84149074-arh-20-st
TRANSCRIPT
-
7/28/2019 84149074-arh-20-st
1/8
Arhitektura druge polovice 20. st. [uredi]
Ludwig Mies van der Rohe,Zgrada Seagram,1958.,New York.
Internacionalni stil [uredi]
Podrobniji lanak o temi:Internacionalni stil
S jaanjem nacizma u Njemakoj, najbolji njemaki arhitekti trae sklonite u SAD-u, i uvelikeutjeu na razvoj amerike arhitekture. Gropius, kao predsjednik odsjeka arhitekture naHarvardu, i Ludwig Mies van der Rohe u Chicagu e nakon drugog svjetskog rata ostvariti sanmoderne arhitekture. Oni zapoinju stil u arhitekturi koji e trajati nekih 25 godina, a mi ganazivamo Visoki Modernizam (Internacionalni stil). To je bio vrhunac razvitka koji se odvijao
prvom polovicom 20. st. Njegovi jedinstveni prostori, geometrijski ili organski, utjelovljujuskladnu viziju stila koji se razvijao, bez obzira na nebrojene loe kopije koje su istovremenonastajale irom svijeta.
Krunsko djelo amerike arhitekture nakon II. svjetskog rata je svakako neboder (Skysraper),kojeg je uvelike definirao Mies van der Rohe. Njegovo djelo "Zgrada Seagram" iz 1958. g. jeutjelovljenje dostignua Louisa Sulivana, F. L. Wrighta i Bauhaus i Chicago kole s tenjom kavisinama. Pa opet, zgrada ne lii nimalo na prethodne. Utjelovljujui svoju krilaticu: "Manje jevie", postiui maksimalnu vertikalu zrcalne fasade, skrivajui konstrukciju, postigao je sklad
vertikalnih i horizontalnih sila. Skladnost ove zgrade odraava drutveni i estetski idealizamkoji promovira arhitektura visokog modernizma.
U Europi,Le Corbusier, ide dalje od "zgrada-kutija na stupovima"; on gradi u skladu sovjekom, tj. posebnu pozornost obraa na ljudske proporcije, i zgradama daje kiparski dodir.Takva je zgrada u Marseilles-u,Unit d'Habitation (1952.), sa stanovima apsolutno
proporcionalnimljudskim mjerama, kiparskim stepenicama i otvorima za ventilaciju, tekasetiranom proelju od betonskih linija (to je postalo uobiajeno u toplijim krajevima).
Arhitektura slobodnih oblika [uredi]
Najrevolucionarnija zgrada Le Corbusiera je njegova crkvicaNotre-Dame du-HautuRonchampu,Francuska. Crkvica iracionalnog dizajna, masivnih zidova koji se uvijaju i izvijaju
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=7http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=7http://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Mies_van_der_Rohehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1958.http://hr.wikipedia.org/wiki/1958.http://hr.wikipedia.org/wiki/New_Yorkhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=8http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=8http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=8http://hr.wikipedia.org/wiki/Internacionalni_stilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Internacionalni_stilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nacizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveu%C4%8Dili%C5%A1te_Harvardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveu%C4%8Dili%C5%A1te_Harvardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Chicagohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Le_Corbusierhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marseilleshttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Unit%C3%A9_d%27Habitation&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Unit%C3%A9_d%27Habitation&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1952.http://hr.wikipedia.org/wiki/Proporcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proporcijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=9http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=9http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=9http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Le_Corbusie&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Notre-Dame_du-Haut&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ronchamphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Vista-xmag.pnghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Seagrambuilding.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Seagrambuilding.jpghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=7http://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Mies_van_der_Rohehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1958.http://hr.wikipedia.org/wiki/New_Yorkhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=8http://hr.wikipedia.org/wiki/Internacionalni_stilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nacizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveu%C4%8Dili%C5%A1te_Harvardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Chicagohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Le_Corbusierhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marseilleshttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Unit%C3%A9_d%27Habitation&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1952.http://hr.wikipedia.org/wiki/Proporcijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=9http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Le_Corbusie&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Notre-Dame_du-Haut&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ronchamphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Francuska -
7/28/2019 84149074-arh-20-st
2/8
kao da su od papira, krova koji izgleda kao ogromni eir ili prepolovljeni brod, i sitnihperiodinih otvora koji smisao dobivaju tek iznutra tvorei predivnu (boansku) igru svjetla.
Nakon rata, osjea se zasienje od jednostavnih kockolikih graevina od betona i umjetnici arhitekti zapoinju cijeli niz objekata koji se opiru strogim geometrijskim planovima. Neki od
ponajboljih su "Sportska palaa" (Pier Luigi Nervi i Annibale Vitellozzi, 1960. god. zaolimpijadu u Rimu; kasetirana kupola i ipsolon kontrafori dre lebdeu kupolu),TWA terminalaerodromaJohn F. Kennedy uNew Yorku (1963.) Eeroa Saarinena (kojemu krov kao da lebdi
asocijacija leta), cijeli kompleks zgrada (kao iurbanizacija) grada Brazilije u Brazilu arhitektaOscara Niemyera (1960-ih), Opera u Sydneyu (Jorn Utzon) itd.
Nakon 1970-ih, nastaje vie struja:Kasni modernizam,Postmodernizam i Dekonstruktivizam.
Norman Foster,Honk Kongbanka,1986.
Pier Luigi Nervi,Palaa sporta,1960., Rim.
Oscar Niemyer,Zgrada Kongresa uBraziliji, 1960.
HI-TECH arhitektura [uredi]
Kasni modernizam je zapoeo kao uvoenje novih materijala i formi, a zavrio kao ekstremnavisoko-tehnoloka (HI-TECH) gradnja. To su zgrade na kojima se nije tedilo i izgledaju
futuristiki u svojim originalnim rjeenjima. Takva je Centar Pompidou, uParizu (RichardRogersiRenzo Piano, 1977.) . Ona izgleda kao zgrada izvrnuta naopako, tj. cijela konstrukcija i
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pier_Luigi_Nervi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Annibale_Vitellozzi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1960.http://hr.wikipedia.org/wiki/Olimpijadahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=TWA&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=TWA&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/John_F._Kennedyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/New_Yorkhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1963.http://hr.wikipedia.org/wiki/Eero_Saarinenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oscar_Niemyer&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Opera_u_Sydneyuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jorn_Utzonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Norman_Fosterhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Norman_Fosterhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Honk_Kong&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1986.http://hr.wikipedia.org/wiki/1986.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pier_Luigi_Nervi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pier_Luigi_Nervi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pala%C4%8Da_sporta&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1960.http://hr.wikipedia.org/wiki/1960.http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oscar_Niemyer&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1960.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=10http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=10http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Centar_Pompidou&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Richard_Rogers&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Richard_Rogers&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Richard_Rogers&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Renzo_Piano&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Renzo_Piano&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1977.http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Brasilia_Congresso_Nacional_05_2007_221.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Brasilia_Congresso_Nacional_05_2007_221.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Palazzetto_dello_sport.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Palazzetto_dello_sport.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:HK_HSBC_Main_Building_2008.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:HK_HSBC_Main_Building_2008.jpghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pier_Luigi_Nervi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Annibale_Vitellozzi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1960.http://hr.wikipedia.org/wiki/Olimpijadahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=TWA&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/John_F._Kennedyhttp://hr.wikipedia.org/wiki/New_Yorkhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1963.http://hr.wikipedia.org/wiki/Eero_Saarinenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oscar_Niemyer&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Opera_u_Sydneyuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jorn_Utzonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Norman_Fosterhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Honk_Kong&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1986.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pier_Luigi_Nervi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pala%C4%8Da_sporta&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1960.http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oscar_Niemyer&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1960.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=10http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Centar_Pompidou&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Richard_Rogers&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Richard_Rogers&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Renzo_Piano&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1977. -
7/28/2019 84149074-arh-20-st
3/8
stepenite je izvana na elinim nosaima (izgleda kao visei most zgrada), tako da je interijerpotpuno polivalentan, tj. nema fiksnih zidova uope, sobe se mogu planirati proizvoljno i sluitisvakoj namjeni.
Najreprezentativnija zgrada ovog stila je svakakoHongkong banka uHong Kongu (1986.)
arhitektaNormana Fostera. Ogromna, najskuplja zgrada do tada na kojoj je sve ekstremno. Kaokod gotike katedrale, nosivi elementi su izvana, a iznutra skeletna gradnja s ogromnim atrijem "katedrala bankarstva" to su naruitelji i eljeli.
Michael Graves,Humana,Louisville, Kentucky, SAD.
Frenk O. Gehry,Muzej Guggenheim,1997.,Bilbao.
Postmoderna [uredi]
Postmodernizam se u arhitekturi odlikuje kao i u slikarstvu: eklektinom mjeavinom bezsmisla, ovisi samo od mate arhitekta i elja naruitelja. (npr. Michael Graves,Javna zgrada u
Portlandu iz 1982. g.; Venturi kuaRoberta Venturija, i dr.)
Dekonstruktivizam [uredi]
Dekonstruktivizam u arhitekturi je usmjeren protiv pravila utvrenih u stilu modernizma. Tuarhitekti grade protivno pravila pa se graevina ponekad doimlje kao da ne prati ono osnovno
pravilo: vrstou (npr. SITE,Best prodavaonice,Houston, 1975.; Frenk O. Gehry,MuzejGuggenheim u Bilbaou, panjolska iFred i Gingeru Pragu(1996.), i dr.).
Danas samo moemo nagaati kojim e od ovih pravaca krenuti budua arhitektura.
Biljeke [uredi]
http://hr.wikipedia.org/wiki/Hong_Konghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hong_Konghttp://hr.wikipedia.org/wiki/1986.http://hr.wikipedia.org/wiki/Norman_Fosterhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Norman_Fosterhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Michael_Graves&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Louisville&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Louisville&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Kentuckyhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frenk_O._Gehry&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Guggenheimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Guggenheimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1997.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bilbaohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bilbaohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=11http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=11http://hr.wikipedia.org/wiki/Postmodernizamhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Michael_Graves&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Portlandhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1982.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Robert_Venturi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=12http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=12http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dekonstruktivizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=SITE&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Houstonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Houstonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1975.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frenk_O._Gehry&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzej_Guggenheim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzej_Guggenheim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bilbaohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Praghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Praghttp://hr.wikipedia.org/wiki/1996.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=13http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=13http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Guggenheim-bilbao-jan05.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Guggenheim-bilbao-jan05.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Humana.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Humana.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hong_Konghttp://hr.wikipedia.org/wiki/1986.http://hr.wikipedia.org/wiki/Norman_Fosterhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Michael_Graves&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Louisville&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Kentuckyhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frenk_O._Gehry&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Guggenheimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1997.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bilbaohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=11http://hr.wikipedia.org/wiki/Postmodernizamhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Michael_Graves&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Portlandhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1982.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Robert_Venturi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=12http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dekonstruktivizam&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=SITE&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Houstonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1975.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frenk_O._Gehry&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzej_Guggenheim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzej_Guggenheim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bilbaohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Praghttp://hr.wikipedia.org/wiki/1996.http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=13 -
7/28/2019 84149074-arh-20-st
4/8
Poveznice [uredi]
stambena naselja berlinske moderne Bijeli grad Tel Aviva Bauhaus, Dessau secesija arhitektura industrijske revolucije moderna crkva
Vanjske poveznice [uredi]
Wolkenbugel, El Lissitzky
Ufa Cinema Center, Dresden
Guggenheim, Frank O'Gehry, Bilbao
Imperial War Museum
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=14http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=14http://hr.wikipedia.org/wiki/Stambena_naselja_berlinske_modernehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijeli_grad_Tel_Avivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bauhaushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dessauhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Secesijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitektura_industrijske_revolucijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moderna_crkvahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=15http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=15http://www.arhitektura.rs/images/_hist/dekonstruktivizam/Guggenheim-bilbao2.jpghttp://www.arhitektura.rs/images/_hist/dekonstruktivizam/Guggenheim-bilbao.jpghttp://www.arhitektura.rs/images/_hist/dekonstruktivizam/Dresden_Ufa_Cinema_Center.jpghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=14http://hr.wikipedia.org/wiki/Stambena_naselja_berlinske_modernehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bijeli_grad_Tel_Avivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bauhaushttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dessauhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Secesijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitektura_industrijske_revolucijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moderna_crkvahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektura_20._stolje%C4%87a&action=edit§ion=15 -
7/28/2019 84149074-arh-20-st
5/8
Frank O'Gehry, Prag
Dekonstruktivizam, ako se sire posmatra, predstavljan filosofskim pojmom dekonstrukcije,doziveo je u kasnim 80-tim god XX veka svoj potpuni razvoj u arhitekturi. Ovaj period, koji je
jos uvek postmoderna, karakterise ovaj pravac kao ideju o nekoj vrsti fragmentacije ilimanipulaciju idejom o strukturnoj povsini kao da je ona neka vrsta koznog omotaca poputhaljine i sl. Zatim bavi se nelinearnom i neeuklidovskom geometrijom kao oblicima kojidistorziraju i pomeraju lokacije nekih elemenata arhitekture, kao sto su envelope, omotaci istrukture, gradjenih tela; tako da, nastaju zgrade kao vid kontrolisanog haosa kao nesto
stimulativno i kao podsticaj za radjanje novih delovanja arhitekata.
Najvaznije dogadjanje za istorijat ovog pokreta je dizajnerski i arhitektonski konkurs za Park Lavilette 1982.g u Parizu. Na tom konkursu je zabelezeno ucesce Jaques-a Derrida-e filozofa iteoreticara, tvorca pojma dekonstrukcije, kao i arhitekte Peter-a Eisenman-a, zatim Bernard-aTschumi-a koji je i osvojio prvu nagradu na takmicenju.
Veoma vazan dogadaj za razvoj dekonstruktivizma je izlozba Muzeja Moderne umetnosti iz1988. g. koja se tice dekonstruktivisticke arhitekture i odrzana je u Njujorku, koju suorganizovali Philip Johnson i Marc Wigley. Takodje, veliki uticaj je imalo i otvaranje Wexnercentra za umetnost koji je projektovao arhitekta Peter Eisenman. Na izlozbi u NYC su delovalisledeci autori: Frank Gehry, Daniel Libeskind, Rem Koolhaas, Peter Eisenman, Zaha Hadid,Coop Himmelb(l)au, Bernard Tschumi. Posle izlozbe, mnogi od arhitekata su se distancirali iudaljili o proucavanja ovog pokreta upotrebe termina i daljeg delovanja. Ipak neki autori ostajumu bliski i do sada, npr. Frank Gehry koji ga inkorporira u svoja arhitektonska dela.
Krace receno i originalno, neki autori su pod uticajem termina dekonstrukcije, poznatiji su kaodekonstruktivisti arhitekti. To je Eisenman pod uticajima Derrida-e koji je sa teoreticarem imaolicni odnos i razvijao ga dugo sve dok nije poceo da projektuje, tako da je dekonstruktivizamEisenman-a bio nastavak njegovog interesovanja za radikalni formalizam. Takodje, neki
prakticni autori i arhitekte bili su pod uticajem formalnih eksperimenata kao i geometrije a
potom apstrakcije ruskog konstruktivizma i to posebno Lazara Markovica poznatijeg kao ElLizicki.
Dekonstruktivizam je imao dodira sa modernom i postmodernom zatim ekspresionizmom ikubizmom, ali i minimalizmom i delovanjima u okviru likovnih savremenih umetnosti. Da bi
pristupili njegovoj analizi moramo da pomerimo arhitekturu dalje od onih koji je samoprakticno izvode i prostih modernistickih formi koje slede funkciju i istine materijala kao icistoce forme. Dekonstruktivizam je zapravo u opozitu sa racionalnoscu modernizma njegovodnos je u postmodernooj eri vise tumacen kao suprotnost moedrizmu.
Po Misku Suvakovicu, dekonstruktivisticka arhitektonska dela nastaju povezivanjem
raznorodnih stilova, nacionalnih, istorijskih sa modernistickim konceptom arhitekturenarusavajuci njenu formalnu i znacenjsku celovitost. Primer je trgovacki centar u Hjustonu koji
-
7/28/2019 84149074-arh-20-st
6/8
je realizovala grupa Site. Ovde se suocava protivrecno modernisticka paralelopipedna formazgrade sa skulptorskim simulacijama rusevine.
POSTMODERNA: Pojam teorije kulture i umjetnosti, zasnovan krajem pedesetih. Odlikuje gadistanciranje generacije umjetnika od estetske osnove moderne. Postmoderna odbija inovacijske
tenje moderne, smatrajui ih automatiziranim i etabliranim. S druge strane, ona se ugleda namodernistiko zahtijevanje otvorenosti umjetnikog djela. Karakteristina odlika postmodernejeste ekstremni stilski pluralizam koji kao u arhitekturi najee zavrava u miksturi detaljaiz razliitih perioda. Osnovno polazite jeste to da se u knjievnosti, filmu, arhitekturi i
pozoritu nita novo ne moe stvoriti (ovaj stav je svojevremno imao i Thomas Mann) odvelo jeumjetnike u igru sa razliitim materijalima. Osvrt na povijest i tradiciju ispostavio se kao
pokuaj da se stvaralaki postupci kolairaju u jedno. Pritom se svjesno briu granice izmeukia i umjetnosti, masovne i visoke kulture ( najbolji primjer predstavlja umjetnik Jeff Koons).Sinonimi za postmodernu su transavangarda i kasna moderna, pri emu posljednji termin
pomiruje antitezu izmeu moderne i postmoderne.
POSTMODERNA ARHITEKTURA: Amerikanac Charles Jencks uveo je sredinomsedamdesetih pojampostmoderne u arhitekturu, da bi opisao stil aktuelnih graevina.Jencksove izvedbe zavravaju u zahtjevu za radikalnim eklekticizmom u umjetnosti graenja.Pritom su elementi svih dosadanjih stilova ironijski kombinirani, bez straha da zapadnu uhistorizam. Graevinsko djelo postaje igra citatnosti i kosi se na taj nain sa vlastitomfunkcionalnou. Daleko prije nego to je Jencks uspostavio terminpostmoderne arhitekture,taj projekat bio je ve u upotrebi. Znaajni predstavnici su: Charles Willard Moore, RobertVenturi, Denise Scott Brown, Aldo Rossi, Mario Botta, Robert Stern, James Frazer Stirling iHans Hollein.
Wolkenbugel, El Lissitzky
Ufa Cinema Center, Dresden
http://www.arhitektura.rs/images/_hist/dekonstruktivizam/Guggenheim-bilbao2.jpghttp://www.arhitektura.rs/images/_hist/dekonstruktivizam/Guggenheim-bilbao.jpghttp://www.arhitektura.rs/images/_hist/dekonstruktivizam/Dresden_Ufa_Cinema_Center.jpg -
7/28/2019 84149074-arh-20-st
7/8
Guggenheim, Frank O'Gehry, Bilbao
Imperial War Museum
Frank O'Gehry, Prag
Dekonstruktivizam, ako se sire posmatra, predstavljan filosofskim pojmom dekonstrukcije,doziveo je u kasnim 80-tim god XX veka svoj potpuni razvoj u arhitekturi. Ovaj period, koji je
jos uvek postmoderna, karakterise ovaj pravac kao ideju o nekoj vrsti fragmentacije ilimanipulaciju idejom o strukturnoj povsini kao da je ona neka vrsta koznog omotaca poput
haljine i sl. Zatim bavi se nelinearnom i neeuklidovskom geometrijom kao oblicima kojidistorziraju i pomeraju lokacije nekih elemenata arhitekture, kao sto su envelope, omotaci istrukture, gradjenih tela; tako da, nastaju zgrade kao vid kontrolisanog haosa kao nestostimulativno i kao podsticaj za radjanje novih delovanja arhitekata.
Najvaznije dogadjanje za istorijat ovog pokreta je dizajnerski i arhitektonski konkurs za Park Lavilette 1982.g u Parizu. Na tom konkursu je zabelezeno ucesce Jaques-a Derrida-e filozofa iteoreticara, tvorca pojma dekonstrukcije, kao i arhitekte Peter-a Eisenman-a, zatim Bernard-aTschumi-a koji je i osvojio prvu nagradu na takmicenju.
Veoma vazan dogadaj za razvoj dekonstruktivizma je izlozba Muzeja Moderne umetnosti iz1988. g. koja se tice dekonstruktivisticke arhitekture i odrzana je u Njujorku, koju suorganizovali Philip Johnson i Marc Wigley. Takodje, veliki uticaj je imalo i otvaranje Wexnercentra za umetnost koji je projektovao arhitekta Peter Eisenman. Na izlozbi u NYC su delovalisledeci autori: Frank Gehry, Daniel Libeskind, Rem Koolhaas, Peter Eisenman, Zaha Hadid,Coop Himmelb(l)au, Bernard Tschumi. Posle izlozbe, mnogi od arhitekata su se distancirali iudaljili o proucavanja ovog pokreta upotrebe termina i daljeg delovanja. Ipak neki autori ostajumu bliski i do sada, npr. Frank Gehry koji ga inkorporira u svoja arhitektonska dela.
Krace receno i originalno, neki autori su pod uticajem termina dekonstrukcije, poznatiji su kaodekonstruktivisti arhitekti. To je Eisenman pod uticajima Derrida-e koji je sa teoreticarem imao
licni odnos i razvijao ga dugo sve dok nije poceo da projektuje, tako da je dekonstruktivizamEisenman-a bio nastavak njegovog interesovanja za radikalni formalizam. Takodje, neki
-
7/28/2019 84149074-arh-20-st
8/8
prakticni autori i arhitekte bili su pod uticajem formalnih eksperimenata kao i geometrije apotom apstrakcije ruskog konstruktivizma i to posebno Lazara Markovica poznatijeg kao ElLizicki.
Dekonstruktivizam je imao dodira sa modernom i postmodernom zatim ekspresionizmom i
kubizmom, ali i minimalizmom i delovanjima u okviru likovnih savremenih umetnosti. Da bipristupili njegovoj analizi moramo da pomerimo arhitekturu dalje od onih koji je samoprakticno izvode i prostih modernistickih formi koje slede funkciju i istine materijala kao icistoce forme. Dekonstruktivizam je zapravo u opozitu sa racionalnoscu modernizma njegovodnos je u postmodernooj eri vise tumacen kao suprotnost moedrizmu.
Po Misku Suvakovicu, dekonstruktivisticka arhitektonska dela nastaju povezivanjemraznorodnih stilova, nacionalnih, istorijskih sa modernistickim konceptom arhitekturenarusavajuci njenu formalnu i znacenjsku celovitost. Primer je trgovacki centar u Hjustonu koji
je realizovala grupa Site. Ovde se suocava protivrecno modernisticka paralelopipedna formazgrade sa skulptorskim simulacijama rusevine.
Dekonstruktivizam
Pomenuta izlozba Deconstructivist Architecture u MoMA 1988 godine koju je priredio PhilipJohnson (kao i davne 1932 godine proglasavajuci International Style), okupila je sedamucesnika, dekonstruktivista: Frank OGhery, Daniel Libeskind (prilog a4a.de), Rem Koolhaas,Peter Eisenman, Coop Himmelb(l)au (a4a prilog), Bernard Tschumi i Zaha Hadid, sa ciljemetabliranja novih tendenci (ne Stila) koje su kao razlog potiskivanja arhitekture Postmodernetrebale ili mogle znaciti Novu Modernu. Dekonstruktivizam je definisao jos ranije, 1967 godinefrancuski filozof i istrazivac Jacques Derrida baveci se analizom, svjesno ili nesvjesno, nastalihvjestacki konstruisanih tekstova u literaturi. Grupa od sedam arhitekata trebala je ustvari
prikazati jedinstvo tendenci tj. pravac dekonstruktivizma ali je vec tada zapazena njenaheterogenost jer su Peter Eisenman i Bernard Tschumi razvijali svoje projekte upravo izfilozofskih tekstova, Zaha Hadid se priklonila ruskom Konstruktivizmu , dok je Frank O. Gheryimao skulpturalni pristup. Ukljucujuci se u arhitektonske diskusije J. Derrida je jasno definisaoda Dekonstruktivizam nije sistem, metoda , teorija ili koncept nego iskustvo koje nastajeosvrtom na svaku pojedinost. Dekonstruktivizam stilski ipak ima korijene u Kubizmu,Futurizmu i Konstruktivizmu, cinicno se odnoseci prema proslosti, ismijavajuci gradski haos idajuci mu do znanja kako izgleda. U sustini je grad osnova za razmisljanje dekonstruktivista odhistorijskih, tradicionalnih gradskih elemenata i infrastrukture do centra za kupovinu tj.elemenata koji cine haos. Zato dekonstruktivisti cijepaju formu koristeci njene fragmente,
pokusavajuci tako definisati nove gradove i zamisljajuci arhitekturu buducnosti. Mogucnosti su
neizbrojne, nastaju fantasticne i dramaticne kompozicije (Moto dekonstruktivista je Formfollows fantasy, Forma prati fantaziju, B. Tschumi), abstraktno preklapanje elemenata ilinatalozeni elementi koji bi trebali predstavljati faze u procesu projektovanja. UkolikoDekonstruktivizam zaista zahtijeva multidisciplinarni pristup postavlja se pitanje koliko se
pojedinac moze poistovjetiti sa abstraktnom arhitekturom Dekonstruktivizma ili jednimobjektom Zahe Hadid? Cinjenica je da su nabrojani dekonstruktivisti Star - arhitekti i da jedanas u modernom svijetu stvar prestiza osvojiti ih za konkurs i dodijeliti im projekat. Znacajurbanizma u arhitekturi Dekonstruktivizma ostaje primaran a sama arhitektura mada teoretskinedefinisane, abstraktne forme postala je vremenom i u koraku sa vremenom vizuelno
prihvatljivija i svakom objektu dekonstruktivista prvenstveno se mora priznati univerzalnost.