilja ili svrhe, tj. pitanjem šta , tj. pitanjem šta bilans treba da pokažebilans treba da pokaže

zaljučak: nema apsolutne istine u bilansuzaljučak: nema apsolutne istine u bilansu

relativna istinitostrelativna istinitost – ispravan način – ispravan način procenjivanja saglasno ciljevima bilansaprocenjivanja saglasno ciljevima bilansa

Bilans je istinit ako odgovara načelima Bilans je istinit ako odgovara načelima urednog knjigovodstva i bilansiranja i urednog knjigovodstva i bilansiranja i važećim zakonskim propisima. važećim zakonskim propisima.

verno i savesno polaganje računaverno i savesno polaganje računa

Verno i savesno polaganje računa Verno i savesno polaganje računa podrazumeva:podrazumeva:

1.1. nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija aktive i pasive,pozicija aktive i pasive,

2.2. potpuno prikazivanje na strani aktive i pasive potpuno prikazivanje na strani aktive i pasive ii

3.3. pridržavanje principa procenjivanja.pridržavanje principa procenjivanja.

nepromenjeno prikazivanje forme nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija – zahtev spoljašnjeg pojedinih pozicija – zahtev spoljašnjeg kontinuitetakontinuiteta

potpunost prikazivanja – bilans mora da potpunost prikazivanja – bilans mora da sadrži sve pozicije (princip integralnosti), sadrži sve pozicije (princip integralnosti), a ne sme da obuhvati fiktivne pozicijea ne sme da obuhvati fiktivne pozicije

procenjivanje: procenjivanje: • pprecenjivanja i potcenjivanja ugrožavaju recenjivanja i potcenjivanja ugrožavaju

istinitost bilansaistinitost bilansa• nemogućnemogućnost nost potpuno potpunogg eliminisanj eliminisanjaa

latentnih rezervilatentnih rezervi, , zbog nužne upotrebe zbog nužne upotrebe principa opreznostiprincipa opreznosti

• neistinit neistinit bilans:bilans: samo bilans u kome je samo bilans u kome je postojanje latentnih rezervi rezultat postojanje latentnih rezervi rezultat svesnog manipulisanjasvesnog manipulisanja

• zahtev da aktiva ne bude prikazana visoko, zahtev da aktiva ne bude prikazana visoko, a obaveze suviše niskoa obaveze suviše nisko

42. PRINCIP JASNOSTI42. PRINCIP JASNOSTI

spoljašnji izgled bilansa, formalna urednostspoljašnji izgled bilansa, formalna urednost

polazna osnova: valjanost bilansa može da bude polazna osnova: valjanost bilansa može da bude ugrožena ne samo neadekvatnim procenjivanjem, ugrožena ne samo neadekvatnim procenjivanjem, već i nejasnim i nepreglednim prikazivanjem već i nejasnim i nepreglednim prikazivanjem bilansnih pozicijabilansnih pozicija

Valb: načelo jasnosti ide preko zahteva za istinom Valb: načelo jasnosti ide preko zahteva za istinom i traži da "istinite činjenice" ne budu prikazane i traži da "istinite činjenice" ne budu prikazane nepregledno, neshvatljivo i nejasnonepregledno, neshvatljivo i nejasno

mogući uzroci nejasnoća u bilansu: mogući uzroci nejasnoća u bilansu: • nedovoljnnedovoljnaa detaljisano detaljisanostst bilansnih pozicija bilansnih pozicija• davanje neodređenih ili pogrešnih naziva davanje neodređenih ili pogrešnih naziva

bilansnim pozicijamabilansnim pozicijama• sažimanje više pozicija aktive ili pasivesažimanje više pozicija aktive ili pasive• razdvajanjerazdvajanje jedne pozicije u višejedne pozicije u više• pprebijanjerebijanje (sa (saldiranjeldiranje) ) aktivnih i pasivnih aktivnih i pasivnih

pozicija, kao i pozicija rashoda i prihodapozicija, kao i pozicija rashoda i prihoda

osnovna pravila koja ulaze u sastav načela osnovna pravila koja ulaze u sastav načela jasnosti:jasnosti:

1.1. zahtevi o raščlanjavanju u bilansu stanja i zahtevi o raščlanjavanju u bilansu stanja i uspehauspeha

2.2. upotreba bruto principa upotreba bruto principa

zahtevi o raščlanjavanju:zahtevi o raščlanjavanju:

1.1. jjasno i adekvatno označavanje pozicija asno i adekvatno označavanje pozicija bilansa stanja i uspeha;bilansa stanja i uspeha;

2.2. raščlanjavanje delova imovine i kapitala raščlanjavanje delova imovine i kapitala prema poslovnim ciljevimaprema poslovnim ciljevima, a , a ne prema ne prema objektivnim svojstvimaobjektivnim svojstvima ( (određivanje određivanje pripadnosti fiksnpripadnosti fiksnojoj ili obrtn ili obrtnojoj imovin imovini)i)

3.3. razdvajanje delova imovine i kapitala sa razdvajanje delova imovine i kapitala sa aspekta prirodnih vrsta, pravnog aspekta prirodnih vrsta, pravnog povezivanja i specifičnih rizikapovezivanja i specifičnih rizika

zahtevi o raščlanjavanju:zahtevi o raščlanjavanju:

4.4. jjasno prikazivanje i objašnjenje asno prikazivanje i objašnjenje međusobne isprepletanosti kod složenih međusobne isprepletanosti kod složenih oblika preduzećaoblika preduzeća

5.5. raščlanjavanje u bilansu uspeha na način raščlanjavanje u bilansu uspeha na način koji omogućava da se sagleda nastajanje koji omogućava da se sagleda nastajanje uspehauspeha

upotreba bruto principa: zabrana prebijanja upotreba bruto principa: zabrana prebijanja pozicija aktive i pasive (potraživanja i pozicija aktive i pasive (potraživanja i obaveza) i rashoda i prihodaobaveza) i rashoda i prihoda

PRINCIPI POVEZANOSTI PRINCIPI POVEZANOSTI BILANSABILANSA

nemogućnost tačnog utvrđivanja imovine nemogućnost tačnog utvrđivanja imovine preduzećapreduzeća i tačnog odmeravanja periodičnog i tačnog odmeravanja periodičnog rezultatarezultata

dinamičko shvatanjdinamičko shvatanjee bilansa bilansa: za: za upravljanje upravljanje preduzećem neophodanpreduzećem neophodan je je ne toliko apsolutno ne toliko apsolutno tačan koliko uporediv periodični rezultattačan koliko uporediv periodični rezultat

Šmalenbah: interes za uporedivim rezultatom Šmalenbah: interes za uporedivim rezultatom stoji ispred tradicionalne ideje o zaštiti stoji ispred tradicionalne ideje o zaštiti poverilacapoverilaca

interes za uspeh:interes za uspeh:• ppreduzećereduzeće: informacije o tome da li: informacije o tome da li posao posao

napreduje, stagnira ili opada u poređenju napreduje, stagnira ili opada u poređenju sa prethodnom godinomsa prethodnom godinom

• poverioci: posmatranje uspeha kao poverioci: posmatranje uspeha kao pretpostavke buduće likvidnosti pretpostavke buduće likvidnosti (p(preduzeće koje radi sa uspehom breduzeće koje radi sa uspehom bićeiće u u stanju da isplati svoje obaveze čak i ako su stanju da isplati svoje obaveze čak i ako su njegova likvidna sredstva trenutno veoma njegova likvidna sredstva trenutno veoma malamala))

principprincipi kojima se ostvaruje uporedivost i kojima se ostvaruje uporedivost uspeha:uspeha:

1.1. princip princip identiteta, identiteta,

2.2. principprincip kontinuiteta i kontinuiteta i

3.3. principprincip podudarnosti (kongruencije) podudarnosti (kongruencije) bilansabilansa

43. PRINCIP IDENTITETA43. PRINCIP IDENTITETA

identitet identitet – j– jednakost, istovetnostednakost, istovetnost

jednakost ili podudarnost dva bilansajednakost ili podudarnost dva bilansa:: bilansa bilansa otvaranja jednog obračunskog perioda i otvaranja jednog obračunskog perioda i zaključnog bilansa przaključnog bilansa prethodnogethodnog obračunskog obračunskog periodaperioda

cilj: cilj: onemogućonemogućavanjeavanje potajn potajnee promen promenee vrednostivrednosti

oodstupanjedstupanje: : u slučaju zamene novcau slučaju zamene novca

44. PRINCIP KONTINUITETA44. PRINCIP KONTINUITETA

vezvezaa dva bilansa u vremenskom razmaku dva bilansa u vremenskom razmaku

jednakost zaključnih bilansa dva ili više jednakost zaključnih bilansa dva ili više uzastopnih obračunskih periodauzastopnih obračunskih perioda

formalniformalni i i materijalnimaterijalni kontinuitet kontinuitet

formalni (spoljni) kontinuitet: formalni (spoljni) kontinuitet: • zahtev da se bilansi niza uzastopnih perioda zahtev da se bilansi niza uzastopnih perioda

ne smeju razlikovati po spoljašnjem izgledu ne smeju razlikovati po spoljašnjem izgledu • nepromenjivost bilansnih pozicija prema nepromenjivost bilansnih pozicija prema

sadržini i nepromenjeni način njihovog sadržini i nepromenjeni način njihovog obeležavanjaobeležavanja

• tangira pitanje jasnostitangira pitanje jasnosti

materijalni materijalni ((unutrašnjiunutrašnji) ) kontinuitetkontinuitet • upotrebupotrebaa istihistih načela procenjivanj načela procenjivanja iz a iz

perioda u periodperioda u period• tangira tangira istinitost bilansaistinitost bilansa• nepromenjen način otpisivanja fiksne nepromenjen način otpisivanja fiksne

imovineimovine• nepromenjen način kalkulacije cena gotovih nepromenjen način kalkulacije cena gotovih

proizvoda i poluproizvodaproizvoda i poluproizvoda• obezbeđuje obezbeđuje uporedivuporediv rezultat rezultat

45. PRINCIP KONGRUENCIJE 45. PRINCIP KONGRUENCIJE BILANSABILANSA

pravilo po kome zbir svih periodičnih pravilo po kome zbir svih periodičnih rezultata treba da odgovara totalnom rezultata treba da odgovara totalnom rezultaturezultatu (koji se dobija na kraju poslovnog (koji se dobija na kraju poslovnog života preduzeća)života preduzeća)

Šmalenbah: kongruencija Šmalenbah: kongruencija kontinuitet kontinuitet

Kongruencija pretpostavlja kontinuitet, ali Kongruencija pretpostavlja kontinuitet, ali kontinuitet ne pretpostavlja kongruenciju.kontinuitet ne pretpostavlja kongruenciju.

Zadovoljenje zahteva kongruencije Zadovoljenje zahteva kongruencije ppretpostavlja bilansiranje bez latentnih rezervi i retpostavlja bilansiranje bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. skrivenih gubitaka.

Ukoliko bilans sadrži latentne rezervi i skrivene Ukoliko bilans sadrži latentne rezervi i skrivene gubitke, koji će biti objektivirani najkasnije gubitke, koji će biti objektivirani najkasnije prilikom likvidacije preduzeća, zbir periodičnih prilikom likvidacije preduzeća, zbir periodičnih rezultata neće biti jednak totalnom rezultaturezultata neće biti jednak totalnom rezultatu ((koji uključuje u sebe i latentne rezerve i koji uključuje u sebe i latentne rezerve i skrivene gubitkeskrivene gubitke)). .

PPrincip kongruencije je u saglasnosti sa rincip kongruencije je u saglasnosti sa načelom istinitosti i načelom korelacije, ali načelom istinitosti i načelom korelacije, ali protivreči principu opreznosti.protivreči principu opreznosti.

Budući da je načelo opreznosti nadređeno Budući da je načelo opreznosti nadređeno načelu istinitosti, poštovanje načela načelu istinitosti, poštovanje načela kongruencije podrazumeva kongruencije podrazumeva insistiranje na insistiranje na podudarnosti zbira periodičnih rezultata sa podudarnosti zbira periodičnih rezultata sa totalnim, ali u skladu sa načelom opreznostitotalnim, ali u skladu sa načelom opreznosti ..

46. NAČELA UREDNOG 46. NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA U KONTEKSTU BILANSIRANJA U KONTEKSTU

IV DIREKTIVE EVROPSKE IV DIREKTIVE EVROPSKE UNIJEUNIJE

Ministarski savet EU donosi smernice Ministarski savet EU donosi smernice (direktive) u cilju ujednačavanja nacionalnih (direktive) u cilju ujednačavanja nacionalnih propisa koji regulišu poslovni život preduzeća propisa koji regulišu poslovni život preduzeća sa pravnom formom društva kapitala.sa pravnom formom društva kapitala.

IV Direktiva:IV Direktiva: cilj: ujednačavanje (harmonizacija) cilj: ujednačavanje (harmonizacija)

nacionalnih propisa u vezi sa prezentiranjem nacionalnih propisa u vezi sa prezentiranjem i sadržinom godišnjih računa preduzeća sa i sadržinom godišnjih računa preduzeća sa pravnom formom društva kapitalapravnom formom društva kapitala

krajnja svrha: povećanje krajnja svrha: povećanje stepena stepena uporedivostiuporedivosti finansijskih izveštaja finansijskih izveštaja

datum donošenja: 25. jul 1978. datum donošenja: 25. jul 1978.

zahtevi u pogledu sadržine godišnjih računa:zahtevi u pogledu sadržine godišnjih računa: pružanje pružanje verne slike verne slike imovine, obaveza, imovine, obaveza,

finansijske situacije, kao i dobitka i gubitkafinansijske situacije, kao i dobitka i gubitka pružanje dopunskih informacija, ako primena pružanje dopunskih informacija, ako primena

odredbi Direktive nije dovoljna da se dobije odredbi Direktive nije dovoljna da se dobije verna slikaverna slika

dopuštanje odstupanja od Direktive u dopuštanje odstupanja od Direktive u izuzetnim slučajevima, ukoliko primena neke izuzetnim slučajevima, ukoliko primena neke odredbe Direktive nije u skladu sa obavezom odredbe Direktive nije u skladu sa obavezom pružanja verne slike, uz obavezu da se svako pružanja verne slike, uz obavezu da se svako takvo odstupanje obelodani i obrazloži takvo odstupanje obelodani i obrazloži

načela procenjivanja pozicija u godišnjim načela procenjivanja pozicija u godišnjim računima:računima:

1.1. PPretpostavlja se da društvo posluje trajno retpostavlja se da društvo posluje trajno ((ggoing-concern principoing-concern princip));;

2.2. OOdabrana pravila procenjivanja treba da se dabrana pravila procenjivanja treba da se primenjuju konzistentno iz godine u primenjuju konzistentno iz godine u godinu (godinu (princip konzistentnosti ili princip konzistentnosti ili stalnostistalnosti));;


3.3. PProcenjivanje treba da respektuje rocenjivanje treba da respektuje princip princip opreznostiopreznosti, a posebno:, a posebno:

a)a) u obzir se mogu uzeti samo ostvareni u obzir se mogu uzeti samo ostvareni dobici do dana bilansiranja (dobici do dana bilansiranja (princip princip realizacijerealizacije););

b)b) treba uzeti u obzir sve moguće obaveze i treba uzeti u obzir sve moguće obaveze i potencijalne gubitke koji nastaju u toku potencijalne gubitke koji nastaju u toku poslovne godine ili prethodne poslovne poslovne godine ili prethodne poslovne godine (godine (princip princip iimparitetampariteta)); ;


c)c) treba da se uzmu o obzir sve treba da se uzmu o obzir sve depresijacije, bez obzira na to da li je depresijacije, bez obzira na to da li je rezultat poslovne godine dobitak ili rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak (gubitak (princip niže vrednostiprincip niže vrednosti));;

4.4. Uzimaju se u obzir svi prihodi i rashodi koji Uzimaju se u obzir svi prihodi i rashodi koji se odnose na posmatranu godinu, bez se odnose na posmatranu godinu, bez obzira na datum naplate prihoda ili plaćanja obzira na datum naplate prihoda ili plaćanja po osnovu rashoda (po osnovu rashoda (princip uzročnosti, princip uzročnosti, princip razgraničenja rashoda i prihoda, princip razgraničenja rashoda i prihoda, "Accruals principle""Accruals principle"););


5.5. Komponente imovine i obaveza treba da se Komponente imovine i obaveza treba da se procenjuju posebno (procenjuju posebno (princip pojediničnog princip pojediničnog vrednovanjavrednovanja););

6.6. Bilans otvaranja svake poslovne godine Bilans otvaranja svake poslovne godine treba da se podudara sa zaključnim treba da se podudara sa zaključnim bilansom prethodne poslovne godine bilansom prethodne poslovne godine ((princip identitetaprincip identiteta).).

princip nabavne vrednosti ili cene koštanjaprincip nabavne vrednosti ili cene koštanja, , kao osnova procenjivanjakao osnova procenjivanja

dopušteno odstupanje od nabavne vrednosti ili dopušteno odstupanje od nabavne vrednosti ili cene koštanja u cilju neutralisanja efekata cene koštanja u cilju neutralisanja efekata inflacijeinflacije

Od 2005. godine, Od 2005. godine, sve kompanije čije se hartije sve kompanije čije se hartije od vrednosti kotiraju na regulisanim tržištima od vrednosti kotiraju na regulisanim tržištima kapitala unutar EU kapitala unutar EU primenjuju primenjuju IFRS za IFRS za sastavljanjsastavljanjee konsolidovanih izveštaja. konsolidovanih izveštaja.

DDržavama članicama je dopušteno da obavezu ržavama članicama je dopušteno da obavezu primene IFRS prošire i na ostale kompanijeprimene IFRS prošire i na ostale kompanije,, kao i na pojedinačne finansijske izveštajekao i na pojedinačne finansijske izveštaje..

KKompanije koje nisu prešle na IFRS i dalje ompanije koje nisu prešle na IFRS i dalje slede slede nacionalne propise bazirane na IV nacionalne propise bazirane na IV DirektiviDirektivi..

izmene izmene IV Direktive IV Direktive u cilju približavanja u cilju približavanja IFRSIFRS

47. LATENTNE REZERVE I 47. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICISKRIVENI GUBICI

Berliner: bilans predstavlja jedan veliki Berliner: bilans predstavlja jedan veliki tranzitorni račun, čiji je zadatak da odvoji tranzitorni račun, čiji je zadatak da odvoji račune dveju poslovnih godina i da svakoj od račune dveju poslovnih godina i da svakoj od njih dodeli imovinu koja joj pripada i rezultatnjih dodeli imovinu koja joj pripada i rezultat

Svako netačno odvajanje računa po poslovnim Svako netačno odvajanje računa po poslovnim godinama ima za posledicu nerealnost bilansa, godinama ima za posledicu nerealnost bilansa, tj. stvaranje latentnih rezervi ili skrivenih tj. stvaranje latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka.gubitaka.

Latentne rezerve i skriveni gubici predstavljaju Latentne rezerve i skriveni gubici predstavljaju takve rezerve i takve gubitke koji postoje u takve rezerve i takve gubitke koji postoje u bilansu, ali se iz njega ne vide, jer bilansu, ali se iz njega ne vide, jer ne ne egzistiraju kao konkretne bilansne pozicijeegzistiraju kao konkretne bilansne pozicije . .

Latentne rezerveLatentne rezerve nastaju: nastaju: potcenjivanjem sredstava potcenjivanjem sredstava ili ili precenjivanjem obavezaprecenjivanjem obaveza. .

Skriveni gubiciSkriveni gubici nastaju: nastaju: precenjivanjem sredstava precenjivanjem sredstava iliili potcenjivanjem obavezapotcenjivanjem obaveza. .

Latentne rezerve su proizvod svih onih Latentne rezerve su proizvod svih onih postupaka koji imaju za posledicu postupaka koji imaju za posledicu smanjenje tekućih periodičnih rezultata, smanjenje tekućih periodičnih rezultata, dok je kod skrivenih gubitaka obrnuto. dok je kod skrivenih gubitaka obrnuto.

Razlozi pojave lRazlozi pojave latentnatentnihih rezervi:rezervi:

1)1) objektivnobjektivnee teškoć teškoćee tačnog tačnog raspodeljivanja rashoda raspodeljivanja rashoda između sadašnjeg i budućih između sadašnjeg i budućih obračunskih periodaobračunskih perioda

2)2) razboritrazboritaa primen primenaa principa principa opreznostiopreznosti

3)3) svesnsvesnee manipulacij manipulacijee u cilju u cilju ostvarenja poslovno-ostvarenja poslovno-političkih težnjipolitičkih težnji

objektivni objektivni razlozi razlozi

subjektivansubjektivanrazlog razlog

BBilans koji sadrži latentne rezerve ilans koji sadrži latentne rezerve nastale iz nastale iz prva dva rprva dva razloga smatra azloga smatra se se ispravnimispravnim..

BiBilans koji sadrži latentne rezerve koje su lans koji sadrži latentne rezerve koje su posledica trećeg faktora smatra posledica trećeg faktora smatra se se ništavnimništavnim ((lažnimlažnim)). .

SStvaranje skrivenih gubitaka nije dopušteno i tvaranje skrivenih gubitaka nije dopušteno i ne može se braniti nikakvim razlozima, pa se ne može se braniti nikakvim razlozima, pa se bilans koji sadrži skrivene gubitke smatrabilans koji sadrži skrivene gubitke smatra ništavnimništavnim. .

I.I. Područja u kojima se ispoljavaju oPodručja u kojima se ispoljavaju objektivne bjektivne teškoće tačnog raspodeljivanja rashodateškoće tačnog raspodeljivanja rashoda između sadašnjeg i budućih obračunskih između sadašnjeg i budućih obračunskih periodaperioda::

1.1. otpisivanjotpisivanjee fiksnih sredstava fiksnih sredstava • kao sredstvo za izračunavanje godišnjih kao sredstvo za izračunavanje godišnjih

kvota otpisa primenkvota otpisa primenjuje se juje se neka od neka od mehaničkih metoda (pravolinijska ili mehaničkih metoda (pravolinijska ili degresivna)degresivna), koja uglavnom ne odražava , koja uglavnom ne odražava njihovo tačno obezvređenjenjihovo tačno obezvređenje

2.2. pprocenjivanje nedovršene proizvodnje i rocenjivanje nedovršene proizvodnje i gotovih proizvodagotovih proizvoda – – pravilnpravilna a raspodelraspodelaa troškova između troškova između (a) (a) zaliha nedovršene zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda i proizvodnje i gotovih proizvoda i (b) (b) prodatih proizvodaprodatih proizvoda• problemi praviproblemi pravilnolnogg evidentiranjaevidentiranja pojedinih pojedinih

faza nedovršene proizvodnjefaza nedovršene proizvodnje• problem utvrđivanja problem utvrđivanja osnovice za raspodelu osnovice za raspodelu

opštih tropštih troškova (optimalni, normalni, oškova (optimalni, normalni, prosečni ili neki drugiprosečni ili neki drugi kapacitet kapacitet))

• problem problem troškovtroškova koje treba a koje treba uzeti u obzir uzeti u obzir prilikom raspodele (stvarnprilikom raspodele (stvarnii ili standardn ili standardnii))

3.3. procenjivanjprocenjivanjee zaliha materijala zaliha materijala

4.4. procenjivanje procenjivanje potraživanjapotraživanja nnemogućemogućnost nost procenprocenee stvarn stvarnee

solventnostsolventnostii dužnika dužnika

5.5. procenjivanje troškova po osnovuprocenjivanje troškova po osnovu dati datihh garancija garancija kupcimakupcima

6.6. faktor cenafaktor cena sstalna promenljivosttalna promenljivost cena cena

II.II. Primena principa opreznostiPrimena principa opreznosti:: • može, ali i ne mora da ima uticaja na može, ali i ne mora da ima uticaja na

stvaranje latentnih rezervistvaranje latentnih rezervi• uukoliko se predviđeno povećanje cena ne koliko se predviđeno povećanje cena ne

ostvari ili se tendencija povećanja zaustavi ostvari ili se tendencija povećanja zaustavi i vrati na polazni nivo, oprezno sačinjen i vrati na polazni nivo, oprezno sačinjen bilans u prethodnom periodu postaje realanbilans u prethodnom periodu postaje realan

• ako se predviđeni gubici ili iznenadni ako se predviđeni gubici ili iznenadni troškovi, zbog kojih je izvršeno troškovi, zbog kojih je izvršeno rezervisanje tekućih prihoda, dogode u rezervisanje tekućih prihoda, dogode u nekom od narednih periodanekom od narednih perioda, bilans je , bilans je takođe realantakođe realan

II.II. Primena principa opreznostiPrimena principa opreznosti:: • ako tendencija porasta cena bude ako tendencija porasta cena bude

nastavljenanastavljena, , ako rezervisane sume prihoda ako rezervisane sume prihoda u pasivi ne budu utrošeneu pasivi ne budu utrošene ili ili ako se zbog ako se zbog obilno vršenih otpisa fiksna sredstva obilno vršenih otpisa fiksna sredstva potpuno otpišu mada ostaju i dalje potpuno otpišu mada ostaju i dalje funkcionalno sposobna, bilans će biti funkcionalno sposobna, bilans će biti nerealan i sadržaće latentne rezervenerealan i sadržaće latentne rezerve

III.III. Svesne manipulacije odgovornih lica u Svesne manipulacije odgovornih lica u preduzeću:preduzeću: • mogućnosti za manipulacije:mogućnosti za manipulacije:

precenjivanja ili potcenjivanja pozicija precenjivanja ili potcenjivanja pozicija bilansabilansa

izostavljanjizostavljanjee pozicija pozicija manipulacijmanipulacijee uu procenjivanj procenjivanjuu zaliha zaliha manipulacijmanipulacijee sa sa AVR i PVRAVR i PVR unošenjunošenjee fiktivnih dugova fiktivnih dugova

• rezultiraju pojavom tzv. tihih rezervi rezultiraju pojavom tzv. tihih rezervi

bbilansno ilansno zazakonodavstvokonodavstvo, kao, kao dodatni izvor dodatni izvor latentnih rezervi i skrivenih gubitakalatentnih rezervi i skrivenih gubitaka:: neneelastičnelastičnost zakonskih ost zakonskih odredbodredbii primer: primer: čvrsto fiksiranje godišnje stope čvrsto fiksiranje godišnje stope

otpisa fiksnih sredstava za sve mašine i otpisa fiksnih sredstava za sve mašine i uređaje u jednoj privrednoj graniuređaje u jednoj privrednoj grani

ZAMAGLJIVANJE I ZAMAGLJIVANJE I FALSIFIKOVANJE BILANSA FALSIFIKOVANJE BILANSA

KAO OBLICI BILANSNOG KAO OBLICI BILANSNOG DELIKTADELIKTA

definicija bilansnog delikta: definicija bilansnog delikta: kvarenje zahtevane kvarenje zahtevane relativne istinitosti i jasnoće bilansarelativne istinitosti i jasnoće bilansa

oblici bilansnog delikta: (1) zamagljivanje ili oblici bilansnog delikta: (1) zamagljivanje ili prikrivanje i (2) falsifikovanje bilansaprikrivanje i (2) falsifikovanje bilansa

kažnjivost bilansnog delikta (zatvor, novčana kažnjivost bilansnog delikta (zatvor, novčana kazna, gubitak statusa i počasnih prava članova kazna, gubitak statusa i počasnih prava članova uprave ili nadzornog odbora)uprave ili nadzornog odbora)

48. ZAMAGLJIVANJE BILANSA48. ZAMAGLJIVANJE BILANSA

lakši oblik bilansnog deliktalakši oblik bilansnog delikta

definicija: definicija: svesni protivpravni prestup protiv svesni protivpravni prestup protiv načela jasnosti, a da se pri tome ne vređa načela jasnosti, a da se pri tome ne vređa načelo istinitosti bilansanačelo istinitosti bilansa

Godišnji zaključak ne sadrži u suštini nikakve Godišnji zaključak ne sadrži u suštini nikakve netačne podatke, ali su podaci prikazani u netačne podatke, ali su podaci prikazani u formi koja vodi pogrešnim zaključcima.formi koja vodi pogrešnim zaključcima.

Uobičajeni postupci zamagljivanja bilansa:Uobičajeni postupci zamagljivanja bilansa:

a)a) netačno označavanje bilansnih pozicijanetačno označavanje bilansnih pozicija

b)b) nejasno raščlanjavanje bilansnih pozicijanejasno raščlanjavanje bilansnih pozicija

c)c) prećutkivanje informacija u napomenama uz prećutkivanje informacija u napomenama uz finansijske izveštajefinansijske izveštaje (npr. izostavljanje (npr. izostavljanje obaveštenja o promeni metode procenjivanja, obaveštenja o promeni metode procenjivanja, datim jemstvima, stavljanju imovine pod datim jemstvima, stavljanju imovine pod hipoteku, mogućim rizicima)hipoteku, mogućim rizicima)

d)d) sažimanje i međusobno saldiranje raznih pozicija sažimanje i međusobno saldiranje raznih pozicija bilansa stanja i bilansa uspehabilansa stanja i bilansa uspeha (najčešći (najčešći postupak)postupak)

PPostupci zamagljivanja daju povod za ostupci zamagljivanja daju povod za pogrešnu procenu, ali su pogrešnu procenu, ali su sopstveni kapital i sopstveni kapital i dobitak tačnidobitak tačni. .

49. FALSIFIKOVANJE BILANSA49. FALSIFIKOVANJE BILANSA

teži oblik bilansnog delikta teži oblik bilansnog delikta

najgrublja povreda načela urednog knjigovodstva najgrublja povreda načela urednog knjigovodstva i bilansiranjai bilansiranja

definicija: definicija: svesno, suštinski neistinito, prevarno svesno, suštinski neistinito, prevarno i nezakonito prikazivanje položaja imovine i i nezakonito prikazivanje položaja imovine i uspeha, sa namerom da se oštete treća licauspeha, sa namerom da se oštete treća lica (kreditori, dobavljači, kupci i akcionari)(kreditori, dobavljači, kupci i akcionari)

kršenje načela kršenje načela istinitostiistinitosti

Po pravilu, ali ne uvek, dovodi do Po pravilu, ali ne uvek, dovodi do netačnog netačnog iskazivanja sopstvenog kapitala i dobitkaiskazivanja sopstvenog kapitala i dobitka..

Uobičajeni postupci Uobičajeni postupci falsifikovanja falsifikovanja bilansa:bilansa:

a)a) pogrešno procenjivanje bilansnih pogrešno procenjivanje bilansnih pozicijapozicija

b)b) iizostavljanjezostavljanje postojećih postojećih pozicijapozicija

c)c) unošenje nepostojećih pozicijaunošenje nepostojećih pozicija

d)d) unošenje neprikladnih informacija unošenje neprikladnih informacija u napomene uz finansijske u napomene uz finansijske izveštajeizveštaje

e)e) svesno lažno (netačno) svesno lažno (netačno) označavanje bilansnih pozicijaoznačavanje bilansnih pozicija

utiču na utiču na visinu visinu

sopstvenog sopstvenog kapitala i kapitala i dobitkadobitka

ne utiču na ne utiču na visinu visinu

sopstvenog sopstvenog kapitala i kapitala i dobitkadobitka

Rasprave u stručnoj literaturi o kažnjivosti Rasprave u stručnoj literaturi o kažnjivosti falsifikovanja bilansa:falsifikovanja bilansa:• predmet rasprave: svesno potcenjivanje koje predmet rasprave: svesno potcenjivanje koje

prelazi najopreznije ocene i vodi stvaranju prelazi najopreznije ocene i vodi stvaranju tihih rezervi, koje se ne mogu braniti načelom tihih rezervi, koje se ne mogu braniti načelom opreznostiopreznosti

Rasprave u stručnoj literaturi o kažnjivosti Rasprave u stručnoj literaturi o kažnjivosti falsifikovanja bilansa:falsifikovanja bilansa:• Precenjivanje sredstava i potcenjivanje Precenjivanje sredstava i potcenjivanje

obaveza (koje vodi stvaranju skrivenih obaveza (koje vodi stvaranju skrivenih gubitaka) se ne razmatra, jer je ono protivno gubitaka) se ne razmatra, jer je ono protivno ekonomsko-finansijskoj logici i ekonomsko-finansijskoj logici i fundamentalnim principima zaštite poverilaca fundamentalnim principima zaštite poverilaca i održavanja kapitala. i održavanja kapitala.

• Stvaranje skrivenih gubitaka ima za posledicu Stvaranje skrivenih gubitaka ima za posledicu da se, preko hipertrofiranih dobitaka, da se, preko hipertrofiranih dobitaka, oporezuje i raspodeljuje neto imovina, što bi oporezuje i raspodeljuje neto imovina, što bi vodilo propasti preduzeća.vodilo propasti preduzeća.

Rasprave u stručnoj literaturi o kažnjivosti Rasprave u stručnoj literaturi o kažnjivosti falsifikovanja bilansa:falsifikovanja bilansa:• dominirajuće mišljenje: za kažnjivost dominirajuće mišljenje: za kažnjivost

potcenjivanja odlučujuća je protivpravnostpotcenjivanja odlučujuća je protivpravnost• Ako se može dokazati da rezerva koja je Ako se može dokazati da rezerva koja je

stvorena potcenjivanjem služi životnim stvorena potcenjivanjem služi životnim potrebama preduzeća i da nije mogla da bude potrebama preduzeća i da nije mogla da bude drugačije stvorena nego potcenjivanjem, drugačije stvorena nego potcenjivanjem, smatra se da ne postoji protivpravnost.smatra se da ne postoji protivpravnost.

• Ako se ne može dokazati neophodnost Ako se ne može dokazati neophodnost potcenjivanja, ne može se isključiti potcenjivanja, ne može se isključiti protivpravnost, a time ni kažnjivost. protivpravnost, a time ni kažnjivost.

6. nacela bilansiranja

Documents