UNIVERZITET U BEOGRADU

PAGE Bojana Braanac,Ivana Avramovi,Sandra HaimiANALIZA I TUMAENJE ZAHTEVA ZA RAD KONTROLNIH TELA

16 od 25

Naziv poslovnog sistema

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

ODSEK ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM

PREDMET: AKREDITACIJA I SERTIFIKACIJA

SEMINARSKI RAD

SADRAJ

41UVOD

41.1Obraivana oblast

51.2Ciljevi rada

62ANALIZA (OBRAIVANOG DOKUMENTA)

62.1Prikaz zahteva dokumenta

62.2Dodatni podaci

83RAZMATRANJE I TUMAENJE ZAHTEVA

83.1Mogunosti primene zahteva

143.2Uslovi i resursi za primenu zahteva

154ZAKLJUNA RAZMATRANJA

165LITERATURA

176PRILOZI

176.1Prilog 01

256.2Prilog 02

1 UVOD1.1Obraivana oblastU ovom radu smo obradjivali zahteve za rad kontrolnih tela. Prema standardu ISO/IEC 17020:2002 kontrolna tela su tela koja obavljaju kontrolisanje (ispitivanje nekog projekta proizvoda, proizvoda, usluge, procesa ili postrojenja i utvrdjivanje njihove usaglasenosti sa specificnim zahtevima ili, na osnovu strucne procene sa opstim zahtevima).

Kontrolna tela se mogu akreditovati od strane ATS-a za:

-Kontrolisanje liftova i dizalica-Opreme pod pritiskom

-Elektro opreme i instalacija

-Kvaliteta nametaja

-Kvaliteta vode i hrane

-Tekstilnih proizvoda

-Kontrolisanje u oblasti motornih vozila i dr.

Postoje tri tipa kontrolnih tela:

1. Kontrolno telo tipa A- pruza usluge tree strane2. Kontrolno telo tipa B- kontrolno telo koje predstavlja poseban deo organizacije 3. Kontrolno telo tipa C, prema standardu SRPS ISO/IEC 17020, je kompetentna organizacija za ocenjivanje usglaenosti sa referentnim standardom u kome su dati zahtevi za karakteristike predmeta kontrolisanja.

Kompetentnost tela je stoga njegova pokazana i ocenjena sposobnost da profesionalno obavlja kontrolisanje sa visokim nivoom kvaliteta tako da klijent, odnosno naruilac kontrolisanja ima poverenje u dobijen rezultat kontrolisanja. Ovo je zahtev standarda SRPS ISO/IEC 17020:2002, koji moraju da ispune sva kontrolna tela, bez obzira da li su tipa A ili C.Razlika izmeu kontrolnih tela tipa A i C je u tome to kontrolno telo tipa C u Privrednoj komori Srbije moe da obavlja kontrolisanje za druge zainteresovane organizacije ali, za razliku od tela tipa A, takoe i za potrebe svoje matine organizacije, odnosno lanova svog udruenja. Stoga, prema pravilima akreditacije, nema razlike izmeu sertifikata o kontrolisanju koje izdaju akreditovana kontrolna tela tipa A i C.

Akreditcion tel utvruju obim kreditcije, koji se dodeljuje kontrolnom telu zvninom potvrdom, koj se moe zvti obim/popis kreditcije i izdje se uz sertifikt

o kreditciji. Obim /popis kreditcije kreditciono telo sinjv u dogovoru s ocenjivem/ocenjivim koji uestvuje/uestvuju u ocenjivnju kontrolnog tel, i zsniv se n informcijm koje je kontrolno telo dostvilo u vezi s prijvom z kreditciju, ko i n prikznoj i potvrenoj kompetentnosti kontrolnog tel.

Iskzivnje obim kreditcije, dto u popisu/obimu kreditcije, treb d bude dovoljno precizno kko bi potencijlni klijenti mogli tno i nedvosmisleno d utvrde oblst kontrolisnj, vrstu i obim kontrolisnj i, prem potrebi, propise, stndrde ili specifikcije koji sdre zhteve n osnovu kojih se kontrolisnje obvlj.

Ugovori ili rdni nlozi z kontrolosnje treb d omogue kontrolnom telu d svom klijentu predstve obim kontrolisnj tko d on jsno i nedvosmisleno moe d rzume obim kontrolisnj koji e obviti kontrolno telo.

Od kontrolnog tel se oekuje d poke koji se inioci uzimju u obzir prilikom odreivnj potrebnog nivo ugovorenog osigurnj. Jedn od inilc, koje treb uzeti u obzir, su rizici vezni z obvljnje ktivnosti kontrolisnj.

Kontroln tel bi treblo d obrte posebnu pnju n obim osigurnj prilikom obvljnj poslov kontrolisnj u drugoj zemlji iji bi se zkonski uslovi mogli rzlikovli od uslov u njihovim mtinim zemljm.

1.2Ciljevi rada

Da bi kontrolna tela bila ovlaena da obavljaju kontrolisanje, moraju ispuniti odreene zahteve. Neophodni zahtevi za rad kontrolnih tela dati su u standardu ISO/IEC 17020:2002. U daljem radu bie objanjeni ti zahtevi i postupak njihove realizacije. Ciljvi kontrolisanja su:

1. da se potvrdi da proizvod ispunjava zadati nivo kvaliteta (skup svojstvenih karakteristika koji ispunjava zadate ilipretpostavljene zahteve korisnika) ili bezbednosti (skup bitnih karakteristika koji ispunjavapropisane - obavezujue zahteve nadlenog dravnog organa);

2. da se korisniku prui neposredna ili posredna informacija o karakteristikama i radu proizvoda;

3. da se povea poverenje kupca i regulatornog - nadlenog dravnog tela u proizvod;

4. da se potkrepe tvrdnje o proizvodu, koje se koriste u njegovom reklamiranju i obeleavanju.

2ANALIZA (OBRAIVANOG DOKUMENTA)2.1Prikaz zahteva dokumenta4. Nezavisnost, nepristrasnost i integritet

4.1 Opte odredbe 4.2 Nezavisnost

4.2.1 Kontrolno telo tipa A

4.2.2 Kontrolno telo tipa B

4.2.3 Kontrolno telo tipa C

5. Poverljivost6. Organizacija i menadment

7. Sistem kvaliteta

8. Osoblje

9. Ureaji i oprema

10. Metode i postupci kontrolisanja

11. Rukovanje uzorcima i predmetima koji se kontroliu

12. Zapisi

13. Izvetaji o kontrolisanju i sertifikat o kontrolisanju

14. Podugovaranje

15. Prigovori i albe

16. Saradnja2.2Dodatni podaciStandard ISO/IEC 17020, odnosno srpski standard SRPS ISO/IEC 17020:2002 Opti kriterijumi za rad razliitih vrsta tela koja obavljaju kontrolisanje uraen je sa namerom da se ukae poverenje organizacijama ( telima) koje obavljaju kontrolisanje a usaglaena su sa ovim standardom. Standard je zasnovam na iskustvu evropskih kontrolnih tela, a obuhvata zahteve i preporuke evropskih i meunarodnih dokumenata, kao sto su standardi familije EN/ISO 9000 i ISO/IEC Uputstvo 39.Kontrolna tela sprovode ocenjivanja za korisnike, svoje matine organizacije i/ili slubene organe uprave, da bi obezbedila zainteresovanim stranama informacije koje se odnose na usaglaenost sa propisima, standardima ili specifikacijama. Parametri kontrolisanja mogu da obuhvate koliinu, kvalitet, bezbednost, pogodnost za upotrebu i odravanje stalne bezbednosti funksionisanja postrojenja ili sistema u radu. Opti kriterijumi, sa kojima ova tela moraju da budu usklaena, kako bi korisnici i nadzorni organi uprave prihvatili njihove usluge, moraju biti harmonizovani u evropskom standardu.Standard SRPS ISO/IEC 17020:2002, prema tome, obuhvata funkcije tela ije aktivnosti obuhvataju ispitivanje materijala, proizvoda, instalacija, potrojenja, procesa, radnih postupaka ili usluga, kao i utvrivanje njihove usaglaenosti sa zahtevima i, zatim, izdavanje izvetaja o rezultatima ovih aktovnosti korisnicima a, ako se to zahteva, i nadzornim organima uprave. Kontrolisanje proizvoda, neke instalacije ili postrojenja moe obuhvatiti sve faze njihovog veka trajanja, ukljuujui i fazu projektovanja. Takva aktivnost obino zahteva strunu procenu pri pruanju usluge, naroito kada se radi o ocenjivanju usaglaenosti. Ovaj standard, takoe, uraen je radi podrke uvoenju postupaka za ocenjivanje usaglaenosti, utvrenih odlukom Saveta Evropske komisije, koja se odnosi na module za razliite faze postupaka za ocenjivanje usaglaenosti, namenjenih za korienje u direktivana za tehniko harmonizovanje.3.RAZMATRANJE I TUMAENJE ZAHTEVA3.1Mogunosti primene zahteva4 . Nezavisnost, nepristrasnost i integritet

Procedure treb d budu dokumentovne tko d se obezbedi d zposleni u kontrolnom telu budu ztieni od komercijlnih, finnsijskih ili drugih pritisk koji mogu d utiu n njihovu odluku.

Nezvisnost kontrolnog tel, koj se moe dokzti, povev poverenje klijent tog tel u njegovu sposobnost d nepristrsno i objektivno obvlj poslove kontrolisnj.

D bi kontrolno telo tip A moglo d tvrdi d je nezvisno od strn koje su ukljuene, ono mor d doke d nije povezno s strnom koj je neposredno ukljuen u projektovnje, proizvodnju, isporuku, ugrdnju, nbvku, vlsnitvo, upotrebu ili odrvnje predmet koji se kontroliu ili slinih predmet konkurencije n osnovu: zjednikog vlsnitv (osim u slujevim kd vlsnici nemju mogunost d utiu n ishod kontrolisnj),

imenovnj lnov uprvnih odbor orgnizcij (ili drugih ekvivlentnih orgn) od strne zjednikog vlsnik (osim u slujevim kd te funkcije nemju uticj n ishod kontrolisnj)

neposrednog izvetvnj viem rukovodstvu

ugovornih odredbi, neformlnih sporzum ili drugih sredstv koji mogu d utiu n ishod kontrolisnj.

Pored sveg nvedenog, kontrolno telo ne moe d postne kontrolno telo tip A ko je drugi deo iste orgnizcije neposredno ukljuen u projektovnje, proizvodnju, isporuku, ugrdnju, nbvku, vlsnitvo, upotrebu ili odrvnje predmet koji se kontroliu ili slinih predmet konkurencije, ukoliko tj drugi deo nem sttus odvojenog prvnog lic.

Direktor prvnog lic, u ijem sstvu se nlzi kontrolno telo, definie i dokumentuje politiku z ouvnje sttus kontrolnog tel tip A. Akreditciono telo rzmtr dokze o sprovoenju te politike kd je re o vlsnikim udelim, sstvu uprvnog odbor, ninu finnsirnj, metodim odluivnj i drugim slinim iniocim koji mogu d utiu n nepristrsnost, nezvisnost i integritet kontrolnog tel tip A.

Kontroln tel se svrstvju u kontroln tel tip B n osnovu sledee dve krkteristike:

kontroln tel tip B su odvojeni delovi, koji se mogu identifikovti ko tkvi, u orgnizciji ukljuenoj u projektovnje, proizvodnju, isporuku, ugrdnju, upotrebu ili odrvnje predmet koji se kontroliu;

kontroln tel tip B pruju usluge kontrolisnj smo mtinoj orgnizciji.

Kontrolno telo tip B moe d bude deo orgnizcije korisnik ili orgnizcije dobvlj.

Kd kontrolno telo tip B, koje je deo orgnizcije dobvlj, kontrolie predmete, koje proizvodi njegov mtin orgnizcij ili koji se proizvode z njegovu mtinu orgnizciju, treb d budu isporueni n trite ili nekom drugom licu, ono obvlj kontrolisnje koju obvlj isporuilc (kontrolisnje od strne prve strne).

Kd kontrolno telo tip B, koje je deo orgnizcije dobvlj, vri kontrolisnje predmet koje njegovoj mtinoj orgnizciji z upotrebu dostvlj orgnizcij dobvlj koj nije njen mtin orgnizcij i nije povezn s njom, kontrolno telo obvlj kontrolisnje koju obvlj drug strn.

Kontroln tel tip C su ukljuen u projektovnje, proizvodnju, isporuku, montu, upotrebu ili odrvnje predmet koje kontroliu. Kontrolisnj, koj oni obvljju, mogu d budu kontrolisnj, koje obvlj prv strn i kontrolisnj koje obvlj drug strn, i to iste vrste ko to su kontrolisnj koj obvljju tel tip B. Meutim, kontroln tel tip C rzlikuju se od kontrolnih tel tip B u sledeem:

- Kontrolno telo tip C ne mor d bude zsebn deo, li mor d bude tkvo d moe d se identifikuje unutr orgnizcije. Telo tip C moe d bude projektnt, proizvo, dobvlj, monter, korisnik predmet koji se kontrolie, odnosno d bude zdueno z njegovo odrvnje.

- Kontrolno telo tip C moe d nudi svoje usluge kontrolisnj n otvorenom tritu ili moe d ih nudi bilo kojoj drugoj strni, li moe i d pru usluge kontrolisnj eksternim orgnizcijm. Primer rdi, ono moe d vri kontrolisnje proizvod, koje isporuuje smo telo ili njegov mtin orgnizcij, koristi ih drug orgnizcij. Ono tkoe moe d pru drugim orgnizcijm usluge kontrolisnj predmet slinih predmetim koje projektuje, proizvodi, isporuuje, ugruje, koristi ili odrv ono smo ili njegov mtin orgnizcij i koji po tom osnovu mogu d se smtrju konkurentnim.

- Kontrolisnje, koje obvljju kontroln tel tip C, ne moe d se klsifikuje ko kontrolisnje koje obvlj tre strn, zbog tog to ne zdovoljv zhteve vezne z nezvisnost poslovnj koji su utvreni z kontroln tel tip A u prilogu A stndrd ISO/IEC 17020. Kontroln tel tip C mogu d zdovoljvju neke od kriterijum z nezvisnost drugih privrednih subjekt, neuestvovnje u konfliktnim ktivnostim i nediskrimintornim poslovim koji odlikuju kontroln tel tip A i tip B. Ipk, on ostju kontroln tel tip C sve dok ne zdovolje sve zhteve z kontroln tel tip A, odnosno tip B.

5. Poverljivost

Kontrolno telo treb d im politiku, dokumentovnu u svom sistemu kvlitet, koj se odnosi n potovnje zhtev poverljivosti klijent i to od strne kontrolnog tel ko i od strne podugovr kojeg ono nguje vodei run o svim relevntnim zkonskim zhtevim. Kod obveznog kontrolisnj, procedurm mor d bude utvreno ko, osim klijent, im prvo n uvid u rezultte kontrolisnj.

6. Organizacija i menadment Veliin, struktur i sstv kontrolnog tel posmtrni u celini treb d budu u skldu s kompetentnou z obvljnje zdtk kojim se kontrolno telo bvi.

Kontrolno telo treb urno d odrv orgnizcione eme u kojim su jsno prikzne funkcije i grnice ovlenj zposlenih u kontrolnom telu, ko i odnosi izmeu funkcije kontrolisnj i drugih ktivnosti iste orgnizcije, ukoliko postoje.

Funkcije tehnikog rukovodioc i rukovodioc kvlitet treb d budu jsno prikzne u emi.

Z svku funkciju, koj moe d utie n kvlitet kontrolisnj ili n zpise o izvrenom kontrolisnju, treblo bi u dokumentciji sistem kvlitet nvesti detljne podtke o odgovornosti.

Stepen sloenosti dokumentcije i broj funkcij koje jedno lice, zposleno u orgnizciji moe d obvlj, zvisi od veliine te orgnizcije.

Rzliit lic mogu d obvljju dunost tehnikog rukovodioc kd je re o rzliitim ktivnostim. Ako dunosti tehnikog rukovodioc obvlj vei broj lic, odgovornosti svkog od njih morju d budu definisn i dokumentovn.

Kontrolno telo treb d bude u mogunosti d doke d nin n koji je orgnizovn rd unutr tel omoguv d ndzor nd rdom zposlenih, koji obvljju kontrolisnje, tkoe obvljju zposleni, koji poznju ciljeve kontrolisnj, metode i postupke kontrolisnj i ocenu rezultt kontrolisnj. Kvlifikcije, iskustvo, obuk i tehniko znnje osoblj koje obvlj kontrolisnje i vrst kontrolisnj morju biti uzeti u obzir prilikom odreivnj obim, prirode i nivo ndzor.

Kontrolno telo moe d tvrdi d obvlj efektivn ndzor proces kontrolisnj smo u situcijm u kojim lice zdueno z ndzor moe, prem potrebi, d ostvri uvid u konkretn zpnj i odluke donete nkon kontrolisnj, ili d se n drugi nin lino uveri d su odluke, donete u postupku kontrolisnj, pouzdne.

Ndzor nd osobljem, koji obvlj kontrolisnje, moe d ukljui, md ne i iskljuivo, redovnu ocenu izvetj o kontrolisnju, kko bi isti bili u skldu s relevntnim zkonim, procedurm kontrolnog tel, prem potrebi, i s ugovornim obvezm n koje je klijent do sglsnost. Prenje kontrolisnj treb d obuhvti i osvedoenje u obvljnje kontrolisnj n licu mest. Osvedoenje u obvljnje kontrolisnj n licu mest treb d obvlj tehniki kompetentno osoblje, iji je stepen nezvisnosti tkv d im omoguv objektivnost tokom osvedoenj.

Progrm osvedoenj u rd inspektor kontrolnog tel treb d bude tkv d ono obuhvti reprezenttivni uzork inspektor. Minimln uslov je d se osvedoenje u rd svkog inspektor vri njmnje jednom tokom redovnog ciklus kreditcije (obino 3-4 godine) z svku oblst kontrolisnj z koju je inspektor ovlen od strne kontrolnog tel. Zpisi o kontrolisnju, koje je bilo predmet osvedoenj, morju se uvti.Svrh imenovnj zmenik je d obezbedi kompetentnu zmenu u sluju odsustv rukovodioc. Zmenik ne mor d bude stlno zposlen u kontrolnom telu.

Funkcije, koje mogu d utiu n kvlitet uslug kontrolisnj, podrzumevju

rukovodioce, slubenike i druge zposlene, li i inspektore.

7. Sistem kvalitetaRdi lkeg snlenj, preporuuje se d se u poslovniku o kvlitetu kontrolnog tel nvede u kom delu sistem kvlitet su nvedeni zhtevi stndrd ISO/IEC 17020.Funkcij rukovodioc kvlitet (bez obzir n nziv funkcije) treb d bude jsno prikzn u orgnizcionoj emi . Rukovodilc kvlitet mor d bude ztien od svih uticj ili sukob interes koji mogu d utiu n kvlitet njegovog rd.

Interne provere se vre rdi verifikcije sprovoenj dokumentovnih postupk kontrolnog tel kko je zhtevno. Interne provere obino plnir i orgnizuje rukovodilc kvlitet i one se obvljju prem unpred utvrenom rsporedu koji obuhvt sve spekte sistem kvlitet, ukljuujui i obvljnje kontrolisnj. Obim, dtum i detljn pln provere se morju plnirti i sprovoditi u skldu s dokumentovnom procedurom. Internu proveru mogu d vre ekstern kompetentn tel. Po prvilu, intern prover treb d bude orgnizovn tko d se sistem kvlitet proverv njmnje jednom godinje.

Ako kontrolno telo im vie od jedne lokcije, vri se kompletn intern prover svih spekt sistem kvlitet i svih lokcij u toku jednog ciklus kreditcije.

Preispitivnje sistem mendment obuhvt sve relevntne informcije, ko to su izvetji lic zduenog z ndzor, ko i rukovodstv, rezultti interne provere i eksternog ocenjivnj, prigovori klijent, potrebne promene u sistemu kvlitet, dekvtnost postojeih ljudskih resurs i opreme, plnovi buduih ktivnosti, procene novih poslov i dodtnih ljudskih resurs, ko i potreb z obukom kko novih, tko i postojeih zposlenih. Uestlost preispitivnj sistem mendment odreuje kontrolno telo, uzimjui u obzir rezultte internih prover i prethodnih preispitivnj i izvetj kreditcionog tel. Obino se preispitivnj obvljju jednom godinje.

8. Osoblje

Stlno zposleni u kontrolnom telu su zposleni n osnovu ugovor o rdu. Oni mogu biti zposleni s punim rdnim vremenom ili delom rdnog vremen. U slujevim kd je potrebno koristiti usluge osoblj smo u odreenom periodu, s osobljem se zkljuuje ugovor z period definisn od strne kontrolnog tel. Kontrolno telo treb d obezbedi efektivn ndzor nd rdom tkvog osoblj, kko bi bili kompetentni i rdili u skldu s sistemom kvlitet kontrolnog tel.

Kontrolno telo mor d im dovoljn broj stlno zposlenog kompetentnog osoblj koje poseduje potrebno obrzovnje, obuku, tehniko znnje, vetine i iskustvo z rd s konkretnom ktegorijom, podrujem i obimom posl.

Akreditovno kontrolno telo treb d definie i dokumentuje kvlifikcije, obuku, iskustvo i nivo znnj potrebnog z obvljnje kontrolisnj.

9. Ureaji i oprema

Kontrolno telo ne mor d bude vlsnik urej ili opreme koju koristi. Ureji i oprem mogu d budu pozjmljeni (uzeti n poslugu), iznjmljeni, zkupljeni, uzeti n lizing ili stvljeni n rspolgnje od strne drugog lic (npr. lic koje je instlirlo opremu).

U svim slujevim, mor biti definisno ko e imti pristup opremi. Meutim, kontrolno telo je iskljuivo odgovorno d utvrdi d li je oprem odgovrju i d li je etlonirnje opreme, koj se koristi tokom kontrolisnj, prvilno izvreno, bez obzir n to d li je on u vlsnitvu kontrolnog tel ili ne.

Ako su potrebni kontrolisni uslovi rdne sredine i prostorij osim onih koje koristi kontrolno telo, kontrolno telo mor prtiti uslove rdne sredine u tim prostorijm koristei etlonirnu opremu, beleiti rezultte i nvoditi, ukoliko su uslovi bili vn grnic u okviru kojih moe d se obvi kontrolisnje.

Korienje urej i opreme od strne neovlenih osob ne sme se dozvoliti.

Ukoliko je bilo koji urej ili oprem ostvljen vn direktne kontrole/ndzor kontrolnog tel, morju se preduzeti mere pre njihove upotrebe, d bi se dokzlo d su oni i dlje pogodni z upotrebu. Njee mere mogu ukljuiti vizuelnu kontrolu, funkcionlne provere i/ili ponovno etlonirnje.

Jedinstven identifikcij delov opreme je vn k i ko orgnizcij im smo jedn deo opreme. N tj nin je mogue prtiti deo opreme u sluju bilo kkve zmene iste.

Sv oprem koj se koristi z merenje i ispitivnje, gde rezultti tih merenj i ispitivnj znjno utiu n rezultte kontrolisnj, tj. n zkljuke o usglenosti s zhtevim, mor biti n sledljiv nin etlonirn.10. Metode i postupci kontrolisanja

Zhtevi, n osnovu kojih se vri kontrolisnje, su obino utvreni propisim, stndrdim ili specifikcijm. Specifikcije mogu d sdre zhteve klijent ili interne zhteve kontrolnog tel.

Ako metode i postupci kontrolisnj nisu definisni propisim, stndrdim ili specifikcijm, kontrolno telo mor definisti i dokumentovti metode i postupke kontrolisnj.

U odgovrjuim slujevim, kontrolno telo treb d pregled svki ugovor ili zhtev kko bi se obezbedilo:

1. d su zhtevi klijent n odgovrjui nin definisni, dokumentovni i shveni

2. d je kontrolno telo u stnju d ispuni zhteve klijent

3. d su uslovi ugovor dogovoreni

4. d su utvrene potrebe u pogledu opreme

5. d su utvrene potrebe u pogledu obuke osoblj

6. d su utvreni obvezni zhtevi

7. d su utvreni posebni zhtevi koji se odnose n bezbednost

8. d je utvren obim podugovrnj

9. d su utvrene potrebe u pogledu dokumentcije

11. Rukovanje uzorcima i predmetima koji se kontroliu

Mora se osigurati da uzorci i predmeti koji se kontroliu budu u potpunosti identifikovani, kako nikad ne bi dolo do zabune u pogledu identiteta tih predmeta.

Pre poetka kontrolisanja svaka uoena nepravilnost na koju je ukazano kontroloru ili ju je on ustanovio mora se zabeleiti.

12. Zapisi

Mora se redovno odravati sistem zapisa i oni se moraju uvati na bezbednom mestu u toku utvrenog perioda da bi se obezbedili tajnost i poverljivost i zatitili interesi klijenata.

13. Izvetaji o kontrolisanju i sertifikat o kontrolisanju

izvrsilo kontrolno telo mora izdati odgovarajuci izvestaj o kontrolisanju i/ili sertifikat o kontrolisanju.

Izvestaj o kontrolisanju i/ili sertifikat o kontrolisanju moraju sadrzati sve rezultate ispitivanja i utvrdjivanja usaglasenosti na osnovu tih rezultata.

Mor biti mogue identifikovti osobu odgovornu z verifikciju i izdvnje izvetj ili sertifikt o kontrolisnju.

Primer z izvetj ili sertifikt o kontrolisnju, koji su n drugi nin odobreni je dokument odobren primenom ztienog elektronskog potpis ili pet. U tkvim slujevim, kontrolno telo mor d doke d je odobrenje ztieno i d se pristup elektronskoj verziji strogo kontrolie.

14. Podugovaranje

Podugovrnje kontrolisnj iz obim kreditcije kontrolnog tel moe d se vri smo u sledeim slujevim:

1. ko je to neophodno zbog tog to je dolo do nepredvienog ili neuobijenog optereenj, preoptereenj kljunog osoblj zduenog z kontrolisnje ili zbog tog to su glvni ureji ili oprem privremeno neupotrebljivi;

2. ko se jedn mnji deo ugovor s klijentom odnosi n kontrolisnje, koje nije obuhveno kreditcijom kontrolnog tel, ili ko kontrolno telo nem mogunosti ili potrebne resurse d g obvi. To ne sprev kontrolno telo d zkljui podugovore z usluge ispitivnj.

Kd ktivnosti, koje se obvljju u sklopu kontrolisnj, obvljju podugovri, odgovornost z utvrivnje usglenosti kontrolisnog predmet s odgovrjuim zhtevim uvek snosi kontrolno telo.

Ako kontrolno telo nguje fizik lic ili zposlene iz drugih orgnizcij rdi obezbeivnj dodtnih resurs ili ekspertize, oni se ne smtrju podugovrim, pod uslovom d su ngovni d n osnovu ugovor obvljju svoje ktivnosti u skldu s sistemom kvlitet kontrolnog tel i pod uslovom d poseduju ekvivlentnu obuku i zpise, ko i stlno zposleno osoblje.

15. Prigovori i albe

Uzroci prigovor morju biti nlizirni u okviru preispitivnj od strne rukovodstv, kko bi zjedniki uzroci bili utvreni i odgovrjue mere preduzete d bi se smnjili tkvi prigovori u budunosti.

Treb nglsiti d se postupk z revnje lbi moe zhtevti smo ko je kontrolno telo imenovno od strne drvnog orgn z obvljnje poslov.

16. SaradnjaSvrh ove tke je d podstknu kontroln tel n rzmenu znnj, uz potovnje poslovno osetljivih i poverljivih informcij, i d ih podstkne d ue jedni od drugih kko bi unpredili opti stndrd i doslednost rezultt kreditovnog kontrolisnj.

3.2Uslovi i resursi za primenu zahtevaU okviru prethodne take rada je detaljno opisano koji su zahtevi standarda za rad kontrolnih tela i njihovo tumaenje. Izmeu ostalog navedeni su i zahtevi za osoblje i opremu, odnosno koji se uslovi moraju ispuniti. Na osnovu toga moemo rei da je ispunjenost zahteva koji su vezani za te take standarda je meu najbitnijim. Zapravo

kao onovni i najvaniji resursi za rad kontrolnih tela su odgovarajue osoblje i oprema. Ukoliko je kontrolno telo akreditovano samim tim su ispunjeni i zahtevi standarda i telo je kompetentno da obavlja poslove kontrolisanja. Metode i postupci kontrolisnj ukoliko nisu definisni propisim, stndrdim ili specifikcijm, kontrolno telo mor definisti i dokumentovti metode i postupke kontrolisnj.Primer Sertifikata o akreditaciji je dat u Prilogu 2. 4.ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Ispunjenost navedenih zahteva je neophodna da bi kontrolno telo dobilo akreditaciju. Prednosti akreditacije za organizaciju koja je akreditovana jer garantuje podizanje nivoa organizacijske i tehnike osposobljenosti tog tela. Iz ugla potroaa zato to daje poverenje i sigurnost u kvalitet proizvoda/usluga. Za privredu jer akreditacija obezbeuje pouzdana ispitivanja, poveava poudanost donoenja odluke na osnovu tih ispitivanja, smanjuje trokove i nedostatke na proizvodima. Za dravu je korisno jer je to meunarodno priznato sredstvo za osiguranje poverenja u rad institucija koje je drava ovlastila za poslove kontrolisanja.Broj akreditovanih kontrolnih tela se stalno menja. U Srbiji trenutno ima oko 50 ovakvih tela.

Da bi opstale na tritu moraju biti kompetentne i zadrati status akreditovanih. Svaka kontrolna organizacija se suoava sa razliitim problemima. Neki od probema su:1) tehniko tehnoloke prirode (direktno utiu na tanost ispitivanja),

2) nedostatak resursa,

3) ekonomske prirode,

4) zakonodavne i

5)organizacione prirode itd.

Kakve god prirode da su problemi, organizacija mora da preduzme odreenu reakciju u cilju njihovog reavanja. Dobra praksa u radu podrazumeva da postoje ugraeni mehanizmi ne samo za reavanje ovih problema, ukoliko nastanu, nego i za predvianje mogunosti njihove pojave.

U tom smislu, kontrolne organizacije se trebaju pridravati smernica za ispunjenje zahteva standarda ISO 17020:2002 i drugih zahteva. 5.LITERATURA1) http://www.ats.rs/2) SRPS ISO/IEC 17020:2002 Opti kriterijumi za rad razliitih vrsta tela koja obavljaju kontrolisanje6PRILOZI

6.1Prilog 01 A AAJ

: FORMCHECKBOX FORMCHECKBOX

( )

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ :

FORMCHECKBOX ( 1)

FORMCHECKBOX ( 2)

FORMCHECKBOX ( 3)

FORMCHECKBOX ( 4) .

, :

2 11070 CD- pdf . :

:

:

: .

. A 1. ( )

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________ :

______________________________________________________________________: _____________________________________________________________________

: _______________________________________________________________

: ________________________________________________________________

: ____________________________________________________________________

: : ______________________________

: ___________________________________

2. ( )_________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

:

________________________________________________________________________

: ________________________________________________________________

: ___________________________________________________________________

3. :

: ____________________________________________________________

: ________________________________________________________________

: _________________________________________________________________

: ____________________________________________________________________E-mail: ___________________________________________________________________

I. () ,

1. _____________

2. : ____________

3. : ( ) ( )

4. a a (. ): : ____________________________________________________________

: ____________________________________________________________

: _______________________________________________________5. : : ____________________________________________________________

: ____________________________________________________________

: _______________________________________________________

II. ( ). .

FORMCHECKBOX

, ; , ; ; .

:

FORMCHECKBOX / /: ____________________ FORMCHECKBOX

I :

FORMCHECKBOX j j a a ( ) FORMCHECKBOX ( ) FORMCHECKBOX aj aaj

FORMCHECKBOX FORMCHECKBOX :

FORMCHECKBOX

a ( , )

: .

FORMCHECKBOX ( )

FORMCHECKBOX jaj ( ). ( ): _______________________________________________

: ________________________________________________________________________

: 1. ( ) (-05) ( -: www.ats.rs) 2. SRPS ISO/IEC 17020 ? FORMCHECKBOX FORMCHECKBOX FORMCHECKBOX 3. ( , , , )4. 5. ( ):

(, ) / / ( )

6. , . :

:

______________________________________________________________________ : _____________________________________________________________

FORMCHECKBOX ( )

FORMCHECKBOX

1. ( ) (-05) ( -: www.ats.rs) 2. ( , , , )3. 4. ( ):

(, ) / / ( )

5. , .6. ( / )?

____________________________________________________________________________7. ?

____________________________________________________________________________ jaj . ( ).

( ): _________________________________________

: __________________________________________________________________..6.2Prilog 02

REZIME

Tekst rezimea:.U radu e biti analizirani zahtevi za rad kontrolnog tela i prednosti akreditacije istih

KLJUNE REI: :kontrolna tela, SRPS ISO/IEC 17020:2002

Predmetni nastavnici:

dr Vojislav Boani, Mr Ana TrajkoviStudent:Bojana Braanac 690/07Ivana Avramovi 580/07

Sandra Haimi 488/07

Beograd, 2011.god.

SEMINARSKI (PROJEKTNI) RAD