1

2

SRPSKI PELAR ASOPIS ZA PELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE SERBIAN BEEKEEPER

IZDAVA-PUBLISHER

Drutvo pelara Duboica

Leskovac

Ul. Slavka Zlatanovia br. 35

16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI

UREDNIK - EDITOR

Dragoslav Ili e

Tel. 016 - 281 666

Mob.063 42 82 36

Email:

dragoslav.ses@gmail.com

REDAKCIJA-EDITORIAL:

prof. dr Kostadin Trikovi

prof. dr Moma Deni

mr Naum Bandov

dr. vet. med. Mihajlo Ili

dipl. ing. polj.

Zoran Stamenkovi

dipl. ing. polj. Dejan Pei

profesor Vlada orevi

LEKTOR

Ana Jovanovi

3

S A D R A J

ivadinovi Rodoljub pelarskom nestrunou nastavlja da unitava

srpsko pelarstvo.................................................................................4

Razvoj endotermike toplote u ranom periodu ivota medonosnih pela...................................................................................................13

Ekoloko-bioloka kombinovana metoda pelarenja dvojnim drutvima u LR konici.....................................................................17

Linija za izradu pogaa......................................................................29

Konice III deo..................................................................................33

Pelarsko udruenje Matica iz Vinice - R. Makedonija....................38

Slovenaki pelari najzad otvorili oi...............................................41

Pretnje ivadinoviu istina ili obmana..............................................45

Aleksandri Mihajlovi.......................................................................52

Pelaforizmi.......................................................................................55

Vic.....................................................................................................56

Naivna pelarska poezija...................................................................58

4

IVADINOVI RODOLJUB PELARSKOM NESTRUNOU

NASTAVLJA DA UNITAVA SRPSKO PELARSTVO

OSVRT NA LANAK KONANO OBJANJENJE

SINDROMA NESTAJANJA PELA

OBJAVLJENOG U ASOPISU PELAR BROJ 11, NOVEMBAR 2010. STR. 541 AUTORA

IVADINOVI RODOLJUBA IZ ITKOVCA

lanak e se analizirati samo na osnovu teksta koji je

objavljen u asopisu Pelar, bez provere tanosti navoda i prevoda.

Srpski pelari su navikli da se u asopisu Pelar objavlju-ju, lai, obmane, nekorisni lanci, tetni lanci, lanci za samoreklamiranje, da se dece-

nijama vrte iste teme i sline gluposti. Oni koji rade na

asopisu nikako da shvate da u njemu ne sme da se objavi

nita to je pogreno, jer pelari gledaju na ovaj asopis kao na neku vrstu pelarske Biblije, tako da sve to proi-taju u njemu uzimaju zdravo

za gotovo i automatski prime-

ivadinovi Rodoljub

iz itkovca

njuju. U isto vreme rukovo-

dstvo SPOS-a nesposobno da

se uzdigne iznad sebe i pri-zna svoju nesposobnost, gradi

titoistiki kult linosti i poka-zuje maksimalnu bezonost

5

obmajui pelare da je njihov rad neverovatan napredak za

srpsko pelarstvo, put u Evro-pu, pa moda i put u raj. Kako je u pomenutom la-nku baen akcenat na viruse, neophodne je prvo dati osno-

vne podatke o virusima.

Virusi su neprestano prisu-

tni u svakodnevnici kao pojam

stalne, esto veoma ozbiljne pretnje zdravlju: ljudi, biljaka,

ivotinja, i drugih organizama. Za viruse se moe rei da predstavljaju prelazni oblik

izmeu ivog i neivog sveta. Izgraeni su samo od dve komponente. Od nukleinske

kiseline DNK ili RNK, i

proteinskog omotaa. Virusi su ultramikroskopski, organi-

zmi nesposobni da se razmno-

avaju van elije domaina. Izvan elije domaina oni ne pokazuju osobine ivih bia. Posle pripajanja za eliju domaina virus postaje aktivan i ubacuje svoj sadraj u eliju (kao ubrizgavanje tenosti pricom za injekcije). Virus u eliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom doma-

ina i koristi ga za sopstveno razmnoavanje. elija doma-

ina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj po-

trebne za normalan rad. To u

domainu dovodi do bolesti. Pele ive sa virusima i drugim patogenima od svog

nastanka do danas. Priroda im

je stvorila odbrambene meha-

nizme koji su im omoguili da opstanu.

ivadinovi je u dubokoj zabludi kad kae: Konano objanjenje sindroma nestaja-nja pela i to je njegov pro-blem, ali to to dovodi u teku zabludu sve pelare Srbije to je ve ozbiljan dravni pro-blem. Oigledno je, da je ivadinovi promenio izvor informacija, ali ud nije. Za njega su nekad bili senzacio-

nalni lanci objavljeni u make-donskim asopisima, a sadu su to lanci iz amerikih asopi-sa.

Na poetku lanka je obja-vljena interesantna informacija

da su ameriki naunici otkrili novi virus kod pela, iridesce-ntni virus kod beskimenjaka (eng. Invertebrate Iride Virus,

skraeno IIV). U estom pasusu lanka se kae: Rezultati su izrazito

6

ukazivali na to da kombinacija

nosema ceranae i IIV virusa

ima veze sa poveanom smrtnosti kod pela. Nije jasno emu ovoliko ivadino-vievo uenje kad je ovo poznato u medicini od davni-

na, to je azbuka medicine.

Normalno je da poveanje broja patogena, i kombinacija

razliitih patogena u jednom organizmu poveava smrtnost svakog ivog bia pa i pela. Svako zna da prilikom konzu-

miranja alkohola ne treba da

mea pia, da ne bi zavrio u komu.

U pasusu pod naslovom

Praktini saveti za pelare ivadinovi ulee u veoma opasnu zamku u koju uvlai i itaoce asopisa Pelar. Ako neka otkria potiu iz svetskih naunih institucija, i objavljena su u poznatim sve-

tskim asopisima, ne mora da znai da su znaajna i korisna. Amerikanci stalno izbacuju

senzacionalna otkria, koja fasciniraju samo pelarske naivce, a ipak nikako da

zaustave masovno stradanje

pela, niti e ga uskoro zaustaviti, jer su sasvim na

pogrenom putu. Meutim ovaj lanak pokazuje da preporuke naunih institucija mogu da budu tetna za pelarstvo. Zato ne treba uvo-ziti glupoisti iz inostranstva.

Predpostavka amerikih na-unika koja je izreena u pomenutom pasusu: Izgleda da je postavljanje pela na tople i sunane lokacije od pomoi, i na osnovu toga ivadinovievo zakljuivanje koji tvrdi: To takoe zatvara i dugogodinju debatu meu pelarima u vezi sa postavlja-njem konica na osunanu lokaciju u odnosu na posta-

vljanje konica u hladovinu, su zasnovani na osnovu aspe-

kta jednostranog i ogranienog loginog zakljuivanja. Ovde je upotrebljena logika: Crna krava belo mleko. Po njiho-voj logici poto je mleko uvek belo proizilazi da su sve krave

crne, pa tako poto se veina virusi IIV ne umnoava na visokim temperaturama, pele treba izvui iz hladovine njihovog prirodnog stanita uma, i postaviti ih na neprirodnim stanitima, na toplim i sunanim lokacijama.

7

Svima je jasan nivo njihovog

logikog zakljuivanja. U vievekovnoj istoriji medicine nije zabeleeno da je oveku izleen grip promenom adrese stanovanja. Da li to pelama nije poznato koje je njihovo

prirodno stanite i ne znaju ta im treba ili to ne znaju

ivadinovi i amerikanci. Sva-ko ko bar malo poznaje

pelarstvo sigurno e verovati pelama. Nee biti zauujue ako pojedini pelarski stru-njaci preporue da se pele dre u rerni poreta kao preventiva od napada virusa.

Bilo bi dobro da ivadinovi pita amerike naunike koji je poret bolji stari Smederevac na drva ili elektrini i na kojoj temperaturi da se greje rerna.

Kada pele u rerni budu uginule znae se da nisu od virusa, ve od visoke tempera-ture. Ameriki pelari zahva-ljujui njihovim naunicima i srpski pelari zahvaljujui ivadinoviu mogu da budu spokojni, treba samo da

postave svoje pele na Suncu, da se peku i nee imati oboljevanje pela od virusa. U toku letnjih vruina ovek,

pas, i sve to je ivo bei u hladovinu, a pele ije je konice pelar postavio na sunanom mestu, osuene su na muke, moraju da se peku na

Suncu. Pela nije pu pa da svoju kuu prenese u hladovinu ve mora da bude na onom mestu gde ju je

ovek osudio. U istom pasusu se kae: Nekoliko pelara nas je oba-vestilo da imaju vie problema sa pelama u oblastima sa estom maglom ili u brdovitim oblastima sa hladnijim vreme-

nskim uslovima. Ova reeni-ca govori sve i ini ovaj lanak vie nego neozbiljnim. Namee se pitanje kakvi su to naunici ako oni donose odreene zakljuke na osnovu rekla-kazala nekoliko pelara. Ameriki naunici su morali da svoje tvrdnje zasnivaju

samo na nauno-eksperime-ntalnom radu gde bi ukljuili nekoliko hiljada pelinjih drutava paralelno posmatraju-i pelinja drutva sa stanitem u hladu i na Suncu, pa da na osnovu toga utvrde

na kojim lokacijama IIV virusi

vie ugroavaju pele. Takoe

8

su mogli i da proue statistike podatke o broju ve stradalih drutava na stanitima sa razli-itom mikroklimom. Umesto ozbiljnih naunih izuavanja oni svoje tvrdnje zasnivaju na

predpostavkama, tako da je

sve ovo ne samo neozbiljno,

ve i smeno. Ovde se gubi iz vida da su u brdovitim obla-

stima sa hladnim vremenskim

uslovima loe pane priliki. Apsurdno je uporeivati zdra-vlje pela u loim i dobrim ivotnim uslovima. Klimatske i pane prilike, prilikom upo-reivanja pelinjih drutava u razliitim oblastima ne mogu se i ne smeju odvajati, jer su

oba faktora uslovljavajua na zdravlje i celokupan ivot pela. ak i pelari poetnici znaju da pelinja drutva u oblastima sa loim klimatskim i panim prilikama mnogo vie oboljevaju i stradaju od

drutava koja ive u dobrim klimatskim i panim prilika-ma. Virusi nikad ne napadaju

pele zbog magle, brdovitosti ili hladnoe, oni pre svega napadaju pele iji je organi-zam oslabljen, a zato je pelinji organizam oslabljen je

sasvim drugo pitanje. Dakle

reenje nije u traenju virusa u pelama, ve u odgovoru na pitanje: Zato je organizam pela oslabljen pa u njega moe da ue sve to poeli, i kako zatvoriti vrata pelinjeg organizma za viruse. Ove

osnovne stvari iz pelarstva i medicine ne znaju samo pela-ri koji su zalutali u pelarstvu. Ne unitavaju virusi ve neznanje oveka. Poznato je da nekim virusi-

ma odgovara visoka tempera-

tura za njihovo umnoavanje. Da li to znai da pelari treba da spaavaju svoje pele od IIV virusa, a da ih izlau drugim virusima i da ih od

njih gube. Kao to niske temperature negativno utiu na pele, tako i visoke temperatu-re naruavaju ivot i zdravlje pela. Sva iva bia su zdravija i bolje se oseaju u svom prirodnom stanitu sa mikroklimom na koju su se

privikavala milionima godina.

U ovom lanku se tvrdi da stavljanje pela u neprirodne, gore uslove ivota od potrebnih poboljava zdravlje pela, to je van pameti.

9

Lepezaice odravanje mikroklime konice i legla mora da bude u granicama prirodno potrebnog

Svaki organizam na zemlji

zahteva odreene, potrebne ivotne uslove, bilo koji poremeaj negativno utie na ivot, rad i zdravlje tog organizma. To isto se odnosi i

na pele. One nisu nikakav izuzetak. Jedino su izuzetak u

pogledu ugroenosti. Najugro-enija su vrsta na svetu. Ugrozio ih je ovek svojim izopaenim umom. Ameriki naunici i ivadi-novi negiraju biologiju. Nau-ka biologije se vekovima ra-

zvijala i kae da je stanite od presudnog znaaja za ivot

svakog organizma na zemlji

pa i pela. Za pelinje drutvo su sudbonosne mikroklime

pelinjaka, konice i legla. Sve tri mikroklime su u uzajamnoj

korelaciji i utiu na celokupan ivot i rad pelinjeg drutva. Pele, bez obzira gde je njihov dom, da li u hladu ili na

Suncu, moraju da odravaju mikroklimu konice i legla u granicama prirodno potrebnog.

U Srbiji, sa klimom od etiri godinja doba najbolje uslove ivota pelama pruaju ume. Tako pele u umi u toku jeseni, zime i prolea kada na

10

drveu nema lia izloene su Suncu koje ih greje. U toku

leta kada su nesnosne vruine, lie umskog drvea titi pele od pregrejavanja i prua im idealnu mikroklimu. U

drutvu ija je konica na Suncu pele su primorane pre svega na regulaciju mikrokli-

me, a pele ija je konica u hladu svu svoju snagu usmera-

vaju na sakupljanju hrane.

Ovo samo pokazuje da je

neko kao lo ak koji preskae lekcije, preskoio lekcije iz biologije pela i direktno pre-ao na bolesti pela, ali ni to nije dobro savladao. Problem

pela je veoma kompleksan i ne reava se zavlaenjem gla-ve u epruvetu. Nije problem u

virusima i drugim patogenima

ve u oveku. Mnogo opasnije od virusa su instrukcije kvazi

strunjaka. Milan, pelar iz okoline Leskovca, je 2010. godine na-

ao tri pelinja drutva u prirodnim konicama, u stablu drveta. Nije ih naao na toplim i sunanim lokacijama, ve u svom prirodnom stanitu, du-boko u umi, u hladu stogodi-njih hrastova.

Pelar Milan sa pelama u panjevima

11

U lanku stoji da su Amerikanci potroili preko 60 miliona dolara na dosadanja istraivanja. Nisu morali da bacaju tolike pare. Korisnije bi

bilo da su za ta sredstva kupili

hranu za gladnu decu Afrike.

Apsurdno-komino je traiti reenje koje ve postoji. Na-jvanija karakteristika njihove apsurdnosti je traginost, jer stradalo je na milione pelinjih drutava u Americi i itavom svetu, a pogrene instrukcije unitie jo vei broj. Zauu-jua je njihova slepost. Upozorenje na opasnost koja

preti pelama, kao i mere koje treba preduzeti date su jo

davne 2003. godine, na

Apimondiji u Sloveniji i to u

radovima: Extermination of autochthonous races i The rulf of territorial maximum. U njima se istie da strategiju ouvanja pela treba usmeriti u preventivu, a ne u leenju. Srpskim pelama Sindrom CCD nee moi nita ukoliko se pelari budu pridravali sledeih uputstava. Dakle, preventiva za sve viruse, bole-

sti i ostale nedae pela je : 1. Da ne primenjuju apsolu-

tno nita to proitaju u

asopisu Pelar.

2. Da ne prihvataju instru-

kcije kvazi strunjaka.

3. Da sve to primenjuju

bude u skladu sa priro-

dnim nainom ivota

pelinjeg drutva.

4. Da im pelinjaci imaju

odgovarajuu mikrokli-

mu, tj. da budu u hladu

listopadnog drvea.

5. Da njihove konice

pelama pruaju potrebnu

mikroklimu, da su bez

12

otvora na podnjai i

poklopnoj dasci.

6. Da u konicama uvek

imaju minimum 20 kg.

hrane.

7. Da u sluaju potrebe

dopunu zaliha hrane

izvre do 31. avgusta.

8. Da u periodu od 1.

septembra tekue godine

do 1. marta naredne

godine ne vre nikakvo

prihranjivanje pela.

9. Da matice proizvode

sami, koristei vie majki

matica.

10. Da uvaju samo srpsku

kranjsku rasu.

11. Da unite sve matice ije

pele po osobinama ili

izgledu ne odgovaraju

srpskoj kranjskoj rasi.

12. Da redovno i na vreme

otklanjaju Varou.

Srpski pelari posebno treba da budu obazrivi kada je

asopis Pelar u pitanju, koji je u pelarskoj tampi und asopis. Ovakvi lanci obja-vljeni u ovom und asopisu

uzrokuju nemerljivu tetu sr-pskom pelarstvu. Najopasnija bolest za srpske pele je sigurno asopis Pelar koji je unitio vie pela i od varoe, i od amerike kuge i svih osta-lih bolesti zajedno. U Pelaru su nadristrunjaci izokrenuli biologiju pela naopake, a ni arape se ne nose naopake. Pitanje koje stalno visi u

vazduhu je: emu slui Izda-vaki savet od 9 lanova, Redakcija od 16 lanova iz Srbije i 14 lanova iz inostra-nstva kada se u asopisu Pe-lar objavljuju tetni lanci, a pelari lau i obmanjuju. Da li su oni svesni svega toga, da li

oni ovo odobravaju ili ne, i da

li shvataju da im se na ovaj

nain rui ugled i kalja ime. Masovno stradanje pela nije nita neobino i udno to samo priroda ispravlja greke oveka. U tom smislu nestae sve pele unakaene od strane oveka. oveanstvo ne treba da brine, ak i ako stradaju sve pele pod kontrolom oveka, opstae pele u prirodi.

Autor teksta

Dragoslav Ili e

13

RAZVOJ ENDOTERMIKE TOPLOTE U RANOM

PERIODU IVOTA MEDONOSNIH PELA (APIS MELLIFERA CARNICA POLLM.)

Juta Bolman, Helmut Kova, Anton Stabentajner, AUSTRIJA

Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdava Dragoslav Ili e

UVOD

Medonosne pele su hete-romeriki insekti. To znai da su sposobni da aktivno proi-

zvode toplotu, nezavisno od

temperature ambijenta. One

razvijaju temperaturu grudnog

koa kontrakcijom grudnih miia, bez pokretanja krila. Pele su razvile ovu sposobno-st kako bi mogle da lete, da

reguliu temperaturu u koni-ci, kako bi bile spremne da

pobegnu i da se bore protiv

neprijatelja kao to su strljeni i ose (Ono i drugi, 1995;

Hajnrih, 1993). Zbog razvoja

legla neophodno je da se

temperatura gnezda legla

odrava na nivou izmeu 34C - 35C, inae bi nastao poremeaj u razvoju legla (Himer, 1932). Kada tempera-

tura u konici opada, pele aktivno poinju da proizvode

toplotu kako bi podigle nivo

temperature (E, 1960; Himer, 1932; Bujok i ostali, 2002;

Stabentajner i Kova, 2002; Stabentajner i ostali, 2003).

Ukoliko postoji opasnost da se

konica pregreje, pele poi-nju da je ventiliraju i unose

vodu kako bi je rashladile

(Hes, 1926; Lindauer, 1954).

Lepezaica

Pelama je potrebna sposo-bnost da proizvode toplotu

14

kako bi mogle da lete. Mini-

malna temperatura grudnog

koa mora biti ~ 28C, inae one ne mogu da uzlete ili nisu

spremne za beg, ukoliko je to

neophodno (E, 1960; Hajnrih, 1979; marancer i Stabenta-jner, 1988a,b). Sposobnost da

proizvedu toplotu nije endoge-

nski razvijena, kada pele poinju da se pojavljuju (Himer, 1932; Stabentajner i

marancer, 1987). To znai da im je temperatura tela ista kao

temperatura okruenja. Ono to smo mi prouavali jeste stadijum u kome pele poinju da proizvode toplotu i kada je

kod njih ova sposobnost u

potpunosti razvijena.

MATERIJAL I METODE

Uzeli smo dva zatvorena

rama legla iz dva pelinja drutva i stavili ih u inkubator za izleganje. Nakon izleganja,

obeleili smo pele razliitim bojama kako bi smo tano znali njihovu starost. Sve

pele smo hranili pipetom sa 10-30l 1.5M rastvora saha-

roze, kako bi smo garantovali

da imaju dovoljno energije za

aktivno razvijanje temperatu-

re. Pele smo izdvojili u posebne drvene kutije koje su

bile namontirane na laboratori-

jski ejker. Ovakav ureaj smo smestili u klimatizovanu ko-

moru kako bi smo kontrolisali

temperaturu. Temperatura

ambijenta u malim drvenim

kutijama, nakon to smo je izmerili termoudvajanjem, bila

je u proseku 32C, 24C i 16C. Unutar klimatizovane komore stavili smo neonsko

svetlo koje je konstantno gore-

lo. Pre merenja, laboratorijski

ejker smo iskljuili na 15 sek. Kako bismo stimulisali pele na zagrevanje. Za vreme mere-

nja svetlo je i dalje gorelo, ali

je ejker bio iskljuen. Mere-nja su izvrene na pelama radilicama od pola sata pa do

pet dana starosti. One pele koje su bile stare do 40 sati,

postavili smo na sae sa medom, zajedno sa pelama hraniteljicama, izmeu mere-nja, kako bismo im obezbedili

prirodnu hranu. Stare pele smo vratili u njihovo drutvo i ponovo ih uzeli odatle, odmah

nakon merenja temperature.

Termografski prikaz merenja

15

temperature povrine tela smo preneli uz pomo AGA 782 SW (FLIR) kamerom sa infra-

crvenim zracima (Stabentajner

i marancer, 1987), na tri razliite temperature ambije-nta.

REZULTATI

Grafikon 1 prikazuje relati-

vne frekvencije pela sa aktivnom proizvodnjom te-

mperature u tri ambijenta sa

razliitim temperaturama. U ambijentu sa temperaturom od

32C, 3 od 16 pela starosti 9 sati (19%) pokazale su aktivnu

proizvodnju toplote (T grudni

ko-T stomak i T grudni ko-T glava > 0.2C). Na temperaturi ambijenta od 24C prve pele koje su pokazale sposobnost

da razviju temperaturu gru-

dnog koa bile su pele starosti 4 sati (6%). Na istoj

temperaturi ambijenta, 19%

pela starosti 6 sati i 19% pela staroati 9 sati aktivno su podigle temperaturu grudnog

koa (3 od 16 pela u oba sluaja). Pa ipak, na tempera-turi ambijenta od 16C, prve pele koje su pokazale aktivnu proizvodnju toplote bile su ve 24 sata stare. Frekvencija

pela koje su pokazivale pr-oizvodnju toplote rasla je sa

njihovom starou na sva tri temperaturna nivoa ambijenta.

Na temperaturi ambijenta od

32C i 24C, 100% pela starosti 72 sata poveavale su svoju temperaturu grudnog

koa, a 100% pela starosti 120 sati (5 dana) pokazale su

sposobnost proizvodnje toplo-

te na temperaturi ambijenta od

32C. Na temperaturi ambije-nta od 24C vie od 90% i na temperaturi ambijenta od 16C skoro 90% pela starosti od 5 dana poveale su aktivno te-mperaturu svog grudnog koa.

Grafikon 1. Frenkvencija me-

donosnih pela koje pokazuju aktivnu proizvodnju toplote (n

= 16 po starosti). Aktivna pro-

izvodnja toplote znai da je temperatura grudnog koa bi-la najmanje 0.2C via od temperature glave i stomaka

(T glave

16

Grafikon 2 prikazuje razli-

ku izmeu temperature tela i temperature vazduha na te-

mperaturi ambijenta od 32C. Dok je razlika bila ista kod

pela starosti do 6 sati, ona je poela da se poveava u grudnom kou kod pela od 9 sati starosti i dostizala je

maksimum kod pela od 9 sati starosti i dostizala je maksi-

mum kod pela starih 5 dana. Samo je temperatura stomaka

ostala na niem nivou, blizu nivoa temperature ambijenta.

Grafikon 2. Razlika izmeu temperature tela i temperature

ambijenta (Ta = 32C; 16 po starosti)

Grafikon 3 prikazuje razli-

ku izmeu temperature grudnog koa i temperature stomaka pri tri razliita tempe-raturna ambijenta. Ova razlika

je rasla kako je pela postajala starija. Ona je bila via na

temperaturi ambijenta od 24C nego od 32C. Na temperaturi ambijenta od 16C pak porast je poeo da se javlja kasnije i ostao je na niem nivou, sve do starosti pele od 5 dana.

Grafikon 3. Razlika u tempe-

raturi izmeu grudi i stomaka kod pela koje ispoljavaju energinu proizvodnju toplote (16 po starosti)

KOMENTAR

Neke pele imaju sposo-bnost da proizvedu toplotu

veoma rano tokom svog

ivota, ali ova sposobnost se veoma slabo razvija sve do

starosti od 36 do 48 sati. Samo

pele starosti od 3 do 5 dana, tj. veina njih, imaju sposo-bnost da znatno poveaju temperaturu svog grudnog

koa. U ovo vreme pele poi-nju sa svojim orjentacionim

17

letovima (Volbexr,1975). Sli-

an razvoj endoterminosti se mogao zapaziti i kod pela koje nismo hranili saharozom

pre vrenja merenja (Volman i drugi, 2003). Stoga, dolazimo

________________________

________________________

do zakljuka da niska frekve-ncija i intenzitet endotermi-

nosti kod veoma mladih pe-la (starosti

18

rupica od 2 - 3 mm, s tim to imam napravljen ulaz za

usmeravanje pela gore i dole i sa zadnje strane.

2. Pri uzimljavanju peli-njih drutava, polunastavak koji sam uveo u sistem

pelarenja jo 1975. godine, nalazi se iskljuivo ispod desetoramnog LR nastavka, a

u vreme sezone jedan ili dva

polunastavka se nalaze iznad

matine reetke u medinom delu, zavisno od pelarske godine (slaba, normalna ili

dobra),

3. Obavezno u prvoj polo-

vini avgusta kada pristupam

pripremi za uzimljavanje pe-linjih drutava, donja matica je stara jednu do dve godine, u

zavisnosti koja je ostala pri

prologodinjem spajanju dva drutva, a gornja matica je obavezno mlada, starosti jedan

do dva meseca,

4. Metoda koju opisujem

je izvodljiva samo sa manjim

brojem konica (do 50 proi-zvodnih) i odgovara amateri-

ma, a ne profesinalcima koji

pelare sa veim brojem ko-nica (ponekad je u amate-rskom pelarenju obavezno

intervenisati sa ramom u

interesu biolokih zakona u pelinjem drutvu za dobijanje veih prinosa pelinjih proi-zvoda.

U pomenutoj kombinova-

noj metodi g-din Vener je

prihvatio neka moja vienja i operacije koja imaju bioloku opravdanost, a neto sam i ja prihvatio od njegovih profesi-

onalnih tehnolokih vienja i operacija. Ovo uzajamno do-

punjavanje sigurno je doprine-

lo da kvalitet pelarenja LR konicom bude na viem nivou od prethodnih. U pel-rskoj nauci timski projekti

uvek daju bolje rezultate od

pojedinanih. Potvrda za ova-kvo vienje, vidim da se moje ime nalo u njegovoj knjizi Pelarska farma Vener gde me spominje na kraju knjige

kod korienja Jugoslovenske literature pod red. br. 3. to ovom prilikom izraavam veli-ku zahvalnost (Timski rad se

potvrdio i u projektu Nove

tehnoloko-bioloko-preventi-vno genetske metode za suzbi-

janje Amerike trulei legla, objavljene u makedonskom

asopisu Melitagora br 7-8/97,

19

str 241-246, Nika Matica br. 10, 11, 12, i 13/99, kao i u

Poljoprivrednom kalendaru za

2000. godinu panskom asopisu Vida Apicola 2002 i sl.). Ova tema je obraena u ovoj skripti.

METODA KAO KRITIKA DOSADANJIH METODA

Dosadanji realni uslovi pela-renja sa varoom i nekim

drugim okolnostima (prskanje

voa insekticidima, prskanje protiv komaraca i dr) idu na

tetu brojnosti-jaini pelinjeg drutva, ime se naruava bioloka celina u odnosu na mlade pele prema starijima koji treba da bude 2 : 1 u

korist mladih, kunih pela, a time pelinje drutvo-organi-zam slabi i postaje podloan raznim bolestima (nozema,

amerika trule, evropska tru-le, kreno leglo i dr). iroko je prihvaena metoda ojaava-nja samo jednog pelinjeg drutva koje predstavlja najsa-vremeniju proizvodnu labora-

toriju za pelinje proizvode, na raun drugog ili treeg pelinjeg drutva, koji postaju pomona (u savremenoj -

najnovijoj tehnologiji za tako

neto ne postoji opravdanje). U bivoj Jugoslaviji, odnosno sada u svim bivim republika-ma postoje pelari koji se deklariu da pelare sa 100, 200 i vie konica, a sele, odnosno pripremaju samo 1/3

do najvie 1/2 za pau, a osta-tak ostavljaju na oporavak.

Takvo reenje napravljeno je iz potrebe ili linih iskustava i znanja pelara t.j. nepoznava-nja boljih reenja za stvaranje vrlo jakih drutava i dobijanja veih prinosa. Ovakvo pela-renje i nije tako loe, ali ima mnogo slabosti, a to su to: trai vie od dvostrukog ulaganja u kupovini konica, vie rada i rtvovanja pelara i pri pojaavanju proizvodnih drutava leglom, naruava se prirodna bioloka celina dru-tva i potstie ih prirodnom rojenju, to za pelara pretsta-vlja nepopularno krajnje ree-nje, a rezultat toga je teta u koliini pelinjih proizvoda i velikog oduzimanja vremena,

a znamo, da je vreme novac.

Za prevazilaenje ovih ne-dostataka, koji su jako bitni za

pelara, a u potrazi za boljim

20

reenjima, 1988 god. kada sam poeo istraivanja za doktorat na Poljoprivrednom fakultetu

u Skoplju na katedri Pela-rstva kod Prof. Dr Bogoljuba

Konstantinovie koji je vodio tu katedru u nedostatku pela-rskih kadrova iz Makedonije

uveo sam ekoloko-bioloki kombinovani sistem pelare-nja dvojnim drutvima, sa ciljem da smanjim ukupne

investicije, rad i da spreim prirodni rojidbeni nagon to je osnovni preduslov za dobija-

nje viskoih prinosa. Isto tako

se utedi dosta vremena, to mi omoguavalo da uestvu-jem na raznim predavanjima,

simpozijumima i kongresima

kao i vie vremena za privatne poslove, za porodicu i sl. jer

ne smemo biti rtve samo pelama i pelarstva. Sada sa ovom metodom pelarenja dobijam jo jednu veliku po-godnost, a to je uteda u hrani i poveanje proizvodnje za 15-20 kg. Ako sam do sada za

uzimljavanje jednog dvojnog

drutva pod jednim krovom za zimu ostavljao po 20 kg meda

svakom drutvu (ukupno 40 kg), sada za jedno vrlo jako,

uzimljeno drutvo upotreblja-vam 25 kg hrane, a pri tome se

ne gubi u prinosu pelinjih proizvoda u narednoj godini

ve naprotiv dolazi do povea-nja (ema 1).

ema 1

Sutina novog sistema je, da se pele od jednog dvojnog drutva sa dve matice zazi-mljuju sa jednom maticom, ta-

21

ko da se u drutvu nalazi 30000 40000 pela i 20 do 25 kgr. meda. (ema 2 i sl. 1)

ema 2

Slika 1

EDUKACIJA

USLOVLJAVA PRIMENU

Ovu ekoloko-bioloku ko-mbinovanu metodu mogu da

primene i isplativa je za sve

pelare koji ele da se edukuju preko pelarskih knjiga, aso-pisa, poseta iskusnim pelari-ma, izlobama, savetovanjima, raznim simpozijumima kao i

boljom organizacijom u pela-rskim udruenjima ili drutvi-ma. Ulaganje u pelarsku nauku i praksu nikada ne treba

da se tedi. tetu ili gubitnik e imati samo onaj ,,nazovi,, pelar koji ne eli da se usavrava, odnosno koji ostaje da bude samo uvar konica sa pelama. Pelar koji misli da tedi na raun strune literatu-re neka proceni koliko svojim

neznanjem izgubi u jednoj

pelarskoj godini u proizvo-dnji pelinjih proizvoda ili gubitkom pelinjih dutava. Osnovna karakteristika ove

metode je, da se stvarno radi

sa proizvodnim konicama i pelar koji kae da radi sa 50, 100 ili 200 konica, da to stva-rno radi sa toliko konica, za razliku od onih koji je ne

22

primenjuju i navodno pelare sa 100-200 konica, a ustvari na proizvodnju pelinjih proi-zvoda (ne samo meda) rade

samo sa 1/2 ili 1/4 od tog br.

Opravdanost za ovu moju

ekoloko-bioloku kombino-vanu metodu naao sam u lakoj zameni matica svake

godine i uvoenje druge mati-ce u konicu posle bagremove pae, a da pri tome ne likvidi-ram postojeu maticu. U naredna tri meseca obe matice

razdvojene Snelgrovom pre-

gradom, pregradnom daskom,

pregradnom ianom mreom, matinom reetkom ili Rofu-sovom pregradnom daskom i

Rofusovim nastavkom rade na proizvodnji pelinjih proi-zvoda bez opasnosti da doe do rojidbenog nagona, zato to sam taj inae bioloki prirodan fenomen napravio vetaki i ostvario sam moj cilj da pod

jednim krovom i jednom

podnjaom proizvodim sve pelinje proizvode (med, pole-nov prah, propolis, vosak,

matice, rojeve i pele) (slika 2). Posle zavretka aktivne pelarske sezone (mesec avgust) g-din Vener je dvojna

pelinja drutva, posle ubija-nja gornje stare matice, svodio

pelinje drutvo na jednu maticu u ploditu, prvo sa jednim polunastavkom iznad

plodita (crte 1) koji je obja-vljen u asopisu ,,Pelar,, br. 1/1995 str. 2 do 7.

Crte 1

Nakon izmenjivanja isku-

stva sa mnom 1997 god. na

svoj prethodni postojei sistem uveo je drugi polunastavak

kojeg je 1994. god. stavljao

ispod plodita (crte 2 iz Pelara br 1/98).

Crte 2

23

Zbog toga to se moja ekoloko-bioloka kombinova-na metoda u neemu razlikuje odVenerove, opisau je onako kako je ja praktikujem. Posle

zavretka aktivne pelarske godine (druga polovina avgu-

sta) pelinje drutvo svodim na jednu maticu u jednom

plodinom nastavku sa obave-zno jednim polunastavakom

koji se nalazi ispod plodita (crte 3).

Crte 3

Zbog ega to radim poka-zuje slika prirodnog poloaja jednog pelinjeg drutva sa dva LR nastavka gde vidimo

da se pojavljuje viak praznog prostora u donjem nastavku

ispod isprekidane tamne linje

(crte 4).

Crte 4

Pri sjedinjavanju samim

pelama ostavljam da odaberu koju e od dve matice zadra-ti. Moja istraivanja pokazuju da u oko 20% sluajeva ostaje stara matica od prethodne

godine. Nemam nita protiv toga, ukoliko su je pele same odabrale. Ukoliko konstatujem

u pripremnom periodu da

nedostaje dovoljna koliina hrane (20 - 25 kg) u drugoj

polovini avgusta koristim

kombinovanu zbeg hranilicu

(sliku 1) u koju moe da stane 2-3 lit. sirupa ili jedna Ram

hranilica u ploditu, ili kori-stim jo jedan prazan sprat

24

iznad drutva gde stavljam dve ram hranilice zapremine od po

2,5 3 litre (crte 5 i 6).

Slika 2

U jednoj se nalazi pogaa koju sam pripremam sa dodatkom

polenovog praha. Nauno je dokazano da kod zimskih

pela hranjenih dovoljnim

koliinama polenovog praha, imaju gubitak zimskih pela

25

od samo 5%, dok kod pela hranjenih samo eernim siru-pom bez polena, gubitak

zimskih pela iznosi 76%.

Crte 5

Crte 6

Ako prihvatimo ovaj

nauni podatak, tada emo sigurno nabaviti i koristiti

sakupljae polena, sakupljati ga i uvati u zamrziva koji e nam koristiti kao najbolji

koncentrat u prolee kod proizvodnje matica, rojeva i

vee koliine legla-pela. Druga ram hranilica se koristi

za dodavanje sirupa, pri emu moj cilj nije stimulativno

prihranjivanje, ve pravo prihranjivanje iz nude, i to sa veim koliinama sirupa zbog nadoknaivanja razlike u hrani do 25 kg. Najnovija napredna

svetska pelarska tehnologija preporuuje prihranu veim koliinama hrane i to bre smetanje u konicu u ranijoj fazi (kraj avgusta). Ova

preporuka ima opravdanje sa

biolokog gledita, za ouvanje mikroklime u pelinjem drutvu i u slualu hladnijeg septembra, kako ne

bi matica smanjila noenje jaja. Mikroklima u centru

pelinjeg drutva gde se gaji podmladak (zimske pele) u septembaru i oktobru, kada

none temperature mogu da budu ispod 10

OC, jedino moe

26

da se ouva mikroklima samo sa prisustvom dovoljne kolii-ne hrane, meda preko 20 kg i

polena preko 1500 cm2 (sl.3).

Slika 3. Polen-perga

Ako obezbedimo gore spo-

menute zahteve, imaemo ne-ometan razvoj legla u septe-

mbru i oktobru, a maticu emo zadrati u maksimalnoj biolo-koj mogunosti za noenje jaja, a sa time u imati i veo-ma jako drutvo i garanciju da e pelinje drutvo rano (kra-jem januara) poeti sa leglom i bie dovolno vremena da se maksimalno razvije i dobijemo

maksimalne prinose pelinjih proizvoda u sledeoj kalenda-rskoj (pelarskoj) godini. Ova-kvim radom pribliavamo se narodnoj poslovici: Kako se-je tako e i da anje. U ovom pripremnom perio-

du u prvoj polovini meseca

avgusta obavezno je potrebno

intervenisati nekim od lekova

za suzbijanje varoe, ili prime-

niti moju tehnoloko-bioloku metodu za suzbijanje varoe.

Pelar uz pomo iskusnog pelara neka se opredeli koju e metodu primeniti. (Pogledaj i detalno proitaj moju temu: Mogunost suzbijanja varroe u zatvorenom leglu u Sr-pskom pelaru br.7 str. 4 - 11). to se tie nekakve preve-ntive protiv Amerike trulei legla (ATL), ne radim i ne

preporuujem nikakvu preve-ntivu antibioticima ili hemote-

rapeuticima kod zdravih dru-

tava, kao to ne preporuuje ni dr Vilson, autor masne

pogae sa oksitetraciklinom. Davanjem nekakve preventive

za ATL zdravim drutvima kao to preporuuju neki nai i strani strunjaci, samo sakri-vamo bombu koja moe eksplodirati sledee godine, kao to navodi i Dr Edvard Alen (Melitagora br. 3/96).

Ako neki pelar dijagnostikuje ATL u ovom periodu u konici sa pokretnim saem, preporu-ujem primenu brze tehnolo-ko-bioloko-preventivno-ge-netske metode koja ne predsta-

27

vlja leenje ve suzbijanje ATL. (Ova tema detalno je

obraena kao posebna tema u ovoj skripti) Ako neko pelari sa vrkarama (sl. 4) i dijagno-stikuje ATL u tim vrkarama sa nepokretnim saem, ne sme se preduzimati nikakvo leenje ili suzbijanje, ve treba postu-piti po zakonu, odnosno spali-

ti. Ne verujem da neko danas

pelari sa konicama sa nepo-kretnim saem.

Slika 4. Trmka

Pelari koji pelare sa jednom maticom, esto i pored

velikog uloenog rada, panje, potroenog vremena i uzimlja-vanja sa dovoljnom koliinom hrane, nisu zadovoljni sa

jainom mnogih drutava zimi, pa na prolee ta drutva izlaze kao kart. Ako primene kombinovanu metodu i ispune

osam principa za uspeno pelarenje uzimljavanje, kao i ako obezbede mirovanje u

zimskom periodu, mogu sigu-

rno da oekuju visoke prinose od svih uzimljenih pelinjih drutava ak i u srednjim godinama nektarenja. (Detalno

proitaj u Srpskom pelaru br.7 str. 22 - 27 moju temu:

Pravilno uzimljavanje peli-njih drutava je garancija za dobijanje visokih prinosa)

Urednik nije stavio Ime i

Prezime Autora: Mr Nauma

Bandova. U sledeem broju sledi na-stavak: PRIPREMA ZA GLAVNU BAGREMOVU

PAU.

28

GOSPODAR

PELA II Autor Dragoslav Ili e

A K C I J A ! Svi kupci knjige dobijaju gratis film

Apimondija Irska 2005, Apimondija

Australija 2007 i sve brojeve asopisa Srpski pelar na disku.

- Kako da doete do meda kada ga u prirodi nema i kada su vam drutva slaba?

- Kako da proizvedete mladu maticu u istoj konici gde je i stara?

- Kako da zamenite maticu bez traenja? - Kako da sanirate najopasnije bolesti bez lekova? - Kako da spreite stradanje pelinjeg drutva i

celog pelinjaka? ODGOVOR NA OVA I MNOGA DRUGA PITANJA

MOETE NAI U NAJITANIJOJ KNJIZI NA BALKANU. NE OKLEVAJTE, NARUITE ODMAH.

CENA 1400 din. Tel. 016/ 281 666 Mob. 063/ 42 82 36

29

LINIJA ZA IZRADU POGAA

Profesor Vlada orevi, Leskovac, tel. 064/041-80-30. Proizvoa pogaa.

Pelarstvo kao hobi ili profesija je ozbiljo zanimanje

koje zahteva obrazovanog pe-lara koji zna da radi sa

pelama odnosno da u pravo vreme primeni odgovarajuu apitehniku meru kojom bi pomogao svojim pela-ma.Svakako da je jedna od

najznaajnijih mera u pela-rskoj praksi prihranjivanje

pela. Iz injenice da nema uspenog pelarenja bez pri-hranjivanja, namee se kao imperative, potreba da svaki

pelar zna osnove uspenog prihranjivanja - medom ili

eerom. O prihranjivanju i znaaju eera u pelarskoj praksi bilo je dosta govora i

mnogo napisanog teksta .

Iskusni pelari nastoje da pele dre na obilnim zaliha-ma prirodne hrane (med i

polen), meutim ako iz bilo kojih razloga toga nema u

konici onda je jedini izlaz prihranjivanje pela. Poznato

je da se ono moe vriti tenom i vrstom hranom. Prihranjivanje tenom hranom tj. eernim sirupom je jednostavno pele odlino prihvataju takvu hranu. Ali

prihranjivanje sirupom ima i

jedan nedostatak. U hladnijem

delu godine kada se pele nalaze u klubetu takva hrana je

neupotrebljiva jer pele ne naputaju klube i na taj nain ne mogu ni dopreti do nje.

Ovaj nedostatak odklanja

prihranjivanje vrstom hranom tj. pogaama. Prihranjivanje vrstom hranom na velikim pelinjacima sve vie dobija na znaaju jer je jednostavan, brz i ekonomian, ne zahteva posebne hranilice jer se dodaje

u najlonskim kesama. Pogae se stavljaju iznad klubeta tako

da su dostupne pelama u najhladnije doba godine.

Imajui u vidu da je vrsta hrana skupa mora se voditi

rauna o njenoj izradi i

30

njenom kvalitetu jer samo

kvalitetno pripremljana poga-

a i data u pravo vreme daje oekivane pozitivne rezultate. U suprotnom od pogae nee biti koristi ve mogu nastati i tete u pelinjoj zajednici. U tom smislu se izradi pogaa mora posvetiti posebna panja. Za izradu kvalitetnih pogaa potrebni su odreeni ureaji (linija) koji to omoguavaju i olakavaju rad, kao i tehnolo-gija proizvodnje ijom prime-nom se dobijaju pogae prime-rene odreenom godinjem dobu i potrebama pelinje zajednice.

Liniju za izradu pogaa ine: 1. Mlin za mlevenje ee-

ra (slika 1).

2. Mealica za testo

(slika 2).

3. Aparatura za inverto-

vanje sirupa (slika 3).

4. Digitalna vaga (slika

4).

5. Maina za peglanje

pogaa.

6. Aparat za zavarivanje

kesa (slika 5).

Slika 1. Mlin

Slika 2. Mealica za testo

31

Slika 3. Aparatura za

invertovanje sirupa

Slika 4. Digitalna vaga

Slika 5. Aparat za zavarivanje

kesa

Ova linja za izradu pogaa zadovoljava sve uslove za

izradu kvalitetnih pogaa. Osnovu ove linije ine mlin za eer i mealica. Mlin za eer (slika 1) prestavlja osno-vu za izradu kvalitetne pogae jer od finoe eera u prahu zavisi i kvalitet pogae. to je sitniji eer u prahu pogaa je kvalitetnija jer e biti manje osipanje eera na podnjau. Takav eer pele mnogo bolje i uspenije pomou se-kreta razlau i invertuju. Ovaj mlin je napravljen od radnog

kola koga ine dva tanjira jedan je pokretan i nalazi se na

osovini koga preko kaia i remenice pokree brzohodni elektromotor snage 1,1kw.

Tanjir preko ajbne se kree brzinom preko 9000 o/min. Na

pokretnom tanjiru se nalaze 5

redova klinova koji zalaze u

udubljenja na nepokretnom

tanjiru. Pri ovakoj velikoj

brzini stvara se vakum koji

preko rupe prenika 10mm uvlai eer i melje ga sa finoom od 0,045mm. Kapaci-tet mlina je preko 150kg za 1h.

Moe da melje neprekidno

32

satima. Uslov je da eer bude suv i bez grudvica.

Mealica za pogae (slika 2) je specijalan ureaj koga ine:

1. Duplikator koji se

zagreva vodom.

2. Greja 4kw koji je

prikljuen na termostat

0 90C.

3. Mea koga pokree

elektromotor sa redu-

ktorom od 35 obrtaja u

minuti.

Mea za 10-15 minuta zamesi 130 kg smese za

pogae. Prednost ove mealice nad pekarskom mealicom je velika, jer se smesa u

pekarskoj mealici nakon meanja hladi to oteava dalji rad sa pogaama a kod ovog tipa mealica smesa je uvek topla i moe se bez velike urbe raditi. Samo jedan radnik moe za proseno radno vreme da izradi preko

200 pogaa. Kada je testo gotovo stavlja

se u kese, meri se eljena koliina, jer se pegla moe podesiti tako da u kesi predvi-

enoj za pogae moe da bude

teine 0,5 kg 2 kg. Teina pogae koja e se stavljati u konicu zavisi od meuprosto-ra od satonoe do poklopne daske. Ukoliko je standardni

razmak od 8 - 10 mm najbolje

su pogae teine od 1 1,5 kg. Meutim ako se dodaje prsten teina moe da bude i vea. Kada se pogaa izmeri i ispegla preostaje samo leplje-

nje aparatom i pakovanje u

odgovarajuoj ambalai. Tako uraene i spakovane pogae spremne su za transport do

pelinjaka gde e se vriti prihranjivanje.

Za izradu kvalitetne pogae potrebno je i znati neku

proverenu recepturu kojom e se izraditi pogae takvog kvaliteta koji e pelama biti od koristi...

33

KONICE (III deo) Autor teksta Dragoslav Ili e

KONICA RODNA VOJA

Ova konica pripada tipu konica nastavljaa. Sa njom se pelari nastavkom. Sastoji se iz atiri nastavka, jedno ili dva plodina i dva ili tri medi-na. Unutranje dimenzije je-dnog nastavka su 374 x 374 x

200mm. Tu ve treba otkloniti nejasnoe. Standarna unutra-nja irina za desetoramne konice je 372mm, tako da nema nijednog opravdanog

razloga za proirenje nastavka. Proirenje nastavka povlai proirenje ulica, to pak pro-uzrokuje tetno dejstvo, koje se ispoljava sporijim razvojem

drutva. esto se u pelarstvu kapacitet konice rauna u povrini saa, ili broju elija, to je pogreno jer pele ne ive samo u elije i na sau, ve koriste celokupan unutra-nji prostor konice za svoj

ivot i rad. Najispravnije je kapacitet konice raunati zapreminski u litrima. Iz dime-

nzija nastavka ove konice moe se izraunati njegova zapremina, koja iznosi skoro

28 litara. Ako plodite ine dva tele onda je njegova

zapremina oko 56 litara, a cele

konice oko 112 litara. Pela-rima koji pelare DB koni-com je dobro poznato da imaju

velikih problema sa rojenjem

u vreme glavne pae, u Srbiji je to u vreme cvetanja bagre-

ma, i pored toga to je kapacitet njenog plodita 63 litara. Plodite RV, sa dva nastavka od 56 litara je prema-

lo za srpsku kranjsku rasu, a

plodite sa jednim nastavkom uopte ne treba razmatrati. Mada konstruktor tvrdi da je

ak i jedan nastavak dovoljan za plodite, i da upravo malo

34

plodite spreava rojenje, a veliko ga izaziva. Ta tvrdnja je

najblae reeno vie nego neozbiljna, i na nju ne treba

potroiti ni jednu re. ak i primitivni pelari, pre nekoli-ko vekova su znali da im se

pele u manjim konicama, tj. u manjim panjevima i trmka-

ma vie roje nego u veim.

Trmka

Primetno je da je ova ko-

nica ustvari smanjena Fara-rka. Ogroman nedostatak joj je

i mala visina jednog nastavka.

Plodite ove konice je konstr-

ukcijski deljivo, ali funkciona-

lno nije. Samostalno korie-nje jednog nastavka ove

konice, kao i kod Fararke je u praksi nekorisno, zbog male

visine rama nema mogunosti prirodno potrebnog rasporeda

hrane i legla, to opet moe da ima tetne posledice po peli-nje podrutvo. Ram je takoe problematic-an, pogotovu onako kako ga je osmislio idejni tvorac.

Spoljna dimenzija rama je 360

x 190 mm, a unutranja 344 x 174 mm, s tim to je unutra-nja visina od 174 mm postignuta upotrebom satono-

e debljine 1 cm. Tankom satonoom se nita ne postie. Ako se time htelo postii vea povrina saa u ramu, to naravno nije postignuto, jer

ova tanka satonoa primorava na uiavanje rama i utapanje satne osnove. Kod ove tehno-

logije satna osnova mora da se

udalji od donje letvice. Tako

ovo uslovljava primenu ove

konice za hobi i amatersko pelarenje. Mnogo bolje ree-nje je debljina satonoe od 2 cm, jer bi mogla da primi i

armiranu satnu osnovu. U tom

35

sluaju se gubi jedan santime-tar u gornjoj zoni, ali se dobija

u donjoj, jer tada pele grade sae do donje letvice. Konstruktor tvrdi da je

prednost njegove konice u tome to kod nje ne moe da se formira medna kapa, i da je

medna kapa tetna. Ako me-dna kapa zaista ne moe da se formira u ovoj konici onda to nije nikakva prednost ve veoma veliki nedostatak. Nje-

gova tvrdnja da je medna kapa

tetna samo pokazuje da je u velikoj zabludi. ak i pelari poetnici mogu da primate da same pele stavljaju med tik uz elije sa larvama. To one medom ukutkavaju leglo. Kad

leglo nije ukutkano medom

ono lake oboljeva. U knjizi Gospodar pela 2 stoji da med nije samo hrana pelama, ve i znaajan regulator mikroklime legla i konice. Veliki broj nastavaka od

kojih se sastoji ova konica predstavljaju njen veliki nedo-

statak. Izmeu ta etiri nasta-vka nalaze se tri beskorisna

prostora. Beskorini prostor

ini satonoa donjeg rama, prostor izmeu satonoe do-

njeg rama i donje letvice

gornjeg rama i donja letvica

gornjeg rama. Pelinje drutvo i taj prostor mora da savlada u

mikroklimatskom pogledu, ta-

ko da nije sve jedno koliko

beskorisnih prostora sadri konica. U velianju svoje konice konstruktor ide toliko daleko

da ak i tvrdi da u ovoj konici ima vie propolisa nego u drugim. Proizvodnja propolisa

zavisi od rase kojoj pripada

pelinje drutvo, a ne od tipa konice. Pojedine rase vie proizvode i upotrebljavaju

propolis od drugih.

Sudbonosna inovacija ove

konice, po reima konstrukto-ra, je mogunost ukrtanja nastavaka, jedan na hladni

poloaj rama, a drugi na topli. U ovom pogledu, kod ove

konice nema nikakve inovaci-je. Ukrtanje nastavaka moe da se vri kod svih tipova konica koje su kvadratnog oblika, a starost tih starih

tipova koje u osnovi imaju

kvadrat se meri vekovima. Na

primer sa standardnom Fararo-

vom konicom mogu da se vre sve vrste ukrtanja nasta-

36

vaka, a ona je nastala mnogo

pre roenja konstruktora ko-nice koja se analizira. Ovom prilikom nee se analizirati tema ,,Ukrtanje nastavaka. Konstruktor tvrdi da je ova

konica patentirana u enevi 03.10.2002. godine u WIPO

svetskoj patentnoj organizaciji

u internacionalnom birou i

priloio patentnu dokumenta-ciju na engleskom jeziku kao

dokaz. Iz toga izdvajamo onaj

deo koji se odnosi na sam

patent:

Tekst na engleskom jeziku

glasi:

Title: A NEW BEEHIVE Abstract: Beehive to be

used in apiculture (7). Four

mutually crossed supers (2)

containing 10 frames each (6).

Air cube is created below the

feeding chamber (3), and the

distance between honeycombs

in neighbouring supers is 26

mm. Internal width and length

of all supers have identical

dimensions. Feeding chamber

(3) can be rotated by 90, 180

and 270 as it has the same

length and width as the supers.

Breeding chamber is separated

by a queen-excluder (5) to

include one or two supers. All

frames (6) have identical

dimensions. Prevod na srpski jezik:

Naslov: NOVA KONICA Apstrakt: Konica za kori-enje u pelarstvu (7). etiri meusobno ukrtenih nastava-ka (2) koji sadre po 10 ramova (6). Vazduna kocka je kreirana ispod hranilice (3),

i rastojanje izmeu saa u susednim nastavcima je 26

mm. Unutranja irina i duina svih nastavaka ima identine dimenzije. Hranilica (3) se

moe rotirati za 90 , 180 i 270 kako ona ima istu

duinu i irinu kao nastavci. Plodite je odvojeno matinom reetkom (5) sastavljeno od jednog ili dva nastavka. Svi

ramovi (6) imaju identine dimenzije. Iz datog teksta se ne vidi da

je naziv Rodna Voja patenti-ran, niti dimenzije nastavka i

to je najbitnije dimenzije rama. ak ta vie pitanje je da li je ovim patentom neto patentirano?

Ima onih koji konicu Rodna Voja smatraju kopijom

holandske konice Raad Cast

37

iz 1920. godine, koju je

izmislio Chr. H. J. Raad.

Suvino je razmatrati sve tvrdnje konstruktora konice Rodne Voje kojima obrazlae prednost njegove konice, jer bi samo za to bio potreban ceo

asopis. Na osnovu ovih neko-liko analiza moe da se stekne prava slika o ovoj konici. Moda bi ova konica bila dobra za neku rasu pela koja

ima mali broj individua u

drutvu i na podrujima gde su pane prilike oskudne, npr. na Alpi ili u Sibiru. Za srpsku

kranjsku rasu i pane prilike u Srbiji nije odgovarajua. Sem toga uoljivo je da je konstruktor gradio svoju pe-larsku strunost od krova, a ne od temelja, naime, interesova-

lo ga je samo poglavlje ,,Ko-

nice alat i pribor a ostala

KONICA EKO VOJA

Evo jo jedne konice istog konstruktora. Unutranje di-menzije nastavka su 374 x 374

x 130 mm. Konica sadri est nastavaka istih dimenzija. Ova

konica sa nastavkom od 13 cm i unutranjom merom rama od 11 cm podsea na mini Fararku. Njenih pet beskori-

snih prostora izmeu est

nastavaka i sae iskasapljeno kao ajna kobasica za predjelo ine je neodgovarajuom za ivot pelinjeg drutva u njoj i veoma loom za praktino pelarstvo. Zato na nju ne treba troiti rei i vreme. Jedino je moda dobra za kolske sekcije da se deca ue i ne diu teke nastavke.

38

PELARSKO UDRUENJE MATICA

IZ VINICE R. MAKEDONIJA

Autor teksta Ilco Kostadinovski

Ilco Kostadinovski

Pelarsko udruenje iz Vi-nice R. Makedonija zove se Matica formirano je pre oko 25 godina ili tanije 27.12 1984 godine. Osnivai su Jo-vanovski Time, Ivan Donev, Blao Ilievski i ore Mitev. Za prvog pretsednika izabran

je Blao Ilievski. Od tada do danas udruenje aktivno radi i ostvaruje svoj osnovn cilj, a to

je da ujedini i edukuje pelare, naroito mlaih generacija, a

isto tako i one koji poinju da se bave pelarstvom. U tom cilju su dolazili predavai iz Bugarske, Srbije, takoe i nai Makedonski predavai koji su osim teorije drali i praktine asove. Organizovane su mno-ge posete na sajmovima u

Srbiji (Tamajdan), u Buga-rskoj itd., udruenje Matica iz Vinice broji 75 lanova od kojih su 9 ena. Starosna stru-ktura je od 21 do 78 godina.

Ovi 75 lanova poseduju oko 3500 pelinih drutava. Poto optina Vinica broji oko 18 000 itelja, to nas svrstava u jednu od najnaprednijih opti-na u oblasti pelarstva u Makedoniji. Na elu Udrue-nja je pretsednik Marjan

Donev koj radi u policiji. Sa udruenjem rakovodi upravni odbor od 7 lanova, koji spadaju u visoko obrazovni

kadar (fakultetski).

Sada neto da kaem o naoj peli. Kod nas se pelari

39

Pelinjak Ilca Kostadinovskog

sa Krajnskom maticom ali

mnogo retko neko kupuje ili

poruuje matice iz drugih kra-jeva. Najee je to lokalni ekotip Krajnske matice. Pre 2

3 godine formiran je pe-larski reprocentar koji je regi-

strovan i zove se Apicentar.

Sarauje sa Poljoprivrednim fakultetom iz Skoplja i poeli su da proizvode i prodaju

makedonsku maticu, takozva-

nu Apiss melifera macedonica. Ja mogu da kaem da je mnogo mali broj onih koji

sami proizvode matice bilo sa

Jenterovim aparatom ili presa-

ivanjem. Kod ostalih pelara desi se da ostanu bez matice

kada se pelinje drutvo izroji. Takvo pelarenje je veoma pogreno kako za samog pe-lara, tako i za okolne. Zbog

toga imamo pele koje su vrlo ljute i koje mnogo napadaju i

ubadaju. Veoma retko kupuju

po neki roj, da bi od njega

proizvodili matice radi obnove

krvi u samom pelinjaku. Najzastupljenije konice su LR, a mnogo ree su DB. Ima i takvih konica koji mi ovde

40

zovemo kao standard (Buga-

rski, tipski) po gradovima gde se najvie primenjuju. Isto tako ima i takvih konica koje sami pelari izmisle. Nakon nekoliko godina sami uvide da

to to su uradili ne vredi, ali prole su godine koje se ne vraaju. Nain na koji mi pelarimo je selee pelarstvo. Oko 70-80% od tih 3500 konica se sele. Na poetku sezone marta i aprila pelinjaci su oko gra-dova i u okolnim selima. Tu

vegetacija ranije dolazi, po-

gotovo kada vrimo stimulisa-nje matice sa eernim sirupom. Tu se drutva bre razvijaju i mogu, ako vreme-

nski uslovi pogoduju da daju

po jedan nastavak meda pre

selidbe. Selidba najee po-ne oko prvog jula. Tada se pelinja drutva sele u planine gde preovlauje hrastova u-ma. Pele sakupljaju medljiku. Ako je rod dobar, a takoe i klimatski uslovi pogoduju,

mislim na vlagu i tamperaturu,

ukoliko je umereno topla i

konstantna, onda moemo da oekujemo mnogo meda (umski tamni), ali to se

veoma retko dogoa, moda jednom u 10 godina.

Roj u hrastovoj umi

Poslednje nekoliko godine

su veoma slabe sa medom,

prosek je negde oko 10 kilo-

gama po drutvo, pa i nie. Pelari ne gube nadu i u tim godinama i mogu da kaem da su skoro svi proirili svoje pelinjake za po nekoliko pe-linja druva zato to se kod nas stimulie pelarstvo koje je poelo pre 3 godine. Za jedno pelinje drutvo drava Makedonija daje nam po 500

denari (oko 8 Eura) i zato su

svi proirili svoje pelinjake. Preveo mr Naum Bandov

41

SLOVENAKI PELARI NAJZAD OTVORILI OI

Bive republike SFRJ tj. novonastale drave su uspele da se oslobode najveeg zla oveanstva koje nosi naziv komunizam. U novim drava-ma demokratija je ula u mnogim sferama drutva. Na-alost pelari nisu uspeli da je uvedu u dravnim pelarskim organizacijama. Problem je

sloene prirode. lanstvo pe-larskih organizacija je jedno

od najstarijih na svetu. Meu lanovima su se infiltrirali stari komunisti iji je um komunistiki zakodiran za sva vremena. Takvi ljudi su bili na

funkcijama na kojima su stekli

praksu upravljanja ljudima i

manipulisanje masama koju

primenjuju na pelarima. Veliki problem je i informi-

sanje pelara. Pisana informa-tivna sredstva tj. pelarski asopisi su u rukama pela-rskih vladara i informisanje

vre onako kako oni to ele. Bosna i Hercegovina je izuze-

tak, njen pelarski savez nema

svoj list, ali zato postoji

privatni asopis BH Pelar koji istinito informie inae ne bi mogao da opstane.

BH Pelar istinito informie

U Srbiji postoje vie a-sopisa, ali neki asopisi ne informiu o bitnim stvarima. asopis SPOS-a Pelar, kako su pojedini delegati na Sku-

ptini SPOS-a istakli i kako stoji u asopisu Srpski pelar, je u rukama vladajueg pelarskog reima, koji se zloupotrebljava za lano info-

42

rmisanje sa ciljem odranja na vlasti i eksploatisanje srpskih

pelar

Pelar lano informie

asopis Srpski pelar je upravo istinito informisanje

uinilo najomiljenijim asopi-som na Balkanu.

U Sloveniji preko asopisa Slovenaki pelar, Pelarski savez Slovenije, odnosno fu-

nkcioneri saveza dre mono-pol na informisanje slovena-

kih pelara. Pratei situaciju u slovena-kom pelarstvu, lako je uoljivo i udno da svi misle isto, ili taniji naziv za to je

Srpski pelar istinito informie

jednoumlje. Iz tog jednoumlja

uzdigao se slovenaki pelar Marjan Jug, koji je krajem

2010. godine uputio dopise

Pelarskom savezu Slovenije i nadlenim dravnim organima Slovenije u kojima navodi da

je skoro sve ono to ini Pe-larski savez Slovenije pogre-

no, tetno i beskorisno za slovenake pelare i Kranjsku pelu. On takoe tvrdi da je rad Pelarskog saveza Slove-nije netransparentan i nezako-

nit. Zatraio je i ostavku funkcionera meu kojima i predsednika Botjana Noa.

43

Na sednici Upravnog odbo-

ra Pelarskog saveza Slovenije odranoj 09.12.2010. godine razmatrani su dopisi Marjana

Juga, a predsednik Pelarskog saveza Slovenije je ponudio

ostavku. Upravni odbor je

jednoglasno odbio ostavku

predsednika Botjana Noa i sve navode Marjana Juga.

Niko nije ni oekivao da upravni odbor donese drugai-ju odluku. Sve ovo je jako

providno. Botjan No da je hteo da podnese ostavku on bi

podneo neopozivu ostavku.

Botjan No predsednik

Pelarskog saveza Slovenije Da slovenakim pelarima neto nedostaje primetio je i predsednik Pelarskog drutva Seana Ivan Atelek koji kae:

,,Drgo mi je d mogu d itm Srpski pelr. J sm posebno oduevljen polemi-nim i kritikim mislima vaih autora. To je neto to nedo-stje ponekd i nm. Mi smo ja davne 2003. godine u knjizi ,,Apimondija

2003 rad funkcionera Pela-rskog saveza Slovenije ocenili

negativno.

U asopisu Srpski pelar broj 15 na strani 5, 6 i 7, dode-

ljivanje zlatne medalje Pela-rskom savezu Slovenije za

propagandni material u konku-

renciji knjiga na Apimondiji

Francuska 2009 dovodi se u

vezu sa dodeljivanjem zlatne

medalje knjizi Anri Klementa

iz Francuske na Apimondiji

Slovenija 2003 to predstavlja veliku bruku za Sloveniju.

Na blogu Botjana Noa organizovana je podrka Bo-tjanu u ovoj aferi. Prvu podr-ku mu je dao ivadinovi Rodoljub iz itkovca. Takoe decembra 2010. organizivana

je masovna podrka i ivadi-noviu na forumu SPOS-a u iskonstruisanoj aferi falsifiko-

vanja meda. Podrku mu je takoe dao Botjan No. Inte-

44

resantno je da su ova dva

pelarska vladara primenili potpuno istu strategiju u isto

vreme u dve razliite evropske drave. Oigledno je, da je sve ovo jako slino strategiji Slo-bodana Miloevia koji je organizovao skupove masovne

podrke njemu samom. Evo sad se to ponavlja u slovena-

kom i srpskom pelarstvu. Na blogu Botjana Noa moe da se vidi teko jednou-mlje, neprimereno 21. veku, u

kome svi veliaju vladara Botjana a osuuju, vreaju i poniavaju onog koji ukazuje na tetan i nezakonit rad. Taj primitivizam govori o onima

koji se tako ponaaju i samom Botjanu Nou a ne o borcu protiv tetnog i nezakonitog rada u slovenakom pelarstvu Marjanu Jugu. To je ustvari

demonstracija uvene slovena-ke demokratije. Za Marjana Juga su vrata

asopisa Slovenaki pelar najverovatnije zatvorena. Mi

bismo da ujemo i drugu stranu. Zato Marjanu kaemo da su za njega stranice

Srpskog pelara otvorene i pozivamo ga da pelarima

celog Balkana kae njegovu istinu, pa neka ljudi zakljuuju svojim mozgom, a ne da im

neko soli pamet.

Na slovenakim pelarima je da odlue da li e ostati u jednomlju ili e se izboriti za slobodu govora i miljenja, izboriti za demokratiju u

slovenakom pelarstvu.

Slovenaki pelar monopolista Pria nije zavrena. eka se odgovor nadlenih dravnih organa Slovenije u vezi Marja-

novog ukazivanja na zloupo-

trebe u Pelarskom savezu Slovenije, koji e nadamo se biti transparentan.

45

PRETNJE IVADINOVIU

ISTINA ILI OBMANA

Mnogi funkcioneri i politi-

ari kada im pada rejting ili kada ele da skrenu panju sa svojih negativnih dela izmi-

ljaju raznorazne pretnje, na-pade na sebe, prave razne

afere i slino. Danas kada mnogi imaju i po nekoliko

mobilnih telefona svako moe da izreira neku navodnu pretnju upuenu njemu. Ako u to ukljui lanove porodice, prijatelje, saradnike ili plaena lica, onda to postaje neuhva-

tljivo i za organe gonjenja.

Glumci i pevai idu jo dalje, skidaju se goli da bi paparaci

mogli da ih slikaju, snimaju

porno filmove, pa omogue da im to neko ukrade i plasira u javnost.

Nedavno je na sajtu i

forumu SPOS-a ponovo servi-

rana priu da je ivadinovi Rodoljubu iz itkovca telefo-nom upuena pretnja. Za to je odmah naen krivac, najvero-vatnije neki falsifikator meda.

ivadinovi Rodoljub

iz itkovca

To u najmanju ruku pre-

dstavlja zloupotrebu informa-

tivnih sredstava Saveza pela-rskih organizacija Srbije. Za tu

tvrdnju nije priloen nikakav dokaz. ak i da je tvrdnja tana to je njegov privatni problem a ne stvar Saveza

pelarskih organizacija Srbije koji je on trebao da reava kod kue a ne da masira srpske pelare i da se krije iza njih. Dobro je da je ta navodna

pretnja prijavljena nadlenom

46

dravnom organu. Organ treba da utvrdi da li je pretnja

postojala ili nije. Zatim, ako je

postojala potrebno je utvrditi

zato je pretnja upuena? Da li zbog rada u pelarskoj organi-zaciji, u Srpskom apiterapeu-

tskom drutvu, zbog poslova u medicini, politikih aktivnosti ili radi problema u privatnom

ivotu? ivadinovi na foru-mu SPOS-a u svojoj poruci u

vezi pretnji, izmeu ostalog kae: Ha, ha, dobro sam, smeh ne odgovara profilu

oveka kome se preti. ovek moe da kae sve to hoe. Razlozi mogu da budu razliiti: opravdanje, ko-ristoljublje, velianje sebe i mnogi drugi. Ali ne treba

verovati reima ve delima. U asopisu Srpski pelar br. 2 str. 9 stoji: Najsramniji period u smislu istinitog i

demokratskog informisanja

srpsko pelarstvo je imalo za vreme Roboljuba ivadinovi-a, kada je bio glavni i odgovorni urednik asopisa Pelar. Istina je bila samo jedna, ona koju je on objavlji-

vao, a demante nije objavlji-

vao.

asopisu Srpski pelar u br.11, na str. 8 obavetava: ivadinovi i Pei u lanku pokuavaju da opravdaju be-spotrebno uee SPOS-a na ovoj Apimondiji navodnim

pronalaenjem silnih kupaca za srpski med, ali odmah posle

ovog lanka kree novi nepotpisani lanak na str. 548. pod naslovom Novi problemi sa plasmanom meda gde se optuuje drava Srbija za probleme sa plasmanom meda.

Time se itaoci tj. srpski pelari uvlae u psiholoku zamku i upumpava im se

miljenje da ukoliko ne doe do plasmana meda nisu krivi

oni koji su nali kupce, ve drava Srbija. Naivno i providno. Ve je druga godi-na od Apimondije a ni jedan

od tih silnih kupaca srpskog

meda nije stigao.

U asopisu Srpski pelar br.11, str. 9 se kae: Oigle-dno je da ivadinovi zloupo-trebljava reimski asopis Pelar za manipulaciju sa lanovima SPOS-a. Takoe asopis Srpski pe-lar br.12, pie: Na osnovu svega moe se zakljuiti da

47

sadanji vladari SPOS-a svoj celokupni rad u Savezu za-

snivaju na laima i obmanama koje plasiraju pelarima u asopisu Pelar." U broju 13, istog asopisa, na str. 8 u lanku pod naslo-vom: Kako je lairano usva-janje finansijskog plana za

2008. godinu, ime ivadino-vi Rodoljuba se dovodi u vezu sa lairanjem usvajanja finansijskog plana za 2008.

godinu.

Srpski pelar u br. 14 u te-kstu pod naslovom ,,Izborna

sednica skuptine SPOS-a sra-mota za ljudski rod pie: ,,Rodoljub ivadinovi, kao predsedniki kandidat na ovoj Skuptini, je samo na jednom dokumentu izvrio nekoliko zloupotreba. Iz ovoga proizilazi da

pelari treba da budu veoma obazrivi kada su ivadinovie-ve rei u pitanju. Dajui podrku predsedni-ku Pelarskog saveza Sloveni-je Botjanu Nou na njegovom blogu, ivadinovi se izdaje reima: ,,No, tvoj rad svetli nad Evropom, none ptice ga se normalno plae, ali to tebe

ne treba ni da brine ni da

raduje, nastavi putem kojim si

poao, mi te pratimo. Dakle ivadinovi priznaje da on samo prati Botjana Noa. Oni koji ne znaju ta treba da rade i nemaju svoj put neka prate

tue puteve, a sposobni srpski pelari e ii svojim putem. Srbijom su decenijama vladala

dva slovenca Tito i Kardelj, a

srpski pelari nisu ni sanjali da sada njima vlada opet jedan

slovenac i da jedu orbu koja se kuva u Sloveniji.

Sve se u svetu falsifikuje,

pa i med. Falsifikata e biti dok je sveta. Naivni su oni

koji misle da ih nee biti. Ceo svet se bori protiv falsifikata, i

falsifikatora. Takoe i svi na-dleni organi drave Srbije svakodnevno preduzimaju sve

potrebne mere zakonom pre-

dviene u borbi protiv falsi-fikovanih ivotnih namirnica, pa i meda. Zato niko u Savezu

pelarskih organizacija Srbije ne treba da izigrava deurnog inspektora i da prisvaja uspehe

dravnih organa. Ovakav, ivadinoviev pri-stup falsifikovanom medu, tj.

taktika dizanja prevelike prai-

48

ne je kontraproduktivna i

unitila je srpsko pelarstvo, to je najgore i dalje deluje unitavajue. Zbunjeni i upla-eni potroai meda u Srbiji prestaju da kupuju ne samo

falsifikovani med, ve i pravi. Zato je Srbija jedna od zema-

lja koja ima najmanju potro-

nju meda po glavi stanovnika u svetu.

Za razliku od foruma

SPOS-a na Blic online je mo-

glo da se vidi da ljudi o jednoj

temi mogu da imaju razliito miljenje. Evo ta sve ljudi misle:

- Od tog SPOS-a ne bih uzela ni au vode...Ja podravam svaki na-predak u kontroli hra-

ne, ali kad u prii o medu proitam da iza toga stoji SPOS, ne

mogu da se oduprem,

prvo gaenju, a onda nevjerovanju u toliko

licemerstvo.

- Pa ako taj predsednik SPOS-a falsifikuje

Skuptinu, to pakeri ne bi mogli da nam

spakuju falsifikate me-

da? SPOS je nekada

imao 10 000 lanova (pa i preko toga), a

danas ima samo 7 632

lana. - Potpuno ste u pravu,

svi smo svedoci ta radi taj predsednik, i moj otac i ja smo izali iz udruenja.

- Ovo je sve u stilu one ja sam najpoteniji a ostali su lopovi i lao-vi. Lino sam se veo-ma razoarao u pote-nje domaih pelara. Poto sam neto radio i imao posla sa nekima

od njih i video sam ta sve prodaju. Bolje je

kupiti i taj sirup od

kukuruza nego naalo-st pravi med od domaih pelara. Taj kukuruzni sirup bar

nije tetan za organi-zam. Od onda sam

prestao da upotreblja-

vam med za bilo ta. Sramota ta sve ima u medu koji prodaju.

Injekcija razno-raznih,

pesticida i ko zna ta sve nema? Poto nema nikakve kontrole, tako

49

to ide, kao i sve ostalo

kod nas.

- okirana sam veu da se u vlasnitvu SPOS-a nalaze tolike koliine zatrovanog meda, koji

ova organizacija bezo-

no prodaje, i jo se naziva zatitnikom pelarstva!... Da li e-mo u dizajniranim te-

glama dobiti otrov koji

nije uao na nemako trite?

- Iznoenje neproverenih informacija, poteklih iz

samo jednog izvora,

koji uz to ima i nepo-

sredni finansijski inte-

res u ovim pitanjima ,

predstavlja grubo kre-nje osnovnog postulata

i istraivakog novina-rstva. U relevantne i

objektivne izvore od

autoriteta u ovoj obla-

sti ne spada SPOS,

nelegitimno udruenje graana, niti njihov predsednik (lina bio-grafija), koji je

zaposlen kao marke-

ting menader i ovla-eni zastupnik za spo-

ljnu i unutranju trgo-vinu Proizvodnog i

trgovinskog privrednog

drutva Cmana Promet iz Krnjeva koje se bavi

pakovanjem i proda-

jom meda u tim istim

megamarketima. To se

zove sukob interesa,

zloupotreba slubenog poloaja... sve u svemu grubo krenje vaeih pravnih propisa.

- Nema meda u Srbiji. Moe li da mi kae gde bih mogla da ku-

pim med bez antibioti-

ka i svih tih otrovnih

stvari koje stavljaju u

njega? Traim ga ve due vreme.

Otkad je ivadinovi po-stao vladar srpskog pelarstva, prema zvaninim podacima objavljnim u asopisu Pelar stradalo je na stotine hiljada

pelinjih drutava, drastino se smanjio broj lanova SPOS-a, pelarska industrija stagnira, uniteno je poverenje kupaca u srpski med, potroai su stekli miljenje da su pelari falsi-fikatori meda i obini prevara-nti, sve je uniteno.

50

Evo ta kau potroai na forumu Kurira:

- Nije re o par prestu-

pnika i par tegli nei-

spravnog meda, re je

o skoro kompletnoj

proizvodnji u Srbiji

(ast izuzecima). Ja

sam odustao od doma-

eg meda kupljenog

kako od pelara tako i

od onog u prodavnica-

ma jer je taj "med" sve

osim meda pa me je

ak i grlo bolelo par

puta, miris i ukus skoro

da ne postoje. To to se

radi ovde je ist satani-

zam, med naruujem iz

Nemake ve nekoliko

godina.

- HALOOOOOO! ako

su Nemci vratili med,

znai prodavao se u

srbiji! Truju nas drugi,

trujemo se i mi sami...

STRANO!!!

- A ja navalila na med i

to samo iz Srbije

nijedan mi nije dobar i

zdrav kao iz Srbije pa

vuem svake godine

10kg za Nemaku. E

sada barem znam zasto

mi je nizak pritisak kao

da sam u komi pa kad

god mi je loe a ja

"samo mi dajte meda i

asu vode". E sada

barem znam od ega

mi je loe ali znam i

zato godinje nestane

35.000 SRBA.

- S R A M O T A

U B I C E D E C E, a i

ostalih koji konzumira-

ju "ist" prirodni med.

Odgovorni u zatvor,

unitenje njihovih pe-

la i zabrana obavljanje

delatnosti - trajno.

Namee se pitanje da li to neko namerno unitavaju srpske pelare, srpsko pela-rstvo, samim tim i dravu Srbiju, jer su siromani pelari lakoverni, ponizni i posluni. Njima se lake manipulie, upravlja, vlada i to je najva-nije lako eksploatie.

51

ivadinovi Rodoljub, ako je zaista borac protiv falsifika-

ta on prvo treba da rasisti sa falsifikatima u svojoj kui tj. u SPOS-u jer je za srpske prilike

natproseno plaen, svakog meseca prima, neto 41 666, 00

din. U asopisu Srpski pelar br.13 na str. 8, 9, 10 i 11 de-

taljno je opisano kako je fals-

ifikovano usvajanje finansi-

jskog plana za 2008. godi-

nu, a u broju 14 na strani 4, 5,

6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 kako je

falsifikovano usvajanja novog

statuta. ivadinovi mora da javno iznese imena odgovo-

rnih za falsifikovanje ovih

akata i da protiv njih predu-

zme sve mere predviene pravnim aktima SPOS-a i za-

konom Republike Srbije.

ovek u svakom trenutku svog ivota treba da pogleda istini u oi, a ne da se skriva iza lai, obmana, lairanja, krae ljudskih prava, da se izbori sa svojim potenjem, pa tek onda sa potenjem drugih.

______________________________________________________

KONICE

LJUBA MED LESKOVAC

IZRADA I PRODAJA KO-

NICA SVIH TIPOVA. IZRADA NA NAJNOVIJIM

KOMPJUTERSKIM MAI-NAMA U ELEMENTIMA

ILI SKLOPLJENE SA ZA-

KUCANIM RAMOVIMA,

OD AMOVE DASKE, LE-PLJENE SPECIJALNIM

LEPKOVIMA IZ INO-

STRANSTVA.

TEL: 016/216-628 MOB: 063/7032358

52

ALEKSANDRI MIHAJLOVI Podgorika 9

23000 Zrenjanin

E-mail: aleksandra.pcelar@gmail.com

UVAENA KOLEGENICE

ALEKSANDRA

Preko asopisa Pelar, srpskim pelarima ste se predstavili kao pelar, zato Vas oslovljavam kolegenicom.

Preko vaih nekoliko obraa-nja pelarima u rubrici RE UREDNIKA u kojima ste

uglavnom iznosili neke poda-

tke, pelari nisu mogli da Vas blie upoznaju. Takoe nisu mogli da Vas upoznaju ni kroz

ureivanje asopisa. Mnogi koji ne itaju unutranju stranu korice i re urednika, ne mogu ni da predpostave da asopis ureuje novi urednik. asopis u svakom pogledu izgleda

potpuno isto kao kad ga je

ureivao stari urednik. Niste stavili nikakav svoj lini peat na asopis. Zato bih Vas zamolio da date ansu pelari-ma da Vas blie upoznaju preko intervjua datom asopi-su Srpski pelar koji e biti

Aleksandra Mihajlovi

urednica asopisa Pelar

objavljen u prvom narednom

broju, tj. u broju 17.

INTERVJU

1. Od kada se bavite pela-

rstvom?

2. Da li smete da samostalno

otvorite konicu sa pela-

ma?

53

3. Koliko pelinjih drutava

imate?

4. Kojim tipom konica pe-

larite?

5. Koliki su Vam bili prinosi

u 2010 godini?

6. Na kojoj lokaciji se nalazi

Va pelinjak?

7. Moete li da nam dostavi-

te fotografiju Vaeg peli-

njaka s obzirom da je pre-

dhodni urednik tvrdio da

je profesionalni pelar sa

200 drutava, a on u to

vreme uopte nije imao

pele?

8. Da li ste lan nekog udru-

enja i SPOS-a i od kada?

9. Da li ste u radnom odnosu

u nekoj drugoj organzaciji

i kakvom (stalni, privre-

meni itd.)?

10. Da li ste se bavili ureiva-

njem javnih glasila, kojih

i u kom vremenskom peri-

odu?

11. Da li se sluite nekim sve-

tskim jezikom, kojim, na

kom nivou i da li bi ste

mogli da prevedete pela-

rski lanak sa tog jezika

na srpski za asopis Pe-

lar?

12. Da li Vae ureivanje

asopisa Pelar unapreu-

je, unazauje ili dri

srpsko pelarstvo na ni-

vou na kome se nalazi?

13. Da li ste Vi po Vaem

miljenju prava ili pogre-

na osoba za urednika

asopisa Pelar?

14. Zato lanke pojedinih

nestrunih funkcionera ne

iznosite na redakciju?

15. Zato objavljujete lanke

od kojih pelari mogu da

imaju tete ?

16. Da li ete podneti ostavku

ako Vam se ukae da Va

rad nije na potrebnom

nivou urednika asopisa,

ili ako taj rad nije koristan

ili jo gore tetan?

17. Da li mislite da unapreu-

jete pelarstvo objavljuju-

i lanke sa tehnologijom

davno zastarelih i prevazi-

enih tipova konica?

54

18. Da li mislite da unapreu-

jete pelarstvo objavljuju-

i zastarele i prevaziene

metode?

19. ta znai crvena partiza-

nska parola na unutra-

njoj strani prve korice, i

sa kojom namerom je

objavljujete?

20. Da li smatrate za sve

lanke koje ste objavili u

asopisu Pelar da ste

zaista trebali objaviti?

21. Da li je od Vas neko

traio ili Vas primoravao

da objavljujete lanke koji

ne zasluuju da se objave?

22. Ko je autor (autori) la-

naka u asopisu Pelar

broj 12, decembar 2010:

a) Spos na najveem sajmu

hrane na svetu Sial, str.

596 i 597.

b) Pelarski savez Slovenije

posetio Srbiju, str. 598 i

599.

c) Predsednik SPOS-a

posetio rusku federaciju,

str. 600 i 601.

23. Zato skrivate ime (imena) autora ovih

lanaka, da li je naplaen autorski honorar i koliko?

24. Da li su ovi lanci bili na redakciju?

- Prvi lanak, beskorisni

lanak, za koji moe da se

kae: Prazno obeanje,

ludom radovanje. Potpu-

no isto kao to se obea-

valo posle povratka sa

Apimondije u Francuskoj,

prolo je vie od godinu

dana, a kupci nikako da

stignu.

- Drugi lanak predstavlja

ruganje srpskim pela-

rima, prikazujete kako se

slovenaki pelari po dru-

gi put u ovoj godini etaju

po Srbiji, dok srpski pe-

lari nemaju sredstava da

odre ni svoje pele, ni

sebe, a kamo li da se

etaju po Sloveniji.

- Trei lanak govori o

zaostalom ruskom pela-

rstvu koje su srpski

pelari prevazili jo u

55

prolom veku. Tu su i

pratee fotografije gde se

iz plastinih lavora kutla-

om sipa med u tegle dok

u med pada praina, dlake

i ostalo ubre.

Ova tri lanka su plasirana na 5,5 strana, tira asopisa je 9201 primerak, ukupno 50 605

strana, kada se to pomnoi sa cenom tampanja finansijska teta je ogromna. Kako Vi komentariete sve ovo?

UnapredVam se zahvaljujem

Urednik asopisa Srpski pelar Dragoslav Ili e

BEZ ODGOVORA

Predhodni tekst je poslat

urednici asopisa Pelar Ale-ksandri Mihajlovi 28. Dece-mbra 2010. godine na njen

zvanini e-mail koji stoji u asopisu Pelar, sa informaci-jom da e intervju biti obja-vljen u prvom narednom broju

asopisa Srpski pelar, tj. u broju 17. i molbom da to hi-tnije odgovori. Do trenutka

zakljuenja asopisa 14. janu-ara 2011. godine Aleksandra

nije odgovorila. Srpski pelar je slobodan, nezavisan, demo-

kratski asopis, zato Aleksa-ndru javno pozivamo da

odgovori na postavljena pita-

nja, jer su potrebni pelarima od ijih para prima platu.

______________________________________________________________________________

PELAFORIZMI

- Lako je prepoznati me-

dveda koji pljaka pela-

re, utovio se kao debela

svinja.

- U vreme komunizma, ko-

munisti su zavravali ko-

lu svojoj deci. Zato sada

kad su odrasli ostali su i

dalje mali pa prepisuju od

makedonaca, slovenaca,

amerikanaca i drugih.

56

- Funkcioneri SPOS-a su

mnogo sposobni, uvek ka-

da uzmu devizne dnevni-

ce kau da su nali veliki

broj stranih kupaca za

srpski med, ali ti kupci

nikako da stignu u Srbiju.

- Srpski pelari jedu med

od bunike, zato funkcio-

neri SPOS-a mogu da ih

lau do besvesti.

- Medvedi su postali zati-

ene ivotinje, teko si ga

pelarima tek sada e biti

pljakani.

- Forum SPOS-a je izuze-

tno demokratski, takozva-

no komunistiko demokr-

atski, kada kae neto to

im se ne svia, ili diskutu-

je o lano usvojenom sta-

tutu SPOS-a, iskljue te

ili zakljuaju temu.

- Dr te lopove, uzviknue

medvedi i nastavie da

pljakaju pelare.

- Medvedica Aleksis je bo-

gami dobra za ureivanje

glavice kupusa u kacu za

kiseljenje.

- Funkcioneri SPOS-a troe

pa prose.

- SPOS promenio ime u

SZESP (Savez za eksplo-

ataciju srpskih pelara).

- Lovokradice hoe da nas

ubiju. Poalie se medve-

di lovouvarima. Lovou-

vari otrae da pohvataju

lovokradice, a medvedi u

miru nastavie da pljaka-

ju pelare.

- Pelarstvo je utoite za

nesposobne iz drugih

oblasti.

________________________

V I C

Meda Punto, poto dobro govori engleski smislio origi-

nalni nain da zaradi lovu. Putovae u inostranstvo da zaradi velike pare.

Otiao u Bugarsku, naao Bugarina da mu ga popui. Kad mu je Bugarin svrio u usta meda Punto ga stee zubima i ree: Daj pare ili grizem, i ovaj je morao da mu pljune lovu.

57

Isto je bilo i u Francuskoj,

i tamo drmnuo veliku lovu.

Kad ne putuje u inostra-

nstvo on ne gubi vreme, ve radi na domaem terenu.

Naie na Leskovanina, popui mu ga, kad mu Lesko-vanin napuni usta, on stee

zubima i promrmlja: Daj pare ili grizem, a Leskovanin mu odgovori: Putaj ili piam! Meda Punto se uplai, brzo pusti, i osta bez para.

Pelaforizme i vic priredio Dragoslav Ili e

_______________________________________________________

DIMNI TOP

SVETA MED LESKOVAC

CENA SAMO 2 900 DIN.

TEL. 016 / 22 00 48 MOB. 061 / 172 17 61

58

NAIVNA PELARSKA POEZIJA

Todorovi Sreten - Ceka, pelar i pesnik

Selo Jastrebac,Vlasotince

ZIMA

Veje, veje sneg,

zabeleo ceo breg.

Zabelele ume i livade, polja i ograde.

Na pelinjaku je tiina, gledajui, prava je milina. U konici svira dez, bruje pele, jedu med. Bruje pele od radosti, ne diraj me zbog pakosti,

u konici je prava srea, ne diraj me do prolea.

59

- Film Apimondija Francuska 2009 - Film na srpskom jeziku u trajanju od 100 minuta. - Svetski kongres, predavanja, najnovija nauna saznanja,

nove tehnologije.

- Meunarodni sajam, najnovije maine, alati i preparati. ZATO JE APIMONDIJA U FRANCUSKOJ NAZVANA

FRANCUSKI CIRKUS? ZATO SU TAKMIENJA BILA SAKRIVENA? ZATO JE PODELJEN VELIKI BROJ

MEDALJA? KO JE POCEPAO POSTAVLJENI REZU-

LTAT TAKMIENJA? TA SE DEAVALO IZA

KULISA? POGLEDAJTE ONO TO NIJE VIDEO NIKO, NITI UESNICI APIMONDIJE, NITI POSETIOCI.

POGLEDAJTE I UIVAJTE CENA 500 din. Tel. 016/ 281-666 Mob. 063/ 42-82-36