ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

Варвара МалетићМагистар политичких наука у области

новинарства и комуникологије

Прво предавањеПрво предавање

1. Шта је језик?2. Елементи правописа српског језика

Шта је језик?

1. Велика и мала слова2. Ијекавски и екавски изговор3. Сугласници Ч, Ћ, Џ, Ђ4. Сугласник Х5. Сугласник Ј6. Непостојано А7. Промена гласа Л у О8. Асимилација сугласника9. Дисимилација гласова

10. Губљење и упрошћавање сугласничких скупова

11. Палатализација и сибиларизација

12. Сложенице, полусложенице и растављено писање речи

13. Скраћенице14. Променљиве речи и облици с

различитим наставцима15. Прилагођено и изворно

писање речи из страних језика

Велика и мала слова• Великим почетним словом пишу се:

– лична имена и презимена: Милорад, Ана, Петровић, Здравковић– надимци и атрибути: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни– имена божанстава: Зевс, Јупитер, Афродита– имена животиња и грађевина: Шарац, Сава центар, Криви торањ у Пизи– имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк– имена становника градова, крајева, земаља, држава: Новосађанин, Пироћанац, Европљанин, Белгијанац– имена небеских тела: Сунце, Земља, Кумова слама, Марс– имена континената, држава, насељених крајева и места: Европа, Србија, Јужна Америка, Двор на Уни– имена географских појмова: Фрушка гора, Балканско полуострво / Јужна Морава, Бели Дрим– имена улица и тргова: Студентски Трг, Железничка улица, Булевар Николе Тесле– имена празника: Божић, Ускрс, Нова година, Први мај– називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Војвођанска банка, Спортско друштво “Партизан”– називи књига, часописа, књижевних дела: На Дрини ћуприја, Свет компјутера– присвојни придеви изведени од властитих именица: Марков, Београђанкина, ...– Прва реч у реченици– Прва реч после две тачке, кад је управни говор међу наводницима– Наставак писма иза наслова– Заменице “Ви” и “Ваш” из поштовања

• Малим словом се пише:– Наставак управног говора– Наставак реченице након управног говора– Присвојни придеви изведени од властитих

именица суфиксима –ски, -шки, -чки: новосадски, чешки, крагујевачки

– Заменице ви и ваш кад се обраћа групи, установи: Основној школи “Јован Јовановић Змај”, Обавештавамо вас да је ...

Платализација и сибиларизација

Скраћенице• Скраћенице које настају скраћивањем речи

– Скраћивање се обележава тачком: бр. тзв. и сл. тј.– Скраћенице за мере, величине, новчане јединице: m, cm, l, EUR– Скрћенице које се пишу без тачке: др, гђа, гђица, ...

• Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима– Које се читају као да су сви делови речи написани: ВТШ, УН, ПТТ– Скраћенице које су постале речи те се мењају по падежима: САД– Преузете из страних језика и пишу се како се изговарају: Унеско,

Уницеф

Прилагођено и изворно писање речи из страних језика

• Позајмљенице, туђице, ... Речи које данас не осећамо као стране, за које нема замене у нашем језику (речи арапског, грчког, турског, немачког порекла)

• Позајмљенице за које постоје тачна правила:– Речи из класичних језика (грчког, латинског)– Речи из живих језика (пишу се изворно, у

оригиналу или фонетски, како се у нашем језику изговарају)

Понављање

http://www.pravopas.rs

Друго предавањеДруго предавање

1. Шта је комуникација?2. Схема комуникације – комуникациони

ланац3. Комуникација и друштво

Комуникација

• Комуницирање је облик споразумевања између живих бића.

• Људи се споразумевају помоћу симбола чиме се разликују од животиња.

Комуникација

• Комуницирање је једна од најсложенијих, најсвеобухватнијих и најдинамичнијих људских активности.

• Корен речи комуникација је латинска реч communicatio која значи: саопштавање, општење, објашњавање, преношење поруке. Као особина, комуникативност је вештина обраћања другима или вештина саопштавања поруке, може да значи и трезвеност и речитост.

Општа схема комуникације

Комуникација и друштво

• Човек, као јединка, али и правно биће поседује природна права, али и она права која регулисањем комуникације њега штите или штите дуге од њега.

• На готово све облике комуникације држава има свој утицај.

Држава као регулатор комуникације

• Држава као законодавац са шест основних норматива утиче на функционисање комуникације. То су: 1. уставна начела (слобода изражавања), 2. Закони о праву власништва над медијима, 3. Закони о телекомуникацијама, 4. Закони који уређују област индустрије културе као

елемента масовног комуницирања (издаваштво, кинематографија, носачи звука,...),

5. Закони који уређују слободу говора и медија (штите углед појединца, државне интересе и националну безбедност),

6. Закони о ауторским правима.7. Интернет?!

Треће предавањеТреће предавање

1. Комуникологија2. Вербална комуникација3. Невербална комуникација (парајезички,

кинетички, димензиони и временски знаци)

Комуникологија

• Наука која проучава комуникциони процес• Свеприсутна– интраперсоналне, – интерперсоналне, – групне, – масовне или – интеркултурне комуникације

• Вербална• Невербална

Вербална комуникација

• Вербална комуникација, је комуникација путем јасно одређених језичких кодова.

• информише о идејама, догађајима у јасно одређеном времену

• Значење говора дефинисано је кодом једног језика

• Специфичан речник

Postoje lingvistički i nelingvistički

komunikacioni sistemi i na osnovu njih razlikujemo:

1. Verbalnu komunikaciju (usmena i pismena)

2. Neverbalnu komunikaciju

VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

Denotativno i konotativno značenje

o denotacija – definicija pojmao konotacija – pridruzena značenja,

svojstva, misli, emocijeuniverzalno konotativno značenjegrupna konotativna zanečenjaindividualno konotativno značenjereči zasićene svojim denotativnim

značenjem

INTERPERSONALNI ODNOSI I JEZIK

Reči izazivaju 3 psihološka procesa:• referencija• asociranje• emotivna reakcijaVerbalna komunikacija je najefikasnijesredstvo socijalnog uticaja (NLP).

PARAVERBALNA KOMUNIKACIJA

a) Brzinab) Ritamc) Jačina glasad) Boja glasae) Artikulacijaf) Melodijag) Jasnoćah) Smejanje i drugi glasovi

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

• Kultura se uči počev od jezika – osnovnog oblika komunikacije, pa preko svih neverbalnih načina izražavanja emocija i stavova

• Neverbalna poruka – moćan deo komunikativnog procesa

• Neverbalna komunikacija podrazumeva: društveno zajednički kod, komunikatora-kodera i dekodera ( prezentativni kodovi )

1) Telesni dodir (haptički način):

• primitvan način prenošenja poruke o našem odnosu

• kulture kontaktnog i nekontaktnog tipa

• 7 primarnih oblika dodira (Jones) : pozitivan efekat, igrački, kontrolisani, ritualni, hibridni, zadati ili slučajni

2) Bliskost(proksemički/prostorni kod):

• način na koju ljudi uobličuju i koriste prostornu komunikaciju

• lična i teritorijalna (primarna, sekundarna i javna) prostorna potreba čoveka

• na prostorne potrebe utiču : pol, starost, društveni status, lične osobenosti, afiniteti,...

• Mikroprostor, mezoprostor i makroprostor - Holova tipologija proksemičnog ponašanja

3) Orijentacija:• glasovne osobenosti ( reglušu odnose, utiču na procese

učenja i ubedjivanja)4) Izgled:• nosi poruku o nama, našem statusu u društvu, stavovima• doprinosi stvaranju sterotipnih predstava 5) Kinetičan (mimičan kod):• kineza – proučavanje telesnog pokreta• Berdvistelova analiza – prekineza i mikrokineza• značenje telesnog pokreta unutar društvenog konteksta• grimase, gestovi, položaj, pokreti oka

6) Neverbalni aspekti govora:• prozodični kodovi (naglasak, ton reči)• paralingvistički kodovi (ton, dubina glasa, akcentat,

greške u govoru)7) Hronomički kod:• vremenska dimenzija ljudskog ponašanja• tehničko, formalno i neformalno vreme (Hall)8) Artefaktni kod:• sredstvo koje utiče tokom komunikacije koja se prenosi

nekim drugim kodom• pomažu da se nametne odredjena vrsta komunikacije

GestoviVrsta telesne komunikacije, posredstvom ruku, nogu ili glave

Klasifikacija gestova (Eckman, Friesen):

• amblemi• ilustratori• pokazatelji osećanja• adaptori• regulatori

Klasifikacija gestova (D.Moris):

• izražajni gestovi• mimički gestovi• šematski gestovi• simbolički gestovi• šifrovani gestovi

• Veština neverbalnog komuniciranja jedna je od najvažnijih pretpostavki komunikacione kompetentnosti čoveka.

• Istraživanja komunikacija izmedju ljudi pokazuju da je informacija koja se razmenjuje izmedju 2 osobe, odredjena: 15% samim sadržajem, 35% tonom glasa, 50% ponašanjem i fizičkom pojavom.

Невербална комуникација

• Невербална комуникација може да:– наглашава,– понавља,– замењује,– допуњије вербалну комуникацију, или– противуречи вербалној комуникацији.

Човек повремено говори,а непрестано нешто саопштава.• Телесне карактеристике.• Изрази лица (фацијална експресија).• Покрети тела, седење, ход.• Лични простор и додир.• Паралингвистички знаци.• Физички контакт.• Предметни знакови, одећа.• Време.• Амбијент, атмосфера.

Основе ефикасненевербалне комуникације:

• Показивање интересовања за странку.• Отворен став.• Одржавање контакта очима.• Поштовање личног простора.

Невербална комуникацијаизраз лица

• Осмех је веома важан. Осмехом се изражава:– добродошлица,– интерес за странку,– пажња према странци.

• Искрен осмех упућен драгој особи говори и о нама:– да смо задовољни собом и својом околином,– да смо пуни енергије коју смо спремни

користити у опхођењу са другима.

Три основна типа невербалне комуникације

• Парајезички – невербална комуникација појачана (додатак) језичким симболима

• Кинетички - говор тела• Димензиони - невербални симболи

растојања, простора и времена

Парајезик

• модулација и наглашавање када је у питању говорни језик или

• подвлачење, подебљавање и коришћење великих слова када је у питању писана форма.

Кинетика

• Кинетика је категорија невербалних симбола које стварамо телом - говор тела.

• Типови кинетичких симбола су: – Гестови - свесни покрети тела– Гестикулација - несвесни покрети тела– Фацијална експресија - мимика лица– "Eye contact" - комуникација очима– Појава

Димензије - Растојање

• Растојање је комуникацијски симбол уско повезан са културом и степеном познавања комуникатора. – интимно растојање (до 46cm)– лично растојање (46cm до 1,2m)– друштвено растојање (1,2 m до 3,6m)– јавно растојање (више од 3,6m)

Димензије - Простор• У случају просторних димензија, ево неких примера који у

себи носе симболичко значење:– Величина просторије– Мирис– Боја– Осветљење– Уређење просторије– Облик и изглед собе представљају невербалну симболичку

поруку за особе које се у соби налазе. Физичкапозиција (место где се особа налази) у канцеларијском окружењу представља за ту особу одредену моћ или статус међу запосленима.

Димензије - Време

• Чак се и време користи као симбол и носи значење, без обзира да ли је то свесно или не.

• Примери за време као симбол:– Модерно каснити (каснити зато што је

модерно)– Двосмисленост, нејасност (специфично за

различите културе)

Карактеристике добре комуникације.Добра комуникација треба да:•1. информише,•2. образује,•3. стимулише дијалог,•4. унапређује односе између запослених и руководства,•5. мотивише,•6. ствара пријатну атмосферу,•7. повећава продуктивност и квалитет рада,•8. омогућава партиципацију сарадника,•9. даје поуздану информацију о раду појединаца, и•10. утиче на лојалност и припадност појединаца групи.

Последице лоше комуникације унутар организације•1. Појединци не добијају потребне информације.•2. Неразумевање радника доводи до грешака у послу.•3. Појављује се комуникација "рекла-казала".•4. Слаби осећај припадности и лојалности код запослених.•5. Отпор променама.•6. Помањкање координације и неконзистентна активност.•7. Конфликти, чак и штрајкови.•8. Лоши међуљудски односи.

Четврто предавањеЧетврто предавање

1. Пословни разговор2. Функција информација3. Медији (радио, телевизија, Интернет)

Активно слушање• Активно слушање подразумева:– да престанете да причате,– да покажете да желите да слушате,– да покажете емпатију,– да будете стрпљиви,– да обуздате сопствени темперамент,– да пишете (разјашњавате нејасно),– да понављате и тиме проверавате да ли сте добро

чули,– да водите рачуна о невербалним изразима.

ПОСЛОВНИ РАЗГОВОР

• Припрема за пословни разговор:– Одређивање стратегије.– Прикупљање информација.– Скицирање одлука са варијантама.– Радни концепт разговора.– Уводно излагање.– Техничке припреме.

Важни елементи пословног излагања:

1. Језичка компетентност (подразумева да се обезбеди двосмерно комуницирање).

2. Стручна компетентност (која обезбеђује стручне информације уз податке о примарним и секундарним изворима).

3. Актуелност информација (презентирати актуелне и праве информације) али не рећи све

4. Јасност и сликовитост у излагању садржаја, избегавати двосмисленост и нејасне реченице.

5. Селективност: никада не треба рећи све, информација треба да расветли и утемељи аргумент.

6. Стална усмереност према теми и циљу – не излазити из оквира теме, ставове заснивати на чињеницама. "Ин медиас рес" – "по среди ствари".

7. Дужина излагања мора да буде у функцији садржине. 8. Елементи хумора

Колико је времена потребнода се стекне први утисак?

• 7 секунди, • 27 секунди, • 47 секунди?

• Одговор: само 7 секунди.

10 главних особина које утичу на корисникову перцепцију

• Уредни, • природни, • добро обучени, • свестрани, • брзи у реакцијама,

• пријатељски расположени, • од помоћи (колегама...), • саосећајни, • пристојни, • поверљиви.

ФУНКЦИЈА ИНФОРМАЦИЈАФУНКЦИЈА ИНФОРМАЦИЈА

БИТИ ИНФОРМИСАНБИТИ ИНФОРМИСАН

• Људи имају сталну потребу за информисањем, а задовољавање те потребе траје цео живот (као и кретање, дисање, ...).

• Функција комуникација јесте бити информисан, а према Винеру живети делотворно значи размењивати информације

КОМУНИКАЦИЈА УТИЧЕ НА КОМУНИКАЦИЈА УТИЧЕ НА ПОНАШАЊЕ 1ПОНАШАЊЕ 1

• људи готово сва своја понашања пројектују, планирају, остварују након пријема порука.

• Ова појава стимулативне (свесне или несвесне) моћи знакова и симбола јесте основа комуникологије

КОМУНИКАЦИЈА УТИЧЕ НА КОМУНИКАЦИЈА УТИЧЕ НА ПОНАШАЊЕ 2ПОНАШАЊЕ 2

• Све школе мишљења о функцији информација слажу се у томе да постоји веза између информација и деловања.

• Људи који поседују искуство да породица, школа, политичка организација, црква, масовни медији, ... па и појединци који организовано и плански шире информације и тим путем покушавају да утичу на њихово понашање.

Биолингвистичка S – R теоријао функцији информација

• теорија узрока (Stimulans) и последица (Respons)

• Штампа, радио, филм, ... Павловљев рефлекс, Дарвин (емоције код људи и животиња)

• Теорија хиподермичке игле• основне потребе за самоодржањем,

храњењем, размножавањем (данас користе масовни медији)

Биолингвистичка S – R теоријао функцији информација

Теорија о магичном метку

• Ова теорија у центар анализе ставља појединца, односно анализира како иста порука не мора изазвати исту реакцију код свих појединаца, с тим што неки чак не морају ни реаговати.

• стимуланс назива „магични метак“ (magic bulit) јер ће на њега реаговати само појединци који су сензибилни, који немају „штит“. Емитер масовних порука пореди се са митраљезом који рафално емитује стимулансе на мноштво појединаца. Анализом менталних карактеристика „отпорних“ индивидуа откривени су: селективни процеси и референтни оквири помоћу којих се појединци штите од порука.

Теорија о магичном метку

Теорија о социјалној структуираности публике

• Марксизам је увео идеју да „друштвено биће (пред)одређује свест људи“.

• Ову анализу касније теорије прошириле су и на утицај пола, узраста и других фактора као што су социјално-класна припадност или образовање на примање, односно реаговање на неку поруку.

Теорија о социјалној структуираности публике

Социјално-антрополошка теорија

• Социјално-антрополошка теорија: где веза S – R није директна

Математичка теорија информација

• надражај до рецептора стиже каналом везе и условљава реакцију, односно неко понашање. Код животиња је у уптреби природни код, а код машина вештачки код.

• Људске реакције исловљене су осим природних и друштвено-економским разлозима. Човек прво чулима прибавља податке од који организује своју представу о материјалном и духовном животном окружењу.

СТАВОВИСТАВОВИ

СТАВОВИ – ПОЈЕДИНАЦ - ГРУПАСТАВОВИ – ПОЈЕДИНАЦ - ГРУПА

• Ставови су релативно трајно стабилна ментална организација перцепције, знања, емоција и воље, помоћу које човек биолошке и социјално културне пориве преводи у сопствене разлоге за понашање.

• Информација – Ставови – Понашање• То су управо разлози зашто је тешко управљати

јединкама, групама, друштвом, ... јер да нема „ставова“ упорним понављањем истих стимуланса (порука и знакова) реакција би се униформисала, програмирала (да не кажемо дресирала, односно направила роботе од свесних људи).

СТАВОВИ И ПОНАШАЊЕСТАВОВИ И ПОНАШАЊЕ

• Порука може да утиче на понашање човека само ако је у стању да изазове промене у његовим ставовима.

• Естетска порука такође може да утиче на ставове, али она првенствено утиче на емоције.

СЕЛЕКТИВНИ МЕХАНИЗМИСЕЛЕКТИВНИ МЕХАНИЗМИ

• Свака порука мора да се пробије кроз селективне механизме, као што су:– одбојност/допадање: нема пријема поруке

(изузетак војске, школа, ...)– селекција пажње: намера да се делује након

примљене поруке– селекција памћења: лакше се памти оно што је

у складу с нашим ставовима и убеђењима

УТИЦАЈ ИНФОРМАЦИЈАУТИЦАЈ ИНФОРМАЦИЈА

• Теоретичари Ноел и Нојман открили су три комуниколошка постулата да информација путем медија ако је појединачна има слаб утицај и да тек комуникативношћу добија на снази, те тако утиче на несвесном нивоу, и ако утиче на човека као друштвено биће, а не на појединца.

• Масовни медији су веома утицајни због своје свеприсутности и континуитета.

ПОРУКА - ГРУПАПОРУКА - ГРУПА

• Дејство поруке није исто на појединца и на групу. Оно утиче на:– реорганизацију– промену понашања– промену испољавања афективно-вољних

фактора (мотивационих фактора)

• Лично понашање у групи се мења и прилагођава ради опстанка у групи.

МЕДИЈИМЕДИЈИ

ШтампаниЕлектронски (радио, ТВ, Интернет)

РАДИО

• Користећи радио за своју промоцију или за ПР ваше организације, у центру пажње бићете ви, а не ваше гестикулације, фризура или кравата, стога треба бити:– природан – једноставно испричати оно што желите

• Радио подстиче учтивост и неформалност.Медиј коме се највише верује.

ТЕЛЕВИЗИЈА

• Телевизија је медиј за "пренос личности", нека врста индига стварности.

• Посредством телевизије се остварује комуникација искуства, идеја и сазнања од комуникатора (онога који се обраћа гледалишту) према примаоцима порука (гледаоцима).

• Доживљавање садржаја поруке се, за разлику од писаних медија, остварује кроз социо-психолошке механизме, тј. процесе идентификације и пројекције.

Припрема за појављивање пред ТВ камерама требало би да подразумева:

• Познавање емисије у којој ћете се појавити: сазнати све о природи емисије, водитељу, аудиторијуму (циљној групи) којој ћете се обраћати.

• Добар тајминг (тиминг), односно прилагодавања захтевима ТВ времена.• Тачно одредите шта ћете рећи. Направити тезе, уобличити то што желите да кажете у

неку форму: списак по хијерархијској вредности, информација, ставова, идеја које желите да саопштите. Подсетник мора да буде веома кратак. Текст никада не

• Не упадајте у реч водитељу или саговорнику.• Не трудите се да говорите битно другачије него у обичном животу• Публика не воли "роботе" који наизуст изговарају научен текст: опустите се

шармантном, духовитом опаском и сл.• Проверите да ли сте добро обучени и каква вам је фризура: да ли је каравата добро

везана, да ли су дугмад добро закопчана, избегавајте ситно карирану одећу, потпуно беле кошуље, блузе, џемпере, чарапе.

• не гледајте сувише доле или не забацујте главу сувише уназад.• Опустите се: пожељан је смех и хумор, али не на силу и по сваку цену.• Ако вас новинар пита нешто не стручно, неумесно немојте га директно исправљати, већ

вешто и занимљиво наведите воду на вашу воденицу.

ИНТЕРНЕТ

• Интернет се све чешће користи као медиј пословне комуникације.

• Један од основних захтева тржишта јесте и брза, сигурна и доступна електронска комуникација, постулат да неко готово да не постоји у колико га нема на „мрежи“ и овде се може применити.

Интернет

• Интернет се стога може и мора користити као:– извор информација– средство (медиј) промоције– контрола сопствене заступљености на

„светској мрежи“ (претраживање, клипинг, ...)– средство грађења представе о себи

(предузећу) тј. утицај на јавност

Хвала на пажњи.

varvara@vtsns.edu.rs

НЕВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА

Вежбање