2. principi i elementi dizajna kvadrat je racionalan i maštovit geometrijski oblik, praktične...

2. predavanje

Dizajn obuhvata dve kategorije osnovnih koncepata: principe i elemente.

Elementi dizajna su komponente samog dizajna, tj. objekti koji treba da budu aranžirani. Principi usmeravaju dizajnersku praksu i utiču na slaganjeobjekata unutar kompozicije.

2https://www.youtube.com/watch?v=YqQx75OPRa0

Elementi su komponente ili delovi koji mogu biti izolovani i definisani u bilo kom vizuelnom dizajnu ili umetničkom delu. Deo su strukture dela i mogu da prenesu raznovrsne poruke: Tačka i linija Forma, oblik i prostor Pokret Boja Šara Tekstura

3

Tačka je oblik bez i jedne naglašene dimenzije. Ljudski mozak ima tendenciju da da značenje onome što vidi: Jedna tačka kao orijentaciona tačka u odnosu na konturu stranice; Dve tačke, oko će odmah napraviti spoj i videti liniju; Tri tačke, one se neizbežno tumače kao trougao;

Um obezbeđuje spojeve. Ovaj nagon za spajanjem delova opisuje se kao grupisanje, ili geštalt: celina je više od skupadelova.Polazište za sve druge vizuelne oblike: kretanjem i ostavljanjem traga stvara crtu, a proširenjem u određenom trenutku nastaće površina-lik (oblik), kao i

zgušnjavanjem mnoštva tačaka.

4

5

Gušćim i ređim grupisanjem tačaka možemo dobiti različite svetlosne vrednosti, tonove.Ako je prelaz od gušćeg nizanja prema ređem nizanju postepen, možemo dobiti privid trodimenzionalnih oblika na površini - grafičko modeliranje.Preklapanjem rastera u boji dobija se tzv. optičko mešanje, u kojem se dve boje sitnim tačkanjem u oku prividno spajaju u jednu, što se koristi u štampi.

I na monitoru slika je načinjena nizanjem tačkica, tzv. piksela. Zavisno od broja piksela na ekranu govorimo o oštrini rezolucije (npr. 1024×768 piksela).Svaki piksel ima svoje koordinate (gde se nalazi po visini i širini ekrana), svoju boju, svetlinu i zasićenje. Grupisanjem piksela pojavljuje se slika.

6

Tačka kao vizuelni fokus, skreće pažnju na važnu informaciju.Direktno privlači pažnju.

7

Matematičkim jezikom liniju možemo definisati kao skup tačaka u ravni.

Linija je trag koji ostavlja tačka koja se kreće i ima psihološko dejstvo u zavisnosti od smera u kome se kreće, debljine i varijacija u debljini i smeru.

Funkcioniše istovremeno na vizuelni i verbalni način.

Mogu biti: debele, tanke, dugačke, kratke, oštre, isprekidane, izlomljene... otvorene i zatvorene. horizontalne, vertikalne, dijagonalne… grupisane gusto i retko (postepeno razređivanje - grafička modelacija.)

8

9

Linije postoje i u prirodi i karakterišu prirodne strukture –npr. grane, ili kao površinski dizajn – na primer, pruge na tigru i na školjci.Može da postoji u nagoveštaju, kao granica forme.Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama da bi se stvorila tekstura i šare (kod graviranja ili slika rađenih perom).“It all starts with a single line”, Shiro Nakamura, Nissan

Proširuje prostor.

Horizontalna linja deluje čvrsto i strogo.

Kada je isprekidana deluje neodlučno i umorno.

Kada je talasasta sugeriše zadovoljstvo i nežnost.

Sugeriše odmor, horizonte mora i ravnica.

Ukoliko se sugeriše akcija, onda se u nekom delu svog toka povija na gore ili dole.

U grafičkom dizajnu, horizontala se najčešće koristi kada se umiruje dinamična površina plakata ili nekog drugog grafičkog sredstva.

10

Jedna linija vertikale ostavlja utisak vertikalnog povećanja

prostora.

Nekoliko vertikalnih linija poređanih jedna pored druge čine optički prostor širim.

Vertikalne linije prkose sili teže i asociraju na postojanost i ravnotežu.

Isprekidana vertikala odaje utisak teškog uspona i stalnog zaostajanja u kretanju.

Naglašavanje naslova knjige vertikanim postavljanjem sugeriše snalažljivost i upornost.

11

Kose linije su vrlo izražene i pokretljive i ujedinjuju prethodne dve vrste.

Deluju lakše od horizontalnih i vertikalnih linija.

Dijagonalan ili zakrivljen pravac sugeriše pokret.

Koso postavljen tipografski red, slika, crtež, neka geometrijska slika ili linija traže dinamičku pratnju svih drugih elemenata koji učestvuju u kompoziciji.

Takve kompozicije se brzo zapažaju i duže pamte.

Kose spiralne linije imaju veliku prodornu moć.

12

Linija prenosi emocije i stanje uma kroz njen karakter i osobine.

Horizontalna linija. Objekti koji su paralelni sa zemljom miruju u odnosu na gravitaciju. Kompozicije u kojima horizontalne linije dominiraju imaju tendenciju da prenesu osećanje mira i nekretanja.

Vertikalne linije. Dominiraju javnom arhitekturom, od katedrala do poslovnih zgrada. Prenose osećanje uzvišenosti i duhovnosti.

13

U 2D kompoziciji dijagonalne linije se takođe koriste da pokažu dubinu, iluziju perspektive koja uvlači posmatrača u sliku –stvarajući iluziju prostora unutar kojeg je moguće kretanje.

14

Dijagonalne linije daju osećaj pokreta i pravca. Pošto su objekti u dijagonalnom položaju nestabilni u odnosu na gravitaciju, jer nisu ni horizontalni ni vertikalni, već su u pokretu.

15

Krive linije su u stalnom pokretu i promeni pravca i svojom nepredvidljivošću uspešno razbijaju svaku monotoniju grafičke površine. Krive linje sugerišu blagost, smirenost i prefinjenost. Kada su u energičnom zaokretu deluju svojeglavo i prkosno.

16

Linije mogu biti u formi:mape, tlocrta, grafikona slova okvira i strukture teksta, dekoracije

17

18

Tanke linije su mnogo elegantnije od debelih.Debele linije su mnogo snažnije od tankih.

19

https://www.youtube.com/watch?v=3bNGtmBCkaY

20

21

Predstavlja nekoliko linija različite usmerenosti koje omeđujudeo prostora i formiraju površine različitih izgleda(geometrijski i organski).Kod dvodimenzionalnog dizajna (grafika, tekstil) površina kaoelemenat forme predstavlja istovremeno i njegov osnovnielemenat i sinonim forme. Papir (plakat) i platno (dezen) su površine na kojima slikukomponujemo novim površinama: dvodimenzionalnost povšine naglašavamo dvodimenzionalnim oblicima iluziju prostora na površini stvaramo upotrebljavajući senke i geometrijsku

perspektivu.

22

Krug je idealan geometrijski oblik. U srednjem veku krug je poistovećen sa suncem, sjajem i svetlošću.

Kvadrat je racionalan i maštovit geometrijski oblik, praktične konstrukcije. U srednjovekovnim filozofijama, on je označavao nebo, godišnja doba i mesečeve mene.

Trougao je najstabilnija geometrijska figura. On tu stabilnost postiže sa najmanjim brojem tačaka oslonca.

Pravougaonik je najlepša geometrijska figura. On je forma koja se najviše upotrebljava u arhitekturi i urbanizmu. Kada je u proporciji 3:5 ispoljava svoje najlepše osobine.

23

Pokret je element dizajna koji funkcioniše u četvrtoj dimenziji -vremenu. Pokret se može definisati kao kretanje objekata u prostoru tokom vremena.Može biti: Literalni (bukvalni) - fizički pokret. Npr. automobili, pokretne slike (film,

televizija) i ples. Kompozicioni - pokret gledaočevog oka po datoj kompoziciji. Može biti

statički pokret ("skače„ između izolovanih delova kompozicije) i dinamički ("teče" glatko od jednog dela kompozicije do drugog).

Pokret može biti kreiran i akcijom.

24https://twitter.com/i/status/1228122662368448512

25

Boja je perceptivni doživljaj koji nastaje kada svetlost karakterističnog spektra pobudi receptore u mrežnjači oka. Takođe je pripisujemo površinama objekata, materijalima, svetlosnim izvorima, itd. zavisno od njihovih svojstava apsorpcije, refleksije ili emisije svetlosnog spektra.Ljudsko oko raspoznaje spektar: crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, ljubičasta. Ispod svetlosnog talasa koji odgovara crvenoj boji –infracrveno zračenje (čovek ga oseća kao toplotu), a iznad ljubičastog je ultraljubičasto.

26https://www.youtube.com/watch?v=byDNMLTuOqI&list=PLYfCBK8IplO4E2sXtdKMVpKJZRBEoMvpn&index=4

Ostvaldov krug boja je krug koji se sastoji od tri primarne boje koje se ne mogu dobiti mešanjem nijedne druge boje smeštene su u sredini tako da čine trougao.Tri složene boje, sekundarne, dobijaju se mešanjem osnovnih boja. Između svake primarne i sekundarne boje nalaze se tercijalne boje koje nastaju mešanjem primarnih i sekundarnih.

27

28

Krug boja

Primarne boje Sekundarne boje

Tercijalne boje

Podela na tople (crvena, žuta, narandžasta) i hladne (plava, ljubičasta, zelena). U ljudskom oku tople boje se čine bližima, a hladne daljima, iako su na istoj udaljenosti od oka.U neutralne boje spadaju smeđa, kafena i sl.Komplementarne boje su dve boje od koje jedne nema ni malo u drugoj boji. One se nalaze na suprotnim stranama Ostvaldovog kruga boja.

29

30

Dugine boje obuhvataju spektar šest boja (primarne i sekundarne) koje možemo videti propuštanjem zraka svetlosti kroz trostranu kristalnu prizmu. Kod aditivnog mešanja boja koje se koristi u televiziji i računarstvu najveći raspon prikaza boja dobija se kada su primarne boje crvena, zelena i plava. Kod suptraktivnog mešanja boja koje se koristi u fotografiji i štamparstvu primarne su boje cijan, magenta i žuta, pri čemu se u štamparstvu radi postizanja većeg kontrasta dodaje još i pigment crne boje.

31

Ornament, od latinskog ornamentum - urez, ukras, šara.Naziv za različite klesane, rezane, crtane i slikane ukrase. Može biti geometrijski (meandar, zupčasti, cik-cak), vegetabilni i zoomorfni, koji nastaju stilizacijom biljnih, odnosno životinjskih oblika.Uloga ornamenta je čisto estetska i ne utiče stvarno na strukturu samog predmeta.Šara se može opisati i kao ponavljajući jedinični oblik ili forma.

32

Tekstura je pojam za kvalitet površina na predmetima. Doživljava se i upoznaje putem čula dodira i vida i na taj način ocenjujemo da li površina ima gladak, hrapav, tvrd, topao, lepljiv ili neki drugi kvalitet. Kvalitet teksture izaziva različite asocijacije i emocije kod čoveka.Konturnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamoteksturnim crtama.

33

Faktura u likovnoj umetnosti označava likovno-tehnički postupak obrade površine likovnog dela, ili drugim rečima umetnikov rukopis koji služi za prepoznavanje autorskogstila umetnika.U slikarstvu se to odnosi na način nanošenja boje četkicom i može biti: impasto: gusti, debeli nanos koji je naboran i taktilno je osetljiv (svetle boje) lazuran namaz: tanak i proziran sloj boje glatke površine (tamne boje).

34

35

Na egipatskom reljefnom po-rtretu iz Luvra možemoprepoznati glatke teksturelica i ritmički hrapavuteksturu kose.

Vincent Van Gogh: "Zvezdana noć",slikarske teksture, impasto faktura.

Rembrandt van Rijn: "Autoportret„, belaboja svojom reljefnošću(impasto) skoro dadobija autonomiju u odnosu na ostatak slike

ritam,kontrast,balans,harmonija,proporcija,dominacija i jedinstvo.

36

Ritam je ponavljanje ili pravilna promena elemenata, često sa definisanim intervalima između njih. Pravilnost se ogleda u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, odabranom da se promena izvrši.Ritam može da stvori utisak kretanja, kao i da uspostavi šablon (mustru) i teksturu.Regularni: javlja se kada su intervali između elemenata i često sami elementi, slični po veličini ili dužini.Plutajući: daje utisak kretanja.Progresivni: prikazuje sekvencu oblika (formi) kroz progresiju koraka.

37

38

gradacija varijacija

Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno naglašena različitost. To znači da najmanje dva ili više elemenata moramo postaviti u odnos.Kontraste možemo tražiti u upoređivanju drugih razlika: veliko-malo, visoko-nisko, dugo-kratko, mršavo-debelo, jedno-mnogo, oštro-tupo itd.

39

40

41

42

Prema Ostvaldovom krugu kontrastne boje su na suprotnim stranama kruga. Razlikuje se: kontrast boje prema boji kontrast svetlo - tamno kontrast toplo - hladno komplementarni kontrast simultani kontrast kontrast kvaliteta kontrast kvantiteta

43

Uzimaju se i upoređuju samo čiste boje.Najveća je razlika između primarnih boja - žute, crvene i plave - od kojih ni jedna ne sadrži nimalo od druge dve boje - kontrast boje prema boji I reda.Nešto manji je kontrast između sekundarnih boja - kontrast boje prema boji II reda.Najmanji kontrast čini kontrast boje prema boji III reda.

44

Najizraženiji svetlosni kontrast nose crna i bela boja i njihovim dodavanjem se može izraziti svetlosna suprotnost u okviru jedne boje.Boje imaju sopstvenu količinu svetla, tzv. valere, pa je tako žuta najsvetlija, pa narandžasta, zatim crvena, zelena i plava i na kraju ljubičasta kao najtamnija.

45

Toplina i hladnoća boja su psihološka svojstva boja koje nesvesno, ali dokazano osećamo.One izazivaju određene mentalne i emocionalne reakcije pa i osećaje toplote i hladnoće,Crvena, žuta i narandžasta su boje sunca i vatre, a plava, zelena i ljubičasta su boje voda i leda.U Ostvaldovom krugu sve tople boje nalaze se na desnoj polovini kruga, a hladne na levoj.

46

Komplementarni odnos dobijamo stavljanjem u odnos jedne primarne boje s jednom sekundarnom dobijenom od druge dve primarne, npr. crvena - zelena (zelena=žuta+plava).Takve su boje dijametralno suprotne na Ostvaldovom krugu boja, i njihovim međusobnim mešanjem uvek se dobija siva.Komplementarni parovi su: crvena - zelena, žuta - ljubičasta i narandžasta - plava. Ti parovi su istovremeno i u toplo-hladnom kontrastu i u svetlo-tamnom kontrastu.

47

Ako se zagledamo u crvenu tačku oko pola minuta pa skrenemo pogled na belu podlogu pojaviće se paslika -prividna zelena tačka. Isto važi za sve boje unutar komplementarnih parova.Naše oko ne vidi doslovno boju koja je pred nama, već je simultano modifikuje tražeći joj vizuelni par. Ako želimo zaista da vidimo boju objektivno potrebno je da je izolujemo sivim šablonom.

48

Kvalitet boje označava njenu čistoću, zasićenost, intenzitet. Jarkost boje je utoliko veća (pigmentna boja je kvalitetnija) što je manje sive u njoj.Nosilac količine svetla u boji određuje količinu boje.Za najsvetliju žutu biće potrebno tri puta manje boje od najtamnije ljubičaste.

49

Balans je ravnoteža koja se postiže posmatranjem slika injihovim procenjivanjem na osnovu naših poimanja fizičkestrukture (kao što su masa, gravitacija ili strane stranice).To je aranžman (raspored) objekata u datom dizajnu u odnosu nasvoje vizuelne težine unutar kompozicije. Može biti fizički i optički. Fizički balans se obično javlja u dva oblika (forme): simetrični i asimetrični.

Optički balans je psihološki. On se uspostavlja vizuelnim uravnotežavanjem različitih likovnih objekata.

50

Simetrični balans se javlja kada je težina kompozicije ravnomerno raspoređena u odnosu na centralnu vertikalnu ili horizontalnu osu.

U normalnim okolnostima podrazumeva identične forme sa obe straneose. Kada se simetrija javlja kao sličnost, ali ne kao identičnost, forme se nazivaju aproksimativno simetričnim.

51Vertikalna simetrija Aproksimativna vertikalnasimetrija

Radijalna simetrija

Simetrija ogledala (ili dvostrana simetrija) se javlja kada su dve polovinekompozicije koja se nalaze na suprotnim stranama centralne ose reflektuju jedna od druge.

Kružna simetrija (radijalna simetrija) se javlja kada se objekti nalaze okozajedničkog centra.

Translacijska simetrija se javlja kada se elementi ponavljaju u određenimintervalima. Prirodni oblici stiču takvu simetriju reprodukcijom. Uz pomoć translacijske simetrije, može se kreirati ritam, kretanje ili dinamička akcija.

52

53

54

Vertikalna

Horizontalna Radijalna

Translacija

Refleksija

Asimetrija nastaje upotrebom elemenata nejednake veličine i težine.

Ravnotežu će uspostaviti i kilogram gvožđa i kilogram perja; težina će biti ista, ali količina i veličina će biti bitno različita.

Asimetrični balans se javlja kada težina kompozicije nije ravnomerno raspoređena oko centralne ose. Često postoji jedna dominantna forma koja je pomerena u odnosu na više manjih

formi. asimetrične kompozicije teže da imaju jaču vizuelnu tenziju.

55

56

Optički balans se može gledati samo vizuelno, ne i matematički ili fizički. Određen je psihološkim utiscima koje stvara delovanje pojedinih elemenata, zavisno od oblika, boja i njihovog mesta na površini: Pravilo trećina Z – obrazac F - obrazac

57

Mala površina komplikovane ili hrapave teksture se dobro slaže uz veliku površinu proste ili glatke teksture.

58

Harmonija - spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti slični po nekom svojstvu.Harmonija stoji na pola puta između kontrasta i monotonije elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki(monotonija).

U Ostvaldovom krugu susedne boje su uvek harmonične.

59

60

Proporcija je poređenje dimenzija ili distribucija (raspodela) formi. To je odnos (relacija) po skali između dva elementa ili između celine injenih delova. Iz ovog pravila proizlaze progresivni nizovi brojeva, u kojima se bilo koja dva susedna broja međusobno jednako odnose: aritmetički niz, geometrijski niz, harmonijski i Fibonačijev niz. Različite proporcije unutar kompozicije mogu imati veze sa različitimvrstama balansa ili simetrije i mogu pomoći u uspostavljanju vizuelnetežine i dubine. Različite proporcije mogu pomoći u uspostavljanju vizuelne težine i dubine (manji elementi gube se u pozadini dok veći elementi izbijaju u prednji plan).

61

Aritmetički niz: susedni članovi se razlikuju za isti broj (sabira se sa članom): 1,2,3,4,5,…; 5,10,15,20,25,…Geometrijski niz: uvek isti broj množi se sa svakim sledećim članom niza, npr: 1, 2, 4, 8, 16, 32,…Harmonijski niz: počinje od celog broja (1), koji se deli na polovinu, trećinu, četvrtinu, petinu,... Npr. 1, 1/2, 1/3 (ili 2/3), 1/4 (ili 3/4), 1/5 (ili 4/5), 1/6 (ili 5/6) itd. Fibonačijev niz: dva člana niza sabrana međusobno daju sledećeg člana niza: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34... Odnosi u ovom nizu približavaju se "zlatnom rezu": 1, 618...

62

63

64

65

FI je svuda u univerzumu – prirodi, svemiru, fizici, matematici, umetnosti i dizajnu. Fi kreira božanskuproporciju (tako su je nazvali renesansni umetnici zbognjene prisutnosti u univerzumu, za koga su smatrali da ga je stvorio Bog), koju koriste umetnici i dizajneri.

Tu je suština. Korišćenjem zlatnog preseka kaoorijentira u svojim kompozicijama možete poboljšatikomunikaciju svog dizajna.

http://www.youtube.com/watch?v=085KSyQVb-U

66

Dominacija se odnosi na variranje stepena isticanja u dizajnu. Ona određuje vizuelnu težinu kompozicije.To je oblik ili pravac koji privlači ili vodi naš pogled kroz sliku. Postoji: dominantna (najveća vizuelna težina - element primarnog isticanja koji

napreduje ka prednjem planu kompozicije). subdominantna (element sekundarnog isticanja - elementi u sredini

osnove kompozicije). potčinjena (objektu je data najmanja vizuelna težina - elementi

tercijarnog isticanja koji se gube u pozadini kompozicije).

67

Lik može biti dominantan veličinom, oblikom, bojom, tonom, položajem u kompoziciji i sl.

Dominacijaoblikom

Dominacijatonom

Dominacijaveličinom

68

U primeru na sledećoj slici, drvo ima ulogu dominantnogelementa, Kuća, sunce i brežuljci su sekundarni

elementi a planine su tercijarni element.

Reljef Bogorodice zaštitnice- Bogorodica dominirasvojom veličinom, kao isvojim smeštajem na polovinihorizontalne ose formata, čime se ostvaruje simetrijakompozicije.

69

Koristeći tačke i linije stilizovano napisati izabranu reč i na taj način vizuelno izraziti emotivno značenje te reči. Nada Radost Tuga Nervoza

70

Koristeći tačku, liniju i neki elementarni oblik napraviti šaru (mustru) za zidni tapet. Variraj razmak Variraj veličinu Variraj boju Variraj orijentaciju

71

Fotomontaža, kolaž domaći

72