7. predavanje - bpa.edu.rs

7. predavanje

Ako se pitaju ljudi da navedu šta su najznačajniji pronalasci u istoriji sveta, može da se čuje da spominju: točak, telefon, atomsku bombu, prvu računsku mašinu.

Ono što obično niko neće spomenuti jeste porodica malih oblikapreko kojih oči upravo prelaze — to su slova alfabeta.Trebalo bi posebno napomenuti da je alfabet bio pronalazak kojije na spektakularan način uspešan i može se uporediti sa točkom.

2

Vuk Stefanović Karadžić je iskazao: „Što su gođ ljudi naovome svijetu izmislili, ništa se ne može usporediti s pismom. Prijatelju ili znancu svome, koji je na dalekopreko bijelog svijeta, poslati misli svoje na komadu artije; čitati, što su drugi pisali prije dvije iljade godina, inapisati, da mogu drugi poslije nekoliko iljada godinačitati; to je nauka, koja um ljucki gotovo prevazilazi, imoglo bi se reći, da je onaj, koji je prvi nju izmislio, bio više Bog nego čovek.“

3

Jezik koristimo za zvučnu, a pismo za vizuelnukomunikaciju. Jezik možemo definisati kao komunikaciju standardizovanimglasovima i znacima (slovima) koji imaju jedinstvenoznačenje u jezičkom sistemu.

4

Posle govora, najvažniji fenomen kulturne istorije čovečanstva čini pismo. Istorija kulture je istorija pismenosti. Sa Sumercima (4 hiljade god. p. n. e) počinje istorija pisma, knjige i biblioteka. Pismo je omogućilo čoveku da sačuva svoje misli od zaborava, da zabeleži iskustva pojedinaca i generacija i da ih preda daljim pokolenjima.

5

Tipografija potiče od grčkih reči typo= “udarati“ i graphia= pisati

Korene ima u prvim izbušotinama i kalupima koji su se koristili za pravljenje pečata i valuta.

U 13-om veku se u Koreji pojavile knjige štampane tehnikom metalnih pokretnih slova.

Johanes Gutenberg je sredinom 15-og veka razvio štamparsku presu.

Danas, nauka o slovima - veština izrade, oblikovanja i funkcionalnog korišćenja slova.

Nauka/disciplina o uticaju teksta na čitaoca.

Spoj umetnosti i tehnike (vizuelni i funkcionalni aspekt).

6

Slikovna pisma - vezuje se za vreme Neolita 8000 – 3000 p.n.e. Pojmovna i slogovna pismaFonetska pisma

7

Pismo je prolazilo kroz tri osnovne faze.

Prvi stadijum pisma predstavlja tzv. slikovno ili piktografsko pismo.

Ovo je pismo neka vrsta „priča u slikama”.

8

Neolit 8000-3000 p.n.e. Piktogrami (pretpismo) – crteži raspoloženja. Piktogrami su zapisi ili saopštenja načinjeni nizanjem šematskih sličica ljudi, životinja, predmeta i sl. Kasnije crteži postaju pismovni oblici gde svaki izražava neku ideju ili pojam. Usavršavanjem ovog sistema došlo je do razvoja slikovnog pisma. Čovek današnjice u svakodnevnoj komunikaciji koristi crtež kao vid piktogramskog sporazumevanja: saobraćajni znaci, na aerodromima, sportskim objektima, hotelima (razna

obaveštenja i oznake) i sl.

9

Tokom vremena, pojedine slike postaju konvencionalni opšte usvojeni znakovi.

Ovo je druga faza u razvoju pisma - pojmovno ili ideografsko pismo.

10

Ideogrami – postoji jedinstveno čitanje jer svaka slika označava određeni realni ili apstraktni pojam. Stilizovani crteži kojima se mogla pratiti čovekova misao.Ovaj sistem je korišćen kod Sumera, Egipćana i Kineza. Imajući problem sa ispisivanjem apstraktnih pojmova i ličnih imena, stari narodi su usavršili ovaj sistem pa su koristili i simbole za glasove, a potom i slogove fonografe, ali nikada nisu stigli do fonetskog alfabeta.U savremenom životu to su: arapski i rimski brojevi, matematički znaci, znaci interpunkcije itd.

11

Pojmovna pisma – svaka reč ili njen deo obeležava se posebnim slikovnim znakom ili simbolom. Slogovna pisma – deo ideogramskih pisama

12

Klinasto pismo Najstariji oblik – sumersko klinasto pismo Nastalo oko 3500 godine p.n.e. i brojalo oko 2000 znakova

Egipatski hijeroglifi - “sveti znaci”Kinesko pismo

13

14

Japansko pismo:Jedan znak predstavlja drvoA jedan šumu

Sumerski piktogrami

Ideogram vremenom postaje predstavnik grupe glasova tj. reči ili imena odnosnog predmeta: ideogram se pretvara u fonogram.

Tako nastaje fonetsko ili fonografsko pismo, odnosno treća faza u razvoju pisma.

Feničansko pismo 1500 p.n.e.

15

Poreklo iz feničkog alfabeta.Preuzimaju ga Grci i prave osnovu za razvoj današnje latinice i ćirilice. Piše se sa desna u levo. Fonetsko pismo se sastoji od 22 slovna znaka podeljeno u dve velike grupe.Zbog razmazivanja tuša, Grci uvode sistem pisanja sa leva na desno u 7. i 6. veku pre nove ere. Uticao je na razvoj arapskog pisma.Rimljani prilagođavaju slovne oblike u latinsku abecedu.

16

Poslednji i najsavršeniji oblik pisma nastaje kad znak postaje predstavnik pojedinog glasa - to je naše današnje pismo – alfabet.

18

Danas oko 4,8 milijardi ljudi, preko ¾ čovečanstva, živi u zemljama koje koriste alfabet ili neki sistem pisanja nastaoprema alfabetu.Širom sveta postoji oko 26 većih alfabetskih pisama.Veliku međunarodnu trojku čine: latinica, ćirilica i arapsko pismo.

19

Alfabet ima veliku prednost u odnosu na druge sistemepisanja – njemu treba manje simbola.Nijedan drugi sistem pisanja nije stigao tako daleko sa takomalo simbola.Zato se alfabet lako uči.Đaci treba da zapamte tek dvadesetak ili tridesetak slovada bi stupili na stazu pismenosti.

20

21

U istoriji kulture čovečanstva srpska ćirilica je najsavršenijefonetsko pismo na svetu. Ovu činjenicu zastupaju, između ostalog: Irski pisac Džordž Bernard Šo (dobitnik Nobelove nagrade za književnost), koji je u svom testamentu ostavio 370.000 funti filologu koji reformiše engleski alfabet po uzoru na Vukovu ćirilicu. Nemački oftamolog dr Verner Veber odbranio je doktorskudisertaciju u Lajpcigu 1937. na temu „Azbuke sveta“ i ustanovio da srpska ćirilica najmanje zamara oči – da je u stvari odmor za oči, inazvao je prvom azbukom sveta.

22

Ćirilica je srpsko istorijsko pismo i srpsko svetopismo, kojim je napisana najstarija i najsvetijasačuvana srpska knjiga: Miroslavljevo jevanđelje.„Ćirilica je najsavršenije fonetsko pismo na svetu“ (Pešikan, 1993). Sa trideset ćiriličkih slovnihznakova sa lakoćom pišemo 14.000.000 reči injihovih oblika koji se nalaze u digitalnoj verzijiSrpskog elektronskog rečnika.

23

Redosled čitanja slova zavisi od nacije i od metode zapisa.

24

Latinski(romanski) Arapski KineskiBoustrophedon

CIK-CAK

Reči se pišu sa desna na levo i sa leva na desno.

25

D4 L1 ST3 ZN4L1 D4 LJUDSK1 M0Z4K 1M4 SP0S0BN0ST D4 T3KST P0SM4TR4 K40 C3L1NU, T3 D4 PR3P0ZN4J3 1 B3Z PR0BL3M4 Č1T4 1 R3Č1 K0J3 N1SU 1SPR4VN0 N4P1S4N3? 0V4 P0J4V4 N4Z1V4 S3 T1P0GL1K3M1J4, 4 14K0 J0Š UV3K N1J3 ZV4N1ČN0 Z4V3D3N4 U KNJ1G4M4, SV0J3 UP0R1ŠT3 PR0N4L4Z1 U G3ŠT4LT PS1H0L0G1J1.Povaja kjoa se jaljva kdaa pirkilom čtianja nokeg tesktaobaćramo pžanju smao na pvro i psolednje svolo u rčei, zavhaljujući čdunoj mćoi ljusdkog mzoga da ne čtia skavo solvopoanosob ngeo da rčei pomsatra kao cenilu, pa tkao mežomo da zaljkučimo šta je peonta teskta i parktično pervidimo alonamiju, ikao je bmesliseno kdaa polgedaš pžaljivo.

26

27

28

Kaligrafija umetnost lepog pisanja podrazumeva svapisma rukom pisana od najstarijih vremena pa do danas.Vreme kaligrafije teče od prvih ispisivanja znakova na voštanim i glinenim tablicama, papirusu, pergamentu i hartiji.Ksilografija - otiskivanje cele stranice rezane na drvenoj ploči.Tipografija - štampa koja koristi pomična metalna slova složena u redove i cele stranice.

Tipografija se bavi izborom i organizacijom oblika slova i drugih grafičkih karakteristika štampane strane.

Ona se bavi svim pitanjima koja utiču na izgled strane i doprinose efikasnosti štampane poruke: oblikom i veličinom slova,

znacima interpunkcije,

dijakritičkim znacima i specijalnim simbolima;

razmakom između slova i reči;

razmicanjem redova;

dužinom redova;

veličinom margina;

količinom i mestom ilustracija;

izborom naslova i podnaslova;

korišćenjem boje i svim ostalim pitanjima prostorne organizacije ili „konfiguracije“. 30

Pismo – svi slovni i ostali znakovi koji su jednoobrazni, tj. “odgovaraju” jedan drugom (engl. typeface)

Font – danas sinonim za pismo; nekad oznaka za veličinu pisma Računarski font se sastoji iz vektorskih definicija niza crteža slova,

brojeva, interpunkcije i ostalih tipografskih znakova, zajedno sa širinama koje određuju njihov međusobni položaj prilikom slaganja.

Rez – određena stilizacija nekog pisma (bold, italic, ...) Porodica – svi rezovi nekog pisma (font family)

31

https://fonts.google.com/

Slovo (slovni znak) - glavni element pisma. To su svi znakovi koji dolaze u tipografskom pismu, a dele se na:

kurentna slova ("mala")

verzalna slova ("velika")

naglašena (akcentirana) slova

Brojke (cifre)

znakovi interpunkcije

ostali znakovi (uključujući razmak)

32

Veličina pisma (engl. size) je mera koja se uzima u obzir pošto različita pisma iste veličine mogu zauzimati različitiprostor.Veličina pisma meri se u tipografskim tačkama (pt) ijednaka je površini koja je dostupna za kreiranje pojedinogznaka.

33

Stari nazivi fontova i odgovarajuće

veličine izražene u tipografskim tačkama.

2 najpopularnija sistema: Anglosaksonski sistem (ATA) 1 point (ATA) = 0.3514598 mm = 0.0138366 inch 1 pica (ATA) = 4.2175176 mm = 12 points (ATA)

Didotov sistem (u Evropi) 1 point (Didot) = 0.3759 mm = 1/72 of a French

Royal inch (27.07 mm) = cca 1/68 inch 1 Cicero = 4.531 mm = 12 points (Didot)

34

Osnovna pismovna linija - imaginarna linija na kojoj leže sva slova nekog pisma složena u redak teksta.

MIsasdlfhaklsdhflkashdfklashdl;faf

MIsasdlfhaklsdhflkashdfklashdl;faf35

1. Visina velikog slova2. Ukupna visina jednog reda3. Visina malog slova x4. Promenljiva širina predviđena za jedno slovo5. Dodatno rastojanje do naredne linije teksta6. Osnovna linija po kojoj se piše tekst7. Centralno slovo8. Dodatne “kvačice” na slovima9. Glavna linija10. Uzlazni potez11. Silazni potez

36

Ascender (uzlazni potez) - deo na kurentnim slovima k, b, d, h, t koji se izdiže iznad gornje linije koju određuju slova a, c, e, m, n, o, r...

Descender (silazni potez) - deo slike slova ispod osnovne pismovne linije (slova g, j, p, q y).

Serif – maleni ukrasni potezi, zadebljanja, na rubovima slovnih znakova.

37

Razmak između slova - potreba za prilagođavanjem određenih parova i veličina slova (varijabilni razmak između slova - kerning)

Razmak među redovima razmak između osnovnih pismovnih

linija dva reda teksta (leading) obično 120% vrednosti veličine

korišćenog pisma.

38

39

Razmak između reči (spacing) trebao bi biti veći od onog između slova, a manji od onog između pojedinih

redova teksta. trebao bi biti jednak najčešćem slovnom znaku u tekstu.

40

41

Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem. Phasellus elementum, tortor quis tempor pellentesque, augue dolor (ullamcorper) ligula, vel volutpat urna massa accumsan nisi. Proin non est ante, quis cursus massa. Sed sit amet massa enim. Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum.

Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem. Phasellus elementum, tortor quis tempor pellentesque,

augue dolor (ullamcorper) ligula, vel volutpat urna massa accumsan nisi. Proin non est ante, quis cursus massa. Sed

sit amet massa enim. Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum.

Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem. Phasellus elementum, tortor quis tempor pellentesque,

augue dolor (ullamcorper) ligula, vel volutpat urna massa accumsan nisi. Proin non est ante, quis cursus massa. Sed

sit amet massa enim. Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum.

Čitkost teksta Najbolji odnos za čitanje je 1:100 (odnos udaljenosti oka od teksta i veličine

slova) Ljudsko oko najbolje vidi slova na udaljenosti oko 25-30 cm Za idealnu čitkost slovnih znakova uzima se 52 znaka po redu. Razmak između reči je slovni znak i ubraja se u tih 52 slova.

1 point (Didot) = 0.3759 mm

42

U tradicionalnoj tipografiji tekst se stvara tako da bude čitljiv, koherentan i vizuelno zadovoljavajuća celina koja funkcioniše „nevidljivo“ bez svesti čitalaca.

Izbor fonta je možda primarni aspekt tipografskog teksta.

Tipografija je takođe predmet nekih kulturnih konvencija. u Francuskoj je uobičajno da se ostavi prazno mesto u rečenici pre dve tačke (:)

ili tačke zareza (;) dok u Engleskoj to nije slučaj. U Kanadskim državnim službama se ostvalju dva razmaka posle tačke (. )

43

Koristite samo jedan razmak posle tačke (na ekranu).

Pogrešno: Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem. Phasellus elementum vel volutpat urna massa

accumsan nisi. Proin non est ante, quis cursus massa. Sed sit amet massa enim. Ut laoreet quam at metus ( ullamcorper ) ac fermentum diam bibendum. Integer orci mi, porttitor id ornarenon, faucibus vitae lacus. Proin urna metus, vestibulum sed euismod nec, mollis vitae mi .  Nam ligula metus , accumsan id fringilla et egestas a nisl.

Tačno: Cras eu nunc vel tortor mattis commodo a nec lorem. Phasellus elementum, tortor quis tempor

pellentesque, augue dolor (ullamcorper) ligula, vel volutpat urna massa accumsan nisi. Proin non est ante, quis cursus massa. Sed sit amet massa enim. Ut laoreet quam at metus ullamcorper ac fermentum diam bibendum. Integer orci mi, porttitor id ornare non, faucibus vitae lacus. Proin urna metus, vestibulum sed euismod nec, mollis vitae mi. Nam ligula metus, accumsan id fringilla et, egestas a nisl.

Mogu dva razmaka posle tačke u štampanom materijalu.44

SerifnaPolugrotesk Grotesk

Rukopis (klasični)

45

Rukopis (neformalni)

Natpisna pismaGotica i fraktura

Tipografija - SerifTipografija – Sans-serifg|ÑÉzÜty|}t @ fvÜ|Ñà Serif font se lakše čita u štampi:časopisi, novine, knjige. Sans Serif se lakše čita na ekranu računara ili telefona. Sans Serif fontovi se tipično koriste za Naslove.

46

47

48

1. Old Style

Times New Roman2. Transitional

Bodony3. Didone/Modern

Rockwell

3. Slab Serif

Bezserifni fontovi su moderniji fontovi od serifnih i koriste se kod postera i novina/časopisa da usmere oko.

Nisu dizajnirani za kontinuirano čitanje ali su u daljini jasniji i čitkiji od serifnih fontova. Skoro svi saobraćajni znaci koriste bezserifne fontove zbog jasnoće i jednoznačnosti.

Impact

Arial

Helvetica49

50

Futura

Futura Demi Bold

Avant Garde Gothic

51

52

Tipografija je snažan element u grafičkom dizajnu, gde je manja briga oko čitljivosti već je potencijal usmeren na korišćenje slova u umetničke svrhe.

Slova su kombinovana sa grafičkim elementima i slikama formirajući odnos dijaloga između reči i slika.

Tipografija se koristi na: posterima, omotima knjiga, bilbordima, kutijama proizvoda, grafitima na zidovima, monitorima kompjutera, mobilnih telefona... 53

Tekst koji se koristi od 16. veka da bi popunio prostor na stranici.

Provera izgleda završnog formata: "Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit, sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua. Ut enim ad minim veniam, quis nostrud exercitation ullamco laborisnisi ut aliquip ex ea commodo consequat. Duis aute irure dolor in reprehenderit in voluptate velit esse cillum dolore eu fugiat nullapariatur. Excepteur sint occaecat cupidatat non proident, sunt in culpa qui officia deserunt mollit anim id est laborum."

54

“Tipografija je za tekst ono što je interpretacija za muzičko delo” (nepoznati autor)

55

56

Koristite najviše 3 fonta na vebstranicama.

57

Treba da postoji kontrast između fontova ako se koriste različitifontovi.

Jačina fonta odgovara težini knjige ili časopisa.

Kontrast može biti izražen i po veličini slova.

58

59

Koristite do 2 fonta zalogo.

Impossible is Nothing

Adidas najbolji reklamni slogan!

60

Pazite na poruku koju prenosi font.

61

Generalno svaki časopis ili dnevne novine standardizovale su se na malu kolekciju fontova da bi se čitaoci lakše „kretali“ kroz sadržaj, da bi imali osećaj familijarnosti, ili da bi stvorili dramatičan efekat.

62

63

64

Ne postoje dobri i loši fontovi, već dobro i loše upotrebljeni.

Tipografija odiše neobaveznošću, opuštenošću –stvara nepoverenje kod klijenata

65

Uliva pouzdanost i poverenje

Da li za Vas ova boca šampanjca predstavlja prigodan poklon?

66

Ovo deluje prihvatljivo

Da li biste poklonili poverenje ovom spreju?

67

Deluje pomalo preteće

Google tipografija

68

69

70

71

72

Domaći

72

Uraditi kaligram sa vašim inicijalima. Tekst unutar njega treba da se odnosi na vas, nešto po čemu ste prepoznatljivi, po stihovima omiljene pesme itd.