РАЗВОЈ П.П. У НАШОЈ ЗЕМЉИДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

• 1836. КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ “УКАЗ О УШОРАВЊУ СЕЛА”

• КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ• Инж. ЕМИЛИЈАН ЈОСИМОВИЋ• 1867. ПРВИ РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН

БЕОГРАДА• 1894. ПРЕДЛОГ ГРАЂЕВИНСКОГ

ЗАКОНА

СРБИЈА НА КРАЈУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ИМА ЧЕТИРИ ТЕРИТОРИЈЕ СА ЧЕТИРИ ТИПА

ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ОДНОСНО УРБАНИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА:

• Војводину са регулисаним градовима неправилне уличне структуре и плански заснованим селима

• Централну Србију са потпуно или делимично реконструисаним градовима и регулисаним улицама, са плански основаним новим градовима и варошицама, са разбијеним, полузбијеним, збијеним и нешто мало ушорених села

• Територије југа Србије, ослобођене 1878. године, са градовима спонтано насталим и накнадно регулисаним

• Територије ослобођене 1912. године (Косово и Метохија и Македонија), са спонтано насталим градовима балканске урбане традиције.

ПЕРИОД ИЗМЕЂУ ДВА СВ. РАТА

• У периоду 1918-1931. није било јединствених урбанистичких прописа

• 1931. “ГРАЂЕВИНСКИ ЗАКОНИК” • РЕГУЛИСАНА ЈЕ УРБАНИСТИЧКА

ПРОБЛЕМАТИКА ЗА ЦЕЛУ ЗЕМЉУ• ДОНЕТИ СУ ГРАЂЕВИНСКИ ПРОПИСИ• ПРОПИСАН НАЧИН ИЗРАДЕ

РЕГУЛАЦИОНИХ ПЛАНОВА,• ЗАШТИТА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА• ЗАКОН ЈЕ ТЕШКО СПРОВОЂЕН

ПЕРИОД ПОСЛЕ ДРУГОГ СВ. РАТАпрва фаза до 1949. године

• 1946. ЗАКОН ПЛАНИРАЊА• НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА• АГРАРНА РЕФОРМА• СРЕДЊОРОЧНИ, ПЕТОГОДИШЊИ

ПЛАНОВИ ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА (ДРЖАВНИ ЦЕНТРАЛИСТИЧКИ СИСТЕМ)

• ПРВИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ ЗА ГЛАВНЕ ГРАДОВЕ РЕПУБЛИКА

Друга фаза 1949-1960

• 1949. “УРЕДБА О ГЕНЕРАЛНОМ УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНУ” ЈЕДИНСТВЕНА ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ ДО 1960.

• УРБАНИСТИЧКО И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ СЕ ПРЕНОСЕ НА ОПШТИНЕ

• Нови Београд, Нови Железник• НАГЛАШЕНА ПРОЈЕКТАНТСКА КОМПОНЕНТА

• 1957. “САВЕТОВАЊЕ УРБАНИСТА У АРАНЂЕЛОВЦУ”

• ПЛАНИРАЊЕ ИЗВАН НАСЕЉА• УЧЕШЋЕ И ДРУГИХ СТРУЧЊАКА, поред

урбаниста, на значају добијају географи• ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ЈЕ ДРУШТВЕНА

АКТИВНОСТ којој се не посвећује довољно пажње

• ПРВИ ПУТ СЕ ТРЕТИРА ПРОБЛЕМАТИКА РЕГИОНАЛНОГ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА: 1958. година: Котар Крапина

Трећа фаза 1960-1965

• ОД 1960. ДОНОСЕ СЕ РЕПУБЛИЧКИ УРБАНИСТИЧКИ ЗАКОНИ, према којима се градови, села и подручја посебне намене изграђују и уређују на основу просторних планова. Без просторних планова није било могуће одобрити локације за градњу, мењати границе земљишних парцела и сл.

• ОДУМИРАЊЕ ДРЖАВЕ, ОСАМОСТАЉИВАЊЕ РЕПУБЛИКА, ОПШТИНА, РАДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

• АКТУЕЛНО ШКОЛОВАЊЕ УРБАНИСТА• ПОРЕД УРБАНИСТИЧКИХ, РАДЕ СЕ

ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ ОПШТИНА И РЕГИОНАЛНИ ПЛАНОВИ

ПРВИ ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ рађени су у циљу планирања изградње већих објеката и превазилажења последица елементарних непогода:

1. на територији Србије 1961-63. рађен је први просторни план који је обухватао приобаље Дунава од Београда до бугарске границе обухватајући ХЕ Ђердап,

2. на територији Македоније 1963. после земљотреса у Скопљу, урађен је регионални план.

Четврта фаза 1965-1974

• 1965. “ЗАКОН О УРБАНИСТИЧКОМ И РЕГИОНАЛНОМ ПЛАНИРАЊУ”

• Елеменат економичности добија на значају у просторном планирању

• Просторни план постаје један од инструмената за остваривање циљева социјалног и економског развоја.

Пета фаза 1974 - 1985

• 1974. УСТАВ СФРЈ – ПРАВА САМОУПРАВНА ЕТАПА

• ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ЈЕ УСАГЛАШЕНО СА СВИМ ВРСТАМА И НИВОИМА ПЛАНИРАЊА

• 1976. ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ – ПЛАНИРАЊЕ ПРЕНЕТО НА ЛОКАЛНИ НИВО

• ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ РЕПУБЛИКА• РАЂЕН ВЕЛИКИ БРОЈ П.П. –

РЕГИОНАЛНИХ, ОПШТИНСКИХ И ЗА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

• 1977. СМЕР ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

• 1985. И 1988. ЗАКОНИ О СИСТЕМУ ДРУШТВЕНОГ ПЛАНИРАЊА – ПРЕСТАНАК САМОУПРАВЉАЊА, ЕФИКАСНИЈЕ ПЛАНИРАЊЕ

• 1989. “ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И УРЕЂЕЊУ ПРОСТОРА И ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ СР СРБИЈЕ

• 1995. ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И • 1996. ППР СРБИЈЕ УРЕЂЕЊУ

ПРОСТОРА И НАСЕЉА

• 2003. ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ (ИЗМЕНЕ 2006.)

РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ (2003)

• ПРИПРЕМА, ПРЕДЛАЖЕ И ПРАТИ ИЗРАДУ ППР СРБИЈЕ И ПРОГР. ИМПЛЕМЕНТАЦ.

• ПРИПРЕМА, ПРЕДЛАЖЕ И ПРАТИ ИЗРАДУ РПП И ППППН И ПРОГР. ИМПЛЕМЕНТАЦ.

• ПРИПРЕМА ОДЛУКУ О ИЗРАДИ СВИХ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ПРЕДЛАЖЕ НАДЛЕЖНО МИНИСТАРСТВО;

• ПРУЖА СТРУЧНУ ПОМОЋ У ИЗРАДИ ПЛАНОВА;

• ОСТВАРУЈЕ МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ У ОБЛАСТИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА;

• УСПОСТАВЉА ЈЕДИНСТВЕНИ СИСТЕМ ПОКАЗАТЕЉА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ У СКЛАДУ СА СИСТЕМОМ ESPON;

• ВОДИ РЕГИСТАР ПРОСТОРНИХ ПЛАНОВА ЗА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ;

• ПРИПРЕМА И РЕАЛИЗУЈЕ ПРОГРАМЕ ЕДУКАЦИЈЕ ЗА ПОТРЕБЕ ИЗРАДЕ ДОКУМЕНАТА ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ

• 2009. ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ

Последња четири закона су дефинисала основе система

просторног планирања, и то кроз дефинисање:

врста просторних и урбанистичких планова, њиховог садржаја и

процедуре доношења (стручна контрола, јавни увид итд.)

ПОДЗАКОНСКИ АКТ – ПРАВИЛНИК О САДРЖИНИ И ИЗРАДИ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА – ДЕТАЉНИЈЕ ДЕФИНИСАН САДРЖАЈ ПЛАНОВА (текстуални и графички део)