SistemskiSistemski ii aplikativniaplikativni softversoftver

ddr Gordana orevir Gordana orevi

SOFTVERSOFTVER

Podela softveraPodela softvera DveDve osnovne kategorije softveraosnovne kategorije softvera::

SSistemski softveristemski softver skup svih programa i skup svih programa i programskih paketa namenjenih funkcionisanju programskih paketa namenjenih funkcionisanju raraunarskog sistemaunarskog sistema

Aplikativni softverAplikativni softver skup svih programa i skup svih programa i programskih paketa namenjenih reprogramskih paketa namenjenih reavanju nekih avanju nekih konkretnih potreba i problema korisnikakonkretnih potreba i problema korisnika

OperativniOperativni sistemsistemOperativniOperativni sistemsistem je nabrojniji skup programa je nabrojniji skup programa (programskih paketa i alata) koji upravlja radom (programskih paketa i alata) koji upravlja radom

raraunarskog sistema unarskog sistema

Supervizor BIOS ((Basic Input /output SystemBasic Input /output System)) Komandni jezici i grafiki interfejs ((JobJob--Control Language, JCLControl Language, JCL))

OsnovniOsnovni modulimoduli

Supervizor centralni i hijerarhijski najvaniji modul koji je stalno prisutan u operativnoj memoriji raunara upravljanje hardverskim resursima planiranje redosleda izvoenja poslova odnosno programa prekidanje obrade (multiprogramiranje)

BIOS ((Basic Input /output SystemBasic Input /output System) ) upravlja i upravlja i kontrolikontrolie rad ulaznoe rad ulazno--izlaznih ureajaizlaznih ureaja setup programisetup programi deo BIOSdeo BIOS--a koji omogua koji omoguavaju avaju

konfigurisanje konkretnog mikrorakonfigurisanje konkretnog mikroraunarskog hardveraunarskog hardvera

Komandni jezici i grafiki interfejs ((JobJob--Control Control Language, JCLLanguage, JCL) ) jezik pomojezik pomou kojeg korisnici i u kojeg korisnici i programeri definiprogrameri definiu svoje zahteve u svoje zahteve zadaju komandezadaju komande

KlaseKlase OSOS

Batch (Batch (serijskiserijski)) MultiprogramskiMultiprogramski MultiprocesorskiMultiprocesorski Real TimeReal Time

Klase OS Klase OS -- Batch (Batch (serijskiserijski))

ObezbeujuObezbeuju:: itanje programa i podatakaitanje programa i podataka dodeljivanje potrebne memorije i procesoradodeljivanje potrebne memorije i procesora angaangaovanje drugih zahtevanih resursa ovanje drugih zahtevanih resursa

(datoteke)(datoteke) organizaciju izlaza i komunikacije sa organizaciju izlaza i komunikacije sa

korisnikomkorisnikom kontrolu izvoenja poslovakontrolu izvoenja poslova

Klase OS Klase OS -- Batch (Batch (serijskiserijski))

Nedostatak ovog najjednostavnijeg operativnog sistema jeinjenica da je CPU bivao besposlen, iz razloga to brzinaU/I ureaja nije bila kompatibilna sa brzinom CPU-a, pa jeCPU morao ekati dok se podaci sa nekog ulaznog ureajaunesu u memoriju.

Zato su operateri poslove sa slinim potrebama batchovali , a onda su oni izvravani kao grupu, kako bi se ubrzaloprocesuiranje.

Operater je imao ulogu da sortira programe sa slinimpotrebama u batchove, i kada bi raunar postajao dostupan, operater je pokretao batchove.

Operativni sistem je bio uvek rezidentan u memoriji. Rezultati izvravanja programa su slani programeru. Osnovna mana kod batch sistema je bio nedostatak

interakcije izmeu korisnika i poslova dok su se izvravali.

Multiprogramski OSMultiprogramski OS

BatchBatch sistemisistemi su imali nedostatak u su imali nedostatak u injenici da korisnik injenici da korisnik nije mogao postinije mogao postii maksimalnu iskorii maksimalnu iskorienost enost CPUCPU--aa

TTada se doada se dolo na ideju da bi lo na ideju da bi operativni sistemoperativni sistem umesto umesto jednog programa u memoriji trebao omogujednog programa u memoriji trebao omoguiti iti istovremeno smeistovremeno smetanje nekoliko programa. tanje nekoliko programa.

Upravo ova Upravo ova injenica imala je veliki, a moinjenica imala je veliki, a moda i presudan da i presudan znaznaaj za razvoj savremenih operativnih sistema, jer je aj za razvoj savremenih operativnih sistema, jer je omoguomoguila multiprogramiranje (istovremeno izvrila multiprogramiranje (istovremeno izvravanje avanje nekoliko razlinekoliko razliitih poslova) u pravom smislu te reitih poslova) u pravom smislu te rei. i.

U multiprogramiranim sistemima, opeativni sistemi imaju U multiprogramiranim sistemima, opeativni sistemi imaju jednostavnu ulogu da prebacuju kontrolu sa jednog jednostavnu ulogu da prebacuju kontrolu sa jednog posla na drugi. posla na drugi.

Kada je potrebno da jedan Kada je potrebno da jedan jobjob eka na neki resurs ili eka na neki resurs ili neku operaciju, CPU prebacuje kontrolu na drugi posao. neku operaciju, CPU prebacuje kontrolu na drugi posao.

Multiprogramski Multiprogramski

vivie programa ili delova programa e programa ili delova programa istovremeno u memorijiistovremeno u memoriji

svakom programu je dodeljen fiksni deo svakom programu je dodeljen fiksni deo memorijememorije

svi programi su potencijalno aktivnisvi programi su potencijalno aktivni

MultiprocesorskiMultiprocesorski OSOS

Ovakvi operativni sistemi su rezultat Ovakvi operativni sistemi su rezultat razvoja sistema sa virazvoja sistema sa vie e procesoraprocesora ((multiprocesorskimultiprocesorski sistemsistemi)i). .

Ovi sistemi imaju viOvi sistemi imaju vie procesora koji e procesora koji meusobno meusobno komuniciraju delekomuniciraju delei i sabirnicusabirnicu, sat i , sat i vrlo vrlo esto esto memoriju i periferne ureajememoriju i periferne ureaje. .

Osnovni razlog razvoja multiprocesorskih sistema je poveOsnovni razlog razvoja multiprocesorskih sistema je poveanje anje brzine rebrzine reavanja korisniavanja korisnikih problema kih problema ((vivie posla se moe posla se moe obaviti u e obaviti u krakraem vremenskom perioduem vremenskom periodu)). .

Osim toga,Osim toga, u odnosu na viu odnosu na vie jednoprocesorskih sistema, jedan e jednoprocesorskih sistema, jedan vivieprocesorski sistem ima i znaeprocesorski sistem ima i znaajnu prednost i u uajnu prednost i u utedi novca s tedi novca s obzirom da procesori dele iste resurse. obzirom da procesori dele iste resurse.

JoJo jedan razlog zbog kojeg su se razvijali vijedan razlog zbog kojeg su se razvijali vieprocesorski sistemi se eprocesorski sistemi se krije u krije u injenici da oni poveinjenici da oni poveavaju pouzdanost sistema, jer ukoliko bi avaju pouzdanost sistema, jer ukoliko bi se desilo da jedan procesor prestane sa radom, to ne bi stopiralse desilo da jedan procesor prestane sa radom, to ne bi stopiralo o rad sistema, nego bi ga samo usporilo, jer bi se posao nastavio rad sistema, nego bi ga samo usporilo, jer bi se posao nastavio obavljati na prostalim procesorima.obavljati na prostalim procesorima.

Real TimeReal Time OSOS

Jedna od formi Jedna od formi operativnih sistemaoperativnih sistema sa "specijalnom namenom" je sa "specijalnom namenom" je realreal--timetime sistem ili sistem realnog vremena. sistem ili sistem realnog vremena.

RealReal--timetime sistemi se koriste kada postoje stroga vremenska sistemi se koriste kada postoje stroga vremenska ograniogranienja za izvrenja za izvravanje definisanih poslova. avanje definisanih poslova.

esto se koriste i kao "konesto se koriste i kao "kontrolni ureajitrolni ureaji" u na" u nammenski razvijenim enski razvijenim sistemima, kao nprsistemima, kao npr.. u automobilskoj industriji kada kontroliu automobilskoj industriji kada kontroliu robote u robote koji rade na sklapanju automobila, prilikom medicinskih koji rade na sklapanju automobila, prilikom medicinskih eksperimenata, u vojnoj industriji (kod testiranja projektila) ieksperimenata, u vojnoj industriji (kod testiranja projektila) ili u li u istraistraivanju svemira.ivanju svemira.

realreal--timetime sistemi imaju precizno definisana vremenska ogranisistemi imaju precizno definisana vremenska ogranienja u enja u kojima moraju delovati.Ukoliko bi se desilo suprotno, moglo bi dkojima moraju delovati.Ukoliko bi se desilo suprotno, moglo bi dooi i do nedo neeljenih posledica za korisnieljenih posledica za korisniki proces koji se obraujeki proces koji se obrauje, a , a nekada i za sam ranekada i za sam raunarski sistemunarski sistem

RealReal--timetime sistem se smatra korektno funkcionalnim samo onda kada sistem se smatra korektno funkcionalnim samo onda kada vravraa korektan rezultat u taa korektan rezultat u tano definisanim vremenskim no definisanim vremenskim ograniogranienjima. enjima.

Rad u realnom vremenuRad u realnom vremenu savremeni OS sa virtuelnim savremeni OS sa virtuelnim konceptom korikonceptom korienja memorije koji se realizuje:enja memorije koji se realizuje:# podelom primarne memorije i backup memorije# podelom primarne memorije i backup memorije# privremenim sme# privremenim smetajem programa u backup memorijutajem programa u backup memoriju# preuzimanjem samo potrebnih delova programa u primarnu # preuzimanjem samo potrebnih delova programa u primarnu memoriju radi izvrmemoriju radi izvravanja, a zatim vraavanja, a zatim vraanja u backup memorijuanja u backup memoriju

OSOS

DOSDOS Windows OSWindows OS

UNIXUNIX

LINUXLINUX

Mac OS X Mac OS X

MreMreni OSni OS ((Novell Net WareNovell Net Ware, , Windows NTWindows NT)) procedurom daljinskog prijavljivanja na sistem (procedurom daljinskog prijavljivanja na sistem (remote loginremote login) ) razmenom datoteka sa udaljenim rarazmenom datoteka sa udaljenim raunarom (unarom (fremote file fremote file

transfertransfer). ).

Windows NTWindows NT

single domainsingle domain -- jedan server je zadujedan server je zaduen za bezbednost i en za bezbednost i korisnikorisnike nalogeke naloge

single mastersingle master -- postoji nekoliko domena, ali samo jedan postoji nekoliko domena, ali samo jedan server ima ulogu matiserver ima ulogu matinog servera koji je zadunog servera koji je zaduen za en za bezbednost i korisnibezbednost i korisnike nalogeke naloge

multiple mastermultiple master -- postoji vipostoji vie domena, a baza korisnie domena, a baza korisnikih kih naloga se nalazi na vinaloga se nalazi na vie servera; ovaj model se koristi u e servera; ovaj model se koristi u vrlo velikim organizacijamavrlo velikim organizacijama

complete trustcomplete trust -- postoji nekoliko domena, a nijedan postoji nekoliko domena, a nijedan server nema ulogu matiserver nema ulogu matinog; mnog; meu domenima postoji eu domenima postoji potpuno poverenjepotpuno poverenje, pa korisnici jednog domena , pa korisnici jednog domena slobodno pristupaju resursima drugogslobodno pristupaju resursima drugog

JednokorisniJednokorisniki OSki OS

MSMS--DOS DOS -- u kome se interakcija korisnika u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima, obavlja karakternim znacima (slovima, brojevima, sibrojevima, simbolmbolima)ima)

SavremeniSavremeni jednokorisnijednokorisnikiki OS OS iliili, , ZaZatoto jeje B Gates B Gates postaopostao najbogatijinajbogatiji ovekovek nana svetusvetu??

JJedan od bitnih elemenata za rad edan od bitnih elemenata za rad u WIN okruu WIN okruenju enju susu linije:linije:

Title barTitle bar ili naslovna linija, na vrhu ekrana sadrili naslovna linija, na vrhu ekrana sadri ime i ime aktivnog programa (u kome trenutno radite) i fajla koji aktivnog programa (u kome trenutno radite) i fajla koji taj program obraujetaj program obrauje,,

Menu barMenu bar ili linija menija, nalazi se odmah ispod naslovne ili linija menija, nalazi se odmah ispod naslovne linije i prikazuje osnovne opcije aktivnog programa,linije i prikazuje osnovne opcije aktivnog programa,

Tool barTool bar ili linija alata, nalazi se na dnu vaili linija alata, nalazi se na dnu vaeg ekrana i eg ekrana i predstavlja lepezu softverskih alata koji vam stoje na predstavlja lepezu softverskih alata koji vam stoje na raspolaganju u tom programu,raspolaganju u tom programu,

Task barTask bar ili linija zadataka, nalazi se na samom dnu ili linija zadataka, nalazi se na samom dnu ekrana i sluekrana i slui za pokretanje osnovnih grupa i za pokretanje osnovnih grupa kompjuterskih programa. kompjuterskih programa.

Linux Linux softver sa otvorenim kodomsoftver sa otvorenim kodom Linus Torvalds Linus Torvalds -- autor Linux operativnog autor Linux operativnog

sistemasistema Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa

otvorenim kodom (otvorenim kodom (open source softwareopen source software)) GPL GPL General Public LicenceGeneral Public Licence Danas Linux pokreDanas Linux pokree Web servere, filmske i e Web servere, filmske i

animacione radne stanice, superkompjutere animacione radne stanice, superkompjutere itd.itd.

Aplikativni softverAplikativni softver

KorisniKorisnike aplikacijeke aplikacije Softver za voenje raSoftver za voenje raunovodstva, grafiunovodstva, grafiki ki

programi, multimedijalni alati, edukacija, igre, programi, multimedijalni alati, edukacija, igre, ... ...

Quick BooksQuick Books jedanjedan odod popularnihpopularnihraraunovodstvenihunovodstvenih softverskihsoftverskih paketapaketa zaza manjamanja

preduzepreduzeaa

IntegrIntegrisani softverski paketiisani softverski paketi:: Obuhvataju viObuhvataju vie aplikacija dizajniranih tako da e aplikacija dizajniranih tako da

rade zajednorade zajedno OmoguOmoguavaju automatsko prebacivanje avaju automatsko prebacivanje

podataka izmedju pojedinih modulapodataka izmedju pojedinih modula Cena im je niCena im je nia u odnosu na kupovinu a u odnosu na kupovinu

pojedinapojedinanih aplikacijanih aplikacija Koristi se isti tip komandi u svakom od modulaKoristi se isti tip komandi u svakom od modula

MS OFFICEMS OFFICE

PAKETI ZA OBRADU TEKSTAPAKETI ZA OBRADU TEKSTASPREADSHEET PAKETISPREADSHEET PAKETIPAKETI ZA RAD SA BAZOM PODATAKAPAKETI ZA RAD SA BAZOM PODATAKAGRAFIKA I STONO IZDAVAGRAFIKA I STONO IZDAVATVOTVOPREZENTACIJE PREZENTACIJE RAD U INTERNET OKRURAD U INTERNET OKRUENJUENJU

PaketiPaketi zaza obraduobradu tekstateksta

Spreadsheet Spreadsheet paketipaketi (MS Excel)(MS Excel)

0102030405060708090

1st Qtr 2nd Qtr 3rd Qtr 4th Qtr

EastWestN o rth

PaketiPaketi B.P( MS Access) B.P( MS Access)

GrafiGrafikoko i i stonostono izdavaizdavatvotvo (Corel Draw)(Corel Draw)

PrezentacijePrezentacije (PP)(PP)

Internet Internet okruokruenjeenje (Explorer)(Explorer)

UpgradingUpgrading (pobolj(poboljanje)anje) ProizvoaProizvoai popravljaju svoje proizvode, uklanjaju bagove i popravljaju svoje proizvode, uklanjaju bagove

i dodaju nove mogui dodaju nove mogunosti (nosti (featuresfeatures)) Novi programi svake godineNovi programi svake godine Korisnici mogu Korisnici mogu transformisati dati program u novu transformisati dati program u novu

verziju (verziju (upgradeupgrade) pla) plaanjem odgovarajuanjem odgovarajue takse e takse proizvoaproizvoau datog softverau datog softvera

Manje izmene se oznaManje izmene se oznaavaju decimalnom taavaju decimalnom takomkom VeVee izmene se oznae izmene se oznaavaju sledeavaju sledeim brojemim brojem Nestandardne oznake npr. kod Windows verzija OSNestandardne oznake npr. kod Windows verzija OS

KupvinaKupvina gotovihgotovih programskihprogramskih paketapaketa::PrednostiPrednosti NedostaciNedostaci

Vreme razvoja i Vreme razvoja i implementacije paketa implementacije paketa u konkretnoj u konkretnoj organizaciji je znatno organizaciji je znatno krakrae (u odnosu na e (u odnosu na vlastiti razvoj).vlastiti razvoj).

Cena nabavke Cena nabavke uobiuobiajenih paketa je ajenih paketa je manja (u odnosu na manja (u odnosu na trotrokove vlastitog kove vlastitog razvoja).razvoja).

PreduzePreduzee moe moe e implementirati i koristiti implementirati i koristiti paket i bez vlastitog paket i bez vlastitog specijalistispecijalistikog kog informatiinformatikogkog kadra.kadra.

Zbog svoje Zbog svoje univerzalne namene univerzalne namene nije dovoljno nije dovoljno prilagoen prilagoen specifispecifinim nim potrebama konkretne potrebama konkretne organizacije.organizacije.

Prilagoavanje Prilagoavanje paketa organizaciji i paketa organizaciji i njegovo odrnjegovo odravanje avanje zahteva visoke zahteva visoke dodatne trododatne trokovekove..

Probni i licencirani softverProbni i licencirani softver

ProbniProbni softversoftver demodemo shareweresharewere

FreewereFreewere

Licencirani softverLicencirani softver