adresa: 29. novembra 36 / i transparentnost 11000 beograd ... fileza jednu partiju leka, pri...

TRANSPARENTNOST

SRBIJA

TRANSPARENTNOST SRBIJA je ovlašćeni zastupnik organizacije

TRANSPARENCY INTERNATIONAL u Republici Srbiji www.transparentnost.org.yu

Adresa: 29. Novembra 36 / I 11000 Beograd, Srbija

Telefon: (+ 381 11) 303 38 27Fax: (+ 381 11) 322 81 96e-mail: [email protected]

Datum : 1.6.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : ADRIANO MARTINS ŠEF BEOGRADSKE KANCELARIJE EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema STRUČNJACI NISU SEZONSKI RADNICI Povodom teksta „Milionske štete budžetu“ preuzetog iz nedeljnika Vreme Reagovanja U vašem listu Danas od 13. maja objavili ste tekst pod naslovom „Milionske štete budžetu“ koji je napisao gospodin Radosav Gojak (finansijski direktor Termoelektra A.D. Beograd - primedba urednika), u kome je pored ostalog, bilo reči i o projektima Evropske agencije za rekonstrukciju u sektoru energetike. Želimo da vam dostavimo ispravke činjeničnih grešaka u pomenutom tekstu: 1. Tekst navodi da je utrošeno „daleko više od milijarde evra za obnovu energetskog sistema u Srbiji“. Iako je istinita tvrdnja da je donacija Evropske unije Srbiji iznosila jednu milijardu evra, nije tačno da je ceo iznos pripao energetskom sektoru. Od 2000. do 2004. EU je preko Evropske agencije za rekonstrukciju, uložila 400 miliona evra u energetski sektor. Veliki deo tog iznosa (155 miliona evra) utrošen je na remont termoelektrana. 2. Želeli bismo da naglasimo činjenicu da su svi naši projekti koji se odnose na remonte elektrana bili predmet međunarodnih tendera. Pravo da konkurišu na ovim tenderima imali su podjednako po toj osnovi ponuđači iz EU, iz regiona kao i iz Srbije i Crne Gore. Ugovore za glavne izvođačke radove dobili su nakon tenderskih procedura velike kompanije iz Evropske unije, a preko 70 odsto vrednosti ovih ugovora dobila su srpska preduzeća. 3. Kada je u pitanju nacionalna pripadnost radne snage koja je bila angažovana za rad na ovim projektima u TENT-u, moramo da vas obavestimo da su radnici iz Srbije predstavljali čak 70 odsto radne snage angažovane na generalnom remontu Termoelektrane Nikola Tesla koji je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju. Prema tome, jasno je da su strane radnike angažovali kontraktori, ali to nisu bili sezonski radnici, kako je to navedeno u članku, već stručnjaci koji su obavljali veoma stručne tehničke zadatke, u sklopu svojih ugovora. 4. Zadatak kontraktora je da obavljaju svoj posao u skladu sa lokalnim propisima i zakonima. Evropskoj agenciji nikada niko od odgovornih za ove propise nije predočio da postoji problem zapošljavanja i oporezivanja. Adriano Martins šef beogradske kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Datum : 2.6.2005 Novina : Zdravstveni pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : J. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA TENDERU SVI MORAJU BITI RAVNOPRAVNI Zakon o javnim nabavkama mora pretrpeti izmenu, jer ugrožava interese učesnika na tenderu. Tačnije, Grupacija veledrogerija se zalaže da se u Zakon o javnim nabavkama ugrade elementi koji bi doveli ponuđače u ravnopravni odnos sa raspisivačima tendera. To znači da su do sada ti odnosi bili neravnopravni, tačnije ponuđači su imali velike troškove za kupovinu tenderske dokumentacije. Za jednu partiju leka, pri učestvovanju na tenderu se plaća 2.000-3.000 dinara, a lekovi se svrstavaju u bar deset partija, znači prema farmakološkim grupama. U fazi davanja ponude daje se i garancija da će se posao obaviti, slično bankarskoj garanciji, koja na poslu od 10 miliona dinara iznosi 50 hiljada dinara, a posao na kraju dobiju dve firme. Datum : 3.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema EVROPA DAJE ZA ASFALT OVE GODINE KREDITIMA SE OBNAVLjA 350 KILOMETARA PUTNE MREŽE Od Evropske investicione i Evropske banke za obnovu i razvoj stiže 83 miliona evra. Najviše posla na autoputevima i Ibarskoj magistrali BEOGRAD - U ovoj godini nastavljaju se radovi na sređivanju deonica autoputeva i magistralnih saobraćajnica i prema planu Republičke direkcije za puteve novi asfalt biće ugrađen na oko 350 kilometara putne mreže Srbije. Takođe, proširiće se i tuneli na pojedinim saobraćajnicama.

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Obnova puteva uključujući i izgradnju obilaznice oko Ovčar banje, finansira se iz kredita evropskih banaka koji su ugovoreni za period 2002 - 2006. godina u ukupnom iznosu od 171 milion evra i to Evropska investiciona banka (EIB) - 95 i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) - 76 miliona evra. Prema rečima Slavoljuba Tubića, savetnika direktora Direkcije za ino kredite, u ovoj godini biće izvedeni radovi u vrednosti od oko 83 miliona evra (EIB - 48 miliona i EBRD - 35 miliona evra). Ugovor za proširenje 13 tunela u Sićevačkoj klisuri biće potpisan za četiri dana, a za tri nedelje ugovoriće se i obnova deonica od Čukarice do Ostružnice (Obrenovački put), zatim Beograd - Pančevo i Čenta - Besni fok (Zrenjaninski put). Sledi i tender za presvlačenje severne obilaznice oko Kruševca. - Za obnovu saobraćajnice koja preko Zlatibora povezuje Srbiju sa Crnom Gorom otvaramo ponude 9. juna - ističe Tubić. - Reč je o deonici Borova glava - Uvac u dužini od 20 kilometara. Procenjena vrednost radova je oko deset miliona evra. Jedini način da se ublaže oštre krivine na ovoj deonici su vijadukti i tako je predviđena izgradnja osam mostova, kako bi se trasa ispravila. Tubić ističe da je u toku obnova deonica autoputa od hrvatske granice do Beograda, zatim od Požarevca do Batočine, od Batočine do Pojata, Grdelica - Predejane - Džep, Pečenjevce - makedonska granica, kao i Niška banja - bugarska granica. Obnavljaju se i deonice magistralnih puteva i to Vladimirovac - Vršac, Kokin Brod - Kolovrat, Štavice - Nevade, Nevade - Preljina, Čačak - Preljina - Mrčajevci, Mataruška banja - Ušće i Novi Pazar - Ribarići. - Ministarstvu finansija je predloženo da rebalansom budžeta prihvati kredit EIB u iznosu do 30 miliona evra - navodi Tubić. - Taj novac bi se utrošio za hitno potrebnu sanaciju sto mostova i klizišta koja su se aktivirala posle zime na autoputevima i magistralnim saobraćajnicama. Kada je reč o ovim mostovima oni su u veoma lošem stanju. Antrfile : NOVI SAD - BEOGRAD U toku su tenderi za sanaciju postojećeg i izgradnju novog mosta na Dunavu kod Beške i za obnovu desne trake autoputa od Novog Sada do Beograda. Za mesec dana trebalo bi da bude raspisan i tender za izgradnju autoputa u zoni Novog Sada. Inače, nastavljaju se radovi na izgradnji autoputa od Novog Sada do Beške. Datum : 5.6.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ŠPANSKI MOSTOVI ZAMENJUJU STARE

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Na Aerodromu „Beograd“ postavlja se šest staklenih avio-mostova BEOGRAD - Javno preduzeće Aerodrom „Beograd“ kupilo je šest staklenih španskih avio-mostova koji će početi da se koriste 10. juna. Ti mostovi zapravo omogućavaju putnicima da iz aviona ulaze u zgradu aerodroma. Aerodrom takođe renovira čekaonicu u takozvanom „C-fingeru“, čiji se završetak očekuje 15. juna. Šest avio-mostova iz Španije nabavljeni za 4,5 miliona evra. - Jedan avio-most tog tipa inače košta 1,5 miliona evra, na osnovu čega bi cela investicija vredela devet miliona. Međutim, Agencija španske vlade za razvoj trgovinskih odnosa sa drugim zemljama oslobodila je proizvođača avio-mostova određenih finansijskih obaveza, sufinansirajući na taj način projekat, jer je to prvo sa čim Španija dolazi u našu zemlju. Za taj posao dobili smo kredit Dojče banke u Španiji, uz grejs period od godinu dana i sa godišnjom kamatom od 4,32 odsto - tvrdi Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora JP Aerodrom „Beograd“ i dodaje „da ti avio-mostovi istovremeno mogu da opsluže šest običnih aviona i tri širokotrupna“. Kaličanin navodi da će šest staklenih zameniti 14 avio-mostova, koji su bili stari od 25 do 27 godina. „Stari mostovi su inače toliko dotrajali da će samo dva možda moći da se prodaju“, dodaje on. Istovremeno, sa postavljanjem novih avio-mostova, renovira se „C-finger“ (prostor za čekanje), a tu je već izdato 13 lokala u zakup. „Osam svetskih kompanija prijavilo se na tender i do septembra ćemo znati sa kojom ćemo sklopiti ugovor o preuzimanju ugostiteljstva Aerodroma“, zaključuje Kaličanin. Antrfile : Nabavka bez tendera Iako je nabavka avio-mostova vredna 4,5 miliona evra, zbog čega je potrebno da javno preduzeće, u ovom slučaju Aerodrom „Beograd“, raspiše tender, takav princip kupovine u slučaju staklenih avio-mostova nije urađen, već je rukovodstvo išlo na direktno pogađanje. Takav način kupovine urađen je, kako tvrde u rukovodstvu, „jer se radi o tehnički specifičnom sistemu“. - To je moguće samo ako postoje posebni razlozi kupca koji Upravi za javne nabavke mora da dostavi dokaze da je neophodna kupovina bez tendera. Ako se ustanovi da je zahtev kupca opravdan, Uprava izdaje pozitivno rešenje - naglašava Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, koji nije mogao da potvrdi da li je ta uprava izdala odobrenje Aerodromu, jer ima mnoštvo predmeta. S druge strane, Kaličanin tvrdi da je Aerodrom „Beograd“ „dobio saglasnost Uprave, kao i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i Narodne banke Srbije, jer je reč o kreditu koji izdaje strana banka stranoj državi“. Datum : 6.6.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 24 Autor : I. Z. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OSIGURANJE PREDŠKOLSKIH USTANOVA Sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu pokrenuće postupak javne nabavke za osiguranje imovine svih predškolskih ustanova i sve dece upisane u predškolske ustanove grada od 12. maja ove godine. Od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekuće godine imovina predškolskih ustanova i deca koja borave u njima osigurani su kod "Cepter osiguranja". Za osiguranje objekata i imovine, iz budžeta grada, biće izdvojeno 722.457 dinara, a za osiguranje dece 774.927,54 dinara. Kako polise osiguranja sa "Cepter osiguranjem" ističu 30. juna, neophodno je sprovesti novi postupak javne nabavke za osiguranje. Datum : 7.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : D. Č. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MUĆKE SA NAFTOM ZORAN DRAKULIĆ O SPORNOM DOKUMENTU KOJEG JE DAO KOŠTUNICI - RADI se o dokumentu koji sam mu dao oko uvoza 80.000 tona sirijske nafte u septembru 2004. Reč je o nafti lošeg kvaliteta, sa ogromnim sadržajem sumpora,. Kupljena je van tendera. Prema proračunu naših stručnjaka za naftu, razlika između kupovne i prodajne cene bila je oko 2,8 miliona dolara, to pouzdano znam. Zbog toga je, faktički, smenjen bivši pomoćnik ministra za energetiku Saša Stojanović - kaže o spornom dokumentu Zoran Drakulić, bivši funkcioner DSS. Drakulić nije želeo da precizira na koga se optužbe odnose: - Ne bih izlazio sa optužbama ali vrlo dobro se zna ko je stajao iza tog posla. Neverovatno je da se dokument koji sam dao gospodinu Koštunici našao na stolu bivšeg direktora NIS-a. Prema Drakulićevim rečima ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik DSS Dragan Jočić lobirao je protiv njega. Drakulić smatra da Jočić “nije sam u tome, već da iza toga stoje širi interesi”. Drakulić je ponovio da će ostati u politici “naredne dve tri godine” ali za sada se ne izjašnjava na koji način će politički delovati. Bivši funkcioner DSS demantuje spekulacije da će ući u Demokratsku stranku niti da ima nameru da

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





pravi aranžman sa Bogoljubom Karićem. Drakulić negira da sa Miodragom Kostićem “instruira” predsednika Demohrišćanske stranke Srbije Vladana Batića kako da iznosi optužbe protiv Vlade: “Batića sam video nekoliko puta u životu i naši navodi se razlikuju”. Povodom povlačenja poternice za Mirjanom Marković Drakulić kaže da “nije bilo dila”, već da se radi o “velikoj manipulaciji”. Datum : 9.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : B. RADIVOJEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema CENA UGROŽAVA ŽIVOT ONKOLOŠKI PACIJENTI NA HEMOTERAPIJI OSTALI BEZ VAŽNOG CITOSTATIKA Jedinom proizvođaču "fluorouracila" austrijskom EVB i njegovom zastupniku "Bemedu" ne odgovara cena od 412,60 dinara. Pacijenti i lekari strahuju da će leka nestati i u apotekama. RZZO i Ministarstvo zdravlja traže rešenje BEOGRAD - Pacijenti na hemoterapiji ostali su bez citostatika "Fluorouracil". Ovaj lek je na listi besplatnih i izdaje se o trošku osiguranja, ali je za inostranog proizvođača i distributere na našem tržištu cena ovog leka koju je propisalo Ministarstvo trgovine - "neprihvatljivo niska" i neće da isporučuju lek! Pacijenti su sada prinuđeni da sami kupuju ovaj citostatik. Iako mnogi teško podnose iznenadni udar na džep, i pacijente i lekare mnogo više zabrinjava realna opasnost da ovog leka nestane i u apotekama! Dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, kaže da rešenje problema prevazilazi okvire Instituta: Institut ima novac za nabavku ovog leka i sve što je potrebno za hemoterapiju, ali ne može da se izbori sa veštački izazvanom nestašicom "Fluorouracila", za koju nije ni najmanje kriv. - Za nabavku citostatika mi pravimo plan potreba, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje raspisuje centralni tender - objašnjava dr Borojević. - Cena leka na našem tržištu formirana je prema cenama istog preparata u zemljama u našem okruženju. Mi ni na to ne utičemo, jer cene lekova utvrđuje država, odnosno Ministarstvo za trgovinu. Taj lek proizvodi samo jedan proizvođač - EBV - i za njega i distributere za naše tržište tako formirana cena je neprihvatljiva. Mi u ovoj situaciji ne možemo da učinimo ništa. Problem treba da se reši na relaciji RZZO - Ministarstvo trgovine. Imamo veliki broj pacijenata kojima je neophodan ovaj lek i nikako nam nije u interesu da leka nema. Ono što sada pacijenti plaćaju za ovaj citostatik, njima će biti

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





refundirano, a novac za refundaciju RZZO će da skine sa našeg računa, pa će nas taj lek koštati više nego da smo ga nabavili na tenderu. Do pre par meseci, do Uredbe Vlade Srbije o formiranju cena lekova, utvrđena cena "Fluorouracila" na našem tržištu bila je 478 dinara za pet ampula od 250 miligrama. Nova cena je nešto niža i iznosi 412,60 dinara, ali austrijskom proizvođaču i njegovom zastupniku za naše tržište "Bemedu" - ne ogovara. Antrfile : INTERVENTNI UVOZ REPUBLIČKI zavod za zdravstveno osiguranje juče je odmah kontaktirao Ministarstvo zdravlja oko dogovora kako da se prebrodi nestašica "fluorouracila". Konkretno rešenje još nije nađeno. Kako "Novosti" saznaju najverovatnije će se ići na interventni uvoz ovog citostatika da se "ugasi požar". U inostranstvu je već nađen "fluorouracil" i to po ceni koja prevedeno u dinare iznosi manje od 412,60 dinara za pet ampula koliko je kod nas utvrđena cena. REZERVACIJE BIROKRATSKE zavrzlame, ali, očigledno, i trka pojedinaca za zaradom, pa makar i na ljudskoj muci, i ovoga puta prelamaju se preko leđa pacijenata. Mnogi su uznemireni, uplašeni da će potpuno ostati bez leka, a znaju da hemoterapija ne sme da se odlaže. Vest da "fluorouracila" nema mnoge je pred zakazanu hemoterapiju zatekla bez dovoljno novca u novčaniku. Pozajmiljivali su pare da u apoteci kupe citostatik za lečenje. Pozivanjem apoteka juče smo saznali da ovaj citostatik još može da se nađe, ali apotekari već upisuju rezervacije. Jedna ampula u slobodnoj prodaji košta 124 dinara, što je po paketu od pet ampula 208 dinara skuplje nego kada ovaj lek nabavlja zdravstvo putem tendera. Datum : 10.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : T. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MOSTOVI BRIŠU CRNU TAČKU OTVOREN TENDER ZA OBNOVU DEONICE M-21 PREKO ZLATIBORA BEOGRAD - U Republičkoj direkciji za puteve juče je otvoren tender za rekonstrukciju deonice puta M-21 od Borove glave do Uvca. Reč je o delu saobraćajnice, koja preko Zlatibora spaja Srbiju sa Crnom Gorom. Ponude su

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





dostavili “Putevi Užice” i austrijske firme “Štrabag” i “Alpina”, a ko će biti izvođač radova znaće se za mesec dana. Na ovoj deonici, koja je evidentirana kao crna tačka, takozvane lakat krivine biće premošćene vijaduktima. Planirana je izgradnja osam mostova i obnova 15 kilometara puta. Procenjena vrednost radova je 11 miliona evra. Rok za završetak posla je godinu dana. Datum : 10.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 32 Autor : BOBAN JOKSIMOVIĆ BEOGRAD Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TREBA LI NAM TOLIKA TEHNIKA ČuĐenja LjUDI, neka bar neko progovori o zlu koje se sprema početkom 2006. godine u Srbiji. Ovo je da se samo čovek čudi. Izađe ministar Jočić na RTS i saopšti kako će nam od početka 2006. početi zamene l.k. novim “savremenim” sa čipom i magnetnom trakom koje će moći sadržati do 100.000 podataka o vlasniku liste. Molim vas, ljudi, u Engleskoj o tome parlament godinu dana vodi debate treba li ili ne uvesti takve karte, uključila se i kraljica i profesori univerziteta i udruženja za zaštitu prava građana, a kod nas u našoj kukuriku državi izađe ministar i saopšti! I gotovo niko ni reč da kaže protiv! Niko živi ne reaguje: ni Srpska crkva, ni opozicija, ni stranke, niko! Kao nezavisnoj strani pišem i želim da vas pitam, a vi istražite: 1. Kada je u Srbiji raspisan tender za nabavku najsavremenije “Motoroline” opreme (koja, uzgred, snabdeva opremom i CIA) za uhođenje građana Srbije? 2. Zašto je kada je Dušan Mihajlović (kojeg inače njegovi Valjevci zovu Dule CIA) pri kraju mandata nabavio tu opremu bez ikakvog tendera i javne rasprave ta vest bila saopštena u trajanju od 20 sekundi na kraju Trećeg dnevnika? 3. Kada je o ovome raspravljao srpski parlament? 4. Zašto nas lažu vlasti da je to uslov za belu šengen-listu, a ujedno to nije uslov za Slovence ili, recimo, Nemce, Grke, kojima kada su istu želeli da uvale, 500.000 Grka u Atini demonstriralo protiv? 5. Zašto ne reaguje Srpska pravoslavna crkva? 6. Zašto najbedniji i najsiromašniji narod na Balkanu dobija najsavremeniju opremu za praćenje i žigosanje najnovije generacije? Čip koji sadrži kartica prikuplja podatke o vlasniku, svi se trpamo u jedan kompjuter povezan sa onim u Briselu! Boban Joksimović Beograd Datum : 9.6.2005 Novina : Vreme

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Izdanje : Beogradsko Strana : 20 Autor : DIMITRIJE BOAROV Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SUDAR TANKERA Tabloidizacija razlaza U čemu je, prema izjavama samog Zorana Drakulića, razlika između njega i drugih "finansijskih lobija"? Izgleda u tome što ovi drugi, navodno, hoće da rade preko "korumpiranih političara" – ergo, on se laća politike da to spreči Duboko razočaran što ga je predsednik DSS-a dr Vojislav Koštunica "odbacio" čak i kao kandidata za potpredsedničku funkciju u svojoj partiji (5. jun), poznati biznismen i dugogodišnji finansijer ove stranke Zoran Drakulić, većinski vlasnik poslovne grupe Ist point, nije odoleo zovu publiciteta, pa je oštricu svojih jetkih opaski na "kukavičluk" aktuelnog srpskog premijera koncentrisao u aluziju na njegovu uslovljenost "finansijskim lobijima, ljudima koji pokušavaju da preko korumpiranih političara vladaju Srbijom". I neki drugi beogradski tabloidi, koji poput "Kurira" (od 7. juna) nisu bili te sreće da im Drakulić već u prvom naletu da intervju i da se, kao u ovom listu, gotovo složi sa "zvučnim spiskom" njegovih navodnih protivnika iz poslovne sfere, špekulišu da bi ti "finansijski lobiji" koji su navodno sprečili njegov politički uspon u DSS-u, mogli biti Vojin Lazarević, Vuk Hamović, Goran Novaković, Dinkić i Labus, Nikitović i Vukčević, i ko još sve ne (prema "Nacionalu", na primer). Uzgred, u većini spiskova uglavnom se nalaze poznati "energetski igrači", a Dinkić i Labus se tu dodaju "po želji" i trenutnoj modi (mada su oni kao državni funkcioneri gotovo već duže vreme u direktnom sukobu sa svim spomenutim "trgovcima energijom"). Tako i pre zalaska u nešto konkretnije optužbe prema Vladi Srbije (zapravo prema Naftnoj industriji Srbije), a koje je Drakulić izneo u intervjuu Radiju B-92 (6. jun) – možemo primetiti da sada imamo gotovo bizarnu situaciju – da ključni čovek jednog od najjačih "finansijskih lobija" na našim prostorima, napada druge "finansijske lobije" zbog navodne želje da vladaju Srbijom, upravo u trenutku kada se njegova lična ambicija da uhvati dobru poziciju u stranci koja "vlada Srbijom" našla u izvesnom zastoju. U čemu je, prema izjavama samog Zorana Drakulića, razlika između njega i drugih "finansijskih lobija"? Izgleda u tome što ovi drugi, navodno, hoće da rade preko "korumpiranih političara" – ergo, on se laća politike da to spreči. U stvari, sve gore naznačene aluzije Zoran Drakulić je zasad podupro samo

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





navođenjem maglovite prošlogodišnje afere sa uvozom sirijske nafte. Da podsetimo, opet prvo preko beogradskog "Kurira", u javnost je polovinom oktobra prošle godine lansirana priča da je NIS krajem avgusta te godine kupio po "interventnoj proceduri", to jest, navodno, bez javnog tendera, od kompanije "J&S Service and Investment" sa Kipra tanker sa 80.000 tona "mešane nafte" (lake i teške), sa previsokim učešćem sumpora, po ceni od 20.616.216 dolara, a prema neimenovanim procenjivačima, ona je mogla biti plaćena znatno manje – to jest, na njoj je, prema "Kurirovom" izvoru, navodno ostvaren nelegalni profit od 2,7 miliona dolara. Ova pričica začinjena je sa nizom detalja – da je navodni tajni vlasnik "J&S" kompanije zapravo Dimitrije Vukčević (pola godine ranije zamenjeni v.d. generalnog direktora NIS-a); da je navodno Janaf hrvatsko preduzeće koje rabi nekadašnji Jugoslovenski naftovod "zagadilo" cevi transportujući tu naftu, pa je zbog toga zatražilo odštetu; da je čitavu operaciju pokrivao ministar energetike Radomir Naumov, koji navodno uvek u takvim prilikama uzima reketašku proviziju od 20 odsto itd. Kako se još tada moglo čuti, sa ovom "mešanom pričom" Zoran Drakulić je upoznao Vladu Srbije, pa je Ministarstvo enregetike a zatim i UBPOK nekoliko sedmica istraživalo navode koje je u obliku krivične prijave protiv Željka Popovića, v.d. generalnog direktora NIS-a, podneo tadašnji pomoćnik ministra energetike, izvesni Saša Stojanović (navodno kadar Vuksanovićeve stranke, "kvalifikovan" za energetiku u prethodnoj policijskoj službi). Ova priča je, tih dana, čini se, ostavila utisak i na potpredsednika vlade Miroljuba Labusa, pa je on, iznerviran zahtevima NIS-a da se podignu cene benzina, na jednoj tadašnjoj konferenciji za novinare natuknuo da u ovoj firmi ima i kriminala. Kasnije se, navodno, ispostavilo da i interventni uvoz podrazumeva javni tender sa skraćenim rokom (još visi na sajtu uvoznika, sa 31. avgustom 2004. kao datumom); da je "evaluacija" ponuđene cene za sirijsku naftu, prema zapisniku komisije NIS-a, izvršena u skladu sa zakonom o javnim nabavkama; da je sadržaj sumpora bio niži od onoga koji se generalnim ugovorom ne dozvoljava u transportu Jugoslovenskim naftovodom; da se kupovinom ovog tankera koliko-toliko "umaklo" ispred prave eksplozije cena nafte na svetskom tržištu (krajem septembra barel je preskočio cenu od 50 dolara); da su trgovačke provizije predviđene ugovorom u skladu sa poslovnim običajima; da je isporučilac nafte firma poljskih Jevreja koja je i ranije snabdevala NIS i kojoj je NIS hronični dužnik itd. Rečju, činilo se da je reč o uobičajenoj naduvanoj "aferi" koja prati bukvalno svaki "interventni uvoz" nafte ili derivata kod nas, a koju obično šire direktno zainteresovani, oni koji su tom prilikom ostali kratkih rukava – dok priča ne padne u senku nekog novog privrednog trača. Ipak, još jesenas bilo je neobično što aferu u naftnom biznisu pokreće baš Zoran Drakulić, koji je uvozni naftni biznis napustio još odavno (početkom devedestih godina prošlog veka bio je vlasnik terminala za skladištenje derivata kraj Budimpešte) – pa se moglo zaključiti da ga taj posao, pored žita i metala, ponovo zanima, pošto su drugi, "altruistički" motivi za proganjanje sumnjivih poslova u Vladi Srbije delovali nekako detinjasto. Mislilo se u stvari na to da ga zanimaju odnosi u NIS-u, kao i većinu drugih političara – koji, oslanjajući se na model "višepartijskog vlasništva", smatraju da je bolje

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





da oni upravljaju tom firmom nego njihovi politički konkurenti. Još je neobičnije bilo to što je njegov "informator", spomenuti zamenik ministra Stojanović, pripremu za svoju potonju krivičnu prijavu obavio anonimno, preko tabloida. Valjda je zbog toga, kad se situacija "razbistrila", i nestao iz Ministarstva energetike, početkom ove godine. Šta se sve još dešavalo u pozadini načelnih političkih razmirica, u kojima je Zoran Drakulić najčešće bio suprotstavljen Mlađanu Dinkiću, a ne Vojislavu Koštunici, još ne znamo, a nadajmo se da nećemo ni saznati. Datum : 11.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : M. VUKSANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TRAŽE ZAKUPCA MINISTARSTVO ODBRANE SCG JUČE RASPISALO TENDER ZA KARAĐORĐEVO Na tenderu je data ponuda za višegodišnji zakup VU Karađorđevo. Početna cena 49.200.000 dinara i otplate duga od 524.000.000 dinara BEOGRAD - Ministarstvo odbrane SCG, odnosno Vojno građevinski centar „Beograd“ objavio je juče tender za prikupljanje ponuda za davanje u zakup Vojne ustanove „Karađorđevo“. U javnom pozivu za prikupljanje ponuda navodi se da početna utvrđena cena iznosi 49.200000 dinara na ime godišnje zakupnine i 524.000000 dinara za izmirenje duga u nominalnom iznosu sa obračunatom kamatom. Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 15 dana. Podsetimo da je ova ustanova još pre nekoliko meseci bila na tenderu, a da su glavni ponuđači bili „Megatrend“ univerzitet i vlasnik šećerana Miodrag Kostić, ali je ponuda bila poništena. Sekretar Ministarstva odbrane Milana Rakić je potvrdila za „Novosti“ da će uskoro na tender biti objavljena i prodaja tri objekta. To su: zgrada Vojno tehničkog instituta u Katanićevoj ulici, kao i vojnički klubovi u Užicu u Čačku. Istovremeno od Vlade Srbije je dobijena saglasnost za izdavanje većeg broja prostorija u vlasništvu Vojske, koje već neko vreme zvrje prazne. Najveći broj tih prostorija se nalazi u Beogradu, ali ih ima i u unutrašnjosti. Ministarstvo odbrane je započelo postupak traženja saglasnosti od republičke direkcije za imovinu za otuđivanje kompleksa zgrada na uglu ulica Resavska, Birčaninova i Kneza Miloša, koje je Vojska koristila.

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Datum : 13.6.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : V.S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ŠTETAN UGOVOR BEOGRAD - Goran Jakšić, v. d. direktora NIS Rafinerije nafte Beograd, sklopio je štetan ugovor s firmom "Metal energo montaža" na osnovu koga je urađen remont mimo tendera, a samo tri meseca posle remonta postrojenje ponovo nije radilo, kaže za Nacional Momčilo Srećković, predsednik Narodnog pokreta za borbu protiv korupcije - Remont postrojenja je plaćen milion i dve stotine hiljada evra, a prema onome što sam saznao od zaposlenih tog preduzeća, ti remonti su plaćani najviše 300.000 do 400.000 evra pre toga. Tako da niko ne zna zašto ovom preduzeću dato 800.000 više nego što to košta. Radi se o remontu pogona za regeneraciju rabljenog ulja (pogon deset). Tender nije raspisan, iako to Zakon o javnim nabavkama nalaže - kaže Srećković. On objašnjava da je pomenuta firma "Metal energo montaža" bez tendera protivzakonito putem ugovora dobila posao za obavljanje ovog remonta i da je ugovor izuzetno štetan po NIS. Ovim ugovorom nije predviđen obim radova , nije data specifikacija materijala, niti dokumentacija, već je to sam izvođač određivao - O celom slučaju obavestili su me zaposleni NIS koji se plaše za svoj posao, pa ne žele da imenom i prezimenom govore za novine. Veći deo ovoga je utvrdila i unutrašnja kontrola NIS-a, ali se to tretira kao poslovna tajna - kaže Srećković. Antrfile : Rastezali s fakturama - Firma "Metal energo montaža" je dugovala mnogo novca za ulje Rafineriji nafte Beograd. Kasnije je toj firmi dodeljen mimo tendera posao za remont postrojenja, koji su oni naplatili tri puta više, a dug za ulje su plaćali fakturama koje su rastegli preko šest meseci - kaže Srećković. Dobar ugovor - Firma "Metal energo montaža" je sama određivala koji materijal će koristiti prilikom remonta rafinerije, kao i koji će ljudi biti angažovani. Ovo im je omogućio ugovor kojim ovi detalji nisu precizirani. Na taj način oni su ceo posao naplatili tri puta više nego što košta, iz ovoga se vidi koliko je ugovor bio štetan za rafineriju - kaže Srećković. Poslovna tajna - Radnicima je protivzakonito i bez njihovog pristanka v. d. direktora Jakšić umanjivao plate. U toku remonta, kao i tri meseca posle remonta. Ovo je konstatovala unutrašnja kontrola NIS, koja je naložila da se

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





zarade vrate, što je učinjeno samo delimično, a ceo slučaj se baš, kao i afera oko remonta, tretira kao poslovna tajna. Objašnjenje direktora Jakšića bilo je ja imam pravo na to. Savet za borbu protiv korupcije bio je zapanjen kada su im radnici dostavili podatke o ovome - kaže Srećković. Posle remonta ne radi - Posle obavljenog remonta rafinerije, kada su radnici očekivali da će sada postrojenje raditi punom parom, ono je radilo svega jedan turnus (tri meseca) i sada već više od jedne godine ponovo ne radi. Ceo posao plaćen je preko milion evra - kaže Srećković. Datum : 14.6.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : D.J. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema GORICA MOJOVIĆ VAGA I ODLUČUJE?! BEOGRAD - Beogradskom kulturnom scenom godinama drma Gorica Mojović, "vaninstitucionalni pomoćnik za kulturu" gradonačelnika Bogdanovića! Zbog toga mnogi otvoreno sumnjaju u postojanje jednog novog interesnog lobija poduprtog iz šarolikog političkog miljea, u kome se tačno zna ko dobija tenderske poslove, ko se i na koje rukovodeće mesto postavlja u pozorištima i drugim kulturnim ustanovama Beograda. Direktan povod za direktno pitanje na "silne" pritužbe o izboru izvođača radova na rekonstrukcijama pozorišta u Beogradu... Konkretno, u pitanju je tender za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama? - To sam već rekla za medije, da će uvek biti nezadovoljnih, ali isto tako svi treba da znaju da za izbor izvođača radova nije samo bitna cena koju su dali u ponudi, pa makar ona bila i najpovoljnija, već i njihov dosadašnji kredibilitet, njihove dosadašnje reference i iskustvo na ranijim poslovima - odgovara na prozivke Gorica Mojović. - Činjenica je da se tokom izvođenja radova pojavljuju dodatni problemi i troškovi. Konkretno, u rekonstrukciji Pozorišta na Terazijama bilo je dosta problema, što je iziskivalo dodatne troškove, ali će sve ipak biti dostupno javnosti... Pritužbe pojedinih firmi odnose se, ne samo na izbor izvođača radova, već i na tenderski postupak, ponavljanja... Vrednost radova na dobijenim poslovima premašuje i cifre koje su zakonskim okvirima predviđene za "dodatne radove"... A, zakonski okvir je 20 odsto od date finansijske ponude! U mnogim slučajevima su i ti parametri premašivani zbog čega bi ipak neko morao da "položi račune"... Bez namere da išta prejudiciramo, ostaje činjenica da u tenderima za poslove vezane za obnovu objekata kulture u Beogradu nešto ne štima?! Otuda, s pravom se ponuđači pitaju ima li svrhe ići na tendere ako najniža ponuda ne prolazi, ako poslove dobijaju

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





"sveže" osnovane firme, ako referenca nisu brojni poslovi širom sveta, ako se do završetka poslova ne zna konačna finansijska konstrukcija... Datum : 15.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A14 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : TANJUG Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SUMNJIVE JAVNE NABAVKE NA TENDERIMA U SRBIJI NE POBEĐUJU UVEK NAJBOLjI Događa se da na konkursima posao dobije drugoplasirani ponuđač, tvrdi Branko Pavlović. - Rade Šević: Netačne tvrdnje i lična promocija Domaća ekonomska arena, kada je reč o privatizaciji, prepuna je primera flagrantnog kršenja zakona prilikom izbora najboljih ponuda na tenderima, ali i prilikom izbora ponuđača za javne nabavke, izjavio je juče savetnik Udruženja malih akcionara Branko Pavlović. Pavlović, koji je do prošle godine bio direktor Agencije za privatizaciju, smatra da primera ima mnogo, ali kao jedan od najsvežijih navodi prolongiranje investicionog roka „Lukoilu", koji je pre više od godinu dana kupio "Beopetrol". Kompanija „Zdravlje" iz Leskovca prodata je za iznos jednak profitu koji je ova firma ostvarila samo u jednoj godini, tvrdi Pavlović, dodajući da je prilikom prodaje cementare u Kosjeriću sa stavljen ugovor koji u pojedinim segmentima ne samo da se razlikuje u srpskoj i engleskoj verziji, već su neke odredbe tog ugovora u direktnoj suprotnosti. Prema njegovom mišljenju, veliki broj javnih nabavki radi se protivzakonito, pa se tako događa da na konkursu za renoviranje pojedinih domova zdravlja u Beogradu pobedi ne najbolji, već drugoplasirani ponuđač. Svaka nabavka u MUP-u Srbije, prema Pavlovićevim rečima, više nije u domenu javnih nabavki, pa samim tim ne podleže zakonskim odredbama koje se odnose na ostale javne nabavke, jer je srpska vlada donela uredbu kojom je to omogućeno. Predstavnik Agencije za privatizaciju zadužen za odnose sa javnošću Rade Šević rekao je da su tvrdnje bivšeg direktora te agencije pošuno netačne i usmerene ka "Pavlovićevoj ličnoj promociji kao savetnika malih akcionara". Šević je objasnio da je „Lukoilu" investicioni rok prolongiran, jer je ta kompanija pružila dovoljno uverljivih dokaza da je ovako nešto neophodno, dok je srpska strana pristala na odlaganje investicija jer sem roka ništa u investacionom programu nije izmenjeno, a partnera kao što je „Lukoil" Srbija ne treba da izgubi. „Zašto Branko Pavlović, dok je bio direktor Agencije za privatazaciju, nije ništa učinio da te navodne nezakonitosti spreči, jer su se mnoga primeri

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





koje on navodi u javnosti dogodili dok je on vodio ovu agenciju", rekao je Šević. (Tanjug) Datum : 15.6.2005 Novina : Danas - Com_medi@ Izdanje : Beogradsko Strana : 1 Autor : R. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ČEKA SE LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA Nakon monopola Telekoma nad fiksnom telefonijom Monopol nad fiksnom telefonijom, koju je do sada sa 80 odsto državnog vlasništava imao Telekom, istekao je u četvrtak, 9. juna. Šta dalje posle monopola i kakva je trenutna situacija u Srbiji? Narodna skupština Republike Srbije je krajem maja imenovala agenciju za telekomunikacije, koja bi trebalo da odredi pravila i daje licence budućim operaterima. Iako je Zakon o telekomunikacijama donet, počeće da se primenjuje tek onda kada agencija ODOBRI prvu licencu, a što će kako tvrde stručnjaci, moći da profunkcioniše tek krajem godine. Kompanije koje budu nakon isteka monopola Telekoma konkurisale na tržištu, moraće da plate dnevni iznos za dobijanje licence, kao i iznos na godišnjem nivou, kako bi je održavale. Učesnici nedavno održanog okruglog stola u Privrednoj komori Beograda, na kome su učestvovali predstavnici mnogih kompanija naveli su podatke da takva agencija u susednim zemljama već postoji. U Bosni i Hercegovini usvojena je 2002. godine, u Hrvatskoj 1999, a u Albaniji još 1998. godine, 2000. Zakon, a dve godine kasnije i strategija, što nama tek predstoji, a što će doprineti liberalizaciji tržišta. Prema rečima pomoćnika ministra za telekomunikacije, 90 dana nakon objavljivanja zakona u Službenom glasniku, raspored Poslova biće raspoređen na agenciju, ministarstvo i kompanije na tržištu. Tada će i strani investitori moći da učestvuju, a korisnici se mogu odlučiti za kvalitetnijeg operatera. Prtedstavnik Telekoma Dragam Kovačević, takođe, SMATRA da bi agencija mogla da uredi tržište, ali je napomenuo da monopol Telekomu nije mnogo značio, jer Vlada nije dozvolila povećanje tarifa, iako su oni od 2001. godine pa do danas, uložili 900 miliona evra za izgradnju infrastrukture. Centar za razvoj informatike, kao nevladina organizacija, očekuje da se proces liberalizacije tržišta, što pre sprovede, jer kako je naveo Slobodan Marković iz ovog centra, pre dva meseca pokrenut je proces protiv deset zemalja Evropske unije, čija tržišta nisu liberalizovana. Tako će pristup krajnjim korisnicima biti lakši, a priključak na ostatak sistema dozvoljen.

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Novi zakon je prema rečima Radmile Simić, koja je učestvovala na njegovoj izradi, tako osmišnjen da definiše osnovne odnose, uslove i provajderima daje veliku mogućnost, jer su oni selektirani opštom licencom. Internet je pomenut samo dva puta u Zakonu, kao javni servis koji će sufinansirati korisnici. Drugo je ostalo otvoreno, zbog brzog razvoja novih servisa i Interneta, što će kasnije određivati sama agencija svojim pravilima. Mnogima su „rupe“ u zakonu, odnosno nedefinisanje ostalih oblasti telekomunikacija, predstavlja budući problem, kao i Zakon o javnim nabavkama, jer se često kupuje jeftinija nebrendirana oprema, pa dođe do većih problema nego što ih stvarno ima. Kako će tržište funkcionisati sa novim operaterima i koliku će korist od svega toga imati sami korisnici, videćemo tek krajem godine. Datum : 15.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A27 Autor : M. R. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PONUDE ZA „MAKIŠ 2" IZ „VODOVODA I KANALIZACIJE" Za drugu fazu postrojenja za prečišćavanje vode biće odvojeno 40 miliona evra U „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji" juče se razgovaralo o pripremnim radovima za izgradnju rezervoara čiste vode sa zatvaračnicom, u okviru kompleksa „Makiš 2". Izgradnja rezervoara čiste vode za pomenuti kompleks je predmet javne nabavke za koju je dosad upućen javni poziv. Procedura nabavke radova sprovodi se prema Zakonu o javnim nabavkama Republike Srbije. Pravo učešća na tenderu imaju pravna lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove, registrovana su za izvođenje radova i imaju licencu nadležnog ministarstva. Sredstva za ovaj posao obezbediće Skupština grada, a krajnji rok za podnošenje ponude je 27. jun. Jučerašnji sastanak, sa posetom gradilištu, organizovan je da bi se budućim ponuđačima pružile potrebne informacije vezane za pripremne radove koji treba da se obave. - Otvaranje ponuda uslediće neposredno po isteku roka za njihovo podnošenje, a njihova ocena biće saopštena 8. jula. Obaveštenje o dodeli ugovora predviđeno je za 10. jul, a ugovor će biti potpisan 24. avgusta. Radovi na izgradnji rezervoara treba da počnu deset dana posle obaveštenja o njihovom početku, odnosno 5. septembra ove godine - saopštila je Zorana Petrović, iz Službe za informisanje ovog komunalnog preduzeća. Izgradnja postrojenja za preradu vode „Makiš 2" u okviru postojećeg kompleksa za prečišćavanje savske vode na Makišu finansira se na osnovu kredita Evropske

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





banke za obnovu i razvoj i sredstva koje obezbeđuje Skupština grada. Prva faza postrojenja za prečišćavanje vode za piće „Makiš", kapaciteta 2 000 litara u sekundi, ostvarena je od 1985. do 1988. godine. Za drugu fazu makiškog postrojenja, istog kapaciteta, biće odvojeno 40 miliona evra. Datum : 16.6.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA TENDERIMA U SRBIJI NE POBEĐUJU UVEK NAJBOLJI Domaća ekonomska arena, kada je reč o privatizaciji, prepuna je primera flagrantnog kršenja zakona prilikom izbora najboljih ponuda na tenderima, ali i prilikom izbora ponuđača za javne nabavke, izjavio je nedavno savetnik Udruženja malih acionara Branko Pavlović. Pavlović, koji je do prošle godine bio direktor Agencije za privatizaciju, smatra da primera ima mnogo, ali kao jedan od najsvežijih navodi prolongiranje investicionog roka „Lukoilu“, koji je pre više od godinu dana kupio „Beopetrol“. Prema njegovom mišljenju, nečuveno je da strani partner, pa bio to i „Lukoil“, prekrši potpisani ugovor, koji ga je obavezivao da investicioni program počne odmah posle kupovine ove naftne kompanije, a on ni do dan danas nije počeo, već je dogovoreno prolongiranje investicionog roka. Kompanija "Zdravlje“ iz Leskovca prodata je za iznos jednak profitu koji je ova firma ostvarila samo u jednoj godini, tvrdi Pavlović, dodajući da je prilikom prodaje cementare u Kosjeriću sastavljen ugovor koji u pojedinim segmentima, ne samo da se razlikuje u srpskoj i engleskoj verziji, već su neke odredbe tog ugovora u direktnoj suprotnosti. Prema njegovom mišljenju, veliki broj javnih nabavki radi se protivzakonito, pa se tako događa da na konkursu za renoviranje pojedinih domova zdravlja u Beogradu pobedi ne najbolji, već drugoplasirani ponuđač. Svaka nabavka u MUP-u Srbije, prema Pavlovićevim rečima, više nije u domenu javnih nabavki, pa samim ne podleže zakonskim odredbama koje se odnose na ostale javne nabavke, jer je srpska vlada donela uredbu kojom je to omogućeno. Predstavnik Agencije za privatizaciju zadužen za odnose sa javnošću, Rade Šević rekao je da su tvrdnje bivšeg direktora te agencije, potpuno netačne i usmerene ka „Pavlovićevoj ličnoj promociji kao savetnika malih akcionara“. Šević je objasnio da je „Lukoilu“ investicioni rok prolongiran, jer je ta kompanija pružila dovoljno uverljivih dokaza da je ovako nešto neophodno, dok je srpska strana pristala na odlaganje investicija jer sem roka ništa u investicionom programu nije izmenjeno, a partnera kao što je „Lukoil“ Srbija ne treba da izgubi. „Zašto Branko Pavlović, dok je bio direktor Agencije za privatizaciju, nije ništa učinio da te navodne nezakonitosti spreči, jer su se mnogi primeri koje on navodi u

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





javnosti dogodili dok je on vodio ovu agenciju“, rekao je Šević. On je zapitao odakle Pavloviću uopšte uvid u privatizacionu dokumentaciju i da li je, možda, pre nego što je smenjen sa funkcije dirketora Agencije, fotokopirao ugovore o kojima sada govori. Datum : 16.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 23 Autor : J. SU. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema (NE)SPORNE NABAVKE "ANONIMNO" PISMO O MALVERZACIJI U STUDENTSKOM CENTRU TEK što se stišala buka oko prevara u Studentskom centru, gde su posla imali i pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, ovu ustanovu juče je "pogodilo" pismo o novom "lopovluku". Naime, u njemu se optužuje Milovan Petrović, direktor Centra, za malverzacije oko nabavke materijala za studentske domove i tendere. U pismu, koje je potpisala "Svetlana' navodno zaposlena u Centru, priložene su fakture preko koje je ova ustanova nabavljala detercente, sredstva za dezinfekciju, toalet papire, ubruse, rukavice, krpe... u vrednosti od 50 i 20 hiljada dinara. Kao poređenje stavljeni su fiskalni računi iz "Maksija" i "Cemarketa", u kojima je ta roba dosta jeftinija. U njemu se još navodi da se tenderi raspisuju retko, a kada se to desi uvek se poništavaju, jer po tim cenama nema mesta za proviziju. U Studentskom centru tvrde da je tender za nabavku tih proizvoda bio raspisan ali nije uspeo, i zbog toga jer su oni bili prelazno rešenje. Fakture koje su priložene su autentične, ali je potpis na kraju pisma lažan rekao je Rade Marinković, šef komercijale u Centru. Formirali smo komisiju koja će utvrditi da li je bilo nepravilnosti u radu, koja je razlika u cenama i da li postoji opravdanje za ovaj postupak. On je još dodao da je bila u pitanju hitna nabavka, prevoz robe na više adresa i pogodnost odloženog plaćanja. Kada je zdravlje i bezbednost studenata u pitanju mi ne smemo da rizikujemo. To je roba bez koje domovi i menze ne smeju da ostanu naglasio je Marinković. Antrfile : POLICIJA OSOBA koja je poslala ovo pismo navodi da je ona pozvala policiju da utvrdi

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





malverzacije u Studentskom centru. Tada su pripadnici UBPOK ispitivali rad bivšeg direktora Branka Krivokapića, ali nisu ništa pronašli. Datum : 17.6.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : MI. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema MNOGO NAIVNO Još se ne zna gde je završilo milion i po evra koje je grad u decembru 2003. izdvojio za ruske trolejbuse Dvanaest ruskih trolejbusa, za koje je gradska vlada još u decembru 2003. godine „iskeširala" 97 miliona dinara (oko 1,5 miliona evra. po tadašnjem kursu), nikada nije stiglo u Beograd! Grad je tada sklopio ugovor o nabavci modernih visokopodnih trola iz Rusije, a posrednik u poslu bila je domaća firma „Markos", koja je dala najbolju ponudu na raspisanom tenderu. Gradska vlada je avansno uplatila „Markosu" 90 odsto vrednosti trolejbusa, ali posao je negde „zapeo" i o tome se ćutalo. Prema tvrdnjama Dragoljuba Stošića, predsednika Unije slobodnih sindikata, tek je u poslednjih nekoliko dana ponovo počelo da se priča o „famoznim trolejbusima", a do sada su svi mudro ćutali o sumnjivom poslu gradske vlade. Grad je dao posredniku, firmi „Markos", 1,5 miliona evra, ali su te pare verovatno završile na nečijem privatnom računu. Rusi taj novac nisu dobili. Predsednik tenderske komisije koja je izabrala firmu „Markos" bio je sadašnji gradski menadžer Bojan Stanojević. Verovatno ga je zbog „dobro obavljenog posla" Bogdanović i imenovao za menadžera. Niko nije bio smenjen zbog „ispale" sa trolejbusima, već su neki dobili i unapređenja - kaže Stošić. Nenad Bogdanović juče je pred novinarima samoinicijativno pomenuo ovu priču i pokušao da „ublaži" problem oko kupovine ruskih trolejbusa. On je rekao daje „gradska vlada uspela da vrati novac i da Beograđani nisu oštećeni"?! Podneli smo tužbu Trgovinskom sudu protiv „Markosa" i firme „Volgogradskaja holding kompanija" iz Rusije. Bilo je nekih nesuglasica između njih, pa je oko toga izbio problem i trole nisu stigle. Međutim, mi nećemo trpeti takve dobavljače. Uzeli smo pare koje smo avansno uplatili, a Beograđani neće trpeti posledice, jer smo iz Grčke i Švajcarske dobili donacije u vidu trolejbusa - rekao je juče Bogdanović na redovnoj konferenciji za novinare i dodao da će od suda tražiti nadoknadu. Međutim, Bogdanović nijednog trenutka nije objasnio koliko je gradska kasa zaista na gubitku zbog ovog posla. S druge strane, Dragoljub Stošić tvrdi da stvarni gubitak iznosi najmanje pola miliona evra.

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Za 97 miliona dinara, koliko je iznosila avansna uplata decembra 2003. godine, moglo je, po tadašnjem srednjem kursu od 62 dinara, da se kupi više od 1.430.000 evra. Danas, po kursu od 82 dinara, za isti novac može da se kupi manje od 1.200.000 evra. Znači samo smo tako izgubili oko 250.000 evra - objašnjava Stošić za Kurir. Da ne govorimo o tome, da je grad samo na kamati u nekoj banci za ovo vreme mogao da uzme lepu proviziju. Ovako se firma „Markos" novcem služila dve godine. Dragoljub Stošić izrazio je i sumnju u tvrdnju gradonačelnika Bogdanovića da su sve pare vraćene. Koliko ja znam, oni su tek na putu da raskinu ugovor. Prema informacijama koje do mene stižu, novac još nije vraćen, tako da mislim daje to samo još jedan pokušaj „zavlačenja" javnosti zaključuje Stošić. Antrfile : Stanojević: Stošić je lopov! Gradski menadžer Bojan Stanojević kratko i ljuto je odgovorio na optužbe Dragoljuba Stošića. Stošić je lopov i prevarant! Uzimao je reket od privatnih prevoznika, pa kad nije imao para da vrati dugove, morao je da proda svoj stan. Optužbe takvog čoveka ne želim da komentarišem. Uostalom, policija je istraživala ceo slučaj i nije utvrdila našu krivicu žustro odgovara Stanojević. Datum : 17.6.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : I. R. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema JAVNE NABAVKE POD NADZOROM VRHOVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE Beograd - U organizaciji Uprave za javne nabavke i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju juče je održana konferencija o uspostavljanju efikasne primene Zakona o javnim nabavkama. Konstatovano je da je neophodno što pre formirati vrhovnu revizorsku instituciju koja bi pratila ceo tok javne nabavke, kao i uskladiti Zakon o javnim nabavkama sa drugim zakonijma kako bi sudovi efikasnije rešavali sporove iz te oblasti. Šef Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori Rita van Rijn istakla je da bi vrhovna revizorska institucija trebalo da ima ključnu ulogu u kontroli regularnosti i ekonomske efikasnosti postupka javne nabavke, kao i da je neophodno uspostaviti veću nezavisnost Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava. Igor Šoltes, predsednik Računskog suda Slovenije, rekao je da ne treba previše

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





očekivati od te institucije jer je reč o kontrolnom, a ne o represivnom organu koji propisuje kazne za prekršaje. Za njen efikasan rad neophodno je uspostaviti sistem interne revizije u javnim preduzećima i opštinama. Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović podsetio je da je prošle godine 72 odsto postupaka obavljeno putem javnog poziva što je dokaz da je zadržan visok stepen transparentnosti u sistemu javnih nabavki. - Ostvarena je ušteda od osam odsto odnosno 7,7 milijardi dolara a od početka primene zakona ušteda je dostigla iznos od 19,1 milijardu dinara. Najveće uštede ostvarene su u organima državne uprave i javnim komunalnim preduzećima a najslabiji učinak ostvaren je u zdravstvenim i javnim preduzećima - podsetio je Jovanović. Predsednik Komisije za zaštitu prava Vladimir Ivić dodao je da je od formiranja Komisije dostavljeno 419 zahteva za zaštitu prava a ukupna vrednost tih sporova iznosila je 250 miliona evra. Usvojeno je 218 zahteva za zaštitu prava dok je 124 odbijeno. Datum : 17.6.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PROMENA ZAKONA BEOGRAD - Ministarstvo finansija Srbije trebalo bi da do kraja juna završi Nacrt izmena zakona o javnim nabavkama, koji će doprineti kvalitetnijem sistemu javnih nabavki. Datum : 17.6.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SPORNI - AERODROM I KOMUNALCI

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Do kraja meseca Nacrt izmena Zakona o javnim nabavkama Beograd Ministarstvo finansija Srbije trebalo bi da do kraja juna završi Nacrt izmena Zakona o javnim nabavkama, koji će doprineti kvalitetnijem sistemu javnih nabavki, rečeno je juče na skupu o efikasnosti primene propisa o javnim nabavkama. Na tom skupu, koji su organizovali Uprava za javne nabavke i Misija EOBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, ocenjeno je da se sistem javnih nabavki u Srbiji mora poboljšati osnivanjem Vrhovne revizijske institucije, koja bi smanjila opterećenje Uprave za javne nabavke. Šef odeljenja za vladavinu ljudskih prava Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori (SCG) Rut van Rajn kazala je da Ministarstvo finansija Srbije priprema izmene Zakona o javnim nabavkama, i dodala da će se posebnim zakonom regulisati osnivanje vrhunske revizorske institucije. Rajn je još istakla da će izmene Zakona o javnim nabavkama uvažiti preporuke iz Studije o izvodljivosti za SCG, odnosno propise koji su od bitnog značaja za budućnost javnih nabavki u Srbiji. Šef odeljenja za vladavinu ljudskih prava istakla je da je Misija OEBS-a zadovoljna rezultatima rada Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača u Srbiji, ali je dodala da je neophodno uvesti kontrolu na izvršenje ugovora posle završenih tenderskih procesa. „Samo dve institucije u Srbiji nisu dovoljne da se kontroliše planiranje i izvršenje ugovora, a neefikasna kontrola rešiće se uvođenjem državne revizorske institucije“, rekla je Rajn. Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović rekao je da je Srbija u odnosu na nove članice Evropske unije, visokoopterećena brojem naručilaca i brojem ugovora za javne nabavke, jer u njoj još nije osnovana vrhunska revizijska institucija. Načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) Josip Bogić izjavio je da „policija ne bi trebalo da se meša mnogo u sam proces javnih nabavki, sem u delu kršenja zakona i krivičnih dela korupcije“. On je naveo da su do sada u sistemu javnih nabavki kao sporni registrovani slučajevi poput Aerodroma „Beograd“ i neki predmeti vezani za javna komunalna preduzeća u Beogradu. Datum : 17.6.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema VRHOVNA REVIZIJA JAVNE NABAVKE

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Ministarstvo finansija Srbije trebalo bi da do kraja juna završi Nacrt izmena zakona o javnim nabavkama koji će doprineti kvalitetnijem sistemu javnih nabavki. Planirano je osnivanje Vrhovne revizijske institucije. Datum : 17.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A7 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZA SARADNJU SA SVIM ZAINTERESOVANIM STRANAMA Specijalni izaslanik UN za procenu rada na dostizanju standarda demokratskog društva na Kosovu Kai Eide izjavio je juče u Beogradu, u razgovoru sa šefom Koordinacionog centra Nebojšom Čovićem, da će u radu biti nezavisan od Unmika. Eide je juče na sastanku u Palati federacije upoznao Čovića sa svojim planom rada i izrazio želju da njegov izveštaj o radu na standardima koje su definisale UN bude što objektivniji što, kako je rekao, podrazumeva saradnju sa svim zainteresovanim stranama, saopštio je Koordinacioni centar posle razgovora. Eide je rekao da namerava da se detaljno upozna sa situacijom širom Kosova i da zbog toga neće žuriti, niti dozvoliti da ga bilo ko požuruje u izradi procene, piše u saopštenju. Čović se, kako se navodi, složio sa Eideom da izveštaj treba da bude „zasnovan na stvarnom stanju i činjenicama koje se mogu proveriti. On je kazao da se ispunjenje nekih standarda ne može odložiti za period posle izrade izveštaja i da je jedna od ključnih normi - položaj manjinskih zajednica. „Čović je, posebno, podržao Eideove reči da u tom kontekstu mora biti reči o rezultatima, a ne o procesima", piše u saopštenju. Izveštaj Kaia Eidea imaće, kako je najavio, i „političku dimenziju" i, pošto su svi politačari odgovorni za rad na dostizanju standarda, oni treba da tokom pripreme izveštaja daju svoje viđenje političkih perspektiva, navodi Koordinacioni centar. (Beta) Datum : 17.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 20 Autor : S. B. M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema "TROLE" OSTALE U RUSIJI GRAD ZBOG LAŽNE BANKARSKE GARANCIJE RASKINUO UGOVOR S FIRMOM "MARKOS" KOJA JE TREBALO DA UVEZE NOVE TROLEJBUSE Vozila nisu stigla u GSP, iako je uplaćen avans od 1,5 miliona evra. Pomoć iz donacija FIRMA koja se prijavila na jedan od konkursa Skupštine grada dostavila je lažne bankarske garancije, obelodanio je juče gradonačelnik Nenad Bogdanović. Gradska uprava, kako je nagovestio Bogdanović, na tragu je i drugom falsifikovanju, ali kako su oba slučaja još u rukama policije, nije želeo da odaje nikakve pojedinosti. Jedno je sigurno - nijedno od tih preduzeća više neće dobiti posao od gradske vlasti. Sa gradskom upravom ubuduće neće sarađivati ni "Markos" koji je sa svojim ruskim partnerom "Transalfa" još u decembru 2003. godine ugovorio isporuku 12 niskopodnih trolejbusa. Vozila iz Vologde očekivana su krajem prošle godine, ali su Rusi zahtevali dodatne bankarske garancije. Prethodno je uplaćen avans od 1,5 miliona evra, što je bilo čak 90 odsto od vrednosti nabavke. Stručnjaci GSP su lani u avgustu boravili u Vologdi, kako bi proverili dokle se stiglo s proizvodnjom. Mehaničari "Transalfe" su do tada sklopili samo tri "trole". Ugovor je, tako, raskinut, a trolejbusi nisu ni stigli u garaže GSP. Ali su u Trgovinski sud stigle tužbe protiv oba preduzeća. Povukli smo naše bankarske garancije i vratićemo novac koji smo dali kao avans. "Markos" je imao izvesnih problema sa svojim partnerom i nije mogao da dobije trolejbuse. Mi smo podneli tužbe protiv oba preduzeća - rekao je Bogdanović. Tih deset trolejbusa nadoknadićemo vozilima koja stižu kao donacija iz Atine i Švajcarske. Što se tiče falsifikovanja, razgovaraćemo kada policija završi posao. Antrfile : TRAMVAJI BLIŽI se dugo najavljivana rekonstrukcija tramvajske mreže koja se dobrim delom finansira iz kredita Evropske investicione banke. Urbanistički zavod Će u roku od 90 dana uraditi urbanističke uslove za radove od Autokomande do Banjice. Vrednost posla je 3,9 miliona dinara PLATA NA RAČUN ZAPOSLENI u gradskoj upravi i svim javnim preduzećima ubuduće će plate dobijati isključivo preko tekućih račina. Povod ovih mera je nedavna pljačka radnika JKP "Pogrebne usluge". Da se ne bi još neko ovajdio torbom punom novca, plate više niko neće davati na ruke. Datum : 17.6.2005 Novina : Politika

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : V. JELIČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POJAČANA KONTROLA ZA VEĆE UŠTEDE KAKO DO EFIKASNIJIH JAVNIH NABAVKI Neophodno jačanje postojećih i uvođenje vrhovne revizijske institucije, ali i aktivnije angažovanje MUP-a, sudova i tužilaštva Jačanje postojećih institucija i uvođenje novih, kao što je vrhovna revizijska institucija koja bi obavljala sveobuhvatnu kontrolu regularnosti postupka javnih nabavki – od planiranja nabavki, zaključno sa izvršenjem ugovora, preduslov su efikasnije primene zakonskih odredbi u ovoj oblasti. Ovako glasi glavna preporuka sa jučerašnjeg skupa o dosadašnjim rezultatima sistema javnih nabavki, prvi put uvedenog pre tri godine i načinima za njegovo unapređenje, koji su organizovali Misija OEBS-a u SCG i nadležna republička uprava. Sem što hitnijeg osnivanja, i to posebnim zakonom Vrhovne revizijske institucije, po ugledu na, recimo, slovenački Računski sud, jačanja kapaciteta Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava, uz obezbeđenje njene veće nezavisnosti, radi bolje zaštite i ponuđača i javnog interesa, po Predragu Jovanoviću, direktoru Uprave za javne nabavke, neophodno je i jačanje interne revizije svih budžetskih korisnika, aktivnije angažovanje inspekcijskih organa i MUP-a u kontroli zloupotreba u javnim nabavkama na terenu, kao i kad predmeti stignu u sudove i tužilaštva – brže utvrđivanje krivice i odgovornosti, donošenje presude i razrezivanje kazni srazmernih težini zloupotrebe, što bi imalo i preventivno dejstvo. U ovih nekoliko preporuka mogli bi se sažeti i zaključci skupa koji je prvi put okupio predstavnike svih relevantnih učesnika u sistemu javnih nabavki, sem uprave i komisije, i MUP-a i tužilaštva i sudstva, sa namerom da ukažu na postojeće probleme sa kojima se sreće svaka od institucija u kontroli i obezbeđivanju regularnosti u postupcima javnih nabavki, kao i da daju predloge mera koje bi trebalo preduzeti kako bi se povećala disciplina u primeni zakona. Stoga se, najavila je šef odeljenja za vladavinu ljudskih prava Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori Rut van Rajn, pripremaju izmene Zakona o javnim nabavkama, čiji će nacrt kako su novinarima potvrdili predstavnici Ministarstva finansija, biti završen do kraja meseca. Istovremeno, uz zadovoljstvo dosadašnjim radom

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava, Rajn smatra da je potrebno povećati efikasnost u kontroli planiranja nabavki i izvršenja ugovora posle završenih tendera u praksi i formirati posebnu revizijsku instituciju, koja bi kontrolisala ceo proces. Cilj izmena postojećih zakonskih odredbi i donošenja zakona o vrhovnoj revizijskoj instituciji jeste efikasnija primena, ali i obaveze koje valja ispuniti u procesu stabilizacije i pridruživanja SCG EU. A sem jačanja nadležnih institucija i sudstva kako bi se postupci javnih nabavki pravilno sprovodili, zahtev Evropske komisije je i ukidanje preferencijala, koji su, podsetimo naknadno uvedeni za domaće ponuđače, a koje će, kako je Jovanović naglasio, biti postepeno. Inače, da je donošenje Zakona i uvođenje sistema javnih nabavki, imalo višestruke efekte, sem ocena ponuđača i naručilaca, koji su u nedavnom istraživanju CESID-a, visoko vrednovali dosadašnju praksu i pokazali optimizam kad je reč o daljem povećanju discipline, govore i brojke o značajnim uštedama državnog, odnosno novca poreskih obveznika. One se u protekle tri godine mere sa 19,1 milijardi dinara, odnosno 324 miliona evra. Datum : 17.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A27 Autor : J. GAJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema U OPTICAJU LAŽNA DOKUMENTA SKUPŠTINA GRADA Gradske vlasti tvrde da su se pojavile falsifikovane bankarske garancije U poslovanju pojedinih pravnih lica sa Skupštinom grada i javnim preduzećima čiji je ona osnivač, u poslednje vreme pojavila su se falsifikovana dokumenta, uključujući i falsifikovane bankarske garancije, upozorio je na juče održanoj konferenciji za novinare Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda. Uz objašnjenje da se na zahtev gradskih vlasti o ovim nepravilnostima sprovodi istraga, Bogdanović nije želeo detaljnije da govori o kojim je sve poslovima i dokumentima reč, kao i da li je do falsifikata došlo usled nečije nemarnosti ili namere. Gradske vlasti juče su obelodanile i da su podnele tužbu protiv pojedinih preduzeća za koja tvrde da nisu ispoštovala ranije preuzete obaveze. - Podneli smo tužbu Trgovinskom sudu protiv preduzeća „Markos" iz Beograda, kao i protiv njihovog poslovnog partnera iz Rusije. Oni se nisu držali ugovorenih

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





obaveza vezanih za nabavku deset novih trolejbusa iz Rusije, tako da taj posao nije realizovan. Mi smo uspeli da povratimo novac koji smo u taj posao uložili plaćanjem avansa, a sudskim putem naplatićemo i ostale troškove. Važno je da sva preduzeća najzad shvate da moraju da se ponašaju krajnje odgovorno istakao je Nenad Bogdanović. Gradonačelnik tvrdi da se nedostatak deset trolejbusa na gradskim ulicama neće osetiti, jer će umesto njih uskoro, na osnovu ranije dogovorenog poklona, doći veći broj dobro očuvanih trolejbusa. Bogdanović je juče uputio i kritiku rukovodstvima pojedinih ustanova čiji je osnivač grad, koje svojim radnicima, umesto preko tekućih računa, platu i dalje daju „na ruke". - Obavestio sam ustanove i preduzeća čiji je osnivač grad da nema više isplate plata „na ruke", a direktori koji se ubuduće ne budu držali te odluke snosiće posledice. Nema nijednog razloga da se zarada ne isplaćuje preko tekućih računa, a da se ova odluka dosledno poštovala ne bi se dešavale ni velike pljačke, poput nedavne pljačke plata radnicima JP „Pogrebne usluge" - rekao je Bogdanović. Datum : 20.6.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : M. JAKOVLJEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema CENE VIŠE ZBOG HITNE NABAVKE Radnici Studentskog centra „Beograd“ formirali komisiju koja će ispitati sve javne nabavke od početka godine BEOGRAD - Zaposleni u Studentskom centru „Beograd“ demantovali su anonimno pismo u kome jedan radnik Centra optužuje svoje kolege da su prilikom javnih nabavki plaćali robu po mnogo većim cenama. - Razlike između cene robe koja se može naći u bilo kojoj prodavnici u gradu i one koju mi plaćamo ogromna je, pa se pitam kome idu tolike pare. Imam dve kutije dokumenata iz kojih se može konstatovati šteta od nekoliko miliona dinara od kada je došao novi direktor. Uzima se provizija za svaku robu i otvoreno tvrdim da niko ne može da radi sa ustanovom dok ne da proviziju (mito). Tenderi se raspisuju retko, a i kada se raspišu, skoro uvek se poništavaju jer po tenderskim cenama nema prostora za proviziju - piše u pismu. Autor pisma je uporedio cene koje je Centar platio za higijenstva sredstva sa cenama u „Maksi“ diskontu gde su one mnogo povoljnije. Milovan Petrović, direktor Studentskog centra „Beograd“, posle objavljivanja ovog pisma odmah je formirao komisiju koja će ispitati sve javne nabavke, a konačan izveštaj biće poznat narednih dana. Članovi komisije kažu da nijedan

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





tender za javnu nabavku koji je raspisao Studentski centar „Beograd“ nije poništen, a nijedan ponuđač se nije žalio. - Ova sporna nabavka naručena je u „vakuumu“, kada je već tender bio u toku. U tom trenutku bile su nam potrebne zalihe higijenskih sredstava i naručili smo robu od dobavljača koji nas snabdeva već deset godina. Zakonski imamo pravo da sprovedemo postupak hitne nabavke pogađanjem. Kada naručujemo robu u vrednosti od 20-50.000 dinara, cene su obično veće i uračunat je prevoz na više od 40 lokacija u gradu. Ovaj ponuđač nam je dao robu na odloženo plaćanje, u „Maksi“ diskontu robu moramo da platimo odmah, a mi nemamo gotov novac - objašnjava Jovan Mitić, predsednik komisije. Prilikom izbora ponuđača u obzir se uzimaju sledeći kriterijumi: kvalitet, cena, rokovi plaćanja, sigurnost i poštovanje rokova, urednost dokumentacije sa akcentom na zdravstvenu ispravnost. Rade Marinković, šef nabavke u Studentskom centru „Beograd“, kaže da se na tendere ne javljaju proizvođači direktno, već uglavnom trgovci. - Jedino nam se direktno javljaju proizvođači hleba, mleka i mesa. Imamo dosta problema i sa kvalitetom jer prodavci često znaju da nam „podvale“ i posle mesec dana šalju lošiju robu ili kasne sa isporukom. Kad nam hitno zatreba neka roba, ne mogu nekome da kažem da ide u „Maksi“ diskont i kupi šta nam treba po jeftinijim cenama. Nemamo para na računu jer nam Ministartsvo uplaćuje novac s vremena na vreme. Plaćamo na odloženo, a prodavci nas tako kreditiraju - zaključio je Marinković. Antrfile : Jeftinija roba Milovan Petrović, direktor Studentskog centra „Beograd“, kaže da su posle šest meseci, od kad je promenjeno rukovodstvo u Centru, cene nekih proizvoda smanjene. - Sada meso, umesto 247 dinara, kupujemo za 219, a hleb 12,5, umesto 14,5 dinara, mada me plaše ovako niske cene zbog kvaliteta hrane. Robu naručujemo po jevtinijim cenama od onih u prodavnicama. U preduzeću postoji grupa ljudi koja je bila protiv promena i minira sve što uradimo i šalje anonimne dojave medijima, političkim partijama, MUP-u... To su uglavnom ljudi bliski bivšem direktoru i drugim zaposlenima protiv kojih se vodi istraga - rekao je Petrović. Datum : 22.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A27 Autor : V. VELIČKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema GDE JE NOVAC OD TROLEJBUSA

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





UNIJA SINDIKATA PREVOZNIKA TRAŽI ODGOVORE Zbog ovog posla izgubljeno najmanje pola miliona evra - tvrdi Dragoljub Stošić, predsednik Unije Članovi Sindikata vozača GSP-a i Unije sindikata zahtevaju smenu Nenada Bogdanovića, gradonačelnika i Bojana Stanojevića, gradskog menadžera, zbog, kako su rekli, štetnog ugovora o isporuci 12 trolejbusa iz Rusije. Dragoljub Stošić, predsednik Unije, istakao je da su građani zbog ovog posla izgubili najmanje pola miliona evra. Ne štedeći reči koje nisu za hartiju na račun Bogdanovića, a posebno gradskog menadžera, Stošić je pozvao Borisa Tadića, predsednika Republike, da održi predizborno obećanje i smeni ovu dvojicu gradskih čelnika. - Bojan Stanojević je bio predsednik konkursne komisije pri sklapanju ugovora o isporuci trolejbusa. Ali, novac nikad nije stigao na račun fabrike iz Rusije. Zbog toga neko mora da odgovara - poručio je Stošić. On je rekao da je grad, prilikom sklapanja ugovora sa firmom „Markos", imao obavezu da uplati 40 odsto iznosa avansno. Odlučeno je da bude uplaćeno 90 odsto celokupne sume, što je bilo oko 100 miliona dinara. - Ubrzo je postalo jasno da od tih trolejbusa neće biti ništa. Slobodan Stević, pomoćnik generalnog direktora GSP-a, često je tih dana putovao u Rusiju i vraćao se sa „dobrim vestima" da će trolejbusi stići. Ono što mnogi ne znaju jeste da firma „Markos", prema našim saznanjima, ima građevinsku firmu u Rusiji. Pare koje su im uplaćene, dobro su došle. Prema zvaničnom kursu, uplata od 100.000.000 tada je vredela oko milion i po evra. Da je ovaj novac uložen u banku, što je najblaži primer šta je moglo da se uradi sa tim parama, samo na kamate je moglo da se uzme oko 15 posto. Osim toga, kada je saopšteno da je raskinut ugovor, što je bilo pre nekoliko dana, uplata je „vredela" 1.175.000 evra objasnio je Stošić. Predsednik Unije sindikata upitao je zašto se za velike gradske poslove angažuju nepoznate firme. - Firma „Unibros" unajmljena je da posreduje u isporuci 40 autobusa između FAP-a i „Ikarbusa". Šta će oni u ovom poslu? Takođe, umesto preduzeća „Cisko", koje je vodeće u izradi softvera za mobilne telefone treće generacije, na konkursu „Telekoma" pobedila je firma „Saga" čiji vlasnik je kum visoki funkcioner u DS otkrio je Dragoljub Stošić. Datum : 22.6.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : D. B. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





STANOJEVIĆ JE MUFLJUZ I ŠTETOČINA Stošić nastavlja prozivke - Gradski menadžer Bojan Stanojević je mufljuz i štetočina, oštetio je budžet grada za više od 250.000 evra, a da za to nije odgovarao ni on, a ni gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović ovo tvrdi Dragoljub Stošić predsednik Unije slobodnih sindikata, koji, zajedno sa Sindikatom vozača GSP-a, traže smenu gradonačelnika i gradskog menadžera zbog nanete štete pri kupovini 12 ruskih trolejbusa. - To što me je Stanojević nazvao lopovom i prevarantom, to će sudije da reše. Tvrdim da nisam lopov ni prevarant. Ovim putem menadžera grada pozivam na uličnu tuču i da mu neke stvari pojasnim - objašnjava Stošić. - Ako na to nije spreman, pozivam ga na test inteligencije, ali tu tek nema nikakve šanse. On hoće da me diskvalifikuje i time skrene glavnu priču o trolejbusima. Datum : 22.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 19 Autor : M.BABOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PARE DALI, "TROLA" NIGDE UNIJA SINDIKATA TRAŽI SMENU GRADSKOG MENADŽERA ZBOG ŠTETNOG UGOVORA O UVOZU RUSKIH TROLEJBUSA Dragoljub Stošić: Zbog skoka kursa evra i neobezbeđenog avansa Grad izgubio 500.000 evra. Bojan Stanojević: Grad je povukao avans i novac će biti vraćen, a protiv uvoznika "Markosa" podneta je tužba SINDIKAT vozača GSP i Unija sindikata zatražili su juče smenu gradskog menadžera Bojana Stanojevića, zbog štete koju je naneo Gradu prilikom sklapanja ugovora o uvozu 12 trolejbusa iz Rusije. Vozila iz Vologde nisu, naime, isporučena GSP, a sindikalci tvrde da je Stanojević kao predsednik tenderske komisije odgovoran za loše odrađen posao. Napominju da je zbog ovog propusta kasa prestonice uskraćena za oko pola miliona evra. Stanojević "replicira", pak, da je novac vraćen i da su Trgovinskom sudu već podnete tužbe protiv uvoznika "Markosa". Preduzeću "Markos" krajem 2003. godine isplaćen je skoro ceo avans od 97 miliona dinara, iako je bilo obavezno najmanje 40 odsto od ukupne vrednosti nabavke - saopštio je Juče u Medija-centru Dragoljub Stošić, predsednik Unije sindikata. Osim što trolejbusi nisu isporučeni GSP, ova firma nije čak ni

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





uplatila novac na račun ruskog proizvođača. Zbog skoka kursa evra i neobezbeđenog avansa, po osnovu kamate, Beograđani su izgubili oko 500.000 evra. Zato zahtevamo od gradonačelnika Nenada Bogdanovića da pod hitno smeni Stanojevića, jer je naneo ogromnu štetu građanima. Gradski menadžer oštro je uzvratio Stošiću, kojeg je optužio "da vodi lični rat protiv Skupštine grada . Reč je o čoveku koji je svojevremeno na tenderu, uz nadoknadu, hteo da "pogura" neke privatne prevoznike, a pošto nije uspeo morao je da proda stan kako bi im se odužio - žustar je bio Stanojević. Ako smatra da je vlast Beograda korumpirana, zašto onda ne nagovori sina da napusti posao u Skupštini grada pošto je to kompromitovana ustanova? Stanojević je, međutim, brzo "spustio loptu", napominjući da je Grad povukao avans, jer je ugovor bio pod bankarskom garancijom. On napominje da će firma "Markos" biti stavljena na crnu listu i da više neće učestvovati na konkursima Skupštine grada. Posao je ugovoren u dinarima, tako da će avans biti vraćen u domaćoj valuti precizirao je "kućepazitelj" Beograda. Da li će se pritom uračunavati i kamata odlučiće Trgovinski sud finansijskim veštačenjem. Dobavljači koji se ogluše o ugovorene obeveze dužni su da isplate penale, koji su, inače, simbolični. Nažalost, ovde su najviše izgubili građani, pošto su uskraćeni za kvalitetniji prevoz. Antrfile : ZAKAZALI RUSI PREDUZEĆE "Markos" je još u decembru 2003. godine sa "Transalfom" ugovorilo isporuku 12 niskolodnih trolejbusa. Vozila iz Vologde trebalo je da stignu krajem prošle godine, ali su Rusi tada zahtevali dodatne bankarske garancije. Stručnjaci GSP boravili su lani u avgustu u Rusiji. kako bi proverili dokle se stiglo s proizvodnjom. Mehaničari "Transalfe" su do tada sklolili samo tri "trole". Ugovor je, tako, raskinut, a trolejbusi nisu ni stigli u garaže GSP. Datum : 23.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ODBORNICI “ČUVAJU” KOMARCE ZAPRAŠIVANjE U NIŠU TEK NAREDNOG MESECA! NIŠ - Građani Niša ovih dana muče muku sa insektima. Zbog ujeda komaraca i krpelja, lekari imaju pune ruke posla. Zaprašivanje u Nišu počeće, međutim, tek

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





narednog meseca. U Odseku za zaštitu životne sredine kažu da se tender za izbor izvođača radova završava 27. juna i da bi ubrzo posle toga “rat insektima” trebalo da počne. Iako je ovaj posao u drugim gradovima završen pre više od dva meseca, dezinsekcija i deratizacija u Nišu odložena je jer nije mogla da se formira skupštinska većina, koja je trebalo da odobri raspisivanje tendera. Datum : 23.6.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 13 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema VELEDROGERIJE TRAŽE IZMENU ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA Zakon o javnim nabavkama se mora menjati, jer ugrožava interese učesnika na tenderu. Tačnije, Grupacija veledrogerija, se zalaže da se u Zakonu o javnim nabavkama ugrade elementi koji bi doveli ponuđače u ravnopravni odnos sa raspisivačima tendera. To znači da su do sada ti odnosi bili neravnopravni, tačnije ponuđači su imali velike troškove za kupovinu tenderske dokumentacije. Za jednu partiju leka, pri učestvovanju na tenderu se plaća 2.000-3.000 dinara, ističu predstavnici pomenute Grupacije, a lekovi se svrstavaju u bar deset partija, znači prema farmakološkim grupama. U fazi davanja ponude daje se i garancija da će se posao obaviti, slično bankaskoj garanciji, koja na poslu od 10 miliona dinara iznosi 50.000 dinara, a posao na kraju dobiju dve firme. Ponuđač mora, takođe, da garantuje i da će robu isporučiti u ugovorenom roku. Isporučiocu robe, zauzvrat, onaj kome je roba isporučena, ne daje garanciju da će mu je platiti, niti kada će to učiniti, kažu predstavnici veledrogerija. Datum : 24.6.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : ML. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Afirmativna Reagovanje : Nema GRAD NIJE NA GUBITKU

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Nabavka trola iz Rusije Gradonačelnik Nenad Bogdanović tvrdi da kupovina 12 ruskih trolejbusa, koji nikada nisu stigli u Beograd, nije oštetila Beograđane. Da podsetimo, gradska vlada je u decembru 2003. godine avansno uplatila 97 miliona dinara za nabavku trola iz Rusije. Posrednik je bila domaća firma „Markos", kojoj je grad uplatio 90 odsto vrednosti trolejbusa, ali se taj novac negde „zagubio" i nikada nije stigao do Rusa. Posle godinu i po dana, grad je uspeo da povrati uloženi novac, a gradonačelnik tvrdi da će grad u ovom slučaju „izaći bez štete". - Povratili smo avans u celosti, a tražimo i nadoknadu. Sudski veštak će proceniti kolika je šteta i to će nam biti isplaćeno. Podneli smo i krivične prijave protiv firmi, tako daje to upozorenje za sve koji žele da sarađuju sa nama da dobro razmisle - uverava Bogdanović. - Čekali smo ovoliko, jer smo želeli da izađemo sa što manje gubitaka. Imali smo uverenja da će trole stići. Pošto do toga nije došlo, povratili smo avans. Datum : 24.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A25 Autor : J. GAJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema STIŽU NOVI KONTEJNERI SKUPŠTINA GRADA U okviru programa „Popravimo zajedno", obnoviće se 59 zgrada i urediti tridesetak liftova Na osnovu ranije ustanovljenog programa "Popravimo zajedno" gradske vlasti učestvovaće sa 70 odsto sredstava u finansiranju popravke krovova i fasada na 59 zgrada, kao i u remontu tridesetak liftova u 17 stambenih zgrada, rečeno je juče na redovnoj konferenciji za novinare u Skupštani grada. Za realizaciju ovog posla Skupština grada izdvojiće 97 miliona dinara, dok će ostatak obezbediti skupštine stanara. Inače, program „Popravimo zajedno" pokrenut je još 2003. godine, kako bi se građanima pomoglo u održavanju zajedničkih delova stambenih zgrada. Na jučerašnjoj sednici bilo je reči i o drugim, planiranim investicijama. - Odobrili smo sredstva za nabavku 700 metalnih kontejnera čija je ukupna vrednost gotovo 15 miliona dinara, a uskoro će na gradske ulice pristići još 2 700 novih kontejnera. Nadam se da je ovo poslednja nabavka za „Gradsku čistoću", finansirana iz budžeta, jer su se stekli uslovi da ovo preduzeće

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





samostalno posluje. Inače, od 2001. godine nabavljeno je više od 15 000 kontejnera, pa „Gradska čistoća" sada raspolaže sa oko 30 hiljada kontejnera - rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda. Na osnovu ranije odluke Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu iz budžeta su izdvojena i sredstva za obnovu vrtića „Cvrčak" u Borči, koji se nalazi u sastavu predškolske ustanove „Boško Buha", kao i za obnovu dnevnog boravka za mentalno ometenu decu i omladinu u Obrenovcu. Za realizaciju ovih poslova izdvojeno je 8,4 miliona dinara, a rok za završetak radova je 60 dana od potpisivanja ugovora. Budući da je Veliko ratno ostrvo nedavnom odlukom Skupštine grada proglašeno za prirodno dobro od posebnog značaja sa tri stepena zaštite, gradske vlasti će, za izradu i realizaciju programa njegovog održavanja, izdvojiti 4,5 miliona dšara. Inače, kao staralac nad ovim ostrvom proglašeno je „Gradsko zelenilo". Novinari su juče obavešteni i da će preduzeće „Infostan" dobiti iz gradskog budžeta oko 46 000 000 dinara, za nadoknadu ostvarenih popusta socijalno ugroženim domaćinstvima, za komunalne usluge u aprilu. Antrfile : Pomoć pravoslavnim hramovima Iz gradskog budžeta biće izdvojena 64 miliona dinara za nastavak gradnje 25 pravoslavnih hramova i parohijskih domova na području Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Eparhijski upravni odbor ove arhiepiskopije obratio se krajem aprila gradu s molbom da pomogne pokriće dela troškova za završetak započetih hramova, restauracije ikonostasa u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice u Zemunu, zatim obnove pojedinih oštećenih bogomolja, kao i izgradnje parohijskih domova. Za snimanje dokumentarnog filma manastira Dalmatinske eparhije biće izdvojeno 100.000 dinara. I. L. Datum : 24.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 19 Autor : S. J. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KROVOVI NA KRPLJENJE GRADONAČELNIK NENAD BOGDANOVIĆ NAJAVIO NASTAVAK PROJEKTA "POPRAVIMO ZAJEDNO' Grad će finansirati 70 odsto radova ostatak stanari zgrada. Na listi 59 objekata RAVNI krovovi neće više prokišnjavati bar na nekim beogradskim zgradama. U

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





narednom periodu počinje još jedna etapa projekta "Popravimo zajedno", najavio je gradonačelnik Nenad Bogdanović na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove zaključivaće ugovore sa Skupštinama stanara o sufinansiranju popravke krovova i fasada na 59 zgrada. Biće sređeno i 29 liftova u 17 zgrada. Svi ovi objekti prijavljeni su za popravku na konkursu u oktobru 2003. godine. Grad će platiti 70 odsto troškova, što je ukupno oko 100 miliona dinara, dok će ostatak od oko 40 miliona dinara obezbediti vlasnici stanova. Kao garanciju da će ispuniti svoje obaveze Skupštine stanara će na račun Grada uplatiti kaparu od 50.000 dinara - objašnjava Bogdanović. Čim se potpišu ugovori i uplati ovaj novac izabraćemo izvođače i započeće obnova zgrada. Grad nije prihvatio da pomogne popravku jedino onih zgrada u kojima vlasnici stanova nisu raščistili međusobne odnose, pa nije sigurno da će ispoštovati uslove programa. Iz prethodnog konkursa u ovom projektu na 55 zgrada je popravljen krov, na 44 uređene fasade, a u 38 sređeni liftovi. Na sedam objekata radovi su pri kraju, dok će se za deset zgrada izabrati novi izvođači pošto su prethodni odustali od posla. Za ove popravke Grad i stanari zajednički su potrošili 182 miliona dinara. Antrfile : KTITOR SKUPŠTINA grada Će novčano pomoći izgradnju 25 pravoslavnih hramova u Beogradu. Iz budžeta za ovu namenu biĆe odvojeno 64 miliona dinara. Najviše šest miliona biće uplaćeno za podizanje crkve u Kaluđerici, a po pet miliona dinara biće prosleđeno za izgradnju hramova u Mirijevu, Jajincima, Leštanima i Petlovom brdu. KONTEJNERI OKO 700 novih metalnih kontejnera biće uskoro kupljeno i postavljeno po gradskim ulicama. Njihova nabavka koštaĆe Grad 14,4 miliona dinara i ovo će biti jedna od poslednjih kupovina za potrebe "Gradske čistoće", najavio je gradonačelnik Nenad Bogdanović. Ovo komunalno preduzeće treba da se privatizuje i trenutno ima nešto više od 29.000 kontejnera, Za odgovarajuĆe obavljanje posla potrebnr im je oko 37.000 kontejnera. Kupovina je potrebna jer su mnogi uništeni, zapaljeni ili su im skinuti točkići. Datum : 27.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A13 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema reakcije

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





ZAKONI PUNI „RUPA" SLEDI IZMENA PROPISA O JAVNIM NABAVKAMA Srbija će, ukoliko namerava da uspešno zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, morati da menja propise o javnim nabavkama. Kada će se se to zaista i dogoditi, za sada nije izvesno. Evropska komisija traži nekoliko izmena u sistemu javnih kupovina, a najznačajnija je formiranje vrhovne revizorske institucije koja će kontrolisati ceo sistem - od planiranja pojedinačnih nabavki budžetskih korisnika do konačnog izvršenja ugovora između naručioca i ponuđača. U sadašnjem sistemu javnih nabavki u Srbiji postoji mnogo „rupa" koje olakšavaju korupciju i kroz koje se novac iz državne kase preliva na privatne račune. Predstavnici kancelarije Evropske komisije u Beogradu savetovali su vlastima u Beogradu da usvoje poseban zakon o Vrhovnoj revizorskoj instituciji, ali i izmene postojeći Zakon o javnim nabavkama. (Beta) Datum : 28.6.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : M. J. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema reakcije BLOKIRAN RAČUN STUDENTSKOG CENTRA „BEOGRAD“ BEOGRAD - Račun Studentskog centra „Beograd“ biće blokiran jer je Viši trgovinski sud u Beogradu doneo odluku da Centar mora uplatiti 91 milion dinara preduzeću „Beograd-sigurnost“ zbog raskida ugovora o saradnji 2001. godine. Studentski centar „Beograd“ potpisao je ugovor o obezbeđivanju objekata sa preduzećem „Beograd-sigurnost“, a bivši direktor Centra Milan Kuljača raskinuo je ugovor s obrazloženjem da je štetan za ustanovu. Milovan Petrović, sadašnji direktor Centra, smatra da se taj ugovor mogao raskinuti samo sudskim putem, a ne voljom jedne od strana potpisnica. - Zbog neodgovornog ponašanja bivšeg rukovodstva moramo uplatiti 46 miliona dinara na osnovu presude i platiti kamatu i sudske troškove. Ukupan dug je 91 milion dinara, a Studentski centar nema toliko novca. Obratili smo se Ministarstvu prosvete i sporta i tražićemo sastanak sa ministrom finansija da nam pomognu u otplati duga. Stupićemo u kontakt sa našim dobavljačima i nadam se da će nam izaći u susret i dati duže rokove za otplatu robe - objašnjava Petrović. U domovima Studentskog centra „Beograd“ smešteno je oko 10.000 studenata, a ako Centar ne bude platio račune dobavljačima, postoji opasnost da oni obustave

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





isporuku robe i studentske menze će ostati prazne. Pre dva i po meseca račun Studentskog centra „Beograd“ takođe je bio blokiran zbog presude teške 10 miliona dinara koju je Centar morao da plati. Petrović kaže da je ova ustanova 2004. godinu završila sa gubitkom od 42 miliona dinara, a da su ove godine ostvarene nabavke hrane i higijenskih sredstva po mnogo nižim cenama nego lane. Datum : 28.6.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : S. KRSTAJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema reakcije BIĆE DIZELA ZA ŽETVU U NIS I MINISTARSTVU ENERGETIKE TVRDE DA ĆE NESTAŠICA GORIVA BITI PREVAZIĐENA Tržištu se svakog jutra isporučuje dizel u količini istoj kao i prošle godine, ali ga na mnogim pumpama nema BEOGRAD - Kako trenutno stvari stoje, 30 hiljada tona dizela (D-2) koliko je Vlada Srbije odobrila da se interventno uveze, moglo bi da stigne tek kada se žetva završi! Svi potencijalni uvoznici juče su nam priznali da bi taj posao mogao lako i brzo da se obavi - da nije tendera odnosno procedure javne nabavke goriva koja može da traje punih mesec dana. A kome bi, posle toga trebalo toliko gorivo koje, uz automobile, koriste za pogon kombajni, žetelice, traktori, kamioni... Nesumnjivo je da na velikom broju pumpi u vlasništvu NIS dizela nedostaje. Na privatnim pumpama, odavno ga ne toče. - Svakog dana iz obe rafinerije na tržište odlazi tri hiljade tona dizela. To su količine koje su u prošlogodišnjim danima juna i jula bile sasvim dovoljne da podmire potrebe Srbije - kažu u NIS. Zašto onda dizela nema za sve kojima je neophodan? Na to pitanje odgovor se, za sada, nudi, u sferi pretpostavki - Jedna je - psihološke prirode. Navodno, čim na pumpama za kratko vreme nema goriva, svejedno da li je to za deset, 20 ili 50 odsto manje od stvarnih potreba počinje paničan rast potražnje, pa se tamo gde ga toče, umesto uobičajenih 20 i 30 litara, odmah tankuje za - stotinu. Ovo su nam juče kazali prodavni „Jugopetrola. Pojedini analitičari kritikuju i NIS i Ministarstvo energetike što se u Srbiju, umesto ukupno četiri miliona tona nafte godišnje, ne uvozi bar još jedan i po milion tona. Ovo pitanje, međutim, otvara mnoga druga, poput deviznih mogućnosti za uvoz sirove nafte, pa dodatnih skladišta za naftu, jer su postojeća jedva dovoljna i

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





za četiri miliona tona. Takođe, u tom zamešateljstvu problema nezaobilazna je i povremena nedosledna primena uredbe o cenama derivata zbog čega uvoznici nemaju motiv da uvoze naftu. U svakom slučaju, sva ova objašnjenja ratarima neće značiti ništa ukoliko u narednih sedam-osam dana ne dobiju dizel. Antrfile : POSKUPLjENjE MINISTAR finansija, Mlađan Dinkić kaže da ne zna za koliko će gorivo uskoro da poskupi, jer čeka predlog Ministarstva energetike. Na svetskim berzama sirova nafta već dve nedelje ima trend visokog poskupljenja. Ministar Naumov ističe da se 7. jula stiču svi uslovi za poskupljenje goriva u Srbiji. PONUDA ODLUKA Vlade o interventnom uvozu 30.000 tona dizela mogla bi - kažu u Ministarstvu energetike - da bude brzo realizovana „ako bude išla preko prikupljanja ponuda uvoznika.“ U tom vladinom resoru očekuju da će i NIS „zasukati rukave“ i potražiti dizel po najpovoljnijim uslovima. STIŽE NA VREME TVRDNjA NIS o svakodnevnom slanju po tri hiljade tona dizela na tržište Srbije je tačna. Nezvanično, već nedelju dana iz obe rafinerije se uz ove količine dodatno proizvodi još hiljadu tona dizela. Taj dizel bi trebalo da spasi NIS od uvoza skupljeg goriva, ali i da se njima u potpunosti „pokriju“ sve potrebe žetelaca. Datum : 29.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A25 Autor : J. G. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema reakcije NABAVKA SREDSTAVA ZA DERATIZACIJU SKUPŠTINA GRADA Ugovor o korišćenju aerodroma „Lisičji jarak" u borbi protiv komaraca Sekretarijat za zaštitu životne sredine, uz saglasnost gradonačelnika, zaključiće ovih dana sa Vazduhoplovnim savezom Srbije ugovor o korišćenju sportskog aerodroma „Lisičiji jarak". Predmet tog ugovora je korišćenje ovog

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





objekta za sletanje i poletanje aviona Privredne avijacije JAT Ervejza, prilikom akcija suzbijanja komaraca iz vazduha. Ugovor predviđa i obezbeđenje protivpožarne zaštite, obezbeđenje radio veze, kao i usluge čuvanja preparata koji se koriste prilikom prskanja. Vrednost ovog posla je 890 hiljada dinara, što je dovoljno za pet akcija zaprašivanja. Sekretarijat za zaštitu životne sredine doneo je i odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci za usluge sistemske deratizacije u 2005. godini. Za ovaj posao izdvojeno je oko 40 miliona dinara, a ta sredstva potrošiće se za nabavku preparata i deratizaciju. Inače, ovaj posao već nekoliko godina obavlja pet specijalizovanih preduzeća. Tako će preduzeće „Promet" obaviti deratizaciju u opštinama Voždovac, Rakovica i Čukarica, preduzeće „Visan" u Zemunu i Novom Beogradu, dok će na Zvezdari, Paliluli i Starom gradu deratizaciju obaviti preduzeće „Ekosan". Ovaj posao na teritoriji Vračara obaviće preduzeće „Sanitacija", a u Savskom vencu kompanija „Eko-dez". Datum : 29.6.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A25 Autor : M. M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema reakcije ZA SVETLIJI GRAD OBNOVA RASVETE Gradska uprava za energetiku raspisala je konkurs za nabavku opreme za treću fazu obnove javnog osvetljenja oko hale „Pionir", kao i za nabavku 3 000 svetiljki sa lirama. Zainteresovani svoje ponude mogu da dostave do početka avgusta. Prva nabavka odnosi se na zamenu starih i dotrajalih svetiljki oko hale „Pionir". Prema projektu, postaviće se šest stubova visine osam metara i 31 stub visine četiri i po metra na koje će biti montirana 51 svetiljka. Sa tri hiljade novih svetiljki iz druge nabavke predviđeno je da se zamene dotrajale u 10 gradskih opština. One će biti ugrađene na betonske, drvene ili metalne stubove. Povod za obnovu javne rasvete je Evropsko prvenstvo u košarci koje će se u septembru održati u našem glavnom gradu. Datum : 30.6.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : T. S. - M. T.

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema reakcije POKRIVANJE AFERE ERIKSON? Na marginama rasprave o finansijskim zakonima juče u Skupštini Srbije Beograd- Pretres paketa finansijskih zakona bio je i juče u Skupštini Srbije povod pojedinim poslanicima da aktuelizuju neke od tema kojima se proteklih meseci bavila javnost. Prema saznanjima Boška Ristića (DS) do sada je uz saglasnost Ministarstva finansija nabavljeno 180 hiljada uređaja za kontrolu poreza preko sistema GPRS sa softverom i hardverom i to od firme Erikson. - Bili smo svedoci otvaranja afere Erikson u koju su bili umešani neki visoki funkcioneri Vlade, pre svega potpredsednik Miroljub Labus, pa se postavlja pitanje da li je nabavka tih uređaja pokrivanje i prikrivanje već otkrivene afere. Zato želim da ministar finansija javno objasni koliko je težak taj posao koji je Ministarstvo finansija zaključilo sa Eriksonom i da li je bilo tendera i pod kojim uslovima, da li je bilo više ponuđača za ovaj izuzetno skupi posao u Srbiji - izjavio je Ristić. On je zamerio vladi što traži da poreski organi mogu odmah da plene imovinu poreskog dužnika, bez obzira na to da li je on uložio žalbu i istakao da to pokazuje spremnost države da jednim osionim ponašanjem poreski organ stavi iznad suda, što, po Ristiću, predstavlja kršenje Ustava. On je naglasio da na ovaj način Ministarstvo finansija posredno priznaje da zakon o izvršnom postupku nije dobar, da je neefikasan, a to je i poruka potencijalnim investitorima da ovde ne mogu efikasno da zaštite svoja prava i potraživanja. Premeštanjem postupka iz sudskog u administrativni narušava se jedinstvo sudskog sistema, naglasio je Ristić, i uputio Ministarstvu pravde pitanje šta je sa njegovim obećanjem da će do kraja juna u sudovima u Srbiji uvesti red te da će građani imati pravo na blagovremeni i efikasni pravni lek. Nikola Milošević (DSS) iskoristio je priliku da ponovo otvori priču o Nataši Kandić. Po njegovoj oceni primenom PDV na remitendu u štampanim medijima ne opterećuju se ona glasila koja imaju svoje finansijere iz inostranstva, bilo da je to Džordž Soroš, bilo da je to nemački koncern, već se opterećuju samo ona glasila koja se isključivo izdržavaju na tržištu i zahvaljujući kojima još nije ni zavladalo potpuno medijsko jednoumlje u zemlji. Pošto elektronski mediji nisu opterećeni remitendom, oni daju, po Miloševićevoj oceni, „neverovatni publicitet osobi koja se zove Nataša Kandić i koja se prikazuje kao šampion borbe za međuetničku toleranciju, a svi smo bili svedoci kada je u centru grada šamarala jednog Srbina sa Kosova i optužuje Tomislava Nikolića bez ikakvih dokaza da je ubica“, rekao je Milošević. - Takva medijska hajka može, možda, biti opravdana razlozima koji nisu političke prirode. Ima tri pretpostavke za nečije favorizovanje u elektronskim medijima: pamet, znanje i lepota. Vi meni kažite koje od te tri pretpostavke zadovoljava Nataša Kandić. Bojim se, nijednu - zaključio je Milošević i pobrao

TRANSPARENTNOST

SRBIJA





buran aplauz malobrojnih poslanika u sali. Za to vreme se u skupštinskim hodnicima komentarisala poseta Vuka Draškovića Kosovu. Dušan Proroković (DSS) je rekao da je ulazak Srba u kosovske institucije počeo“odozdo na gore“. Svi aktivno učestvuju u lokalnim samoupravama jer tako mogu konkretno i neposredno donekle da zaštite svoja prava, primetio je Proroković i dodao da, kada je reč o pokrajinskom nivou vlasti u kojoj su Srbi učestvovali pune tri godine, onda povratak u institucije i pitanje učešća u njima mora da se sagleda u širem kontekstu. „To su pitanje decentralizacije, vlasti, prava na povratak, elementarnih ljudskih sloboda Srba na Kosovu. To treba posmatrati zajedno“, izjavio je Proroković. Antrfile : NATAŠA JOVANOVIĆ: „Kandić predvodi bandu izdajnika“ Nataša Jovanović (SRS) je Natašu Kandić nazvala „predvodnikom bande izdajnika u našoj zemlji“, „spodobom“, „vođom narkomafije povezanom sa šiptarskom narko-mafijom“. Kandić je, po Nataši Jovanović, „radila i govorila uz pomoć Gorana Matića i medija koji su protežirali tu nebuloznu priču“ (misleći na optužbu da je Tomislav Nikolić umešan u zločin u Hrvatskoj). Podrška Draškoviću Dušan Proroković (DSS) je poručio, u izjavi novinarima, da srpski zvaničnici treba što više da idu na Kosovo, da očekuje da će u narednom periodu, posle Vuka Draškovića, to činiti i drugi ministri jer, kako je istakao, „bolje će se upoznati sa situacijom i uspostaviti kontakt sa UNMIK i privremenim institucijama“. „Srbi koji žive na Kosovu mogu im preneti neke poruke koje u Beogradu ne mogu da čuju i u tom svetlu gledam posetu Draškovića“, rekao je Proroković. Što se tiče Beograda, do posete zvaničnika Kosovu može doći već danas, ali, kako je rekao Proroković, te sastanke izbegavaju zvaničnici privremenih institucija.

adresa: 29. novembra 36 / i transparentnost 11000 beograd ... fileza jednu partiju leka, pri...

Documents