• materije, mikroorganizmi ili preparati, koji se dodaju hrani ilivodi kako bi obavljali jednu ili više funkcija

• aditivi ili dodaci hranitreba da:

(a) povoljno utiču na osobine hrane

(b) povoljno utiču na karakteristike proizvoda životinjskog

ADITIVI

(b) povoljno utiču na karakteristike proizvoda životinjskogporekla

(c) povoljno utiču na gastro-intestinalnu floru, svarljivost hraneili samu hranu

(d) zadovoljavaju prehrambene potrebe životinja

(e) povoljno utiču na posledice životne sredine koje se tičuproduktivnosti životinja

(f) povoljno utiču na boju riba i ukrasnih ptica

(g) imaju kokcidiostatski ili histomonostatski efekat

• dodaci hranine smeju da:

(a) imaju negativan efekat na zdravlje životinja, zdravlje ljudi iliživotnu sredinu

(b) budu predstavljeni na način koji može da dovede u zabludukorisnika

(c) nanesu štetu potrošaču u vidu uticanja na specifičnostživotinjskih proizvoda ili da dovedu potrošača u zabludu uživotinjskih proizvoda ili da dovedu potrošača u zabludu upogledu posebne karakteristike proizvoda životinjskog porekla

• aditivi su u EU regulisani regulativomEC 1831/2003

PODELA ADITIVA

1. tehnološki aditivi – utiču na tehnološki aspekt hrane zaživotinje. Nemaju direktan uticaj na nutritivne vrednosti, aliindirektno utiču na raspolaganje ili higijenske karakteristikehrane (organske kiseline,emulgatori, stabilizatori, antioks.)

2. senzorni aditivi – utiču na poboljšanje ukusa (tj. povećanjedobrovoljnog unosa) hrane stimulišući apetit (ekstrakt vanile)

3. nutritivni aditivi – obezbeñuju specifične sastojke koji supotrebni za optimalni rast životinja (vitamini, mikroelementi,aminokiseline, urea)

4. zootehnički aditivi – poboljšavaju nutritivni status životinje,omogućavajući efikasniju upotrebu hranljivih materija koje suprisutne u hrani (enzimi ili proizvodi bakterija). Nazivaju sepro-nutritijentima

5. kokcidiostatici i histomonostatici – koriste se za kontroluzdravlja crevnog sistema živine delujući direktno naparazitskeorganizme. Nisu klasifikovanikaoantibioticiparazitskeorganizme. Nisu klasifikovanikaoantibiotici

Antibiotici (osim kokcidiostatika ili histomonostatika)se nesmatraju dodacima hrani

• aditivi su u EU regulisani regulativom EC 1831/2003, a onikoji su dozvoljeni kao dodaci hrani za životinje se nalaze uregistru aditiva (Community Register of Feed Additives)čimeje obezbeñena transparentnost i javnost u njihovoj upotrebi

Antibiotici

• antibiotici su jedinjenja koja proizvodi jedna vrsta m.o., a koja

inhibiraju rast drugih m.o.

• predstavljaju najšire korišćene mikrobiološke medikamente za

sprečavanje aktivnosti m.o.

• supstance kojeselektivno sprečavaju razmnožavanje ili

uništavaju patogene bakterije i druge m.o. u organizmuuništavaju patogene bakterije i druge m.o. u organizmu

životinje, a da pritom ne oštećuju sam organizam

• koristili su se kao stimulatori rasta, kao nutritivni stimulatori

za bolje korišćenje hrane upreživara i svinja, povećanje

proizvodnje jaja, bolje leženje i kvalitet ljuske uživine

Upotreba antibiotika

• najčešće korišćeni antibiotici: tetraciklini (teramicin,aureomicin), flavomicin, bacitracin, viginiamicin i dr.

• antibiotici se koriste u proizvodnji životinja u sledeća dvaslučaja:

1. niski nivoi u hrani

• niske, subterapeutske doze antibiotika se uključuju u hranudomaćih životinja u cilju povećanja porasta i/ili efikasnostikorišćenja hrane, a i pomažu u preveniranju razvojabakterijskih bolesti

2. visoki (terapeutski) nivoi u hrani

• visoki nivoi antibiotika se koriste za tretiranje bolesti, isto kaou humanoj medicini

• korišćeni u toku kratkog perioda, visoki nivoi su potpunoefikasni u tretiranju anaplazmoze i kontroli transportnegroznice u goveda, bakterijskog enteritisa u svinja irespiratornih bolesti, diareje, kolere živine, vodenog mehura ugrudima živine

• takoñe, visoki nivoi antibiotika korisni su u preveniranjui• takoñe, visoki nivoi antibiotika korisni su u preveniranjuitretiranju stresa vezanog za transport životinja i njihovoprilagoñavanje novim uslovima

Negativni efekti antibiotika

• duža upotreba je dovodila do stvaranja rezistentnih bakterija, štoje otežavalo održavanje zdravlja životinja, kao i mogući izvorzaraze drugih životinja, pa i ljudi

• dugotrajnom upotrebom, ova jedinjenja se akumuliraju uproizvodima (meso, mleko, jaja) i na takav način ugrožavajuishranu ljudi

Regulativa

• EU je od01.01.2006. zabranila upotrebuposlednja 4 antibiotika– monensin sodium (goveda)

– salinomycin sodium (prasad i svinje u tovu)

– avilamycin (prasad, svinje u tovu, brojleri,ćurke)

– flavophospholipol (prasad, svinje u tovu, brojleri,ćurke, junad, goveda)

• Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija isastojaka u stočnoj hrani, 1990

• Zakon o bezbednosti hrane, 2009

• Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, 2010

• Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, 2012 (??)

• Pravilnik o aditivima koji se koriste u ishrani životinja, 2012(??)(??)

Antibiotici u stimulativne svrhe

Zabranjeno

Hormoni i modifikatori metabolizma

Zabranjeno

1. Tehnološki aditivi – organske kiseline

• duga istorija upotrebe org. kiselinakao aditiva i konzervanasa zasprečavanje propadanja hrane iprodužavanje roka trajanja kvarljivihsastojaka hrane

• ene monokarboksilne kis iFormic Acid Lactic Acid

• ene monokarboksilne kis injihovi derivati; polikarboksilne kis

• prvobitno su dodavane kao potencijalni fungiostatici, a uposlednjih 30 god, se ispituju kao potencijalni bakteriostatici ibaktericidi u hrani za životinje kao i u hrani kontaminiranoj sarazličitim patogenima, naročito Salmonelom spp

Efekti u hrani

• dodatak organskih kiselinasnižava pH vrednost hraneiobezbeñuje odgovarajući kapacitet vezivanja kiseline (AcidBinding Capacity - ABC)

• kapacitet vezivanja kiseline se izražava u mmol HCl/kg hrane

• najveći značaj ovogefekatorganskihkiselinaje kodprasadi• najveći značaj ovogefekatorganskihkiselinaje kodprasadi

• u vreme zalučivanja prasadi, enzimatska digestija, kao iprodukcija HCl u želucu je nedovoljna

Efekti u digestivnom traktu

• efekat organskih kiselina u digestivnom traktu je dvojak:zakišeljavanje i efekat anjona organske kiseline

• dodatak org kiselina indukuje brzosnižavanje pHu želucu naoptimalnih 3-4, koji je neophodan zaoptimalnu aktivnostpepsina i pepsinogena

• ovakvo sniženje pH u želucu ima inhibitorne efekte na• ovakvo sniženje pH u želucu ima inhibitorne efekte namikroorganizme koje su osetljivi na kiselu sredinu

• dodatak mravlje kiselineograničava formiranje amonijakauželucu prasadi, koji može biti uzrok dezaminacije AK

• ovim se obezbeñuje da je više AK dostupno za apsorpciju

• organske kiseline kao dodatak hrani za svinje,poboljšavajusvarljivost makroelemenata

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

3,61 3,52

1,92

pH vrednost

Kontrola 1.8% Kalcijum-formiat 1.25% mravlja kiselinaKontrola 1.8% Kalcijum-formiat 1.25% mravlja kiselina

0

1

2

3

4

5

4,62 4,8

3,95

Amonijak, mmol/l

Kontrola 1.8% Kalcijum-formiat 1.25% mravlja kiselina

• bakteriostatska i baktericidna svojstva zavise od fiziološkog

statusa organizma i fiz-hem karakteristika spoljašnje sredine

Mehanizam:

• nedisosovani oblici organskih kiselina lako prodiru kroz lipide

membrane bakterijskećelije, i u neutralnom pH citoplazme

ćelije disosuju na anjone i katjone

• stvaranjeobe vrste jona predstavljapotencijalni problem za• stvaranjeobe vrste jona predstavljapotencijalni problem za

bakterije koje moraju da održavaju pH vrednost citoplazme

blizu neutralnog

• promena pH vrednosti unutrašnje sredineće izazvati

denaturaciju proteina osetljivih na kiseline, kao i denaturaciju

DNK

• da bi se izbacio višak H+ jona neophodna je potrošnja

molekula ATP što dovodi do smanjenjaćelijske energije

Faktori koji utiču na delovanje organskih kiselina

1. pH vrednost gastrointestinalnog trakta• faktor koji utiče na nivo disosovanih organskih kiselina jer se vrednost pH menja

duž digestivnog trakta. pH vrednost se povećava od kisele ka neutralnoj u tankom idebelom crevu nepreživara, dok je u rumenu većine preživara, pH vrednostpuferovana u okviru neutralne vrednosti

2. apsorpcija organskih kiselina• neke organske kiseline jednostavno nestaju u gastrointestinalnom traktu pre nego

što dostignu mesta naseljena patogenim m.o. Na primer, propionska kiselina semetabolišei apsorbujeu prednjimpartijamagastrointestinalnogtraktaživine, takometabolišei apsorbujeu prednjimpartijamagastrointestinalnogtraktaživine, takoda u tanko crevo i cekume, ne dospeva dovoljna količina ove kiseline

3. rezistencija bakterija prema organskim kiselinama• osetljivost mikroorganizama na antimikrobne agense odreñuje relativnu toleranciju

i zavisi od vrste organizma (gljive, virusi, ili bakterije), varijacija od soja do soja ioblika (endospore, vegetativnihćelija). Na primer, vegetativnećelije su višepodložne, a bakterijske spore su otporne navećinu antimikrobnih agenasa

• metabolički, otpornost bakterija može biti prolazna, ili izražena u stabilnijojformi, a mehanizme rezistenicije obuhvata izbacivanje antimikrobnih hemijskihjedinjenja, izlučivanje toksičnih jedinjenja, ili metaboličkih detoksikacija

1. Limunska kiselina

• limunska kiselina - beli prah izolovan iz soka agruma i drugogkiselogvoća (može se dobiti i fermentacijom glukoze)

• ima veći inhibitorni efekat na rast bakterija, kvasca i plesniodmlečne i sirćetne kiseline

• antibakterijske aktivnosti limunske kiseline zavise od pHvrednosti, koncentracije i anjonskih efekata

Neke važnije organske kiseline u upotrebi

2. Sirćetna kiselina

• monokarboksilna kiselina oštrog mirisa i oporog ukusa

• antimikrobne sposobnosti ove kiseline se ogledaju umogućnost dasnižava pH što predstavlja uzrok nestabilnosti membrane bakterijskećelije

• pokazala se efikasnom protivE. Coli, Sallmonella typhimurium iEnterobacteriaceae. Sirćetna kiselina se generalnosmatrabezbednomza različite namene i opštu upotrebu

3. Mlečna kiselina• mlečna kiselina je slaba kiselina, koja se javlja i u disosovanomi u

nedisosovanom obliku, u zavisnosti od pH.Samo nedisosovani oblikmlečne kiseline inhibira rast bakterija. Inhibitorni kapacitet ove kiseline seogleda u smanjenju pH do nivoa ispod kojeg bakterije ne mogu da pokrenusvoj rast. Mlečna kiselina je odličan inhibitor formiranja spora bakterija pripH 5.0

• osim mlečne kiseline koriste se i njene soli. Natrijum-laktat smanjuje brojpsihotrofnih, fekalnih streptokoka i Enterobacteriaceae. Laktati igrajuvažnu ulogu u inhibiranju rasta drugih patogena kao što suE. Coli, B.cereus, Listeria monocytogenes, Clostridium botulinum, Staphylococcuscereus, Listeria monocytogenes, Clostridium botulinum, Staphylococcusaureus, Y. enterocolitica

4. Vinska kiselina• vinska kiselina se može dobiti sintetski ili iz prirodnih izvora. Prirodna ili L

+ vinska kiselina se koristi u prehrambenoj industriji. Vinska kiselina imanajveću rastvorljivostod svih kiselina učvrstom stanju. Ova kiselina imajak opor ukus koji podseća na ukus grožña. To je beli, kristalni prah sajakim ukusom kiselinevoća, oko 10% je jači od limunske kiseline. Vinskakiselina potpuno inhibira rastE. Coli kada se koristiti u kombinaciji sajonima srebra

Kiselina Hemijski naziv Formula MM pKa

Mravlja Mravlja kiselina HCOOH 46.03 3.75

Sirćetna Sirćetna kiselina CH3COOH 60.05 4.76

Propionska 2-propanska kiselina CH3CH2COOH 74.08 4.88

Buterna Butanska kiselina CH3CH2CH2COOH 88.12 4.82

Mlečna 2-hidroksipropanska

kiselina

CH3CH(OH)COOH 90.08 3.83

Sorbic 2-heksandienska kiselina CH3CH:CHCH:CHCOOH 112.14 4.76

Fumarna 2-butendionska kiselina COOHCH:CHCOOH 116.07 3.02Fumarna 2-butendionska kiselina COOHCH:CHCOOH 116.07 3.02

HMB 2-hidroksi-4-

metiltiobutanska kiselina

CH3SCH3CH2CH(OH)COOH 149.00 3.86

Malic Hidroksibutendionska

kiselina

COOHCH2CH(OH)COOH 134.09 3.40

Vinska 2,3-dihidroksi

butendionska kiselina

COOHCH(OH)CH(OH)COOH 150.09 2.93

Limunska 2-hidroksi-1,2,3-

propantrikarboksilna

kiselina

COOHCH2C(OH)(COOH)CH2

COOH

192.14 3.13

2. Senzorni aditivi – arome, boje

• podstiču konzumaciju

• arome vanile, mleka, sira, zaslañivači(saharin, Ca, Na - saharin)

• boje

• prikrivaju odbojnahraniva• prikrivaju odbojnahraniva

• olakšavaju prelazak sa jedne hrane na drugu

• koriste se najviše kod mladih životinja:

- aroma vanile kod prasadi

- zaslañivači na bazi melase kod teladi

3. Nutritivni aditivi – vitamini

U uslovima visoke proizvodnje, povećanih potreba istresa, potrebno je dodavanje različitih vitamina, provitamina ivitaminima sličnih materija, npr.:

• Biotin-popravlja zdravlje papaka

• Beta karotin-reprodukcija, imunitet, mastitis

• Holin-prevencijamasnejetre• Holin-prevencijamasnejetre

• Niacin-energetski balans u ranoj laktaciji-prevencija ketoze

• iskoristivost minerala iz uobičajnih, neorganskih izvora jeniska, a povećanje koncentracije jednog minerala može dasmanji iskoristivost drugih

Nutritivni aditivi – mineralni elementi

Helati

• organski vezani minerali• ime potiče od grčke reči hele

(χηλή) što znači kandža iliklešta

• organska komponenta (npr.• organska komponenta (npr.metionin), drži, štiti i unosi izcreva u organizam mineral

• bez ove zaštite, veliki deominerala se vezuje zanesvarljiva organska jedinjenja(vlakna) ili sa drugimmineralima gradi nerastvornesoli

• nisu svi organski vezani minerali podjednakodostupni

• kompleks organskog jedinjenja i minerala mora bitirastvorljiv i pogodan za apsorpciju (aminokiseline supogodne kao nosač jer se dobro apsorbuju)

Primena helataPrimena helata

• kod životinja sa povećanim potrebama, kod životinjakoje trpe stres, kada je narušeno zdravlje

• radi smanjivanja zagañenja, EU ograničavadozvoljene količine minerala u hrani za životinje, paje važno povećati njihovu iskoristivost

Koriste se radi:

• boljeg zdravlja vimena,kontrole mastitisa ibroja somatskihćelija

• uspešnije reprodukcije

• boljeg imuniteta

• Boljeg zdravljanogu i papaka

4. Zootehnički aditivi – enzimi

• pomažu varenje - hrana sebolje iskorišćava, mogućeuključivanje slabije svarljivihhraniva,manjezagañenjehraniva,manjezagañenje

• fitaze, celulaze, proteaze,betaglukanaze, betamananaze,ksilulaze

Probiotici

• alternativa antibioticima

• kulture korisnih mikroorganizama

• koriste se da se digestivni trakt ,,zaseje” digestivni trakt ,,zaseje” poželjnim m.o.

• umesto da uništavamo m.o. u digestivnom traktu, pomoću probiotika utičemo na njihov sastav

• korisni mikroorganizmisprečavaju umnožavanještetnih m.o.zauzimanjemreceptora na epitelu iproizvodnjom odreñenihmaterijamaterija

• takoñe, korisni m.o.pomažu varenje i sintetišuvitamine

Žive ćelije kvasca

• živi kvasci u buragupozitivno utiču na buražnumikrofloru

• smanjuju produkcijunepoželjne mlečnekiseline, a istovremenokiseline, a istovremenopovećavaju produkcijukorisnih isparljivihmasnih kiselina

• spuštaju pH, poboljšavaju varenje vlakana

Primena živih ćelija kvasca:

• žive kvasce treba koristiti kada je ugroženo normalnofunkcionisanje buraga:

- kod obroka sa visokim udelom koncentrata

- pri promeni obroka

- u tranzicionom periodu - kraj zasušenja i početaklaktacijelaktacije

• primenom živih ćelija kvasaca se postiže:

- dobro varenje i snabdevanje energijom

- smanjenje učestalosti acidoze

- povećanje % mlečne masti

Mananoligosaharidi

• delovi ćelijskog zida kvasca

• često svrstavani u probiotike, ali to nisu

• dvostruko dejstvo:

- vezuju nepoželjne- vezuju nepoželjnebakterije i iznose ih izdigestivnog trakta

- stimulišu imuni sistem

• podstiču organizam dase sam brani

Prebiotici

• prebioticisu hranaza korisne bakterije

• prebiotici, kao i probiotici, služe za poboljšanjemikroflore digestivnog trakta, ali ne dodavanjemkorisnih m.o., već podsticanjem njihovog rasta

• najčešće se koriste polimeri fruktoze(fruktooligosaharidi, inulin), ali prebiotičku aktivnostimaju i nekidrugi ugljeni hidrati(trans-galakto, gliko,malto, ksilooligosaharidi)

• koriste se i kombinacije pro i prebiotika –sinbiotici

Fitobiotici• ekstrakti biljaka:

origana, cimeta, bibera, kadulje, ruzmarina, majčinedušice, belog luka i mnogih drugih biljaka

• koriste se smeše ekstrakata dobijenih od više biljaka,tako da imaju višestruko dejstvo

• ekstrakti različitih biljaka injihove kombinacije blokirajurazvoj štetne mikroflore

• jedna od prirodnih alternativa• jedna od prirodnih alternativaza zabranjene antibiotskepromotore porasta

• pored direktnog dejstva namikroorganizme, smatra se i dapodstiču imuni sistem

• pored zaštitne imaju i senzornu ulogu

• prijatnim mirisom podstiču konzumaciju

• podstiču lučenje digestivnih sokova - poboljšavaju varenje

Anjonske soli

• služe za regulaciju balansa anjona i katjona u ciljumobilizacije kalcijuma iz kostiju

• prevencijahipokalcemijei mlečnegroznice• prevencijahipokalcemijei mlečnegroznice

• koriste se kod krava u drugoj fazi zasušenja

• oprez pri upotrebi

Puferi

• regulišu kiselost buražnog sadržaja kod preživara

• obezbeñuju funkcionisanje celulolitičkih bakterija

• sprečavanjeacidozei laminitisa,povećanje% mlečne• sprečavanjeacidozei laminitisa,povećanje% mlečnemasti