načela bilansiranja i procenjivanje bilansnih pozicija

Analiza finansijskih izveštaja

Osnove finansijskog izveštaja

Načela bilansiranja Pravila prikazivanja bilansa i procenjivanja (utvrđivanja

vrednosti) bilansnih pozicija. Načelo stalnosti (going concern principle) – u

pretpostavljenom neograničenom trajanju privrednog društva potrebno je permanentno periodično bilansiranje, radi polaganja računa, ocenjivanja finansijskog položaja i finansijskog rezultata.

Načelo zaštite poverilaca – utvrđivanje garantne supstance privrednog društva, koja se u bilansu manifestuje u formi sopstvenog kapitala, rezervi i neraspoređenog dobitka.

Načela bilansiranja

Načelo uzročnosti – pri obračunu periodičnog rezultata treba uključiti sve prihode i rashode koji su nastali u obračunskom periodu i prikazati ih u bilansu uspeha. Ovo načelo se primenjuje i kod alociranja troškova na nosioce (troškovi se dodeljuju onom nosiocu (učinku) koji ih je prouzrokovao), kao i kod utvrđivanja nabavne cene (ZTN se dodeljuju onom osnovnom sredstvu, materijalu ili trgovačkoj robi koja je prouzrokovala te troškove).

Načela bilansiranja Načelo opreznosti – odmeravanje (priznavanje) prihoda

na niže (po nižim vrednostima) i odmeravanje rashoda na više.u izvesnim situacijama ovo načelo je u suprotnosti sa načelom kontinuiteta (u slučajevima kada se menjaju načini procenjivanja pojedinih bilansnih pozicija) i sa načelom istinitosti (bilans ne bi trebalo da sadrži ni latentne rezerve niti skrivene gubitke).

Ostvaruje se primenom sledećih (pod)načela: Načelo realizacije – dobitak se ne može iskazati ako nije

verifikovan (potvrđen) na tržištu. Od ovog načela odustaje se u slučajevima interne realizacije).


Načelo imapriteta – iskazivanje gubitaka iako oni nisu verifikovani na tržištu. Kod bilansiranja zaliha primenjuje se viša tržišna vrednost umesto nabavne vrednosti, a razlika se prebacuje na rashode, dok se kod fizički oštećenih ili zastarelih zaliha vrši procenjivanje zaliha po nižoj tržišnoj vrednosti, iako takve zalihe nisu tržišno verifikovane. Sa druge strane, priznaju se i obaveze koje stvarno nisu nastale, ali će nastati sa velikom verovatnoćom (na pr. zatezne kamate).

Načela bilansiranja Načelo najniže vrednosti – procenjivanje imovinskih

delova (zaliha i hartija od vrednosti) po nižoj od dve ili više vrednosti (ako je vladajuća tržišna cena niža od nabavne cene ili cene koštanja, imovinski delovi se procenjuju po tržišnim cenama, i obrnuto). Ovo načelo se ne odnosi na imovinske delove koji predstavljaju dugoročna ulaganja (osnovna sredstva).

Načelo dnevne vrednosti – bilansirana imovina odgovara vrednosti koja se može ostvariti njenom eventualnom prodajom. Upotrebljava se u okviru načela najniže vrednosti i na kraju poslovanja privrednog društva.


Načelo najviše vrednosti – odnosi se na obaveze i tranzitornu pasivu. Obaveze se bilansiraju u visini nominalne vrednosti, ali se bilansiraju i po višoj vrednosti u slučajevima kada postoji realna mogućnost da će se one povećati.

Načelo finansijske pažnje – stvaranje latentnih rezervi, čime se smanjuje rizik od budućih negativnih rezultata. U skladu je sa načelom opreznosti, ali je u suprotnosti sa načelom istinitosti.

Načela bilansiranja Načelo istinitosti – zahteva bilansiranje koje ne

dozvoljava pojavu latentnih rezervi, niti skrivenih gubitaka. Relativna istinitost se ostvaruje ako se procenjivanje pojedinih bilansnih pozicija bazira na objektivnim osnovama (primena načela opreznosti koja odgovara načelu istinitosti u relativnom smislu).

Načelo jasnosti – tačni i razumljivi nazivi bilansnih pozicija. Izbegavanje prekomernog raščlanjavanja bilansnih pozicija, jer ono otežava čitanje bilansa i zaključivanje o ostvarenom finansijskom i imovinskom položaju privrednog društva.

Načela bilansiranja Načelo povezanosti bilansa – vremenska uporedivost

finansijskih rezultata. Za poverioce nije važna samo trenutna visina garantne supstance, već je važno da li se ista povećava ili smanjuje u nizu uzastopnih obračunskih perioda.

Ostvaruje se primenim sledećih (pod)načela: Načelo identiteta bilansa – jednakost bilansa otvaranja

jednog obračunskog perioda sa zaključnim bilansom prethodnog obračunskog perioda. Izuzetna odstupanja od pravila (denominacije, usvajanje novog kontnog okvira, i sl.).

Načela bilansiranja Načelo kontinuiteta bilansa –vremenska povezanost više

uzastopnih zaključnih bilansa. Formalni kontinuitet zaključnih bilansa – bilansi se ne

smeju razlikovati po spoljnoj formi (isti nazivi bilansnih pozicija, ista sadržina bilansnih pozicija i isti redosled upisivanja pozicija u bilans) i

Materijalni kontinuitet zaključnih bilansa – isti način procenjivanja bilansnih pozicija u nizu uzastopnih zaključnih bilansa.Cilj materijalnog kontinuiteta bilansa je vremenska uporedivost više uzastopnih finansijskih rezultata (dobijanje informacija o tendenciji rentabilnosti).


Načelo podudarnosti bilansa – zbir periodičnih finansijskih rezultata treba da bude jednak totalnom finansijskom rezultatu koji se utvrđuje na kraju života privrednog društva.

Obezbeđuje se u situacijama kada je bilansiranje vršeno bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka.

Do nepodudarnosti zbira periodičnih finansijskih rezultata i totalnog rezultata neće doći ako poslednji zaključni bilans na osnovu kojeg se donosi odluka o likvidaciji sadrži latentne rezerve ili skrivene gubitke.


Do podudarnosti dolazi u situacijama kada se periodični finansijski rezultat shvati i definiše kao deo neto dobitka akumuliranog za sopstveni kapital i ako uz to u toku života privrednog društva nije bilo uplata u korist i isplata na teret sopstvenog kapitala.

U uslovima inflacije, do podudarnosti rezultata dolazi ako se sopstveni kapital u krajnjem likvidacionom bilansu umani za njegovo povećanje po osnovu pripisanih pozitivnih efekata revalorizacije, a potom izračuna totalni finansijski rezultat.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija Procenjivanje bilansnih pozicija znači utvrđivanje njihove

vrednosti. Nabavna cena kao osnov procenjivanja –jednaka je zbiru

fakturne vrednosti i svih direktnih izdataka vezanih sa konkretnom pojedinačnom nabavkom (ZTN). Interni transportni troškovi, troškovi lagerovanja i troškovi nabavne funkcije nisu uključeni u nabavnu cenu, već se tretiraju kao troškovi proizvodnje.

Osnovna sredstva, alat i sitan inventar proizvedeni u sopstvenoj režiji, kao i zalihe nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i GP procenjuju se u visini cene koštanja.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija

Dnevna cena kao osnov procenjivanja – tri shvatanja dnevne cene:

Dnevna cena je vladajuća tržišna cena na dan bilansiranja;

Dnevna cena je vladajuća nabavna cena na dan ponovne nabavke materijala i osnovnih sredstava koja se vrši radi zamene utrošenog materijala i dotrajalih osnovnih sredstava (ponovna nabavna cena) i

Dnevna cena je vladajuća tržišna cena na dan prodaje.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija Likvidaciona cena kao osnov procenjivanja – tržišna cena

imovinskih delova ili čitavog privrednog društva koje prestaje da postoji (likvidira se).

Pojedinačne likvidacione cene su niže od vladajućih tržišnih cena, jer kupci znaju da se privredno društvo likvidira, kao i zbog toga što je cilj da se likvidacija završi što pre.

Može se prodavati i celo privredno društvo, u slučaju da ono ima tržišnu perspektivu, ali je i tada vrednost likvidacione mase niža od vrednosti imovine iskazane u bilansu.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija Fer vrednost kao osnov procenjivanja – iznos novca za

koji bi se imovinski delovi mogli razmeniti između dobro informisanih strana koje su voljne da izvrše razmenu.

Procena fer vrednosti podrazumeva sprovođenje odgovarajućih postupaka i procedura, kao i iskazivanje efekata procene.

Efekti procene nekretnina i opreme se iskazuju kao revalorizacione rezerve u okviru kapitala ili kao obezvređenje (ostali rashodi), dok se razlika kod obrtnih sredstava iskazuje kao prihod ili rashod po osnovu procene.

Procenjivanje bilansnih pozicija Početno priznavanje vrednosti (procenjivanje vrednosti)

tumačeno je shodno MRS i MSFI. Neuplaćeni upisani kapital – iznosi upisanih, a

neuplaćenih akcija se procenjuju po nominalnoj vrednosti. Nematerijalna imovina i goodwill – NU se priznaju samo

kada je verovatno da će od tog ulaganja priticati buduće ekonomske koristi i kada je NV ulaganja pouzdano merljiva. Vrednuju se prema nabavnoj vrednosti ili prema fer vrednosti. Goodwill je višak NV u odnosu na interes sticaoca po fer vrednosti stečenih sredstava i obaveza na dan transakcije razmene po osnovu poslovnih kombinacija.

Procenjivanje bilansnih pozicija Nekretnine, postrojenja i oprema – materijalne stavke koje

se drže za korišćenje u proizvodnji proizvoda ili pružanje usluga za koje se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. Prema MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema se nakon početnog priznavanja po NV građevinski objekti, postrojenja i oprema se vrednuju po sadašnjoj vrednosti (NV umanjena za izvršene otpise i gubitke po osnovu obezvređenja) ili po osnovu fer vrednosti.

Povećanje knjigovodstvene vrednosti evidentira se kao revalorizaciona rezerva, dok se smanjenje knjigovodstvene vrednosti evidentira kao rashod.

Procenjivanje bilansnih pozicija Rezidualna vrednost OS je preostala vrednost, kada bi se

sredstvo otuđilo na kraju svog korisnog veka trajanja. Prestanak priznavanja imovine vrši se prilikom otuđenja

ili kada se od korišćenja više ne očekuju buduće ekonomske koristi.

U nekretnine, postrojenja i opremu uključuju se: zemljište, šume, višegodišnji zasadi, osnovno stado, građevinski objekti, investicione nekretnine, postrojenja i oprema u vlasništvu privrednog društva, postrojenja i oprema koji su uzeti na finansijski lizing, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom i ostala OS.

Procenjivanje bilansnih pozicija Investicione nekretnine – zemljište ili zgrade koje

privrdno društvo drži radi ostvarenja prihoda od zakupnine i/ili porasta vrednosti nekretnine. Početno se priznaju u visini NV ili cene koštanja.

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prodajom ili povlačenjem iz upotrebe.

Biološka sredstva – šume, višegodišnji zasadi, osnovno stado. Odmeravaju se po fer vrednosti (cena trgovanja na produktnoj berzi) umanjenoj za troškove prodaje. Ako se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Lizing – sporazum kojim davalac lizinga prenosi na

primaoca (korisnika) lizinga pravo korišćenja sredstava na određeni period u zamenu za plaćanje ili niz plaćanja.

Finansijskim lizingom se na korisnika lizinga prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom i on prouzrokuje povećanje troškova amortizacije i finansijskih rashoda.

Poslovnim lizingom se ne prenose suštinski svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom.

Sredstva nabavljena na lizing se početno priznaju po nabavnoj vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Amortizacija – sistematska alokacija iznosa sredstava koji

se amortizuju tokom njihovog korisnog veka trajanja. Stope i metode amortizacije utvrđuju se u skladu sa MRS 8

Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.

Razlikujemo: proporcionalni (linearni) metod, degresivni (metod opadajućih godišnjih kvota) i funkcionalni metod (metod očekivane koristi).

Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost ili revalorizovana nabavna vrednost.

Procenjivanje bilansnih pozicija Dugoročni finansijski plasmani i potraživanja – učešća u

kapitalu i druge HOV raspoložive za prodaju, dati krediti i zajmovi sa rokom dužim od godinu dana, dugoročne HOV koje se drže do dospeća, otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani.

Učešće u kapitalu se procenjuje u visini nominalne vrednosti ili po tržišnoj vrednosti ako je ona niža. Krediti se, takođe, procenjuju u visini nominalne vrednosti.

HOV, otkupljene sopstvene akcije i udeli se procenjuju u visini nabavne vrednosti ili tržišnoj vrednosti, ako je ona niža.

Kratkoročna potraživanja se procenjuju po nominalnoj vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Zalihe – gotovi proizvodi, nedovršeni proizvodi, osnovni i

pomoćni materijal, nabavljena dobra radi dalje prodaje (trgovačka roba) i zemljište i nekretnine koje se drže za dalju prodaju.

Vrednuju se prema MRS 2 Zalihe. Zalihe materijala, rezervnih delova, inventara sa

jednokratnim otpisom i robe procenjuju se po nabavnoj vrednosti (fakturna vrednost uvećana za ZTN).

Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda procenjuju se po ceni koštanja ili po neto prodajnoj ceni, ako je ona niža.

Procenjivanje bilansnih pozicija Gotovinski ekvivalenti i gotovina –Gotovinski ekvivalenti

su HOV koje su neposredno unovčive i plemeniti metali. Hartije od vrednosti se procenjuju po nabavnoj vrednosti,

dok se plemeniti metali procenjuju po vrednosti izvedenoj iz cena plemenitih metala na svetskom tržištu.

Hartije od vrednosti, depoziti po viđenju i gotovina u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu strane valute na dan bilansa.

Aktivna vremenska razgraničenja – obuhvataju unapred plaćene odnosno fakturisane troškove i prihode tekućeg perioda koji nisu mogli biti fakturisani.

Procenjivanje bilansnih pozicija Kapital – sastoji se od osnovnog kapitala i kapitala

zarađenog tokom veka poslovanja. Obuhvata: osnovni kapital, neuplaćeni upisani kapital, rezervni kapital, revalorizacione rezerve, nerealizovane dobitke i gubitke po osnovu HOV, neraspoređeni neto dobitak ranijih ili tekuće godine, otkupljene sopstvene kacije i gubitak do visine kapitala.

Osnovni kapital se unosi u bilans u visini nominalne knjigovodstvene vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Dugoročna rezervisanja, potencijalne obaveze i

potencijalna imovina – obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji će se pojaviti u narednim periodima.

Razlikujemo rezervisanja za: troškove u garantnom roku po osnovu prodatih učinaka; troškove obnavljanja prirodnih bogatstava; zadržane kaucije i depozite; troškove restrukturiranja, naknade i druge beneficije zaposlenih i ostala rezervisanja za verovatne troškove.

Neiskorišćena rezervisanja ukidaju se u korist ostalih prihoda.

Procenjivanje bilansnih pozicija Obaveze – procenjuju se po nominalnoj vrednosti. Obaveze u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu

strane valute na dan bilansa. Zastarele obaveze ukidaju se u korist prihoda. Pasivna vremenska razgraničenja – obuhvataju: unapred

obračunate troškove; obračunate prihode budućeg perioda; odložene prihode po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika; razgraničene troškove nabavke i donacije.

Obaveze za PDV – obračunati PDV kupcima u iznosu koji nije kompenziran sa obračunatim PDV-om od dobavljača.

Procenjivanje bilansnih pozicija Prihodi – “bruto priliv ekonomskih koristi tokom datog

perioda koji nastaje iz redovnih aktivnosti preduzeća, pri čemu taj priliv rezultira povećanjem kapitala koji predstavlja porast po osnovu doprinosa učesnika u kapitalu.”

Poslovni prihodi – prihodi od: prodaje robe i učinaka umanjeni za poreske dažbine i date popuste nezavisno od momenta naplate; aktiviranja i potrošnje učinaka priznatih po CK; aktiviranja i potrošnje robe priznatih po nabavnoj ceni, a prihodi od prirasta osnovnog stada priznatih po tržišnoj ceni; dotacija, regresa, kompenzacija, povraćaja dažbina po osnovu prodate robe i učinaka i donacija, zakupa, članarina i tantijema.

Procenjivanje bilansnih pozicija Procenjuju se po fer vrednosti primljene ili potraživane

naknade, uzimajući u obzir popuste ili količinske rabate. Finansijski prihodi – prihodi od kamata; prihodi od

učešća u dobitku povezanih pravnih lica; prihodi od povezanih kursnih razlika; prihodi od pozitivnih efekata valutne klauzule i ostali finansijski prihodi.

Ostali prihodi – dobici od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme, bioloških sredstava, učešća u kapitalu, dugoročnih HOV i materijala, viškovi, naplaćena otpisana potraživanja, prihodi od smanjenja obaveza i prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja.

Procenjivanje bilansnih pozicija Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine – prihodi od

usklađivanja vrednosti bioloških sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoročnih finansijskih plasmana, HOV, zaliha (osim zaliha učinaka), kratkoročnih potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana i prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine.

Rashodi - Poslovni rashodi – NV prodate robe, troškovi materijala za izradu, ostalog materijala, goriva i energije, bruto zarada i naknada zarada, TPU, troškovi amortizacije i rezervisanja, porezi i doprinosi nezavisni od rezultata.

Procenjivanje bilansnih pozicija Finansijski rashodi – rashodi po osnovu kamata,

negativnih kursnih razlika, rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima i ostali finansijski rashodi.

Ostali rashodi – gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, bioloških sredstava, učešća u kapitalu, dugoročnih HOV i materijala, manjkovi, rashodi po osnovu otpisa potraživanja..

Procenjivanje bilansnih pozicija Rashodi po osnovu obezvređenja imovine – obezvređenje

bioloških sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoročnih finansijskih plasmana, HOV, zaliha (osim zaliha učinaka), potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana.

Porez na dobitak – obračunava se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit po stopi od 10%. Poreska osnovica na koju se primenjuje pomenuta poreska stopa utvrđuje se poreskim bilansom i poreskom poreskom prijavom.

Latentne rezerve i skriveni gubici Latentne rezerve – nastaju potcenjivanjem aktive ili

precenjivanjem pasive (obaveza i tranzitorne pasive). Na ovaj način povećavaju se rashodi tekućeg obračunskog perioda, što dovodi do iskazivanja nižeg periodičnog finansijskog rezultata u bilansu uspeha.

Latentne rezerve dolaze do izražaja u narednom periodu ili tek posle nekoliko godina (potcenjivanje veka trajanja osnovnih sredstava).

Ako latentna rezerva dođe do izražaja u narednim kratkoročnim obračuna rezultata ona je objektivno postojala, a ako to nije slučaj, ona objektivno nije postojala.

Latentne rezerve i skriveni gubici

BILANS STANJA 1

Devize 20.000 Razne obaveze 490.000Potraživanja 100.000 Sopstveni kapit. 400.000

Ostala sredstva 800.000 Dobitak TG 30.000

920.000 920.000

BILANS USPEHA 1Rashodi 270.000 Prihodi 300.000

Dobitak 30.000300.000 300.000


BILANS STANJA 2

Devize 18.000 Razne obaveze 490.000

Potraživanja 100.000 Obaveze za ZK 9.800

Ostala sredstva 800.000 Sopstveni kapit. 400.000

Dobitak TG 18.200

918.000 918.000

BILANS USPEHA 2

Rashodi 281.800 Prihodi 300.000

Dobitak 18.2000

300.000 300.000


Skriveni gubici – nastaju precenjivanjem aktive ili potcenjivanjem pasive (obaveza i tranzitorne pasive). Na ovaj način rashodi tekućeg obračunskog perioda su niži, što dovodi do iskazivanja višeg periodičnog finansijskog rezultata u bilansu uspeha.

Skriveni gubici dolaze do izražaja u narednom periodu.


BILANS STANJA 1

Gotovi proizvodi 200.000 Obaveze IZ 60.000

Razna sredstva 800.000 Razna pasiva 930.000

Dobitak TG 10.000

1.000.000 1.000.000

BILANS USPEHA 1


Dobitak 10.000

160.000 160.000


BILANS STANJA 2

Gotovi proizvodi 190.000 Obaveze IZ 70.000

Razna sredstva 800.000 Razna pasiva 930.000

Gubitak 10.000

1.000.000 1.000.000

BILANS USPEHA 2


Gubitak 10.000

170.000 170.000


Latentne rezerve pomeraju iskazivanje stvarnog boljeg finansijskog rezultata na buduće obračunske periode, dok skriveni gubici pomeraju (eskontuju) stvarne bolje finansijske rezultate budućih obračunskih perioda na sadašnji obračunski period.

Ni latentne rezerve ni skriveni gubici ne mogu beskonačno ostati nevidljivi.

načela bilansiranja i procenjivanje bilansnih pozicija

Documents