EFEKAT TERMIKE OBRADE I UTICAJ TRIPSIN INHIBITORA SIROVOG ZRNA SOJE NA SVARLJIVOST PROTEINA U ISHRANI SVINJA

EFFECT OF THERMAL PROCESSING AND TRYPSIN INHIBITOR EFFECT TO

oljoprivredni fakultet,Novi Sad

Prof. dr Milo Beukovi, mr Dejan Beukovi, Prof. dr Dragan Glamoi, Prof. dr Nenad orevi

Poljoprivredni fakultet Novi SadPoljoprivredni fakultet Zemun

EFFECT OF THERMAL PROCESSING AND TRYPSIN INHIBITOR EFFECT TO PROTEIN DIGESTIBILITY IN SWINE NUTRITION

Soja - primarno hranivo za zadovoljenje potreba u proteinima i esencijalnim aminokiselinama.

Termika obrada Termika obrada potpuno iskorienje proteinskih frakcija i eliminacija termo labilnih antinutritivnih faktora poskupljuje proizvodnju

Ekstrudiranje

Tokom procesa ekstrudiranja dolazi do: promene strukture i hemijskog sastava Inaktivisanja antinutritivnih materija promena u strukturi proteinskog kompleksa koja

poveava svarljivosti proteinapoveava svarljivosti proteina

TI

Nove sorte soje kao alternativa termikoj obradi

Selekcijskim radom stvaraju se sorte u kojima nivoi inhibitora treba da budu niski i podnoljivi za svinje.

Hymowitz (1986) soja bez Kunitz trpsin inhibitora Hymowitz (1986) soja bez Kunitz trpsin inhibitora

Kunitz tripsin inhibitro nije jedini antinutritivni faktor

TITI

Nosioci inhibitorne aktivnosti sirovog zrna soje

Inhibitori proteaza Kunitz tripsin inhibitor (Kunitz, 1945) Bovman-Brikov tripsin inhibitor (Bowman, 1944; Birk,

1961 )

inhibiraju funkciju digestivnih proteolitikih enzima, inhibiraju funkciju digestivnih proteolitikih enzima, tripsina i himotripsina;

Lektin (hemaglutin) vezuju ugljenohidratne molekula na epitelne elije

crevne sluznice, i spreavaju resorpciju,

aglutinacija crvenih krvnih zrnaca;

Goitrogeni, antivitami i nesvarljivi oligosaharidi

Indikatori prisustva antinutritinih faktora

Antinutritivni faktori zrna soje pored depresivnog dejstva na proizvodne rezultate uslovljavaju hipertrofiju uslovljavaju hipertrofiju organa digestivnogtrakta na prvom mestu pankreasa.

HCLHCL

Varenje termiki obraene soje

Pankreas

eludac

LUENJE TRIPSINOGENA

eludac

Duodenum

HCL

AKTIVACIJA U TRIPSIN

Pankreas

eludac

LUENJE TRIPSINOGENA

LUENJE TRIPSINOGENA

Varenje termiki neobraene soje

eludac

Duodenum

Normalna resorpcija proteina

Smanjena resorpcija proteina

Negativni efekti sirovog zrna soje

Smanjena svarljivost i resorpcija proteina Smanjen prirast Poveanje relativne mase digestivnih organa, Pankreas - target organ, ija veliina odnosno Pankreas - target organ, ija veliina odnosno

aktivnost se menja u zavisnosti od nivoa tripsin inhibitora.

Cilj ovog rada je da se na osnovu svarljivosti proteina oceni efikasnost uotrebe termiki neobraenog zrna soje sorte Lana u ishrani svinja, kao i uticaj tripsin inhibitora i termikog tretmana na svarljivost

Cilj rada

inhibitora i termikog tretmana na svarljivost proteina.

Svinje u ogledu

mukog pola, rase Veliki jorkir, telesne mase 60 kg, tokom perioda od 25

dana pri emu je pripremni period trajao 10 dana pri emu je pripremni period trajao 10 dana.

U ogledu je bilo 4 eksperimentalne grupe, sa po 6 ponavljanja.

ivotinje su smetene u individualne metabolike boksove prilagoene za kontrolisanu ishranu i napajanje ivotinja kao i kolekciju fecesa i urina.

Ovim nainom ivotinje su bezbedno fiksirane i ograniene da uriniraju i defekuju u odreenoj regiji boksa.

Spreeno je meanje sadraja urina i fecesa. Omoguena je efikasna kolekcija.

Smee i grupe u ogledu

U eksperimentalnim grupama smee za ishranu svinja su se razlikovale u zrnu soje odnosno termikom tretmanu istog

II grupaIV grupa

I grupaIII grupa

Termiki tretmanBez termikog tretmana

Sorta soje sa niim nivoom tripsin inhibitora, Lana

Sorta soje sa standardnim nivoom tripsin inhibitora

Ishrana svinja u ogledu vrena je dva puta dnevno, a ivotinje su tokom hranjenja konzumirale hranu do fiziolike sitosti.

Hraniva Grupe

I II III IV

Kukuruz 53,40 53,40 53,40 53,40

Tabela 1. Sastav smee za ishranu svinja u ogledu

Penica 15,00 15,00 15,00 15,00

Suncokretova sama 4,00 4,00 4,00 4,00

Soja sa stand.nivoom TI ekstrudirana 24,00

Soja sa niim nivoom TI ekstrudirana 24,00

Soja sa stand. nivoom TI neobraena 24,00

Soja sa niim nivoom TI neobraena 24,00

Premiks 3,00 3,00 3,00 3,00

Lizin 0,10 0,10 0,10 0,10

Hrom-oksid Cr2O3 0,50 0,50 0,50 0,50

UKUPNO 100,00 100,00 100,00 100,00

Soja u ogledu

Grupa Tretman Tip sojeTripsin

inhibitor g/mgAktivost ureaze

Tabela 2. Nivo tripsin inhibitora i aktivnost ureaze u zrnu soja korienih u ogledu

inhibitor g/mg ureaze

I

Ekstrudirana

Standardna soja 14,53 0,49

II Lana 13,50 0,37

III

Sirova

Standardna soja 30,51 11,01

IV Lana 17,07 10,27

Odreivanje svarljivosti

Vreno je direknom i indireknom metodom. Direktna metoda odreivanja svarljivosti

podrazumeva merenja konzumacije i koliine izluenog fecesa tokom odreenog perioda. izluenog fecesa tokom odreenog perioda.

Formula 1. Prividna svarljivost odreena direktnom metodom

100=H

IHPS

Indirektna metoda odreivanja svarljivosti uz pomo indikatora hrom-oksida.

Princim indirektnog odreivanja svarljivosti (metod indikatora) zasniva se na praenju odnosa izmeu inertne i hranljive materije na bazi suve materije hrane i fecesa.

Inertna materija - supstanca koja se ne resorbuje, koja ne utie na varenje hranljivih sastojaka niti na zdravlje i produkciju ivotinje, a ija koncentracija se u odnosu na hranljive materije menja tokom prolaska kroz digestivni trakt.

U obrok je dodat hrom-oksid u kalkulativnoj koncentraciji od 0,5 % u obroku. Obraun svarljivosti izveden je primenom formule.

Formula 2. Prividna svarljivost, odreena indirektnom Formula 2. Prividna svarljivost, odreena indirektnom

metodom

[ ] ( ) ( ) 100//100% = CrdCrfFfFdAIDAID prividna svarljivost; Fd hranljiva materija u izmetu; Ff

hranljiva materija u hrani; Crd indikator u izmetu; Crf indikator u

hrani.

Svarljivost proteina

Na osnovu hemijskih analiza hrane i fecesa preraunava se ukupna koliina konzumiranog odnosno izbaenog azota.

Poto se u fecesu ne nalaze samo nesvareni Poto se u fecesu ne nalaze samo nesvareni ostaci ve i sastojci koji potiu od izluenih sokova za varenje i elija epitela digestivnog trakta (minerali, proteini i dr.), svarljivost koja je odreena na opisani naina naziva se prividna svraljivost

Rezultati istraivanja

Tabela 3. Prividna svarljivost proteina odreena direktnom metodom

Ponavljanje

Ogledna grupaI II III IV

ekstrudirana neobraena

Standardna Lana Standardna Lana

1. 82,88 85,03 73,22 77,12

2. 81,71 85,30 73,40 77,34

Svar

ljivo

st %

2. 81,71 85,30 73,40 77,34

3. 85,47 81,54 81,85 80,43

4. 86,57 82,35 82,02 79,70

5. 83,18 85,81 75,14 76,50

6. 83,18 85,61 75,75 79,50

Prosek 83,83 84,27 76,90 78,43

Indeks,% 100,00 100,53 91,73 93,56

Indeks,% 99,48 100,00 91,25 93,07

Tabela 4. Visina i statistika opravdanost razlika prividne svarljivosti proteina dobijeno direktnim

metodom

Grupa x IV III II I

I 88,83 10,41 ** 11,94 ** 4,57 nz -

II 84,27 5,84 * 7,37 ** - -

III 76,90 1,53 nz - - -III 76,90 1,53 nz - - -

IV 78,43 -

Pojedinanim testiranjem aritmetikih sredina visine prividne svarljivosti proteina utvrena je zavisnost visine prividne svarljivosti proteina od toga da li je soja obraena ili ne, Odnosno utvrene su vrlo znaajne razlike p 0,01 izmeu I i III, I i IV, kao i II i III grupe dok su znaajne razlike p 0,05 utvrene izmeu II i IV grupe

Svarljivost proteina - Direktan metod

Dobijene vrednosti prikazane u Tabeli 3. ukazuju da je bolja prividna svarljivost proteina bila u grupama gde su svinje kozumirale ekstrudirano sojino zrno bez obzira da li je u pitanju standardna sorta ili sorta Lana (I i II grupa).standardna sorta ili sorta Lana (I i II grupa).

Iz Tabele4. se vidi da postoji visoko znaajnarazlika izmeu grupa na termikom tretmanu u odnosu na grupe koje su bile na sirovoj soji.

Tabela 5. Prividna svarljivost proteina odreena indirektnom metodomSv

arlj

ivos

t %

Ponavljanje

Ogledna grupaI II III IV

ekstrudirana neobraena

Standardna Lana Standardna Lana

1. 78,16 83,97 71,63 76,65

2. 70,97 84,00 71,13 76,31

3. 80,82 76,37 78,02 78,70

Svar

ljiv

ost % 3. 80,82 76,37 78,02 78,70

4. 84,16 79,53 77,45 77,91

5. 74,90 82,21 69,47 74,68

6. 75,50 84,37 71,12 79,33

Prosek 77,42 81,74 73,14 77,26

Indeks,% 100,00 105,59 94,47 99,80

Indeks,% 94,72 100,00 88,48 94,52

Tabela 6. Visina i statistika opravdanost razlika prividne svarljivosti proteina dobijeno indirektnim

metodom

Grupa x IV III II I

I 77,42 0,16 nz 4,28 * 4,32 * -

II 81,74 4,48* 8,6 ** - -

III 73,14 4,12 nz - - -III 73,14 4,12 nz - - -

IV 77,26 -

Pojedinanim testiranjem aritmetikih sredina visine prividne svarljivosti proteina utvrena je zavisnost visine prividne svarljivosti proteina od toga da li je soja obraena ili ne, izuzev kod I grupe gde je dobijena svarljivost neoekivano nia. Utvrene su vrlo znaajne razlike p 0,01 izmeu II i III dok su znaajne razlike p 0,05 utvrene izmeu III i I i II i IV grupe kao i neoekivano znaajnu razliku izmeu I i II grupe.

Ostvareni rezultati prikazani u (Tabeli 5) gde je primenjena indirektna metoda, prividna svarljivosti je imala delimino isti trend kao i kod direktne.

Meutim vrednost dobijene ovom metodom Meutim vrednost dobijene ovom metodom nie nego kod direktnog metoda.

Uoljivo je i da nepostoji signifikantna razlika izmeu svarljivosti proteina kod grupe na termiki obraenoj soji standardne sorte i grupi na sirovoj soji sorte Lana 77,42%, i 77,26%.

Grafikon 1 - Rezultati svarljivosti obroka dobijeni direktnom i indirektnom metodom

Ukoliko uporedimo rezultate dobijene direktnim i indirektnim metodom prorauna svarljivosti, prikazane u Grafikonu 1, moe se konstatovati da su vrednosti dobijene indirektnim metodom nie u odnosu na direktni metod, ali da prate isti trend.

Do slinih rezultata sa hrom-oksidom doli su Jorgensen i sar.] i Sauer .

Tako da su posmatrane vrednosti komparativne samo u okviru jedne metode (direktna ili indirektna).

ZAKLJUAK

Upotreba sirove soje sorte Lana dala je bolje rezultate svarljivosti u odnosu na grupu sa sirovim zrnom standardne sorte soje,

Meutim, ipak su rezultati sa sirovom sojom Meutim, ipak su rezultati sa sirovom sojom Lana loiji u odnosu na grupe sa termikim tretmanom.

Tako da ishrana svinja sirovom sojom sorte Lana u ovoj fazi tova nije dala zadovoljavajue rezultate

Nemogunost upotrebe sirove soje Lana, iako je selekcionisna na odsustvo TI ??

Obzirom da je sorta Lana selekcionisana na odsustvo Kunitz tripsin inhibitora, koji je jedan od glavnih nosliaca antinutritivnog dejstva, pored njega zrno soje sadri i:njega zrno soje sadri i: Bowman-Brik-ov TI, - smanjuje svarljivost Lektin, - oteava resorpcije hranljivih materija.

Koji imaju znaajan uticaj na svarljivost i resorpciju proteina a samim tim i na proizvodne karakterisike.

Budua istraivanja sa ovom sortom soje mogue je usmeriti na upotrebu gde e biti dodata u odreenom procentu.

Hvala na panji