2SRPSKI P^ELAR

"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu

IZDAVA^:DRU[TVO P^ELARA "DUBO6ICA" LeskovacS. Zlatanovi} 3516000 Leskovac

^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN

160-103153-47

AUTOR FOTOGRAFIJE NA NASLOVNOJ STRANI: Oliver Stefanovi}Fotografije: Panorama Ta{majdana i prof. Jovana @ivanovi}apreuzete iz ~asopisa "P~elar"

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dragoslav Ili} [e{

REDAKCIJA:prof. dr Kostadin Tri~kovi}mr Neboj{a Arsi}dr vet. med. Mihajlo Ili}dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi}dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi}dipl. ing. polj. Dejan Pe{i}ecc. Ljubi{a Mladenovi}LEKTOR: Zlatko Nikoli}

2004 2005 2006 2007 2008

REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA

3 SRPSKI P^ELAR

SADR@AJ

TA[MAJDAN UMIRE 4

6

11

15

18

21

26

27

32

36

41

43

44

45

47

48

50

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007

POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICA ZA TRI MESECA

TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVA

NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAÈAJ MEDA KAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE

O MEDU

KAKO POVE]ATI PRIHODE OD P^ELARSTVA - PROPOLIS

LEKOVI UZROK BOLESTI PÈELA I LJUDI

SADA[NJE STANJE I PRAKSA

KAKO NAPRAVITI TOP

@ALOSNA VRBA

PO[TOVANE KOLEGINICE I KOLEGE PÈELARI,

KAKO FORMIRATI PÈELINJAK

ÈASOPIS “PÈELAR” POZIVA NA FA[IZAM

ISTINITE PRIÈE

SLATKA SPRAVA

PRIMENJENE APITEHNIÈKE MERE U FORMIRANJU ODGAJIVAÈKIH I OPLODNIH DRU[TAVA

4SRPSKI P^ELAR

Iako su od 4. do 7. oktobra stvarali gužvu u delu za med.Pèelarima u Srbiji je teško 2007. godine bili sunèani jesenji

da proizvedu med, a još teže dani na Tašmajdanu 2007 je bilo prodat i ga. Tašmajdanska jako sumorno. Žagor ljudi je manifestacija je prilika za to. Zato nadjaèavalo grakanje gavranova pèelari iz svih krajeva Srbije su sa Tašmajdanskog drveæa, a napunili svoje automobile, kombi smrknuta lica izlagaèa meda su vozila i kamione teglama meda, govorila kako ide prodaja. Utisak prevalili nekoliko stotina kilo-je donekle popravljen u subotu 6. metara, napravili silne putne

oktobra kada su pristigle eks-troškove i stigli u Beograd u nadi

kurzije pèelara iz unutašnjosti koji da æe napuniti džepove parama i

su kupovali potrebnu opremu i vratiti se sa praznim vozilima.

TA[MAJDAN UMIRE

Panorama Ta{majdanske izlo`be-gde su kupci?

5 SRPSKI P^ELAR

Meðutim èekalo ih je iznena- SPOS organizovao manifestaciju ðenje, kupaca meda nije bilo i uzeo pare srpsko pèelarstvo bi nigde na vidiku, èak ih je bilo imalo mnogo veæu korist, jer su ta manje od broja pasa u parku. sredstva mogla da se usmere na Mnogi izlagaèi meda su ove razvoj pèelarstva u Srbiji. godine napravili gubitke i sigurno Oèigledno je da su ovde stavljeni sledeæe godine neæe ponovo lièni interesi iznad interesa preko doæi. 10.000 pèelara i 50.000 èlanova

Postoji važeæa odluka skup- njihovih porodica, kao i iznad štine SPOS-a da savez bude interesa države Srbije.organizhator državne pèelarske Tašmajdan u republièkoj manifestacije u Tašmajdanskom organizaci j i je b io pojam parku. Izvršni odbor SPOS-a je pèelarskih manifestacija na bio obavezan da realizuje ovu Balkanu, danas je to samo odluku. Do toga nije došlo i na taj lokalna pijaca meda. Nadzorni naèin je SPOS u zadnje dve odbor SPOS-a je protiv onih koji godine ošteæen izmeðu 2 i 3 su doveli do toga morao da miliona dinara. Odgovorno lice je pokrene postupak predviðen predsednik izvršnog odbora statusom SPOS-a. S obzirom da Stojanoviæ Živoslav iz Subotice, to nije uèinjeno oèigledno je da je koji je ujedno i predsednik SPOS- nadzorni odbor u službi vladaju-a. æeg klana. Ako se ima u vidu

Ovako nešto se ne dešava èinjenica da je Stojanoviæ sluèajno. Za to mora da postoji Živoslav uradio plan rada veliki razlog. S obzirom da nadzornom odboru za 2007. Beogradska udruženja kojima je godinu što je suprotno statutu prepuštena organizacija Tašmaj- SPOS-a, oèigledno je da je nad-dana, imaju 7 delegata, u zorni odbor u službi Stojanoviæ skupštini SPOS-a, nameæe se Živoslava i da štiti njegov pitanje da li se na ovaj naèin nestatutarni rad. plaæaju glasovi sa izborne Beogradska udruženja imaju skupštine 2006. godine i kupuju pravo da organizuju svoje glasovi za predstojeæe izbore opštinske izložbe, ali državnu 2008. godine. izložbu može da organizuje samo

Izbor za kraljicu meda u državna organizacija kao što je organizaciji SPOS-a na Tašmaj- „Savez pèelarskih organizacija danu je samo zavaravanje Srbije“. èlanstva. Da je taj izbor prepušten

I.D.Beogradskim udruženjima, a

6SRPSKI P^ELAR

Centar svetskog p~elarstva od Melburn. Cena povratne karte je 9. do 14. septembra 2007. godine 1300 evra.

Australija je par~e zemlje koje bio je Melburn, grad u dalekoj je Bog, stvaraju}i svet, bacio u Australiji, gde se odr`ala 40. vodu. To par~e zemlje je najve}e Apimondi ja, internacionalni ostrvo na svetu, ima tri miliona p~elarski kongres. Da bismo kvadratnih kilometara i po veli~ini prisustvovali ovom p~elarskom pribli`no je Evropi. Australija ima spektak lu, mora l i smo da oko dvadeset miliona stanovnika, pre|emo u jednom pravcu oko 20 a glavni grad je Kanbera, koja je hiljada kilometara i da putujemo politi~ki i kulturni centar zemlje.preko dvadeset sati avionom, i to

Australija je zemlja neobi~nih na relaciji Beograd - Frankfurt, lepota i neverovatne privla~nosti. Frankfurt - Singapur i Singapur -

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007

Ceremonija otvaranja

Dragoslav Ili} [e{

7 SRPSKI P^ELAR

Beskrajne obale, nedirnuta etni~kom i kulturnom pogledu ~ini pr iroda, tropske pra{ume, najslo`enijim gradom na svetu. planinski venci i beskrajni pojas Raspola`e sa ~etiri i po hiljade pust in je ~ ine je zeml jom restorana i vi{e od 500 hektara kontrasta, najve}im delom zapa- parkova i ba{ti. Klima u Melburnu njuju}eg prirodnog bogatstva, je umerenoprimorska, sa ~etiri izuzetnih pejza`a i egzoti~nih godi{nja doba. U samom centru biljaka i ̀ ivotinja. grada su oblakoderi a na periferiji

Australija je postala poznata porodi~ne ku}e, prete`no prize-kao „sre}na zemlja“ tokom mne, povr{ine do stotinak dvadesetog veka zahvaljuju}i kvadrata. Grade se od drveta velikim rezervama prirodnih samo se sa spoljne strane obla`u bogatstava, uklju~uju}i rude fasadnom ciglom. Cene ku}a, gvo`|a, bakra, zlata i prirodni izra`ene u australijskom dolaru, gas. Zahvaljuju}i uzgoju krupne koji je pribli`no iste vrednosti kao i stoke i ovaca Australija se brzo {vajcarski franak, iznose od sto razvijala, ~emu je doprineo i do petsto hiljada dolara, u izuzetan edukativni sistem. zavisnosti od toga da li se nalaze Nauka i kultura u ovoj zemlji su na na bli`oj ili daljoj periferiji, dok su visokom nivou, {to potvr|uje i ku}e na selu oko sto hiljada veliki broj nobelovaca, akade- dolara.mika i knji`evnika. Pogodna klima Kongres se odv i jao u i izuzetna priroda ~ine Australiju “Izlo`benom i Kongresnom favoritom u internacionalnom i centru” koji se nalazi u samom doma}em turizmu i on je vitalni poslovnom centru grada, na obali deo australijske ekonomije. reke Jare , uda l jenom od

[to se ti~e klime, Australija melburnskog internacionalnog ima sedam klimatskih zona, a aerodroma trideset minuta grad u kome se odr`avala vo`nje. Spada u najbol je Apimondija, Melburn, nalazi se na kongresne centre u svetu.jugu Australije, na obali Tas-

* manijskog mora. Kroz njega Posebno zadovoljstvo za nas proti~e reka Jara. Ima 3,4 miliona

p~elare bila je poseta p~elarskoj stanovnika, sastavljenih od 200 kompaniji R i E Mekdonald koju je razli~itih etni~kih grupacija, koji osnovao najstariji ~lan ove govore 150 jezika, {to ga u

8SRPSKI P^ELAR

porod ice Bob Mekdona ld p~elarenjem. Da bi proizveli {to (Slika1). On je pre 56 godina vi{e meda i odr`ali p~ele u {to po~eo da p~elari sa dva p~elinja boljoj kondiciji, vr{e {est seoba dru{tva, a sada kompanija ima godi{nje i pre|u izme|u 1500 i dve hiljade dru{tava, i to u 2000 kilometara. Oni imaju ~etiri o s m o r a d n o j L R k o { n i c i . {lepera kojima vr{e seobu p~ela, Kompanija je udaljena oko 200 kao i prevoz meda. U {leper staju kilometara od Melburna i nalazi se 224 ko{nice(Slika2). u brdskom podru~ju. Godi{nje se Ko{nice su postavljene po od jednog dru{tva dobije 100 ~etiri komada na paleti , tako da se k i l o g r a m a m e d a , u k u p n a godi{nja proizvodnja je od 180 do 200 tona meda.

Tipi~na p~elarska sezona u

utovar i istovar vr{e vilju{karom. (Slika3).

Devedeset procenata meda

podru~ju Viktorije, gde se nalazi Melburn, traje devet meseci. Obi~no po~inje u rano prole}e,

se dobija specijalno od eukal-avgusta, i traje do kraja aprila iptusa. Eukaliptus je drvo koje je kada se zav r {ava j esen . prekrilo Australiju. Ima ga pored Mekdonaldsovi se bave sele}im

Sl. 1 Bob Mekdonald

Sl. 2 [leper za seobu p~ela

Sl. 3 Ko{nice na paleti

9 SRPSKI P^ELAR

puteva i kanala, nepregledni k o m p l e k s i { u m a s u p o d eukaliptusom (Slika4), ima ga na svakom koraku i na svakom mestu. Postoji nekoliko stotina

prebacuju u pogon za va|enje gde postoji linija za va|enje meda, koju opslu`ju dva radnika.

Na po~etku linije je lepa radnica (Slika7). Nastavci sa praznim sa}em se ~uvaju u

vrsta eukaliptusa koji cvetaju u specijalnoj hladnja~i da bi se razli~itom periodu, od avgusta do za{titili od moljaca. aprila, tako da neprestano ima Ko{nice izra|uju u svojoj pa{e za p~ele. Cvetovi se razlikuju po boj i . (Sl ika5). Med od eukaliptusa ima specifi~ni ukus i miris.

Mekdonaldsovi imaju svoj

vlastiti pogon za va|enje meda. Nastavci puni meda (Slika6) se prvo u prostoriji zagrevaju, a zatim

Sl. 4 [uma Eukaliptusa

Sl. 5 Cvet Eukaliptusa

Sl. 6 Prostorija za zagrevanje meda

Sl. 7 Radnica na po~etku linije

10SRPSKI P^ELAR

radionici. Posle obrade, delovi se sklapaju u posebnoj stegi. (Slika8)

Posle sklapanja celi nastavci

se {lajfuju u specijalnoj {lajferici zatim se nastavci stavljaju u kazan sa vrelim parafinom. U ovu svrhu se me{aju beli i mikrokristalni parafin u razmeri 1:1. Posle {est minuta, nastavci se vade i odmah farbaju. (Slika 9)

Staro sa}e se pretapa i cedi na hidrauli~noj presi. (Slika10) Zatim se vosak kalupira u ~etvrtastim plasti~nim kadicama.

Sl. 8 Stega za sklapanje ko{nica

Sl. 9 Farbanje nastavaka

Sl. 10 Hidrauli~na presa za ce|enje voska

Nastavak u slede}em broju

Milanka Vorgi} PRETI!!!

U poslovnom, telefonskom razgovoru 23.07.2007. godine sa urednicom ~asopisa "P~elar" Milankom Vorgi}, ista je izrazila ogor~enje zbog "Srpskog P~elara", tvrde}i da ~asopis ne sme tako da se zove i da naziv mora da se promeni.Gospodin Milan mati} iz [apca mi je dana 08.08.2007. godine preneo pretn je Milanke Vorgi} da }u biti tu`en ako se ne promeni ime "Srpskom p~elaru".[ta se iza ovih pretnji krije?Da li Milanki Vorgi} smeta ime "Srpski P~elar"?Uostalom odakle noj pravo da odre|uje imena ~asopisima u Srbiji?

Dragoslav Ili} [e{

11 SRPSKI P^ELAR

Svaki p~elar mora da ima pore|enje materijala, ali jasno je metodologiju za pove}anje broja da dole opisana metoda vi{e te`i dru{tava na svom p~elinjaku. ka radu nego li ka presa|ivanju.Tehnika koja je opisana u ovom radu je jednostavna, tro{kovi su niski a njena uspe{nost se MATERIJALIpodudara sa uspehom ko ji posti`u p~elari koji koriste tehniku 100 originalnih ko{nica, od presa|ivanja. Ovu tehniku su kojih svaka ima 20 ramova p~elakoristili autori u Iranu i Kanadi, a 900 novih ko{nicametodologija nudi dodatne vre- 9000 praznih ramova sa dnosti u Kanadi i ostal im sa}em (nova ili upotrebljena)zemljama sa hladnom klimom, iz Kaspijski rastvor (stimulativni slede}ih razloga: dodatak bogat proteinima koji

1. gubitak matica u zimskom s a d r ` i m a t i ~ n i m l e ~ , periodu mo`e biti veoma velik, feromone, polen, {e}er, med i

2. postoje ograni~ene zalihe vodu)paketnih rojeva iz malog broja zemalja,

3. cena ko{tanja avionskog METODEprevoza ograni~ava broj paketnih

rojeva koji se mogu preneti Slika 1 - Program pove}anja u zemlju, k o { n i c e i l u s t r u j e f i z i ~ k o

4 . p o s t o j i m a l i b r o j pomeranje ramova, matica, p~ela odgajiva~a matica u zemlji, i i legla. Korak po korak, proces je

5. ve}ina odgajiva~a nas ne dole opisan, a po~inje sa 100 ko{-mogu snabdeti maticama u ranoj nica u proseku od 20 ramova sezoni. p~ela i 100 ramova kupljenog leg-

Svaki p~elar mora da proceni la i p~ela.relativne prednosti ove metodolo- 1. Mati~ne ko{nice se hrane gije i tehnika presa|ivanja. U jednu nedelju pre po~etka ovom radu nije opisan rad i programa po ve }anja broja

POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICAZA TRI MESECA

Hosein Jeganhrad, Kanada

12SRPSKI P^ELAR

13 SRPSKI P^ELAR

dru{tava. Na po~etku nedelje svako dru{tvo dobija 6 litara Kaspijskog 5 . Nakon sedam dana rastvora. Sredinom prve nedelje d r u { t v a s a m a t i c a m a k o j a svako dru{tvo dobija jo{ 6 litara s t v a r a j u l e g l o o d 2 . f a z e te~nog dodatka bogatog pro- sposobna su da proizvedu u teinima. Dodatak obezbe|uje proseku dva rama sa jaj ima, koj i ogromne koli~ine proteina koje p~e- se odu zimaju iz t ih ko{nica i le veoma lako konzumiraju, jer je u stavl jaju u dru{tva bez matice. te~nom obliku i sadr`i jak mati~ni O v o p o m e r a n j e l e g l a j e mle~ i stimulans feromona. u ra|eno da b i se pos t ig l a

ravnote`a p~ela iz letnica i hra-2. Kra jem nedel je svako n i te l j ica , kada nove mat ice

dru{tvo se del i , oduzima mu se po~nu da pola`u jaja.mat ica sa t r i rama p~e la i 6 . Toplo ju lsko vreme u postavl ja u novu ko{nicu, al i kombinaci j i sa st imulat ivnim bez legla. Ova dru{ tva postaju efektom Kas pi jskog rastvora, p r o i z v o | a ~ i l e g l a z a n o v i stvara 893 oplo|ene matice p~el injak, a hranimo ih Ka spi j- izme|u 18 i 25 dana, na kon {to skim rastvorom. su dru{tva odabrala larve za

izvo|enje matica. Sedam ma ti-3. Tr i nova rama sa sa}em ca koje smo izgubi l i bi le su

p o s t a v l j a j u s e u s v a k u o d n a d o m e { t e n e m a t i c a m a i z p r v o b i t n i h 1 0 0 k o { n i c a , a maj~inih ko {nica. Kada nove iz lazak p~ela iz legla ubrzo mat ice po~nu da legu ja ja , vra}a svaku ko{nicu na broj od svako od dru{tava sad r `i pet 20 ra mo va sa p~elama. ramova p~ela i dva rama legla.

Kao {to smo gore napomenul i , 4 . N a k o n t r i d a n a o d ovaj brz po~etak je rezultat

oduzimanja matice i t r i rama sa pomeranja legla iz mat i~nih p ~e lama , 100 k o { n i ca b ez ko{nica.matice se dele i stvaraju 900 novih dru{tva, svaka sa po dva rama p~ela, al i bez matice. Ovi REZULTATIproizvo|a~i matica imaju spo-sob nost da osnuju 5 vel ik ih, Koriste}i osnovnu opremu i zdrav ih mat i~njaka nakon 5 dovoljan broj radilica kako bi se dana. postavio i pomerio zahtevan broj

14SRPSKI P^ELAR

ko{nica i ramova, na{ tim je bio u i njenog ~uvanja. Me{avina dodatka mogu}nosti da pove}a obim Kaspijskog rastvora nudi ogromne p~elinjaka desetostruko. koli~ine polena i zna~ajan stimulans

P r o i z v o d n j a 9 0 0 m a t i c a koji tera p~ele da jedu polen. Kada jednostavno zahteva pa`lj ivo su potrebe za ishranom jednom odabranu kombinaciju potencijala zadovoljene, pove}anje jedno-proteina i stimulansa iz feromona, stavno zahteva primenu adekvatne larvi i bezmati~nog stanja, Aspekt opreme u pravo vreme. Vreme i rad ishrane u ovom radu se ne sme koji je potreban da se ko{nice zanemariti, jer oblast u kojoj se ova podele, da se pomere ramovi sa aktivnost sprovodila nije imala polen jajima iz ko{nica za proizvodnju legla a obezbe|ivala je samo male u dru{tva za stvaranje matica i da se koli~ine nektara. Na{ tim p~elara je izjedna~e dru{tva, veoma je bitno, ali koristio tehniku pode{avanja kako bi je sve izvodljivo. Na kraju, fizi~ko obavio neizbe`no presa|ivanje u upravljanje ekspanzijom jedno-novom p~elinjaku, po{to su p~ele stavno zahteva pa`ljivo posmatranje prelazile u nova dru{tva koja su i brzu reakciju u vreme polaganja jaja imala vi{e jaja i larvi. Cilj ovog rada i sazrevanja matica. Za mnoge nije da komentari{e na{u praksu iz- p~elare mogu}nost pro{irenja svojih jedna~avanja, jer bilo koja od raznih operacija, bez kori{}enja tehnike postoje}ih tehnika bi bila uspe{na. presa|ivanja, veoma je interesantna. Zalihe polena su bile kriti~ne za ishod ovog rada, s obzirom na to da su mlade matice bile prinu|ene da pola`u ogromne koli~ine jaja; stoga im je bilo potrebno da imaju na raspolaganju ogromne koli~ine mle~a.

KOMENTAR

Obja{njenje ovog programa brzog pove}anja broja dru{tava nam nudi jo{ jednu priliku da objasnimo vitalnu ulogu ishrane u biologiji p~ele

DAJE SE NA ZNANJE!

Daje se svim p~elarima na znanje, u Leskovcu je nau~no savetovanje,na kojem Doktor i Pravnik dr`e predavanje,kako p~elariti da nema vrcanje.

Milan Mati}[abac

15 SRPSKI P^ELAR

Pro{le godine umro je Paskal kvalitetan med neophodno je imati Koèendžijev èovek koji je dao 40 jaka dru{tava sa mnogo izletnica, godina svog života pèelama i koji mogu da se dobiju samo u pèelarskim inovacijama. Nažalost dvomatiènim dru{tvima. Posle sam nije opisao svoju tehnologiju. cvetanja bagrema i deteline, jaka Da ne ode snjim vi{edecenijski dru{tva ne rade i roje se, zato {to u eksperimentalni rad, probaæu da ga Istoènim Rodopima nema druge opi{em. Njegova in tenz ivna jake pa{e. Da bi se iskoristio t e h n o l o g i j a j e k o m b i n a c i j a potencijal pèela one se moraju seliti dadanblatonovog sistema i sistema u druge krajeve, gde pa{a kasni ili nastavljaèa, vezano za seleæe postoje velika prostranstva sa pèelarstvo i klimatskim uslovima u medonosnim biljem.regionu. Koèendžiev je utvrdio da u Paska l Koèendž i jev je regionu Krdžali, gde je pa{a veoma pèelario sa vi{e od 200 pèelinjih rana i kratka, da bi se dobio dru{tva od kojih je 120 bilo

TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVAAutor: Nedelèo Dimitrov

16SRPSKI P^ELAR

dvomatiènih dru{tava u dvanae- meseca u vreme cvetanja voæa storamnim DB ko{nicama, koje su dodaju se osnove za izgradnju. cele godine bile na vozilima. Ostali Nastavlja se sa prenosom ramova sa deo je bio sme{ten stacionarno i zatvorenim leglom iz oba plodi{ta u služila su kao pomoæna dru{tva od gornji deo, gde se izleže velika kojih su se uzimale pèele i leglo, kao kolièina pèela. Posle izleganja legla i za zamenu matica. stari ramovi se vade radi pretapanja.

DB ko{nice su bile podeljene Za jednu sezonu mogu se izgraditi daskom na dva dela sa po {est vi{e od dvadeset plodi{nih ramova.ramova. Ko{nica je sadržala jo{ dva Poèetkom bagremove pa{e, DB plodi{na tela i hanemanovu koja u regionu Krdžali poèinje re{etku. Ko{nice su bile povezane krajem aprila ili poèetkom maja, na vozilu pod uglom od 45 stepeni u dodaje se novo plodi{no DB telo sa odnosu na dužu stranu (riblja kost). izgraðenim ramovima, iznad Ulaz za desno dru{tvo je sa strane matiène re{etke, a ispod tela u kome (topli položaj rama), a za levo sa je zatvoreno leglo.Posle precve-prednje strane (hladni položaj t avan ja bagrema voz i l a se rama). Dru{tva se zazimljavaju na po preme{taju na vi{im predelima u {est ramova sa mnogo meda, svaka Rodope, gde bagrem tek poèinje da u svojoj polovini.Tako podeljena, cveta. Posle vrcanja prvog meda, dva dru{tva zimuju u jednoj ko{nici i pèelinja dru{tva se sele u Trakijsko uzajamno se greju. Krajem februara polje na livadsku pa{u (Haskovo), poèinje se preventivno prihra- lavanda (Starozagorsko) i suncokret njivanje sa ukristalisanim medom i (Svilengradsko). Krajem avgusta pogaèama. Pèelinja dru{tva se brzo vozila se ponovo vraæaju u Istoèno razvijaju i sredinom marta plodi{te je Rodope u podnožju vrha Dambala, puno leglom. Tada se dodaje drugo, gde poèinje da cveta beli rigan od plodi{no DB telo u kome se koga pèele obezbeðuju med za periodièno prebacuju ramovi sa zimu, a ponekad sakupe i vi{ka ovog zatvorenim leglom od oba dru{tva. visokokvalitetnog i aromatièanog Ramovi se stavljaju na južnoj strani i meda. Beli rigan cveta pri povoljnim ogranièavaju se pregradnom uslovima do prvog zahlaðenja daskom. Matice ostaju gde su i bile i novembra. Ojaèana mladim o d v a j a j u s e o d n a s t a v k a pèelama i snabdevena sa mnogo hanemanevom re{etkom. Na mesto meda dvomatièna dru{tva se oduzetih ramova u plodi{tu stavljaju vraæaju u stanje na poèetku sezone i se plodi{ni izgraðeni ramovi. Aprila vraæaju se na stacionarni pèelinjak.

17 SRPSKI P^ELAR

U rezervnim dru{tvima preko mladom maticom. Jednom radnjom leta se zamenjuju sve matice mladim vr{i se zamena matica i za-m a t i c a m a a u t o h t o n e r a s e . zimljavanje.Poslednja operacija zazimljavanja je Karakteristièno za ovaj naèin zamena istro{enih matica u pèelarenja je da dve matice rade osnovnim dru{tvima sa mladim zajedno u dvomatiènom dru{tvu, maticama iz pomoænih. Kasno u veæim delom godine proizvode jesen kada nema legla prihvatanje mnogo pèela, koje zajedno matica je veoma uspe{no. To se radi uèestvuju u pa{i. Jakim dru{tvima se na veoma lak i jednostavan naèin. osigurava stalni nektarni pokretaè Mladu maticu, zajedno sa ramom na seljenjem sa pa{e na pa{u, tako da kome je naðena i sa jo{ jednim koriste od èetiri do {est pa{a. Za ramom pèela, odvojimo u prenosno jednu sezonu daju od 60-120 kg sanduèe, a na njeno mesto postavlja meda, tj. koliko stacionarna dru{tva se stara matica, takoðe sa dva rama za dve-tri sezone. pèela, imajuæi u vidu da se matica nalazi meðu pèelama. Ramovi u Sa bugarskog na srpski prevelaosnovnom dru{tvu reðaju se od Rajna Vasilevjužne strane redom, a na slobodnom mestu postavljaju se dva rama sa

18SRPSKI P^ELAR

"Med je slatka supstanca koju pèele izmeðu 1 i 2%. Med je zapravo invertni izraðuju tako {to sakupljaju sokove {eæer, {to znaèi da je optièki levo nektarija ali i druge slatke sokove koji se aktivan.naðu na živim delovima biljki, obogate Kao izvor mineralnih materija koje je supstancama svoga tela, u telu je su neophodne svakom organizmu, med prerade, spreme u saæe i puste da zri" je od izuzetnog znaèaja. Sadrži oko (Belèiæ, J. i sar. 1985). 3,68% mineralnih materija neophodnih

Sa aspekta ishrane "Med je lako za normalno obavljanje funkcija usvojiva namirnica visoke energetske l j u d s k o g o r g a n i z m a , p o t r b n e vrednosti, pre svega zahvaljujuæi organizmu u veæim kolièinama, kao {to visokom procentu prostih {eæera su: kalcijum, magnezijum, natrijum, (glukoza i fruktoza), koji se posle sumpor, hlor i gvožðe. Med takoðe konzumiranja iz želuca apsorbuje sadrži i minerale koji su potrebni direktno u krv" (Dojèinoviæ, M. i sar. organizmu u malim kolièinama (u 2004). tragovima). To su bakar, jod, mangan,

Prirodni pèelinji med proseèno kobalt, cink, nikl, bor, fosfor, kalijum, sadrži: 18-21% vode, 69-75% {eæera, selen, molibden, hrom, aluminijum, zatim ne{eæerne materije do 7,5% {to kalaj, antimon i dr.. Svi ovi neorganski èine 22 oligoelemenata, vitaminå, 15 elementi igraju razlièite ali vrlo važne

uloge u izgradnji skeleta, ulaze u sastav enzima, azotne materije (belan-æelija kao osnovnih jedinica ljudskog èevinaste i nebela -nèevinaste), organizma, služe kao regulatori kiselosti neorganske i vezane kiseline, alkaloidå, i deluju u okviru enzimatskog sistema.mirisne i bojene materije i dr..

Od enzima u medu se nalaze: Glavnu karakteristiku medu daje dijastaza, invertaza, katalaza, fosfataza, {eæer (med je sladak), zatim voda (med lipaza i dr.. Sadržaj dijastaze i invertaze je rastvor), a sastavni delovi kojih ima u je posebno znaèajan zbog razgradnje malim kolièinama daju medu poseban skroba i saharoze u proste {eæere fiziolo{ki znaèaj. {eæere u medu èine tri (fruktozu i glukozu) koji èine glavne vrste {eæera. To su voæni {eæer (fruktoza sastojke meda. ili levuloza) koji se u medu nalazi u

Od vitamina u medu su najza-najveæoj kolièini, oko 41%, zatim stupljeniji: B1, B2, B3, B6, H, K, C, E, A, grožðani {eæer (glukoza ili dekstroza), PP i drugi vitamini. Njihov sadržaj u oko 34% i obièni {eæer (tr{èani ili medu je nedovoljan za zadovoljenje saharoza) èiji je sadržaj najmanji,

mr Neboj{a Arsiæ

NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAÈAJ MEDAKAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE

19 SRPSKI P^ELAR

potreba ljudskog organizma. On zavisi od na juspe{n i j ih te rapeutsk ih od vrste meda (od biljaka sa kojih je sredstava. Duga je lista podataka o sakupljen nektar), zrelosti meda i od upotrebi meda kao leka od strane ranijih naèina na koji se priprema i èuva med. civilizacija. U savremenom dobu sve je Kolièina vitamina u medu u potpunosti vi{e lekara i medicinskih ustanova koje dopunjuje potrebnu kolièinu vitamina preporuèuju med kao profilaktièno i koja se unosi sa ukupnom hranom u lekovito sredstvo.organizam.

Proteini, kao sastavni delovi biljaka, "Mineralni sastojci, enzimi, vitamini dospevaju u med iz nektara. Proteini u i antibakterijalne materije meda daju mu medu su vrlo složene graðe a mogu biti i izuzetan znaèaj u ishrani svih kategorija u obliku jednostavnijih jedinjenja stanovni{tva, a u prvom redu dece i (aminokiselina). U medu se proteini starijih osoba" (Kulinèeviæ, J. i sar. mogu naæi i u obliku rastvora 1991). aminokiselina ili u obliku koloida. Na fiziolo{ki znaèaj meda ukazuje

Od kiselina u medu su posebno bugarski apiterapeut prof Dr Stojmir prisutne: jabuèna, limunska, siræetna, Mladenov (1997): "Kada oficijelna glukonska i æilibarna. medicina ne može pomoæi va{em

U pogledu hemijskog sastava sliku zdravlju, obratite se apiterapiji", kao i o medu upotpunjavaju jo{ eterièna ulja i Fonten koji tvrdi: "Pravi med je kao supstance koje daju boju medu, poput dobra medicina, a ima svu lekovitu proizvoda nastalih razgradnjom snagu prirode". hlorofila i pigmenata (karotin, ksantofil, Nesporno je da od visoke fiziolo{ke antocijan, tanin itd.). vrednosti meda proistièe njegov

Za kvalitet meda kao prirodnu fiziolo{ki znaèaj. On predstavlja hranu i namirnicu u proizvodnji kontrolu i regulaciju metabolizma funkcionalne hrane veoma su važna i unutar organizma. Med nije registrovan neka fizièka svojstva kao {to su: kao lek, ali njegovna vekovna primena u higroskopnost, viskoznost, specifièna narodnoj medicini i novija prouèavanja težina, indeks refrakcije, polarizacioni dana{njih klinièara odreðuju njegovu efekat boja i td.. fiziolo{ku ulogu u ljudskom organizmu.

Hranljiva i lekovita vrednost meda Utvrðeno je da 80 – 90% humanih je od davnina priznata. Lekari i kancera uzrokovano je najèe{æe dijetetièari su utvrdili da ta vrednost ne hemijskim agensima i faktorom dolazi samo od {eæera koji je svakako spolja{ne sredine zasiæenim hemijskim, najglavniji sastojak meda i daje mu fizièkim, biolo{kim pa i psihièkih osobinu visokokaloriène hrane, karcinogenima. Meðutim takoðe je pogotovu {to su {eæeri u medu dokazano da med popravlja imunitet monosaharidi (prosti {eæeri). o rgan i zma na s t r ane agense

Sem svoje hranljive i dijetetske infektivnog porekla poveæavajuæi vrednosti, med je od davnina bio jedno

Takoðe prema podacima Zavoda na{ao se i na inostranom trži{tu (tabela za statistiku Republike Srbije u 2005. 2.), dok nije bilo uvoza meda iz godini med proizveden u na{oj zemlji inostranstva.

20SRPSKI P^ELAR

fagocitnu sposobnost leukocita za 7%. U svetu, ali i u Srbiji, proizvodnja Gotovo da nema organa i sistema u meda se poveæava iz godine u godinu.

organizmu èoveka na koji pèelinji Rast proizvodnje u 2006. godini u proizvod nema svoj uticaj. Med kao lek odnosu na prethodnu godinu iznosi koristi se kod zara{æivanja rana, kožnih 1,11 indeksnih poena, a u odnosu na oboljenja i oboljenja sluzokože, kod 1995. godinu 2,63 indeksna poena. Na oboljenja respiratornih organa, o s n o v u " A n k e t a o p o t r o { n j i oboljenja digestivnog trakta, oboljenja domaæinstava" sprovedenih od strane jetre i žuènih kanala, bubrežnih Zavoda za statistiku Republike Srbije oboljenja, nesanice, oboljenja srca i potro{nja meda po èlanu domaæinstva krvnih sudova i mnogih drugih bolesti i u 2006. godini beleži rast od 2,11 sluèajeva gde med može biti od koristi indeksnih poena u odnosu na kao preventiva i lek. prethodnu godinu (tabela1.).

Naziv proizvoda Potrošnja u kg u 2005.

god. Potrošnja u kg u 2006.

god.

Med 0.37 0.78

Kolièina meda u

kg Vrednost u dinarima

Vrednost u SAD dolarima

Vrednost u evrima

Med 59.073 9.895.889 143.096 117.644

Tabela 1. Proseèna potrošnja meda po èlanu domaæinstva u Srbiji u 2005. i 2006. godini

Pored visoke nutritivne vrednosti je svakako i sve èešæe uèešæa meda u meda i njegovog posebnog fiziološkog industrijskim proizvodima koji u osnovi znaèaja zasluga za poveæanje ili kao dopunu (zaslaðivaè, konzervans, potrošnje meda po èlanu domaæinstva poboljšivaè ukusa i dr.) sadrže med.

Tabela 2. Kolièina i vrednost izveženog meda u 2005. godini

21 SRPSKI P^ELAR

zadruga, osamdeset amerikanskih ko{nica sabralo je dvadeset i pet metarskih centi. Ja nesam pazio, nesam posmatrao koliko mi je svaka za sebe amerikanka dala meda, nesam posmatrao ni koliko jedna zadruga jedan roj može na dan sabrati meda. Ja sam ðuture raèunao.Ali ako ja nesam imao vremena za to, pazili su drugi i raèunali, koliko jedna dobra ko{nica može na dan dati meda. Tako je Berlei{ imao ko{nica, u kojima su pèele sabrale za dan jedanaest funti meda. Neki Kaden iz Majnca doživeo je taku pa{u, da su mu u gde kojim ko{nicama sabrale 21 funtu meda na dan, a sve{tenik {tajn kod Majnca imao je ko{nica, u kojima su pèele za

[ta vredi radinost, sloga i dan sabrale 28 funti meda. Kad u

udruženje, videæe èitaoci iz ovog stomaèiæ pèelinji stane samo jedan

primera. Pèela je malen stvor Božji, ali gram meda, a funta ima 7.680 grama,

od nje nema vrednijega stvora pod onda 28 funti imaju 225.440 grama.

suncem. U njen stomaèiæ stane samo Po{to dakle u stomaèiæ pèelinji stane

jedan gram medljivog soka, a jedna samo jedan gram meda, onda je

funta ima 7.680 grama. Dakle 7.680 trebalo 225.440 izleta iz ko{nice

puta treba jedna pèela da izleti, te da sve{tenika {tajna za jedan dan, da bi

sakupi jednu funtu meda. Kad bi to mu pèele sabrale 28 funti meda. Eto!

jedna pèela skupila? Nikad. Ali pèela {ta èini zadruga, udruženje, radinost i

sama za sebe i nije ni{ta. Ona samo u vrednoæa. Pa da vidimo, {ta sabiraju

zadruzi živi, van zadruge je ni{ta. U te vredne i neumorne pèelice iz

zadruzi se tek vidi pèelina snaga, cvetova. Biljke u svojim cvetnim

radinost i vrednoæa. Godine 1890. èa{icama ili na drugim mestima imaju

osamdeset mojih rojeva, osamdeset medljivoga soka, nektara, koji njima

O MEDU

Preuzeto iz knjige SRPSKI PÈELAR iz 1893. godine Autor: Profesor Jovan Živanoviæ

Prof Jovan @ivanovi}

22SRPSKI P^ELAR

ne služi ni za {ta druo, nego je jedino meda da jede kad je zapitao: „Imate li mamac pèelama i drugim insektima, {to za jelo?“ „A oni mu dado{e ribe i preko kojih se biljke oploðavaju. meda u saæu. I uzev{i izjede pred Cvetovi pružaju u svojim èa{icama njima.“ (Luka 24.42)medljani sok na pirovanje, a pèele Mnogim narodima u Italiji u vrlo sabirajuæi medljani sok prenose i stara vremena bila je najglavnija hrana nehotice pra{ak sa pra{nika mu{koga med. Omir, Evripid, Vergil pevali su o cveta na tuèak ženskoga cveta i tako medu hvaleæi ga kao izvrsnu hranu. su i nehotice zahvalni cvetovima na Stari Asirci konzervisali su tela svojih nektaru. mrtvaca u medu. Agesilaj, kralj

[ta je to medljani sok? spartanski i Aleksandar veliki posle Medljani sok, koji se nalazi u smrti bili su obloženi medom da im se nektarijima cvetova, nije to isto {to i telo sahrani. Medovina je bila prvo med. Nektar, medljani doðe u piæe kod starih Slovena i Germanaca. stomaèiæ pèelin i u kontakt sa A kako danas stojimo sa medom? pèelinom pljuvaèkom. Med se sastoji Danas ga skoro niko i ne gleda. [eæer iz voænoga {eæera (Laevulose), je nad njime održao pobedu i istiskao grožðanog {eæera (dexstrose), ga je iz sviju pozicija i tek spomena eterskih zejtina, belanèevine, mravlje radi rezanci se na badnji dan medom kiseline, soli, vode. Medljani je sok zamede i na mali Božiæ vasiljica njime dakle {eæer i tek kad doðe u stomaèiæ prelije. Ali od kako se pojavio Ðerzon pèelinji, postane med. Med je hrana sa svojom ko{nicom, od kako se pèelinja i bez njega ne može se pèela poèelo racionalno pèelariti, poèinje se održati ni nekoliko dana, ma bilo u i med ne{to vi{e i tražiti. Racionalni ko{nici i cvetnoga praha. Ali osim toga pèelari trude se iz petinih žila da medu {to je hrana pèeli, jest on i velika opet podignu cenu i da ga svetu omile blagodet za ljude. Nekad je med uz kao najizvrsniju hranu. Imaju li mleko bio prva i najbolja hrana starim racionalni pèelari pravo {to to èine i je narodima. Pa kao {to im je bio med i li med zaista najizvrsnija hrana ili mleko najbolja hrana, tako su mislili, možda to pèelari èine iz sebiènosti da da su se tom hranom i njihovi bogovi samo svoj med proture, videæemo iz hranili. Ambrozija, hrana za bogove ovoga {to dolazi.starih Grka i Rimljana, ni{ta drugo nije, Tr{æani je {eæer istisnuo med iz nego med i mleko. U starom zavetu kuharnice, iz podruma, iz pekarnice. spominje se med kao najvrednija [eæer je održao pobedu nad medom, hrana. Jovan Krstitelj hranio se u jer je slaði i nema nikakvoga mirisa pustinji medom, a spasitelju na{em kao med {to ima. Miris od meda posle vaznesenija, kad se javio mnogim je neprijatan osobito u jelu. jedanaestorici uèenika svojih dado{e {eæer je izraðen, nema mirisa

23 SRPSKI P^ELAR

nikakvoga, slaði je od meda i po tome u med t.j. u grožðani {eæer (dextrose) je – pomisliæe mnogi – i bolji za svaku da može preæi u krv. Iz svega izlazi da upotrebu. Ali nije tako. Prvo i prvo u èoveèjem stomaku samo med {eæer ne godi na{em zdravlju, jer je (dextrose laevulose) prelazi direkt u kao takav nesvarljiv. To kaže doktor krv, a svi drugi {eæeri kad doðu u medicine Berner. On kaže kad {eæer stomak moraju se pre svega pretvoriti doðe u stomak èoveèji, mora se u med da mogu biti resorbovani, da utecajem soka od stomaka i sone mogu preæi u krv. Med je dakle kiseline kemijski pretvoriti, invertovati, fiziologijski {eæer. Ovako je od prilike pre nego {to æe moæi u krv preæi. Ako leènik Berner razlagao o medu na je stomak slab pa ne može taj proces jednoj pèelarskoj skup{tini u da izvr{i, onda {eæer nesvaren izlazi Nemaèkoj. Kad znamo da je med napolje i izaziva bolesti u crevima i osobita hrana, koja je glavni èinilac za stomaku. Da se {eæer može svariti, stvaranje toplote u telu, onda je zaista mora se dakle pretvoriti u stomaku u nenametno da {eæer jedemo, koji nam voæni {eæer (Laevulose) i grožðani tereti stomak i izaziva u njemu bolesti {eæer (dextrose). Ovi {eæeri tek kad se suvi{e jede, a ne jedemo med, prelaze direktno u krv. A tome koji se direkt razilazi u krv i koji je invertovanome {eæeru t.j. voænom i glavni èinilac toplote u telu. Med treba grožðanom {eæeru odgovara potpuno jesti u kavi, teju, medom treba med. Med je dakle invertovan {eæer i zaèinjavati voæe. Med treba da zameni sasto j i se iz voænog {eæera {eæer u kuharnici, podrumu i svugde. (Laevulose) i grožðanog {eæera Ja imam vina, koje pravim od meda i to (dextrose). Zato med kad doðe u vino ne ustupa samotoku (Ausbruch) stomak nema se pretavarati ni u {ta ni za dlaku. Na izložbama pèelarskim nego odmah direkt ide u krv. Iz ovoga video sam i jeo raznovrsnih osobitih se vidi kako je velika bloagodet za kolaèa od meda, koji su kud i kamo stomak èoveèji med, osobito kad se bolji od kolaèa od {eæera. Ali osim zna da za organizam èoveèji treba svega toga {to je med dobra hrana i dosta {eæera. Èovek tro{i mnogi {to treba da zameni {eæer u kuharnici, {eæera u voæu i piæu osobito u skrobu, podrumu i svugde, med je jo{ lekovit. koji se nalazi u hrani kao u hlebu, Med ima antiseptiènu silu. A ta sila krompiru, varivu i tako dalje. Skrob antiseptièna dolazi od eterskih zejtina i kad doðe u stomak ne pretvara se u otrova pèelinjega. Med se dakle tr{æèani {eæer nego u grožðani {eæer sastoji osim grožðanog i voænog (dextrose), koji sa voænim {eæerom {eæera jo{ iz etzerskih zejtina i otrova èini med. Takoðe i u mleku ima {eæera, pèelinjega. Eterski zejtini nalaze se u ali taj je {eæer tr{èani {eæer i kad doðe nektaru, koji pèela sabira iz cvetova i u u stomak, mora se polagano pretvoriti æelice istovarava.Pèela kad napuni

24SRPSKI P^ELAR

æelicu medom, naposletku pusti iz avstrougarskih pèelarskih novina žaoke i jednu kap otrova. To èini da se govorio o arsometru, koji je udesio, da med ne pokvari, jer otrov pèelinji nije njim meri {eæer u medu. Specifièna je ni{ta drugo, nego mravlja kiselina, težina meda 1,4 t.j. litra meda te{ka je koja staje svakoj truhleži naput i koja 1400 grama. Dakle med je za 40 ugu{uje svake zarazne klice. Da u procenata teži od vode, jer litra vode med pèele ne pome{aju svojega te{ka je 1000 gramova. Specifiènom otrova, morao bi se pokvariti. težinom odreðen je i {eæer u medu. Ali Predstavimo sebi, kakva je vruæina u nije svaki med jednako težak. Ima juliju mesecu, pa ipak se u ko{nici, kojem je specifièna težina manja od pored silnoga broja pèela, ne usmrdi 1,4. Da bi se dakle odredilo, koliko je med. To dolazi otuda, {to u medu ima koji med težak ili koliko koji ima {eæera otrova pèelinjega, koji zajedno sa u sebi udesio je [ahinger areometar eterskim zejtinima ima antiseptièku za med, koji pokazuje koliko u sto funti silu, koja ne da truhleži da se razvija. Iz meda ima {eæera. Taj je areometar ovoga možemo izvesti, da med mora podeljen na sto grada. Kad se hoæe da biti lekovit. Med valja jesti kad vlada izmeri {eæer u medu, spusti se taj vratobolja, koja nastaje zaraznim areometar u med, i za dva, tri minuta, klicama. Med ne da, da zarazne klice kad se prestane micati, pokazaæe prionu u vratu, jer ima antiseptièku koliko procenta {eæera ima u medu. snagu, koja takve klice ugu{uje i Med kad se meri u njemu {eæer, mora svakoj truhleži na put staje. Med dakle biti topal 14 R.služi za vreme zaraze n.pr. za vreme Ja ipak na taj areometar g. difteritisa, kao prezervativno sredstvo, [ahingera ne polažem mnogo, jer u da ne bi zarazne klice od difteritisa medu ima jo{ i eterskih zejtina i prionule u grlu.Mleko treba zaslaðivati drugoga koje èega. Dakle med se ne deci medom, jer je med izvrsna hrana i sastoji iz samoga {eæera i po tome se ne tereti stomak kao {eæer, nego ima ne može s igurno ni odredi t i jo{ ant isept iènu snagu, koja areometrom, koliko u kojem medu sahranjava od zaraznih klica. Med ima {eæera. Ali mi možemo i bez treba da izgoni {eæer, koji je mnogom njegova areometra odrediti, koji je stomak pokvario i koji ve{taèke, tuðe med kojega slaði a i koji je lekovitiji. zube u modu uveo. Med je fiziologijski Boju, miris i ukus dobiva med iz {eæer a i lekovit je. eterskih zejtina. Med, koji pèele sa

Godine 1886. držana je livada sa razlièitih biljaka saberu, ima skup{tina austrijskih i nemaèkih ugasitu boju, A {to je med ugasitiji, pèelara u Tronavi u [leziji. Na toj je tim ima i jaèi miris. Boja i miris dolaze skup{tini P. Celestin [ahinger, od eterskih zejtina, na koje uteèe s v e { t e n i k , p è e l a r i u r e d n i k sunèana svetlost i toplota. Iz biljaka

25 SRPSKI P^ELAR

koja rastu na visokim planinama i iz planina ili iz nizina, ali koji je sabran kojih pèele saberu nektar, bude med samo iz jedne biljke kao {to je otvorene boje i neznatnog mirisa, bosiljkovac, jeste boje bele, nema dokle iz biljaka, koje u nizinama rastu i skoro nikakvoga mirisa ni ukusa, osobito sa livada gde ih ima približava se {eæeru, te neæe biti ni raznovrsnih, dobiva se med ugasite lekovit tako kao med, koji je sabran sa boje i jakog mirisa. [to su biljke vi{e raznovrsnih cvetova na livadama, koji nad povr{inom morskom, to slabije ima ugasitu boju i jak, silovit miris i uteèu sunèani zraci na eterske zejtine ukus. Takav med treba da jedu, u njima i time med iz njih biva osobito oni, koji pate od su{ice. Ali otvorenije, bele boje i slabog mirsa, a takvoga meda može imati samo u nizinama uteèu sunèani zraci i racionalni pèelar, koji je kadar u svako toplota jaèe na eterske zejtine u d o b a s v o j o m i s t r e s a l j k o m biljkama, za to iz takvih biljaka i med je (centrifugalnom spravom) istresti ugasitije boje i jaèeg mirisa. Ima med, te po tom može dobiti meda biljaka, koje rastu u masi same svakovrsnoga. Zreo med, a pri tom jo{ nepome{ane sa drugim biljkama, kao kad je ugasite boje, silovitoga mirisa i {to je beli bosiljak sa strnjika. Iz takvih ukusa, jest pravi med u potpunom biljaka dobivamo med otvorene, bele smislu te reèi. Takav je med izvrsna boje i slabog mirisa. Med bosiljkovac hrana a pri tom lekovit sa svojih nema skoro nikakvog mirisa i eterskih zejtina i otrova pèelinjega. nikakvoga ukusa, te kad se jede, Na{ ukus je izopaèen. Mi skoro se ne razlikuje od {eæera. volimo {eæer, koji nema nikakvoga

Med iz biljaka, koji u masi rastu mirisa niti ukusa. Mi volimo beo med, zasebno, ne razlikuje se po boji i koji nema skoro nikakvoga ukusa ni ukusu od meda, koji dobivamo sa mirisa te koji se po tome približava visokih gora. Med koji dobivamo u {eæeru, a ne volimo med ugasite boje i proleæe sa voæaka i kad nema razlièitih silovitoga mirisa i ukusa. Ali ponudite biljaka, otvorenije je boje i slabog poslastièare, stare praktièare ovim mirisa. A med, koji dobivamo u juniju, medom, pa æete se uveriti, da æe svaki kad ima vi{e raznovrsnih biljaka, kupiti radije ugasit med, jer je izda{niji ugasitije je boje i silovitog mirisa. [to za to, {to je slaði. A da je ugasitiji med je med ugasitiji, tim je i slaði, jer se u slaði, jer se u veæa zrnca kristalizuje, veæa zrnca u{eæeri i ima vrlo silovit nego beli med, kazali smo napred. Ja miris. Kao {to smo kazali, taj miris bih zavr{io ovaj èlanèiæ, ali sa ovako dolazi od eterskih zejtina. Kad jo{ ispravljenim Solomunovim stihom: dodamo, da u medu ima i otrova Sine moj, jedi ugasit med, jer je pèelinjega, onda med ugasite boje izvrsna hrana, i zaklopljen sat, jer je vrlo je lekovit. Med dakle sa visokih lekovit grlu tvojemu.

26SRPSKI P^ELAR

Âåžèíà íàøèõ ï÷åëàðà ñâî¼å 100 äî 150 ãðàìà ñèðîâîã ïðîïîëèñà ïðèõîäå îä ï÷åëàðñòâà áàçèðà èçóçåòíå ÷èñòîžå. Àêî ñå òî ïîìíîæè èñêšó÷èâî íà ïðîäà¼è ìåäà.Óç ìàëî ñà áðî¼åì êîøíèöà äîáè¼à ñå òðóäà ïðèõîäè ñå ìîãó ïîâåžàòè ïðèëè÷íà êîëè÷èíà ïðîïîëèñà.ïðîäà¼îì è äðóãèõ ïðîèçâîäà. £à ñàì ñå îäëó÷èî çà 20%

Æåëèì îâîì ïðèëèêîì äà àëêîõîëíè ðàñòâîð ïðîïîëèñà êî¼è ñå èñòàêíåì ïðèõîäå îä ïðîïîëèñà è è íà¼áîšå ïðîäà¼å.Ïðîäà¼åì ãà ó ïîóçäàíè íà÷èí äîáè¼àœà èñòîã óç àìáàëàæèî îä 30 ìèëèëèòàðà ïî öåíè èñòîâðåìåíè òðåòìàí âàðîå. îä 1 åâðî. Ðà÷óíèöà ¼å âåîìà

Ðàä íà äîáè¼àœó ïðîïîëèñà ¼å ¼åäíîñòàâíà.Ó ëèòðè èìà îêî 33 êðà¼œå ¼åäíîñòàâàí è óç ìèíèìàëíà êîìàäà øòî èçíîñè 33 åâðà çà 200 óëàãàœà âåîìà èñïëàòèâ. Ñâå øòî ¼å ãðàìà ñèðîâîã ïðîïîëèñà.Òðåáà ïîòðåáíî ¼å êóïèòè ìðåæó çà õâàòàœå îäáèòè 3,5 åâðà çà àìáàëàæó è ïðîïîëèñà èñåžè ¼å ó äèìåíçè¼àìà àëêîõîë øòî ïðàêòè÷íî çíà÷è äà íàì òèïà êîøíèöå êî¼èì ï÷åëàðèòå. Mre`a îñòà¼å 30 åâðà çà 200 ãðàìà ñå ïîñòàâšà ó âðåìå êàäà ó ïðèðîäè ïðîïîëèñà èëè 150 åâðà çà èìà íà¼âèøå ïðîïîëèñà (ó çàâèñíîñòè êèëîãðàì.Àêî ïîñåäó¼åòå 40 äðóøòàâà îä ðåãèîíà è ïàøíèõ ïðèëèêà) à òî çíà÷è 4 – 6 êèëèãðàìà ïðîïîëèñà èñòîâðåìåíî ¼å áèòíî äà íè¼å ó âðåìå èëè 600 – 900 åâðà.íåêå çíà÷à¼íè¼å ïàøå. Èñòîâðåìåíî Ðàçìèñëèòå äà ëè ñå æåëèòè ñà ïîñòàâšàœåì ìðåæå èçíàä ëåãëà îäðåžè îâîã çíà÷à¼íîã ïðèõîäà? ïîñòàâšàì è ìðàâšó êèñåëèíó çà Ñâå øòî ¼å ïîòðåáíî ¼å ìàëî òðåòìàí âàðîå. Êîðèñòèì îáè÷íå òðóäà è äîñòà çíàœà äà ñå ïëàñòè÷íå ïîêëîïöå çà òåãëå è èçíàä ïîòðîøà÷èìà îá¼àñíè äå¼ñòâî œèõ ïîñòàâèì ìàëî äåášè êàðòîí ïðîïîëèñà êî¼è òðåáà ìàêñèìàëíî êî¼è èçáóøèì íà ïàð ìåñòà. Åôåêàò ¼å ðåêëàìèðàòè. Ïîòðîøà÷è žå âàì áèòè èçóçåòàí. Ïîðåä îáàðàœà âàðîå, áåñêðà¼íî çàõâàëíè àêî ñå îñëîáîäå ï÷åëå ñå òðóäå äà øòî ïðå íåêå îä áîëåñòè, à ïîðåä îñåžà¼à äà ïðîïîëèñîì çàòâîðå øòî âåžè ñòå ó÷èíèëè äîáðî äåëî ïîïóíèžåòå è ïðîñòîð îêî ïîêëîïöà ¼åð èõ èðèòèðà ëè÷íè áóŸåò.èçóçåòíî îøòàð ìèðèñ ìðàâšå êèñåëèíå. Êàäà èñïàðè ìðàâšà êèñåëèíà ïðè ñëåäåžåì äîäàâàœó ïîêëîïàö ñå ïîìåðè ó äåî êî¼è íè¼å èëè ¼å ñëàáè¼å ïîïóœåí.

Íà îâ༠íà÷èí ìîæå ñå äîáèòè îä

ÊÀÊÎ ÏÎÂÅŽÀÒÈ ÏÐÈÕÎÄÅ

ÎÄ Ï×ÅËÀÐÑÒÂÀ

ÏÐÎÏÎËÈÑ

ÀÓÒÎÐ: Ìèðêî Ñïàñî¼åâèž,Ñ.Áîæèžà 5324344 ÒîìèñëàâöèÁà÷êà ÒîïîëàÒåë.024-728-148e-mail mspasojevic@ddor.co.yu

27 SRPSKI P^ELAR

Po lepom sunèanom danu, od varooze.poèetkom februara 2007. g. U Aleksincu, u Srbiji, 29. jula posetiv{i jedan mali pèelinjak od 15 2006. godine na Seminaru sa AŽ ko{nica paviljonskog tipa, u meðunarodnim uèe{æem (gost Novom Mestu, Slovenija, utvrduio predavaè dr Antonio Naneti, èlan sam da su samo iz tri dru{tva izletale struènog tima EU za bolesti pèela, i pèele. Neposredno pred predavanje {ef Instituta za pèelarstvo u Bolonji, organizator predsednik pèelarskoh Italija) sa temom „PÈELE NE UMIRU organizacija za Dolenjsku profesor OD ZIME“. pèelarstva u Kmetijskoj {koli, rekao DOKAZANO da pèele zaista ne mi je da mu se jedan pèelar požalio - umiru od zime.da je od 30 zazimljenih dru{tava A pèele umiru i umiru! I kod vas u ostala tri u životu. sloveniji i kod nas u srbiji.

I u Srbiji imamo zimske gubitke, Od èega i od koga?rekao sam u svom predavanju i Zakljuèak se nameæe da je naveo primer, da je od 2.000 èovek najopasnija bolest za pèele i zazimljenih dru{tava u jednom selu najveæi neprijatelj pèela, rekao je kod Aleksandrova u Banatu, profesor farar («selo» 12/96, br. 45, prezimelo samo 80 , ili pre tri godine str. 33)kada sam u Leskovcu držao Kao prvo postavlja se pitanje: predavanje, dobio pouzdanu {ta je uzrok bolestima ljudi i pèela?informaciju da je kod dvojice pèelara ÈOVEK je u vrhu piramide jo{ u decembru, (22. XII) izgubljeno uzroka bolesti i svoje i bolesti pèela.po oko 200 dru{tava. UZROK SVOJE BOLESTI: je

neprirodna hrana, KOJU JEDE.U Pèelarskom centru Slovenije – Neprirodna hrana èovelu {teti, LUKAVICA, januara 2002. godine

jednako kao {to {teta nastaje kolima prikazan je film pod naslovom sa benzinskim motorom kada u PÈELE NE UMIRU OD VAROZE, koji rezervoar tankirate dizel gorivo. Ili u j e p re thod io p redavan ju o rezervoar vozila sa dizel motorom alternativnom suzbijanju varoza. sipate benzin kao pogonsko gorivo. Dokazano je da pèele ne umiru Dakle kada u „benzinca“ sipamo

Jovo N. KantarGrabovac, Vidanski kraj br 54 DMobitel 063/69-40-70-

LEKOVI UZROK BOLESTI PÈELA

I LJUDI

28SRPSKI P^ELAR

dizel, a u „nafta{a“ benzin visoke sve bolesti.oktanske vrednosti nastaje kvar i VOSAK ISTO IMA VI[E OD 300 lomovi u sklopovima motora. Ali, ODBRANBENIH SUPSTANCIJA, A naravno, mi to ne radimo, jer je KAD je ZAPU[TEN, IZVOR je suprotno Uputstvu za održavanje OPASNIH PÈELINJIH BOLESTI I automobila. A u stomak pèele i IZAZIVA STRES!èoveka sipamo i jedno i drugi i treæe i ^ovek je umesto MEDA dao je èetvrto... i nema kraja, jer nemaju p~e lama {eæe r – r aza raè uputstvo za održavanje! metbolizma, umesto polena dao je

UZROK BOLESTI PÈELA je sojino bra{no, mleko u prahu, jaja u neprirodna hrana plus mala moæ prahu, surutku, obrano mleko, urdu i p è e l i n j e g d r u { t v a ( n e m a pretvorio pèelu u tele i jagnje, a pèela sposobnost za borbu protiv bolesti. je starija od teleta punih stotinu Razlog: lo{a matica i lo{i trutovi koji miliona godina.su odnegovani u režiji èoveka bez meda i polena. Èovek je preuzeo zanat od Prirode da proizvodi matice. Obrazovan pèelar je filozof -

Rezultat toga su BOLESTI, A Bogu slièan“!BOLEST VALJA LEÈITI LEKOVIMA! Starogrèki lekar Hipokrat je pre

A LEKOVI NE LEÈE, ONI SAMO 2.500 godina rekao: "Lekar filozof je TRENUTNO SANIRAJU BOLEST. Ne Bogu slièan". U doba Hipokrata leèe UZROK, ali TRAJNO TRUJU filozofija, religija i medicina su bile VOSAK i zagaðuju med. jedno telo. Jedan èovek je imao u

A U Z R O K J E È OV E K – sebi sva ta znanja i on je leèio. To važi POHLEPAN I PRIUÈEN A NE i za pèelara. I pèelar je filozof i, Bogu DOUÈEN PÈELAR! slièan. I on treba da ima znanja i

M E D I M A V I [ E O D 3 0 0 du{u.ODBRANBENIH SUPSTANCIJA od Sada je lekar a lopatske PÈELINJIH bolesti, pèelar ga je medicine bez du{e: ispunjava pèelama oduzeo kao lek i proizveo recepte, daje injekcije, operacijom STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za odstranjuje organe, za{iva, ozraèuje sve druge bolesti. i daje tablete,. To radi i pèelar. I on je

POLENTAKO\E IMA VI[E OD bez du{e. Umesto da ostavi 300 ODBRANBENIH SUPSTANCIJA pèelama Bogom odreðenu kolièinu od PÈELINJIH bolesti, pèelar ga je meda i polena kao hranu i lek, on im pèelama oduzeo kao lek i proizveo daje injekcije ({eæerne pogaèe) i vr{i STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za operaciju (oduzima med i polen),

PÈELARA OBRAZOVATI, a VAROU ZNALAÈKI UNI[TAVATI!

daje tablete hemije i ne menja staro matiènjak). I to su im uèitelji toliko saæe. zakukuljili i zamumuljili, da su i

Da li je moguæa druga varijanta? uèenim pèelar ima nametnul i Moguæa je! Lekar filozof Bogu slièan kompleks manje vrednosti njihovih je lekar homeopatske medicine ima matica.visoku etiku i duhovnost i leèi ne Takav kompleks i ja sam nosio samo telo, veæ istovremeno i du{u. I punih dvadeset i vi{e godina, dok pèelar ako ima visoku etiku i du{u nisam utvrdio da je „od 19 matica oduzima od pèela samo vi{ak meda i kupljenih 1998. godine od tri polena, a pèelama ostavlja koliko je renomirana proizvoðaèa u Srbiji,

samo jedna bila na nivou moje Bog odredio, a nauka utvrdila – ne matice sa ocenom »3«. I 16 manje od 12 kg meda i 4,4 kg nabavljenih pre 19 godina (1987), iz cvetnog pra{ka. Jer, samo med i Slovenije, bile su ispod nivoa onih cvetni prah su hrana i lek za pèelinje koje sam prethodno nabavljao od dru{tvo. Sve drugo je bolest za renomiranih uzgajivaèa u Srbiji. pèelinju zajednicu.

Sve su one, istina, bile osrednje Obrazovan pèelar poseduje krupnoæe, lagano se po saæu znanje o biomedicinskim vred-kretale, ali su sve bez izuzetka slabo nostima meda i cvetnog pra{ka kao razvijale leglo i pèele ih zamenjivale, hrane, a ako ima i du{u - ima i zdrave {to upuæuje na sumnju da larve, nisu pèele. u optimalnim uslovima režima Pèelari bez zadovoljavajuæeg mikroklime odnegovane kako valja, pèelarskog obrazovanja prepu{teni tj. da su uzgajane u slaba{nim sami sebi, a naivno verujuæi uzgajivaèkim dru{tvima koja nisu uèitel j ima – predavaèima sa mogla obezbediti optimalnu ishranu

pèelarskih tribina, formirali su u periodu stadijuma larvi, niti

kompleks da ne valjaju rojne matice, optimalnu mikroklimu u gnezdu u

suprotno prirodi pèele koja veæ 160 periodu stadijuma lutke, kao {to ni

miliona godina specijalizira zanat {aka pèela u oplodnjaku nije mogla

uzgojivaèa matica, te da ne valjaju pružiti matici optimalnu ishranu i

matice iz prinude, da su matice mikroklimu, pa kao takve nisu bile u

uzgojene po metodi Henry Aleja, stanju da polete, bez sposobnosti da

Milera, Hopkinsa, Öro{ija i drugih se u vazduhu duže zadrže i bez

manje vredne od onih koje oni fizièkih moguænosti da potraže

proizvode po postupke Dulitla, trutove, pa su stoga ostale

odnosno prenosom larve iz majèine nedovoljno osemenjene, i pèele ih

utrobe u praznu kolevku (ve{taèki brzo zamenile. I gle, èuda!

29 SRPSKI P^ELAR

Uzgajivaèi matica za neuspeli polaže jaja, a u pro{logodi{nje - radilice odlažu i lageruju med - prihvat takvih – nedovr{enih matica iznad. Oko otvorenog legla i jaja, u od strane pèelinje zajednice, krivnju nove æelije pèele odlažu polen. Staro svaljuju na pèelara koji ih je kupio, saæe napu{taju i, prepu{taju ga spoèitavajuæi mu nestruènost. To me moljcu, a mravi u mravinjaku je motovisalo da napi{em knjigu i da nastanjenom u dnu {upljine odnose kažem punu istinu o podvalama mrvice koje je napustio moljac. I sve uzgajivaèa matica. tri vrste su zdrave, zadovoljne i Ne može Jenterov aparat sreænie. Kakvo im saæe i hranu nudi zameniti 160 miliona godina bru{en èovek-pèelar u da{èarama i kada ga pèelinj i aparat koji se zove menja? Odgovor na to dobijamo PÈELINJA ZAJEDNICA. Po Jenteru svake zime pod zajednièkim matice žive jednu sezonu, a po imeniteljom: uginulo 35, 71, 117, PÈELINJOJ ZAJEDNICI èitavu 200, 2.000, 3.000 dru{tava .veènost. Za{to? U Jenteru matica je

Obrazovan pèelar zna da se u u zatvoru-na robiji, a u PÈELINJOJ Prirodi pèele roje u najpovoljnijem ZAJEDNICI na slobodi i u izobilju. periodu godine, kada u stani{tu "Robija{" radi kako mora, a nastane izobilja hrane, izobilje slobodna matica uz „konsultovanje“ mladih pèela i pèela izletnica, kada i „saglasnost“ pèêla.je tesno u gnezdu i kada su pèele „Sve{tenik Lorenc Langstrot, bez posla. Bogu slièan, pèelar sa du{om,

Takve uslove i u industrijskom napravio je ko{nicu po meri pèelinje uzgoju matica i uzgajivaè matica zajednice, ali kad se pojavio Ruth, mora da obezbedi, ako ima du{u. komercijalista, èovek bez du{e, Jo{, ako pritom ne prenosi larve iz osvojio je trži{te cele zapadne æelija sa obiljem mleèa, veæ ih hemisfere i podvalio pèelama i ostavlja na bogatoj trpezi u nastavku po{tenim pèelarima. Ista je stvar i sa izobilja (pèela i hrane) iznad matiène proizvodnjom i transportom matica, re{etke, a maticom u nastavku na pri èemu matica u kavezu izgubi 30-podnjaèi potpuno simulira prirodu 50 % od svog kvaliteta. Èista rojenja. Pèelar može nadma{iti komercijala sa ciljem da bi se prirodu ako uzgajivaèko dru{tvo ostvario profit, bez obzira na kvalitet. uzgoji na ramovima tipa DB u Obrazovan pèelar zna da se dvadesetramnoj polo{ci.pèelinje klube u duplji živog drveta,

Obrazovan pèelar zna da bez po zakonima Prirode, neprestano dobrih trutova (minimum 40 u pomera nagore, i samo na novom proseku po jednoj matici) ne može saæu, u samo nove æelije matica

30SRPSKI P^ELAR

biti kvalitetnog osemenjavanja niti oplodnje matica“ (Ruttner).

„Obrazovan pèelar zna i ostale uslove koji obezbeðuju kvalitetnu maticu“. „To su:

Kvalitet i kolièina hrane, kvalitet uzgojnog materijala, uticaj broja dodatih matiènjaka, uticaj težina ja je ta , u t ica j uzrasta la rve, s p o s o b n o s t h i g i j e n s k o g i negovateljskog pona{anja, uticaj geopatolo{kih i svemirskih zraèenja, samo iz sopstvenog ekoklimatskog regiona roditeljska dru{tva daju kvalitetne matice, Karnika je najbolja pèela na svetu, a pèela ubica preti na{em pèelarstvu . Zbog ne-informisanosti uzgajivaèa matica takve posledice mogu nastati neodgovornim uvozom matica sa strane.

31 SRPSKI P^ELAR

Sada{nje stanje i praksa jeste tako u nedogled sa novim jedinkama primena brojnih varijanti hemijskih varoe. Zato svake godine nastaje (toksiènih) sredstava, koja daju KATASTROFA u mnogim pèlinjim odreðene rezultate u uni{tavanju zajednicama. varoe. Na žalost, sva su toksièna i za Imajuæi gore navedeno u same pèele, maticu, pèelara i vidu, imperativ je da se okrenemo zagaðuju pèelinje proizvode- prirodi i primeni EKOLO[KIH os tav l ja ju rez idue. Pr imena SREDSTAVA tokom èitave godine. organskih kiselina (mravlje oksalne, Tako bi bilo jedino moguæe da se mleène), daje dobre efekte protiv svaka generacija varoe maksimalno varoe. Meðutim, i ta sredstva nisu uni{ti, bez ikakvih gubitaka pèela i bezopasna jer daju znatne gubitke bez rezidua u njihovim proizvodima.pèela, matice i mogu biti opasna za U daljem izlaganju ukratko æe samog pèelara. Dakle, i ona biti opisano nekoliko potpuno predstavljaju maè sa dve o{trice. EKOLO[KIH sredstava i preparata, Posebno je znaèajno da se, sva do efikasnih, bezopasnih po pèele, sada primenjivana sredstva, koriste maticu, pèelara i bez rezidua u za „tretman“ samo sezonski: jesen- pèelinjim proizodima, a primeljivih proleæe. A {ta biva u ostalom delu tokom cele godine. Saèinjena su godine? Da li varoa miruje? Ne, ona iskljuèivo od aromatiènih, lekovitih i se nebrojivo namnoži jer je njen medonosnih biljaka, inkorpriranih u biolo{ki ciklus takav da na svakih 15 bio masu ili konstituens od èetinara.dana dolazi nova generacija varoe. EKOLO[KI BRIKET ZA PÈELE Poznato je da jedna ženka snese 5-6 „THYMO-VARO-SAN“jaja{ca, od kojih 4-5 su ženke, pa Predstavl ja novu vrtstu novih 5-6 jaja{ca od svake ženke, i ekolo{kog briketa i novu inovaciju u

SADA[NJE STANJE I PRAKSA

Prof. dr Kostadin Tri~kovi}

32SRPSKI P^ELAR

pèelarstvu u borbi protivb varoe i drugih bolesti pèela i legla, kao i vo{tanih moljaca. Saèinjen je specijalnim tehnolo{kim postupkom pronalazaèa prof. Dr Kostadina Trièkoviæa i Bojana Trièkoviæa. Sadrži veæi broj komponenti od briketa „EKO-VARO-SAN-a“ i predstavlja dalju inovaciju i znaèajan pomak u ekolo{koj za{titi pèela od varoe, vo{tanih moljaca i drugih bolesti pèela i legla. Saèinjen je u obl iku tableta, pakovanih u p las t ièno j fo l i j i , he rme t ièk i

medicini za izradu lekova i u zatvorenoj, a zatim u kutiji po 20 narodnoj medicini u vidu èajeva i komada. d r u g i h o b l i k a . O d l i è n o j e S a s t a v n e k o m p o n e n t e antiseptièno sredstvo, jer vr{i ekolo{kog briketa „THIMO-VARO-dezinfekciju prostora i predmeta, pa SAN“ potièu iskljuèivo iz prirode, od i samih ko{nica. Primenjen je u svetu aromatiènih, lekovitih i medonosnih i preporuèen od strane Evropske biljaka.Unije kao varocid.Njegove komponente su

c) TAMJAN – je smolasta sledeæe:materija koju luèe neki èetinari. a) BIO-MASA – KONSTITUENS Njegove pare pri sagorevanju briketa i nosilac dejstvenih sastojaka briketa daju pri jatan miris i je od odabranih delova èetinara, pre antivarozne efekte.svega crnotg planinskog bora. Ovaj

d) EUKALIPTOL – sastojak je èetinar je bogat eteriènim uljem briketa u vidu OLEI EUKALIPTI. OLEUM PINI i sam po sebi ima Dobijen je od li{æa i mladih granièica antivarozna svojstva. (slika 1)eukaliptusa. Ima antivarozno b) TIMOL – THYMOLUM, bitna je dejstvo. (slika 2)komponenta ovog briketa. Prirodni

e) LAVANDA – Karakteristike i je sastojak aromatiènih, lekovitih i opis su dati kod „EKO-VARO-SAN“-medonosnih biljaka MAJÈINE ADU[ICE, TIMIJANA I VRANILOVKE.

f) BOSILJAK – Prijatnog je Njihova eterièna ulja sadrže 30 – 50 mirisa. Njegovi sastavni delovi imaju % TIMOLA. Koristi se u oficijelnoj

Sl 1. Crni bor

33 SRPSKI P^ELAR

N a j p o z n a t i j i i n a j è e { æ e upotrebljavani narodni lek, {iroko je primenjen u narodnoj medicini. Pokazao je i antivarozna svojstva, pa je zato i ova biljka sastavni deo briketa.

i) ŽALFIJA ili PITOMI PELIN – Jedna je od najstarijih medicinskih biljaka. Ima {iroku primenu u narodnoj i oficijelnoj medicini. Pored lekovi t ih svojstava, deluje i antiseptièno. Posebno se istièe lekovitost meda od žalfije, koji je izuzetnog kvaliteta, pa mu je i cena visoka. Meðutim, pèele sa cetova žalfije ne daju samo lekoviti med, veæ i same sebe leèe od varoe i drugih bolesti, jer antiseptièna svojstva žalfije spreèavaju razvoj uzroènika

a n t i s e p t i è k a s v o j s t v a k o j a bolesti pèela i legla.

s p r e è a v a j u r a z v o j m n o g i h j) MATIÈNJAK – Posebno je

mikroorganizama. Zbog njegovog znaèajan za pèelarstvo jer ni jedna

prisustva ne kvari se Bogojavljanska mirisna biljka ne privlaèi toliko pèele,

vodica. Koristi se i kao zaèin. a naroèito maticu, kao {to je

Pokazao je izazita antivarozna matiènjak. Po matici je ova biljka i

sojstva. Ima {iroku primenu i u dobila ime.

narodnoj medicini, a u Francuskoj i k) N A N A – N a n a i m a

drugim zemljama i u oficijelnoj najraznovrsniju upotrebu u mnogim

medicini.oblastima pa je sastavni deo mnogih

g) PELIN – Jedna je od proizvoda {iroke potro{nje na svim

najstarijih, cenjenih i upotrebljavanih kontinentima. Zbog prijatnog mirisa,

b i l j a k a s v i h v r e m e n a , k o j i etarsko ulje ili sam list nane koristi se

obezbeðuje „veèno zdravlje“- kao sastavni deo sredstava protiv

Tipièno je gorko aromatièno varoe, {to se èini i sa ovim briketom.

sredstvo. Upotrebljava se i u Mogli bi da reðamo jo{ niz

veterinarskoj medicini. Pokazao je biljaka koje mogu biti sastavne

antivarozno dejstvo.k o m p o n e n t e E K O L O [ K O G

h) H A J D U È K A T R A V A – BRIKETA „THYMO-VARO-SAN“, jer

Sl 2. Eukaliptus

34SRPSKI P^ELAR

s u z a i s t a m o g u æ e b r o j n e pèelinjak nije tretiran nièim, veæ je kombinacije za njegovu izradu i kasnije saniran.

M I [ L J E N J E primenu protiv varoe i drugih bolesti VETERINARSKOG ISPITIVANJA- O pèela i legla.timolu kao EKOLO{KOM sredstvu za I S P I T I V A N J A S A borbu protiv varoe puno je pisano. VETERINARSKOG INSTITUTA – Verovatno da on, uz kombinaciju EKOLO[KI BRIKET ZA PÈELE drugih vidova borbe, predstavlja „THYMO-VARO-SAN“ ispitivan je od BUDUÆNOST u borbi sa varoom strane dr. vet. Med Slobodana destructor. Ekolo{ki briket „THYMO-Saviæa, specijaliste za bolesti pèela i VARO-SAN“, kako se vidi iz dobivenih dr. vet.med. Zorana Raièeviæa, spec. rezultata, pokazao je efikasnost kao i Eepizootiologa sa Veterinarskog AMITRAZ, ali nije toksièan. Treba ga i

specijalistièkog instituta u Ni{u.dalje pratiti i ispitivati, kako bi se dobili

Ispitivanje je obavljeno na 3 pouzdaniji rezultati.

pèelinjaka sa po 50 ko{nica. Prvih 50 PREPORUKA: Na osnovu

ko{nica je tretirano ekolo{kim iskustva kroz kontrolu efikaasnosti briketom za pèele „THIMO-VARO- ovog briketa, a i ranije ispitivanog SAN“, drugih 50 ko{nica je tretirano briketa „EKO-VARO-SAN“, smatramo hemijskim preparatom HEMOVAR da ova dva briketa treba kombinovano (AMITRAZ), a treæih 50 ko{nica su primenjivati. „EKO-VARO-SAN“ pri bile kontrola. radu sa pèelama, a HYMO-VAROI-

REZULTATI RADA: Pèelinjak SAN“ u zavisnosti od stanja varoze u sa prvih 50 ko{nica tretiran je pèelinjim dru{tvima, ali uz obaveznu briketom 3 puta u razmaku od po 15 ugradnju higijenskih mrežastih dana. Zapaženo je da pèele dobro podnjaèa, kako se oborene varoe ne

bi mogle ponovo hvatati za pèele. podnose dim briketa i nema Samo kombinacijom svih biolo{kih i gubitaka poslije tretiranja. Posle ekolo{kih mera, izuzetno i hemijskih prvog tretiranja otpalo je proseèno otrovnih sredstava, varoa se može po 40 varoa po ko{nici, posle suzbiti i staviti pod kontrolu. Termin drugog po 20 varoa, a posle treæeg „ISKORENJAVANJE“, kada je varoa u po 5 varoa po ko{nici .pitanju, za sada se ne sme koristiti.Drugih 50 ko{nica tretiranih

ISPITIVANJE OBAVILI: Dr. Vet. HEMOVAROM (AMITRAZOM), posle Med. Zo ran Ra ièev iæ , spec . prvog tretmana otpalo je proseèno Epizootiolog i dr. Vet. Med. Slobodan po 45 varoa po ko{nici, posle Saviæ, spec. za bolesti pèela.

drugog po 15, a posle treæeg po 7 varoa u proseku po ko{nici. Treæi

35 SRPSKI P^ELAR

Društvima koja æe uzgajati posveæujem znaèajnu pažnju. matice, kako za startovanje, tako i za Nakon, aranžiranja, hranim odgoj mora se pokloniti izuzetna rastvorom meda i vode sa dodatkom pažnja, jer je praksa pokazala da se kvasca (ukoliko nemam polena), samo u izuzetno jakim društvima ,sa kako društva za startovanje , tako i velikim brojem mladih pèela , i odgajivaèka, s tim što ovo društvo obiljem hrane , mogu proizvesti hranim još 5 dana, sve do zatvaranja visokokvalitetne matice. Startere i matiènjaka.odgajivaèka društva , formiram od Ovo je vrlo bitno, jer larvice genetski odabranih društava , koja moraju biti maksimalno hranjene.su mirna, otporna na bolesti (imaju Izraèunato je da pèele nego-higijensko ponašanje), visoko- vateljice posete oko 3500 puta produktivna matiènjak, pre nego što bude

U tipu “sivke” bez žutih tergita zatvoren. Matièna larva u razvoju, “prava apis mellifera carnica”, jer i nastavlja da se hrani na rezervi uslovi odgoja (fenotip) mogu imati mleèa, još oko 12 sati posle uticaja na kvalitet matice, bez obzira poklapanja matiènjaka. Svake što larva potièe od genetski sedmice premeštam pokriveno leglo odabrane matice majke(genotipa). u donji nastavak , a otkriveno u

Hrani, kao znaèajnom faktoru gornji, jer se samo na saæu sa

Primenjene apitehnièke mere u formiranju odgajivaèkih

i oplodnih društavaAutor tekstaDipl.ing.poljoprivrede Stefanoviæ NenadUl braæe kostiæ 1816000 leskovacTel:016/59-351Mob:064/ 49 – 33 – 997Stefanovici@info-net.co.yu

Roðen 1972.godine u leskovcu, u pèelarskoj porodici. Sa ocem Ratomirom pèelari sa oko 200 pèelinjih društava (DB i LR) i 50 o p l o d n j a k a . D i p l o m i r a o n a poljoprivrednom fakultetu u Zemunu iz oblasti pèelarstva,na temu „Proizvodnja matica dulitlovom metodom “ kod p ro f .d r.M i æe Mladenoviæa.

36SRPSKI P^ELAR

otvorenim leglom nalaze mlade prihranu sa rastvorom meda i vode pèele koje mogu da neguju i hrane i polen pogaèe. Matica se za to dodate startovane larve. v r e m e n a l a z i u d r u g o m t e l u , iznad

Utopljavanje u klasiènom smislu prvog nastavka, na kome je reèi to se ne radi jer su vremenski postavljena hanemanova rešetka, uslovi povoljni (tempe-ratura tako da u tom telu ima 3-4 rama sa vazduha je proseèno 25 stepeni), ali leglom i medom.se obraæa pažnja da prostor u košnici Presadjivanje larvica vršim bude potpuno zaposednut pèelama. (dulitlovom metodom) pre podne, Na taj naèin stvara se povoljna oko 10 sati . Starter preuredjujem mikroklima, kao i uslovima rojidbe, tako što vadim svo leglo iz prvog tako da larva ili lutka neæe imati neke nastavka i stavjam u nastavak gde promene u svom razvoju, jer se je matica. U prvom delu ostaju sniženje temperature negativno samo dva rama sa polenom i odražava na kvalitet matica. Ako otvorenim medom.temperatura varira za 1 stepen ispod Iznad prvog nastavka stavljam ili iznad 31-38 stepeni, u trajanju od duplu žièanu mrežu, sa letom na jednog sata ,veæi broj matiènih larvi suprotnoj strani. Drugo telo, sa æe uginuti, a ostale iako žive biæe maticom, vraæam na prvo, preko ošteæene, a veæi broj matica koji uspe žièane mreže, èime donji nastavak da se oplodi, vec nakon mesec dana još više popunim sa pèelama pèele æe promeniti tihom smenom. izletnicama iz gornjeg nastavka.

Dakle, najveæi broj jajovodnih Pre poklapanja donjeg nastavka, cevèica u jajnicima matice se formira razmaknem ram polena od rama kod razvoja matiène larve na meda, da bi stao ram sa startovanim temperaturi od 33-34 stepena. materijalom. Obavezno donje

Imajuæi ovo u vidu, oplodnjake društvo, bez matice, prihranim punim mladim pèelama, koje se preko ram- hranilice koja se nalazi sa nalaze na jednom lr- ramu, sa strane.nepoklopljenim leglom, metodom Kada sam izvršio aranžiranje stresanja kroz levak, što u potpunosti startera, pristupam presadjivanju obezbedjuje sklop i brojèanost pèela larvica na sledeæi naèin: otvaram za èuvanje dodatog matiènjaka. košnicu u kojoj se nalazi matica Pripremanje startera, kao i odgaji- majka sa željenim osobinama, vaèkih društava, vršim dan ranije . uzimam ram na kome je ona položila

Pošto sam predhodnog dana u jaja pre tri dana (jednodnevne larve prvo telo do podnjaèe stavio 5-6 koje su najbolje za odgajanje ramova sa mladim leglom i mladim matica).pèelama, plus ram sa polenom i otvorenim medom, izvršio sam

37 SRPSKI P^ELAR

Izvadjeni ram sa zaleženim kineske igle zahvatam larvu i deo materijalom stavjam na krov košnice mleèi na kome se ona nalazi. Ovaj pod uglom od 45 stepeni, na koji je posao završim za oko 30 sekundi i predhodno stavljena pamuèna odmah pokrivam letvicu mokrom tkanina koju obilno natopim toplom gazom , da bih isto uradio i sa vodom. Pored rama sa larvama drugom. Po završenom presa-,postavim ram (nosaè) sa letvicama djivanju, ram sa startovanim na kojima se nalaze poèeci materijalom stavjam u starter matiènjaka i to tako da zvonca – izmedju rama polena i otvorenog èaure budu sa otvorom na gore. meda, gde su se mlade pèele

Kod presadjivanja larvica uhvatile u grozdove. Uporedo sa kineskom iglom, vršio sam oglede i stavjanjem startovanih larvi vršim to: prihranu preko ram hranilice i to

a) sa dodavanjem kapi mleèa na iskljuèivo rastvorom meda i vode u dno èaure; kolièini od 1 litra .

b) sa dodavanjem kapi meda ; B) presadjivanje larvica na med c) na suvo; – primenjen je u potpunosti isti d) duplo-dvogubo -presadjivanje postupak kao u predhodnom A)presadjivanje larvica uz sluèaju, samo sto se štapiæ umaèe u

dodatak mleèi vršio sam tako što med , umesto u mleè.sam predhodno sakupio mleè od C)presadjivanje na suvo – kod obezmatièenog društva, držeæi se o v o g p o s t u p k a p r e n o š e n j a saznanja da za odgoj selekcio- jednodnevnih larvi zahvata se mleè nisanih matica mleè ne sme da bude na kome one leže na dnu radiliène stariji od 40 sati i pazeæi da se æelije. Naèin prenošenja larvica prilikom vadjenja ne ošteti larva mnogo mi je zadavao teškoæa , sve vrhom igle. Mleè sam razblažio do nabavke kineske igle. Larva se destilovanom vodom, da bi dobio ovim postupkom lako vadi i konzistenciju gušæeg jogurta. prenosi, ali ja prilikom svakog

Nanosio sam ga na dnu èaure p r e n o š e n j a u m o è i m i g l u u tako što sam štapiæem promera 3mm destilovanu vodu, tako da se larva umakao u boèicu sa mleèom i odmah lako skida pritiskom radnog dela uvlaèio u matiènu èauru do samog igle,koji blago gura ceo sadržaj dna, što je odgovaralo kolièini kao da napred.sam nekom specijalnom kašièicom Ranije sam umesto vode koristio stavio željenu kolièinu. med , ali sam zakljuèio da je

Pošto sam na prvoj letvici , na destilovana voda bolja, jer se kojoj ima 11 èaura dodao mleè, pokretni deo ne lepi za pero igle. pristupam presadjivanju. Vrhom Presadjene larve se odmah stave u

38SRPSKI P^ELAR

starter i primeni isti sistem hranjenja. matiènjaka, uzgajivaèkom društvu se dodaje nova partija na dogradnju i (slika 1)negovanje, jer odgajivaèko društvo stalno dobija mlade pèele, pošto mu je ostavjeno celo zatvoreno leglo. Nova partija matiènjaka se dodaje dva do tri sata posle zatvaranja predhodne partije , a to je oko 4 -5 dana od stavljanja prve ture. Napominjem da odgajivaèkim društvima dodajem samo 20- 22 komada startovanih larvi, jer ih mogu idealno nahraniti i odgajiti, kao da su proizvedene u prirodnom roju. Buduæi da u starteru nema Zatvorene, zrele matiènjake , vadim drugih larvica ,osim onih koje smo 10 dana od dana presadjivanja.presadili , te iste bivaju izuzetnio

Zbog sigurnosti ih raspore-primljene i nahranjene. Nakon 24 djujem u oplodnjake ili nukleuse , sata vadim ram sa larvama i stavjam koje formiram tri dana pre toga na ga u odgajivaèko društvo sa sledeæi naèin:maticom, na dalje negovanje, a koje

Pre nego što stavim rasklopive aranžiram na sledeæi naèin: dan pre ramove u DB – oplodnjak, prvo ih dodavanja matiènjaka stavim u stavim u polumedišta da ih pèele donji deo plodišta maticu i zatvoreno delimièno napune medom , jer se leglo , i preko njega matiènu rešetku , pokazalo da pèele u malim u gornji deo, medište, stavim svo nukleusima , ukoliko imaju hranu ne otvoreno leglo koje pojaèavam sa napuštaju ga. (slika 2)još dva – tri okvira otvorenog legla i

pèelama na njemu iz druge košnice. Najmladje leglo se stavi u sredinu. Sledeæeg dana , na dva sata pre dodavanja matiènjaka na dogradnju, iz sredine medišta vadim dva okvira sa otvorenim leglom bez pèela. U nastalo, praznom prostoru se obrazuje grozd mladih pèela, koje odmah primaju i neguju matiène larve. Društvo, takodje obilno prihranim rastvorom meda i vode u odnosu 1:1. Posle zatvaranja

Slika 1 Presa|ene larve

Slika 2 rASKLOPIV POLUMEDI{NI RAM

39 SRPSKI P^ELAR

Ramove vadim zajedno sa leglo može da se posumnja da se pèelama, stavljam ih u nukleuse i parila u srodstvu. Utvrdjeno je da se istresem još mladih pèela putem iz takvih jaja izlegu larve koje pèele levka iz društva koja imaju višak prepoznaju i jedu , jer su to larve mladih nezaposlenih pèela. Kada diploidnih trutova. Zbog toga poklopcem zatvorim nukleus u oplodnjake nosim na drugi pèelinjak, kome se nalazi èvrsta hrana , jer se trudim da odgajim kvalitetne zatvaram leto okretanjem regulatora trutove, mada to nije garancija da æe na položaj ventilacije i odnosim u se matice spariti baš sa njima.hladnu prostoriju. Drugog dana D)duplo –dvogubo presa-naveèe stavljam ih u nepravilnom djivanjeima dve faze: nizu na stalno mesto, otvaram leta, Prva-presadjivanje larvica u

nove osnove matiènjaka kako bi se privikle na njega. Po{to su Druga- odstranjivanje novih u se socijalizovale, treæeg dana ujutru

dodajem zreo matiènjak u sredinu zapo~ete matiènjake na matièni preklopljenog rama. (slika 3) mleè na kome je bila prva larvica.

Ovo presadjivanje je poznato pod i m e n o m d u p l o “ d v o g u b o “presadjivanje . Praksa je pokazala da se na taj naèin dobijaju krupnije matice i matice bolje nosivosti. Postupak se sastoji u tome da se prvo izvrši presadjivanje na suvo ili na mleè , ali se u oba sluèaja ne uzimaju larve iz odabranog nego iz bilo kog zdravog i jakog društva . Kada prve larve budu prihvaæene, letvice sa poèecima matiènjaka se vade nakon 24 sata i pažljivo se Kroz èetiri dana vršim kontrolu odstrane larvice vrhom drvene iglice kako su se matice izvele ., vodeæi raèuna da se larva ne Ukoliko je otvor na vrhu probuši ili razmaže po matiènjaku. pregrižen u obliku pravilnog kruga , Na mesto odstranjenih dodaju se znaæu da je sve u redu , a ako je nove larv ice iz košnice za izgrižen sa strane vrlo je verovatno proizvodnju plemenitih larvica da su pèele ubile maticu. Obièno za starosti izmedju 6-12 sati , vodeæi 12 dana matice budu sparene , raèuna da se udubljenje u mleèu, u spremne za prodaju ili zamenu kome je bila primljena larvica ne matica na svom pèelinjaku, gde se poremeti.može pratiti njihova nosivost preko

legla , pa ako se pojavi tzv, šareno

Slika 3 Dodat zreo mati~njak

40SRPSKI P^ELAR

Borba pèelara sa krvoloènom mazalicu za ulje, što manju to varoom je duga i teška, traje bolje. Svi delovi mazalice moraju decenijama. Da bi tu borbu dobili da budu metalni, jer plastièni se pèelari smišljaju razlièite naèine i zbog prenosa toplote tope.pronalaze mnoga pomoæna Sagorevaè aktivne materije sredstva. Varoa je mali neprijatelj može da se napravi od bakarne pèela, ali veoma opasan, zato je cevèice, mada je još bolje od èovek ukljuèio i tešku artiljeriju, prohromske, dužine oko 2,5 ukljuèio je top. Pravih, dobrih, metara, najmanjeg preènika. stranih aparata na našem tržištu Bakarna cevèica se uvija oko nema. Kada bi ih i bilo bili bi konusnog kalupa petnaestak preskupi za naše pèelare. Ipak mi krugova. Sl. 1 smo snalažljiv narod, opstajemo kad nam je najteže isto kao i pèela, pa sve što nam treba uradimo sami. Za one koji nemaju top evo naèina kako da do njega doðu na jeftin i lak naèin.

Top se sastoji: 1. Let lampa 2. Boca za aktivnu materiju3. Sagorevaè aktivne materije4. Zaštitnik sagorevaèa

Zaštitnik sagorevaèa se pravi iskljuèivo od prohromskog lima. Veæina pèelara ima let lampu Najbolje i najjeftinije je da se kojom vrši dezinfekciju košnica. U iskoristi lim od starog bubnja veš ovu svrhu mogu da se upotrebe mašine. Zaštitnik sagorevaèa je kako benzinska tako i plinska let velièine pivske flaše, po èitavom lampa.obimu ima rupice preènika 3-4 Kao bocu za aktivnu materiju milimetara, na jednoj strani ima najjeftinije rešenje je upotrebiti

KAKO NAPRAVITI

TOPDragoslav Iliæ Šeš

41 SRPSKI P^ELAR

nosaè od šparinga preko koga se uèvršæuje za let lampu, a druga strana je zatvorena, stim što ima otvor preènika bakarne cevèice preko koga ona izlazi. Sl. 2

Topom se tretiranje pèelinjih društava protiv varoe vrši na brz, lak i jeftin naèin, a muka postaje zadovoljstvo.

Kada sve ovo imamo pristupa se sklapanju delova. Prvo se

mazalica za ulje prièvršæuje za let lampu na neki od moguæih naèina. Zatim se navoji veæeg preènika bakarne cevèice navuku na gorionik let lampe a slobodni kraj se zavari na mazalicu za ulje. Sl. 3

Na kraju se postavi zaštitnik sagorevaèa i top je gotov. Sl. 4

42SRPSKI P^ELAR

Radi p~elar na p~elinjaku, a `ena mu pripoma`e. Rade oni i }ute, kad ga ̀ ena upita:- Mu`u moj, vidi{li onu rakljastu bukvu na vrhu brda?- Vidim - odgovori mu`.- E, tu je nekad medvedica pala sa bukve i zaglavila se izme|u raklji; glava na jednu stranu a rep na drugu. Zapoma`e ona u nevolji dok je ne ugleda dr Meda i brzo pri|e da joj pomogne. Kad vide bespomo}nu medvedicu, Meda, uvek spreman na akciju, odlu~i da iskoristi priliku i zasko~i je.- Pa, {ta? - upita mu`.- Pa ni{ta, to je bilo pre ~etiri godine, a ona i dan-danas krade p~elarima med i nosi dr Medi - odgovori ̀ ena.

Dragoslav Ili}[e{

VIC!!!

SALIX BABYLONICA L.Red SalicalesFam. Salicaceae Lindl.@alosna vrba, jadikaDrvo do 18 m visine sa jako {irokom, prozra~nom i ̀ ivopisnom kro{njom.Kora sa izbrazdanom plutom. Gran~ice ~esto do zemlje vise}e, u po~etku vrlo malo maljave, ina~e gole i maslinasto-sme|e. Listovi usko lancetasti do linearnolancetasti, 8 do 16 cm dugi, 1 do 2 cm {iroki, dugo postepeno za{iljeni ka vrhu;u osnovi su`eni, po obodu `lezdasto nazubljeni; odrasli uvek goli s obe st-rane; otvoreno zeleni na licu a sivo zeleni na nali~ju. Lisna peteljka oko 8 mm duga sa `lezdama na sebi. Zalisci jajasti ili lancetasto nazubljenii ranoopadaju}i. Rese - mace na dosta duga~koj peteljci, malo kra}e od li{}a koje se nalazi pri osnovi vretena mace; javljaju se zajedno sa li{}em. Mu{ke mace cilindri~ne, do 4 cm duge i 0,6 cm u pre~niku.Mu{ki cvetovi sa `utim anterama,

Raste na barovitim, mo~varnim dlakavim filamentima pri osnovi i sa dve

stani{tima grade}i ~itave {umice nektarije.

odnosno h idrof i lnu asoci jac i ju @enske mace usko cilindri~ne, na do 2

(zajednicu) Salicetum cinereae Zol. cm dugim i 0,3 cm debelim dr{kama.

Njene dana{nje fitocenoze, me|u-Za{titne ljuspe `u}kaste i gole, a pri

sobno udaljene na desetine kilometara, osnovi trepavi~aste, opadaju rano.

svakako su vrlo stare. Rasprostranjena @enski cvetovi sa malim, sede}im,

je u Evropi, severnoj Africi, Aziji. U Srbiji zelenim i golim tu~kom i vrlo kratkim

je rasprostranjena do 1.600 metara stubi}em plodonosi od maja do juna.

nadmorske visine. Gaji se po vrtovima i Cveta od marta do maja i spada u

parkovima.odli~ne medonosne i polenonosne

Razmno`ava se semenom i vegetativno biljke.

reznicama.

@ALOSNA VRBA

@ALOSNA VRBA

Dragoslav Iliæ Šeš

43 SRPSKI P^ELAR

Prvim avgustom je i zvanièno postavl jaju na neadekvatnim poèela, pèearska 2008. godina, i lokacijama, pored strnjišta i u blizini poželeo bih vam svima zdravu, prometnih puteva i naselja, tako da sreænu i mednu 2008. godinu. lokalno stanovništvo koje se bavi

poljoprivredom èesto ima problema Ovo je pravo vreme i da sa pèelama, govorim o svom

sumiramo rezultate iz upravo okruženju odnosi se na atar protekle 2007. godine. Da vidimo šta Banatskog Karlovca.je to dobro a šta loše i da ispravimo sve nedostatke subjektivne prirode -Preveliki broj košnica je kako nam se te iste greške nebi stacioniran na ne baš prevelikim ponavljale. površinama suncokreta.

Naš narod kaže: „kako seješ Sve ovo napred navedeno tako æeš i žnjati“, a prevedeno na dovelo je i do nemilih dogaðaja koji pèelarsku terminologiju ono glasi: se ponavljaju iz godine u godinu. Na „kako uzimaš – tako æeš i vrcati“. žalost pèelara iz okoline Požege, u

ataru na potezu „Ivanmajorske vode“ Znaèi sada je pravi trenutak da nepažnjom meštanina koji je palio

n a š e p è e l e p o s l e v r c a n j a strnjiku izgorelo je 23 košnica. Na suncokretovog meda, tretiramo zgarištu je ostala tužna slika garavih protiv varoe i što bi mi pèelari rekli poklopaca. Meštanin je nadoknadio „uzimimo“ tj. sredimo ramove u štetu u iznosu od samo 800 Evra, plodištu sa dovoljnom kolièinom iako je šteta bila mnogostruko veæa.hrane, a to je 15-20 kg kvalitetnog meda. Sva moja nadanja i divna

druženja sa pèelarima iz Požege, Drage kolege, želeo bih da Užica, Èaèka, Aranðelovca, kuæne

ukažem i na onu gorku stranu ovog posete, razmenjivanja iskustva itd. našeg „slatkog poziva“. Naime iz Pokvarila je zadnja noæ kada smo godine u godinu se dogaðaju nemili došli da utovarimo košnice u kamion. dogaðaji a mi nažalost nikako da Ali ne leži vraže, imali smo šta i da izvuèemo pouku iz toga: vidimo, mom velikom prijatelju

pèelaru Vasi Bojiæu koji pèelari sa 90--Prilikom doseljavanja pèela na tak košnica LR i DB pokradeno je

suncokretovu pašu, pèelinjaci se desetak plodišta iz DB košnica.

POŠTOVANE KOLEGINICE I KOLEGE PÈELARI,

Pèelar Branko Antiæ- Gulit Banatski Karaðorðevac

44SRPSKI P^ELAR

Vizuelno sve je tu spolja gledano bilo ostavljajte košnice na strnjištima, ne u redu a unutra jadac. Odmah smo ostavljajte ih ni na neprimernim pozvali policiju koja je napravila mestima da ne bi smetali lokalnom uviðaj. s t anon i š t vu kod obav l j an j a

U susednom mestu Torak, poljoporivrednih radova. Najbolje je uhvaæen je lopov koji je od pèelara iz javiti se lokalnim pèelarima i zatražiti Aranðelovca ukrao 23 košnice. potrebne informacije. Nadam se da æe SUP odraditi svoje i Savetujem pèelarima da da æe i kradljivac Bojiæevih košnica obeleže nastavke sa unutrašnje biti priveden pravdi. strane sa imenom i brojem telefona

I zato kolege pèelari, ne radi lakše identifikacije a ne bi bilo

Jedan broj na{ih pèelara potièe iz gre{ku. Tu pre svega mislim na izbor pèelarskih porodica, nekada je tipa ko{nice i izbor mesta za novi pèelarstvo bilo tradicija odreðenih pèelinjak.porodica i to se prenos i lo Kada odluèite da nabavite pèele generacijama sa kolena na koleno, odluèite se za jedan od tipova tako da su njihovi kontakti sa ko{nica koji se kod nas, a i u svetu, pèelama bili od malih nogu. Tako su najèe{æe koriste. Danas u svetu oni od najranijih dana imajuæi stalne postoji veoma veliki broj tipova kontakte sa pèelama, i uèeæi od ko{nica. O tome ovom prilikom ne svojih oèeva i deda, postajali iskusni bih pisao da na{e pèelare poèetnike pèelari, iako su po godinama bili nebih samo vi{e zbunjivao, veæ bih dosta mladi. preporuèio samo dva tipa ko{nica

Mali problem nastaje kada neko kojima bi pèelar poèetnik trebao da donese odluku da nabavi nekoliko poène da pèelari.rojeva i formira svoj prvi pèelinjak. To su DB i LR ko{nice. Molim Tada je veoma važno napraviti pravi ovom prilikom èitaoce, da mi ne izbor i ne napraviti neku veliku uzmu za zlo {to sam neke druge

KAKO FORMIRATI PÈELINJAK Ljubiša Mladenoviæ

Leskovac

45 SRPSKI P^ELAR

tipove ko{nica ovom prilikom angažovan na mom pèelinjaku i izostavio, ne znaèi da su lo{ije, ali pored svih mojih obaveza mimo nesumljivo da ova dva tipa ko{nica, pèelarstva, ali je moja ljubav prema koja su kod nas najzastupljenija, pèelama tolika da me je u tome najvi{e i odgovaraju pèelarima održala 25 godina i tako æe biti do poèetnicima. kraja mog života.

Takoðe bih pèelarima poè- A da biste i Vi postali pèelar, etnicima preporuèio da potraže pored malo novca na poèetku, vi{e je savet starijih kolega pèelara u vezi sa potrebno ljubavi prema pèelama i nabavkom svojih prvih rojeva. prirodi. Ipak se novcem ne može

Za poèetak nebih preporuèio kupiti ba{ sve, a ako toga ima ostalo da se nabavi vi{e od nekoliko rojeva, æe uz malo truda i rada doæi nasvoje {to æe omoguæiti pèelaru poèetniku mesto.da kroz rad sa ovim dru{tvima u prvoj godini stekne svoja prva Pa sad pèelari poèetnici želim pèelarska iskustva, da ustanovi da li vam puno sreæe.je alergièan na pèelinji otrov, da se oslobodi prvobitnog straha od kontakta sa pèelama, da izbegne zimske gubitke zbog neiskustva u tretiranju pèelinjih dru{tava itd.

Opet moram naglasiti da je i ovom prilikom veoma bitan èinilac pomoæ iskusnog pèelara, prijatelja koji æe pružiti potrebne savete u prvoj godini pèelarenja. Nikako ne treba zanemariti ni edukaciju kroz èlanstvo u nekom od udruženja pèelara u svom kraju. Ovo takoðe znaèi i edukaciju kroz èitanje èasopisa o pèelarstvu. Nažalost u na{im èasopisima imamo veoma malo èlanaka za pèelare poèetnike. Zato bih preporuèio i nabavku neke knjige o praktiènom pèelarstvu, ovom prilikom ne bih favorizovao nijednog autora, u kojoj su obraðene osnove tehnologije pèelarenja na njima pristupaèan naèin.

Možda sam ja i previ{e

46SRPSKI P^ELAR

Jedan fragment teksta objav- bojama, koje æe odavati duh dobrog ljenog u oktobarskom broju èasopisa srpskog pèelara i njegovih namera “Pèelar” pod naslovom “Pismo da zdravom sugestijom pronadje put pèelara za oktobar”, autora Dejana do èula svih kupaca dragocenog nam Kreculja u potpisu, uzdrmao je meda. Bez devijantnih prodora do duhove svih koji su ga proèitali a džepa potrošaèa, bez fašistièkih boja misle potpuno drugaèije. Zdravije i i uticaja na psihologiju mase kojima racionalnije u svakom sluèaju. isp i ra ju mozgove i v red ja ju

Uz dužno poštovanje onome inteligenciju naroda kojem je dosta èime se bavi, pomenuti autor je nasilnog nametanja tudje volje. zaboravio da reklama, osim što Gebels i Hitler su pozivali na privlaèi kupca, može da ga na isti mržnju i osvajaèke pohode, pa su i naèin i odbije, kao maè sa dve boje koje podseæaju na njih oštrice, najblaže reèeno, kao apsolutno “aut”. “Koka-kola” se bumerang. Samo pominjanje “proslavila” zahvaljujuæi svom Gebelsa i kombinacije boja koje brendu a samo delom služeæi se asociraju na simbole fašistièke upeèatljivim bojama u reklamne Nemaèke, u najmanju ruku je svrhe, što ne opravdava niti morbidno, ma koliko da su takve boje objašnjava popularizaciju napitka “privlaèile milione sledbenika, nego je baš primereno dejstvu tog odnosno potrošaèa”. Poziva li to napitka na zdravlje onih koji je pomenuti autor na fašizam? Metode i konzumiraju. “Srpski pèelar ” simboli fašizma i paralelno s tim definitivno ne podržava takve pominjanje “moænih” boja na reklamne strukture, ne ulazeæi u etiketama “koka-kole”, najmanje je pozadinu propagiranja takvih idejnih potrebno pèelarima i medu koji nude rešenja na ambalažama za med, niti konzumentima, pa ni zarad bolje u znanje, odnosno neznanje prodaje. Reklame na etiketama treba agitatora ideja. “Srpski pèelar” da u skladu sa pozitivnim svojstvima smatra da med i kupci zaslužuju bolje pèelinjeg produkta, budu optimi- i više, bez mraènih senki prošlosti i stiène, emotivne i sa puno dobrih komercijale koja se time poštapa. vibracija u porukama, vedrog dizajna sa prepoznatljivim obeležjima i

ÈASOPIS “PÈELAR”

POZIVA NA

FAŠIZAM

T.D.

47 SRPSKI P^ELAR

Prièao mi je jednom prilikom dvorište, a mi pomislismo da je došao pèelar iz Požege Vaso Bojiæ: neki ogromni roj.

Popeo sam se uz lotre na tavan, U sretna vremena sedamdesetih kad tamo ima šta i da vidim. Domaæin

godina kada je prvi put doseljavao „pozajmio“ jednu punu kofu meda i svoje pèele na suncokretovu pašu u sakrio je na tavan, ali je nije poklopio. Banat, bilo je meda u izobilju. Što bi Osetile pèele med pa su poèele da ga rekao Lala „i keri na rep“. Tada je odnose u svoje košnice. Domaæin je vaga pokazivala dnevni unos od 12 bio postiðen, izvinjava se, nezna šta kg nektara, a moglo se vrcati i do 100 mu bi, ubi ga sramota. Natovarismo kg meda po košnici. Tako smo tih med u kamion pa ja domaæinu dado godina doselili pèele u Bašaid kod još jednu kantu meda, domaæin se Kikinde. Košnice su bile pune meda. neæka al ga ubedih nekako. Nismo Prihvatili smo ponudu jednog više išli u Bašaid, veæ smo pèele selili meštanina da vrcamo med u njegovoj u Banatsko Karaðorðevo, evo veæ kuæi. punih tridesetak godina, a med

Vrcali smo dva dana i dve noæi, vrcamo kod Branka Antiæa Gulita, koji punili smo burad i kofe i sve ostale je i zapisao ovu prièu.sudove a nismo vodili raèuna o Branko Anti}-Gulitbrojnom stanju. Sudove sa medom Banatsko Kara|or|evonismo poklopili da bi deo vode ispario iz meda. Platio sam domaæinu u novcu i plus ga nagradio kantom meda za gostoprimstvo. PÈELE U KOMINE

Dogovorimo se da sutra doðemo kamionom da utovarimo med i Ovog leta primetio je naš kolega odvezemo ga za Požegu. Kad smo Dragan iz Lièinog Dola kod sutradan stigli kod domaæina imali Predejana, da su mu društva iz dana smo šta i da vidimo. U tavanu u dan sve slabija I slabija. Znao je da njegove kuæe je ulazilo i izlazilo su društva redovno tretirana od varoe bezbroj pèela stvarajuæi strahovitu I da to ne može da bude razlog tako buku. Unervozio se domaæin, od drastiènom smanjenju broja pèela u ukuæana niko nesme da izaðe u društvima. Danima je razmišljao,

ISTINITE PRIÈEPÈELE PRONAŠLE UKRADENI MED

48SRPSKI P^ELAR

noæima nije spavao, ali odgovor na PITALICA ovo pitanje nije našao.

Kakva je razlika izmeðu pèele i pèelara?Jednog dana posle popijene

Pèela prvo ubode pa posle otekne, kafe kod komšije, sluèajno je zavirio kod pèelara je obrnuto.u njegove kace u koje komšija stavlja

zrelo voæe za rakiju i umalo da se onesvesti. Kace su bile pune mrtvih,

PÈELARIZMIpoluživih i živih pèela. Pa pobogu komšija šta je ovo, zašto mi - Pèele bodu, a i pèelari vole da uništavaš pèele? Komšija odgovori: bocnu nešto sa strane.“Ma sve mi odnesoše voæe, ja ih samo prepodne zatvorim a predveèe - Vrcaljka je dokaz da i od vrtenja u ih pustim da idu.” Tako Dragan krug može biti koristi.strahuje da li æe njegovih 100

- Ako želiš da ti u životu “TEÈE MED društava da prezimi zimu ili ne.I MLEKO” kupi pèele I kozu.

Ljubiša Mladenoviæ- Neki šeæerom - sole med.Leskovac

- Ima dve vrste meda, jedan DA LI PÈELE VOLE proizvode pèele a drugi pèelari.ŠVALERÈINE

- Sladak je med a slaðe su Svi koji poseæuju pèelarsku pèelareve kæeri.

manifestaciju u Kamenovu obilaze I Branko Antiæ GulitPèelarsku farmu Ðorðeviæ. Tu su I Banatsko Kara|or|evomnogobrojne TV ekipe. Prilikom

davanja intervjua televiziji “ KANAL IN” iz Leskovca, novinar je upitao

U SPOS-u je kao u košnici sa najstarijeg Ðorðeviæa: “Da li je taèna lažnim maticama, ima mnogo trutova.stara srpska misao da pèele ne vole

švalerèine?”. - Dr meda leèi pèelare od viška

“Ma to uopšte nije taèno, para.naprotiv pèele još bolje napreduju”, - Meda Kvisko radije deli plen sa odgovori gospodin Ðorðeviæ, a medvedicom Milkicom nego sa dr snimanje je moralo da se prekine jer Medom, sasvim prirodno.su svi prasnuli u smeh. - U Žitkovcu raste žito, a u SPOS-u

novac, jadan ja ispao sam ovca zbog novca.Ljubiša Mladenoviæ

LeskovacDragoslav Iliæ Šeš

49 SRPSKI P^ELAR

Dajana Lobar, 10 godina Pèelar 3 LR košnice

Banatsko KaraðorðevoSLATKA SPRAVA

Ala je to ljudi sprava, stvarno strava Milina bubanj ima sipaš praška

Al praška od maslaèka.Kada zavrtiš kao èigra,

Skaèe, cupka, malo lupka Zbog te silne lupe

Ukuæani svi se skupeDeda, ujak, striko,

Tu se radi na veliko.Medni ramovi tu se meæu

I to èini ovu sreæu.Baka, brat, tata, mama,

Svak svoj posao radi Al æe kuæa da se sladi.Tu sam ja, a i snajka Pogaðate ta sprava je

VRCALJKA Sreæu, zdravlje ona deliKada bi med iz nje jeli.

Jeste stvarno šta se èudiš, Ja dokaze imam èvrsteDa poližeš svoje prste.

50SRPSKI P^ELAR