2.predmet proucavanja

Predmet izučavanja Psihologije osoba sa jezičkim

poremećajima

Prof. dr Vesna RadomanF A S P E R

Polazna tačka-matična nauka

Da bismo odredili predmet izučavanja ove naučne discipline moramo se osvrnuti na predmet izučavanja matične nauke kojoj ona pripada -psihologije

Psihologija

• Psiha – (grč.) duša• Logos – (grč.) nauka,reč,smisao,um,Bog• Psihologija je nauka o duši (filozofi)• Filozofi su se bavili dušom kao

nematerijalnim fenomenom , nečim što nadilazi čovekovu telesnost a često su je povezivali sa onostranim, Logosom, tj.božanskim

Filozofija se još od antike bavi važnim pitanjem idealističkog i

materijalističkog pristupa stvarnostiU okviru filozofije razvijaju se dva suprodstavljena pogleda

na svet o odnosu duha i tela

1. Idealizam i

2. Materijalizm

Idealizam i materijalizam

• Idealizam :materija je samo proizvod duha. Duh je prapočetak, primaran , a tek iz njega se razvija materijalni svet, svet stvari.

• Suprotan je materijalistički pogled na svet po kome je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet

Idealistički i materijalistički pogled na svet

• Idealistički pogled: Primarno je ono duhovno (bilo kao misao,svest, bog,duh, ideja), a iz njega je izvedeno materijalno, dakle i telesno

“Ideje” su osnovni koncepti, ideali stvari, generalije, suštine koje su primarne, prvonastale , a tek iz njih se razvija materijalni svet, svet stvari.

• Materijalistički pogled na svet suprotstavljen je idealističkom i u potpunosti obrće odnos zavisnosti materije i duha. Po njemu je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet.Materija je primarna, a duh,ideja,svest su izvedini iz nje, dakle psiha. Vulgarni materijalizam smatra da mozak bukvalno izlučuje misao kao što jetra izlučuje žuč.

Platon (IV-V v. pre n.e.)- osnivač i učitelj idealizma

• Rodonačelnik idealizma

• Ideje koje su nematerijalnog karaktera imaju primat nad materijom

• Duša je nematerijalna i potpuno nezavisan entitet od tela

Platonovo učenje o duši• Delo: “Fedon ( O duši)”• Smatra da je duša nezavisna od tela i besmrtna.

Duša egzistira u telu “kao okovana u tamnici” koje se oslobađa u trenutku smrti.Nakon čovekove smrti napušta istrošeno telo odlazeći (vraćajući se) u svet ideja, odakle i potiče. Ona boravi u carstvu ideja gde posmatra večite istine , a zatim se novim rođenjem vraća u novo telo.

• Saznavanje se sastoji u prisećanju naše duše na ono što je iskusila u svetu ideja

• Vrhovna ideja: ideja dobra-teleološ.uzrok svega• Nakon boravka u svetu ideja duša ponovo odlazi

u materijalni svet- u novo telo

Platon : svet je podvojen (dualizam)

• Svet čulnih utisaka preko njih možemo steći samo približno i nepouzdano nesavršeno znanje o svetu. U svetu čula važi princip:”sve teče i sve se menja” ništa nije trajno ni večito.Telo je ono koje se vlada po principu “sve teče” i povezano je sa svetom čula, a čula su nepouzdana.

• Svet ideja se ne može spoznati čulima već razumom. Ideje su večne i nepromenjive, nihovoo spoznajom dolazimo do pouzdanog znanja.

• Duša je besmrtna i večita i u njoj je smešten razum kojim se može steći pouzdano znanje, ona može da postoji i izvan tela. . Duša je nematerijalna i ima sposobnost da sagledava ideje, suštine stvari koje su večite

Glavni tokovi naučne psihologije kroz istoriju

• Nastoje da zaobiđu ili eliminišu ovo fundamentalno pitanje odnosa duha i tela i bave se psihom “po sebi”, a ako se već opredeljuju najčešće se opredeljuju za materijalističko shvatanje dakle polaze od telesnog, organskog koje je temelj mentalnog.

• Mentalno uglavnom gubi metafizički aspekt.

Psihologija

• Govori o duši kao povezanoj sa telesnim (psihofizička povezanost)

• Izbacuje iz oblasti duše (mentalnog) , metafizički aspekt , povezivanje sa onostranim, prepuštajući ga teologiji

Savremeni tokovi razvoja psihologije

• Idealistički pristup proučavanja psihe, dosad zanemaren, postepeno se razvija i prodire u glavne tokove savremene psihologije

Psihoanalitička teorija

...

• Prva savremena teorija koja donosi idealistički pogled o odnosu duha i tela

• Duh tj.psihičko može biti primaran tj.pokreteč organskih promena

Sigmund Frojd

Psihoanalitički i psihosomatski pristup

Do Frojda se uglavnom smatralo da je organsko temelj

psihičkog funkcionisanja, organsko utiče na psihu , a ne obrnuto

Po Frojdovom učenju neki telesni poremećaji kao što su neki oblici gluvoće,slepoće, paralize posledica su nesvesnog psihičkog konflikta. Unutrašnji konflikt se konvertuje u fizički, telesni simptom.

Razvoj psihosomatskog pristupa kao i razvoj psihoanalize obrću smer ovog uticaja- od psihe ka telu, psiha može da utiče na organsko funkcionisanje

Psihosomatski pristup• Flanders Danbar 1930-ih i Franz Alexander 1940-ih

govore o specifičnim psihičkim uzročnicima organskih promena i psihološkoj etiologiji organskih bolesti

• Alexsander je došao do profila ličnosti sklonog ulkusu dovodeći ovo oboljenje u vezu sa potiskivanjem emocija i frustracijom potrebe za ljubavlju i zavisnošću koja izaziva pojačano lučenje stomačne kiseline i može dovesti do ulceracije sluzokože

Pod njihovim uticajem početno je izdvojeno sedam psihosomatskih bolesti (“Svetih 7”)

“Svetih sedam” :

• Ulkus• Hipertireoza• Reumatoidni artritis• Esencijalna hipertenzija• Neurodermatitis • Kolitis • Bronhijalna astma

...

• Kasnije se znatno uvećao broj otkrivenih psihosomatskih oboljenja

• U savremenoj zdravstvenoj psihologiji smatra se da gotovo da nema organske bolesti koja ne može biti psihogenog karaktera

Psihologija OJP i logopedija

• Danas takođe prepoznaju psihosomatsku problematiku i psihološku etiologiju nekih jezičkih poremećaja kao što su to slučajevi

-psihogenog mucanja -elektivnog mutizma -psihogenog mutizma - govornog poremećaja usled ratne traume (PTSP) itd.

Shvatanje o odnosu duha i tela u 20-om i 21-om veku

• Sa razvojem holističkog pristupa čoveku koji se posmatra kao jedinstvena celina u kojoj su objedinjeni i isprepletani duh i telo

oni su u međusobnoj interakciji; duh utiče na telo i telo utiče na duh

Neki doprinosi razvoju psihologije kao duhovne nauke

• Jungovo učenje• Parapsihologija• Psihologija religije• Proučavanje NDE fenomena• Zohar i Maršal “Duhovna inteligencija”• Iskustva pacijenata u regresoterapiji i hipnozi• NLP (neurolingvističko planiranje) –svest• Kvantna fizika i kvantna teorija svesti

Karl Gustav Jung

• Na Jungovoj mentalnoj mapi psiha je oblast koja zauzima položaj između čiste materije (organskog, telesnog)i čistog duha ili transcedentalnog uma,intermedijarno. Ona obuhvata sveukupnost svesnih i nesvesnih procesa. Njoj je podarena mogućnost odnosa sa duhom, sa božanskim.

• “Duša može biti oko kome je dato da gleda svetlo” (Jung)

Jungovo Jastvo (sopstvo)• Poslednja etapa

samorazvoja pojedinca( individua-cija) je dostizanje celovitosti ličnosti u Jastvu, najdubljem mističnom središtu ličnosti koje predstavlja neograničeni, besmrtni, božanski um.

Savremena istraživanja

• Kvantna teorija svesti

Najnovija istraživanja• Stjuart Hamerof i ser Rodžer Penrouz došli su u svojim istraživanjima do

zaključka da se duša nalazi u mozgu, koji ona napušta nakon smrti čoveka i ostaje da živi u univerzumu.

• Kvantne informacije mogu da izađu van tela i nastave da postoje u univerzumu.

.

Stjuart Hamerof i Rodžer Penrous (2013.)

• Dva su autora nove kvantne teorije svesti, prema kojoj se naše duše nalaze u specifičnim strukturama nazvanim mikrotubule ili mikrocevčice, smeštene u ćelijama mozga, a odatle nakon smrti,pošto su kvantnog karaktera i sadrže informacije, mogu da izađu i nastave da egzistiraju samostalno izvan tela

Klinička smrt je ključ

• . - Ukoliko nakon kliničke smrti lekari uspeju da ožive pacijenta, sve kvantne informacije vraćaju se u mikrocevčice, a osoba koja je bila na samoj ivici života tvrdi da ima osećaj kao da je zamalo umrla. Tako je moguće da, kada osoba zaista umre, njene kvantne informacije potpuno napuštaju telo u vidu duše i nastavljaju da postoje u vantelesnom obliku negde u univerzumu - objasnio je doktor Hamerof. 

...

• Hronologija razvoja predmeta proučavanja psihologije kao nauke

Hronologija

• Vuntova eksperimentalna laboratorija 1879g. u Lajpcigu-napuštanje filozofskog pojma duše i definisanje psihologije kao

nauke o svesti. Pod svešću podrazumeva neposredno znanje o sebi.Bavi se unutrašnjim doživljajima: oseti, predstave osećanja, misli, htenja.

Metod: introspekcija

Izvođenje predmeta proučavanja POJP iz pristupa koji formuliše psihologiju kao nauku o svesti

• Rukovodeći se ovakvim pristupom predmet POJP mogao bi se odrediti kroz proučavanje strukturalnih elemenata svesti kod osoba sa jezič.porem. kao što su:

opažanje, (percepcije), pamćenje,mišljenje,osećanja intencionalni akti, a posebno njihovo učešće u govoru i jeziku

• Metod introspekcije nije najpogodniji metod za ispitivanje OJP ali eksperimenti u psihološkim laboratorijama koji ne traže mnogo verbalizacije su pogodni

Bihejviorizam • Džon Votson :Bihejvioristički manifest 1913g.

Psihologija se određuje kao nauka o ponašanju. Izbacuju se introspekcija i svi “mentalistički pojmovi” koji se ne mogu naučno proceniti : P= f (S-R)

• Različita ponašanja su proizvod učenja• Metod: objektivno posmatranje spoljašnjeg

ponašanja i onog što ga izaziva, eksperiment• Objektivno posmatranje ponašanja

(verbalnog i neverbalnog)značajno za POJP

Izvođenje predmeta proučavanja POJP iz pristupa koji formuliše psihologiju kao nauku o ponašanju

• Ponašanje osoba sa govorno-jezičkim poremećajima, posebno njihovo verbalno ali i neverbalno ponašanje je važan i objektivno pristupačan sadržaj preko koga upoznajemo psihički život OJP, te postaje važan predmet psihološkog izučavanja

Razvoj dinamske psihologije i njen uticaj

• Psihoanalitička teorija S. Frojda otvara polje proučavanja nesvesnih slojeva ličnosti i bavi se utvrđivanjem zakonitosti funkcionisanja nesvesnog

• Ova otkrića dovela su u sumnju shvatanje o svesti kao osnovnom predmetu psihologije kao nauke

PsihoPsihoanalitičanalitička teorija ka teorija Sigmunda Sigmunda FrojdFrojdaa

S.FROJD (1856-1939) TEORIJA LIČNOSTI

• DUBINSKA – NAJVEĆI I NAJUTICAJNIJI DEO LIČNOSTI JESTE NESVESNO KOJE PRESUDNO ODREĐUJE PONAŠANJE

• DINAMIČKA- PSIHIČKE POJAVE SU POSLEDICA SUKOBA (NAJČEŠĆE) ILI USAGLA-

ŠENOG DEJSTVA POKRETAČKIH SILA (LIBIDO I AGRESIVNI NAGON koji deluju iz nesvesnog

Psihoanaliza

• Otkriće zakonitosti dubinskog nesvesnog i uloge libida i agresivnog nagona kao pokretača psihičkog života

• Psihoanaliza dovodi do proširenja predmeta proučavanja psihologije tako da ona nije samo nauka o svesti nego postaje i nauka o nesvesnom.

Metod: metod slobodnih asocijacija, analiza snova, psihopatoloških simptoma,mitova

Izvođenje predmeta proučavanja POJP iz pristupa po kome je psihologija i nauka o nesvesnom

• Proučavanje nesvesnih težnji i dubinskih sfera ličnosti OJP je takođe značajna oblast koja nam omogućava bolje i kompleksnije sagledavanje njihove ličnosti i uticaja nesvesnog na funkcionisanje govora i jezika

• Metod slobodnih asocijacija koji je verbalnog karaktera nije uvek najpogodniji za ispitivanje nesvesnog OJP ali je razvoj neverbalnih projektivnih testova adekvatan

Humanističke teorije ličnosti Pojavile su se u drugoj polovini 20 veka odbacile psihoanalizu i biheviorističko gledanje na čovekovu prirodu, nastojeći da uvedukao predmet proučavanja složene psihičke fenomene kao što su ljubav, nada, zrelost ličnosti, hrabrost, odgovornost,self koncept, osećanje svrhe i smisla života

Glavni predstavnici: Abraham Maslow, Carl Rogers, Victor Frankl, Rollo May

Pod uticajem su egzistencijalistička filozofija(Soren Kirkegaard, Karl Jaspers, Martin Heidegger, Jean-Paul Sartre)

- OSNOVU LIČNOSTI ČINI TEŽNJA ZA SAMOAKTUALIZACIJOM- CILJ SVAKE OSOBE JE USAVRŠAVANJE SOPSTVENIH SPOSOBNOSTI, A NE ZADOVOLJAVANJE INSTINKATA I NAGONA.

Humanističko-egzistencijalističke teorije

• Akcentovale : -proučavanje celine ličnosti i težnje za samo

razvojem-samorealizacija -subjektivna realnost važnija od objektivne-zrelost ličnosti-self koncept-važnost svrhe i smisla životaNaučni metod : fenomenoloki metod –opisivanje

sopstvenog doživljaja kao celine

Teorija ličnosti Abrahama Maslova

• Ličnost ima genetski određenu težnju za rastom i razvojem

• Potpuno zdravlje i poželjan razvoj sastoje se u ostvarivanju ove težnje - samorazvojem, a ne učenjem. • Hijerarhijski model motivacije

Hijerarhija potreba - Maslow

SAMOISPUNJENJE

P. ZA POŠTOVANJEM

POTREBE ZA PRIPADANJEM

POTREBE ZA SIGURNOŠĆU

FIZIOLOŠKE POTREBE

Viktor Frankl :

• Čovek je spiritualno biće gonjeno potrebom za traženjem smisla sopstvenog postojanja

• logoterapija – psihoterapijska metoda

Izvođenje nekih sadržaja predmeta proučavanja POJP iz humanističkog teorijskog pristupa

• Predmet proučavanja POJP treba da bude rast i razvoj ličnosti deteta sa jezičkim poremećajem kao i mogućnosti samorealizacije ličnosti i stvaranje uslova za formiranja zrele ličnosti. Samorealizacija i pozitivan self koncept su u tesnoj vezi sa fluentnim govorom i adekvatnim jezikom

• Uzimanje u obzir unutrašnje subjektivne tačke gledišta OJP (subjektivna realnost)

• Sagledavanje celovitosti ličnosti OJP a ne samo pojedinih segmenata

• Metod: teškoće fenomenološkog opisa (verbal.)

Ovo su neki osnovni pravci i škole u psihologiji koje su menjale i

dopunjavale njen predmet izučav.

• Eklektička sintetička definicija psihologije kao nauke i predmeta njenog proučavanja koja se može izvesti na osnovu prethodnih razmatranja, a uzima sve nabrojane oblasti proučavanja u obzir, može da glasi:

Predmet proučavanjaPsihologije (generalne)- eklektički pristup

jeste: svest, nesvesno i ponašanje, pristupajući ličnosti kao celovitom sistemu koji funkcioniše u kontekstu socijalnih i bioloških uticaja (Radoman 2006)

Jedno shvatanje sa proširivanjem predmeta izučavanja psihologije kao nauke (Radoman)

• Psihologija je nauka koja proučava svest, nesvesno i ponašanje, pri čemu se pristupa ličnosti kao celovitom sistemu koji ima socijalnu, biološku (materijalnu) i duhovnu ( transcedentalnu) ukorenjenost (Radoman 2008)

Шта изучава психологија језичких поремећаја

• Она се бави истраживањем везе (интеракције) између језичке патологије и психичког функционисања при чему проучава личност особе са језичким поремећајем у њеној целовитости, истражујући свест, несвесно и понашање у контексту биолошких и социјалних детерминанти

Предмет изучавања ПОЈП може се и овако одредити

• Предмет изучавања је доживљавање и понашање особа са говорно-језичким поремећајима уз истраживање психолошких последица као и психолошких узрочника језичке патологије у контексту биолошких и социјалних утицаја.

Praktični zadatak psih.osoba sa jezičkim poremećajem

• Primena psiholoških teorijskih znanja i psihoterapijskih principa u konstruisanju tehnika menjanja ličnosti i jezičke patologije na nivou doživljavanja i ponašanja, kao i menjanja okruženja koje na njih utiče, doprinoseći psihičkoj ravnoteži i ukupnoj psihičkoj dobrobiti osobe sa jezičkim poremećajem. (Radoman 2009.)

Практична примена знања из ПОЈП

• Трагање за модалитетима, принципима, законитостима мењања личности и језичко говорне патологије и апликација тих принципа приликом конструкције метода и техника за ре(хабилитацију), нарочито говора и језика, едукацију и унапређење менталног здравља и опште психичке добробити особе са језичким поремећајем

Psiholološko posmatranje jezika i jezičkog poremećaja

• Jezik je u psihologiji najčešće posmatran kao mentalna, kognitivna sposobnost

• Jezički poremećaj ona tada tretira kao poremećaj mentalne tj.kognitivne sposobnosti i proučava njen interaktivni odnos sa drugim kognitivnim i nekognitivnim aspektima ličnosti.

Језик се у психологији третира као:

• Способност (најчешће)• Понашање • Знање

Језик и језички поремећај

Језик психолошки најчешће третирамо као систем високо повезаних способности и вештина на које учење има велики утицај и које се не могу лако истргнути из целине личности

Језички поремећај је поремећај тог система унутар кога могу бити нарушени само поједини сегменти (Радоман )

Језик-сложај способности и вештина и његови поремећаји• Језички поремећај јесте поремећај на

нивоу језичке целине или појединих саставних делова тaкве целине као што је нпр. поремећај артикулације, флуентности, слушања говора, читања, писања,разумевања, памћења и прагматске употребе говора и језика

Tangentne nauke i naučne discipline

• Psihologija osoba sa ometenošću (psihologija ometenosti)

• Psihologija jezika i komunikacije• Surdopsihologija• Defektologija (specijalna edukacija i

rehabilitacija) ,logopedija, surdologija• Psihologija (psiholingvistika, razvojna

psihologija,neuropsihologija, klinička psihologija, socijalna psihologija)

Predmet i ciljevi izučavanja psihologije ometenosti

• Rozmari Šekspir: 1. proučiti kakve su posledice različitih oštećenja na ličnost i njegovu sredinu 2. što preciznije i objektivnije prikupiti ove podatke 3. na osnovu prikupljenih podataka odrediti pravac delovanja kako bi se život ometenih učinio srećnijim

Grane psihologije ometenosti

• Surdopsihologija• Tiflopsihologija• Oligopsihologija• Psihologija telesno invalidnih• Psihologija jezičkih poremećaja (osoba sa)• Psihologija poremećaja u ponašanju