Projektivne tehnike

Uvod Mirjana Divac Jovanović, 2015

To je metod procene nesvesnog Pod uticajem psihoanalize Faktor nezadovoljstva prozirnošću upitnika (rezultat

suviše zavisi od motivacije ispitanika) Moguće rešenje metodološke krize 20-tih godina prošlog

veka Vrhunac razvoja i upotrebe dostižu 50-tih god. prošlog

veka ( od tada, nema novih projektivnih testova) Postojeći testovi su podvrgnuti modifikacijama i kritičkoj

analizi

Projektivni testovi

Frank (1937) : suočeni sa neodredjenim i nejasnim pojavama ljudi imaju

potrebu da prevaziđu neodređenost.... to čine tako što strukturišu, daju smisao onome što je

nejasno.... osmišljavajući neodredjenost ljudi se oslanjaju na

dominantne sklonosti u svojoj ličnosti.... Čovek daje stimulusu svoj sopstveni lik Suština projektivnih testova je u eksploraciji odbrambenih

i adaptivnih mehanizama i ličnih stilova individue

Frankova projektivna hipoteza

Test tematske apercepcije (TAT)

Test nedovršenih rečenica (TNR)

Crtež ljudske figure – Machover test

Rorschach tehnika

Projektivni testovi u psihodijagnostici

Nestrukturisanost ( neodredjenost) testovnog stimulusa

Slobodan (otvoreni) izbor odgovora (invencija umesto selekcije)

Spontanost u formiranju odgovora ( gde učestvuje mašta, improvizacija, fantazija, gde dolazi do regresije)

Kvalitativna analiza odgovora, (naspram normativne kod upitnika)

Psihodinamska interpretacija odgovora i zaključivanje o ličnosti u psihoanalitičkim terminima

Zajedničke karakteristike projektivnih testova

Vezan za psihoanalizu ili njene derivate Sve projektivne tehnike tumače se psihodinamičkim

konstruktima: nesvesno, objektne relacije, mehanizmi odbrane, primarni proces ( libidinozni i agresivni impulsi), identifikacija i sl.

Veza testova i teorije je sasvim hipotetična, jer niti testovi mogu dokazati realnost psihodinamskih postavki, niti one dokazuju validnost projektivnih testova

Međusobni odnos tehnike i konstrukata je aprioran, funkcionalan, ali ne i nužan.

Teorije projektivnog test ponašanja - nam daju odgovore na pitanje kako tumačiti ovaj fenomen

Teorijski okvir

Teorija projekcije u savremenoj psihologiji potiče od Frojda – Frojdov model projekcije( 1894):

Projekcija kao mehanizam odbrane: projekcija je složeni psihološki manevar kojim se ego

brani od navale anksioznosti U pozadini ove ugroženosti je impuls čiji bi prodor u svest

doveo do raspada slike o sebi Manevar izvrtanja, ili zamene neprihvatljiva misao ili osećanje se izbegava, tako što se

izmešta unutrašnja pretnja se pretvara u spoljašnju pretnju

Frojdova teorija projekcije

Marej je bio protiv izjednačavanja testovne i odbrambene projekcije Testovna projekcija – sistematska greška u ocenjivanju realnosti i

međuljudskih relacija, to je apercepcija, tj. perceptivna distorzija (“iskrivljenje”)

Dve vrste projekcije: Odbrambena projekcija: postoji duboka uverenost u realnost i

istinitost projektovanog sadržaja; tzv. “gubitak distance”, neshvatanje uslovnosti test situacije

Testovna projekcija: postoji uslovnost iskaza, odnosno svesnost o subjektivnosti svedočenja ( prožeta duhom igre ili improvizacije)

Testovna projekcija nije ne mora biti vezana samo za ljudske figure, ili interpersonalne relacije (TAT- Roršah); stepen potiskivanja može biti srazmerno nizak (uvid:”Pa ja ovde pričam o sebi!”)

Murray-ev model projekcije (1938)

Holandski psiholog Van Lennep: Projekcija je, pre svega, komunikacija, ali posebne vrste Ona je antipod pravom i punom izražavanju sopstvene

ličnosti i direktnoj komunikaciji Zdravi karakter izražava svoja osećanja i ideje ( odnos Ja-Ti),

dok ih paranoidni projektuje (odnos Ja-Ti=Ja) – ne može da komunicira nego nameće sebe i ponavlja samog sebe.

Suština projekcije je lažna komunikacija sa svetom, kvazikomunikacija bića koje nije slobodno

Uzrok projekcije nije potiskivanje, nego desubjektivizacija ( distanciranje od sebe, zatvaranje u sebe- osoba gubi moguućnost realnog opažanja i ocenjivanja drugih).

Egzistencijalistička teorija projektivnog ponašanja

Razlikovati ekspresiju od projekcije: Adaptivno ponašanje je prilagođavanje : promenljivo,

vezano za neki cilj, zadatak i motiv; odredjeno je potrebama trenutka, izazvano je, predstavlja odgovor, usmereno je na rešavanje ciljeva u stvarnosti

Ekspresivno ponašanje je izraz : nezavisno, modelovano trajnom i dubljom strukturom ličnosti, javlja se spontano i relativno je nepromenljivo; nema realnu svrhu

Projektivno ponašanje je relevantno za analizu kada je eksresivno, kada izražava individualni stil (a ne kada je adaptivno)

Ekspresivno ponašanje može, a ne mora biti i projektivno, to je individualni stil svake ličnosti ( na pr. umetničko delo)

Allport-ov model projekcije

Manjak odredjenosti stimulusa izaziva “nelagodnost”: moze da bude ili stimulativna ili uznemiravajuća Nelagodnost se redukuje putem projekcije nekog sadržaja:

srtukturacijom neodređenog sadržaja Projektovani sadržaji mogu biti konvencionalni ili inventivni Konvencionalni odgovori su dijagnostički neutralni ( jer ih deli

većina ljudi, pa nisu specifični za individuu) Inventivni (nekonvencionalni) odgovori su dijagnostički

indikativni Projekcija na testovima nije nužna: pred projektivnim

situmusom ne mora uvek da se dogodi projektivno ponašanje ( epifenomeni – uzgredne, slučajne pojave)

Karakteristike projekcije na testovima

Ne postoji automatska projekcija na projektivnim testovima! ( rezultat na projektivnom testu može da bude “mršav”, prazan protokol!)

Odlučujuće za projektovanje je da pacijent bude autentično uključen u situaciju

Uključenost zavisi od kvaliteta kontakta sa kliničarem ( to obezbedjuje identifikaciju i projekciju)

Uključenost zavisi i od nekih karakteristika ličnosti ( intro- spektivnost, na pr.)

Projektivno ponašanje nije izigravanje ( zaobilaženje) cenzure svesti, već podrazumeva intenzivnu uključenost u interakciju kliničar-pacijent

Uslovi za projektovanje na testovima

Karakteristike projektivnih testova su: Mala osetljivost (senzitivnost): na projektivnim testovima

postoje “falš-negativi” (dobijanje normalnih rezultata na testu kada patologija postoji)

Visoka specifičnost : redovno pojavljivanje “pozitivnih” (na patologiju) rezultata na testu kada patologija postoji (malo “falš-pozitiva” je na projektivnim testovima!)

Kada se dobije pozitivan rezultat o postojanju patologije, može se imati poverenje u dobijeni nalaz!

Govorimo o visokoj prediktivnoj verovatnoći pozitivnog rezultata na projektivnim testovima ( a ne o prediktivnoj validnosti)

Prediktivna verovatnoća projektivnih tehnika

Odgovor glasi: zbog visoke specifičnosti projektivnih tehnika

Projektivni testovi su testovi niske osetljivosti , ali visoke specifičnosti!

Ako test ima nisku osetljivost, mora da ima visoku specifič- nost, da bi bio upotrebljiv u psihodijagnostikovanju!

Biro i sar. istraživanje Roršaha (1987.) : Mali broj stvarnih psihoza imao je karakterističan “psihotičan” Roršah protokol, ali se ovakav protokol nije ni u jednom slučaju pojavio kod ne-psihoza!

” Rezultate koji su mi korisni ne dobijam često, ali kada ih dobijem u njih imam veliko poverenje”.

Zašto još uvek koristimo projektivne testove?

Carr (1954.) ( level hypothesis): različiti testovi zahvataju različite slojeve ličnosti, tako da

ispitanik može da ispoljava različite crte na različitim testovima ( to objašnjava nesklad koji može da se javi iz- medju podataka istog ispitanika na različitim testovima)

Stone & Dellis (1960): pokazali da ukoliko je test manje strukturisan utoliko je sloj

ličnosti koji zahvata dublji ( jer zahvata nesvesno) ukoliko zahvata dublji sloj utoliko više psihopatologije

može da odražava ( zbog “fasade” ličnosti koja teži da se održi)

Hipoteza o slojevima

Sondažna dubina instrumenta odgovara stepenu nestruk- turisansti stimulusa:

1. (VITI)2. TNR3. TAT4. Roršah5. Crtež ljudske figure Vekslerova skala zahvata najmanje patološkog, a crtež

najviše * Stone i Dellis ( 1960): istraživanje na 20 slučajeva i nekoliko

iskusnih dijagnostičara

Rang strukturisanosti testova u bateriji

To je metod procene nesvesnog Ne postoji opšta teorija testovne projekcije Može da posluži otkrivanju nekih tendencija intraperso-

nalnih procesa koje su specifične za tu osobu Sadržaj koji zahvatamo projektivnim tehnikama je

nesvestan, latentan, potencijalan sloj ličnosti Segmenti ličnosti koje zahvataju projektivni testovi nisu

istovetni za sve tehnike Projektivne tehnike su komplementarne ( dopunjuju se) Podaci koji se dobijaju su indirektni dokazi, za procenu inače

teško merljivih komponenti ličnosti

Rezime projektivnog metoda

Napravljen na Harvardu tridesetih godina prošlog veka (Henry Murray, Christina Morgan)

Primena slika i fotografija ljudi u potencijalno dramati- čnim, nejasnim situacijama ( osobe, parovi i grupe, u izvesnim okolnostima, aktivnostima ili odnosima, sa izrazima izvesnih osećanja)

Zadatak: pacijent treba da smisli priču o tome šta slika predstavlja i šta se tu dogadja

Ukupno 31 slika u crno-beloj tehnici, od kojih je jedna prazna ( bela površina)

Isključivo individualno zadavanje testa Postoje posebne varijante nizova slika predvidjene za muškarce,

žene i decu

Test tematske apercepcije - TAT

Medijatorski proces je mašta Postoji tendencija pojave odredjenih tema, sadržaja i

likova na pojedinim slikama ( odnos prema majci, ocu, partneru, itd…)

Cilj ispitivanja je: otkrivanje psihodinamike ličnosti, otkrivanje nesvesnih potreba, konflikata i zapleta

Postoje diferencijalne karakteristike pojedinih slika: prvih 10 “realnije” od drugih 10

Postoje razlike u tonu, osvetljenosti, strukturisanosti, jasnoći slika, itd.

TAT - karakteristike

TAT

Ispitanik se prvo identifikuje sa stimulusom, a zatim se projektuje

Ličnost određjuje igra različitih motiva, motivi su vezani za osobe iz prošlosti

Svi posedujemo “unutrašnji skup” – one osobe koje su najviše doprinele stvaranju naših motivacijskih spletova

Svaka aktuelna situacija u “sada” uključuje “unutrašnji skup” i oživljavanje odredjenih likova iz tog skupa

Na projektivnom testu se dogadja sekvenca: stimulus - maštanje – poistovećivanje - samootkrivanje

Murray-ev model projekcije na TAT

Učenje o nesvesnoj motivaciji, potiskivanju i nesvesnim konfliktima

Učenje o simbolizaciji, snovima, asocijacijama i fantaziji Učenje o identifikaciji Pretpostavka identifikacije sa likovima na slici je uslov

za projekciju sopstvenih unutrašnjih sadržaja Faktori identifikacije: fizička sličnost, pol i uzrast,

socioekonomska obeležja; tipične scene Faktor tipičnog utiska slike: različite slike ostavljaju

tipično različite utiske (“strogo, neprijatno, tužno, opasno, srećno itd…”)

Teorijske pretpostavke TAT

Murray-ev sistem analize TAT priča ide prema sledećim kategorijama:

Vodeći lik ili heroj priče Potrebe i stremljenja heroja Pritisci i ograničenja koja ometaju heroja Tema priče i tematski kompleksi Ishod priče Rezime svih priča ( formalna i sadržinska analiza): način

konstukcije i vodjenja priče, dominantne teme,, itd.

TAT-interpretacija

Stimulus treba da ima jasnu formu ali neodredjeno značenje

Da postoji raspon prelaza od realističnog do fantastike Nagoveštaj emocionalnog tona mora da bude višeznačan Slike treba da sadrže usmerenje prema bazičnim inter-

personalnim odnosima ( usamljena osoba, porodična dijada, seksualni parovi, hijerarhijske relacije, grupe)

Slike treba da budu provereno ali umereno provokativne ( da ne bi izazvale preveliki otpor)

( Murstein )

Kriterijumi dobrog tematskog stimulusa

Nedostatak normativnih standarda Doprinosi opisu unutrašnjih sadržaja ispitanika i

dinamičkoj dijagnostici Služi za dijagnostiku mehanizama odbrane Sistem analize TAT je neodredjen i promenljiv Proizvoljni zaključci: interpretacije zavise od toga

čemu se daje primat i od teorijske orijantacije Opstaje kao član baterije testova Ima dodatnu validnost ( mogućnost dodatne

validacije ostalih testova u bateriji)

TAT-validnost