MERE AP 1. Mere menjanja ili zatite posedovnihodnosa i ureivanja zemljine teritorijemere zemljine politike:

Agrarna reforma Zatita poseda od cepkanja Komasacija Arondacija

2. Ekonomske mere: Poreska politika Politika cena Subvencije - podsticaji proizvodnji Investiciona i kreditna politika Uvozno-izvozna politika (spoljnotrgovinska politika) Sistem agraranih robnih rezervi Osiguranje u poljoprivredi

3.Organizaciono-administrativne mere

Poljoprivredno obrazovanje Poljoprivredna (struna) sluba Poljoprivredna nauka naunoistraivaki rad Poljoprivredno zakonodavstvo

1.1. Agrarna reforma Mera A. P. kojom se menjaju postojei i uspostavljaju novi vlasniki i posedovni odnosi . Preraspodela zemlje meu vlasnicima, koja se po pravilu sprovodi nasilno, pod ingerencijom drave. Stara mera, ali je i danas aktuelna u nekim zemljama Azije, Afrike i L Amerike u kojima jo uvek postoje nereena pitanja svojinskih odnosa. prva mera agrarne politike koja se izvodi na prelazu iz jedne u drugu drutveno-ekonomsku formaciju. Prvi pokuaji-antiki Rim-robovlasniki sistem, 133 pre n.e. Tiberije i Gaj Grah (patriciji-plebejci) I u feudalnom sistemu (Ruski mir-optinska sv)

I u uslovima kapitalizma sprovodi se agrarna reforma u cilju funkcionisanjaprivatne kapitalistike svojine nad zemljitem, njegovog racionalnog korienja i unapreenja razvoja poljoprivredne proizvodnje U gotovo svim socijalistikim zemljama- prva mera sprovedena u oblasti poljoprivrede bila je agrarna reforma.

nain, sadraj i ciljevi sprovoenja agrarih reformi, kao i njihovi efekti, razliiti i opredeljeni karakteristikama okruenja u kome se sprovode: -dostignutim stepenom privredne razvijenosti, -stepenom agrarne naseljenosti, odnosno raspoloivim zemljinim resursom -drutveno-ekonomskim sistemom. Uvek-Zemlja onima koji je obrauju.

Osnovni cilj i smisao sprovoenja AR ne treba da bude samo promena svojinskih odnosa, ve stvaranje uslova za razvoj p proizvodnje, njeno inteziviranje, kao i reavanje socijalnih pitanja seljatva. Odreivanje zemljinog maksimuma, odnosno minimuma koje dobijaju uesnici reformeRee naseljne zemlje (L Amerike)- vei posed i maksimum. U zemljama gde postoji visoka agrarna naseljenost- manje povrine i maksimum (Japan).

Razliiti uslovi pod kojim korisnici agrarne reforme dobijaju zemljite. Najee nisu automatski postajali vlasnici

zemljita-ve je to drava- do isplate u odreenom roku. Negde-obaveza da formiraju zadruge agrarne reforme (Italija, Japan, Egipat).

Pozitivni efekti AR: prevazilaenje zaostalih agrarnihodnosa i proizv snaga u poljoprivredi; poveanje poljop. proizvodnje, zaposlenosti seoskog stanov i njegovog iv standarda, smanjenje socijal razlika na bazi posedovanja zemljita.

Ograniano dejstvo AR-nereeni ekonomskiproblemi- nejednak dohodak zaposlenih u poljoprivredi i nepoljoprivrednim delatnostim; nia produktivnosti; manje kompartaivne prednosti malih gazdinstva u odnosu na krupna iz kojih su nastala.

Kolonizacija stanovnitva- preseljavanja korisnikaagrarne reforme iz jednih podruja zemlje u druga

Nacionalizacija zemljita-je mera prenoenja vlasnitva na dravu bez naknade vlasnicima. Uz agrarnu reformu, mera kojom su menjani svojinski odnosi, odnosno posedovna srtuktura. Jugoslavija promena svojinskih odnosa, kombinovano (AR i nacion) Nijedna kapitalistika zemlja-nije sprovela nac. U socijalistikim zemljama (samo SSSR, Mongolija)-ostale agrarna reforma

Reprivatizacija zemljita-reforme promene vlasnita ubivim socij. zemlj.

1.2. Zatita poseda od cepkanja Ostvaruje se razliitim merama koje treba da onemogue usitnjavanje poseda i smanjivanje njegove prosene veliine.

Cepkanje-putem naslea i deoba poseda, ili prodajom Zakonskom politikom-naslednim pravom regulisana mogunost nasleivanja- samo jedno-najstarije dete (sin)-princip primogeniture. (Danska-1683-1 naslednik) pozitivni i negativni efekti- obeteenje, nezaposlenost

Fideikomis -poseban oblik nasleivanja krupnih, kapitalistikih poseda, bez deljenja s kolena na koleno-slobodna svojina pretvarana u vezanu svojinu zakonom zabranjeno otuivanje-prodaja poseda, ili pod odreenim uslovima Pravo pree kupovine tzv. agrarni maksimum i minimum, koji predstavljaju mere kojima se utvruje najvei, odnosno najmanji posed gazdinstva. zatita od proletarizacije-seljako okuje Srbija(K Miloza dug-2 vola i krava, kua, okunica; kasnije 5 dana orae zemlje na poresku glavu) i Teksas(50ekera-20ha, kua,par volova, konj, alat od 50$, nametj), 1836.ogranieno dejstvo zemljini maksimum-nije u funkciji razvoja polj.

1.3. Komasacija i arondacija Mere ureenja zemljine teritorije, bez promene vlasnikih (svojinskih) odnosa(katastarska optina, selo, region..) Posed-deo zemlj. teritorije koji je u vlasnitvu ili korienju nekog vlasnika;odvojeni deo poseda, parcelakatastar jedinica

najmanja

Gazdinstva: -grupisana raskomadana ratrkana=atomizirana Nedostaci neureene Z.T: gubitak vremena i trans.trokovi, oteane meloracije, otean pristup mehanizaciji, plodoredu, gubici na meama, otean nadzor...

Commassatio-zaokruivanje Mera grupisanja veeg broja manjih odvojenih delova zemljita jednog gazdinstva u jedan kompleks ili manji broj odvojenih delova, uz istovremeno ureenje infrastrukture na komasiranom podruju. (putna, kanalska mrea...)

Vano-da sviki uesnik komasacije dobije zemljite priblino iste povrine poseda, sa istim ili razliitim katastarskim kulturama- kakve je uneo u komasacionu masu. Mogue je da sebolji kvalitet zemljita unetog u komasacionu masu zameni veom povrinom slabijeg kvaliteta.

Oblici komasacije:-umerena (zemljini posedjednog gazdinstva je u jednom kompleksu, ali van naselja u kome se nalaze privredni objekti i stambene zgrade)-kod nas -radikalna (kada se na grupisanom zemljitu, koje je u jednom kompleksu, podiu i privredni i stambeni objekti gazdinstva)-na Zapadu-savremena, urbanistiki ureena ruralna naselja)

Kompleksna i skupa meraPozitivni efekti-racionalnija organizacij-vea primena savremene tehnologije u proizvodnji (mehanizacije, hemizacije i sl.)-vei dohodak-iv.standard;.

Nedostaci- nemogunost zadovoljavanja zahteva uesnika

komasacije u pogledu dobijanja zemljita iste veliine i kvaliteta unetom u komasacionu masu; gazd. tradicijom vezana za neke delove, izostanak osiguranja, dezintegracija seos. naselja

Arondacija Mera ureenja zemljine teritorije Arrondir-zaokruiti Zaokruivanje odvojenih delova zemlj.poseda u jednu celinu,sa manje radikalizma od umer.komas.(neureuje se infrastruktura)

Sprovodi se kada se navei deo poseda ve nalazi u 1 zaokruenom kompleksu, a samo neki (mali broj) odvojenih delova je van tog kompleksa.

Arondacija-nastavak Vlasnik gazdinstva (inicijator-korisnik arondacije) vri zamenu sa vlasnicima zemljita, iji su delovi poseda u susedstvu njegovog grupisanog poseda, za delove njegovog poseda koji su udaljeni od grupisanog kompleksa. Mogua i nov. nadoknada za pripojene susedne delove poseda Zakonska regulativa u svakoj zemlji-za sprovoenje K.i A. (dobrovoljna, obavezna)

2. Ekonomske mere: Poreska politika Politika cena Subvencije - podsticaji proizvodnji Investiciona i kreditna politika Uvozno-izvozna politika (spoljnotrgovinska politika) Sistem agraranih robnih rezervi Osiguranje u poljoprivredi

? 2. Ekonomske mere:Poreska politika Politika cena Subvencije - podsticaji proizvodnji Investiciona i kreditna politika Osiguranje u poljoprivredi

Porez na zemlj. najstarija mera agrarne politike (pojava drave-u poetku fiskalnikarakter-punjenje budeta)

2.1.Poreski sistem i poreska politika

Deo dohotka (ree imovine) fizikih i pravnih lica koje uzima drava radi pokria svojih rashoda,bez neposredne naknade. Kasnijeekonomski-socijalni-politiki karakter Pravian poreski sistem-odmeren-podsticajanstimulativan U suprotnom-prohibitivanneophodna primena razliitih mera prinude u izvravanju.

Poreski pluralizam-razliite vrste poreza u zemlji Prema kriterijumu prevaljivosti i poreskoj snazi poreskog obveznika: Posredni (ne zna se unapred ko ih plaa, obinona potronju-PDV;akcize; carine...)-poreska snaga odreena kroz obim potronje-suavanje ili poveanje potronje robe.

Neposredni(unapred poznat poreski obveznik(poreska snaga odreena imovinom, dohotkom, ostvarenim prihodom) -porez na imovinu, na dohodak...)- karakteristini za poljoprivredu

S vremenske take gledita postoje:Redovni porezi Pojavljuju se u poreskom sistemu neke zemlje, redovno, svake godine i dominiraju u poreskom sistemu, jer se njima, po pravilu, finansiraju redovni javni rashodi. Neredovni porezi Pojavljuju se u poreskom sistemu zemlje povremeno, vezano za izuzetne vanredne ekonomske, socijalne ili politike prilike u dravi, npr. za saniranje posledica elementarnih nepogoda. Njima se po pravilu finansiraju vanredni javni rashodi.

Prema nainu prikupljanja sredstava u toku godine: Kvotni (prikupljaju se prema unapred utvrenom planu-kvartalnousklaeno sa prilivom sredstava por. obveznika)

Reparticioni (zahvatanje zavisno od potreba fiskusa-nervnomerninepovoljni)

Na osnovu predmeta oporezivanja: Subjektivni-personalni (vodi rauna o linosti poreskog obveznika, odreuje se prema ekonomskoj snazi, linim i porodi prilikama por. obveznika) Objektivni-realni (prema stvarnim elementima kao to su prihodi, odnosno imovina, ne vodei rauna o linosti poreskog obveznika, njegovoj ekonomskoj snazi i socijalnim i porodinim prilikamaprihodi od polj. i umarstva; prihod od samost. delatnosti)

Na osnovu podataka-elemenata za utvrivanje poreza Katastarski (na osnovu elemenata u katastru) Tarifni (subjektivno se utvruju, na bazi nestalnih injenica)

Poreski obveznik (subjekat koji se oporezujepravna ili fizika lica-polj. gazdinstva,vlasnici ili plodouivaoci zemljita) Poreska osnovica (ono na ta se plaa porez)broj mukih glava, odaka,... realni dohodak, katastarski prihod Poreska stopa (veliina poreza na poresku jedinicu. Relat. broj- % od poreske osnovice: -Linearne -Proporcionalne -Progresivne -Degresivne...veliki br malih gazd-ne vode knjigovod.)

Elementi poreskog sistema

KatastarDravna institucija koja vodi evidenciju o: Zemljinoj svojini Vlasnicima ili korisnicima zemljita Geogrefskom poloaju odvojenih delova Nainu korienje zemljita Objektima koji postoje na tom zemljitu Veliini katastarskog prihoda 1 naselja ili sela

Katastarska optina-osn. organiz. jedinica-obuhvata teritoriju Katastarski srez (vei broj katastarskih optina) Katastarski operat (dokumentacija sa podacima o zemljitu 1 katas. optine) Zemljine knjige (se ustanovljavaju na osnovu podataka u katastru-upisuje se pravo naslea; dug-hipoteka-intabulacija)

8 katastarskih kultura: 1.Oranice (njive) 2.Bate 3.Vonjaci 4.Vinogradi 5.Livade 6.Panjaci 7.Bare, trstici, 8.ume Obradivo z =1+2+3+4+5 Poljoprivredno z=obradivo+6+7 Produktivno z=Poljoprivredno+8 - 8 katastarskih klasa (prema bonitetu) I klasa-najkval zemlj... Katastarski prihod prosean prihod koji moe da ostvari 1 gazdinstvo

Zemljite u katastru

pri prosenim uslovima proizvodnje, pros. prinosima, pros. ulaganjima-trok i pros. cenama KP= BP-MTP KP je BP-bruto prihod (prose. viegodinja vrednost proizvodnje), umanjena za prosene materijalne trokove proizv)PP-prose prinosi PC-prosene cene KP-katast prihod BP-bruto prihod

BP=PP*PC

drugi elementi poreza: poreska sposobnost ili poreska snaga-ekonom mogunost obveznika da odgovori svojoj obavezi plaanja poreza. poreska tarifa-sistematizovan pregled poreskih objekata, odnosno osnovica i poreskih stopa, a postoji posebno kod posrednih poreza (carinska tarifa) i taksa. poreske olakice-skup ustupaka (povlastica) koje drava prua por obveznicima kako bi se njihov teret umanjio.Ustupci mogu da se ine u pogledu poreskog obveznika, p osnovice, p stopa, ili iznosa p prihoda (visine obraunatog poreza). poreska evazija (izbegavanje plaanja poreza) se ispoljava u otporu poreskog obveznika plaanja poreza. poreska prijava-izvetaj p obveznika nadlenom p organu o svim injenicama bitnim za utvrivanje poreza (ostvareni prihodi, izvreni rashodi, dobit, imovina, promet dobara i usluga i dr.)-podnosi se na odgovarajuem obrascu, u zakonom propisano vreme, i uz nju se prilau odg dokazi.

Ciljevi voenja poreske politike Ujednaavaje uslova privreivanja meu privredn. delatnostima ili granama poljoprivrede Inteziviranje proizvodnje i poveanje trinosti Bolje snabdevanje trita-kontinuirano Izmena strukture poljoprivredne proizvodnje (poreska oslobaanja) Uticaj na ekonomsku, pa i politiku mo odreenih kategorija proizvoaa (klasno-politiki)

Politika i sistem cena Novijeg datuma u odnosu na oporezivanje Cene-vana mera AP-opredeljuju ukupni privredni razvoj i ekonomski poloaj odreenih delatnosti, grana... Cena-vrednost proizvoda ljudskoga rada (robe) izraena u novcu. C=VR ako je P=T Cene zavise od:-vrednosti robe (drutveno potrebno radno vreme opredmeeno u proizvodnji)-P i T -vrednosti novca i novene mase u opticaju -dravnih dabina (porez na promet-PDV, takse...)

Ravnotena cenaP: T = TC KF T P

RC B

RF=KF P=T 0 A RF

Oblici cena-prema nainu formiranja Ekonomske cene i Administrativne cene Ekonomske cene-se formiraju slobodno na trituu zavisnosti od P i T. U savremenom svetu gotovo da nama slobodnog formiranjacena polj. proizvoda-drava vodi odreenu politiku cena U poetnoj fazi razvoja kapitalizma (laisses-faire-liberalni) izostavljena panja politici cena, cene zavisile od odnosa P iT na slobodnom tritu. Teko odriv koncept u polj. (prir. fakt-kolebanja P-neraz tehnol-izostaju rezerve-1880-uvoz ita) Posle velike krize 1930-tih-ozbiljnije intervencije drave i SAD Zapadnoevropske zemlje (pojedinano, a potom udrueno-EEZ-EU)- vode politiku dravnog intervencionizma u poljoprivrediprvenstveno preko politike cena

Administrativne cene-odreuje drava Indirektan uticaj drave (porez na promet, proizv.

kvote,izvoz-uvoz, investic.-utie na P iT, odnosno na nivo cena)

Direktan uticaj propisivanje cena (razliiti oblici)

Oblici cena-prema nainu formiranja Ekonomske cene i Administrativne cene Ekonomske cene-se formiraju slobodno na tritu uzavisnosti od P i T. U savremenom svetu gotovo da nama slobodnog formiranja cena polj. proizvoda-drava vodi odreenu politiku cena U poetnoj fazi razvoja kapitalizma (laisses-faire) izostavljena panja politici cena, cene zavise od odnosa P iT na slobodnom tritu. Teko odriv koncept u poljoprivredi-Prirodni faktori-kolebanja ponude-niska tehnologija skladitenja-izostale rezerveuslovilo velike krize (Evropa 1880-tih uvoz velikih koliina jevtinog amer.ita-pretnja domaoj proizvodnji-mere zatite sopstvene poljoprivrede... Posle velike krize 1930-tih-ozbiljnije intervencije drave i SAD Zapadnoevropske zemlje (pojedinano, a potom udrueno)- vode politiku dravnog intervencionizma u poljoprivrediprvenstveno preko politike cena

Administrativne cene-odreuje drava Indirektan uticaj (porez na promet, proizv. kvote,izvoz-uvoz, investic.utie na P iT, odnosno na nivo cena)

Direktan uticaj propisivanje cena

Direktan uticaj oblici administrativnih cena Fiksne Minimalne (zatitne) Plafonirane (maksimalne) Razvoj robne proizvodnje u poljoprivredi dao je poseban

znaaj cenama kao instrumentu agrarne politike u svim zemljama sveta, budui da one opredeljuju njen ekonomski poloaj i akumulativnu sposobnost. Specifinosti polj. proizvodnje reflektuju se i na poltiku cena Vegetacioni-reprodukcioni ciklus, povezanost-ratarstvostoarstvo-prehramb. industrija; Oscilacije u proizvodnji, Sezonost u proizvodnji-prehramb. Proizvoda koji se kontinuirano troe tokom godine. Na dui rok P>T (neelastina),to uslovljava da cene p.p. imaju tendenciju pada Remete se odnosi cena polj. proizvoda i industrijskih inputa

Svaka zemlja vodi odreenu politiku cena PP, u pravcu odreivanja sledeih elemenata:

Nivo cena Paritet cena Dugoronost nivoa cena

Nivo cena

Nivo cena poljoprivrednih proizvoda treba da omogui pokrivanje trokova proizvodje i ostvarivanje odreene akumulacije. Slobodna razmena-uglavnom ne obzebeuje ekonomske cene. Znaaj ovih proizvoda, kao i navedene specifinostiuslovljavaju da se formiranje cena najznaajnijih proizvoda (opredeljuju razvoj i standard stanovnitva) ne odvija potpuno slobodno-ve drava intervenie. U inicijalnim fazama pr. razvoja-depresionirane (nie) cene pp-akumulacija-ali due zadravanje disproporcije u razvojudisparitetan dohodak-naputanje poljoprivrede i sela. Stoga u cilju zatite polj. proizvoaa i njihovih dohodakapojedine drave ili asocijacije propisuju razliite oblike cena.

Posebni oblici cena u AP Garantovane (zatitne) cene Njihov nivo garantuje drava, privr. asocijacije...nie od trinih cena. P>T-nivo cena pada ispod garantovanih-drava ili RRezerve-obavezni otkup Ako P