Прва наставна недеља (1) rast, spoljnotrgovinska razmena, devizni kursevi, platni...

1

EKONOMIJА1

Ilustracija: N. G. Mankju, Principi ekonomije, 3. Izdanje, EF, Beograd, 2006.

2

EKONOMIJA I INSTRUMENTI

EKONOMSKE ANALIZE

1

3

Ekonomija - osnovni pojmovi

• Reč ekonomija potiče od grč. reči: onaj koji upravljaDOMAĆINSTVOM.

• Društvo donosi mnogobrojne odluke: koji će se posloviobavljati i ko će ih obavljati. Kao i domaćinstvo, društvomora da alocira oskudne resurse na svoje članove,uzimajući u obzir sposobnosti, trud i želje članova. Kadaalocira ljude (zemljište, zgrade, mašine - resurse) narazličite poslove, mora da alocira i autput dobara i uslugakoje ti ljudi proizvode.

• Upravljanje resursima društva je važno, jer su resursiRETKI (oskudni). Raspoloživi resursi su ograničeni, padruštvo nije u stanju da proizvede sva dobra i usluge kojaljudi žele da imaju, logično se nameće pitanje izbora(trade-off).

4

Ekonomija - osnovni pojmovi

Ekonomija je društvena nauka koja proučava kakopojedinaci, preduzeća, država i društvo donose odlukekojima rešavaju problem oskudnosti. Kako društvo alocirasvoje oskudne resurse.

DEFINICIJA Ekonomija je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila

ponašanja i ekonomske zakonitosti u funkcionisanju preduzeća, nacionalne i globalne ekonomije.

Proučava ekonomske aktivnosti, kako društvo koristi oskudneresurse radi proizvodnje i raspodele dobara i usluga među

članovima društva.

5

Mikroekonomija

Proučava privredne subjekte sa stanovišta troškovaproizvodnje, formiranja i raspodele profita i štednje,formiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga,pojedinačna tržišta, individualnu štednju i akumulaciju,životni standard i ličnu potrošnju.

DEFINICIJA Mikroekonomija proučava kako domaćinstva i preduzeća

donose odluke i kako međusobno deluju napojedinim tržištima.

6

Mikroekonomska pitanja

Koju robu i usluge treba proizvoditi i u kojimkoličinama? Dobra, usluge su predmeti koje ljudi proizvode ivalorizuju radi zadovoljenja potreba.Kako proizvoditi dobra i usluge? Resurse koje preduzećekoristi za proizvodnju dobara i usluga nazivamo faktorimaproizvodnje: zemlja: “dar prirode”: zemljište, minerali ivoda; rad: utrošeno radno vreme i radni napor za proizvodnjuroba i usluga; kapital: alatke, instrumenti, mašine, zgrade idrugi građevinski objekti koje preduzeće koristi zaproizvodnju dobara i usluga. To su trajna dobra proizvedenasa ciljem proizvodnje drugih dobara i usluga.Kome su namenjene robe i usluge? Da bi ostvarili prihod,pojedinci prodaju usluge korišćenja faktora proizvodnje kojeposeduju. Zemlja donosi rentu; rad ostvaruje nadnice;kapital donosi kamatu; a preduzetništvo realizuje profit.

7

Mikroekonomska pitanja

Faktori proizvodnje su resursi koji se koriste u proizvodnji dobarai usluga, pa pitanje KAKO se proizvode dobra i usluge i u kojimkoličinama predstavlja pitanje koji se faktori koriste.

Ljudi zarađuju dohotke tako što nude faktore proizvodnje nakorišćenje (zemljište - ostvaruju rentu, rad - ostvaruju plate,kapital - ostvaruju kamatu). Stoga odgovor na pitanje ZA KOGAPROIZVODITI zavisi od dohotka ljudi.

Na primer, ako se više zemljišta koristi u proizvodnji dobara iusluga, vlasnici zemlje ostvaruju veću rentu (prihod), pa su umogućnosti da kupuju više proizvedenih dobara i usluga.

8

Makroekonomija

Bavi se proučavanjem problema nacionalne i svetskeprivrede, kao celine, gde se varijable svode na mali brojglobalnih, agregatnih veličina.Proučava pojave, procese i probleme, kao što su: brutodomaći proizvod, bruto nacionalni proizvod, nacionalnidohodak, potrošnja, štednja, kamata, investicije, ekonomskirast, spoljnotrgovinska razmena, devizni kursevi, platnibilans, ciklična kretanja privrede, budžet, IS-LM model,fiskalna i monetarna politika, agregatnu tražnju i ponudu,zaposlenost, inflaciju.

DEFINICIJA Makroekonomija proučava pojave na nivou privrede kao celine

(inflaciju, nezaposlenost i ekonomski rast).

9

Makroekonomska pitanja

Šta određuje životni standard?Životni standard: predstavlja nivo potrošnje koju ljudi uproseku ostvaer meren prosečnim dohotkom po osobi

Šta određuje troškove života?Troškovi života: predstavljaju iznos novca potreban da sekupe dobra i usluge neophodne za prosečno domaćinstvo.Porast troškova života naziva se inflacija, a smanjenjetroškova života deflacija.

Zbog čega privreda fluktuira?Poslovni ciklus: predstavlja periodične, ali nepravilnepokrete u proizvodnji i zaposlenosti.

10

Da li sledeće teme pripadaju mikro ili makroekonomiji?

Tema iz prakse

1. Šta će se dogoditi sa cenom bioskopskih karata u narednih 5 godina? 2. Kako će na telefonske kompanije u SAD-a uticati uvođenje poreza na uvozne mobilne telefone? 3. Koliko je novih radnih mesta otvoreno u industriji brze hrane? 4. Zbog čega je u došlo do rapidnog smanjenja cena PC računara u svetu? 5. Kako inostrana konkurencija utiče na američku automobilsku industriju? 6. Kakvi su efekti rebalansa budžeta Republike Srbije? 7. Kolika je stopa nezaposlenosti u Srbiji? 8. Koliku je stopu inflacije Srbija zabeležila 2007. godine?9. Kojom alternativnom politikom se može povećati životni standard?

11

Tema iz prakse

10. Ekonomija je podeljena na dve analize: makroekonomsku i mikroekonomsku. Koji od narednih iskaza je tačan?

a) predmet izučavanja makroekonomije su individulana, tj. pojedinačna tržišta.

b) sve teme koje se izučavaju u makroekonomiji su veće od onih u mikroekonomiji.

c) predmet izučavanje makroekonomije je nezaposlenost, inflacija, budžetski deficit i trgovinski deficit.

d) mikroekonomija se bavi samo izborima pojedinca, dok se makroekonomija bavi odlukama grupa.

e) cene su samo predmet izučavanja makroekonomije.

12

Tema iz prakse

11. Da li sledeće teme pripadaju mikro ili makroekonomiji:a) odluka jedne porodice o tome koliko će štedetib) uticaj vladinih regulativa na smanjenje zagađenjac) uticaj veće nacionalne štednje na privredni rastd) odluka kompanije koliko će radnika regrutovatie) odnos između stope inflacije i promene količine novca

13

Ekonomija kao društvena nauka

Pozitivni iskazi: “tvrdnje koje opisuju svet onakvimkakav jeste”: tvrdnje koje na osnovu opservacija imerenja (dokaza) možemo da potvrdimo ili odbacimo.Deskriptivni.

Normativni iskazi: “tvrdnje koje propisuju kakav bi svettrebalo da bude”: tvrdnje koje uključuju tuđa gledišta,vrednosni sudovi. Preskriptivni.

PRIMER Sandra: “Zakon o minimalnim nadnicama je uzrok

nezaposlenosti”.Dejan: “Vlada bi trebalo da poveća minimalne nadnice”.

14

Da li je reč o pozitivnim ili normativnim iskazima?

Tema iz prakse

1. Sniženjem poreza na plate 2007. godine, privreda SAD-a jeimala veću stopu rasta 2008. godine. (pozitivan)

2. Potrebno je smanjiti državne rashode (akcija koja jednojgrupi ljudi donosi koristi, a drugoj ljudi može da šteti).(normativan)

3. Koji od sledećih iskaza prikazuje normativnu ekonomiju?a) izgradnja nove bolnice uključuje postojanje

oportunitetnog troška.b) vlada treba da troši više na zdravstvene usluge.c) zdravstvo predstavlja deo javne potrošnje.

15

Da li je reč o pozitivnim ili normativnim iskazima?

Tema iz prakse

4. Društvo se suočava sa kratkoročnim izborom izmeđuinflacije i nezaposlenosti (pozitivan)

5. Smanjenje stope rasta novca smanjiće stopu inflacije(pozitivan)

6. NBS treba da smanji stopu rasta novca (normativan)

7. Društvo treba da zahteva od primalaca socijalne pomoći datraže posao (normativan)

8. Niže poreske stope podstiču na veći rad i veću štednju(pozitivan)

16

Instrumenti ekonomske analize

Teorije i modeli: Omogućavajuobjašnjenja i predviđanja oekonomskim pojavama i ponašanjuljudi, na osnovu čega se formira realnomišljenje o određenom problemu.Modeli jasnije prikazuju probleme ipojednostavljuju složen i komplikovan,realni svet.

DEFINICIJA Instrumenti ekonomske analize (teorije, modeli, podaci, činjenice, grafikoni, krive, jednačine, itd.) su ekonomski alati koji pomažu objašnjavanje i analizu proizvodnje i potrošnje

roba i usluga.

17

Instrumenti ekonomske analize

Prilikom razvijanja modela i teorija, ekonomisti koristeideju ceteris paribus, odnosno “ako su svi ostali uslovinepromenjeni”, kako bi se fokusirali na efekat samo jednogfaktora. Prilikom razvijanja teorija i modela, moguće jenačiniti dve najpogubnije greške:Greška kompozicije: tvrdnja da ako je nešto tačno zadelove, mora biti tačno i za celinu; odnosno da ono što jetačno za celinu mora biti tačno i za delove.Post hoc greška: tvrdnja da jedan događaj prouzrokuje drugi, jer je drugi usledio posle prvog.

Ekonomski podatak. Za ekonomiste najbolje ilustrujevremenska serija podataka koja predstavlja niz jedinicaiste vrednosti u različitom vremenskom periodu. Bitan jeprosečan podatak.

18

Indeksi brojeva - primer 1.

Tema iz prakse

1970. godine, telefonski poziv rođaku iz Londona koštao je 10 $,dok je trošak slanja pisma iznosio 0,50 $.

U 2007. godini, cena telefonskog poziva smanjena je na 3 $, a cena slanja pisma povećana na 1,00 $.

Kolikosu se promenili troškovi komunikacije sa vašim rođakom?CPI 1947 = 100, CPI 1970 = 170, CPI 2007 = 756

Trošak telefonskog poziva meren $ iz 2007. godine: CPI 2007 / CPI 1970 x 10 $ = 44,50 $ u 2007.

Cena međunarodnih telefonskih poziva od 1970-2007, smanjena je sa 44,50 $ na 3 $ , odnosno 90%.

1980. godine, telefonski poziv rođaku iz New Yorka koštao je 10 $,dok je trošak slanja pisma iznosio 0,50 $. 2008. godine, cena telefonskog poziva smanjena je na 3 $, a cena slanja pisma povećana na 1,00 $. Koliko su se promenili troškovi komunikacije sa vašim rođakom?CPI 1948 = 100 (bazna godina), CPI 1980 = 170, CPI 2008 = 756

Koliko iznosi trošak telefonskog poziva meren $ iz 2008. godine???10 $ x CPI 2008 / CPI 1980 = 44,50 $ u 2008.Zaključujemo: cena međunarodnih telefonskih poziva od 1980-2008,smanjena je sa 44,50 $ na 3 $ , odnosno 90%.

Šta je sa cenom slanja pisma? Pokušajte sami!

19

Indeksi brojeva - primer 2.

Tema iz prakse

a) CPI u 1948. godini iznosio je 100.CPI u 2008. godini iznosio je 370.Nedeljni troškovi američkog domaćinstva u 1948. godini: 250 $.Koliko iznose nedeljni troškovi domaćinstva (izraženi u $ iz) 2008.?

250 x (370 / 100) = 925 $.

b) Godišnji dohodak domaćinstva u 2008. godini: 30.000 $.Kolika je realna vrednost godišnjeg dohotka u $ iz 1947.?

30.000 x (100 / 370) = 925 $.

20

Instrumenti ekonomske analize - grafikoni i krive

Pozitivan (direktan) međuodnos

Varijable (promenljive)se kreću saglasno

(zajedno)u istom smeru.

x , y

x , y

21

Instrumenti ekonomske analize - grafikoni i krive

Negativan (indirektan) međuodnos

Varijable (promenljive)se kreću saglasno

u suprotnom smeru.

x , y

x , y

22

Instrumenti ekonomske analize - grafikoni i krive

Nagib krive

Nabig prave linije je const.

Nagib luka: spojimo 2 tačke i odredimo nagib.

23

Instrumenti ekonomske analize - grafikoni i krive

Nagib kriveVeći nagib: velika promena y, povezana sa malom promenom x, linija je strmija.

Nagib luka od tačke a do tačke b, iznosi:(5-1) / (4-2) = 2

24

Instrumenti ekonomske analize - grafikoni i krive

Nagib krive - primena u ekonomijiOportunitetni trošak seračuna kao količinik količinedobra kojeg se odričete ikoličine dobra kojeg dobijate.

Ako se krećemo od tačke a do b, koliki je oportunitetni trošakproizvodnje jednog odela više? (25-23) / (1-0) = 2 hiljade tona kukuruza.

Ako privreda odluči da poveća proizvodnju odela sa 1 na 2 jedinice (od tačke b do tačke c), oportunitetni trošak povećanja proizvodnje odeće je smanjenje proizvodnje kukuruza za: (23-20) / (2- 1) = 3 hiljade tona kukuruza kukuruza.

25

Instrumenti ekonomske analize - grafikoni i krive

Minimum i maksimum

26

Test - gruni radTESTTačno / netačno

1. Sa problemom oskudnosti, suočavaju se isključivo siromašniljudi.2. Činjenica da se želje u potpunosti ne mogu zadovoljiti saraspoloživim resursima predstavlja životni standard.3. Zbog čega se proizvodi i usluge proizvode NIJE jedno od trifundamentalna pitanja ekonomije.4. Makroekonomija izučava efekte izbora na nacionalnu ekonomiju.5. “Ljudi raspolažu različitim dohocima” - predstavlja ekonomskopitanje: za koga?6. Ekonomski model koristi sve poznate činjenice o nekoj situaciji.7. Izjava: “Povećanje akciza na cigarete bi smanjilo njihovupotrošnju” predstavlja normativan iskaz.

27

Test - gruni radTESTTačno / netačno

9. Izjava: “Sa nižim troškovima socijalnog osiguranja, veći brojsiromašnih ljudi će dobiti socijalnu zaštitu” predstavlja pozitivnutvrdnju.10. Pitanje na koji način preduzeća uspostavljaju cenu svojihproizvoda predstavlja pitanje koje izučava mikroekonomija.11. “Na koji način različiti faktori određuju stopu inflacije jedneprivrede” je mikroekonomsko pitanje.12. “Zbog čega je cena personalnih računara opala tokom vremena”je makroekonomsko pitanje.13. “Na koji način potrošači odlučuju koliko će hamburgera dakonzumiraju” je makroekonomsko pitanje.14. “Na koji način povećanje cene kačkavalja utiče na tržište pice”je makroekonomsko pitanje.

28

Test - gruni radTESTMikro/makro

PAPRIKA POSKUPELA ZA VIŠE OD 100 ODSTO (pasus 1) 30.09.2009, Beograd (Beta) – Loše vremenske prilike poslednjih dana uticale su na cene povrća na pijacama širom Srbije. (pasus 2) Iako je ponuda još uvek dobra, pojedine vrste povrća su skuplje i za 100% nego na početku prošlog meseca. Prodavci kažu da ne treba očekivati pad cena povrća, već novi talas poskupljenja na zelenim pijacama koji nas čeka već od sledeće nedelje. (pasus 3) Zabrinutost raste jer najavljeno poskupljenje osnovnih životnih namirnica može ugroziti ciljanu inflaciju za 2009. godinu.

AUTOMOBILI IZ KINE(pasus 1) 30.09.2009, Beograd (Beta) – Učlanjenjem u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO), gigantska zemlja u razvoju Kina, zahvaljujući ogromnoj vrednosti izvoza, danas ima veliki trgovinski suficit i visoke devizne rezerve.(pasus 2) Tržišne istočne Evrope je atraktivna izvozna destinacija kineskih proizvoda, posebno proizvoda tekstilne industrije, usled niskog dohotka stanovništva ovih zemalja. Od nedavno je i automobilska industrija zabrinuta zbog kineskog proboja u proizvodnji automobila namenjenih kupcima plićeg džepa.

29

Test - gruni radTESTGrafičke ilustracije

1. Izračunajte nagib krive.

(2 - 1) / (3 - 2) = 1.

30

Test - gruni radTESTGrafičke ilustracije

2. Izračunajte:a) nagib krive u tački b (nacrtajte tangentu);b) nagib luka od tačke b do tačke a;c) nagib luka od tačke c do tačke b.

a) (8-2) / (5-2) = 2.b) (6 -4) / (4 - 2) = 1.c) (9-6) / (5-4) = 3.

31

Test - gruni radTESTGrafičke ilustracije

3. Kakav je odnos promenljivih x i y sa narednog grafikona?

Promena y sa 2 na 3, nedovodi do promene x -nema međuzavisnosti.

32

Test - gruni radTESTGrupni rad

1. Nacrtajte jednu pozitivnu i jednu negativnu krivu i objasnitemeđuodnos promenljivih (na primer: odnos cene i količineproizvoda).

2. Ana ima dohodak od 10.000 $, i pri ceni od 10 $, ona kupi 2 knjige; pri ceni od 8 $, kupi 6 knjiga, a pri ceni od 6 $, kupi 10 knjiga.

Ukoliko se poveća Anin dohodak na 20.000 $, pri cenu od 10 $, ona kupi 4 knjige; pri ceni od 8 $, kupi 12 knjiga, a pri ceni od 6 $, kupi 20 knjiga.

Grafički ilustrujte kako položaj krive tražnje zavisi od dohotka koji Ana zarađuje.

33

Adam Smith

Adam Smit i nevidljiva ruka

Tema iz istorije

Čuvenja knjiga A. Smita, Bogatstvo naroda,

objavljena je 1776. godine, iste godine kada su američkirevolucionari potpisali Deklaraciju o nezavisnosti. Ovadva dokumenta dele gledište tog doba, da je najboljepojedince prepustiti samima sebi.

Ovakva politička filozofija dala je intelektualnu osnovu tržišnojekonomiji i slobodnom društvu uopšte. “Čovek zavisi od pomoći svoje

braće, i uzaludno je očekivati da će mu je oni pružiti samo zbog svoje

dobrote. Lakše je opstati ako njihovu ljubav prema samima sebi

okrenete u svoju korist i pokažete im da je u njihovom interesu da

učine ono što se od njih zahteva. Ručak ne dobijamo zbog dobrote

mesara, pivara ili pekara, već zato što oni vode računa o sopstvenim

interesima. Sledeći lični interes, vođen nevidljivom rukom da bi

postigao cilj, pojedinac često unapređuje interes društva, više nego

kada to zaista namerava da učini”.

34

Principi ekonomije

Iz strane literature: o čemu se zaista radi u ekonomiji?

Kako ljudi donose odluke: 1. Ljudi se suočavaju sa izborom; 2. Trošak nečega je ono čega se odričete da biste to dobili; 3. Racionalni ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima; 4. Ljudi reaguju na podsticaje.

Kako ljudi deluju međusobno jedni sa drugima: 5. Trgovina svakog dovodi u bolji položaj; 6. Tržišta su dobar način da se organizuju ekonomske aktivnosti; 7. Vlade su nekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode. Kako funkcioniše privreda kao celina8. Životni standard zemlje zavisi od sposobnosti da proizvede dobra i usluge9. Cene rastu kada država štampa previše novca;10. Društvo se na kratak rok suočava s izborom između inflacije i nezaposlenosti.

35

Predavаč dr Ljiljana Malešević