ПОЗОРИШНЕНОВИНЕ 1 · 2017. 8. 30. · МАРТ2015. ПОЗОРИШНЕНОВИНЕ 1...
Post on 18-Aug-2020
2 Views
Preview:
TRANSCRIPT
1ПОЗОРИШНЕНОВИНЕМАРТ2015.
МАРТ2015. ГОДИНАXI,БРОЈ87
ПО РУ КА ПОЉ СКОГ РЕ ДИ ТЕ ЉА КШИ ШТО ФА ВАР ЛИ КОВ СКОГ ЗА СВЕТ СКИ ДАН ПО ЗО РИ ШТА
Ми жи ви мо по сле за вр шет ка све та
Синоћ је, у оквируобележавања Светског дана позоришта, пре почеткапредставе „Хенри
Шести“, драмска уметница Народног позоришта Марија Виц
ковић прочитала традиционалнуПорукуITI.Свакегодинесенатајдан,27.марта,утеатримаширомсветапредпредставучитаПорукакоју,поизборуИнтернационалногпозоришног института Светскеорганизацијезаизвођачкеуметно
сти (International Theatre InstituteITI;WorldOrganizationforthePerformingArts),пишенекизначајантеатарскиуметник.ОвегодинетојебиопољскиредитељКшиштофВарликовски(KrzysztofWarlikowski,1962),којијесвојимколегама
ипублиципоручио:„Позоришне прегаоце најлак
ше проналазимо ван позоришта.Тосуобичнооникојипозориштенекористекаомашину зарепродуковањеклишеаиконвенција.
(наставакнастр.2и3).
РОМЕОИЈУЛИЈА
Гостујућапредстава„РомеоиЈулија“, по текстуВилијaма
Шекспираи у режијиПредрагаМикијаМанојловића,бићепремијерно изведена у недељу 5.априланаВеликојсцени.Улогетумаче Менсур Сафциу (Ескало), Никола Ракочевић (Парис),АрмендИсмајли(Монтеки),Небојша Глоговац (Капулет), Албан Укај (Ромео), Горан Јевтић
(Меркуцио), Арменд Балоку (Бенволио), Фарис Бериша(Тибалт), Уликс Фехмију (Лоренцо), Едона Решитај (Госпођа Монтеки), Наташа Тапушковић (Госпођа Капулет),МилицаЈаневски/ЈованаГавриловић(Јулија),АнитаМанчић(Јулијинадојиља),АртаСелими(Наратор,Коментатор,Слуга,Апотекар).ДраматургјеОлгаДимитријевић,сценографБранкоХојник,костимографЗораМојсиловићПоповић, кореографСоњаВукићевић, амузику је компоноваоВладимирПејковић.РечјеокопродукцијиКултурногцентра„Радионицаинтеграције“изБеоградаи„QendraMultimedia“изПриштине,арепризесу8.и9.априла.
М.Б.ЖАНКААНИТИМАНЧИЋ
ДрамскауметницаАнитаМанчићдобитница је Награде „Жанка
Стокић“којудодељујуНароднопозориштеуБеограду,Компанија„Новости“иГрадПожаревац,асвечаноуручење биће одржано сутра, 29.марта,у12часованаВеликојсцени.Одлуку о овогодишњем лауреату јеједногласнодонеожиричији јепочасни председник Мира Ступица,а чланови су били главни уредники генерални директор „Новости“Ратко Дмитровић, в.д. управникаНародног позоришта Дејан Савић,прошлогодишња добитница МираБањац и управник Српског народногпозориштауНовомСадуАлександарМилосављевић.Високопри
знање,установљено2003,уручујесесвакегодинеглумицичија је „личностобележилапозоришниифилмскиживотСрбијесвојомстваралачкомзрелошћуибогатствомглумачкогизраза“,асастојисеодплакетекојударујеНационалнитеатар(радакадемскогсликараисценографаГерославаЗарића),статуетеЖанкеСтокић(дарградаПожаревца,радакадемског вајара Миливоја Богосављевића) и новчаногизносакојипоклањају„Вечерњеновости“.Досадашњедобитнице ове награде су Светлана Бојковић,Милена Дравић, РадмилаЖивковић,ЂурђијаЦветић, РужицаСокић,ЈелисаветаСаблић,ГорданаЂурђевићДимић,ДараЏокић,МирјанаКарановић,ЉиљанаБлагојевић,ЉиљанаСтјепановићиМираБањац.
Р.П.Н.УСПЕХ„ДЕРВИША“УБЕЧУ
Представа„Дервишисмрт“,премаистоименомромануМешеСелимовића,подраматизацијиБориславаМи
хајловићаМихиза, у адаптацији и режији Егона Савина,одигранајеунедељу22.мартанасцениАкценттеатрауБечу. Одушевљена публика у препуној сали, распродатојјошпремесецдана,бурнимидугимаплаузомјеиспратилаглумачкиансамблпредвођенНиколомРистановским.
М.Б.ЈУБИЛЕЈ„ТЕСЛЕ“
Поводом20. година одпремијере,упетак24.
априла на Сцени „РашаПлаовић“ биће изведенадуодрамаСтеванаПешића„Теслаилиприлагођавањеанђела“,урежијиДушанаМихајловића. Измишљени интервју који је Тесла1899,усвојојлабораторији у Колорадо Спрингсу,дао новинару часописа
„Билтен бесмртности“, тумачеЉубивоје Тадић (НиколаТесла)иРадованМиљанић(ЏонСмит).
М.Б.
2 ПОЗОРИШНЕНОВИНЕ МАРТ2015.П
ОР
ТАЛ
ИН ТЕР ВЈУ | ВЛА ДИ МИР ЛО ГУ НОВ
НАСТАВАК СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ
Борба са сопственим демонима
Премијера балета„Слика ДоријанаГреја“ у кореографији и режијиВладимира Ло
гунова биће одржана наВеликојсцени Народног позоришта 30.марта 2015. Познати кореографпосле паузе од четрнаест година,коликојепрошлоодпоставкевеома популарне балетске представе „Доктор Џекил и мистерХајд“, представиће своју кореографску визију чувеног романаОскара Вајлда. У разговору заПозоришне новине не крије задовољство због поновног рада уНародном позоришту, а посебноистиче изузетну сарадњу са балетским уметницима који су одличнопрепозналињеговеидејеикореографскарешења.
Познати роман „Слика ДоријанаГреја“био јетемамногих позоришних представа иекранизација. Да ли су Вамспецифичности балетске уметностинаметнулеизвесна ограничењауприступуовомделу?
Признајем да је био великиизазовкреиратикореографијукоја ће потпуно увести гледаоца усценски приказ драмске радње.Тешко је само покретом испричатипричу.Дугосамразмишљаоиистраживаокакобихпронашаопутдосавршенекомбинацијепокрета, музике и либрета. Ово јеипакдрамабезречи.
Музика у представи је веомаспецифична.Какостесеодлучили за композиције различитихаутора?
Избор музике сам повериоАлександри Паладин, музичкојуредници Радио Београда. Она
миједрагоценисарадникимногомијепомогладапронађемодговарајућумузикузасвакуслику,свакидеоприче.Мојаидејајеодсамог почетка била да користиммузику изузетног енглеског композитора Ралфа Вон Вилијамса,
који није много познат код нас.Његова снажна, експресивнамузиканамјепослужилакаооснов.Свеостало јеизабраноуодносуна либрето и последица је дуготрајногистраживањаинапорногзаједничкограда.Користилисмоикомпозициједругихауторакаошто су: Кшиштоф Пендерецки,
ЂерђЛигетииМајклТипет.Далистезадовољнисарад
њом са балетским играчима?Како су одговорили на Вашекореографскезахтеве?
Већнапрвимпробамасмосеразумели. Играче добро познајем,многисубилимојиученициу балетској школи. Тешко је када вас играч не разуме. Ја вишенисамтоликомладдабихмогаодаим сампокажемпокрет.Али,није било препрека. Одлично суразумели моју идеју. Носиоциглавних улога су посебно доброодговорили задатку. Сматрам даћеовеулогезначајноутицатинањиховекаријере.
Идејузабалетпронашлистеуделунаписаномкрајемдеветнаестогвека.Далиједанашњедобасавременихтенденцијадобартерензапрезентовањеоваквеврстелитературеитојезикомпокрета?
Литерарни предложак је само основ, а развој мојих идејапредставља неко другачије размишљање, уз извесно одмицањеодоригинала.Насамомпочетку,мојаидејајебиладасерадњаромана пребаци у данашње време,међутим, у међувремену је познати енглески кореографМетјуБорн (Matthew Bourne) представио своју кореографску верзију Доријана Греја у том маниру.Претекаоме је, у извесном смислу.Помислиосамданебибилодобродасенаистиначинбавимтом темом. Због тога сам се одлучио за реално време одвијањарадње романа, али моја визијатрага за нешто слободнијим покретом. Апсолутно не одступамоднеокласике,алижелимдамо
ЛибретојенаписаоДушан Милосављев, из
бормузикесачинилаАлександраПаладин,асистенткореографа је Маја ВарићакАнтић,сценографБорис Максимовић, костимограф Катарина ГрчићНиколић, а репетиторису Милица Безмаревић,Марија Вјештица, ПашаМусић. У представи наступацелокупниансамблБалета, а у двострукојсолистичкој подели, улогуДоријанаГрејаприпремајуДејанКоларовиИгорПастор.Поредњих,представићесеисолисти:Бојана Жегарац Кнежевић,ТамараИвановић,МиланРус,МилошМаријан,Тејлор Клоу (Taylor Clow),Мартин Хамер, МилицаЈевић Дрндаревић, ИванаСавићЈаћићидруги.
Они проналазе пулсирајуће изворе и живетоковерекакојипривидно заобилазе позоришнедворанегдесесвакодневноокупљајулегијељудиу настојањима да подражавају некакве светове.Имитирамо, уместо дастварамовластитесветовекојитребадасуфокусирани,чакидазависеоддебатесапубликомињенихреакција; ти световипротичускривениапозориштејединоимамоћдаихоткрије.
Такве водиче налазим углавномупрози.Сталноисвакодневноразмишљамописцимакојису,престотинак година, пророчки, иакоопрезно,описалисумракевропских
богова који је нашу цивилизацијуоставио у тами, до данас неразјашњеној.Мислим наФранцаКафку, ТомасаМана иМарсела Пруста.ДанасбиховојгрупипророкадодаоиЏонаМаксвелаКуција.
Њихово заједничкоосећање небрањеног краја света, не планете, већмодела међуљудских односа, поредака и побуне,сада нас снажно прати.Нас, који живимо послезавршетка света. Насупрот криминалу и конфликтимакојисеразбуктавајусвевишеивишеданисвеприсутнимедијисањиманедржекорак.Алиови пожари брзо постајудосадни, неопозиво нестају из медијских изве
штаја,амиостајемобеспомоћни,престрављени, опкољени. Вишенеуспевамодаградимокуле,азидине, које тврдоглаво подижемо,небраненасниодчега,напротив,саме траже заштиту и бригу тро
ПО
РТА
Л
3ПОЗОРИШНЕНОВИНЕМАРТ2015.
Музеј Народног позоришта у Београду. Tел: 328 44 73
АПРИЛ2015.ИЗЛОЖБЕ
•ПРВАПОСТАВКАауторЗорицаЈанковић
•ДАРОВИИДАРОДАВЦИауториАнаТомић
ВеснаБижићОмчикус,АлександарКелић
Борба са сопственим демонимаја кореографија кореспондира сасадашњимтренутком.
Да ли се и данашње друштво огледа у слициДоријанаГреја?
Онјевеомаактуеланиданас. Окруженисмотаблои д и м а
који нам пласирају искључиволепотице или неке „значајне“личности у чудним ситуацијама.Нафотографијамадоминирафизичкалепота,алисеизатогакријубројнебизарнесцене,убиства,насиље.Каоиуроману,ДоријанГреј данашњице је леп и млад,али у потпуности разорен изнутра.Његово стање је све лошијеионконачноодлучуједанестанесаовогсвета.
Чини се да Доријан Грејконстантнобежиодсебесамог,алиидругихљуди.КакогаВидоживљавате?
Он апсолутно није свестансвојих могућности. Оптерећујуга окружењеи свешто се дешаваокоњега.Тонеминовнодоводидокраја.Једноставно,желидауништи сведоке, оне који добрознају ко јеишта је ону ствари.Затојеиодлучиодауништисвојусликукаконебиостаоникакавтраг иза њега. Не само да бежиодсамогсебе,већнежелинидасесуочисаонимштојесте.Тоје
кукавичлукунајгоремоблику.Недостатакхрабростидасебипризнашкосиуствари.
Гдесеналазикоренњеговогпроблема?
Ужељиипотразизавечитоммладошћу.Немогућејеживетинанасловнојстраничасописа.
Сличномтематикомбавилистесеиубалету„ДокторЏекилимистерХајд“.Изражендуализамдобраизланаводинапомисао даВас та темаконстантноинтригира.
Тема јесте слична, али нијеистаупотпуности.Мотивијунака су различити. Доктор Џекилтражи лек који би био спас зацеосвет,алипреовладавањеговамрачна страна. Доријан није такав. У нереалној визији света, употразизавечитоммладошћу,аумрачномокружењу,постајелош.ДокторЏекилнежелидабудетакав. Лек који он справља, чинига злим.АнаДоријанаизузетноутичу околности и друштво. Оннеманикаквециљеве,посебнонеплемените.Он једноставноужива уживоту.Доброи злопостојеусвакомчовеку.Однасзависи
штаћепреовладати. Морамо
се бори
тисадемонима,недозволитидаониовладајунама,већмињима.
ОскарВајлдјеуправоотомеписао,да је самопукоуживање смисаоживота. То је порукаиданашњегдоба.Стварисенисумногопромениле,авреметече...
Искључиво уживање није ине сме бити смисаоживота. Човек ипак мора да има и другежеље,одређенециљеве.Природно једасвижелимодауживамоу благостању, међутим постојеи различите вредности којиматреба да тежимо. Сведоци смоагресивне промоције вечне младости свуда око нас. Савременетехнологије су одлично оруђе зато.Ипак,очигледно једапротоквременанијепресудан.Данаскористимо друштвене мреже, различите медије. У време ОскараВајлда користила су се усменапредања.Митолепотиинепролазној младости очигледно јеисконскиприсутануљудима.
БранкицаКнежевић
Борба са сопственим демонимаја кореографија кореспондира сасадашњимтренутком.
Да ли се и данашње друштво огледа у слициДоријанаГреја?
Онјевеомаактуеланиданас. Окруженисмотаблои д и м а
кукавичлукунајгоремоблику.Недостатакхрабростидасебипризнашкосиуствари.
штаћепреовладати. Морамо
се бори
КОНЦЕРТАНСАМБЛАIMPRESSIONATO
Уоквиру циклуса „Концерти“,
14.марта јеуМузејуНародног позориштанаступиокамерниансамбл „Impressionato“ – Сања Косанић,сопран, Тијана Дмитровић,флаутаиМиливојеВељић,клавир.На програму су биладела Бајса, Ковачевића, Келера, Шемер, Коћантеа... као иновенумеренарепертоаруовогансамбла–песмеАријелаРамирезаиКолаПортерауаранжманукомпозитораМаркаМарића.
Р.П.Н.ОПЕРСКАРИЗНИЦА
Засуботу,25. април,МузејНародногпозориштанајављујепромоцијуновихнасловауоквируедиције„Из
ризницеОпереНародногпозоришта“.Даподсетимо,речјеостаримаудиоснимцимаизвођењаоперскихпредставанасценинашегнационалногтеатра,којисупренеколикогодина,кадјеедицијапокренута,изазваливеликоинтересовањељубитељаовеуметности.Ранијитиражисуодавнораспродати.
шећи највећи део наше животнеенергије. А ми немамо снаге нидапокушамодавидимоштајеизакапије,изазида.Исамозбогтогатребадапостојипозориштеиутомедатражисвојумоћ.Дазавирујетамогдејегледањезабрањено.
‘Предањепокушавадаобјаснинеобјашњиво. Пошто оно проистичеизистинитеподлоге,мораунеобјашњивом и окончати’, речикојејеКафкауздигаодометаморфозепредањаоПрометејуснажносе односе на то какво позориштетребадабудеитаквомпозоришту,којетребадаимапочетакудубиниистинеидапроналазикрајусвимњеговим делатницима, онима насцени и онима у публици, честитамсвимсрцем.“(СпољскогпревеоЗоранЂерић)
Р.П.Н.
ПРЕМИЈЕРЕ ДРАМАТомас Бернхард
први пут на сцени Народног позоришта
МОЈЕ НАГРАДЕауторски пројекат М. Пелевић и С. Бештића
копродукција са Културним центром Панчева 4. април 2015 – Београд5. април 2015 – Панчево
Александар Поповић поново на сцени Народног позоришта
БЕЛА КАФАредитељ Милан Нешковић
28. април 2015.
совањељубитељаовеуметности.Ранијитиражисуодавнораспродати.
ЧИТАЛИШТЕ–ПОЗОРИШТЕ14.4|19.30БраниславНушић,ПРИПОВЕТКЕЈЕДНОГКАПЛАРА,уизвођењудрамскогуметникаЗоранаЋосићаиНинеЋосић(обоа)
20.4|19.3026.4|19.30монодрамаСТРАХОДЉУБАВИпоромануЛепосавеЈовановић,уизвођењудрамскеуметницеСоњеЈауковић
ПРОМОЦИЈЕ15.4|18.00МомчилоЋираЖивотић,УПРАВНИКИГЛУМАЦ–СЕЋАЊЕНАВЕЛИМИРАЛУКИЋА,издавачСтудио789,Београд
25.4|18.00ИЗРИЗНИЦЕОПЕРЕНАРОДНОГПОЗОРИШТА,промоцијааудиокомпактдисковастарихпредстава
КОНЦЕРТ16.4|18.00ПРЕДСТАВЉАМОМЛАДЕЕмилијаБлагојевић,виолина,ГорданаМарјановић,клавир
28.4|18.00ВЕЧЕШУБЕРТАГорданаГавриловић,сопран,ТатјанаДробни,клавир,ВојиславДукић,кларинет
ОТВОРЕНАВРАТА25.4|12.00
ДОДЕЛАНАГРАДЕ29.4|13.00СвечанадоделаНаграде„Терпсихора“Удружењапрофесионалнихбалетскихиграча,кореографаибалетскихпедагогаСрбије
МОДНАРЕВИЈА29.4|18.00ИГРАБОЈА,МоднаревијанакитауорганизацијиДринеПешић
4 ПОЗОРИШНЕНОВИНЕ МАРТ2015.
ИН ТЕР ВЈУ: НА ДА ШАР ГИН, ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ „ПЕТАР БАНИЋЕВИЋ“
Инспирација а не имитација
Низу престижнихпризнања,међукојима посебно место заузимају двеСтеријине награ
де,две„ЦарицеТеодоре“,„ВељкоМаричић“, „Зоран Радмиловић“,Златни ћуран… глумица Народног позоришта у Београду НадаШаргиннедавнојепридружилаиНаграду„ПетарБанићевић“.
Награда која Вам је урученапрексиноћ,носиимевеликогглумцаи угледногпедагога.Дали се ово признање по нечемуиздвајаодсвихдосадашњихкојестедобили?
Веома је незахвално причатипочему сенекопризнањеиздваја од осталих, зато што, бар кадсамјаупитању,имаминаградесаимениманекихдругих,истотакодобрих и одличних глумаца, каоштојебио,рецимо,ЗоранРадмиловић.Ованаградајеспецифичнапо томе што је додељује Националнитеатаритоглумцимаизансамбламлађимод40година,штозначидаутркузањуулазисамоједнаужагрупаљуди.МенијеНаграда„ПетарБанићевић“посебноважнаидрагазатоштоносиимечовекакогасампознавала,алинетако блиско, већ негде из некогприкрајка,издалека.Собзиромнато да је био професор наАкадемијиуметностиуНовомСаду,накатедризаглуму,гдесамијастудирала,биласамуприлицидасечестодружимсањеговимстудентима.Онисугавеомапоштовали.Никадниодкоганисамчуладајенеки његов студент рекао нештолошеоњему,несамокаопедагогу,већикаоособи.
Банићевићјеједанодсимболасрпскогглумиштаиуметниккоји је обележио део историјеНародног позоришта. По чемугаВипосебнопамтите?
Памтимгакаомаркантнуособудостојанственогдржањаикао
ауторитативног човека и уметника посебног, рафинираног, укуса.Био је прави господин. Ова наградамије,измеђуосталог,веомадрагауправоизбогњеговогстилапонашањаиначинаживотакојије
водио.Волелабихда се тај некињегов модел односа према уметности и животу више устали имеђу нама, млађим генерацијамаглумаца. Такође, веома је значајноида јеПетарБанићевић,иакојеприпадаотом,условноречено,прошломвременуитеатру,био,усуштини,јакомодеранглумац.
Шта значи бити „модеранглумац“?
Играти на нов начин, који ћетек постати „mainstream“. ОсимПере,упитањусуБранкоПлеша,Рахела Ферари, Стево Жигон…Њихчетворо су важилимеђу ко
легамаистихгодина,онихнештомлађих и старијих, као имногихданашњих, за уметнике који субиливеомаопуштенииједноставниуизразу.Дакле,ималисуприродантокреченице,атојенешто
штоиданас,многиоднас,јуреипокушавају да достигну. Били сууверљивинесамозбогприродности,већизбог јаснемислилика,животности,саосећањаипоистовећења.Маштаимјебилавелика.То није једноставно, то је посебнавештина.Самотежититомедабудетеприроднијеопасно,јербезових других квалитета звучитепреприватно и тупо. То посебнодобија на значају када се узме уобзирда сунајвећидео своје каријереградилиувременуукојемје глума била „театралнија“ негоданас.
Изсвегашто стерекли,неминовносенамећезакључакдасу Вам поменути уметници, на
некиначин,заправоузориупослукојимсебавите?
Несамоони,имаихјош.Много.Али, када јеречоњима, свакако да суми узор по начину накоји су се бавили својим послом
– достојанствено, предано, вредно,посвећеноидисциплиновано.Њихов глумачки стил је био нештопосебно,нештоштонеможедасеимитира.Дух,таленат,дар,харизма, то је нештошто не можетеузетиниодкога.Тојенештоштоиматеилинемате.Значи,онимогу да буду узори у смислу дабудешвредан,дарадишна себи,даистражујеш,дасвој таленатихаризмукористишунајбољесврхе. Можеш да се инспиришешнечијим начином, али не да гаимитираш. Сетите се како су насценииспадалиневештионикојису покушавали да имитирају Зорана Радмиловића користећи тунеку,самоњемусвојственуврстукомичностиисценскеигрекојујеимао, рецимо, у „Радовану Трећем“.
Каоглумац,Банићевићнијеоставио дубок траг само у позоришту,већинателевизијиифилму.КадсеосврнемонадосадашњитокВашекаријере,стичесеутисакдаивиподједнакодоброфункционишетеусватримедија?
У време док сам студирала,али и касније, мислила сам даникад нећу играти на филму ителевизији, јер сам била уверенаданисамфотогенична.Међутим,каснијесамсхватилаиприхвати
ладатајпроблемнемам,аидазаулазницунафилмнијенајбитнијелепосесликати.Битанјеунутрашњисадржајиначинразмишљања.Професионалносампочеладаснимамтеку26.години,апослетогаклупкојеполако,алисигурно почело да се одмотава. Задовољнасамшторадим,какобисерекло,насватриколосека.Никадсенебиходреклаједногзбогдругог.Засада.Али,козна.
КаквеулогеВаспосебноинспиришу,привлаче?
Онекојенемајумногододирних тачака са неким претходнимкојесамиграла.Уједномтренутку,заређаломиседатумачимнекеженесасличнимпроблемима,памиседешавалода,послечетвртеилипетеулоге,дођемуситуацију да не знамшта више да извучемизсебе.Збогтогасамодбиланеколикокастинга,паиулоганафилму.Мада,садамиунутрашњиглас говори – ћути бре, криза је,имадаиграшсве.
ИветаПотјејеједнаодонихулогакојесесвакаконеодбијају?
Ја самжелела да је радимнаједанначин,алијередитељкаАнаТомовићжелеладаонабудепотпуно посебан лик који носу тубизарну страну и линију комада.Та улога, иако не одскаче многоод онога што сам до тада радила је, у неком глумачком смислу,ипакдругачија, јер јеАнаоднасзахтеваладасебавимопричом,дасве своје снаге, и психолошке иемотивне,уткамоуБрехта.ЊенаидејајебиладаупрвипланигреставимоБрехта,анелик.Желелаје да сешто боље чује она црнамисаоупозорењакојуБрехтнудитимтекстом.Итодасечујебашданас…
Коликостезадовољнидосадашњимтокомкаријере?
Билобинеукуснорећидасамнезадовољна. Иза себе имам већдоста улога, добила сам и многе награде. То је потврда да самдоста тога урадила веома добро.Али…опет,желимвише…
Уком правцу бисте волелидаВамседаљеразвијакаријера?
Волела бих да одиграм некевелике улоге које ће ме интригирати,алиионемалекојимаћуиматишта да кажемне самопублици, него и себи. Јер ми, крозове велике писце, те паметне идуховнељуде,пуноучимоиосеби, исправљамо себе, радимо насеби, преиспитујемо се… Жељамиједамојакаријераидеуправоутомправцу,даштовишерадимнасеби.
МикојанБезбрадица
Награда„ПетарБанићевић“којуНародно
позориште у Београдудодељује за уметничкодостигнуће,високпрофесионализамупослуиоднос према Националномтеатру, ове године једодељена Нади Шаргинза улогу Ивете Потје упредстави „Мајка Храброст и њена деца“, потексту Бертолта Брехта, у режији Ане Томовић.
5ПОЗОРИШНЕНОВИНЕМАРТ2015.
ИН ТЕР ВЈУ: БРАН КО ВИ ДА КО ВИЋ
Гор ко-сла дак укус Ацине „Бе ле ка фе“
Познати комад врсног зналца српског менталитетаАлександра АцеПоповића „Бела
кафа“, ускоро ће постати саставнидеодрамскогрепертоараСцене„РашаПлаовић“.Премијерапредставе, у режији Милана Нешковића,планиранајеза28.април,аглавна улога је поверена БранкуВидаковићукојићедочаратиликМомчила Јабучила, предратногбогатогиндустријалца,мудрогрезонеракојиумедасагледадневнополитичкуситуацију,алииразумедубокекоренеоногаштоседогађањему, његовој породици и његовомнароду.
Поповићу„Белојкафи“напушта своје омиљено подручјепериферијскогмиљеаисмештадогађајеуимућнупородицуфабрикантаМомчилаЈабучила,упериод од избијања рата 1941,па до друге половине шездесетихгодина.Учемуседанас,двеи по деценије од када је написан, огледа свевремена димензијаовогкомада?
Иаконисамнекивелики„фан“АцеПоповића, признајем да самјошодакадемијеизузетанпоштовалац „Беле кафе“ и „Мрешћењашарана“. То су дела која су глумачки веома изазовна и свако однас,коприхватинекуулогууњима,имамногоматеријалада јеиодбрани.Конкретно,у„Белојкафи“емоцијенису„папирне“,већсувеомастварнеиснажне.Рецимо,једансинјекомуниста,другијељотићевац.ЧакисамМомчилоима доста тих старинских, солунашкихреченицау којимамуневерујешбашмного.Дакле,светоскупа,некако,чиниоводеловеомаживотним,људскимиизазовнимзаиграње.„Белакафа“,каои„Мрешћењешарана“,никаднећебити„пасекомад“,затоштоћеусвимвременимаувекмоћида сеиспричапричаоједнојпородицикоју јепрегазиловремеисамлеоновивек.
Ваш јунак Момчило, глава
породицеистожеркомадаје,заправо,човекузкоганеизоставно иде реч понос.Упркос свимтешкоћама кроз које је пролазио, остао је поносан и доследан самом себи.Како сачувати
понос,аостатичист,штобисерекло,ипредБогомипредљудима?
Момчило је прилагодљив човеккојијенаучиокакосепреживљава. Он је од оних људи којеувек помињемо са сетом, јер суимали став, кичму. Момчила јеживот стварно ломио. Свашта јепреживеоу токуовогкомада, одсмртиунукадораспадапородицекоја се, ипак, опет окупила.Њега можете играти на разне начине–оджилавогсолунаша,преко
трагичара,доапсурднеличности,пачакисмешнесобзиромнатуњегову задртост. Трудићу се даМомчилабранимсвимсредствима.Штовишебудељудскобићеичовексаслабостимаиманама,то
ћебитивернијииближиимени,аисеби.Наравноипублици,даганебисхватилакаонекиплакат.
Шестјунакаовепричепролазикроз свефазеименепреузимајући разне облике понашања с намером да се супротставизадатојсудбини.Далијетајинат,испољенуразличитимоблицима,заправоодликаменталитета?
Ми,Срби,волимодасехвалимосвојиминатом,мадатоусветуинијенекабашпревишецењенаособина.Инат јекомплексмалогнарода.Истина,унашојисторији,неколикопутанам јепомогаодапреживимо,алибезобзиранасвето,мислимда га је веомапогрешно истицати као највећу и најбољу врлину овог народа. Нијетоникакваврлина.Тојеизнуђенаствар,кадави,каопојединацилинарод,останетебезикаквогизлазапапосежетезанекиминстинктивниммеханизмимазаодржање.Нетребагуратиностамогдемунијеместо.Утомсмислу,небихјатопревишеглорификоваоиуздизао као важну особину те породице. Јер, инат је ињој, као иовомнароду,донеомногеневољеинесреће.
Момчило на крају комадапоручује да зна шта све има,алидауопштевишенезнакоје
он.Тоњеговосазнањезвучивеомазабрињавајуће?
Да, заправо звучи као да говорионамаданас,јерсмосеми,каонарод,потпунопогубили.Котонијеприметио,некасеокрене
око себе. Све су вредности изокренуте, а нове нису створене.Постали смо народ који је изгубиоидентитет,којинезнаштаје,које...Првабудалакојасепојавииповеденассабилокаквомпаро
лом,миидемозањом.Тојевеомаопасно.Не поштујемо демократскепринципеионекојинасводенеким мирним путем ка бољем,
али затопоштујемо тиранеи трпимоих10,15,20година.Онда,кадасепојавинекинормаланчовек,мисеочасдоговоримодагаубијемо.
Утисакједаћеиоваинсценација „Беле кафе“ понудитипублиципрегорак,негосладакукустогнапитка?
АкосеосврнемонатеМомчиловепоследњеречи,којесумениврлопророчке,злослутнеиистинитесобзиромнасвештанамседесилодеведесетихикакоживимоданас,вероватнобитребалодаукусбудегорак.Но,сигурансамдаћесеонимењати,каоиштоселиковимењајукрозкомад.
Дали ћеМомчило, на крају, ипак, испити својушољицубелекафе?
Нећудавамоткријемтутајну(смех).
Драмске ситуације потичуиз пера врсног комедиографа,ноичовекаучијуседушутадасвеприметније усељавала горчина.Како ужанровском смислудефинишетеовајкомад?
Свимикојирадимоовупредставу, подсвесно имамо неки лагани отпор према жанровскомодређивању, јер је та потреба дасежанровскипрате стваридовела до бројних збуњујућих резултата у позоришту, а нарочито нафилму.Вероватноћетобитинекатрагикомедија. Ми ћемо гледатида комад буде истинит, као и даликовиисукобимеђуњима,такође, буду истинити, иако редитељима прилично „померену“ кон
цепцијууоквирукојенеманамеру да прави неког реалистичногАцуПоповића.
МикојанБезбрадица
Иако „Растур коло“представља одраз
временаукојемјеАцаписао комад, а то је скорираспад СФРЈ, у договоруса редитељем смо одлучилидаганекористимо.Иакобито,можда,биланајефектнија сцена у комаду, сматрали смода јето данас, са ове дистанце, потпуно непотребнопоказивати.
Представу режираМилан Нешковић,
драматургјеМолинаУдовички Фотез, сценографВеснаПоповић,костимограф Марина МеденицаВукасовић, композиторАња Ђорђевић, сценскиговор поставља РадованКнежевић, а сценски покрет Татјана Поповић.Осим нашег саговорника,улогетумачеОлгаОдановић (Мајка Јања), ПавлеЈеринић (Дели Јова), ВањаЕјдус(ЦркваРужица),НенадСтојменовић(СрђаЗлопоглеђа)иНадаШаргин(ЗораШишарка).
6 ПОЗОРИШНЕНОВИНЕ МАРТ2015.
АУТОР СКИ ПРО ЈЕ КАТ „МО ЈЕ НА ГРА ДЕ“
Об ра чун са ко рум пи ра ним дру штвом
Ауторски пројекатМаје Пелевић иСлободана Бештића,„Мојенаграде“,према књизи То
маса Бернхарда, биће премијерноизведен4.априла2015.наСцени„РашаПлаовић“.
У овој интимној исповестипуној (ауто)ироније и пародије,Бернхард се на духовит, а истовремено горак начин обрачунава са корумпираним аустријскимдруштвом и његовим културнимназоримаиобичајима.Онсеистовремено сатирично осврће на свеинституције које сматра изворомте изопачености: цркву, болницу,Академију наука, Министарствокултуре,партије,уметничкесенате, жирије, удружења. Парадоксално, прихватао је награде којесу му током живота додељиванезароманеукојимасесаслашћуипрезиром ругао својој домовини.Уроману„Мојенаграде“онврложивописно,упрвомлицу,описујеситуацијеукојимасумудодељенеразне државне награде и признања, као и истовремено гнушањепрема онима којиму награду додељујуипремасебикојинаграду
прима, углавном из материјалнихразлога.
„Уодносунатокакојеписаоромане, овде је Бернхардов стилнешто другачији. ‘Моје награде’сумногопиткијеибазиранесунанекиманегдотамакојејеондоживеокада јепримао тапризнања“,кажеуизјавизаПозоришненовинеСлободанБештићинапомињедајетекствеомаинспиративанзаиграње. „Осим тих анегдота, којемиолакшавајуглумачкипосао,уовомтекступостојинештоштоје,наравно,многоозбиљнијеидубље.То је пре свега Бернхардовамисаокојаје,каоиуњеговимроманима, веома оштра и цинична.Али, за разлику од романа, овдеје, на неки начин, испричана малодуховитијимречником.Менеусвемуовомепосебнопокрећењегова друштвена критичност према свим институцијама друштва.Иакосеон,собзиромнатода јебиоАустријанац,бавиодруштвомусвојој земљитокомдругеполовинепрошлогвека,прва асоцијација кад прочитате текст односисеначињеницудаје,упркосвременској дистанци, све исто као иданас“. Бештић наглашава да суМаја Пелевић и он желели да урадунаовојпредставиодукоракдаљеидаона,уизвесномсмислу,постане неки њихов „statement“,односно нешто што би исказалоњихов став и коментар у односунаБернхарда.„Тосе,пресвега,односинатодајетаЕвропа,укојуми покушавамо да уђемо, мртва.Другимречима,Европакаонештонајлепше, као нешто о чему свипричајукаоосимболудемократије,слободе,културеицивилизације, непостоји вишеу томобликукаквујемизамишљамо.Тојесадасамобајка“,оцењујеБештићидодајекакојеуверендаћеовобитиједнакатарзичнапредстава.
Маја Пелевић, која је драматург и аутор редитељског концепта,подсећада „Мојенаграде“
припадају Бернхардовој заоставштиниипредстављајунекуврстуњеговихбиографскихсписа.„Овоје,унекуруку,нештошто јенајближењеговојаутобиографијитакода,поредтогаштојеСлободанрекао,миовдеможемодавидимоинекуврстуњеговогепитафа.Тихдеветесејакојејеонписао,пронађенисуиобјављенитекдведеценијепослењеговесмрти.Узбирцису,осимесеја,штампанатриговораиједнописмоукојемобјављује да иступа из чланства немачке
Академије за језик и песништво.Утимтекстовима,којисуписаниу послератној Аустрији и односесенадруштвоу тој земљинаконтогнационалсоцијалистичкогпериода иДругог светског рата,мизаправоувиђамодасветеособинекојеједруштвоималоутомпериоду,имаидаље.Тојенештоштоје у том друштву остало дубокоукорењеноизаправосесамопреобуклоунеконоворухо“,указујеМаја Пелевић и напомиње да у
томпримеруможедасепрепознаи данашње српско друштво. Онадодаје да су „Моје награде“ друштвеноангажованапредставакојајеужанровскомсмислунајближа,какојеоценила„некојврстидрамскесатире,данекажемтрагикомедијештоби,можда,билаинајпрецизнијаодредница“.
Бештић додаје да представа,иако није директно политичка,имаелементеполитичкогтеатра,атосенарочитоодносинањенкрај.„Она јесте сатира, односно једна
духовито испричана прича којакритикује различите аспекте друштва“,оцениојеБештић.
Представа је осмишљена каодиректнаисповестпублицикојасеналазиудвострукојулози–публике, али и званица на свечаностиуручења награда. У том смислупубликаће,иаконедиректно,битипозванадаучествујеупреиспитивањудруштваукојемживиисопственепозицијеутомдруштву.
МикојанБезбрадица
Представа „Моје награде“ реализује се у
копродукцији са Културним центром Панчево,где ће премијера битивече после београдске. Уауторскомтимусупореднаших саговорника, МајеПелевић и Слободана Бештића,костимографОлга Мрђеновић, сценографи Мираш Вуксановић иЈаснаСарамандић,аутордизајна светла МиланКоларевић, дизајн звукапотписује Владимир Петричевић,асценскиговорЉиљанаМркићПоповић.
ОтишлајенашаЉиљаМиловановић. Посвећени професио
налац,великизналацоперскеуметностиидугогодишњичланНародногпозориштауБеограду. Рођенаје 14. октобра 1956. године у Куманову.НаФакултету политичкихнаука у Београду је дипломирала4.јануара1980.године,атриданапретогајепосталачланНародногпозориштакојејепосталоиосталоњенанајвећаљубав,допоследњегдаха.Посветиламује,безрезерве,пуних35 година свогживота.ПрвокаосекретарБалета,паархивар,оперативнисекретарОпере,продуценторганизатор,продуцентОперскогстудија,инајзадкаосамостални организатор Опере. Озбиљна,тиха, сталожена, одговорна, пожртвована... Тако необична појава утеатру.Паипак,свакимсвојимдамаром–једанодпоследњихтеатарскихпосвећеникастарогкова.
Ј.С/М.Б.
Рајко Лазовић(1942–2015)
Рајко Лазовић, мајстор светла,цео радни век је провео уНа
родномпозоришту.Биојеједанодонихрадникакојимајепозориште,какојерекаоњеговсиннапоследњем испраћају, било друга кућа.Шириојеоптимизамокосебе,свакоме је излазио у сусрет и ништамунијебилотешкокадјеутеатру.ЗапожртвованрадиоданостКући,биојенаграђенПлакетомНародногпозоришта.Интензивноседружиоса Милетом Радуловићем, својим„Пантом“ и Живаном Сарамандићем,којисуотишлипрењега.Верујемдасутамонегдесадпоновозаједноидаих,каоиовде,ЖиванвозиусвомцрвеномЈугићу.
М.Марковић
In memoriam
Љи ља наМи ло ва но вић(1956–2015)
Томас Бернхард (1931–1989) је један од најзна
чајнијих књижевника немачког говорног подручја послеII светског рата. Рођен је уХоландији,живеонековремеуБаварскојиуСалцбургу,аливећи део живота у Аустрији.НаФакултетузамузикуидрамске уметности „Моцартеум“ у Салцбургу је студираомузику,режијуиглуму.У
младостијебионовинар,састављаоизвештајесасуђења,биокњижевни,позоришниифилмскикритичар,алипотомсеупотпуностипосвећујекњижевномраду.Писао јепесме,приче („Амрас“),сценариозафилм„Тридана“,алинајпознатијијепосвојојпетотомнојаутобиографији, драмама („Моћ навике“, „ИмануелКант“, „Председник“, „Пред пензијом“, „Прослава за Бориса“, „Ритер, Дене,Фос“,„Театармахер“...)ироманима(„Мраз“,„Поремећај“,„Кречана“,„Да“,„Коректура“,„Бетон“,„Губитник“,„Сечашуме“,„Старимајстори“,„Брисање“...)
ЧестоједолазиоуЈугославију–приватноалиикаопредавач.Својим делима се оштро супротстављао аустријској држави и
институцијамакаоикатоличкојцркви,што јерезултиралочестимскандалима, забранама, јавнимосудама.Бернхардостаједоследансвојојконтроверзнојприродиипослесмрти–забраниојесвакообјављивањењеговихрадоваиизвођењењеговихкомадаунутарграницаАустрије.Упркостоме,заживотајепримиобројненаградеипризнања, од којих су многе биле аустријске (Књижевна наградаСлободногиханзеатскогградаБремена,Малааустријсканаградазакњижевност,Награде„ЈулијусКампе“,„АнтонВилдгнас“,„ФранцТеодорЧокор“,„АдолфГриме“,Грилпарцерованаграда...).
Иакојесвојприватниживотчуваоодјавностииреткодаваоинтервјуе,остао језабележенвећидеоњеговихразговорасаКуртомХофманом.ЕвонекихБернхардовихмислиизтихинтервјуа(каснијеобјављенихукњизи);„Кадстемлади,желитесвудадауђете.Пишетеипишетеиобијатевратаиздавачаихоћетедауђетеусвакеновине...кадасамнапуниочетрдесет,прошломеje...сваталажностокотихнаградаиприча,тоjeипаксветакогрозно...Tojeипакбесрамностиинфамија,алииглупостљуди,свето.Таконештоjeпотпуноодвратно...Већпетнаестгодинанеприхватамникаквенаграде.Нитинаграде,нитибилоштадруго...“
7ПОЗОРИШНЕНОВИНЕМАРТ2015.
Тог младића лепефигуре, ведрог лица,златнекосеивеликихплавих,увекрадозналих очију, није било
тешкозапазитинајпреуансамблу,азатимкаоистакнутог,првогсолисту,уБалетуНародногпозориштауБеограду.Јер,ДејанКоларов(1981)се увек истицао својом складномигром и очигледним уживањем усвимњенимстиловима–одтрадиционалне класике, преко неокласичне софистицираности,домодерногплесакаоодразавременасадашњег.
Балетску школу „ЛујоДавичо“Коларовјезавршио1997, учећи најпре у класиСавкеИманић,азатимИванке Лукатели која га је мудропедагошки водила и када јепостаочланбеоградскогБалета,укојемјенаставиодаучииодКонстантинаКостјукова.Похађаојевишебалетскихирадионица савремене игрекод познатих педагога Ж.Мајера,Г.Сивера,М.Моније,ВоДина...
Ураздобљуод2000.до2008,остварио јеуматич н о мпозориштунизсолистичкихипрвих улога, различитих по жанру,
извођачкој техници и плеснојестетици.Главнеулогејеиграо у „Жизели“, „Лабудо
вом језеру“,„ДонКихоту“, „Успаваној лепотици“,тебалетима„Пакита“,„ФранческадаРимини“,„Поподне једногфауна“, „Чудесни
м а н д а рин“...
С а рађив а ојеса
бројнимкореографимакаоштосуД.Сајферт,Л.Пилипенко,В.Логунов,Љ.иП.Добријевић,И.Стани
шић,М.КлодПијетрагала,К.Симић,С.Зуровац,Ђ.Макаревић... Као гостујући уметникиграојеупредставиНадеКокотовић„ОтелојеубиоЏенис“(КПГТ).НасцениОпереитеатра„Мадленианум“,Коларовјеодиграоглавнеулогеубалетима„Виолета“РамонаУљеа,„Моцарт“РенатаЗанелија,„Нижински–златнаптица“К.Симића, а 2007. је гостоваокаосолистауплесномпројекту„КилијанБалкану“.
Био је ангажован у Националној опери у Аусбургу(2008–10),гдејеоствариовелики број главних и солистичкихулога у поставкама М. Бигонцетија, Д. Бомбана, С. Делатреа, Г.Постерина,Р.Кампанеле,Г.Сота,И. Галија,М.Милера, А. Вите идругих.ПотомсевраћауНароднопозориште,гдеиграупредставама„StepLightly“(С.ЛеонеиП.Лајтфут), „Интервал“ (М.Колари З.Марковић), „Songs“ (М. Бигонцети),тедвеулоге,Времеинасловнаулога, у балету „Александар“ (Р.Савковић). Гостујући у остварењимаBitefDanceCompany играојеистакнутепартијеупредставама„Сонети“ЛеаМујића,„Божанственакомедија“ЕдвардаКлуга,„Оте
ло“З.МарковићаиМ.Колар...УХрватском народном казалишту„Иван пл. Зајц“ на Ријеци игра убалету „Кармина бурана“ кореографаХугаВиере(2011/12).
ЈошкаодетеДејанаКолароваје освојила слобода, контрола икоординацијауметничкеигре.Токомсвојесадвећбогатеуметничкекаријере,освакојсвојојулозинајпре размишља и највише пажњепосвећуједетаљима,инсистиранапрецизности корака, искреностиемоцијаиверуједатоправисавршенуцелину,којуипубликаволи.Дуетну игру сматра дивном, јеркрозњу се дели страст, квалитет,
осећањеисигурносткојиседарују другом... Та енергијаизмеђуплеснихпартнеразаистаможе, сигуран јеКоларов,идејамаобогатитизаједничкуигру.
УсвојимроламаКоларовтражииналазизадовољство,анајдражамујеулогаВремеу балету „Александар“. КореографСавковићму је даопунуслободудасамкреираоноштоосећа.
Коларов има и кореографске склоности. Првизначајнији рад је био са Зораном Марковићем коме је
био асистент на представи „Златно доба“ уСловенском народномгледалишчу у Марибору. Његовапрвасамосталнапоставка, „Ћелавапевачица“подрамиЕ.Јонеска,премијернојеизведенајануараовегодиненаСцени„РашаПлаовић“уоквируВечеримладихкореографа,којајенајавиладолазакозбиљнекореографскеличностинабеоградскуиграчкусцену.Упрограмупредставеонзаписује:„...ананамаједабирамокудаћемопоћи.Мојизборћеувекбити забаван“.Путје отворен, очекујемонове кореографскестазе.
(наставићесе)
Током дугогодишњеграда у позоришту,Ерих Декер је променио три театарскекуће (Југословенско
драмско позориште, 1947–67; Савремено позориште, 1967–69. иНародно позориште, 1969–85),докјекаогостосмишљаваосценографскарешењаујошнеколикобеоградских каоинеколикопозориштауунутрашњости.УМаломпозоришту „Душко Радовић“, Декерјевећкаопензионисанисценографначиниосценографијузапредставу „Учитељ играња“ Лопеа де Веге,којујережираоМирославБеловић,кореографију осмислила ЛидијаПилипенко,акостимеилуткеЛанаЦвијановић.Премијерајебилаугодинисветскогобележавања350годишњице ауторове смрти, тачније17.маја1986.Сјесени,представа је гостовала у Сарајеву, гдеје позоришни критичар СтрахињаШуљагићосценографијизаписао:„Најпотпуније и најуспелије било је сценографскорешењеЕрихаДекера.Шпанскиград,каогравираисцртанназавесиштоодвајасценуодсцене,биојеизванредноликов
ноуспеоизначајанзаатмосферуукојојћесеодвитичитаваоваигра,једноставнаилака,небашуједначених уметничких квалитета, алиигракојаћесвакакоиматијошмногоданаипублике“(„Ослобођење“,Сарајево,29.септембар1986).ОвонијебилапрвасарадњаЕрихаДекерасаМирославомБеловићем.Дали је судбина опет умешала својепрсте или је у питању чиста случајност,алиједнаодпрвихиједнаод последњих Декерових сцено
графијабилесузапредставекојејережираоБеловић.Њиховапрвасарадњајебиланакомаду „Децасунца“МаксимаГорког,којуједавалоАкадемскопозориштеизБеограда,ачијејепремијерноизвођењебило17.маја1952.
Иупотоњим годинама,Декерје радио за аматерска позоришта.УАкадемскомпозоришту „БранкоКрсмановић“јекреираосценографију за две представе: „Три телефонскаразговора“ЏонаМајера,у
режији Миленка Мисаиловића икостимима Данке Павловић (премијера 8. марта 1954), те „Крстарица Аурора“ Бориса Лаврењева,подредитељскомпалицомСергијаХарашићаиукостимимаЛелеСтанојевић (премијера 26. децембра
1957). Сценографију за представу „Вечити цвет“ у извођењу Аматерског позоришта „Абрашевић“,радиоје1956.АутортекстајебиоМиленко Мисаиловић, редитељВукашинЕраковић,акостимографРадмила Ераковић. За Аматерскодрамскопозориште„Слога“изЗемунаосмислиоједвесценографије–закомад„Поздравшерифу“Арсена Диклића, у режији Бранивоја Ђорђевића (премијера 28. маја1960)изакомадВереРашковићиПераПлетикосе„Пролећанедопевана“,урежијиБореВукића(премијера29.децембра1961).
Ево још једне занимљивостивезане за личност Ериха Декера:он је био један од првих Немацакоји су послеДругог светског ратаушлиуКрагујевац.Тоседогодило 1952. године, када је добиопозиводредитељаМиланаПоповића да за крагујевачко Народнопозориште наслика неколико декора.Убрзо,уследилајеисарадњанапредстави„Богојављенсканоћ“Виљема Шекспира, коју је режираоМиланПоповић,сценографскаикостимографскарешењасудалигости из Београда, Ерих Декер иМираГлишић,ачијапремијерајебила25.маја1952.Крајемтегодине,20.новембра,редитељВитомирЉубичић, сценограф Ерих ДекерикостимографМираГлишићпотписали су представу „Цврчак наогњишту“(„Бајкаодомаћемогњишту“)ЧарлсаДикенса,удраматизацијиБ.М.Сушкевича.Сакостимографом Миром Глишић, ДекерјерадиоиуНародномпозориштууНикшићунапоставцикомада „ДонКарлос“ФридрихаШилера, у режији Вељка Мандића. Премијерајеизведена5.марта1955.године.
(наставићесе)
ЕРИХ ДЕ КЕР (9) / ПИ ШЕ МИР ЈА НА ОДА ВИЋ
У про фе си о нал ним и ама тер ским те а три ма
ФЕЉ ТОН / ЛИЧ НО СТИ БЕ О ГРАД СКОГ БА ЛЕ ТА (50) / ПИ ШЕ МИ ЛИ ЦА ЗАЈ ЦЕВ
Де јан Ко ла ров: Ужи вам у сва кој својој уло зиФЕЉТОН
ФЕЉТОН
Поредтриматичнекуће,Декерје,каогост,
своје сценографско умећеостваривао широм ондашњеземље.
ог младића лепефигуре, ведрог лица,златнекосеивеликихплавих,увекрадозналих очију, није било
тешкозапазитинајпреуансамблу,азатимкаоистакнутог,првогсолисту,уБалетуНародногпозориштауБеограду.Јер,ДејанКоларов(1981)се увек истицао својом складномигром и очигледним уживањем усвимњенимстиловима–одтрадиционалне класике, преко неокласичне софистицираности,домодерногплесакаоодраза
Балетску школу „ЛујоДавичо“Коларовјезавршио1997, учећи најпре у класиСавкеИманић,азатимИванке Лукатели која га је мудропедагошки водила и када јепостаочланбеоградскогБалета,укојемјенаставиодаучииодКонстантинаКостјукова.Похађаојевишебалетскихирадионица савремене игре
извођачкој техници и плеснојестетици.Главнеулогејеиграо у „Жизели“, „Лабудо
вом језеру“,„ДонКихоту“, „Успаваној лепотици“,тебалетима„Пакита“,„ФранческадаРимини“,„Поподне једногфауна“, „Чудесни
м а н д а рин“...
С а рађив а ојеса
Де јан Ко ла ров: Ужи вам у сва кој својој уло зи
8 ПОЗОРИШНЕНОВИНЕ МАРТ2015.
За издавача Дејан Савић, в. д. управника | Главни уредник Позоришних новина Жељко Хубач | Заменик главног уредника Јелица Стевановић | Редaкција: Микојан Безбрадица, Бранкица Кнежевић, Драган Стевовић |
Сарадници: Милица Зајцев, Мирјана Одавић, Вања Косанић, Милан Марковић, Марија Кнежевић | Техничка редакција: арт директор и графички дизајнер Јован Тарбук, графички дизајнер Јелена Ратковић |
Коришћене фотографије архива Народног позоришта, МПУС и личних архива | Припрема и дизајн Народно позориште у Београду | Народно позориште у Београду, Француска 3, 11000 Београд | Маркетинг 2622-180
Радно време благајне:сваког дана од 11 до 15 и од 17 сати до почетка представе.
Недељом од 17 сати до почетка представе.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ РЕПЕРТОАРА
Телефон благајне: 2620-946Телефон за групне посете: 2626-566
ВЕ ЛИКА СЦЕНА А П Р И Л 2 0 1 5 .
СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ”
www.narodnopozoriste.rs ONLINE ПРОДАЈА УЛАЗНИЦА
29
понедељак
БИЗАРНОдрама Жељка Хубача, гостује Босанско народно позориште из Зенице 07
01
26
субота
19.30
МАЈКА ХРАБРОСТ И ЊЕНА ДЕЦА
драмаБертолтаБрехта 14
уторак
19.30
НАБУКО
операЂузепа Вердија 21
уторак
19.30
ЉУБАВНИ НАПИТАК
операГаетана Доницетија 15
среда 19.30
ЧУДО У ШАРГАНУ
драмаЉубомираСимовића 17
петак
19.30
РОМЕО И ЈУЛИЈА / ПРЕМИЈЕРАдрамаВилијама Шекспира, у извођењу Радионице интеграције и Ћендра мултимедије 05
недеља
19.30
ПУТ У ДАМАСК
драмаАугустаСтриндберга 23
четвртак
19.30
ИЗБИРАЧИЦА
комедијаКостеТрифковића 28
уторак 19.30МЕЛАНХОЛИЧНИ СНОВИ ГРОФА САВЕ ВЛАДИСЛАВИЋА / ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ОПЕРЕ операСветиславаБожића 08
петак
19.30
АТИЛА
операЂузепаВердија 18
субота
19.00
МАДАМ БАТЕРФЛАЈ
операЂакомаПучинија 25
субота
19.30
ДАМА С КАМЕЛИЈАМА
мелодрамаАлександра ДимеСина 19
недеља
19.30
СЛЕПИ МИШ
оперетаЈоханаШтрауса 01
среда 19.30
ТРУБАДУР
операЂузепаВердија 03
петак 19.30
ВЕЛИКА ДРАМА
драмаСинишеКовачевића 04
субота
20.00
ФИНАЛНИ ИЗБОР ЗА „MISS TOURISM SERBIA” уз подршку Туристичке организацијеСрбије 04
понедељак
19.30
ЖИЗЕЛА
балетАдолфа Адама 07
уторак
19.30
УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА
балетП. И. Чајковског
среда
22
19.30
СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА
балет у кореографији Владимира Логунова, према роману Оскара Вајлда
понедељак
06
РОМЕО И ЈУЛИЈА драмаВилијама Шекспира, у извођењу Радионице интеграције и Ћендра мултимедије 08
среда 17.0021.00
РОМЕО И ЈУЛИЈА драмаВилијама Шекспира, у извођењу Радионице интеграције и Ћендра мултимедије 09
четвртак 19.30 12.00
ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЗЛАТНИ БЕОЧУГу организацији Културно-просветне заједнице Београда
14
уторак 19.30
СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА
балет у кореографији Владимира Логунова, према роману Оскара Вајлда
четвртак
1619.30
МИЗАНТРОП
комедијаЖ.Б.П.Молијера 20
понедељак 20.00
РЕНАТО БАЛЕСТРА „МОДА И ОПЕРА”у организацији Модне агенције „Фабрика” / откупљено 24
петак 19.30
ДЕРВИШ И СМРТ
Б.М. Михиз / Е. Савин, по роману Меше Селимовића 26
недеља 19.30
ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
комедијаБраниславаНушића 27
понедељак
19.30
ЧУДО У ШАРГАНУ
драмаЉубомираСимовића 29
среда 19.30
ТРАВИЈАТА
операЂузепа Вердија 30
четвртак 19.30
АНТИГОНА
трагедијаСофокла 03
недеља
МНОГО ВИКЕ НИ ОКО ЧЕГАкомедија Вилијама Шекспира, гостује Народно позориште Сомбор 05
уторак 19.30 19.30
СЛЕПИ МИШ
оперетаЈоханаШтрауса 06
среда 19.30
СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА
балет у кореографији Владимира Логунова, према роману Оскара Вајлда
четвртак
07
драма Тонија Кушнера
20.30
03
четвртак 20.30
комедија МилошаНиколића 0808
20.30
комедијаНиколаја В. Гогоља 01
ЖЕНИДБА
среда
20.30
драма СтеванаПешића 24
ТЕСЛА ИЛИ ПРИЛАГОЂАВАЊЕ АНЂЕЛА / 20 ГОДИНА ОД ПРЕМИЈЕРЕ
петак20.30
документарна драма Антонија Ђурића, гостујућа представа 23
СОЛУНЦИ ГОВОРЕ
четвртак
20.30
драмаТенесијаВилијамса 05
СТАКЛЕНА МЕНАЖЕРИЈА
недеља
20.30
драма МомчилаНастасијевића 25
КОД ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ
субота
20.30
драма Бранислава Нушића 09
КЊИГА ДРУГА
четвртак
20.30
драмаЕрика Е. Шмита 21
ЗАГОНЕТНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ
уторак
20.30
комедијаЈована СтеријеПоповића 15
ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
среда
20.30
Т.М. Ригонат, по роману Ф.М. Достојевског 06
ЗЛИ ДУСИ
понедељак20.30
по роману Т.Бернхарда, ауторски пројекат М.Пелевић и С. Бештић, копродукција 03
МОЈЕ НАГРАДЕ / ПРЕТПРЕМИЈЕРА
петак
20.30
комедијаМилошаНиколића 18
КОВАЧИ
субота20.30
драма ЛукасаБерфуса 16
СЕКСУАЛНЕ НЕУРОЗЕ НАШИХ РОДИТЕЉА
четвртак
19.00
07
КОНЦЕРТ УЧЕНИКА поводом Дана Музичке школе „Даворин Јенко”
уторак
20.30
комедијаОскара Вајлда 22
ВАЖНО ЈЕ ЗВАТИ СЕ ЕРНЕСТ
среда
20.30
комедијаЕрика Е. Шмита 14
МАЛИ БРАЧНИ ЗЛОЧИНИ
уторак
20.30
по роману Т.Бернхарда, ауторски пројекат М.Пелевић и С. Бештић, копродукција 04
МОЈЕ НАГРАДЕ / ПРЕМИЈЕРА
субота
19.00
08
КОНЦЕРТ ПРОФЕСОРАповодом Дана Музичке школе „Даворин Јенко”
среда 20.30
по роману Т.Бернхарда, ауторски пројекат М.Пелевић и С. Бештић, копродукција 17
МОЈЕ НАГРАДЕ
петак
20.30
драма Бранислава Нушића 19
КЊИГА ДРУГА
недеља
20.30
комедијаЖанаАнуја 29
ЖЕНСКИ ОРКЕСТАР
среда 20.30
комедијаЈована СтеријеПоповића 03
ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
недеља20.30
драмаЉубомираСимовића 30
ХАСАНАГИНИЦА
четвртак20.30
комедијаАлександраПоповића
БЕЛА КАФА / ПРЕМИЈЕРА
уторак
28
20.30
драмаАлбераКамија 26
НЕСПОРАЗУМ
недеља
ГОСТОВАЊА У АПРИЛУКЊИГА ДРУГА | Глумачке свечаности „Миливоје Живановић”, ПожаревацМОЈЕ НАГРАДЕ / ПРЕМИЈЕРА | ПанчевоВАЖНО ЈЕ ЗВАТИ СЕ ЕРНЕСТ | Студентски градНАРОДНИ ПОСЛАНИК | Фестивал „Нушићеви дани”, СмедеревоБИЗАРНО | Зрењанин
05.04.05.04.21.04.23.04.27.04.
ДОГАЂАЈИ У АПРИЛУМОЈЕ НАГРАДЕ / ПРЕМИЈЕРА, по роману Томаса Бернхарда, ауторски пројекат Маје Пелевић и Слободана Баштића, копродукција са Културним центром Панчева, Сцена „Раша Плаовић”РОМЕО И ЈУЛИЈА / ПРЕМИЈЕРА, драма Вилијама Шекспира, у извођењу Радионице интеграције и Ћендра мултимедије, Велика сценаКОНЦЕРТ УЧЕНИКА, поводом Дана Музичке школе „Даворин Јенко”, у 19 часова, Сцена „Раша Плаовић”КОНЦЕРТ ПРОФЕСОРА, поводом Дана Музичке школе „Даворин Јенко”, у 19 часова, Сцена „Раша Плаовић”ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЗЛАТНИ БЕОЧУГ, у организацији Културно-просветне заједнице Београда, у 12 часова, Велика сценаРЕНАТО БАЛЕСТРА „МОДА И ОПЕРА” / откупљено, у организацији Модне агенције „Фабрика”, у 20 часова,Велика сценаТЕСЛА ИЛИ ПРИЛАГОЂАВАЊЕ АНЂЕЛА / 20 ГОДИНА ОД ПРЕМИЈЕРЕ, драма Стевана Пешића,Сцена „Раша Плаовић”БЕЛА КАФА / ПРЕМИЈЕРА, комедија Александра Поповића, Сцена „Раша Плаовић”ФИНАЛНИ ИЗБОР ЗА „MISS TOURISM SERBIA”, уз подршку Туристичке организације Србије, у 20 часова,Велика сценаМНОГО ВИКЕ НИ ОКО ЧЕГА, комедија Вилијама Шекспира, гостује Народно позориште Сомбор, Велика сценаМЕЛАНХОЛИЧНИ СНОВИ ГРОФА САВЕ ВЛАДИСЛАВИЋА, опера Светислава Божића,ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ОПЕРЕ, Велика сцена
04.04.
05.04.
07.04.08.04.14.04.
24.04.
24.04.
28.04.04.05.
05.05.08.05.
ЦЕНТАР САВА29.04. ДОН КИХОТ, балет Лудвига Минкуса,ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ИГРЕ - гостују Ана Циганкова, примабалерина Националног балета из Амстердамаи Метју Голдинг, првак Краљевског балета из Лондона
top related