BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COMNA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

i

SADRAJ1.Uvod.........................................................................................................................................1 2.Analiza profitabilnosti bankarskih institucija..........................................................................3 2.1. Faktori koji utiu na profitabilnost...................................................................................3 2.1.1.Kvalitet menadmenta................................................................................................5 2.1.2.Kvalitet aktive............................................................................................................6 2.1.3.Ekonomija obima.......................................................................................................6 2.1.4.Vanbilansne operacije................................................................................................6 2.1.5.Veliina banke............................................................................................................7 2.1.6.Lokacija banke...........................................................................................................7 2.2.Pokazatelji profitabilnosti ................................................................................................8 2.3.Odnos izmeu prinosa i rizika kod banaka.....................................................................13 2.4.Analiza strukture prihoda od akcijskog kapitala.............................................................15 2.5.Maksimiziranje vrednosti finansijske kompanije...........................................................18 3.Analiza likvidnosti i solventnosti bankarskih institucija.......................................................21 3.1.Pojam likvidnosti............................................................................................................21 3.2.Znaaj likvidnosti ...........................................................................................................22 3.3.Determinante likvidnosti bankarskih institucija.............................................................23 3.4.Merenje i procena likvidnosti.........................................................................................25 3.5.Upravljanje likvidnou..................................................................................................30 3.5.1.Dobre prakse za upravljanje likvidnou.................................................................32 3.5.2.Definisanje izvora likvidnih resursa........................................................................38 3.6.Solventnost bankarskih institucija..................................................................................41 4.Analiza adekvatnosti kapitala................................................................................................43 4.1.Merenje veliine kapitala................................................................................................43 4.2.Bazelski sporazum o adekvatnosti kapitala....................................................................45 4.3.Bazelski sporazum iz 1988. Bazel I ............................................................................47 4.4.Bazelski sporazum iz 2004. Bazel II............................................................................51 4.4.1.Propisani kapital.......................................................................................................52 4.4.2.Rizikom ponderisana aktiva.....................................................................................56 5.Zakljuak................................................................................................................................72 6.Literatura................................................................................................................................73

LISTA TABELA:Tabela 1. Opcioni odnos izmeu prinosa i rizika kod banke....................................................13 Tabela 2. Rona struktura bilansa stanja banke........................................................................26 Tabela 3. Ponderi rizika i faktori konverzije kod utvrivanja rizine aktive banke u funkciji utvrivanja potrebnog kapitala....................................................................................47 Tabela 4. Ponderisanje potraivanja od suverena.....................................................................57 Tabela 5. Ponderisanje potraivanja od suverena prema ECA.................................................57 Tabela 6. Ponderisanje potraivanja od banaka Opcija 1.........................................................59 Tabela 7. Ponderisanje potraivanja od banaka Opcija 2.........................................................59 ii

Tabela 8. Ponderisanje potraivanja od preduzea...................................................................60 Tabela 9. Beta faktori prema linijama poslovanja....................................................................67

LISTA SLIKA:Slika 1. Elementi koji odreuju stopu prinosa na akcijski kapital (ROE) u banci...................15

iii

1.

Uvod

1

ta podrazumevamo pod pojmom poslovni uspeh, kada je re o bankarskim i drugim finansijskim institucijama koje pruaju usluge u bankarstvu? Pod poslovnim uspehom banaka podrazumeva se zadovoljenje potreba akcionara (vlasnika), zaposlenih, depozitara i drugih kreditora i trinih potreba. Istovremeno, ove finansijske institucije moraju da nau nain kako da zadovolje dravne kontrolore svojom pozitivnom politikom poslovanja, pozajmicama i zdravim investicijama obezbeujui, na taj nain zatitu interesa graana. Uspeh ili izostanak uspeha ovih finansijskih institucija u potrebi da opravdaju oekivanja drugih, obino biva otkriven (obelodanjen) putem paljive i temeljne analize njihovih finansijskih izvetaja. Finansijski izvetaji su putokazi koji nam ukazuju na poziciju koju su banke ili druge finansijske institucije imale u prolosti, koju imaju danas, kao i kuda e se kretati u budunosti. Ukoliko se pravilno prikazuju i tumae finansijski izvetaji su putokazi od neprocenjive vrednosti, koji ukazuju na uspeno poslovanje ili na propadanje odnosne institucije. Banke sada mnogo zavise od otvorenog trita radi prikupljanja sredstava koja su im potrebna, da vre prodaju akcija, obveznica, i radi kratkoronih investicija u hartije od vrednosti (ukljuujui i depozite). Ulazak na otvoreno trite radi prikupljanja novca podrazumeva da finansijski izvetaji banke bivaju predmet najdetaljnijeg ispitivanja od strane investitora u akcije i trine obveznice, agencije koje vre procenu, kontrolni organi i mnogi drugi ljudi. Ovakav razvoj nadzora finansijskog poslovanja stavlja mendament banaka pod veliki pritisak da postave i ispune ciljeve uspenog poslovanja institucija, ili u suprotnom, da se suoe sa velikim finansijskim gubicima i gubljenjem poslovne reputacije. Konkurencija u bankarstvu za poslove klasinih kredita i privlaenja novih deponenata, u velikom je porastu. U okolnostima izraene konkurencije, bankari su neprekidno suoeni sa stalnom potrebom da iznova procenjuju svoju politiku kreditnog poslovanja i depozita, da vre revizije svojih planova rasta i irenja, kao i da ponovo procenjuju svoje prihode i izloenost riziku. Na kraju krajeva, banke su jednostavno organizovane kompanije koje imaju za cilj da maksimiziraju vrednost bogatstva akcionara koje je uloeno u kompaniju sa prihvatljivim nivoom rizika. Cilj maksimalne (ili barem zadovoljavajue) profitabilnosti sa prihvatljivim nivoom rizika kojem tee vlasnici institucija nije lako postii. Ovakvo agresnivno postavljeni ciljevi zahtevaju od finansijske kompanije da neprekidno trai nove prilike i mogunosti za novo poveanje prihoda, za veu efikasnost u poslovanju i efektivnije planiranje i kontrolu.

2

2.

Analiza profitabilnosti bankarskih institucija

Kod velikog broja banaka ijim akcijama se aktivno ne trguje na domaim i meunarodnim tritima kapitala, kod merenja uspenosti njihovog poslovanja, kao jedino reenje namee se korienje koeficijenata profitabilnosti kao jedini nain merenja uspenosti njihovog poslovanja. Od visine i stabilnosti iskazanog profita zavisi vrednost same banke (njenih akcija na finansijskom tritu). Analiza profitabilnosti se vri na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha banke, a takoe i na osnovu niza dodatnih izvetaja. Analiza profitabilnosti podrazumeva analizu prihoda i rashoda, rizinosti aktive (stepenu njene naplativosti) i niza drugih pokazatelja. Znaajno je, pri tome, da se sagledaju struktura i kretanje prihoda od kamata i provizija. Potrebno je razdvojiti i kvantifikovati iznos utvrenih prinosa od kamate, pripisanog kreditu i kapitalizovanog, povezati sa uticajem naplaenih kredita na bilans stanja i bilans uspeha. Analiza trokova je znaajan segment profitabilnosti banke. Trokove je potrebno analizirati globalno i po vrstama, segmentima, organizacionim delovima, sektorima. Osim toga, posebno treba analizirati uticaj oporezivanja. Potrebno je, dati karakteristike i opis propisane poreske politike i navesti poreze koje je banka duna da plaa (porezi na kamate, na zarade zaposlenih, na promet i dr.). Cilj analize profitabilnosti je precizno dijagnosticiranje postojeeg stanja u bankama, uoavanje kljunih problema, i na osnovu svega toga, postizanje projektovanih performansi.1 Banke koje imaju dobre performanse profitabilnosti imaju niske trokove poslovanja, koji odgovaraju standardima zemalja sa trinim ekonomijama. Njih karakterie i ostvarivanje znaajne dobiti.

2.1. Faktori koji utiu na profitabilnostNakon ustanovljavanja profitabilnosti, ukljuujui i spoznaju relevantnih trendova, analitiari u sledeem koraku treba da objasne zato je bankarska institucija iskazala veu ili manju profitabilnost u odnosu na referentnu grupu banaka kojoj pripada, kao i zato je profitabilnost1

Govedarica V., Analiza performansi poslovnog bankarstva, str. 82, Beograd, 2007.

3

banke opala, ostala nepromenjena ili porasla u odnosu na prethodni period. U tom kontekstu brojni potencijalni uzroci se mogu posmatrati u okviru sledea dva iroka scenarija i u okviru ogranienog broja zajednikih uzroka: Prvo, u kontekstu promena uslova poslovanja banaka koje nastaju usled promena u privrednom ciklusu ili promena koje se odnose na regulativu i politiku centralne banke. Drugo, u kontekstu promena u uslovima ili poslovanju koji utiu samo na odreenu banku. U okviru prvog scenarija, sve banke u okviru posmatrane referentne grupe banaka mogu beleiti porast ili pad profitabilnosti. Porast profitabilnosti banaka moe nastupiti usled toga to je privreda u uzlaznoj fazi ciklusa, pa su banke u mogunosti da ostvare visoke mare (to je posebno karakteristino za trite na kome tedie imaju na raspolaganju mali broj alternativa za ulaganja u bankarske proizvode), a osim toga poslovi banaka koji donose proviziju belee snanu ekspanziju. Smanjenje profitabilnosti banaka nastaje u oteanim uslovima poslovanja za banke, kada je tee da odre visoke mare, pre svega zbog ulaska novih aktera na trite bankarskih usluga ili usled toga to su preduzea-potencijalni zajmotraioci iznala povoljniju varijantu za mobilizaciju potrebnog kapitala. Ukoliko se u okviru prvog scenarija posmatraju mogue promene u regulativi i politici centralne banke, onda se mora imati u vidu izloenost banaka moguem zaotravanju u regulativi kojom se propisuju standardi njihovog poslovanja i moguim promenama u optem nivou kamatnih stopa koje diktira centralna banka. Promene u regulativi koja se odnosi na banke, mogu da izazovu poveanje ili smanjenje konkurencije na domaem tritu, kao i da proiruju ili suavaju spektar poslova koje banke mogu obavljati, to se odraava na visinu profita i profitabilnost banaka. U sluaju deregulacije i lakog ulaska stranih banaka na domae trite moe se oekivati pritisak da se bankarska mara smanji, to znai generalno smanjenje prihoda i profita banaka. Znaajan uticaj promene referentne kamatne stope centralne banke na profitabilnost banaka treba posmatrati u kontekstu osetljivosti kamatnih stopa na kredite i kamatnih stopa na izvore sredstava banaka u odnosu na promene kamatne stope centralne banke. Ukoliko su krediti osetljiviji na promene kamatne stope u odnosu na depozite, poveanje kamatnih stopa centralne banke znai da e kamatne stope na kredite bre da se usklade sa novim kamatnim stopama nego kamatne stope na depozite. To e dovesti do poveanja spreda i poveanja profitabilnosti banke. U suprotnom sluaju, doi e do pada profitabilnosti banke. Pri tom, ne treba izgubiti iz vida da, ukoliko nastupi veliko poveanje kamatnih stopa na kredite, tranja 4

za bankarskim kreditima moe da se smanji i banke mogu biti izloene veem riziku neplaanja obaveza po kreditima, jer se grupa zajmotrailaca sa visokom kreditnom sposobnou povlai sa kreditnog trita. To moe negativno da utie na profitabilnost banaka. U sluaju smanjenja referentne kamatne stope centralne banke, vea osetljivost kamatnih stopa na depozite u odnosu na kamatne stope na kredite, takoe moe rezultirati rastom profitabilnosti banke. Kod drugog scenarija uticaja na profitabilnost bankarske inatitucije re je o znaajnijem uticaju promena uslova poslovanja na datu banku u odnosu na referentnu grupu banaka kojoj pripada. Pri tom, u opticaju je pet vrsta potencijalnih uzroka za to: Vii/nii operativni trokovi u odnosu na referentnu grupu banaka; Via/nia izdvajanja na ime rezervi u odnos, na referentnu grupu banaka; Vii/nii trokovi mobilisanja sredstava u odnosu na referentnu grupu banaka; Vii/nii prinosi u odnosu na referentnu grupu banaka; Poslovanje koje donosi nekamatne prihode je vie/manje prisutno u odnosu na referentnu grupu banaka. Pozitivna razlika kod prve tri grupe varijabli i negativna razlika kog etvrte i pete grupe varijabli, za datu banku znai nii profit u odnosu na profit referentne grupe u celini. U sluaju obrnutih predznaka kod pomenute grupe varijabli, data banka ima vii profit u odnosu na referentnu grupu u celini. Nivo profitabilnosti je u manjoj ili veoj meri uslovljen i kvalitetom menadmenta, kvalitetom aktive, ekonomijom obima, obimom vanbilansnih operacija, veliinom i lokacijom banke.2 2.1.1. Kvalitet menadmenta

Komponentalni delovi menadmenta su: planiranje, organizovanje, kadrovanje, upravljanje i kontrola, koji su u funkciji efikasne i profitabilne poslovne politike. Menadment banke mora posedovati ne samo struna znanja, ve i preduzetnika svojstva, to bi im omoguavalo da anticipiraju razvoj situacije na finansijskim tritima, naroito u cilju zadravanja ili poveanja sopstvene trine pozicije. Na vrhunskom (top) menadmentu je da donosi odluke o strategiji razvoja banke, na osnovu procene komparativnih opcija da se odlui za interni (intenzivni) ili eksterni rast na osnovu merdera ili akvizicija.2

Krsti B., Bankarski menadment, 2004.

5

2.1.2.

Kvalitet aktive

Kvalitet aktive se procenjuje na bazi analize njene strukture na dva segmenta: kamatonosni (zajmovni) deo aktive i prinosni (investicioni) deo aktive. Kod kamatonosne aktive neophodna je briljiva ocena boniteta zajmotraioca na bazi adekvatne procene raspoloivih informacija, ime bi se smanjili kreditni rizici. Zbog pojave informacionih tehnologija banke su izgubile monopol nad informacijama u odnosu na druge finansijske institucije. Pojavile su se i rejting agencije koje na profesionalnoj osnovi obrauju informacije, to mogu koristiti manje i srednje banke uz nie trokove, nego kada bi one same prikupljale informacije. Iz istih razloga su znaajne i informacije za prinosne plasmane. 2.1.3. Ekonomija obima

Postoji opta ekonomska zakonitost da vei obim poslovanja smanjuje fiksne jedinine trokove, to ekspanzivno deluje na nivo profita. Takoe, deo efekta ekonomije obima dolazi i u sluaju porasta prosene vrednosti pojedinanih transakcija. S obzirom na specifinost bankarskog mehanizma, efekte ekonomije obima ne treba apsolutizovati, jer je znaajnija uloga kvaliteta bankarskih transakcija. Meutim, u sluaju da dve banke imaju isti kvalitet plasmana, profitabilnija je ona banka koja ima vei obim poslovanja. Takoe, za razliku od realnog sektora gde je obim zaposlenosti obrnuto proporcionalan nivou tehnike opremljenosti, kod banaka to nije sluaj, jer su bankarske usluge dominantno personifikovane, zbog ega porast tehnike opremljenosti banke ne izaziva proporcionalno smanjenje zaposlenog osoblja. S obzirom na vee manevarske sposobnosti velikih banaka u pogledu povoljnijih uslova za dopunsko apsorbovanje finansijskih resursa sa trita, kao i na veu mogunost disperzije svojih aktivnosti, vee banke su spremne da prihvate vei rizik i vei leverid faktor u funkciji vee profitabilnosti, to istie relativno vei znaaj kvaliteta menadmenta u veim u odnosu na male i srednje banke. 2.1.4. Vanbilansne operacije

Da bi poveale uee nekamatnih prohoda u godinjem bruto dohodku banke pribegavaju sve raznovrsnijim vanbilansnim operacijama (strategijske i savetodavne usluge, konsalting, brokerske usluge, poslovi platnog prometa, garancije, avali, agencijski poslovi, faktoring i forfeting poslovi, lizing poslovi, poslovi osiguranja, itd.).

6

2.1.5.

Veliina banke

Veliina jedne banke (esto merena vrednou aktive, depozita ili akcijskog kapitala) i veliina konkurentne finansijske institucije koja prua bankarske usluge, moe da ima znaajnog uticaja na profitabilnost i druge pokazatelje poslovnog uspeha. Na primer, kada se porede poslovni rezultati jedne banke sa drugom, najbolje je to initi sa institucijama sline veliine. Kada se poslovni rezultati jedne banke ili neke druge finansijske kompanije uporede jedna sa drugom, veliina esto merena vrednou ukupne aktive, ili u sluaju banke ili institucije za tednju, vrednou ukupnih depozita postaje kritian faktor. Veina koeficijenata kojima se meri poslovni uspeh, koji su predstavljeni veoma su osetljivi na rangiranost kompanije po kriterijumu veliine. Najprofitabilnije banke prema kriterijumu koeficijenata prihoda od aktive (ROA) spadaju u grupu najveih banaka. Ove velike institucije takoe su izvestile i o najveem koeficijentu prihoda od akcija (ROE). Banke srednje veliine i velike banke esto iskazuju najpovoljniju neto poslovnu maru i najbolju poslovnu efikasnost. Najvee banke generalno prijavljuju najvie nekamatne mare zato to naplauju provizije za veliki broj usluga. Manje i banke srednje veliine esto iskazuju vee neto kamatne mare i imaju vei raspon izmeu kamate na zarade i kamate na trokove zato to je veina njihovih depozita sastavljena od rauna relativno male vrednosti sa proseno niim kamatnim trokovima. tavie, vei deo zajmova koje izdaju male i banke srednje veliine otpadaju na potroake zajmove sa viim kamatama. Najmanje banke obino prijavljuju visoke koeficijente odnosa akcijskog kapitala i aktive, dok najvee obino imaju manji koeficijent odnosa kapitala i aktive. Neki analitiari bankarskog poslovanja tvrde da najvee banke imaju prou niim koeficijentom odnosa kapitala i aktive zato to su ire raspostranjene na razliitim tritima i poseduju vei broj metoda za smanjenje ili otklanjanje rizika u vezi sa poslovanjem na finansijskom tritu. Utisak je da su manje banke vie likvidne, to se reflektuje njihovim niim koeficijentom odnos izmeu ukupnih (neto) zajmova i ukupnih depozita, zato to su zajmovi najmanje likvidna bankarska aktiva. 2.1.6. Lokacija banke

Da bi se sprovela jo validnija poreenja poslovnih rezultata, potrebno je uporediti banke i druge konkurentne finansijske kompanije koje posluju na istim ili slinim tritima. Na poslovne rezultate obino veliki uticaj ima lokacija institucije koja prua finansijske usluge, odnosno da li je re o glavnom finansijskom centru, manjem gradu ili rualnom podruju. 7

Najbolje poreenje poslovnih rezultata je da se odaberu institucije sline veliine koje posluju na istom tritu. Takoe, gde je to mogue, dobra je ideja da se porede one finanskijske kompanije koje podleu slinim propisima i kontrolnim agencijama. Npr., u bankarskom drutvu svaki kontrolor ima neka specifina pravila koje banke moraju da ispotuju i ovi dravno nametnuti propisi imaju znaajan uticaj na poslovni rezultat. To je razlog to su poreenja banaka i drugih finansijskih kompanija u razliitim dravama u velikoj meri oteana i moraju biti sprovedena sa velikom dozom opreza. Nemogue je pronai dve finansijske kompanije koje su potpuno sline po veliini, lokaciji, izboru usluga ili bazi klijenata. Analitiari poslovnih rezultata moraju da uine maksimalan napor da bi pronali najvie uporedive institucije i onda da ponu oprezno sa radom.

2.2.Pokazatelji profitabilnostiKod izraunavanja prinosa banke, tj. njene profitabilnosti, u meunarodnoj praksi se istaklo korienje est kljunih pokazatelja koji naglaavaju razliite aspekte profitabilnosti banke.3 To su: Prinos na akcionarski kapital (ROE) Prinos na aktivu (ROA) Kamatna mara Nekamatna (proviziona) mara Neto mara poslovanja Prihodi(dobit) po (obinoj) akciji (EPS)

ROE(return of equity) je najvaniji pokazatelj za akcionare banke jer pokazuje koliki prinos mogu oekivati na knjgovodstvenu vrednost investiranog kapitala u datu banku, tj. koliki profit mogu prisvojiti na osnovu odabrane kombinacije prinos-rizik, svojstvene akcijama date banke. Posledino, ovaj pokazatelj indikuje koliko banka moe raunati u budunosti na mobilizaciju kapitala kroz nove emisije akcija, tj. koliko e u tom pogledu biti konkurentna u odnosu na druge banke. ROE = Neto profit posle oporezivanja/Akcionarski kapital

3

uki ., Bjelica V.,Risti ., Bankarstvo, str. 246

8

Kod praenja kretanja vrednosti ROE ozbiljano upozorenje predstavlja sluaj ostvarene vrednosti ROE iznad 20%-25%, jer sugerie da je banka pribegla ekstremno velikom zaduenju na finansijskom tritu. ROA (return of assets) pokazuje, pre svega, koliko su menadment i zaposleni u banci efikasni kod upravljanja ukupnom aktivom banke, u smislu ostvarivanja neto profita posle oporezivanja. Kod izraunavanja ROA u praksi je najbolje koristiti prosean iznos aktive (za datu i prethodnu godinu) jer se time pokuava izbei distorzija koja nastaje kada aktiva raste (ili se smanjuje) tokom godine, a uporeuje se sa profitom koji je ostvaren u celoj godini. Na ovaj pokazatelj utiu: operativna efikasnost, obrt aktive, kamatne stope, poreski faktori, leverid. Leverid je vezan za odnos duga i sopstvenog kapitala u finansiranju, odnosno za strukturu kapitala. ROA = Neto profit posle oporezivanja/Ukupna aktiva Kod analize ROA kao referentne vrednosti mogu se uzeti4: Manje od 0,5%: nisko (slabo); 0,5%-1,0%: proseno; 1,0%-2,0%: dobro; Vee od 2,0%: visoko. Ukoliko je vrednost ROA vea od 2,5% to pokazuje da je re o tritu na kome je prisutan bankarski kartel, visoko rizinom portfoliu date banke ili nekom izuzetnom dogaaju (poput prodaje filijale). Kamatna mara meri veliinu spreda izmeu prihoda po osnovu kamata i rashoda po osnovu kamata, i pokazuje sposobnost menadmenta banke da obezbedi maksimum prihoda po osnovu kamata na razliite plasmane, uz istovremeno korienje najjeftinijih izvora finansiranja kamatonosne aktive. Treba imati u vidu da je veliina pomenutog spreda izraz stepena konkurencije na datom tritu bankarskih usluga. to je spred vei, uz ostale neizmenjene okolnosti, to je stepen konkurencije manji, i obrnuto. Na tritima kod kojih je visok stepen konkurencije meu bankama i kamatni spred mali, pritisak na menadment

4

uki ., Bjelica V.,Risti ., Bankarstvo, str. 249

9

banke je vei da iznae mogunosti za sticanje drugih prihoda, pre svega na tritu hartija od vrednosti. To automatski uvlai banku u zonu vee izloenosti rizicima. Kamatna mara = Prihod po osnovu kamata-Rashod po osnovu kamata/Ukupna aktiva Prilikom izraunavanja neto nekamatne mare koriste se stavke nekamatnih prihoda (naknade za usluge kod depozitnih poslova i provizije koje banka naplauje za druge usluge) i stavke nekamatnih trokova (provizije koje plaa banka, plate i naknade zaposlenih, trokovi odravanja osnovnih sredstava, izdaci na ime gubitaka po osnovu zajmova). Iako je, generalno posmatrano, poslednjih godina jako izraen trend porasta prihoda banaka po osnovu provizija, za veinu banaka je karakteristino da ostvarenim nekamatnim prihodima ne mogu da pokriju nekamatne trokove, pa neto nekamatna mara ima negativnu vrednost. Nekamatna mara = Nekamatni prihodi-Nekamatni rashodi/Ukupna aktiva Neto mara poslovanja sintetizije uspenost menadmenta banke u njegovom nastojanju da ostvari bri rast prihoda banke (uglavnom kamata na zajmove i portfolio hartija od vrednosti i provizija) u odnosu na rast njenih trokova (uglavnom plaene kamate na depozite i pozajmice na tritu novca i plate i naknade zaposlenih). Neto mara poslovanja = Ukupni prihodi poslovanja-Ukupni trokovi

poslovanja/Ukupna aktiva Dobit po akciji (earnings per share EPS) predstavlja odnos neto dobiti i ukupnog broja emitovanih akcija. Ovo je znaajan pokazatelj za analizu investicionih mogunosti novih investitora u akcije, kao i za postojee vlasnike akcije. Od njegove visine zavisi isplata dividendi. S druge strane, ako se dobit ne isplauje, ve se reinvestira, visina ovog pokazatelja utie na visinu kapitalnih dobitaka. Prihodi (dobit) po (obinoj) akciji = Neto profit posle oporezivanja/Broj (obinih) akcija Osim navedenih kljunih pokazatelja profitabilnosti banke, uobiajeno je da se koristi i niz dopunskih indikatora uspenosti poslovanja.

10

P/E ratio je jedan od najvanijih finansijskih indikatora, vezanih za investiranje u akcije. Utvruje se kao odnos tekue trine cene (P price) i dobiti po akciji (E earings per share EPS) i omoguava poreenje jedne banke sa drugom, naroito u okviru iste grane. Preko njega je mogue pratiti jednu banku tokom odreenog vremenskog intervala. Ovaj pokazatelj izraava koliki broj puta je izraena dobit banke u tekuoj trinoj ceni akcija. On se naziva i multiplikatorom dobiti. Njime se odraavaju oekivanja investitora u pogledu potencijala rasta i razvoja banke i odslikava se spremnost kupaca akcija da plate odreenu cenu na tritu radi ostvarivanja odgovarajueg prihoda od posedovanja akcija. Odnosom tekue trine cene i dobiti po akciji izraava se i spremnost investitora da plate odreenu cenu po jedinici dobiti. Taj ratio koristi se i za odreivanje cene akcija, ukoliko se bazira na tri bitna faktora: odnosu dividende i dobiti, zahtevanoj stopi rasta prinosa i oekivanoj stopi rasta dividende. Odnos prinosne aktive i ukupne aktive, koji se izraunava na osnovu prosenih vrednosti navedenih stavki. Taj odnos pokazuje u kojoj meri banka stavlja vei akcenat na bankarske proizvode koji donose kamatu u odnosu na proizvode koji donose nekamatne (provizione) prihode. Profit po zaposlenom, koji se izaunava kao odnos neto profita i ukupnog broja zaposlenih. Osim toga moe se izraunavati i: odnos pasive banke i ukupnog broja zaposlenih, iznos datih kredita po zaposlenom, kao i iznos depozita po zaposlenom. Uobiajeno je paralelno posmatranje iznosa neto profita po zaposlenom i iznosa ukupne pasive banke po zaposlenom. Odnos nekamatnog prihoda i prosenog iznosa aktive, koji pokazuje u kojoj meri se banka oslanja na nekamatne prihode u sticanju operativnih prihoda. Odnos rezervi i operativnog prihoda, koji se izraunava na osnovu rezervi za gubitke i operativnog prihoda. Taj odnos pokazuje u kojoj meri rezerve za gubitke utiu na iskazani neto profit banke posle oporezivanja. Odnos profita pre oporezivanja i neto profita posle oporezivanja, koji pokazuje poresko zahvatanje profita banke. Stopa prinosa (rate of return) rauna se za odreeni vremenski period, u kome se poseduje pojedina hartija od vrednosti. Tada se utvruje prinos za tano odreeni period vremena

11

dan, mesec, kvartal, godinu. Ukupna stopa prinosa utvruje se na osnovu prihoda i kapitalnih dobitaka, kao razlike izmeu trinih cena na kraju i poetku perioda. Knjigovodstvena vrednost akcije predstavlja odnos ukupne knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala i broja emitovanih akcija. Odnos trine i knjigovodstvene vrednosti (price to book value) izraava odnos tekue trine cene i knjigovodstvene vrednosti akcija. Koristi se u analizi cena akcija i pri donoenju odluka o merderima i akvizicijama. Racio isplate (payout ratio) je odnos dividende i ukupne dobiti. On pokazuje koji e deo dobiti biti isplaen vlasnicima akcija u obliku dividende. U naporima da maksimiziraju dobit i vrednost akcionarskih bankarskih investicija, mnoge banke prepoznaju potrebu za veom efikasnou u svom poslovanju. Ovo obino znai da je potrebno smanjiti trokove poslovanja, a poveati produktivnost zaposlenih putem uvoenja automatske opreme i unapreenja obuenosti zaposlenih. Neke od najprihvatljivijih mera sagledavanja poslovne efikasnosti i produktivnosti zaposlenih u banci su:Ukupni poslovni trokovi Ukupni poslovni prihodi

Odnos poslovne efikasnost i =

Odnos produktivn osti zaposlenih =

Neto poslovni prihodi Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom

U stvaranju celovite slike o profitabilnosti banke i nastalim promenama u odnosu na isti period prethodne godine, analitiari koriste vodi sa sledeim sadrajem: Koliki je profit u poreenju sa prethodnim izvetajnim periodom (na godinjoj osnovi)? Da li je dolo do poveanja profita i, ukoliko jeste, u kom procentu? ta pokazuje poreenje procenata promena sa istorijskim rezultatima tokom prethodne dve ili tri godine? Koliki je profit u poreenju sa profitom grupe banaka kojoj pripada data banka (po ustanovljenoj klasifikaciji banaka na domaem tritiu)?

12

U sluaju pada profita ustanoviti da li je to nastavak zapoetog trenda ili je rezultat pada opteg nivoa privredne aktivnosti u zemlji? U sluaju pada opteg nivoa privredne aktivnosti u zemlji koji izaziva pad profita banke ustanoviti da li su druge banke pogoene u istoj meri ili ne? U sluaju da banka u datoj godini, nakon niza uspenih godina, belei znaajan pad profita ili gubitak, to predstavlja alarm za menadment banke koji mora preduzeti urgentne kratkorone mere u cilju zaustavljanja nepovoljnih kretanja.

2.3.Odnos izmeu prinosa i rizika kod banakaMenadment banke uvek pokuava da iznae najbolji odnos izmeu prinosa i rizika. Zbog toga je nuno paralelno prisustvo kljunih pokazatelja prinosa i rizika kod nastojanja menadmenta banke da maksimizira prinos na akcionarski kapital. U tom smislu, odluivanje menadmenta banke moe biti olakano razlaganjem pokazatelja profitabilnosti banke na kljune komponente. Vrlo se jasno vidi da su prinos od akcijskog kapitala (ROE) i prinos na imovinu (ROA), dve najpopularnije mere profitabilnosti blisko povezane. Oba koriste isti brojilac: neto prihod. Stoga ova dva indikatora profitabilnosti mogu da budu direktno povezana. Formula za izraunavanje prinosa na akcionarski kapital moe da se zapie i na sledei nain:Ukupna aktiva Ukupni akcionarsk i kapital

ROE = ROA

Odnosno,

Neto profit Netoprofitposle oporezivan posle oporezivan ja ja Ukupnaaktiva = Ukupanakcionarskkapital i Ukupnaaktiva Ukupanakcionarskkapital iMultiplikator akcionarskog kapitala (ili leverage) prikazan kao odnos ukupne aktive i ukupnog akcionarskog kapitala prikazuje koja vrednost ukupne aktive je podrana jednom novanom jedinicom akcionarskog kapitala.

13

Iz prethodno navedenih jednaina jasno proistie da je visina prinosa koju akcionari banke prisvajaju u visokom stepenu osetljiva na kompoziciju izvora banke iz kojih se finansiraju plasmani banke na strani aktive. Mogue je da banka koja se uglavnom oslanja na zaduivanje na tritu ima malu kapitalnu bazu i belei nizak nivo ROA ostvaruje relativno visok ROE. Primera radi, ukoliko menadment date banke projektuje ROA na nivou od 1% u datoj godini, to znai da e za svaku novanu jedinicu kapitala banke biti neophodno devet novanih jedinica u aktivi banke kako bi se postigla vrednost pokazatelja ROE od 9%. U sluaju pesimistikog scenarija po kome se oekuje da e ROA date banke da opadne na 0,6%, vrednost ROE od 9% se moe postii samo ukoliko svaku novanu jedinicu kapitala banke prati petnaest novanih jedinica u aktivi banke. Na osnovu ovih iznetih relacija mogue je konstruisati tabelu u kojoj e biti prikazan opcioni odnos izmeu prinosa i rizika kod banke, tj. Kolika treba da bude zaduenost banke da bi se postigla projektovana stopa prinosa banke na akcionarski kapital. Tabela 1. Opcioni odnos izmeu prinosa i rizika kod banke5

Bie dat komentar samo onog to pokazuje prvi sluaj opcionog odnosa u tabeli, u kome banka ima odnos aktive prema akcionarskom kapitalu od 5:1. U tom sluaju banka moe da oekuje postizanje ROE na nivou od 2,5% samo ukoliko je ROA na nivou od 0,5% i postizanje ROE na nivou od 10% samo ukoliko je ROA na nivou od 2%. Moe se zakljuiti da ukoliko opada efikasnost banke u pogledu kreiranja prihoda na plasirana sredstva (opadanje ROA), banka mora da preuzme vei rizik kroz zaduivanje na finansijskom tritu da bi mogla da postigne projektovanu stopu prinosa na akcionarski kapital za koju akcionari oekuju da e biti realizovana.

5

uki ., Bjelica V.,Risti ., Bankarstvo, str. 253

14

2.4.Analiza strukture prihoda od akcijskog kapitalaSledea formula je vrlo korisna formula jer se usredsreuje na analizu prinosa od akcijskog kapitala:Neto dobit posle oporezivan ja Ukupan prihod od poslovanja Ukupan prihod od poslovanja Ukupna aktiva Ukupna aktiva Ukupan akcijski kapital

ROE =

ili ROE = neto mara zarade stepen iskorienosti aktive multiplikator akcijskog kapitala gde:Neto mara zarade (NPM) = Neto dobit posle oporezivan ja Ukupan prihod poslovanja

Stepen iskorienosti aktive (AU) = Ukupan prihod poslovanja / Ukupna aktiva Multiplikator akcijskog kapitala (EM) = Ukupna aktiva / Ukupan akcijski kapital Svaka komponenta ove jednostavne jednaine indikator je (pokazatelj) koji govori o drugaijem aspektu poslovanja banke:

Neto mara zarade

odraava

efektivnost kontrole trokova menadmenta i politiku cene pruanja usluge

odraava Stepen iskorienosti aktive

Politiku upravljanjem portfolijom, a posebno prihodom od aktive.

Multiplikator akcijskog kapitala

odraava

Leverid ili politiku finansiranja finansijske institucije (dugovni ili akcijski kapital)

15

Slika 1. Elementi koji odreuju stopu prinosa na akcijski kapital (ROE) u banci6

Stopa prinosa na akcionarski kapital(ROE) ili neto dobit posle oporezivanja/akcijski kapital

Multiplikator akcijskog kapitala (EM), odnosno struktura izvora finansiranja banke ili finansijski leverid, ukupna aktiva/akcijski kapital

Prinos na imovinu (ROA) kao mera za ukupnu efikasnost u poslovanju, neto dobit posle oporezivanja/ukupna aktiva

Odluke menadmenta o strukturi kapitala: Koje izvore finansiranja bi trebalo da koriste? Kakve dividende bi trebalo da plate akcionari?

Neto mara zarade, neto dobit posle oporezivanja/ukupan prihod poslovanja (NPM)

Stepen iskorienosti aktive kao mera efikasnosti menadmenta u poslovanju sa aktivom, ukupan prihod poslovanja/ukupna aktiva

Odluke menadmenta o: Meovitim prikupljenim i investiranim fondovima Koja je optimalna veliina institucije Kontroli trokova poslovanja Odreivanju cene usluga Kako minimizirati poreske obaveze finansijske firme

Ako bilo koja od ovih proporcija pone da pada, menadment mora da obrati posebnu panju i da proceni razloge koji stoje iza ovakve promene. Od ove tri vrste finansijskih proporcija, multiplikator finansijskog kapitala (EM), ili aktiva u proporciji sa akcijskim kapitalom, obino je najvei, u proseku oko 15 puta ili vie, za veinu privrednih banaka. Vee banke esto upravljaju multiplikatorom 20 puta ili vie. Multiplikator je direktna mera finansijskog leverida koliko dolara u aktivi mora da bude podrano svakim dolarom akcijskog (vlasnikog) kapitala. Zbog toga to akcijski kapital mora da pokrije gubitke od aktive, to je vei multiplikator, to je i banka vie izloena riziku neuspeha. Meutim, to je vei multimplikator, to je vei i potencijal dobijanja viih stopa prihoda za akcionare.6

Rose P., Hudgins S., Bank Management & Financial Services, str. 154.

16

Neto mara zarade (NPM), ili proporcija neto prihoda i ukupnih prihoda, takoe je u odreenoj meri predmet kontrole i politike menadmenta. To podsea na injenicu da banke mogu da poveaju svoje zarade i stope prihoda svojim akcionarima, ukoliko postignu uspeh u kontroli trokova i maksimiziranju prihoda. Slino tome, paljivom politikom rasporeivanja aktive u one oblasti koje donose najvie prinose, odnosno u najproduktivnije kreditne i investicione poslove, uz istovremeno izbegavanje prekomernog rizika, menadment moe da povea prosean prihod aktive (AU, stepen iskorienosti aktive). Sitna varijacija ovog jednostavnog modela prinosa od akcijskog kapitala (ROE) proizvodi jednainu efikasnosti koja je korisna za dijagnozu problema u etiri razliite oblasti bankarskog upravljanja i u konkurentnim finansijsko uslunim firmama:

N e to o b it r e d p R O E= N e to o b it o s le p o r e z ivjan d p o a o p o r e z ivjan a N e to o b it r e d p U k u p ap r ih o p o s lo v a n ja n d o p o r e z ivjan a a U k u p ap r ih o p o s lo v a n ja U k u p nim o v in a n d U k u p nim o v in a a U k u p aa k c ijs k ia p ita l n k

ili: Efikasnost ROE = poreskim upravljanjem Efikasnost kontrole trokova Efikasnost aktivom Efikasnost fondovima

upravljanja upravljanja

U ovom sluaju jednostavno je podeljena neto mara zarade (NPM) na dva dela: (1) koeficijent efikasnosti poreskog upravljanja, koji pokazuje upotrebu dobitaka ili gubitaka i drugih sredstava koja se koriste u poreskoj politici kompanije (kao to je kupovina obveznica koje su osloboene od poreza), da bi se minimizirala poreska izloenost, i (2) koeficijent odnosa izmeu prihoda pre oporezivanja i ukupnog prihoda, kao indikator prihodovane koliine dolara posle oduzimanja trokova poslovanja mera poslovne efikasnosti i kontrole trokova.

17

Dakle, kada bilo koji od ova etiri koeficijenta pone da opada, menadment mora da izvri ponovnu procenu efikasnosti finansijske kompanije u toj oblasti. Jasno je da ralanjivanje mera koje ine sastavni deo koeficijenta rentabilnosti na njihove respektivne delove moe da pokae uzroke potekoa u ostvarivanju zarade i da ukae gde je potrebno da menadment potrai mogua reenja za one probleme oko zarada koji se pojave. Prethodna analiza podsea da ostvarivanje vee rentabilnosti u finansijskoj instituciji zavisi od nekoliko kljunih faktora: 1. Paljiva upotreba finansijskog leverida (ili proporcija aktive finansirana

zaduivanjem u suprotnosti sa akcijskim kapitalom). 2. Paljiva kontrola trokova poslovanja, tako da vea suma dolara postane neto prihod. 3. Paljivo upravljanje portfolio aktivom radi postizanja potrebne likvidnosti, paralelno sa potragom za najveim prinosom od bilo koje steene aktive. 4. Paljiva kontrola izloenosti riziku tako da gubici ne prevaziu prihod i akcijski kapital.

2.5.Maksimiziranje vrednosti finansijske kompanije

Osnovni principi finansijskog menadmenta snano preporuuju da se napori na postizanju maksimalne vrednosti akcija finansijskih korporacija postave kao kljuni cilj koji mora da ima prioritet u odnosu na sve ostale. Ukoliko doe do neuspeha u podizanju vrednosti aktive, u skladu sa oekivanjima akcionara, trenutni investitori mogu da trae da se povuku njihove akcije, a tada e banka imati potekoa u prikupljanju novog kapitala kako bi podrala budui rast. Poslovno bankarstvo predstavlja najvei deo bankarske delatnosti u kome dominiraju korporativne finansijske institucije koje se bave pruanjem finansijskih usluga. Postavlja se pitanje kako poveati vrednost bankarskih akcija i koji mogu biti uzroci? Vrednost akcijskog kapitala svake finansijske institucije je funkcija (Po)7.

7

Rose P., Hudgins S., Bank Management & Financial Services, str. 147.

18

O c e k i vi p r iil dvi v i d e an kd ci i o n a r a E ( D) an i t V r e d naoks ct i j s k o g i t (aPl ao=) ap = t E s k o nf tanki t (obr a z i r a n t = 0 ( 1+ r ) n am i n i m a lontor e bt n ij n o j p ro k a m a tsnt o p iaa k c i j k ka ip i t a l jn s s ad a t in i v o ormz i k v a kbea n k e ) m i sagde E(Dt) predstavljaju dividende akcionara koje treba da budu naplaene u narednom periodu, eskontovane po minimalno prihvatljivoj stopi prihoda (r) vezanim sa bankarskim prihvatljivim nivoom rizika. Minimalno prihvatljiva stopa prihoda, r, ponekad se odnosi na trokove kapitala institucije i sastoji se iz dve glavne komponente: (1) kamatne stope bez rizika (esto pokazatelji tekueg prihoda od dravnih obveznica) i (2)premija za rizik akcijskog kapitala (koji je projektovan da kompenzuje investitoru prihvatanje rizika ulaganja u banku ili druge korporacijske obveznice pre nego da ulae u hartije od vrednosti koje ne nose rizik). Vrednost akcijskog kapitala imae tendenciju rasta u bilo kojoj od sledeih situacija: 1. Oekuje se da vrednost priliva dividendi akcionara poraste, moda zbog skorijeg rasta na nekim od ponuenih trita ili moda zbog profitabilnog poslovanja kompanija koje je organizacija ostvarila. 2. Utvreni nivo rizika jedne bankarske organizacije moe da padne ukoliko doe do poveanja akcijskog kapitala, pada gubitaka od poslova zajma, ili percepcije investitora da je smanjen sveukupan rizik poslovanja (npr. iz razloga to je institucija poveala raznovrsnost ponude svojih usluga i proirila broj trita na kojima posluje) i zbog toga ima niu stopu premije za akcijski rizik. 3. Pad trinih kamatnih stopa, smanjenje prihvatljivog nivoa prinosa akcionarima putem bezrizinih kamatnih stopa, inae stalne komponente svih trinih kamatnih stopa. 4. Oekivana poveanja dividendi kombinovana su sa opadajuom stopom rizika, kao to je to predvieno od strane investitora u bankarske deonice. Formula za faktore koji odreuju cenu akcijskog kapitala banke ili drugih finansijskih institucija postavljena je u gore navedenom razlomku, i pretpostavlja da se akcionarima mogu isplaivati razliiti iznosi dividendi od akcija u odreenom vremenskom periodu. Meutim, ukoliko se oekuje da dividende koje se isplauju akcionarima rastu po konstantnoj stopi u

19

odreenom vremenskom periodu, odraavajui moda tako stabilan rast u zaradi, jednaina cene akcijskog kapitala moe da bude jednostavnija u sledeoj formuli: Po = D1/ (r g) gde je D1 oekivana dividenda na akcijski kapital u periodu 1, r je eksontna stopa koja odraava dati nivo rizika, povezana sa investicijama akcijskog kapitala, g je stalna oekivana stopa rasta po kojoj e dividende akcijskog kapitala da rastu svake godine, i r mora biti vee od g. Na primer, pretpostavimo da se oekuje da banka plati dividendu od 5 dolara po akciji u periodu 1, a oekuje se da dividende rastu 6 procenata naredne godine, a da je odgovarajua eskontna stopa koja odraava rizik akcionara 10 procenata. Tada cena osnovne glavnice banke mora da bude vrednovana kao: Po = 5 $ / (0,10 0,06) = 125 $ po akciji Obe navedene formule koje se odnose na vrednost akcijskog kapitala podrazumevaju da e banka beskrajno dugo plaati dividende. Najvei broj investitora kapitala imaju vremenski limitirani opseg delovanja, zbog ega obino planiraju da prodaju svoje akcije u skladu sa tim vremenskim ogranienijma. U ovom sluaju tekua vrednost akcijskog kapitala bankarske ili nebankarske finansijske korporacije odreena je saPO = D3 D1 D2 Dn Pn + + + .... + + 1 2 3 n (1 + r) (1 + r) (1 + r) (1 + r) (1 + r) n

gde pretpostavljamo da e investitor drati osnovni kapital za n period, i primati priliv od dividendi D1, D2,...,Dn, a da e prodati osnovnu glavnicu po ceni Pn na kraju planiranog perioda vremenskog limita investiranja. Na primer, pretpostavimo da investitori oekuju od banke da plate 5 dolara dividende na kraju 1. perioda, 10 dolara na kraju 2. perioda, a da onda planiraju da prodaju osnovni kapital po ceni od 150 dolara po akciji. Ako je relevantna eskontna stopa 10 procenata, tada bi se zadrao rizik, trenutna vrednost osnovnog kapitala trebalo bi da se priblii:PO = 5$ 10 $ 150 $ + + = 136 ,78 $ po akciji 1 2 (1 + 0,10 ) (1 + 0,10 ) (1 + 0,10 ) 2

20

3.

Analiza likvidnosti i solventnosti bankarskih institucija3.1.Pojam likvidnosti

Likvidnost predstavlja sposobnost banke da pravovremeno ispuni svoje dospele obaveze. Banka bi trebalo da bude spremna da u svakom trenutku odgovori svojim obavezama bilo da se radi o zahtevima deponenata za povlaenje depozita, zahtevima klijenata za povlaenje sredstava iz odobrenog kredita ili o izvravanju obaveza po osnovu uzetog kredita. Ukoliko je banka nelikvidna njeni deponenti ne mogu doi do svojih sredstava, banka ne moe davati i putati kredite, ona gubi na ugledu i njeni poslovni partneri je izbegavaju ili su obazrivi kada sa njom stupaju u poslovne odnose, i preduzimaju odreene mere opreza i stavljaju je na listu partnera sa visokim stepenom rizinosti. Nelikvidnost banke velikih razmera moe da dovede do njenog bankrotstva. Ako veliki dunik ili grupa znaajnih dunika banke nije u mogunosti da izmiri dug banci to moe proizvesti povlaenje depozita od strane deponenata zbog poljuljanog poverenja, odnosno moe produkovati znaajan odliv likvidnih sredstava. Negativna percepcija koja se na tritu stvara prema banci moe da dovede do nespremnosti drugih banaka i finansijskih institucija da prue kreditnu podrku banci koja je zapala u problem likvidnosti. One ele da sauvaju svoju likvidnost izbegavajui ulazak u lanac nelikvidnosti. Usled nedostatka likvidnih sredstava na tritu kriza likvidnosti banku moe da odvede do bankrotstva. Treba napomenuti da preterana likvidnost nije dobra za banku jer sredstva stoje na raunima koji ne donose prihode, a sa druge strane preterano plasiranje sredstava moe da dovede u pitanje likvidnost banke. Korektivni faktor u odnosu na maksimiziranje zahteva za likvidnou jeste oekivana rentibilnost. Prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Zbog toga postoji obaveza upravljakih struktura da upravljanjem i odluivanjem, kontrolom i praenjem aktivnosti, osposobe banku da u svakom trenutku dinamiki balansira priliv i odliv sredstava i u isto vreme, postigne rentabilno i sigurno poslovanje banke.

21

Najei uzroci nelikvidnosti banke su: a) nerentabilno poslovanje, gubici u poslovanju i nenaplativost baninih potraivanja po osnovu kredita, kmata i naknada, b) poremeena rona struktura aktive i pasive banke, odnosno ne postoji usklaenost rokova dospea obaveza i potraivanja, c) oekivani prilivi po osnovu naplate dospelih potraivanja nisu relizovani, a usledio je veliki odliv sredstava deponenata koja nisu bila najavljena ili banka na njih nije raunala, d) revolviranje kratkoronih kredita, reprogramiranje dospelih potraivanja, saniranje veih dunika to nije praeno dugoronim strukturnim prilagoavanjem pasive, e) dolo je do kratkorone neusaglaenosti izmeu sredstava i obaveza, a nisu ralizovani aranmani sa drugim bankama kako bi se obezbedila dodatna sredstva i f) finansijski problemi velikih klijenata prema kojima banka ima velike plasmane i koji nisu u stanju da uredno izvravaju svoje obaveze prema banci.

3.2.Znaaj likvidnostiStepen likvidnosti predstavlja jedan od najznaajnijih parametara pri analizi i merenju finansijske snage, stanja i uspenosti poslovanja banke. Indikatori likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima, tj. odnos pojedinih podbilansa u bilansu stanja. U praksi zavisno od tipa banke, centralna banka kod osnivanja i registrovanja rada banke odreuje obavezujue okvire i odnose, kojih se rukovodstvo banke mora pridravati, u suprotnom moe doi do prestanka njenog rada, ili promene tretmana takve banke na finansijskom tritu. Likvidnost bankarskog sektora je u funkciji sticanja poverenja u njegovu stabilnost i pokretanja mehanizma formiranja bankarskih agregata. Radi se o makroekonomskom znaaju likvidnosti, jer je poverenje deponenata i koncentracije akumulacije i tednje preko bankarskog mehanizma. Na mikro nivou likvidnost je indikator poslovne sposobnosti i efikasnosti pojedinane banke, to je osnov za poverenje pojedinanih deponenata. Kroz ostvarenje principa likvidnosti efektuiraju se ukupne performanse jedne banke. Postizanjem i ouvanjem potrebnog nivoa likvidnosti optimiziraju se odnosi izmeu sklonosti banke ka maksimiziranju profita (princip rentabilnosti) i neopreznog prihvatanja prevelikog rizika (princip sigurnosti). Moglo bi se rei da je princip likvidnosti integriui faktor pri 22

koncipiranju i sprovoenju poslovne politike banke, jer relativizira konfliktnost pojedinih njenih delova. Vei stepen likvidnosti imaju one banke: 1. ije aktive imaju povoljnije rone i trine performanse, u smislu kraih prosenih rokova dospea i/ili vii stepen trine transveribilnosti pozicija aktive; 2. banke sa proseno duim rokovima dospea obaveza; 3. banke sa stabilnim depozitnim potencijalom, tj. banke koje imaju vei koeficijent dugoronih depozita prema kratkoronim depozitima; 4. banke sa diversifikovanom strukturom plasmana, u smislu ronosti, sektorskokomitentskih odnosa, boljeg boniteta komitenata i povoljnije kamatonosne strukture. Najtea pozicija banke zbog nelikvidnosti, je kada ona istovremeno ue i u zonu nesolventnosti, kada nije u stanju da odgovori ukupnim obavezama prema akcionarima, a ponekad i prema depozitarima. Neto blai oblik neravnotee je kada je banka likvidna, ali nesolventna, to se moe prevazii sanacijom takve banke, preuzimanjem ili likvidacijom. Najblai oblik neravnotee je kada je banka solventna ali nelikvidna. U tom sluaju mogu biti efikasne pravovremene kratkorone transakcije u pravcu usklaivanja likvidnog potencijala.

3.3.Determinante likvidnosti bankarskih institucijaOsnovni faktor koji je relevantan za voenje politike likvidnosti jeste faza privrednog ciklusa, kao ambijent u kome funkcionie neka banka. S obzirom da se u razvijenim trinim privredama najee vodi anticiklina monetarna politika u funkciji stabilnosti cena, postoje asimetrini trendovi u tranji kredita i formiranim stopama depozita. Formirane stope tranje kredita bie iznad dugoronog trenda u periodu privredne konjukture, da bi se u periodu privredne depresije smanjile ispod ravnotenih stopa. Za razliku od toga, formirane stope rasta depozita imae natprosenu dinamiku u uslovima privredne recesije, dok e u uslovima privrednog prosperiteta imati dinamiku ispod ravnotenog nivoa. Ukoliko se likvidnost banke posmatra iz ugla mogunosti nabavke likvidnih sredstava na tritu novca onda ona zavisi od dva faktora: likvidnosti trita novca koja varira tokom vremena i likvidnosi same banke.

23

Likvidnost trita novca zavisi od sledeih pokazatelja: obima zakljuenih transakcija, nivoa kratkoronih kamatnih stopa i njihovih oscilacija i brzine nalaenja suprotne strane u zakljuivanju transakcije.

S aspekta cene za banku je najpovoljnija situacija kada je trite u fazi likvidnosti. Faktori kreditne sposobnosti i politika mobilizacije sredstava banke takoe utiu na mogunost dolaenja do likvidnih sredstava. Kao najznaajniji faktori ove vrste javljaju se: dinamika kreditne sposobnosti banke, obim potrebnih likvidnih sredstava i njihova stabilnost tokom vremena i finansijsko stanje banke i njena solventnost.

Banka ima mogunost da utvrdi pondere stabilnosti za pojedine vrste depozita kao izvore likvidnosti. Depoziti po vienju imaju najvei stepen varijabilnosti. Za parametarsku kvantifikaciju od znaaja je i struktura depozita po vienju. Mnogo vei stepen stabilnosti imaju depoziti struktuirani iz mnotva malih i srednjih komitenata, nego to je to sluaj sa depozitima formiranim od malog broja snanijih komitenata. Takoe e vei stepen stabilnosti imati depoziti one banke koja pokriva ire privredno podruje sa diversifikovanom privredno-finansijskom strukturom. Banke pojedinano svaka za sebe identifikuju potrebne likvidne resurse i odgovarajuu stopu likvidnosti, uvaavajui odreene injenice. Prvo postoji amortizujui efekat obaveznih rezervi, jer e se po osnovu neto odliva depozita po vienju osloboditi proporcionalan deo obaveznih rezervi. Suprotno od toga, neto priliv depozita bie korigovan obavezom izdvajanja obaveznih rezervi. Drugo, promene u stopi obaveznih rezervi nalaze se u obrnuto proporcionalnom odnosu prema promenama stope rezerve likvidnosti. Ukoliko je vea stopa obaveznih rezervi, potrebna je manja stopa rezervi likvidnosti, i obrnuto. Tree, s obzirom da je banka dinamian poslovni sistem izloen iznenadnim rizicima, da ima obavezu pokrivanja iznenadne i ekscesne tranje kredita od njenih znaajnih komitenata, iz tih razloga e neke banke obezbediti i dodatne rezerve likvidnosti u odnosu na prosene. Na vee rezerve od prosenih obino se odluuju manje banke i banke sa konzervativnom poslovnom politikom. etvrto, ve navedene asinhrone varijacije depozita i kredita, povezano sa sezonskim i ciklinim privrednim kretanjima, ublaavaju pritiske na likvidne potencijale, to omoguuje formiranje neto niih stopa rezervi likvidnosti. Peto, s obzirom da se monitorski i supervizorski sistem centralne banke zasniva na rigoroznim sistemima prema nelikvidnim 24

bankama, one su prinuene da iz tog razloga formiraju neto vee stope rezervi likvidnosti od prosenih. Ukoliko postoji liberalni sistem kontrole nad bankama, one e formirati stope rezervi likvidnosti. Osnovna zamerka na stopu kredita se odnosi na njenu statinost, jer ne uvaava strukturu i kvalitet kredita, kao ni stabilnost i strukturu depozita. Npr. poveana kreditna stopa moe biti kompenzirana stabilnijom stopom depozita i poveanim ulaganjima banke u plasmane sa veim stepenom likvidnosti, zbog ega se ne poveava rizik likvidnosti .

3.4.Merenje i procena likvidnostiLikvidnosti banke moe se meriti na vie naina, ali najee se koriste: pokazatelj likvidnosti, gap analiza, indikatori likvidnosti i analiza stres scenarija.

Pokazatelj likvidnosti je mera nivoa likvidnosti koju je za poslovne banke u Srbiji propisala Narodna banka Srbije. Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraivanja banke prvog reda i likvidnih potraivanja drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po vienju bez ugovorenog roka dospea i obaveza sa ugovorenim rokom dospea u narednih mesec dana od dana vrenja obrauna pokazatelja likvidnosti, s druge strane. Likvidna potraivanja banke prvog reda ine gotovina i potraivanja banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od dana vrenja obrauna pokazatelja likvidnosti, i to: - gotovina u blagajni, sredstva na iro raunu, zlato i drugi plemeniti metali; - sredstva na raunima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvrili Standard&Poors ili Fitch/IBCA, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvrio Moodys-s najamanje Baa3; - depoziti kod Narodne banke Srbije; - ekovi i druga novana potraivanja u postupku realizacije; 25

- neopozive kreditne linije odobrene banci; - akcije i obveznice kotirane na berzi. Ostala potraivanja banke koja dospevaju u narednih mesec dana od dana vrenja obrauna pokazatelja likvidnosti predstavljaju likvidna potraivanja banke drugog reda. Obaveze banke po vienju i bez ugovorenog roka dospea ine deo njenih obaveza, i to: - 40% depozita po vienju banaka; - 20% depozita po vienju ostalih deponenata; - 10% tednih uloga; - 5% garancija i drugih vrsta jemstava; - 20% neiskorienih odobrenih neopozivih kreditnih linija. Ostale obaveze banke koje dospevaju u narednih mesec dana od dana vrenja obrauna pokazatelja likvidnosti predstavljaju obaveze banke sa ugovorenim rokom dospea. Prema propisima Narodne banke Srbije banka ima kritino nizak nivo likvidnosti ukoliko je pokazatelj likvidnosti obraunat na prethodni nain: - ne iznosi najmanje 1,0 kada je obraunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu; - bude manji od 0,9 due od tri uzastopna radna dana; - ne iznosi najmanje 0,8 kada je obraunat za jedan radni dan.8 Gap analiza se sprovodi na osnovu rone strukture bilansa stanja banke. Rona struktura bilansa stanja banke podrazumeva grupisanje bilansnih pozicija po odreenim vremenskim segmentima prema oekivanom vremenu za generisanje gotovine koja se moe javiti u vidu priliva i odliva. Na taj nain se gap analizom utvruje neusklaenost novanih priliva i odliva banke po definisanim vremenskim segmentima, odnosno viak ili manjak novanih sredstava u odreenom vremenskom periodu. Pri tom se neusklaenosti po vremenskim segmentima sabiraju kako bi se dolo do kumulativne neusklaenosti za odreeni vremenski period. Rona struktura bilansa stanja banke prikazana je sledeom tabelom.

8

Odluka o upravljanju rizicima NBS, Slubeni glasnik RS br. 57/2006

26

1 dan 2-7 dana danaUkupno 1-7 8-30 dana DanaUkupno 1-30 dana31-90 DanaUkupno 1-90 91-180 dana 181-365 dana danaUkupno 1-365

1-5 godina godinaPreko 5 danaPreko 365 BILANSUKUPNO

RB

AKTIVA

1

EkvivalentiGotovina i gotovinski

2 mogu refinansirati kod CBDepoziti kod CB i HOV koje se

3

Potraivanja za kamatu i naknadu

4

Plasmani bankama u zemlji

5

Plasmani komitentima

6

trgujeHOV i drugi plasmani kojima se

7

dospeaUlaganje u HOV koje se dre do

8

raspoloive za prodajuUee u kapitalu i ostale HOV

9

Nematerijalna ulaganja

10

Osnovna sredstva

11

Ostala sredstva i AVR

Tabela 2. Rona struktura bilansa stanja banke

12

Odloena poreska sredstva

270 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

13

Gubitak iznad iznosa kapitala

UKUPNA BILANSNA AKTIVA

RB

PASIVA

1

Obaveze prema bankama u zemlji

2

Obaveze prema komitentima

3

Obaveze za kamate i naknade

4

Obaveze po osnovu HOV

5

Obaveze iz dobitka

6

Ostale obaveze iz poslovanja

7

Rezervisanja

8

Ostale obaveze i PVR

9

Odloene poreske obaveze

10

Kapital

UKUPNA BILANSNA PASIVA 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Gap

Kumulativni gep

Indikatori likvidnosti predstavljaju odnose odreenih bilansnih pozicija banke, kao i odnose neusklaenosti utvrenih Gap analizom i ukupne pasive. Kao indikatori koji se izraunavaju na osnovu bilansa stanja banke mogu se koristiti: - Kratkorona aktiva/Ukupna aktiva - Dugorona aktiva/Ukupna aktiva - Depoziti po vienju/Ukupne obaveze - Kratkorone obaveze/Ukupne obaveze - Dugorone obaveze/Ukupne obaveze - Ukupne obaveze/Ukupna pasiva - Kratkorona aktiva/Kratkorone obaveze - Dugorona aktiva/Dugorone obaveze - Trajna sredstva/Trajni izvori Kao indikatori koji se izraunavaju na osnovu rone strukture bilansa stanja banke mogu se koristiti: - Kumulativna neusklaenost do 7 dana/Ukupna pasiva - Kumulativna neusklaenost do 30 dana/Ukupna pasiva - Kumulativna neusklaenost do 90 dana/Ukupna pasiva - Kumulativna neusklaenost do 365 dana/Ukupna pasiva - Kumulativna neusklaenost preko 365 dana/Ukupna pasiva Imajui u vidu specifinost likvidnosti banke, kao izrazito individualizovanog problema, metodologija za merenje likvidnosti banke mora se zasnivati i na kvantificiranim stopama i iskustvenom promiljanju menadmenta banke. Kvantitativne stope likvidnosti treba da predstavljaju grubu aproksimaciju likvidne pozicije, dok bi se zadovoljavajua ocena pozicije likvidnosti dobijala dodatnim pristupima ocenjivanju simultanih i ukrtenih tokova priliva i odliva novanih resursa.

28

Kao najznaajniji kvantitativni indikatori likvidnosti obino se koriste9: 1. stopa likvidnosti koja odraava vezu kratkoronih izvora sredstava, zavisno od njihove ronosti i dospelosti, prema novanim sredstvima i drugoj likvidnoj aktivi, npr. a) odnos kredita i depozita, b) likvidna aktiva i ukupni depoziti, c) likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi, d) likvidna aktiva i kratkoroni izvori sredstava, e) dospelost plasmana do 1 godine i manje, od 1-5 godina, od 5-10 godina i preko 10 godina; 2. obavezna rezerva, koja pored obezbeenja likvidnosti banaka, slui i kao instrument za regulisanje koliine novca u opticaju od strane centralne banke. Imajui u vidu makroekonomski znaaj likvidnosti bankarskog sektora za stabilnost finansijskog sistema, monetarni i kontrolni dravni organi definiu adekvatne monitoring koeficijente praenja i kontrole likvidnosti banaka. Time se stvaraju uslovi za rano upozorenje banaka na potencijalni rizik nelikvidnosti. Radi se o sledeim koeficijentima:10 ml1 = ukupni krediti/ ukupni depoziti; ml2 = likvidna sredstva/ depozitni izvori ml3 = slobodni depoziti/ kamatni plasmani ml4 = fluktuabilni depoziti /kamatonosni plasmani ml5 = dugoroni izvori sredstava / dugoroni plasmani Postoji i specijalni indikator likvidnosti pod nazivom bazini suficit (deficit) novanih sredstava, koji predstavlja razliku likvidne aktive (gotovina + kratkoroni depoziti kod centralne banke + kratkoroni vrednosni papiri) i dnevnih obaveza (depoziti sa dospeem do 30 dana, kratkorone pozajmice overnigh, kratkorone hartije sa dnevnim dospeem). Analiza stres scenarija podrazumeva analizu promene stanja likvidnosti banke pod pretpostavkom nastanka ekstremnih promena kljunih internih i spoljnih faktora koji imaju uticaja na likvidnost banke.9 10

Krsti B., Bankarski menadment Jovi S., Bankarstvo, str. 251

29

U postupku analize stres scenarija vri se: - identifikacija kljunih faktora ije promene utiu na likvidnost banke, - kvantitativno izraavanje promena kljunih faktora i - procena uticaja koji bi promene kljunih faktora imale na likvidnost banke. U sluaju da se kao faktor likvidnosti banke uzme povlaenje depozita analiza stres scenarija se sastoji u projektovanju reakcije bilansa banke i njene sposobnosti da odgovori zahtevima klijenata kada doe do: - povlaenja svih depozita po vienju, - povlaenja depozita pet najveih deponenata i - povlaenja depozita deset najveih deponenata.

3.5.Upravljanje likvidnouBanka bi trebala da svojom imovinom i obavezama upravlja na nain koji joj omoguava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze(likvidnost), i da trajno ispunjava sve svoje obaveze(solventnost). Kako bi banka efikasno upravljala likvidnou ona mora da planira prilive i odlive novanih sredstava, prati nivo likvidnosti njegovim merenjem i donosi odgovarajue mere za spreavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti. Kratkorona rona neusklaenost izvora i plasmana indukuje problem pokrivanja tekuih obaveza. Uslov za izmirenje dospelih obaveza su potreban nivo rezervi likvidnosti i stepen konvertibilnosti pojedinih delova aktive u gotovinu kao najlikvidniji oblik. Gotovina i transakcioni depoziti, kao zvanina sredstva plaanja, predstavljaju superlikvidnu aktivu jer su vreme i trokovi konvertovanja na nultom nivou. Stepen likvidnosti ostalih delova aktive zavisi od lakoe njihovog konvertovanja (prodaje i kupovine) i trine cene koja se postie (malo odstupanje u odnosu na originalnu ili trinu). Nelikvidni su oni delovi aktive iji su konverzioni trokovi i vreme konverzije ekonomski neprihvatljivi.

30

U osnovi ofanzivnog koncepta likvidnosti je dinamika novanih tokova banke, pri emu je relevantan neto efekat ukupnog priliva i odliva novca u odreenom vremenskom periodu. Time se relativizira znaaj nivoa likvidnih rezervi, jer banka moe biti likvidna i pri nultom nivou rezervi likvidnosti, pod pretpostavkom da uspeno vremenski sinhronizuje tokove priliva i odliva likvidnih sredstava. To znai da i banka sa proseno visokim nivoima rezervi likvidnosti moe biti povremeno nelikvidna, ukoliko se ne usklauju priliv sredstava se dospelim obavezama. Prema stepenu unovivosti potraivanja banaka, koja se inae nalaze u rezervama likvidnosti, a koja e u daljem radu detaljnije biti opisana klasifikuju se u tri grupe: 1. primarne rezerve likvidnosti gotov novac i uvek raspoloiva potraivanja poslovnih banaka od centralne banke (sredstva banaka na iro raunu kod centralne banke). Ova sredstva nisu kamatonosna i slue za novane transakcije izmeu banaka i konverziju depozita u gotovinu; 2. u sekundarnu rezervu likvidnosti ulaze plasmani u kratkorone vrednosne papire koji nose kamatu, kao i oni koji ne predstavljaju kreditne plasmane (sredstva rezervi likvidnosti i obaveznih rezervi banaka formiranih na osnovu zakonskih propisa); 3. u sredstva tercijalne rezerve likvidnosti ubrajaju se menice bez mogunosti eskontovanja, neiskoriene trane kratkoronih kredita dobijenih od drugih banaka i druga sredstva iji je stepen konverzije u likvidna sredstva dui (npr. obveznice). U cilju dosledne primene principa likvidnosti u svom poslovanju banke moraju da razvijaju strategiju iznijansiranog upravljanja aktivom i pasivom, to je veoma prisutno u bankarstvu trinih privreda. Karakteristika ove strategije je disperzija izvora u pasivi i raznovrsnost plasmana u aktivi. Uspenost ove strategije upravljanja je utoliko vea, to je razvijenije finansijsko trite i to je vei broj atraktivnih finansijskih instrumenata. Poveanje likvidnosti finansijskih instrumenata je rezultat jednog uhodanog i dobro organizovanog finansijskog trita, u kome je lako i brzo prodati svaku obveznicu, ili akciju bez velikih razlika u ceni. Na taj nain i najdugoronije hartije od vrednosti imaju, pod odreenim uslovima, visok stepen likvidnosti. Mere za otklanjanje nelikvidnosti banke mogu biti: - ubrzana naplata svih dospelih potraivanja banke, 31

- prevremena naplata plasmana banke, - ogranienje ili obustavljanje novih plasmana, - prodaja HOV, - zaduivanje kod CB u skladu sa propisima, - zaduivanje kod drugih banaka i drugih finansijskih organizacija u zemlji i inostransrvu, - poveanje depozita po vienju i oroenih depozita, - destimulacija povlaenja depozita, - prodaja trajnih uloga banke, - prodaja nekretnina banke, - definisanje moguih opcija za promenu sredstava i izvora sredstava, - planiranje vidova komunikacije sa glavnim deponentima, poslovnim partnereima, drugim klijentima i javnou. 3.5.1. Dobre prakse za upravljanje likvidnou

Svaka banka treba imati dogovorenu strategiju za svakodnevno upravljanje likvidnou. Ta strategija treba biti saoptena itavoj organizaciji. Nadzorni odbor banke treba usvojiti strategiju i znaajne politike koje se odnose na upravljanje likvidnou. Odbor takoe treba osigurati da via uprava preduzme korake neophodne za praenje i kontrolu likvidnosti. Odbor treba biti redovno izvetavan o stanju likvidnosti banke, a odmah ako je dolo do bitnih promena u trenutnom ili neposredno oekivanom stanju likvidnosti. Svaka banka treba imati upravljaku strukturu za efikasno sprovoenje strategije likvidnosti. Ta struktura treba obuhvatati kontinuirano uee lanova vie uprave. Via uprava mora osigurati da je upravljanje likvidnou efikasno i da su utvrene primerene politike i procedure za kontrolu i ograniavanje rizika likvidnosti. Banke trebaju odrediti i redovno pregledavati ogranienja koja se odnose na veliinu njihovih pozicija likvidnosti tokom odreenih vremenskih razdoblja. Banka mora imati adekvatne informacione sisteme za merenje, praenje, kontrolisanje i izvetavanje o likvidnosti. Izvetaji trebaju biti pravovremeno dostavljani nadzornom odboru banke, vioj upravi i ostalom odgovarajuem osoblju. Svaka banka mora imati adekvatan sistem internih kontrola svog procesa upravljanja likvidnou. Temeljna komponenta sistema interne kontrole obuhvata redovne nezavisne 32

preglede i vrednovanja efikasnosti tog sistema, i ako je potrebno, osiguranje adekvatnih i poboljanja internih kontrola. Rezultati tih pregleda trebaju biti dostupni nadzornim organima. Supervizori trebaju sprovoditi nezavisno vrednovanje baninih strategija, politika, procedura i praksi koje se odnose na upravljanje likvidnou. Supervizori trebaju zahtevati da banka ima efikasni sistem za merenje, praenje i kontrolu likvidnosti. Svaka banka treba imati upravljaku strukturu za efikasno sprovoenje strategije likvidnosti. Ta struktura treba obuhvatati kontinuirano uee lanova vie uprave. Via uprava mora osigurati da je upravljanje likvidnou efikasno i da su utvrene primerene politike i procedure za kontrolu likvidnosti. Banke trebaju odrediti i redovno pregledati ogranienja koja se odnose na veliinu njihovih pozicija likvidnosti tokom odreenog vremenskog perioda. Vaan element okvira za upravljanje likvidnou je informacioni sistem uprave napravljen kako bi se nadzornom odboru, vioj upravi i ostalom odgovarajuem osoblju osigurali pravovremeni podaci o poziciji likvidnosti banke. Snani informacioni sistem uprave neophodan je za donoenje dobrih odluka povezanih sa likvidnou. Takav sistem treba biti dovoljno fleksibilan kako bi se mogli reavati razliiti potencijalni problemi koji se mogu pojaviti. Informacioni sistem uprave treba biti sposoban izraunati pozicije likvidnosti u svim glavnim valutama u kojima banka posluje, kako na pojedinanoj tako i na agregatnoj osnovi. Sve banke trebaju moi izraunati svoje pozicije likvidnosti na dnevnoj osnovi za kraa vremenska razdoblja i za serije odreenih vremenskih razdoblja nakon toga, ukljuujui i udaljenija razdoblja, kako bi mogle efikasno upravljati i pratiti svoja neto obrtna sredstva. Vaan aspekt upravljanja likvidnou je odreivanje pretpostavki o buduim potrebama finansiranja. Iako neki novani prilivi i odlivi mogu biti jednostavno izraunati ili predvieni, banke moraju odrediti i pretpostavke o buduim potrebama za likvidnou, kako za kratkorone tako i za dugorone periode. Banka treba analizirati likvidnost koristei se nizom razliitih ta ako scenarija. Procena o tome da li je banka dovoljno likvidna u velikoj meri zavisi od ponaanja novanih tokova u razliitim uslovima. Analiziranje likvidnosti zato obuhvata i izradu razliitih ta ako scenarija. Prema svakom scenariju, banka treba imati odgovor na bilo kakve negativne ili pozitivne nagle promene likvidnosti koje se mogu pojaviti. Ti scenariji trebaju uzeti u obzir i unutranje (vezane uz odreenu banku) i spoljne (vezane uz trite) faktore. Iako e se

33

likvidnou upravljati u normalnim okolnostima, banka mora biti spremna upravljati likvidnou i u nenormalnim uslovima. Banka e trebati odrediti tajming novanih tokova za svaku vrstu sredstava i obveza procenjujui verovatnost ponaanja tih novanih tokova prema scenariju koji ispituje. Odluke o specifinom tajmingu i veliini novanih tokova sastavni su deo konstruisanja rokova dospea prema svakom scenariju. Za svaki od izvora finansiranja, banka e trebati odluiti hoe li obveza: 1) biti u potpunosti isplaena po dospeu; 2) postepeno nestajati tokom sledeih nekoliko nedelja; ili 3) biti gotovo sigurno prenesena ili dostupna po potrebi. Banka treba esto preispitivati pretpostavke koriene u upravljanju likvidnou kako bi odredila jesu li one jo uvek valjane. etiri velike kategorije pretpostavki likvidnosti su : a) aktiva, b) pasiva, c) vanbilansne aktivnosti i d) ostalo. Odreivanje nivoa banine potencijalne aktive ukljuuje odgovore na tri pitanja: Koji e udeo sredstava s rokom dospea banka moi i eleti preneti ili obnoviti? Koji je oekivani nivo zahteva za novim kreditima za koje se oekuje da e biti odobreni? Koji je oekivani nivo povlaenja sredstava na osnovu baninog obvezivanja na pozajmicu za koju se oekuje da e je banka morati finansirati? Te obveze mogu biti u obliku: baninog obvezivanja na komercijalne kreditne linije bez MAC (engl. material adverse change, velika negativna promena) klauzula i ugovornih odredbi, koje banka ne moe pravno pobiti ak i ako se dunikova finansijska situacija uveliko pogora; obvezivnja na komercijalne kreditne linije s MAC klauzulama koje neki klijenti mogu iskoristiti prema scenarijima krize; ostalih komercijalnih i potroakih kreditnih linija. Prilikom kategorisanja sredstava banka treba odluiti i kakav bi bio uinak likvidnosti pojedinog sredstva prema razliitim scenarijima. Neka sredstva koja su vrlo likvidna u 34

vremenima normalinih poslovnih okolnosti mogu postati manje likvidna u nepovoljnim uslovima. Analiziranje pasive baninog bilansa stanja radi utvrivanja izvora finansiranja zahteva da banka razume obeleja svojih dobavljaa sredstava i instrumenata finansiranja. Kako bi se vrednovali novani tokovi koji proizilaze iz baninih obveza, banka prvo mora ispitati ponaanje svoje pasive u normalnim poslovnim uslovima. To obuhvata utvrivanje: normalnog nivoa prenosa depozita i ostalih obveza efektivnog dospea depozita bez ugovorno odreenog roka dospea, kao to su depoziti po vienju i mnoge vrste tednih rauna; normalnog rasta novih depozita s otkaznim rokom

Banka moe koristiti nekoliko moguih tehnika da bi utvrdila efektivno dospee svojih obveza, kao to je, npr. korienje prolih podataka o ponaanju depozita. Kod depozita po vienju, kako pojedinaca tako i preduzea, mnoge banke sprovode statistiku analizu koja u obzir uzima sezonske faktore, osetljivosti kamatnih stopa i ostale makroekonomske faktore. Banka treba ispitati mogunost da doe do znaajnih novanih tokova iz njenih vanbilansnih aktivnosti (osim kreditnih obveza). Potencijalna priroda veine vanbilansnih instrumenata poveava sloenost upravljanja vanbilansnim novanim tokovima. Naroito tokom stresnih situacija, vanbilansne obveze mogu znaajno iscrpiti likvidnost. Potencijalne obveze, kao to su akreditivi i finansijske garancije, predstavljaju potencijalno znaajan odliv sredstava banke, ali obino ne zavise o stanju same banke. Banka moe biti u mogunosti odrediti normalni nivo novanih odliva u uobiajenim uslovima, a onda proceniti opseg poveanja tih tokova tokom perioda stresa. Banka treba imati alternativne planove koji se odnose na strategiju za reavanje kriza likvidnosti i obuhvataju procedure za ispravku manjka novanih tokova u hitnim situacijama. Kako se banke sve manje oslanjaju na depozite po vienju i tednju kao na stabilne izvore finansiranja, a sve vie na sekundarne izvore finansiranja, potreba za izradom alternativnih planova postaje jo vanija. Efikasni alternativni planovi trebaju odgovoriti na dva glavna pitanja :

35

Ima li uprava strategiju za reavanje krize? Ima li uprava procedure za pristup sredstvima u sluaju hitne potrebe?

Via uprava mora realistino odgovoriti na ova pitanja kako bi odredila kako se banka moe snai u nenormalnim nepovoljnim okolnostima. Osim toga, uprava mora utvrditi i znati vrstu dogaaja koji mogu izazvati primenu alternativnih planova likvidnosti. Svaka banka mora imati adekvatan sistem internih kontrola svog procesa upravljanja likvidnou. Temeljna komponenta sistema interne kontrole obuhvata redovne nezavisne preglede i vrednovanja uinkovitosti tog sistema i, ako je potrebno, osiguranje adekvatnih revizija ili poboljanja internih kontrola. Rezultati tih pregleda trebaju biti dostupni nadzornim vlastima. Banke trebaju imati adekvatne interne kontrole kako bi osigurale integritet svojeg procesa upravljanja likvidnou. Interne kontrole trebaju biti integralni deo baninog ukupnog sistema interne kontrole. One trebaju promovisati efikasno i delotvorno poslovanje, pouzdano finansijsko i regulatorno izvetavanje i potovanje relevantnih zakona, regulativa i institucionalnih politika. Efikasni sistem interne kontrole likvidnosti obuhvata11: okruenje snane kontrole; adekvatni proces za utvrivanje i vrednovanje likvidnosti; utvrivanje kontrolnih aktivnosti kao to su politike i procedure; adekvatni informacioni sistemi; i kontinuirani pregled potovanja utvrenih politika i procedura

Vaan element baninog sistema interne kontrole njenog procesa upravljanja likvidnou je redovno vrednovanje i pregled. To obuhvata osiguranje da osoblje sledi utvrene politike i procedure, kao i osiguranje da se utvrenim procedurama zaista postiu eljeni ciljevi. Uprava treba osigurati da sve preglede i vrednovanja redovno sprovode pojedinci koji su nezavisni od funkcije koja se pregleda. Iako banke mogu imati razliite procedure za utvrivanje ogranienja i za poslovanje unutar tih ogranienja, u svima je potrebno sprovoditi redovne preglede kako bi se odredilo potuje li organizacija svoje politike i procedure vezane za likvidnost. Redovni pregledi procesa upravljanja likvidnou trebaju se takoe usmeriti na bilo kakve znaajne promene u prirodi11

Dobre prakse za upravljanje likvidnou u bankarskim organizacijama, Bazel 2000.

36

nabavljenih instrumenata, ogranienjima i internim kontrolama koje su se pojavile od zadnjeg pregleda. Funkcija interne revizije treba takoe redovno pregledati proces upravljanja likvidnou kako bi utvrdila bilo kakve slabosti ili probleme. Njima se takoe na pravovremen i efikasan nain treba baviti i uprava. Supervizori trebaju sprovoditi nezavisno vrednovanje baninih strategija, politika, procedura i praksi koje se odnose na upravljanje likvidnou. Supervizori trebaju zahtevati da banka ima efikasan sistem za merenje, praenje i kontrolu likvidnosti. Supervizori trebaju pribaviti od svake banke dovoljne i pravovremene podatke za vrednovanje likvidnosti i trebaju osigurati da banka ima adekvatne alternativne planove likvidnosti. Shvatajui da nadzorni odbor i via uprava imaju krajnju odgovornost za efikasan proces upravljanja likvidnou, supervizori trebaju odrediti da su oni aktivno ukljueni u proces upravljanja likvidnou i da dobijaju pravovremene i dovoljno detaljne podatke da mogu shvatiti i proceniti baninu likvidnost. Supervizori takoe trebaju proceniti efikasnost baninog procesa za merenje i praenje likvidnosti pregledom tehnika i postojeih pretpostavki kako bi procenili budua neto obvezna sredstva. S obzirom na to, supervizori bi trebali razmotriti razboritost razliitih ta ako scenarija. Supervizori mogu utvrditi da je korisno objaviti standarde za upravljanje likvidnou. Oni e uobiajeno obuhvatati regulatorne obveze vezane za odreena ogranienja ili koeficijente. Supervizori mogu proveravati da se supervizorske smernice vezane za likvidnost primenjuju na dnevnoj osnovi. U tu se svrhu moe koristiti standardizovani okvir supervizorskog izvetavanja. Ti izvetaji mogu obuhvatati ne samo banino potovanje kratkoronih ogranienja, ve i osigurati supervizorima dovoljno podataka za praenje banine likvidnosti u dugoronijem periodu. Supervizori trebaju razmotriti banin rizik likvidnosti zajedno s njenom adekvatnou kapitala. Da bi to mogli, oni od banke trebaju dobiti dovoljne i pravovremene podatke pomou kojih e vrednovati njenu likvidnost.

37

Bitni aspekt dobrog procesa upravljanja likvidnou je efikasan sistem internih kontrola. S obzirom na to, supervizori trebaju pregledati proces interne kontrole kako bi osigurali da se sprovode redovni nezavisni pregledi i primerene i pravovremene revizije internih kontrola. Supervizori takoe trebaju imati svoje vlastite alternativne planove za reavanje problema s likvidnou u pojedinim bankama ili na tritu kao celini. Kako bi efikasno sproveli svoje alternativne planove, supervizori e od banaka u krizi morati nabaviti pravovremene i tane podatke. Banka treba kontaktirati svoje supervizore (kako supervizore svoje matine drave tako i supervizore drave domaina) i centralnu banku im postane svesna da su se pojavili problemi s likvidnou. 3.5.2. Definisanje izvora likvidnih resursa

Posle utvrivanja potrebnog nivoa likvidnosti banke pristupaju planiranju izvora i strukture likvidnog potencijala. Pri formulisanju tehnolokih i metodolokih reenja za planiranje izvora i strukture likvidnog potencijala banke se oslanjaju na etiri teorijska pristupa:12 1. teorija komercijalnog kredita ili realna menina doktrina; 2. teorija prenosive (unovive) aktive; 3. teorija anticipativnog dohotka i 4. teorija usklaivanja obaveza. Prva tri teorijska pristupa se zasnivaju na upravljanju aktivnim bilansnim pozicijama, dok se etvrta teorija zasniva na upravljanju pasivom. Prema teoriji komercijalnog kredita likvidnost banaka se automatski obezbeuje ukoliko banke dre najvei deo plasmana u obliku kratkoronih kredita, koji dospevaju u okviru uobiajenog poslovnog ciklusa ili obrta anganovanih resursa (u roku od 90 dana). S obzirom da je ova doktrina relevantna samo ako banka odobrava iskljuivo kratkorone kredite, a to je veoma retko u savremenim uslovima, moe se rei da ne postoje realni uslovi za automatsko obezbeenje likvidnosti preko prirodnih tokova otplate kredita. Ova teorija nema reenja kada ma iz kojih razloga ne doe do otplate kredita (na primer recesije), a nije relevantana ni kada se posmatra likvidnost bankarskog sistema kao celine.

12

Jovi S., Bankarstvo, str. 257-258

38

Teorija prenosivosti ima u vidu manju ili veu sposobnost banke da izvri trinu konverziju pojedinih oblika aktive u gotovinu kao najlikvidniji oblik. Kao i prva teorija i ova nije relevantna za formiranje potrebnih rezervi na nivou bankarskog sistema kao celine. Naime, u uslovima opte nelikvidnosti nema ko da kupi ponuena potraivanja banaka. To bi jedino mogla da bude centralna banka ukoliko bi se to uklapalo u njenu monetarnu politiku. Teorija anticipativnog dohotka ima u vidu mogunost usklaivanja priliva likvidnih resursa sa formiranjem budueg dohotka kreditnih komitenata. U osnovi je korelacija strukture dospea plasmana i priliva likvidnih sredstava. S obzirom da postoji i tendencija poveanog uea nelikvidnih dugoronih plasmana, oni se vezuju za rast dohotka kreditnih komitenata. Teorija upravljanja pasivom polazi od pretpostavke da banka nije pasivni akceptant obaveza, ve prema potrebi ima mogunosti da privue dodatna likvidna sredstva i premosti gep izmeu potrebnog i raspoloivog nivoa likvidnih rezervi. Efikasnost primene ovog pristupa je uslovljena sledeim momentima : - visokim stepenom razvijenosti finansijskih trita - potrebni su brojni i raznoliki oblici vrednosnih hartija; - bankarski sektor kao celina mora biti likvidan, da bi pojedinane banke mogle reavati probleme likvidnosti; - efikasan uticaj centralne banke na novanom tritu i - efikasan informacioni sistem Kompleksna politika likvidnosti se zasniva na tri osnovna izvora potrebnih likvidnih rezervi: (1) primarne rezerve likvidnosti (2) sekundarne rezerve likvidnosti i (3) krediti za likvidnost

3.5.2.1.

Primarne rezerve likvidnosti

Primarne rezerve likvidnosti se sastoje iz gotovine, depozitnih rezervi kod centralne banke u obliku obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti banaka i depozita po vienju kod korespodentnih banaka. Pojavni oblici gotovine su zvanini papirni i kovani novac kojim raspolau banke za dnevna plaanja obaveza. Druga dva oblika primarne rezerve znae obavezu centralne banke ili korespodentske banke da u okviru raspoloivih rezervi pokrivaju likvidne potrebe banke. Oblici primarnih rezervi likvidnosti imaju mo neograniene

39

meusobne konverzije, zavisno od likvidnih potreba banke. Njihova funkcija je da dinamiki pokrivaju planirani odliv depozita ili gotovine po nalozima depozitora i tedia. Primarne rezerve imaju relativno veliki znaaj za manje i srednje banke, kao i za banke koje preferiraju defanzivnu politiku likvidnosti. Ako se vodi restriktivna monetarna politika, banke e formirati vie nivoe primarnih rezervi, nego to je to sluaj u uslovima ekspanzivne monetarne politike. Primarnim rezervama se pokriva neto odliv depozita iz poslovnog sistema pojedinane banke na osnovu naloga komitenata u visini raspoloivih sredstava, izdavanjem ekova i kreditnih kartica od strane komitenata koji imaju raune kod banke. S obzirom, da u banci postoje i permanentni prilivi, aktiviranje primarnih rezervi desie se jedino u sluaju da je odliv vei od priliva. Primarne rezerve su indikator stepena iskorienosti kreditnog potencijala. Ukoliko postoji viak rezervi iznad izdvojenih obaveznih rezervi i primarnih rezervi, moe se rei da banka raspolae neiskorienim kreditnim potencijalom. Primarne rezerve imaju i makroekonomski znaaj za kvantifikaciju i dinamizaciju novane mase od strane centralne banke. S obzirom da se radi o nekamatonosnim rezervama likvidnosti, potrebno ih je optimizirati da se ne bi ugrozilo ostvarenje principa profitabilnosti. Pri optimizaciji se koriste tri parametra: 1) koeficijent obrta ili oscilacija depozita, 2) efekti dranja likvidnog bilansa kod korespondentskih banaka, 3) stepen obnove ravnotenog nivoa rezervi. 3.5.2.2. Sekundarne rezerve likvidnosti

Sekundarne rezerve likvidnosti trenutno dopunjavaju ve iscrpljene primarne rezerve likvidnosti. Bankama je preputena potpuna autonomija u njihovom formiranju. To su plasmani u kratkorone dravne hartije od vrednosti, hartije koje izdaje centralna banka i komercijalni papiri veih korporacija. Likvidnosne hartije od vrednosti se kotiraju na novanom tritu, dok su ostale dugoronijeg karaktera, zbog ega i cirkuliu na tritu kapitala. Likvidacione vrednosne hartije imaju kratke rokove dospea, sigurnu naplatu po isteku dospea, a mogu se unoviti brzo i bez veih gubitaka i pre roka dospea, to omoguuje veim bankama da ih koriste kao sigurnu sekundarnu rezervu likvidnosti. Sekundarne rezerve u principu predstavljaju kamatonosne plasmane. S obzirom na kratkou rokova dospea, kamate su veoma niske, ali su dnevno unovive, to omoguuje bankama skoro trenutno obezbeenje dodatnih likvidnih potencijala. Sekundarne rezerve su primarno u funkciji obezbeenja likvidnosti, a tek onda u funkciji profitabilnosti. 40

3.5.2.3.

Krediti za likvidnost

Krediti za likvidnost se koriste u sluaju nedovoljnih primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti za povremeno pokrivanje novanih deficita banke. Krediti za likvidnost se obezbeuju kod korespondentskih banaka ili kod centralne banke. U sluaju korienja kredita za likvidnost kod drugih banaka ostvaruje se trenutni transfer likvidnih finansijskih vikova izmeu banaka, a da se pri tome ne menja ukupni lividni potencijal bankarskog sektora kao celine. U sluaju da se koriste krediti za likvidnost kod centralne banke, poveava se likvidni potencijal bankarskog sektora. Banke bi trebalo da koriste primarne i sekundarne rezerve, dok bi krediti za likvidnost imali rezidualni karakter, kao i visoke trokove odbrane likvidnosti. Banke se u savremenim uslovima, koristei prednosti razvijenog trinog mehanizma, ee odluuju za korienje kredita za likvidnost i minimizaciju prosenog obima formiranih primarnih i sekundarnih rezervi. Promena je posledica rastuih stopa tranje za bankarskim kreditima, opadajuih stopa depozita u odnosu na rastue stope kreditne tranje, zbog ega su banke prinuene da nastali gep pokrivaju korienjem kredita kod centralne banke.

3.6.Solventnost bankarskih institucijaUvaavajui vremenski faktor u bankarskom poslovanju (vremenski sklad izmeu strukture aktive i pasive), treba praviti razliku izmeu principa likvidnosti i principa solventnosti. Pri tome, likvidnost preferira kratkoronu vremensku usklaenost, tj. sposobnost banke da odgovori svojim dospelim obavezama u odreenom roku, dok princip solventnosti daje primat dugoronoj vremenskoj usklaenosti strukture aktive i pasive, tj. njenoj stalnoj sposobnosti da svoje obaveze isplati u celini u jednom odreenom trenutku, i to bez gubitka po deponente i ostale poverioce. U osnovi ovog razlikovanja su, znai, razliiti vremenski horizonti relevantni za ove principe. Solventnost se smatra merom raspoloivih izvora za oduivanje kreditoru u sluaju likvidacije. Banka ulazi u zonu nesolventnosti onog trenutka kada obaveze prevaziu nivo aktive. S obzirom da se poslovni sistem banke izraava u vidu bilansne ravnotee aktive i pasive, proizilazi da se deo ukupne aktive nalazi u obliku nekvalitetnih, nenaplativih ili fiktivnih 41

plasmana. Za razliku od toga, solventna banka aktivom pokriva ukupnu pasivu, tj. ukupne izvore svojih sredstava, ili ukupne obaveze uveane za sopstveni kapital, to se bilansno izraava kao: A= L + NW, gde su: A aktiva ili imovina banke, L obaveze ili izvori bankarskih sredstava, NW kapital ili fondovi. Pri tome je A>L. Suprotno od toga, kod nesolventne banke je A