agrarna

7/22/2019 Agrarna

http://slidepdf.com/reader/full/agrarna 1/33

1. Аграрни простор – пољопривредно подручје

- Геопросторна структура – пољопривредно земљиште

- Висока заступљеност пољопривредника у социо – економској структура

- Аграрни пејзаж

Појам и карактеристике аграрног простора

Пољопривреда као људска дјеатност и привредна грана! јесте одре"ују#и чиниац кодде$иниса%а насеља и то како појма и основне подјее тако и %и&овог поожајаунутраж%е структуре одика! територије која припадају насељу! ку#а! двориште!типоогије....

Пољопривреда је људска дјеатност која је одредиа саму де$иницију сеоског насеља и

%егово ди$еренцира%е од градског насеља.

'арактеристике аграрног простора су

( Ве#ина становништва се потпуно ии дјеимично )ави пољопривредом

( *ма мау густину насељености

( +а)о је комунано опремљено

( ,воришта уз станове имају и привредну тј. Пољопривредну $ункцију стаје застоку! о)јекти за скадиште%е &ране! гаражира%е пољопривредни& машина итд. тако да

су станова%е и рад )иско повезани.

( +пољне $ункције ве#ине сеоски& насеља су са)о развијене па су она у томпогеду сична.

Атар! де$иниса%е атара! настанак и $ормира%е атара

+еоски атар је терирторија са утвр"еним границама који припада једном сеу.

Атар сеоска територија простор који припада једном сеу! и одре"ује га као интеграну

заједницу! има јасно де$инисане границе које га одвајају од другог сеа ии града! и којисео користи у својим ма&ом пољопривредним активностима.

Према генези сеоски атари могу )ити спонтано настаи и пански настаи.

+понтано настаи – прииком %и&овог $ормира%а тежио се да сваки атар иидома#инство има сва земљишта и %иве и во#%аке и винограде и иваде. /уме у почеткунису дијељене је и& је )ио много аи крајем 10 и почетком 2-ог вијека! кад је з)ог

7/22/2019 Agrarna


пове#а%а )роја становника понестао земље! дијељене су и шуме. 3не су крчене ипаљене па је то земљиште! кориштено за насељава%е и о)раду. +ада кад је усљедмиграција сео – град све ма%е сеоског становништва! о)радиве површине се напуштајуа шуме 4надиру5. Границе атара су природне и наазе се дуж водотока! јаруга!панински& гре)ена! путеве на истакнутијим котама....

Пански атари - 6а простору 7аната уре"е%е територије почи%е Аустрија 1819. Посаопрекидају ратови са турском 18:; – 18:0! потом се наставља од 18<1 до краја 19. Вијека.3д раније спонтано настаи& атари тада настају пански атари и насеља. Атарскегранице су правоинијске сем они& које иду водотоцима. Правци граница о)иљежени сунајчеш#е од једне до друге тригонометријске тачке којима су )ие одрее"ене висинскекоте. Веичина атара одре"ена је на основу )роја домова у сеу и посједа који им једодјељен. =ео пански настао атар издвојен је на потесе! према доминантнимкутурама. Потеси су дијељени на дужи и кратке дужи за вртове уз насеља. ,ужи судијељене на парцее. +ве парцее у атару )ие су нумерисане.

> савремене измјене спадају купопродаја! дио)е при насе"ива%у! град%а путева!жељезница канаа! те миграције становништва! аи ипак основна о)иљежља атара сузадржана.

:. +еоски атар је подјељен а на ве#и ии ма%и )рој потеса! у зависности од веичине.+ваки потес представља заокружену природну и производну цјеину са називима! који уве#ини сучајева указује на )итна геогра$ска и производна својства. ,руги суж)ениназив сеоског атара је катастарска општина! с тим што се граница сеоског атара икатастарске општине не морају подударати.

?ерироријано најве#а организациона јединица сеоске територије је катастарски срез.@ега сачи%авају више сусједни&! ме"усо)но територијано спојени& катастарски& општинаса сичним природним и антропогеном основом за пољопривредну производ%у.

'атастарском евиденцијом о)у&ва#ена је укупна површина сеоски& територија са јасноразграниченим категоријама кориш#е%а земљишта! подјеом на потесе са %и&вимназивима и друга о)иљежја потесаA )рој парцеа! васништво парцее! о)ик и површинапарцее и кутура која се гаји на %ој

B. ?ипоогија атара

,јеимо је према мор$огенетским и агро-економским критеријумима

1. 6а основу просторно – мор$огенетским својствима дјеимо и& према

- Генези

-+понтано настаи

- Пански настаи

7/22/2019 Agrarna


- Веичини

-према стваној површини

-према репродуктивној површини до ;22&а! до 8;2! до 1222 и преко 1222

- 'омпактности $игуре атара – важна је з)ог интензивног сао)ра#аја људи и стоке!те производа од мјеста рада у атару до насеља. ?еоријски најповољнији геометријскио)ик за атар је круг а практично то )и )ио шестоугао

- >даљености граница атара и јавни& сао)ра#ајница – >тиче на унутар атарски иван атарски сао)ра#ај. >нутар атарски сао)ра#ај је важан и он утиче на економске е$ектепољопривредне производ%е. 3)им унутар атарског сао)ра#аја зависиA површине атара!заступљености поједини& кутура у атару! веичине парцеа! груписаности парцеа иодноса насеља према пољопривредним површинама.

. 6а основу агро-економски& својстава

- По педоошком саставу земљишта показује заступљеност поједини& типова земљишта!на основу који& се утвр"ује да и атар припада приоритетним! остаим иинепољопривредним површинама

- По наги)у терена

,о 1;C приоритетне пољопривредне површине

3д 1;-:2D:; остае пољ.површина

:2 и више непољопривредне површ.

Према наги)има терена површине се дијее наA E FGHIH JKGLMNO! EE FGHIH PQGJ KJRQO! SJTQORNOHNTLOQJULPNO L HVQJTOWNLMFO XYOQO! EEE FGHIH SJPQZLNO JVQHNLMONLW ISJIJRNJITL! E[ SJPQZLNOLUGJ\ONO OQJULYL! [ SJPQZLNO SJVJKNO IHXJ UH Z]XO

- Према надморској висини дијее се наA

6изијски реље$ до 22м

7рдски 22-;22м

Панинскипреко ;22 м.н.в

- > организационом – економском погеду! за пољопривредну производн%у сесматрају он и који имају површину најма%е 1222&а редуковани& на ораницу. 6ајповољнијио)ик тре)ао је да је при)ижно кругу ! квадрату! шестоугу ии ром)у.

- Према доминантној структури производ%еA

^атарски

7/22/2019 Agrarna


Во#арско – виноградарски

+точарски

;.. +?^>'?>^А А?А^А

Према доминантној структури производ%е! атари могу )итиA

( ^атарски

( Во#арско виноградарски и

( +точарски

0. 7онитет земљишта! типоогија и намјена.

7онитет земљишта о)у&вата 9 каса! гдје у спрве четири касе! од 1-B повољне запољопривредну производ%у! а посљед%е B касе су повољне за трав%аке и шумскекутуре. 6а тој основи у 7*_ извршена је и категоризација земљишт према %еговом)онитету. Веома је важно познава%е )онитета категиријан земљишта и на )ази сазна%а

о %и&овом учеш#у могу#е је )оље панира%е кориш#е%а и заштите земљишни& ресурса!како са аспекта очува%а највриједнији& )онитетни& категорија тако и %и&овограционаног кориш#е%а и то поготово када се ради о промјени екоошки& у те&ничке$ункције земљишта.

6а )ази познава%а )онитетни& категорија земљишта доазимо до података које сунарочито важне %егове намјенеA

- ^ационано кориш#е%е земљишта у )иљној производ%и

- `а примјену агроте&нички& и &идроте&нички& мјера

- 'од промјене начина кориш#е%а земљишта у домену екоошки& $ункција

- 'од промјене намјене кориш#е%а земљишта из екоошки& у те&ничке $ункције

7онитент земљишта представља кваитет земљишта. >купну пвршину атара чинепродуктивне и непродуктивне коичине! мејре се &ектарима! арима и метрима квадратнимметрима.

7/22/2019 Agrarna


37^А,*В3A

1. 3ранице %иве

. Вртови )аште

:. Во#%аци

B. Виногради

;. aиваде

П3b3П^*В^c,63

<. Паш%аци

8. ?рстици! мочваре! )аре

П^3,>'?*В63

9. /уме

6Пc^3,>'?*В63

0. 6еподно каме%ари! водотоци! путеви

12 и 11 3d>ВА@c `ceb*/63Г f36,А

+труктура земљишног $онда подразумјева разичиту намјену и кориште%е земљишта.>купну површину земљишта чине подне и неподне површине! на структру земљишног$онда утичу и природа и човјек.

fизичко геогра$ски $актори – кима која је имаа најве#и утицај тако што усовљаваго)ану зонаност утиче на $ормира%е шумски& пусти%ски& и травни& о)асти.`аједно са геоошким саставом и )иљним свијетом кима директно утиче на $ормира%етипова земљишта. +ично је и са остаим природним $акторима - реље$!&идрогра$ија.

Антропогени $актор је својим дјеова%ем промјенио природну структуру површина –крче%ем шума! разорава%ем степски& о)асти! навод%ава%ем и приво"е%ем пусти%апољопривредном искориш#ава%у! исушива%е мочвара! осваја%ем земљишта од мора.Посе)ан про)ем је све ве#а деградација земљишта чиме се ремети природна равнотежа

– изазива%е ерозије! зага"ива%е површина усљед дјеова%а индустрије! сао)ра#аја!&емијски& средстава! шире%е градова и окива%е у )етон све ве#и& површина које сураније )ие пољопривредно земљиште.

11 3d>ВА@c `ceb*/63Г f36,А

7/22/2019 Agrarna


'атастарска структура земљишног $онда не само да је разчита од државе до државе!ве# је разичита и унутар једне државе. ?о зависи од историјског насе"а!пољопривредне традиције! друштвеног и државног уре"е%а! економске поитике! степенаур)анизације! геогра$ског поожаја...

+труктура искориш#ава%а земљишта усовљена је $изичко геогра$ским својствимапростора! а у првом реду педоошким својствима и реље$ом.

,и$еренцираност структуре земљишног $онда постоји унутрас самог сеоског атара. 3назависи од поожаја атара! прирдни& усова! типа насеља и утицаја човјека. `емљишни$онд једног газдинства тако"е зависи од окација дома#инства атару! веичине посједа!парцеације! $инансијске мо#и газдинства! традиционане ии модерне орјентације упољопривредној производ%и монокутуре ии поикутуре! демогра$ске преспективедома#инства и други& $актора11. ghi[jklm nmoplEqrj – msgpgqsE jtumsr

vH RL IO JM]PHGJ UOXGYLZTO SJTQORNJ YO PJKLTL QHM]NH J UHZTLTL Z]XH L SJZ]XGYHPHNY]!UHZTLTL JK OQJULYO L FGLULZTH! UHZTLTL PJKJTJFJPH L TGH! UHVHwLPHMLXH FJYL SJQJLULGHUO LU SJIT]SHFH ]SJGYJSQLPQOKNJY SQJLUPJKNYL SQOFJXYOQNH ]SJTQORH WOXLUHxLYO L PYOZTHMFLW w]RQLPH! JTSHxL LUITJMHQIFO SQJLUPJKNYO... ! SQJTLPVQHKNJY UHZTLTL! UHZTLTL JK SJ\HQH L JITHGLW OGOXONTHQNLWNOSJVJKH.

nH SJSQHPGYHNYO WOXLYIFJV IHITHPH SOKJGJZFJV SJFQLPHMH KJKHY] IO JKQOwONL WOXLYIFL OGOXONTLSH YO PH\NJ ITQ]MNJ Q]FJPHNYO.

uGJKJQOK SQOKITHPGYH PQOXONIF] IXYON] NHMLNH LIFJQLZTHPHNYH UOXGYLZTH TY. QHISJQOK FJYLX IOSJGYJSQLPQOKNO F]GT]QO IXYONY]Y] YOKNH UH KQ]VJX KH RL IO UOXGYLZTO JSJQHPLGJ NSQ. IHKNYHKYOTOGLNO SH NOFO KQ]VO F]GT]QO.

jFTLPNJITL FJYO IO SQJPJKO NH UOXGYLZT] QHKL NYOVJPJV JM]PHNYH I] L XYOQO TONLMFO SQLQJKOA JQHNYOSJ LUJWLSIHXH! IHKNYH F]GT]QH SQOXH NHVLR]! SJTSJQNL ULKJPL! FJSHNYO FHNHGH! IHKNYH UOGONJVSJYHIH! ]SJTQORH IHPQOXONO XOWHNLUHxLYO...

1. msgpgqsE yEnEzE i j{yjykgo uygtrgyi

mFJGJZFL QLULxL XJV] LUHUPHTL JVQJXNO ZTOTO ] HVQHQNJX SQJITJQ]. kHYPO|L OFJGJZFL QLULxLI]A VQHK! SJ\HQL! SJSGHPO! OQJULYO L FGLULZTH! UOXGYJTQOIL! PYOTQJPL! INYO\NL NHNJIL L GHPLNO! XQHUOPL...uJTQONJ YO PJKLTL QHM]NH J UHZTLTL JK JPLW NOSJVJKH L SQJNH|L HKOFPHTNO XYOQO UH ISQLYOMHPHNYOZTOTO.

uQJTLPVQHKNH UHZTLTH IO NHYSJ]UKHNLYO QYOZHPH JQVHNLUJPHNYOX L JSQOXHNYOX QHFOTNLWITHNLxH. nH YHFJ JIYOTGYLPO F]GT]QO SJS]T PJ|NYHFH L PLNJVQHKH XJV]|H I] L TOWNLMFH QYOZONYHUHZTLTO JK VQHKH – UHZTLTNO XQO\O JK SGOTONO \LxO ] PLK] FQJPH.

i SQJITJQNLX SGHNJPLXH IOJIFLW TOQLTJQLYH SJIORNH SH\NYH IO XJQH SJIPOTLTL UHZTLTL JKSJ\HQH Z]XH! SHZNYHFH! JQHNLMNLW SJPQZLNH L OFJNJXIFLW KPJQLZTH L VHUKLNITHPH.

7/22/2019 Agrarna


uJSGHPO XJV] RLTL LUHUPHNO SHKHPLNHXH! R]YLxHXH L SJKUOXNLX PJKHXH UHTJ YONOJSWJKNJ FHQTLQHTL SJKQ]MYH SQOXH TUP. UJNHXH ]VQJ\ONJITL xLYOGLW LGL KLYOGJPH SJKQ]MYH L NHIOGYHL SQOKGJ\LTL XYOQO UHZTLTO. nH UHZTLT] JK SJSGHPHA HF]X]GHxLYO! NHILSL! QOV]GHxLYO QLYOMNLW FJQLTH!UHRQHNH LUVQHKNYO JRYOFHTH L NHIOGYOH ] UJNHXH ]VQJ\ONJITL... nH UHZTLT] JK R]YLxH SQPONITPONJIO FJQLITL SJZ]XGYHPHNYO L FJNUOQPHxLYH TGH. nH UHZTLT] JK SJKUOXNLW PJKH SQOK]ULXHY] IO

TOWNLMFO XYOQO LUVQHKNYJX KQONH\NLW FHNHGH.

kOITHRLGNO TOQONO L TQ]INO UJNO TQORH ]TPQKLTL L SQJSLIHTL XYOQO UHZTLTOA TOWNLMFO! SQJITJQNJ]QRHNLITLMFO! JKQOKLTL PLILN] JRYOFHTH ] NYLXH LGL LW LIFGY]MLTL UH FJQLZ|ONYO KH NO KJwO KJNOVHTLPNLW SJIGYOKLxH UHRQHNLTL LUVQHKNY] IHJRQH|HYNLxH! JRYOFHTH LGL IGLMNJ .

1:. EkrmknE}EsjzElj i ugplguyE[ymvkgl uygEn[gvklE – ugnErE[kE m}msrE!ugtplmvEzm E yEnEzE

~OXLYIFH IQOKITPH SQLXYONY]Y] IO UH SJRJGYZHNYO FPHGLTOTH UOXGYLZTH L SJPO|HNYO SQLNJIH

NHKJFNHw]Y] IO UOXGYLZT] WOXLYIFL OGOXONTL FJYO JNJ SQLQJKNJ NO SJIYOK]YO LGL JNL FJYL IOPQOXONJX LIxQSGY]Y] .

gK IQOKLNO 10. PLYOFH SJMLNYO FJQLZ|ONYO PYOZTHMFLW w]RQLPH ]XYOITJ ITHYNYHFH ZTJ YO JXJV]|LGJSQJLUPJKNY] PO|LW FJGLMLNH SJGYJSQLPQOKNLW SQJLUPJKH! HGL L SQJRGOXO URJV SQOTYOQHNO ]SJTQORO LOFJGJZFJV FPHGLTOTH SJGYJSQLPQOKNLW SQJLUPJKH. rQL JINJPNH WOXLYIFH OGOXONTH FJYH IO FJQLITO ]PYOZTHMFJX w]RQLP] I] HUJT! •JI•JQ L FHGLY]X. gK NYLW NHITHYO TUP. kus – w]RQLPJ! H WOXLYIFLOGOXONTL LXHY] IGOKO|] ]GJV]A

( HUJT k – SJRJGYZHPH QHIT UOGONO XHIO RLGYFO GLZ|H !

( •JI•JQ u – YHMH FJQYONJP ILITOX RLGYFO!( FHGLY]X s – MLNL RLGYF] JTSJQNLYJX NH I]Z] L RJGOITL.

uJTQJZNYH w]RQLPH SJ WOFTQH] JRQHKLPLW SJPQZLNH! SJ ITHNJPNLF]! ]F]SNH SJTQJZNYH... K]VJ IOIXHTQHGH NO IHXJ SJFHUHTOGYOX QHUPLYONJITL SJGYJSQLPQOKO PO| KQ]ZTPH L KQ\HPO ] xYOGLNL. tHKH YOTJ KQ]VHMLYO YOQ IO IWPHTLGJ KH THFJ KJRLYONH WQHNH NLYO PLIJFJV FPHGLTOTH.

gILX PYOZTHMFJX w]RQLPH! FJQLITO IO L KQ]VH WOXLYIFH IQOKITPH UHYOKNLMFJV NHULPH SOITLxLKL.kYLWJPH JINJPNH ]GJVH YO UHZTLTH JK ZTOTJMLNH! RJGOITL L FJQJPH! HGL XJV] RLTL TJFILMNL L LUPJQUHVHwONYH PHUK]WH! UOXGYLZTH L PJKO NOFL JK NYLW IO XJV] UHKQ\HPHTL NOFJGLFJ VJKLNH SH LNOFJGLFJ KOxONLYH . uOITLxLKL IO KLYOGO NHA

( LNIOFTLxLKO – SQJTLP ZTOTNLW LNIOFHTH! RLGYNLW PHZL L SHQHULTH

( WOQRLxLKO – SQJTLP FJQJPIFLW RJGOITL

( •]NVLxLKO – UH UHZTLT] RLGYHFH JK VGYLPLMNLW RJGOITL

( UJJxLKO QJKJNTLxLKO – SQJTLP UHQHUO RLGYHFH L \LPJTLNYH SHTJVONLX L ZTOTNLX RHFTOQLYHXH LPLQ]ILXH

7/22/2019 Agrarna


( W]XHxLKO XJG]IFHxLKO – UH ]NLZTHPHNYO S]\OPH L KQ]VLW XOF]ZHxH.

~OXLYIFH IQOKITPH SQLXYONY]Y] IO IPO PLZO ] ]UVJY] ITJFO UH ]RQUHPHNYO QHITH! UH SJPO|HNYOTYOGOINO XHIO! FHJ GLYOFJPL! IQOKITPH WLVLYONO... L ] SQOWQHXRONJY LNK]ITQLYL ] SQJxOI] SQOQHKO!UH SJITLUHNYO K]VJTQHYNJITL NHXLQNLxH.. . tPO JPJ LXH L NOVHTLPN] ITQHN]A GJZ FPHGLTOT WQHNO!JSHINJIT UH UKQHPGYO GY]KL! UGJ]SJTQOR]! SH MHF L NHXYOQNO OFISOQLXNTO L I]RPOQULPN] SQLXYON] –HQVJTOQJQLUHX.

1B. om~jkEnjzElj i j{yjykgl uygEn[gvklE

yOPJG]xLY] ] SJGYJSQLPQOKL YO ]MLNLJ XOTHGNL SG]V FJYL YO UHXLYONLJ KQPONJ QHGJ. uQJXYONO LNHSQOKHF ] QHUPJY] SJGYJSQLPQOKO FJYL I] ]IGLYOKLGL I] NHUPHNL SQPH HVQHQNH QOPJG]xLYH. uJTJX YOTQHFTJQ ISHKH ] NHYPH\NLYO XHZLNO ! FHJ XHZLNH UH P]M]! H IH NYLX L RQJYNO SQLFGY]MNO XHZLNO FJIHMLxH! SQIFHGLxH... ]MLNLJ KH IO IXHNYL HNVH\JPHNYO QHKNO INHVO! KH IO FPHGLTOTNLYO JRQHKLUOXGYLZTO NSQ. JXJV]|ONH YO PO|H K]RLNH SQL JQHNY] YOQ IO SQOPQ|O K]RGYL IGJY UOXGYLZTH L IFQHTL

PQLYOXO JRQHKO. €QJY TQHFTJQH NH 122 WH JRQHKLPJV UOXGYLZTH YO SJFHUHTOGY ITOSONHXOWHNLUJPHNJITL SJGYJSQLPQOKON TJ XJV] RLTL L KQ]VO XHZLNO NSQ. FJXRHYNL . rHFJwO! RLTNH YO LINHVH TQHFTJQH YOQ POGLFL RQJY XHGLW! IGHRLW TQHFTJQH NOXH POGLFL UNHMHY UH FPHGLTOTNLY] L RQ\]JRQHK].

nH FJQLZ|ONYO XJKOQNO XOWHNLUHxLYO RLTNH YO POGLMLNH SHQxOGO. kH XHGJY SHQxOGL NO XJ\OXJFJQLITLTL XOWHNLUHxLY].

1;. {itrEkm kjtmplmkgtrE – rEug[E E gvyjn kj j{yjykE uygtrgy

{]ITLNO NHIOGYONJITL FHJ XYOQGYLPL N]XOQLMFL SJFHUHTOGYL KHY] NHX SJKHTFO J JKNJI] RQJYH

ITHNJPNLFH L SJPQZLNO TOQLTJQLYO. yHUGLF]Y] IO JSZTO L HVQHQNO V]ITLNO NHIOGYONJITL FJYO LXHY] PLZOTLSJPH.

gSZTO V]ITLNO NHIOGYONJITL ITHNJPNLZTPHA

( JSZTH V]ITLNH NHIOGYONJITL – JKNJI ]F]SNJV RQJYH ITHNJPNLFH L ]F]SNO SJPQZLNO

( JSZTH QOK]FJPHNH V]ITLNH – JKJNI ]F]SNJV RQJYH ITHNJPNLFH L ]F]SNO QOK]FJPHNOSJPQZLNO

( JSZTH V]ITLNH NHIOGYONJITL IOJIFJV ITHNJPNLZTPH – JKNJI ]F]SNJV RQJYH IOJIFJVITHNJPNLZTPH L ]F]SNO IOJIFO SJPQZLNO

( JSZTH V]ITLNH NHIOGYONJITL VQHKIFJV ITHNJPNLZTPH – JKNJI ]F]SNJV RQJYH VQHKIFJVITHNJPNLZTPH L ]F]SNO VQHKIFO SJPQZLNO.

jVQHQNO V]ITLNO NHIOGYONJITL ITHNJPNLZTPHA

( JSZTH HVQHQNH V]ITLNH – JKNJI ]F]SNJV RQJYH ITHNJPNLFH L ]F]SNO SJGYJSQLPQOKNOSJPQZLNO

7/22/2019 Agrarna


( JSZTH QOK]FJPHNH HVQHQNH V]ITLNH – JKNJI ]F]SNJV RQJYH ITHNJPNLFH L ]F]SNOQOK]FJPHNO SJGYJSQLPQOKNO SJPQZLNO

( ITPHQNH ISOxL•LMNH HVQHQNH V]ITLNH – JKNJI RQJYH SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH L ]F]SNOSJGYJSQLPQOKNO SJPQZLNO

( ITPHQNH QOK]FJPHNH HVQHQNH V]ITLNH – JKNJI ]F]SNJV SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH L]F]SNO QOK]FJPHNO SJGYJSQLPQOKNO SJPQZLNO

( ITPHQNH QHKNJ – HVQHQNH V]ITLNH – JKNJI ]F]SNJV HFTLPNJV SJGYJSQLPQOKNJ ITHNJPNLZTPHSQOXH ]F]SNJY SJGYJSQLPQOKNJY SJPQZLNL.

kH JINJP] JSZTO V]ITLNO NHIOGYONJITL ]TPQw]YO IO KH GL YO NOFL SQJITJQ SQONHIOGYON LGLNOKJPJGYNJ NHIOGYON ] IPLYOT] I] QHUGLMLTL FQLTOQLY]XL . jVQHQNH V]ITLNH NHIOGYONJITL YO JKNJIRQJYH SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH L SJGYJSQLPQOKNO SJPQZLNO NH 122 WH . rJ YO SJFHUHTOGYHVQHQNO NHIOGYONJITL NOUHPLINJ JK SQJK]FTLPNJITL QHKH! RJNLTOTH UOXGYLZTH L KQ]VLW ]TLxHYH NHSJGYJSQLPQOK]. oOw]TLX! JPHY SJFHUOTOGY YO NOSJTS]N SH IO FJQLITOA

( [HGJQLUJPHNH HVQHQNH V]ITLNH – JKNJI RQJYH SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH L PHGJQLUJPHNOSJGYJSQLPQOKNO SJPQZLNO NH 1 FX PHGJQLUJPHNO SJGYJSQLPQOKNO SJPQZLNO! VKYO YO PHGJQLUJPHNHSJPQZLNH SQLWJK IH TO SJPQZLNO XHNYH YO PHGJQLUJPHNH HVQHQNH V]ITLNH HFJ YO PO|L SQLWJK LJRQN]TJ. uJQOwONYO HVQHQNO V]ITLNO NHIOGYONJITL j L PHGJQLUJPHNO HVQHQNO V]ITLNO j€ JXJV]|]YO LUKPHYHNYO QOYJNH HVQHQNO NHIOGYONJITLA j – KO•LxLTHQHN QOYJN j€ ‚ j ! € –I]•LxLTHQHN QOYJN j€ ƒ j L [ – JSTLXHGHN QOYJN j€ „ j .

( uJTONxLYHGNH HVQHQNH V]ITLNH – JKNJI SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH L RJNLTLQHNOSJGYJSQLPQOKNO SJPQZLNO RQJY SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH NH 1 FX RJNLTHQNO SJGYJSQLPQOKNOSJPQZLNO XHNY] SJTONxLYHGN] V]ITLN] NHIOGYONJITL LXH xYOGLNH IH FPHGLTOTNLYLX SJGY. UOXGYLZTOX

FJYO JXJV]|]YO PO|] SJGY. SQJLUPJKNY] L PO|] HQVHQN] NHIOGYONJIT.

rQHKLxLJNHGNJ PLIJF SQLQJKNL SQLQHZTHY Q]QHGNLW L SJGYJSQLPQOKNLW JRGHITL ] SQJZGJITL YOSQJ]UQJFJPHJ HVQHQN] SQONHIOGYONJIT! HGL L QOUOQPO QHKNJ – HFTLPNJV ITHNJPNLZTPH UHIOF]NKHQNO L TOQxLYHQNO KYOGHTJITL. oLVQHxLYO IOGJ – VQHK L SQJxOIL KOHVQHQLUHxLYO! LNK]ITQLYHGLUHxLYOL ]QRHNLUHxLYO LUHUPHGL I] KOSJS]GHxLY] IOJIFLW SJKQ]MYH ZTJ YO FHINLYO FHJ SJIGYOKLx] LXHGJNOVHTLPHN SQLQJKNL SQLQHZTHY. rHFJwO! TJXO YO KJSQLNLYOGH L 4SJGLTLFH YOKNJV KYOTOTH5 KH RL IOISQLYOMLGH SJKYOGH LXHNYH NH PO|L RQJY NHIGYOKNLFH. tHPQOXONJ IOGJ L SJGYJSQLPQOKH IO I]JMHPHY]IH NOKJPJGYNLX RQJYOX SJTQORNO QHKNO INHVO ZTJ YO QHUPJYNL L IPO PO|L OVULITONxLYHGNL SQJRGOX.

1<. [pjtkEhsE gvkgtE i j{yjyi – rEug[E [pjtkEqr[j L 18. [pjtkEhsE gvkgtE sjg}jsrgy i upjkEyjkli E iym…mkli j{yjykg{ uygtrgyj

sJK SJIYOKJPNLW JKNJIH QHUGLF]YO IO PGHINLZTPJ L ITPHQNJ QHISJGHVHNYO UOXGYLZTOX. gRHJRGLFH XJV] RLTL ] LNKLPLK]HGNJX LGL VQ]SNJX PGHINLZTP].

uQLPHTNJ PGHINLZTPJ

7/22/2019 Agrarna


[GHINLF IGJRJKNJ QHISJGH\O UOXGYLZTOXA XJ\O VH FJQLITLTL! KHPHTL ] NHYHX! KYOGLTL!SJFGHNYHTL! SQJKHPHTL. kHIGLYOwLPHNYO UOXGYLZTH IO QOV]GLZO JRLMHYLXH NHIGLYOwLPHNYH L UHFJNLXH! HXJ\O IO NHIGLYOKLTL xLYOGJ LXHNYO ]UHITJSNLX NHIGLYOwLPHNYOX SJIYOKH FJYL IO NO KLYOGL YO XJV]|OK]VJQJMNJ SGHNLQHTL SQJLUPJKNY]! SQJPJKLTL HVQJTOWNLMFO XYOQO! VQHKLTL JRYOFTO LGL NYOVJPL KLYOGJPL ZTJ MOITJ KJPJKL KJ ]ILTNYHPHNYH SJIYOKH! SJYHPO XHGLW SHQxOGH KLISOQUNJ QHISJQOwONLW!

NOQHxLJNHGNO SJGYJSQLPQOKNO SQJLUPJKNYO! SJPO|HNO 4XJRLGNJITL UOXGYLZTH5 F]SJSQJKHYH !SQJXYONH NHXYONO UOXGYLZTH! SJPO|HNYO xLYONO UOXGYLZTH... . kH XHGLX L QHISHQMHNLX SJIYOKLXHNHIGYOKNLxL NO XJV] JSITHTL RHPO|L IO IHXJ SJGYJSQLPQOKJX! TO LW SQJKHY] L SQOGHUO ] LNK]ITQLYIF]QHKN] INHV] LGL IO SQJPJKL FJXHIHxLYH.

nHYOKNLMFJ FJGOFTLPNJ PGHINLZTPJ

gINJPNH FHQHFTOQLITLFH JPJV TLSH PGHINLZTPH YO KH SJYOKLNHx NO XJ\O IGJRJKNJQHISJGHVHTL UHYOKNLMFLX UOXGYLZTOX. gPJ YO PYOQJPHTNJ NHYITHQLYL JRGLF PGHINLZTPH L KHNHI SJITJYLFJK NJXHKH ITJMHQH. i mPQJSL IO UHYOKNLMFJ PGHINLZTPJ K]VJ UHKQ\HGJ ] PLK] TUP. JSZTLNIFJVUOXGYLZTH FJYO IO FJQLITLGJ FHJ SHZNYHF LGL Z]XH! H FHINLYO YO SJKYOGYONJ SQLPHTNLX PGHINLxLXH. sJK

NHI I] IO TH UOXGYLZTH NHULPHGH IOJIFO ]TQLNO L ]VGHPNJX I] IG]\LGH UH LISHZ] ITJFO.lOKHN JK XJKOQNLYLW JRGLFH UHYOKNLMFJV UOXGYLZTH I] IJPWJUL KQ\HPNH KJRQH L FJGWJUL

UHKQ]\NH KJRQH ] NOFHKHZNYOX ttty – ].

tSOxL•LMNH I] PGHINLZTPH PYOQIFLW UHYOKNLxH. EXHNYO SQHPJIGHPNJV XHNHITLQH NHULPH IOXOTJW L ]VGHPNJX QHISJGH\O IH JQHNLxHXH! PJ|NYHxLXH! PLNJVQHKLXH! GLPHKHXH! SHZNYHxLXH!Z]XHXH L xQFPONLX KPJQLZTLXH. uJIYOKL ] PGHINLZTP] LIGHXIFO PYOQIFO UHYOKNLxO I] PHF]•L.

tTPHQNJ QHISJGHVHNYO UOXGYLZTOX

kHYQHISQJITHNYONLYL JRGLF ITPHQNJV QHISJGHVHNYH UOXGYJX YO UHF]S. nHF]S YO JRGLVHxLJNJ –

SQHPNL JKNJI FJYLX IO UHF]SJKHPHx JRHPOU]YO KH SQOKH JKQOwON] NOSJTQJZN] ITPHQ UOXGYLZTO!SJGYJSQLPQOKNO JRYOFTO L KQ. NH ]SJTQOR] L ]\LPHNYO UHF]Sx] FJYL IO JRHPOU]YO KH X] UH TJSQL]ZTL JKQOwON] NHFNHK] – UHF]SNLN] L TJ NJPxOX! ] NHT]QL TY. ] JKQOwONJY FJGLMLNL PJ|HQIFLW!ITJMHQIFLW LGL KQ]VLW SQJLUPJKH LGL QHKJX. tFGHSH IO ]VJPJQ J UHF]S] MLYL I] OGOXONTLA SQOKXOTUHF]SH – NYLPH! PLNJVQHK! xLYOGL SJIYOK...! UHF]SNLNH – NHFNHKH FJY] UHF]SHx KHYO UHF]SJKHPx] LPQLYOXO TQHYHNYH UHF]SH – YOKNH VJKLNH! PLZO VJKLNH... i UHF]S IO XJV] ]ULXHTL xLYOGL SJIYOKL LGLSJYOKLNO SHQxOGO. rJFJX UHF]SH QLULF SQJLUPJKNYO NHYMOZ|O INJIL UHF]SHx. uQOKNJIT UHF]SH YOZTJ UHF]SHx XJ\O KH JROURLYOKL IORL IJxLYHGNL ]ISJN! PO|] SJGYJSQLPQOKN] IHXJITHGNJIT L•GOFILRLGNLYO LIFJQLZ|HPHNYO UOXGYLZTH. hOITJ IO KOZHPH KH UHF]SHx UOXGYLZTO GJZO JRQHw]YO! KH VHKOVQHKLQH! NOKJXH|LNIFL ]SJTQORGYHPH ZTJ YO SJIORNJ IG]MHY FJK FQHTFJQJMNJV UHF]SH YOQ T]UHF]SHx NHITJYL KH ZTJ SQLYO PQHTL ]GJ\ONJ L JITPHQL SQJ•LT. uJIORNH JSHINJIT YO SQOFJXYOQNH]SJTQRH WOXLYIFLW IQOKITHPH.

vQ\HPNJ UOXGYLZTO

nOXGYLZTOX QHISJGH\O KQ\HPH L SJITJYO HFTL NH KQ\HPNJX NLPJ]. vQ\HPH XJ\O KHPHTLFJNxOILYO UH FJQLZ|ONYO.

nHKQ]\NJ PGHINLZTPJ

7/22/2019 Agrarna


7/22/2019 Agrarna


vPH JINJPNH TLSH SJGYJSQLPQOKNLW NHIOGYHA

( NHIOGYH IH KLISOQUNJ QHISJQOwONLX UVQHKHXH L JF]SGYONLX SHQxOGHXH JFJ KJXH|LNITPH L

( NHIOGYH IH JF]SGYONLX UVQHKHXH! HGL IH KLISOQUNLX SHQxOGHXH YOKNJV KJXH|LNITPH SJxLYOGJX HTHQ].

gRGLF SHQxOGO XJ\O RLTL QHUGLMLT! HGL IO TO\L KH R]KO SQHPLGHN IH SQHPLX GLNLYHXH FHJ ITQHNHXH SQHPJ]VHN! FPHKQHTHN! TQJ]VGHIT . sJK NHI IO SJGYJSQLPQOKNJ UOXGYLZTO NO XJ\O KLYOGLTL LISJK 2!; WH! H HFJ YO PQZONH FJXHIHxLYH NO XJ\O RLTL XHNYO JK 1 WH URJV JRGLFH SHQxOGO LGL]FQ]SNYHPHNYH. uHQxOGH NO TQORH KH R]KO ]\H JK ; X.

tTOSON LISHQxOGLIHNJITL ]TPQw]YO IO NH JINJP] RQJYH SHQxOGH JRQHKLPJV UOXGYLZTH FJYOSQLSHKH YOKNJX SJIYOK] SQOXH SJGYIFJX ]S]TITP] UH SQJ]MHPHNYO UOXGYLZTH ] IPLYOT]A

( E ITOSON LISHQxOGLIHNJITL – KJ ; SHQxOGH SJ VHUKLNITP]

( EE ITOSON LISHQxOGLIHNJITL – JK ; KJ 12 SHQxOGH SJ VHUKLNITP]

( EEE ITOSON LISHQxOGLIHNJITL – PLZO JK 12 SHQxOGH SJ VHUKLNITP].

nHRQHNH SHQxOGHxLYO XJ\O IO KJNLYOTL ] xLY] UHZTLTO SJGYJSQLPQOKNJV UOXGYLZTH L ISQLYOMHPHNYHNYOVJPJV SQOTPHQHNYH ] NOSJGYJSQLPQOKNJ.

10. [mpEhEkj {jnvEktr[j ugtlmvj sjg }jsrgy upjkEyjklj

uJGYJSQLPQOKNL SJIYOK SQOKITHPGYH SJTS]NJ LGL KYOGLXLMNJ JQVHNLUHxLJNJ – TOWNLMFL]JRGLMON] SJGYJSQLPQOKN] YOKLNLx] FJYJX IO ]SQHPGYH NOUHPLINJ JK NYONO POGLMLNO L SJGJ\HYH.{GHPNL FQLTOQLY]X UH JKQOwLPHNYO XLNLXHGNO POGLMLNO VHUKLNITPH YO SJPQZLNH! H NYONH VQHNLMNHPQLYOKNJIT LUNJIL 2! ;. uJGYJSQLPQOKNJ VHUKLNITPJ XJ\O RLTL L JNJ FJYO NO SJIYOK]YO UOXGYLZTO! HGLIO RHPL VHYONYOX ITJFO NSQ. ITJMNO •HQXO . i SJGYJSQLPQOKNH VHUKLNITPH IO ]RQHYHY] LSJGYJSQLPQOKNO UHKQ]VO! KQ\HPNH SJGYJSQLPQOKNH KJRQH! SJGYJSQLPQOKNO UHYOKNLxO...

[OGLMLNH SJIYOKH ] t}ylA

( vJ 1 WH – SHT]GYHITH VHUKLNITPH

( 1 – : WH – XHGH VHUKLNITPH

( : – ; WH – IQOKNYH VHUKLNITPH( ; – 12 WH – POGLFH VHUKLNITH

( uQOFJ 12 WH – FQ]SNH VHUKLNITPH.

nNHMHYHN HVQHQNJ – VOJVQH•IFL SJFHUHTOGY YO SQJIYOMNH POGLMLNH SJIYOKH FJYH SQOKITHPGYH JKNJIRQJYH SJIYOKH L NYLWJPO ]F]SNO SJPQZLNO. uQJIYOMNO POGLMLNO SJIYOKH PHQLQHY] JK FJNTLNONTH KJFJNTLNONTH L JK KQ\HPO KJ KQ\HPO L XLYONYHY] IO PQOXONJX URJV SQJXYONO RQJYH ITHNJPNLFH L

7/22/2019 Agrarna


V]ITLNO NHIOGYONJITL! NHIGLYOwLPHNYH! ]FQ]SNYHPHNYH LGL ]ILTNYHPHNYH SJIYOKH! ]QRHNLUHxLYO LKOHVQHQLUHxLYO! SQOJQLYONTHxLYO ] SQLPQOKNJY ITQ]FT]QL... mPQJS]! jXOQLF] L j]ITQHGLY] FHQHFTOQLZ]IQOKNYL L POGLFL SJIYOKL UH QHUGLF] JK jULYO L j•QLFO FJYO FHQHFTOQLZ] XHNYL SJIYOKL.

uQOKNJITL L NOKJITHxL POGLMLNO SJIYOKH FHJ •HFTJQH SGHNLQHNYHA

( oHGL SJIYOKL – LXHY] NOKJITHTHF SJGYJSQLPQOKNLW SJPQZLNH! HGL TJ NHKJFNHw]Y] ]GHVHNYOXPO|OV FHSLTHGH L SQJK]FTLPNJZ|]. uQLXYONH HVQJTOWNLMFLW L HVQJWOXLYIFLW XYOQH YO TO\H L IF]SGYH.jFJ POGLMLNH SJIYOKH NO XJ\O JROURLYOKLTL SQO\LPGYHPHNYO L NHSQOKHF IGLYOKL KJKHTNL QHK ] KQ]VLXKYOGHTNJITLXH SJG]THNL LGL SQJKHYH SJIYOKH L JKGHUHF ] SQLVQHKIFH LGL VQHKIFH NHIOGYH.

( [OGLFL SJIYOKL - PO|O FJQLZ|ONYO IOUJNIFO L NHYHXNO QHKNO INHVO! LISGHTLPLYH ]SJTQORHXOWHNLUHxLYO! PO|H ]GHVHNYH FHSLTHGH L ]SJTQORO HVQJTOWNLMFLW L HVQJWOXLYIFLW XYOQH.

( tQOKNYL SJIYOKL – QHUNJPQINL LUPJQL L PLILNH SQLWJKH JROURYOw]Y] IJxLYHGN] ILV]QNJIT! GHFJIO SQOJQLYONTLZ] ] SJGYJSQLPQOKNJY SQJLUPJKNYL! ]VGHPNJX IO FJQLITL QHKNH INHVH SJQJKLxO.

2. tryisriyj ugplguyE[ymvkm uygEn[gvklm {jnvEktr[j sjg }jsrgyupjkEyjklj

1. nHF]S UOXGYLZTH-XJV]|NJITL L JVQHNLMONYH

kHYQHISQJITQHNYONLYL JRGLF ITPHQNJV QHISJGHVHNYH UOXGYJX YOITO UHF]S. nHF]S YO JRGLVHxLJNJ-SQHPNL JKNJI FJYLX IO ]VJPHQHM JRHPOU]YO KH SQOKH JKQOwON] NOSJTQJZN] ITPHQUOXGYLZTO!SJGYJSQLPQOKNO JRYOFTO... NH ]SJTQOR] L ]\LPHNYO KQ]VJX ]VJPHQHM] JKNJINJ UHF]Sx]! FJYL IO!

SHF! JRHPOU]YO KH X] UH TJ SQL]ZTL JKQOwON] NHFNHK]-UHF]SNLN] L TJ A- NJPxOX!- ] NHT]QL! TY. ]JKQOwONJY FJGLMLNL SJPQTGHQIFLW!PJ|HQIFLW!ITJMHQIFLW LGL KQ]VLW SQJLUPJKH - QHKJX. nHF]S XJ\ORLTL NHIGYOKNL LGL PQOXONIFL UHF]S. rJFJX UHF]SH QLULF SQJLUPJKNYO NHYMOZ|O INJIL UHF]SHx ]SJTS]NJITL! HGL IO QLULF XJ\O KLYOGLTL LUXOw] PGHINLFH L UHF]SxH. gKNJIL UHPLIO L JK TJVH KH GL IO ]UHF]S ]ULXH IHXJ UOXGYLZTO LGL YJZ L JRYOFTL! XOWHNLUHxLYH! ITJFH...TY. xYOGJF]SNL SJIYOK. uQOKNJITUHF]SH YO ZTJ UHF]SHx! IH XHGJ UOXGYO LGL ROU UOXGYO! XJ\O KH JROURYOKL IORL IJxLYHGNL ]ISJN!PO|] SJGY]SQLPQOKN] IHXJITHGNJIT L •GOFILRLGNLYO LIFJQLZ|HPHNYO UOXGYLZTH. nHF]SHx MOITJ ]GH\OPLZO QHKH L FHSLTHGH NOVJ IHX PGHINLF.hOITJ IO KJVHwH KH UHF]SHx UOXGYLZTO GJZO JRQHw]YO! KHVH KOVQHKLQH! NOKJXH|LNIFL ]SJTQORGYHPH! ZTJ IO NHYSQLYO KJVHwH FJK FQHTFJQJMNLW UHF]SH YOQ ]THFPJY SQLGLxL UHF]SHx NHITJYL KH ZTJ SQLYO PQHTL ]GJ\ONJ L JITPHQL SQJ•LT. uJIORNH JSHINJIT YOSQOFJXYOQNH ]SJTQORH WOXLYIFLW IQOITHPH.

. rLSJPL L FHQHFTOQLITLFO VHUKLNITPH SJIYOK JRULQJX NH KJXLNHNTNL TLS

SQJLUPJKNYO L ITOSON XJKOQNLUHxLYO

7/22/2019 Agrarna


uJGYJSQLPQOKNL SJIYOK VHUKLNITPJ NHYMOZ|O SQOITHPGYH YHINJ LNKLPLK]HGLIHN] xYOGLN]! TY. SJTS]NJLGL KYOGLXLMNJ JQVHNLUHxLJNJ-TOWNLMF] ]JRGLMON] SJGYJSQLPQOKN] YOKLNLx] FJYJX IO ]SQHPGYHNOUHPLINJ JK NYONO POGLMLNO L SJGJ\HYH. [O|LNJX YO VGHPNL FQLTOQLY]X UH JKQOwLPHNYO XLNLXHGNOPOGLMLNO VHUKLNITPH NYOVJPH SJPQZLNH! H NYONH VQHNLMNNH PQLYOKNJIT LUNJI] 2!; WH. uJGYJSQLPQOKNJVHUKLNITPJ XJ\O RLTL L JNJ FJYO NO SJIYOK]YO UOXGYLZTO! HGL IO RHPL VHYONYOX ITJFO. i

SJGYJSQLPQOKONH VHUKLNITPH ]RQHYHY] IO L SJGYJSQLPQOKNO UHKQ]VO! KQ\HPNH SJGYJSQLPQOKNH KJRQH!SJGYJSQLPQOKNO UHYOKNLxO...kH XHGLX SJIYOKLXH UHWPHGY]Y]|L LNTONULPNJY SQJLUPJKNYL! ISOxLYHGLUHxLYLL SQLXYONL NH]MNJ-TOWNJGJZFLW KJITLVN]|H XJ\O IO JITPHQLTL PO|L SQLWJK NOVJ NH POGLFLX. [OGLMLN]SJIYOKH JKQOKLGL I] RQJYNL •HFTJQLA sHQHFTOQLITLFO FJGJNLUHxLYO! NHIGYOwLPHNYO! KOXJVQH•IFL SQJxOIL!KQ]ZTPONJ-OFJNJXIFO XYOQO ] SJGYJSQLPQOKL.

yHUGLMLTH POGLMLNH SJIYOKH XJ\O KH LXH SQOKNJITL L NOKJITHTFOA

oHGL SJIYOKL LXHY] NOKJITHTHF SJGYJSQLPQOKNLW SJPQZLNH! HGL TJ NHKJFNHw]Y] PO|LX ]GHVHNYOXFHSLTHGH L SQJK]FTLPNJZ|]. uQLXYONH HVQJTOWNLMFLW L HVQJWOXLYIFLW XYOQH YO TO\H L IF]SGYH. jFJVHUKLNITPJ NO XJ\O KH SQO\LPL L NHSQOK]YO ]IGYOK NOKJITHTFH UOXGYO! IGLYOKL KJKHTNL QHK ] KQ]VLX

KYOGHTNJITLXH.[OGLFL SJIYOKL IO JKGLF]Y] ]JMGYLPJX QHUGLFJX LUXOw] Q]FJPJKO|O L XHN]OGNO QHKNO INHVO! LXHY]PO|O FJQLZ|ONYO T]wO QHKNO INHVO! SQJLUPJKNYH NLYO TJGLFJ LNTONULPNH FHJ FJK ILTNLW SJIYOKH!LISGHTLPLYH YO ]SJTQORH XOWHNLUHxLYO! PO|H I] ]GHVHNYH FHSLTHGH H IXHNY]YO IO ]SJTQORH L TQJZFJPLQHKNO INHVO.

tQOKNYL SJIYOKL I] SQLGHVJKGYLPL SQJXYONHXH FJYO NHITHY] ] ]IGJPLXH SQLPQOwLPHNYH. gRLMNJ LXHY]QHUNJPQINO LUPJQO L PLILNO SQLWJKH! TO JROURYOw]Y] IJxLYHGN] ILV]QNJIT! H GHFJ IO SQOJQYONTLZ] ]SJGYJSQLPQOKN] SQJLUPJKNY]. iSQHPJ THFPL SJIYOKL IO SQJYOFT]Y] FHJ xLGY HVQHQNO SJGLTLFO ] XNJVLXFHSLTHGLITLMFLX UOXGYHXH.

:. tLITOX LIFJQLZ|HPHNYH UOXGYLZTH XJNJF]GT]QNL! SJGLF]GT]QNL!SGJKJQOKL

oJNJF]GT]QH YO THFHP ILITOX LIFJQLZ|HPHNYH UOXGYLZTH FHKH NH YOKNJX SJILYOK] LGL ] JKQOwONJYJRGHITL LUQHULTJ KJXLNLQH IHXJ YOKNH SJGYJSQLPQOKNH F]GT]QH.vJRQO ITQHNO XJNJF]GT]QNJVLIFJQLZ|HPHNYH UOXGYLZTH YOI] ZTJ IO IPO SJKQOw]YO YOKNJX xLGY] SQJLUPJKNYO! ZTJ SJPO|HPHQHxLJNHGLUHxLY] L IXHNY]YO TQJZFJPO SQJLUPJKNYO.pJZO ITQHNO I] ZTJ SJITJYL POJXH PLIJFHUHPLINJIT JK PQOXONIFL SQLGLFH!TQ\LZTH L xLYONH! TO IO ] IG]MHY] GJZLW ]IGJPH KJVHwH SJKRHMHY•LULMFJV JRLXH SQJLUPJKNYO L •LNHNILYIFL FQHW. oJNJF]GT]QH KJPJKL L KJ NOQHPNJXYOQNJVLIFJQLZ|HPHNYH QHKNO INHVO. sJK PLZOVJKLZNYOV VHYONYH LITLW F]GT]QH NH LITLX SJPQZLNHXH

LIxQSGY]YO IO UOXGYLZTO.{HUKLNITPH JQLYONTLIHNH NH XJNJF]GT]Q]!] INHKRYOPHNY] JITHGLXSQJLUPJKLXH UHPLIO JK LUPJQH LUPHN IJSITPONJV VHUKLNITPH.

uJGLF]GT]QH SJKQHU]XYOPH VHYONYO PLZO SJGYJSQLPQOKNLW F]GT]QH NH YOKNJX VHUKLNITP] LGL ] YOKNJYJRGHITL.uJYOKLNO PQITO F]GT]QH IO VQ]SLZ] KH RL RQJYNL NHMLNL FJQLZ|ONYH UOXGYLZTH ]N]THQ JRGHITL UHFJYO YO FHQHFTOQLITLMNH SJGLF]GT]QH L SGJKJQOK RLGL SQOVGOKNLYLA VHYONYO \LTHQLxH! VHYONYO JFJSHPLNH!VHYONYO FQXNJV RLGYH! VHYONYO ISOxLYHGNLW F]GT]QH.

7/22/2019 Agrarna


uGJKJQOKL SQOKITHPGYHY] PQOXONIF] IXYON] NHMLNH LIFJQLZ|HPHNYH UOXGYLZTH! TY. QOKJIGYOK FJYLX IOSJGYJSQLPQOKNO F]GT]QO IXYONY]Y] YOKNH UH KQ]VJX.uGJKJQOK IO XJ\O JITPHQLPHTL NH SQJXYONYONJYSHQxOGL L NH LITJY SHQxOGL.tXYONH NHMLNH LFJQLZ|HPHNYH SQJXYONJX SJPQZLNH XJ\O IO PQZLTL NH PLZONHMLNHA SQJXYONH JRQHKLPLW SJPQZLNH L SQJXYONH TQHPNLW SJPQZLNH. tXYONH NHMLNH LIFJQLZ|HPHNYHLITLW SJPQZLNH-JINJPNL xLGY YOKNJVJKLZNYOV LGL PLZOVJKLZNYOV IXYONYLPHNYH NHMLNH LIFJQLZ|HPNYH

UOXGYLZTH NH LITJY SHQxOGL ]N]THQ LITJV SJILYOKH YO ISQLYOMHPHNYO LIxQSGYLPHNYH UOXGYLZTH LQOVONOQHxLYH NYOVJPO SGJKNJITL.uJITJYL PLZO PLKJPH SGJKJQOKH

† gQHNLMNJ- Z]XIFL SGJKJQOK YOITO FHKH IO SJIGLYO YOKNO LGL PLZO VJKLNH JQHNLMNJV FJQLZ|ONYHSHQxOGO! LITH SHQxOGH SJZ]XGYHPH L SJK Z]XJX JITHYO PLZO VJKLNH.

† gQHNLMNJ- TQHPNYHMFL SGJKJQOK YOITO IXYONH JQHNLMNJV L SHZNYHMFJV LGL GLPHKHQIFJV FJQLZ|ONYHLITO SHQxOGO! SQL MOX] UHTQHPGYLPHNYO XJ\O RLTL ISJNTHNJ LGL TJ XJ\O ]QHKLTL MJPYOF.

† hLITL JQHNLMNL ILITOX YOITO IXYONH IHXJ JQHNLMNLW F]GT]QH L XJ\O RLTLA KPJJQHNLMNL! TQJJQHNLMNL LPLZOJQHNLMNL.

B. gQVHNLUHxLYH QHKH QHKNL JKNJIL L QHKNH INHVH ]SQJxOI] FJQLZ|ONYH SJGYJSQLPQOKNJVUOXGYLZTH

hJPYOF ] SQJxOI] SJGYJSQLPQOKNO SQJLUPJKNYO ]MOITP]YO FHJ HFTLPHN •HFTJQ L JRHPGYH RQJYNOSJIGJPOA NOSJIQOKHN QHK ] SJGYJSQLPQOKL! JQVHNLUJPHNYO L Q]FJPJwONYO. tGJ\ONJIT SJGYJSQLPQOKNOSQJLUPJKNYO! FJYH IO JVGOKH ]] ISOxL•LMNJITL SQLQJKNLW L KQ]ZTPONLW SQOKLISJULxLYH! PGHINLZTPH!SJIORNJITL IHXJV SQJxOIH SQJLUPJKNYO KJRHQH! TQ\LZTH L KQ]VJV-NHXO|O SJTQOR] ]TPQwLPHNYH

RQJYH SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH L SJTQORH QHKNO INHVO FJY] ]IGYJPGYHPHY] RQJYNL MLNLJxLAIOUJNIFL FHQHFTOQ SQJLUPJKNYO! SOQLJKLMNJ NHVJXLGYHPHNYO SJIGJPH! SQJXYONYLPJIT PQOXONH ]TJF]VJKLNO! RQJY KLISOQUNJIT L ]KHGYONJIT SJYOKLNLW SHQxOGH....

SQLXYONO IHPQOXNLW HVQJTOWNLMFLW XYOQH.sHQHFTOQ HNVH\JPHNYH QHKNO INHVO XJ\O RLTL TQJITQ]FA

† tTHGNL QHK TJFJX xLYOGO VJKLNO

† tOUJNIFL QHK

† kHKNLMFL QHK

iMOZ|O SJGYJSQLPQOKNJV ITHNJPNLZTPH ] ]F]SNJX ITHNJPNLZTP] SJFHU]YO ITOSON QHUPLYONJITLSQLPQOKO! SH L xLYOGO SJIXHTQHNO TOQLTJQLYO.qTJ YO TJ ]MOZ|O PO|O! QHUPLYONJIT YO XHNYH.iSJGYJSQLPQOKL QHKN] INHV] MLNL HFTLPJ SJGYJSQLPQOKNJ ITHNJPNLZTPJ.i XJKOQNJY SJGYJSQLPQOKLUNHMHYNJ YO HNVH\JPHNYO ITQ]MNO QHKNO INHVO. uJYGJSQLPQOKNJ ITHNJPNLZTPJ IPLYOTH KHNHI MLNLXHNYO JK B;‡ ]F]SNJV ITHNJPNLZTPH.

;. uQJITJQNH JQVHNLUHxLYH HTHQH- SJPQZLNO UH SQJLUPJKNY]! ITHNJPHNYO! LN•QHITQ]FT]Q]

7/22/2019 Agrarna


gINJPNH TOQLTJQLYH FJYH SQLSHKH YOKNJX IOG] IH ]TPQwONLX VQHNLxHXH YO IOJIFL HTHQ.jTHQJR]WPHTH NO IHXJ NHIOGYO! NOVJ L NONHIOGYON SQJITJQ FJYL SQLSHKH TJX ITHNJPNLZTP]-SJGYJSQLPQOKNJ! Z]XIFJ UOXGYLZTO! FHJ L IPO KQ]VO IHKQ\HYO L LUVQHwONO JRYOFTO FJYL IO NHGHUO NHTJX SQJITJQ]. tPHFL HTHQ YO LUKLYOGYON NH SJTOIO- KLYOGJPO UOXGYLZTH FJYL MLNO YOKN] •]NFxLJNHGN]xLYOGLN]. uJTOIL LXHY] IPJYO NHULPO L ]SLIHNL I] ] FHTHITHQ UOXGYLZTH. uJTOIL IO IHTJYO LU RQJYNLW

SHQxOGH! KLYOGJPH UOXGYLZTH YOKNO F]GT]QO JKNJINJ NHMLNH LIFJQLZ|HPHNYH L YOKNJV PGHINLZTPH.tPHFH SHQxOGH YO JRLGYO\ONH RQJYOX L NHULPJX SJTOIH ] FJYOX IO NHGHUO SJKHxL J JRGLF]!SJPQZLNL! PGHINLZTP]....

jTHQL IO XJV] QHUPQITHTL ] IGOKO|O VQ]SOA SJ NHITHNF]! SJ POGLMLNL! SQOXH FJXSHFTNJITL •LV]QOHTHQH L SJ ]KHGYONJITL VQHNLxH HTHQH L YHPNLW IHJRQHMHYNLxH JK NHIOGYH. uQOXH VONOUL HTHQL I]NHITHGL ISJNTHNJ L SGHNIFL. vH RL IO IHVGOKHGJ ITPHQNJ ITHNYO YOKNJV LGL VQ]SO IOJIFLW HTHQH!NYLWJP OFJNJXIFL SJTONxLYHG! SQJITJQNO FHQHFTOQLITLFO L KH RL IO SQHPLGN SGHNLQHJ KHGYL QHUPJYSJGYJSQPQOKNO SQJLUPJKNYO NOJSWJKNJ YO KH IO QHUGLMLTL NHMLNL FJQLZ|ONYH UOXGYLZTH IPOK] NH

YOKN] XYOQN] YOKNLx]. rHY SJIT]SHF IO NHULPH QOK]FJPHNYO! SQOPJwONYO LGL PHGJQLUHxLYHSJPQZLNH.kHYSJPJGYNLYL JRGLF HTHQH YO JNHY FJYL LXH NHYPO|] XJV]|] SJPQZLN] ] JFPLQ] IPJYLW

VQHNLxH. rJ YO SQHPLGHN XNJVJ]VHJNLF LGL FPHKQHT! HGL THFJ KH VQHNLxO HTHQH R]K] ]KHGYONO JKIQOKLZTH NHIOGYH RHQ : FX.

<. u]TOPL ] HTHQ]- SGHNLQHNYO S]TNO XQO\O

uQLIT]SHMNJIT QHKNO SJPQZLNO LU NHIOGYH YO POJXH RLTNH! R]K]|L KH IO SQJxYONY]YO KH IO MOTPQTLNH]F]SNJV QHKNJV PQOXONH JRQHKO UOXGYO FJQLITL UH SQOPJU KJ JKQOwONO SHQxOGO. i TJX IXLIG]NHYRJGYO YO KH IHJRQH|HYNLxH SQJGHUL IQOKLNJX TOQLTJQLYO HTHQH L NHIOGYH. vHNHZNYL FPHGLTOT

IHJRQH|HYNLxH NO UHKJPJGYHPH SJTQORO KHNHZNYLW IOJIFLW NHIOGYH. uJTQORNJ YO LUPQZLTLQOFJNITQ]FxLY] S]TOPH ] HTHQ]. uQLJQLTOT KHTL VGHPNLX IOJIFLX IHJRQH|HYNLxHXH! H SJTJX JNLXS]TOPLXH FJYL MLNO ITHXRONO ]GLxO. rQJZFJPL TQHNISJQTH ] SJGYJSQLPQOKL I] POGLFL L LUNJIO IFJQJSJGJPLN] TQJZFJPH SQJLUPJKNYO.

8. uGHNLQHNYO KQ]ZTPONO LN•QHITQ]FT]QO

tOJIFL SQLPQOKNL JRYOFTL I] ]VGHPNJX VQHwONL ROU SQJYOFTH. kHIOGYO L SQLPQOKN] UJN] TQORHGJ RLKH QHUKPHYH UOGONL SJYHI L KH YO UJNH NH SJGJ\HY] NLU PYOTHQ ] JKNJI] NH ITHXRONL KLJ NHIOGYH.

qFJGIFL L UKQHPITPONL JRYOFTL ] IOGLXH IO SQOTO\NJ NHGHUO ] NYOVJPJX xONTQHGNJX KLYOG] JKNJINJ] NYOVJPJY FJNTHFTNJY UJNL. kOFL JK TLW JRYOFHTH I] UHS]ZTONL LGL SQONHXYONYONL URJV JKGHIFHXGHKJV ITHNJPNLZTPH LU IOGH. [O|LNH IOGH ] NHZJY KQ\HPL NOXH NL JINJPNO JRYOFTO KQ]ZTPONOLN•QHITQ]FT]QO! H IPJYO SJTQORO UHKJPJGYHPHY] ] JRGL\NYLX VQHKIFLX xONTQLXH LGL JFJGNJX IOG] FJYOLXH NOF] JK NHPOKONLW JRYOFHTH KQ]ZTPONO LN•QHITQ]FT]QO. i XNJVLX IOGLXH SJTQORNJ YO ]TPQKLTLUJNO LITJQLYIFLW L OTNJVQH•IFLW ISJXONLFH! SQLQJKNLW QLYOTFJITL ..tSJQTIFL JRYOFTL SQOTO\NJ I]UHIT]SGYONL ] PLK] •]KRHGIFLW LVQHGLZTH FJYH XJV] RLTL ] JFPLQ] ZFJGH.

7/22/2019 Agrarna


9. uGHNLQHNYO •LULMFO LN•QHITQ]FT]QO

}LULMFH LN•QHITQ]FT]QH JR]WPHTH XQO\] S]TOPH! FHNHGLUHxLY]!OGOFTQL•LFHxLY]! PJKJPJKO L KQ]VOJRYOFTO •LULMFO LN•QHITQ]FT]QO ] NHIOGY]. oQO\H S]TOPH ] PO|LNL NHIOGYH NLYO UHKJPJGYHPHY]|H!

S]TOPL I] LISQOSGHTONL SJ xLYOGJX NHIOGY] L JK]ULXHY] POGLF] SJPQZLN] UOXGYLZTH. uQOTO\NJ LWJKQ\HPH GJFHGNJ ITHNJPNLZTPJ. gNH NHIOGYH RGL\O VQHKIFJX xONTQ] I] KJRQJ SJPOUHNH IH NYLXKJF ]KHGYONH IOGH LXHY] SQJRGOXO YOQ I] NHIOGYONH SQOO\NJ ITHQLX ITHNJPNLZTPJX FJYO NO XJ\OKH LW JKQ\HPH.sHNHGLUHxLYH YO POJXH RLTNH UH IPHFJ NHIOGYO YOQ ISQOMHPH UHVHwONYO UOXGYLZTH!PJKH L SJRJGYZHPH WLVLYONIFO ]IGJPO IOGH. oOw]TLX XHGJ YO IOGH FJYH LXHY] FHNHGLUHxLY]! PO|LNJXIO JTSHKNO PJKO IHF]SGYHY] ] IOSTLMFO YHXH LGLX JKPJKO ] JFJGNO SJTJFO. rJ IO KOZHPH YOQITHNJPNLZTPJ IOGH IXHTQH KH YO ]GHVHNYO ] SQLPQOKNO L JRYOFTO YHPNLW IG]\RL RLGJ KHGOFJUNHMHYNLYO.mGOFTQL•LFHxLYH] LXHY] VJTJPJ IPH IOGH. uQJRGOX IO YOKLNJ YHPGYH SQLGLFJX SQONJIHOGOFTQLMNO ONOQVLYO-NOITHNKHQKNL KQPONL IT]RJPL! TQH•JITHNLxO GJxLQHNO NH NOSJPJGYNLXGJFHxLYHXH... FHJ L ] POUL IH ]GLMNLX JIPYOTGYONYOX. qTJ IO TLMO PJKJINHRKYOPHNYH ITHNJPNLZTPJ

IO INHRKYOPH PJKJX LU SQLQJKNLW PQOGH! VKYO LW LXH LGL LXHY] KJPOKON] PJK] SJXJ|] PJKJPJKH.rO\L IO LUVQHKNYL YOKLNITPONJV PJKJPJKH LGL THFPLW R]NHQH FJK FJYLW YO JROURYOwONH WLVLYONIFHUHZTLTH PJKO. i JITHGO JRYOFTO •LULMFO LN•QHITQ]FT]QO ]RQHYHXJ VQJRGYH L KOSJNLYO.

:2. gINJPNL SJYXJPL LU UHFJNH J SJGYJSQLPQOKNJX UOXGYLZT] yOS]RGLFO tQSIFO

rJ LXHTO LZTHXSHNJ PO| KH NOF]xHX SJNJPJ.

:1. 3сновне законске одреднице панира%а! уре"е%а и кориш#е%а пољопривредногземљишта у законској регуативи ^епу)ике +рпске

,а не прекуцавам... 3во је онај дио из `акона што смо до)ии. 6а ово пита%е сеодноси EE погавље-панира%е и E[ погавље->ре"е%е пољопривредног земљишта.

:. Анаитичке аграрне просторне цјеине – де$иниса%е и примјер

Анаитичке аграрне просторне цјеине – ?о су појединачни еементи који аграрномпростору дају о)ик. 3дикују се доминацијом неке кутивисане врсте. > ком)инацију суса другим системима. rQJGG-ова ди$еренцијација `емље зонира%е – зона јечма! зонамедитерански& уљарица... и секундарне кутуре. `онира%е предодре"ује некигеогра$ски простор својим природно-геогра$ским карактеристикама. 6а неком ширемпростору се може извршити зонира%е! издваја%ем специ$ични& кутура које дајуо)иљежје том простору eедитеран-зона масина.

7/22/2019 Agrarna


::. +интетичке аграрне просторне цјеине – де$иниса%е и примјер

^азикују се сљеде#е синтетичке аграрне просторне цјеинеA

( Аграрна до)ра пр. fарме-одикују се веиком производнјом и веикимкапацитетима! о)ично су изооване! у Аустраији су $арме удаљене :22 км једна од

друге!

( Аграрна подручја територијано ве#е цјеине од аграрни& до)ара. eогу )итисточарска подручја са о)имном прера"ивачком индустријом...!

( Аграрне регије територијано још ве#е цјеине. Пр. пантаже риже у *сточној иˆугоисточној Азији номадско сточарство- периодична крета%а на +јеверу А$рике.

:B. ?ипоогија аграрног простора пољопривредног – теоријске одреднице

,е$иниција типоогијеA ?ипоогија је посе)на врста каси$икације у којој се касе иитипови не утвр"ују унапријед! ве# се издвајају груписа%ем истра#ивачки& јединица окоодре"ени& центара ии модеа који су при&ва#ени као најтипичнији системи.

Аграрни простор је онај простор чија је намјена за пољопривредну производ%у. +о)зиром на кваитет и коичину природни& ресурса и природно-геогра$скекарактеристике! издвајају се простори погодни за одре"ени вид привре"ива%а шумскипростори рурана индустрија- заснована на преради пољопривредни& производатуризам- етно! изетнички! зимски! )а%ски! овни! ри)оовни водопривреда-навод%ава%е! ствара%е вјештачки& акумуација.

:;. 3сновни појмови и циљеви типоогије аграрног простора пољопривреде

Гавни циљеви код издваја%а! уре"ива%а и панира%а аграрни& простора суоптимано искориш#ава%е рурани& потенцијаа! пронааже%е најадекватније намјенеземљишта с о)зиром на природне карактеристике терена! јединствено $ункциониса%е иинтеграција са окоином и на крају максимана економска до)ит. `емљиште које има

пољопривредну намјену! тре)а да се заштити! а оно које нема! тре)а му се одредитиадекатна намјена.

:<. 'ритеријуми и из)ор типоошки& показатеља у типоогији атара и пољопривреде

'ритеријуми и показатељи из :8. пита%а. 7азни и промјенљиви.

7/22/2019 Agrarna


:8. *зучава%а и типоогија аграрног простора и пољопривреде у оквиру +вјетскегеогра$ске уније.

Пољопривреде које имају сичну ве#ину еемената и процеса! припадају истом типу.,и$еренцира%е типова врши се на основу унутраш%и& еемената и спољаш%и&еемената пољопривреде геогра$ски поожај! $изичко-геогра$ски усови! сао)ра#ајнаповезаност! усови тржишта..! који утичу на геогра$ски размјештај и евоуцију типова.?ип простора се одре"ује на основу сичности еемената и он је поновљив. 'ао основнатериторијана јединица типоогије пољопривреде не користе се пољопривреднагаздинства з)ог тога што најчеш#е нису интегране цјеине! ве# се користе ширеадминистративно-територијане јединице катастарске општине! окрузи! итд.

+вео)у&ватну и на )ројним конкретним примјерима провјерену и употре)љиву концепцијуи методоогију типоогије пољопривреде! поставиа је 'омисија за типоогијупољопривреде eе"ународне геогра$ске уније – eГ>. @ен циљ је )ио да урадитипоогију свјетске пољопривреде! те је приступиа утвр"ива%у )азни& индикатора! каопримарни& показатеља.

7азни индикатори суA

( А – )рој пољопривредни& газдинстава!

( € – укупно пољопривредно земљиште!

( z – пољопривредно земљиште у васништву традиционани& заједница!

( v – пољопривредно земљиште у традиционаним $ормама закупа!

( c – приватно пољопривредно земљиште!

( } – пољопривредно земљиште у друштвеној својини!

( { – укупно о)радиво земљиште!

( ~ – о)радиво земљиште под једногодиш%им )иљкама!

( E – о)радиве површине под једногодиш%им )иљкама!

7/22/2019 Agrarna


( l – о)радиве површине под вишегодиш%им )иљкама!

( s - о)радиве површине под ивадама и паш%ацима!

( p – о)радиве површине под јестивим кутурама!

( e – навод%аване површине!

( k – укупан )рој усовни& гра!

( 3 – )рој усовни& гра травоједа!

( u – )рој усовни& гра вучне и радне снаге!

( y – )рој активни& усовни& радника у пољопривреди!

( t – укупна снага ме&анизације!

( r – укупна тежина активне материје вјештачки& "у)рива!

( i – укупна пољопривредна производ%а!

( [ – укупна сточна производ%а!

( ‰- укупна производ%а индустријског )иља!

( Š- укупна ро)на производ%а!

( n - укупна ро)на сточна производ%а.

>споставља%ем одре"ени& реација ме"у )азним индикаторима и математичкимизрачунава%ем ! до)ијен је одре"ени )рој секундарни& показатеља – промјенљиви&! којесе одикују универзанош#у! синтезнош#у и репрезентнош#у.

Промјенљиве! )итне за типоогију пољопривредеA

( +оцијано – васничка својства

( 3рганизационо- те&ничка својства!

( Производна својства!

( +труктурна својства.

7/22/2019 Agrarna


,а )и се одредио тип пољопривреде конкретне просторне јединице! потре)но је одредитии упоредити до)ијене вриједности )азни& и промјенљиви& показатеља. +вјетски типовипољопривреде су подјељени у три нивоаA

( < типова првог редаA

c – традиционана! екстензивна производ%а номадска! мотичарска!

p – традиционана пољопривреда веики& посједа ати$ундије! пантаже!

? – традиционана пољопривреда маи& посједа!

e – тржишна пољопривреда!

t – пољопривреда високог степена подруштвености!

А – пољопривреда! изразито сточарски специјаизована.

( типа другог реда оса%ају се на типове првог реда

( Више од сто типова тре#ег реда оса%ају се на типове другог! тј. првог реда.

:9. ?ретира%е пољопривредног земљишта у процесу панира%а и у панскимдокументима ^+

:0. ^азине панира%а државни! регионани! окани и стратешки пански документиПросторни пан ^+! Просторни панови општина! +тратегија рураног развоја ^+!+тратегија развоја пољопривреде

B2. Правна основа панира%а – усагашава%е! приаго"ава%е прописа и дјеова%а!промјена васнички& односа! удружива%е рада и капитаа

Промјеном у васничим односима! доази и до промјене у правној основи. Васништвонад земљом може )ити приватно индивидуано васништво! заједничко коективновасништво и закуп.

Приватно васништво – васник со)одно распоаже са земљом! може је користити иине! давати у најам! пока%ати! продавати! давати у насљедство! итд. 6асље"ива%еземљишта се регуише о)ичајима насље"ива%а и законима. 6асљедити се може цијеоима%е ии %егови дијеови. 3во често доводи до распарчава%а има%а! усит%ава%а

7/22/2019 Agrarna


посједа и дисперзије парцеа. >застопним насље"ива%ем неподјељени& посједа!веичине посједа се не сма%ује! што омогу#ава дугорочно панира%е пољопривреднепроизвод%е! спрово"е%е агроте&нички& мјера! специјаизацију производ%е! изград%упрате#и& о)јеката! итд.

`аједничко васништво – основно својство овог типа васништва јесте да појединац можесо)одно распоагати заједничким земљиштем. > cвропи се заједничко васништво дугозадржао у виду тзв. општинског ии заједничког земљишта! које се користио каопаш%ак ии шума. ˆедан од модернији& о)ика заједничког васништва су сов&озидржавна до)ра и ко&ози задружна до)ра у некадаш%ем +++^. > *зраеу сукарактеристични ки)уци индивидуана производ%а и мошави заједничка. +пеци$ичнасу и васништва вјерски& заједница. *ма%е правосавног манастира назива се мето&! аисамски& заједница ваку$.

`акуп – најраспростра%енији о)ик стварног распоага%а над земљом. ?о јео)игационо-правни однос којим с еуговарач о)авезује да преда одре"ену непотрошну

ствар земљиште! пољопривредне о)јекте на употре)у и ужива%е другом уговарачу! којисе о)авезује да му за то приушти одре"ену накнаду – закупнину и тоA новцем! у натуриодре"ена коичина во#а! повр#а! мијека... ии

радом. +каапа се уговор о закупу! а %егови )итни еементи суA предмет закупа!

закупнина! вријеме траја%а закупа. `акуп може )ити насљедни ии временски. > закуп семоже узети цијео има%е ии само дио. Предност закупа је што закупац са мао ии )езземље! може се)и да о)ез)једи социјани успон. 6егативна страна закупа је што се приошој о)ради земљишта оно деградира.

Про)ем представља одре"ива%е права васништва над одре"еним земљиштем.6ајизраженији су про)еми који се тичу васништва над шумама. > 7и_! веики шумскикомпекси су деградирани након промјене васништва. Примјер деградације је и

мочварно-)арски компекс 7ардача! који је након приватизације деградиран. ?ако"е јепотре)но донијети кровни закон за 7и_ којим )и се одредии и јасно де$инисаиприоритети у заштити природни& до)ара ово је тешко спровести з)ог ентитетске подјее!ве#и је про)ем у f7и_ з)ог кантонане подјее.

B1. Аграрне операције

7/22/2019 Agrarna


B. Аграрна ре$орма- поступци и циљ

Аграрна ре$орма о)у&вата читав компекс промјена у пољоприредној производ%и!усугама! администрацији и другим аспектима пољопривреде и рурани& о)асти.6ајзначајније су ре$орме у с$ери земљишта и оне се преносе на све остао. Аграрнаре$орма представља првенствено васничку прерасподјеу земљишта! транс$ормацијувеичине посједа и препарцеацију земљишта. По правиу ради се о усит%ава%у тј.?ран$ормацији веии& у ма%е посједе. `а спрово"е%е аграрне ре$рме постоје иекономски разозиA адекватније и )ољ е кориш#е%е земљишта! пове#а%епродуктивности! запосености у пољопривреди. 'од аграрне ре$рме ва#но пита%емасимизација земљишног посједа. ?ако земље западне тржишне економије тражие сузаштиту одре"ене веичине најма%ег максиманог посједа. > многим земљама вршиасе ради руше%а екоомски& и идеоошко-поитички& односа из пред&одног система.

6ационаизација- укида%е права приватне својине на зземљишту и %егово претвара%е удржавни о)ик васништва )ез накнаде пред&одним васницима. ^азози посеза%а заовом мјером огу се свести на економске и поитичке. cкономски разози су основаземљишне ре$орме коју предузимају демократске земље ради спрово"е%а социјаноправедне расподјее национаног )огатства. Поитички разози постављају се уко!унистичким режимима са намјером да се оса)и приватно! а ојачају разичити о)ицикоективног васништва. > земљама које су у 2. Вијеку имае социјаистички системспрово"ена је идеоошко поитички мотивисана промјена васништва! тј. cминиса%е исво"е%е на мае размјере приватног васништва у корист државног ии друштвеног! и тоаграрном ре$ормом ии национаизацијом!

cскпроприација- је принудна мјера при)авља%а земљишта за тзв. ˆавне потр)е.+проводи је држава и то према законски јасно де$инисаној процедури! недвосмисеноодре"еном јавном интересу и прецизном поступку за утвр"ива%е и испату компензацијеправичне накнаде приватним и правним ицима која су оште#ени експроприацијом.cкспроприација се врши угавном за потре)е шире%а градова! изград%у индустријски&о)јеката и сао)ра#ајница. @оме је највише угрожено пољопривредно зе мљиште уокоини градова и приградска пољопривреда.

3вде тре)а споменути и комасацију и арондациј. ?о су засе)на пита%а па да не копирамтекст поново

B:. Ароднација земљишта

Арондација је аграрна мера на основу које се васнику приватног земљишта! које сенаази изме"у парцеа земљишта у друштвеној својини те омета %егово рационаноискориш#ава%е! то земљиште одузима у корист друштвене својине и заокружива%апарцеа! а у замену му се за узврат даје у приватну својину друго пољопривредно

7/22/2019 Agrarna


земљиште.?о је један од начина стица%а права на поседова%е друштвене својине -апропријације.

Арондација је аграрна операција чији је циљ укруп%ава%е пољопривредног ии шумскогземљишта у друштвеној својини ради рационане о)раде! примене савременете&ноогије! заштите! меиорација и др.*зузетно! арондација пољопривредногземљишта! може се спроводити у корист индивидуани& пољопривредни& произво"ачакоји су закључии уговоре о кооперацији ии закупу са државом.Арондацијапољопривредног земљишта се може спроводити само ако површина корисникаарондације није ма%а од :о ‡ од укупне површине о)у&ва#ене арондацијом.

6а подручјима са &идромеиорационим системом проценат учеш#а корисника арондацијеможе )ити о ‡.6а шумском земљишту арондација се може о)авити ако организацијакоја газдује шумама поседује више од ;о ‡ укупне површине шума о)у&ва#енеарондацијом.Гра"евински рејон се не може о)у&ватити арондацијом.`а припојеноземљиште индивидуани& пољопривредни& произво"ача даје се одговарају#е друго

земљиште тако да )уде исте кутуре и катастарске касе и на при)ижно истојудаљености од насеља. >коико се то не може пости#и даје се друга површина! кутура икатастарска каса одговарају#е вредности. > изузетним сучајевима може се дати и$инансијско о)еште#е%е.

BB. 'омасација земљишта-де$иниција! поступци! врсте! циљеви

'омасација пољопривредног земљишта! шумског и другог земљишта везаног узкомасацију вриши се у свр&у групира%а земљишта у ве#е и правиније честице ради%еговог економичног искориштава%а! ствара%а повољни& усова за разввитакпољопривредни& насљеа ради оснива%а и изград%е пољопривредни& путева и други&сао)ра#ајница! &идромеиорациони& о)јекада и уре"аја те изво"е%а други& радова науре"е%еу земљишта заштита од вјетрова! кизишта! уре"е%е )ујица и сично

> прово"е%у комасације земљишта сре"ују се васнички и други правни односи наземљишту. `а&тијев за спрово"е%е комасације неког земљишта могу поднијетидруштвене и правне осо)е које су васници истог. 'омасација се спроводи тамо гдје сеарондацијом не може извршити уре"ива%е и заокруже%е земљишта организацијаудруженог рада у о)асти пољопривреде! ако се з)ог постоје#и& посједовни& односа ииз)ог веике расцјепканости земљишта не може организовати производ%а која осигураварента)иност уожени& средстаа на подручју гдје је одо)рена изград%а! гдје се изгра"ујуи су изгра"ени &идромеиорациони о)јекти и уре"ају! ако се з)ог расцјепканости

земљишта! на које постоји право васништва пољопривредника! то земљиште не можерационано о)ра"ивати! ако изград%а ве#и& прометница путеви! жељезничке пруге иидруги& о)јекада насипи! канаи и др ии уре"е%е ии уре"е%е ве#и& водотока изазиваии #е изазвати даље усит%ава%е постоје#и& з љишни& парцеа и пореме#аја путне иканаске мреже

Поступак комасације о)у&ватаA

7/22/2019 Agrarna


а припреме за прово"е%е комасације утвр"ива%е основа комасације! провјерава%етачности података на постоје#им геодетским пановима и еа)орату! утвр"ива%единамике изврше%а радова и др.

) утвр"ива%е стварног ста%а некретнина

ц утвр"ива%е вриједности земљишта

д утвр"ива%е вриједности о)јеката и дугогодиш%и& засада

е израду пројекта комасације земљишта

$ саставља%е к%иге $онда комасационе масе! и исказа стварног ста%а земљишта

г расподјеу земљишта учесницима комасације

& ‹привремено уво"е%е у посјед учесника комасације

и доноше%е рјеше%а о расподјеи комасационе масе

ј коначно уво"е%е у посјед учесника комасације и завршни

B;. *н$раструктурно панира%е

B<. ^екутивира%е- поступци! циљеви

Под рекутивацијом подразумевамо поновно успоставља%е )иљни& заједница наповршинама које су остае посе експоатације угља! минерани& сировина! ии које су

кориш#ене у неке друге непољопривредне намене! а немају трајни карактер. 3на се можеизводити периодично ии континуирано! у сагасности са рударским активностима. +ампоступак о)нове подразумева изво"е%е $азе те&ничке рекутивације – односно поступакскида%а! чува%а и вра#а%а &умусног соја! као и те&ничко и &идроте&ничко уре"е%етерена! затим $азе )иоошке рекутивације која подразумева припрему земљишта запољопривредну производ%у и завршне $азе! то јест уре"е%а оште#еног простора.'оначан успе& се постиже само у сучају интеграног изво"е%а поменути& $аза.еконмскеи те&ничке мјере.

*зричитост за&тева за %еним спрово"е%ем садржан је у седе#емA а мораном ицивиизацијском ставу! пошто као човечанство имамо о)авезу према постоје#ој

попуацији и свом потомству! да одржавамо и оставимо природне ресурсе у нај)ољемогу#ем ста%у! са посе)ним освртом на пољопривредно земљиште! воду и вазду& )етичком начеу појединца да земљиште представља о)новљиво природно )огатство којене сме )ити трајно деградирано! ве# у што ве#ој мери конзервирано и сачувано цекономско-социјаном размишља%у да рекутивисане површине којима је вра#енаприродна $ункција и производна спосо)ност! могу посужити као поновни изворегзистенције.

7/22/2019 Agrarna


+ам поступак рекутивације земљишта одвија се у некоико $аза! ме"у којима сеседе#е могу представити најзначајнијимаA а размештај земљани& маса откривке наекстерним и интерним одагаиштима! а према усовима де$инисаним у одговарају#емпројекту ) наноше%е довољне де)љине соја подне земље ц примена агроте&нички&мера распооживом агроте&ником на датом терену д накнадно уре"е%е рекутивисаногземљишног компекса! које подразумева изград%у ин$раструктурни& садржаја!превазиаже%е про)ема површински& и подземни& вода! изво"е%е накнадно потре)ни&активности на уре"ива%у земљишта! зависно од %егове коначне намене. Веома често седешава да се рекутивисани предео неможе вратити у идентично! пре"аш%е ста%е! које

је прет&одио почетку експоатације угља. eе"утим он мора да у максимано могу#ојмери задовољи животне потре)е оканог живља! потре)е природни& станишта $оре!$ауне и окани& )иоценоза! основне екоошке за&теве! итд.

B8. eодернизација пољопривредне производ%е- средства! поступци

6аучно- те&нооши развој је веома интензиван и он је у пољопривреди оријентисан наве#у производ%у &ране и на промјену %еног кваитета. Примјена научно-те&ноошки&достигну#а у пољопривреди о)у&вата )ројне и разноврсне мјере које се могу свести напрошире%е пољопривредни& површина! по)ољша%е %и&овог кваитета! заштиту оддеградације подног земљишта! повеча%е )рзине и по)ољша%е кваитета о)радеземљишта! до)ија%е нови& )иљни& и животи%ски& врта које дају ве#у )иљну иживоти%ску масу а све то је усмјерено на до)ија%е што ве#е коичине &ране. 'ао мјере у

по)ољша%у производ%е! односно пове#а%у приноса имамо ме&анизацију! &емизацију имеиорацију.

1. eе&анизација- +петен ме&анзације се огеда у )роју трактора на 122 &ектарао)радивог земљишта! и други& машина нпр ком)ајн ии с. ^азвијене земље имају једантрактор на ма%е од пет &ектара о)радивог земљишта.

. _емизација- Примје%ује се за по)ољша%е кваитета земљишта и пове#а%епри&ода. 'ориш#е%е &емијски& супстанци природног поријека познато је више &иљадагодина. Природни отпадни материјаи! стај%ак и распаднути )иљни остаци кориш#ени суу вријеме ^имског царства ради редукова%а кисеости земљишта. 3д средине 0.вијека

користе се вјештачка "у)рива! што омогу#ава производ%у знатно ве#и& коичинапољопривредни& призвода. Поред вјештачки& "у)рива користе се и друга &емијскасредства за која је при&ва#ен општи назив- пестициди. Пестициди се дјее наA*нсектициде! &ер)ициде!$унгициде! зооциде! )ектерициде и &имициде.

:. eеиорација- подразумијева веики )тој мјера које доприносе пове#а%упољопривредне производ%е на два начинаA пове#а%ем приноса и проширива%емпољопривредни& површина.,јеи се на &идромеиорацију о)у&вата навод%ава%е!

7/22/2019 Agrarna


одвод%ава%е! исушива%е прио)аног подручја мора! заштиту од попава и друге мјереи агромеиорацију о)у&вата мјере припреме земљишта ду)око ора%е! ора%е поизо&ипси! сит%е%е земљишта! заштите од ерозије и други& о)ика деградацијеземљишта.

B9. _идроте&ничке операције- циљеви и поступци

_идроте&ничке мјере се спроводе у циљу заштите пољопривредног земљишта од поаваи изива%а ријечни& токова ии навод%ава%у и одвод%ава%у пољопривредногземљишта ради остварива%а пољопривредне производ%е. > ту групу спадајумеиорација која се дјеи на &идромеиорацију и агромеиорацију. eеиорацијаподразумијева веики )рој мјера које доприносе пове#а%у пољопривредне производ%ена два начинаA пове#а%ем приноса и проширива%ем пољопривредни& површина

_идромеиорација- о)у&вата навод%ава%е! одвод%ава%е! исушива%е прио)аногподручја мора! заштиту од попава и друге мјере.

6авод%ава%е о)ез)је"ује земљишту и )иљама вагу која им природно недостаје. 3но јевеома значајно у аридним и семиаридним о)астима гдје се навод%ава%ем проносиуве#авају -: пута. *ригациони системи су )ии познати и прије више &иљада година и)ии су укључени у опстанак и $ункциониса%е тзв. fувијани& цивиизација. 6ајве#еповршине се навод%авају у Азији! источној и југоисточној Азији. cвропске земље које сеодикују навод%ава%ем су fранцуска! /панија и *таија.

3двод%ава%е јесте исушива%е земљишта презаси#еног водом и осваја%е нового)радивог земљишта. 3двод%ава%у се приступа на површинама са питком издани којазаса%ује земљиште! уз веике ријеке! у за)ареним тернима и мочварама! у питкимприо)аним дјеовима језера и мора. 'утивиса%ем мочвара до)ијене су знатне о)адивеповршине. *сушива%е прио)аног мора је поступак познат у више земаља Гвајана!*ндонезија +иноним за отма%е од мора јесте _оандија. 6овоосвојена земљиштаназивају се подери.

`аштита од попава о)у&вата веики )рој мјера и поступака. 6ајпознатији су насипи! којисе граде поред ријека и штите аувијајну раван од попава. Акумутивна језера имајувеики значај у заштити од попава! јер примају веике кичине воде и попавне таасе.

Агомерација о)у&вата )ројне мјере припреме земљишта ду)око ора%е! ора%е поизо&ипси! сит%е%е земљишта заштите од ерозије и други& о)ика деградцијеземљишта! затрављива%а! пошумљава%а! град%е написа! канаа! пропста.Агомерацијом се пове#авају приноси! до)ијају нове о)радиве површине и штитепостоје#е о)радиве површине. Прионоси се пове#авају адекватнијом припремомземљишта! нове о)радиве површине до)ијају се паље%ем и крче%ем природневегетације! разорава%ем стијене и савана! куитивиса%ем и др.

7/22/2019 Agrarna


`апштита земљита се врши затрављива%ем и пошумљава%е.

B0. ^ејонизација аграрне производ%е

;2. fормира%е пејсажни& компекса посе)не намјене зашти#ене зоне! туристичке зоне!овне зоне! производне! ин$раструктурне! скадишне...

> П3В^/*6c које имају неаграрну свр&у можемо у)ројати површине које су најмје%енеза рударску ескпоатацију! површине за експоатацију шуме! ма%а издвојена предузе#адрвне индустрије! овна газдинства! жељезничке станице! ! сеоске )а%е! одмараиштаD

1. Аграрни простор – пољопривредно подручје

- Геопросторна структура – пољопривредно земљиште

- Висока заступљеност пољопривредника у социо – економској структура

- Аграрни пејзаж

Појам и карактеристике аграрног простора

Пољопривреда као људска дјеатност и привредна грана! јесте одре"ују#и чиниац кодде$иниса%а насеља и то како појма и основне подјее тако и %и&овог поожајаунутраж%е структуре одика! територије која припадају насељу! ку#а! двориште!типоогије....

Пољопривреда је људска дјеатност која је одредиа саму де$иницију сеоског насеља и%егово ди$еренцира%е од градског насеља.

'арактеристике аграрног простора су

( Ве#ина становништва се потпуно ии дјеимично )ави пољопривредом

( *ма мау густину насељености

( +а)о је комунано опремљено

7/22/2019 Agrarna


( ,воришта уз станове имају и привредну тј. Пољопривредну $ункцију стаје застоку! о)јекти за скадиште%е &ране! гаражира%е пољопривредни& машина итд. тако дасу станова%е и рад )иско повезани.

( +пољне $ункције ве#ине сеоски& насеља су са)о развијене па су она у томпогеду сична.

Атар! де$иниса%е атара! настанак и $ормира%е атара

+еоски атар је терирторија са утвр"еним границама који припада једном сеу.

Атар сеоска територија простор који припада једном сеу! и одре"ује га као интегранузаједницу! има јасно де$инисане границе које га одвајају од другог сеа ии града! и којисео користи у својим ма&ом пољопривредним активностима.

Према генези сеоски атари могу )ити спонтано настаи и пански настаи.

+понтано настаи – прииком %и&овог $ормира%а тежио се да сваки атар иидома#инство има сва земљишта и %иве и во#%аке и винограде и иваде. /уме у почеткунису дијељене је и& је )ио много аи крајем 10 и почетком 2-ог вијека! кад је з)огпове#а%а )роја становника понестао земље! дијељене су и шуме. 3не су крчене ипаљене па је то земљиште! кориштено за насељава%е и о)раду. +ада кад је усљедмиграција сео – град све ма%е сеоског становништва! о)радиве површине се напуштајуа шуме 4надиру5. Границе атара су природне и наазе се дуж водотока! јаруга!панински& гре)ена! путеве на истакнутијим котама....

Пански атари - 6а простору 7аната уре"е%е територије почи%е Аустрија 1819. Посао

прекидају ратови са турском 18:; – 18:0! потом се наставља од 18<1 до краја 19. Вијека.3д раније спонтано настаи& атари тада настају пански атари и насеља. Атарскегранице су правоинијске сем они& које иду водотоцима. Правци граница о)иљежени сунајчеш#е од једне до друге тригонометријске тачке којима су )ие одрее"ене висинскекоте. Веичина атара одре"ена је на основу )роја домова у сеу и посједа који им једодјељен. =ео пански настао атар издвојен је на потесе! према доминантнимкутурама. Потеси су дијељени на дужи и кратке дужи за вртове уз насеља. ,ужи судијељене на парцее. +ве парцее у атару )ие су нумерисане.

> савремене измјене спадају купопродаја! дио)е при насе"ива%у! град%а путева!жељезница канаа! те миграције становништва! аи ипак основна о)иљежља атара сузадржана.

:. +еоски атар је подјељен а на ве#и ии ма%и )рој потеса! у зависности од веичине.+ваки потес представља заокружену природну и производну цјеину са називима! који уве#ини сучајева указује на )итна геогра$ска и производна својства. ,руги суж)ени

7/22/2019 Agrarna


назив сеоског атара је катастарска општина! с тим што се граница сеоског атара икатастарске општине не морају подударати.

?ерироријано најве#а организациона јединица сеоске територије је катастарски срез.@ега сачи%авају више сусједни&! ме"усо)но територијано спојени& катастарски& општинаса сичним природним и антропогеном основом за пољопривредну производ%у.

'атастарском евиденцијом о)у&ва#ена је укупна површина сеоски& територија са јасноразграниченим категоријама кориш#е%а земљишта! подјеом на потесе са %и&вимназивима и друга о)иљежја потесаA )рој парцеа! васништво парцее! о)ик и површинапарцее и кутура која се гаји на %ој

B. ?ипоогија атара

,јеимо је према мор$огенетским и агро-економским критеријумима

1. 6а основу просторно – мор$огенетским својствима дјеимо и& према

- Генези

-+понтано настаи

- Пански настаи

- Веичини

-према стваној површини

-према репродуктивној површини до ;22&а! до 8;2! до 1222 и преко 1222

- 'омпактности $игуре атара – важна је з)ог интензивног сао)ра#аја људи и стоке!те производа од мјеста рада у атару до насеља. ?еоријски најповољнији геометријскио)ик за атар је круг а практично то )и )ио шестоугао

- >даљености граница атара и јавни& сао)ра#ајница – >тиче на унутар атарски иван атарски сао)ра#ај. >нутар атарски сао)ра#ај је важан и он утиче на економске е$ектепољопривредне производ%е. 3)им унутар атарског сао)ра#аја зависиA површине атара!заступљености поједини& кутура у атару! веичине парцеа! груписаности парцеа иодноса насеља према пољопривредним површинама.

. 6а основу агро-економски& својстава

- По педоошком саставу земљишта показује заступљеност поједини& типова земљишта!на основу који& се утвр"ује да и атар припада приоритетним! остаим иинепољопривредним површинама

- По наги)у терена

,о 1;C приоритетне пољопривредне површине

7/22/2019 Agrarna


3д 1;-:2D:; остае пољ.површина

:2 и више непољопривредне површ.

Према наги)има терена површине се дијее наA E FGHIH JKGLMNO! EE FGHIH PQGJ KJRQO! SJTQORNOHNTLOQJULPNO L HVQJTOWNLMFO XYOQO! EEE FGHIH SJPQZLNO JVQHNLMONLW ISJIJRNJITL! E[ SJPQZLNO

LUGJ\ONO OQJULYL! [ SJPQZLNO SJVJKNO IHXJ UH Z]XO

- Према надморској висини дијее се наA

6изијски реље$ до 22м

7рдски 22-;22м

Панинскипреко ;22 м.н.в

- > организационом – економском погеду! за пољопривредну производн%у сесматрају он и који имају површину најма%е 1222&а редуковани& на ораницу. 6ајповољнији

о)ик тре)ао је да је при)ижно кругу ! квадрату! шестоугу ии ром)у.

- Према доминантној структури производ%еA

^атарски

Во#арско – виноградарски

+точарски

;.. +?^>'?>^А А?А^А

Према доминантној структури производ%е! атари могу )итиA

( ^атарски

( Во#арско виноградарски и

( +точарски

7/22/2019 Agrarna


0. 7онитет земљишта! типоогија и намјена.

7онитет земљишта о)у&вата 9 каса! гдје у спрве четири касе! од 1-B повољне запољопривредну производ%у! а посљед%е B касе су повољне за трав%аке и шумске

кутуре. 6а тој основи у 7*_ извршена је и категоризација земљишт према %еговом)онитету. Веома је важно познава%е )онитета категиријан земљишта и на )ази сазна%ао %и&овом учеш#у могу#е је )оље панира%е кориш#е%а и заштите земљишни& ресурса!како са аспекта очува%а највриједнији& )онитетни& категорија тако и %и&овограционаног кориш#е%а и то поготово када се ради о промјени екоошки& у те&ничке$ункције земљишта.

6а )ази познава%а )онитетни& категорија земљишта доазимо до података које сунарочито важне %егове намјенеA

- ^ационано кориш#е%е земљишта у )иљној производ%и

- `а примјену агроте&нички& и &идроте&нички& мјера

- 'од промјене начина кориш#е%а земљишта у домену екоошки& $ункција

- 'од промјене намјене кориш#е%а земљишта из екоошки& у те&ничке $ункције

7онитент земљишта представља кваитет земљишта. >купну пвршину атара чинепродуктивне и непродуктивне коичине! мејре се &ектарима! арима и метрима квадратнимметрима.

37^А,*В3A

1. 3ранице %иве

. Вртови )аште

:. Во#%аци

B. Виногради

;. aиваде

П3b3П^*В^c,63

<. Паш%аци

8. ?рстици! мочваре! )аре

П^3,>'?*В63

9. /уме

7/22/2019 Agrarna


6Пc^3,>'?*В63

0. 6еподно каме%ари! водотоци! путеви

12 и 11 3d>ВА@c `ceb*/63Г f36,А

+труктура земљишног $онда подразумјева разичиту намјену и кориште%е земљишта.>купну површину земљишта чине подне и неподне површине! на структру земљишног$онда утичу и природа и човјек.

fизичко геогра$ски $актори – кима која је имаа најве#и утицај тако што усовљаваго)ану зонаност утиче на $ормира%е шумски& пусти%ски& и травни& о)асти.

`аједно са геоошким саставом и )иљним свијетом кима директно утиче на $ормира%етипова земљишта. +ично је и са остаим природним $акторима - реље$!&идрогра$ија.

Антропогени $актор је својим дјеова%ем промјенио природну структуру површина –крче%ем шума! разорава%ем степски& о)асти! навод%ава%ем и приво"е%ем пусти%апољопривредном искориш#ава%у! исушива%е мочвара! осваја%ем земљишта од мора.Посе)ан про)ем је све ве#а деградација земљишта чиме се ремети природна равнотежа– изазива%е ерозије! зага"ива%е површина усљед дјеова%а индустрије! сао)ра#аја!&емијски& средстава! шире%е градова и окива%е у )етон све ве#и& површина које сураније )ие пољопривредно земљиште.

11 3d>ВА@c `ceb*/63Г f36,А

'атастарска структура земљишног $онда не само да је разчита од државе до државе!ве# је разичита и унутар једне државе. ?о зависи од историјског насе"а!пољопривредне традиције! друштвеног и државног уре"е%а! економске поитике! степенаур)анизације! геогра$ског поожаја...

+труктура искориш#ава%а земљишта усовљена је $изичко геогра$ским својствимапростора! а у првом реду педоошким својствима и реље$ом.

,и$еренцираност структуре земљишног $онда постоји унутрас самог сеоског атара. 3назависи од поожаја атара! прирдни& усова! типа насеља и утицаја човјека. `емљишни$онд једног газдинства тако"е зависи од окација дома#инства атару! веичине посједа!парцеације! $инансијске мо#и газдинства! традиционане ии модерне орјентације упољопривредној производ%и монокутуре ии поикутуре! демогра$ске преспективедома#инства и други& $актора

agrarna

Documents