Операција барбароса

ОПЕРАЦИЈА БАРБАРОСА

Душан Златић 8ц

ОПЕРАЦИЈА БАРБАРОСА (НЕМ. UNTERNEHMEN BARBAROSSA) БИО ЈЕ НЕМАЧКИ КОДНИ НАЗИВ ЗА ИНВАЗИЈУ НАЦИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ НА СОВЈЕТСКИ

САВЕЗ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА. ОПЕРАЦИЈА ЈЕ ДОБИЛА ИМЕ ПО ЦАРУ СВЕТОГ РИМСКОГ ЦАРСТВА

ФРИДРИХУ БАРБАРОСИ. ГЛАВНИ ЦИЉ ОПЕРАЦИЈЕ ЈЕ БИО БРЗО ОСВАЈАЊЕ ЦЕЛОГ ЕВРОПСКОГ ДЕЛА СССР-А,

ЗАПАДНО ОД ЛИНИЈЕ КОЈА ЈЕ ПОВЕЗИВАЛА АРХАНГЕЛСК И АСТРАХАН. НЕУСПЕХ ОПЕРАЦИЈЕ БАРБАРОСА НА КРАЈУ ЈЕ РЕЗУЛТОВАО ЦЕЛОКУПНИМ ПОРАЗОМ ТРЕЋЕГ РАЈХА.ИСТОЧНИ

ФРОНТ КОЈИ ЈЕ ОТВОРИЛА ОПЕРАЦИЈА БАРБАРОСА БИО ЈЕ НАЈВЕЋЕ БОЈИШТЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, СА

НАЈВЕЋИМ И НАЈБРУТАЛНИЈИМ БИТКАМА, ВЕЛИКИМ ЉУДСКИМ ГУБИЦИМА И ДЕСТРУКЦИЈОМ

ВРЕМЕ: 22. ЈУН 1941. — ДЕЦЕМБАР 1941.

ЛОКАЦИЈА: БЕЛОРУСИЈА, УКРАЈИНА, ЗАПАДНА РУСИЈА (СОВЈЕТСКИ САВЕЗ)

РЕЗУЛТАТ: СТРАТЕШКИ ПОРАЗ ОСОВИНЕСУКОБЉЕНЕ СТРАНЕ: СОВЈЕТСКИ САВЕЗ И

НАЦИСТИ

VS

2600000 војника 3200000 војника

ВОЂА СССР-А ЈЕ БИО ЈОСИФ СТАЉИН

А ВОЂА НАЦИСТА АДОЛФ

ХИТЛЕР

Немачке оружане снаге, које су 22. јуна 1941. прешле совјетску

границу, биле су тада најмодерније и најбоље припремљене на

свету, најбоље опремљене и организацијски најефикасније

постављене војне јединице са већ стеченим великим искуством

из дотадашњих ратова у Европи. Ударну снагу немачке копнене

војске представљале су тенковске јединице, укупно 21 дивизија.

Немачка је 1941. имала 5.262 тенка од којих је 3.332

употребљено против Совјетског Савеза. За непосредно садејство

с оклопним јединицама, немачка Врховна команда располагала

је са 14 моторизованих дивизија. Оружане снаге имале су 124

пешадијских дивизија, 6 брдских дивизија и 1СС полицијску

дивизију, укупно 131 добро опремљену дивизију

 Све до 1. октобра 1941. само је 370.000 немачких војника било на

располагању за попуну губитака. Немачка је јуна 1941. имала

укупно 7.234.000 војника, а њих 3.200.000 било је одређено за напад

на Совјетски Савез. Немачко ваздухопловство је јуна 1941. имало

3.440 авиона. Они су углавном коришћени у садејству са копненим

снагама, посебно с оклопним механизованим дивизијама. Немачка

ратна индустрија је 1941. године још радила темпом који је био

изненађујуће спор за другу ратну годину. Производња муниције је

1941. била за читавих 60% нижа него 1940. С оправдањем се зато

постављало питање да ли ће немачке јединице моћи да се одрже на

нивоу, јер је било неминовно да ће слабити њихова способност.

НЕМАЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ СУ БИЛЕ РАСПОРЕЂЕНЕ У ТРИ ГРУПЕ АРМИЈА:

1. ГА “Север”

2. ГА “Центар”

3. ГА “Југ”

ГА “Север” је била развијена на фронту дугачком 230 km

од Балтика до пола пута између Голдапа и Сувалкиа. Њихов

задатак је био да униште совјетске трупе у Прибалтику,

заузму луке на мору и правцем Даугавпилс – Опочка –

Псков муњевито продру на северозапад да би спречиле

повлачење совјетских трупа из Прибалтика и створиле

услове за даље непредовање ка Лењинграду. Ту групацију је

подржавала 1. ваздушна флота са 1070 авиона.

ГА “Центар” је била развијена на 550 km широком

фронту јужно од Голдапа до Лублина и имала је

задатак да

правцем Бјалисток – Минск – Смоленск продре даље

на исток, уништи совјетске снаге у Белорусији и

створи услове за освајање Москве. Ту групацију је

подржавала 2. ваздушна флота са 1680 авиона.

ГА “Југ” била је развијена од Лублина до

ушћа Дунава, на фронту дугом 780 km. Њен

задатак је био да муњевито продре

према Кијеву и даље на исток. Из ваздуха ју је

подржавала 4. ваздушна флота са 1300 авиона.

НОЋ УОЧИ НАПАДА

Метеоролошки извештаји су забележили да је у суботу 21. јуна 1941. године у

источној Европи био топао сунчан дан. Истог тог дана увече, Совјетима су пребегли

немачки подофицир и један војник. Готово у исто време границу је прешао и

Пољак Мечислав Стефански, совјетски обавештајац, касније капетан пољске војске.

Стефановски је сведочио о великим покретима немачке војске, као и о захукталим

припремама с оне стране границе. Саопштење Стефановског одмах је пренето

у Москву. Највише совјетско руководство се још увек колебало да предузме

одговарајуће мере.

Начелник штаба Кијевског војног округа генерал-лајтнат М. А. Пуркајев телефонирао

је увече 21. јуна начелнику Генералштаба Георгију Жукову и обавестио га да је

совјетском граничарима пребегао један немачки наредник који је испричао причу да

ће немачке трупе у зору 22. јуна напасти Совјетски Савез. Жуков је затим

телефонирао народном комесару одбране Семјону Тимошенку и Стаљину о ономе што

је управо сазнао. Стаљин се и даље колебао. И даље је веровао да су те приче само

дезинформације којим се покушава да се испровоцира сукоб између СССР-а и

Немачке. Тимошенко је предложио да се трупе у пограничним областима ставе у

стање приправности

У НЕДЕЉУ 22. ЈУНА 1941. РАНО УЈУТРО ЈЕ ДЕФИНИТИВНО ПОНИШТЕН НЕМАЧКО-

СОВЈЕТСКИ СПОРАЗУМ О НЕНАПАДАЊУ ИЗ 1939. ТЕК У НОЋИ ИЗМЕЂУ 21. И 22. ЈУНА ИЗДАТА СУ

НАРЕЂЕЊА ДА СЕ ЈЕДИНИЦЕ И ПРОТИВВАЗДУШНА ОДБРАНА ДОВЕДУ У СТАЊЕ ПОТПУНЕ

ПРИПРАВНОСТИ. НА МНОГИМ МЕСТИМА ЈЕ 22. ЈУНА ЈОШ БИЛО У ТОКУ СПРОВОЂЕЊЕ ОВИХ НАРЕДБИ; НА ДРУГИХ МЕСТИМА ИХ ЈОШ НИСУ НИ ПРИМИЛИ КАД

ЈЕ ПОЧЕО ИЗНЕНАДНИ НЕМАЧКИ НАПАД. „НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ОЧИГЛЕДНО ДУЖ ЦЕЛЕ ЛИНИЈЕ

ФРОНТА ИЗНЕНАЂЕН“, ЗАПИСАО ЈЕ НЕМАЧКИ ГЕНЕРАЛ ХАЛДЕР, НАЧЕЛНИК ГЕНЕРАЛШТАБА

КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ У СВОЈ ДНЕВНИК

У 3:17 с немачких пограничних аеродрома

полетело је хиљаде авиона и

напало Мурманск, Каунас, Минск, Кијев, Одесу, С

евастопољ и друге градове

У 8:00 дуж читавог фронта водиле су се жестоке

битке. Једино је на сектору Лењинградског

фронта ситуација још увек била мирна. У 12:00

преко Радио-Москве потпредседник совјетске

владе Молотов је обавестио совјетски народ да су

немачке трупе напале СССР и изразио уверење да

ће нападач бити поражен.

КРАЈ