autizam novo2

AUTIZAMdr Mira Malagurski, pedijatar

mr sci. Nada Vučković,psiholog

Razvojno savetovalište Subotica

Svako ima potrebu za komunikacijom i kontaktom sa

drugima, ali to različito ispoljava

AUTIZAM - pervazivni/prozimajući poremećaj u razvoju koji se ogleda u kvalitativnom ostećenju:

1. recipročnih socijalnih interakcija

2. sa, ili bez verbalne ekspresije

3. uz oskudan, ponavljajuci repertoar interesovanja

ICD - 10

Istorijat:

Leo Kanner Hans Asperger

Etiologija: nepoznata

- ASDs (Autism Spectrum Disorders) su slozena, nasledna oboljenja, koja su uslovljena multiplim genima sa visokom fenotipskom varijacijom- Manje od 10% ASDs-a je povezano sa poznatim medicinskim sindromima- 54% roditelja dece sa ASDs smatraju da je vakcinacija uzrokovala oboljenje, a 53 % da je ono posledica genetskih faktora

Uloga pedijatra u primarnoj zdravstvenoj zastiti:

- Rano prepoznavanje

- Poznavanje znakova i simptoma

- Razvojne procene

Identifikacija dece sa autizmom:

- Prvi nivo: rutinska procena razvoja sve dece i specifičan skrining za autizam kod dece koja pokazuju atipican razvoj

Dijagnoza:

NE POSTOJI MEDICINSKI TEST ZA DIJAGNOZU AUTIZMA

- 5 bihevioralnih znakova koji zahtevaju ispitivanje:1. ne guče sa 12 meseci 2. ne gestikulira (pokazuje, maše “pa-pa”,

hvata) sa 12 meseci 3. nema ni jednu reč sa 16 meseci 4. ne govori fraze sa 2 reči sa 24 meseca 5. ukoliko dodje do bilo kakvog gubitka govora, ili socijalnih sposobnosti u bilo kom uzrastu

Sada znamo da postoji ceo spektar simptoma:

- Klasičan Kanerov autizam- Visoko funkcionalni autizam- Deca sa nekim, ali ne i svim simptomima autizma- Deca sa pridruženim poremećajima

Između mita i zablude:

- Deca sa autizmom nikada ne gledaju u oči. - U detetu sa autizmom se krije genijalac- Deca sa autizmom ne govore- Deca sa autizmom nemaju potrebu za socijalizacijom- Deca sa autizmom ne pokazuju ljubav- Autizam je uzrokovan hranom, ili vakcinacijom- Ne postoji efikasan tretman autizma, a popularnost pojedinih programa je rezultat marketinga

Klinička slika:

1. Ponašanje

2. Igra

3. Govor

Dijagnosticki postupci:

1. dijagnosticki upitnik2. pedijatrijski pregled3. procena kod psihologa, logopeda i defektologa4. ORL i audioloski pregled, BERA5. neuroloski pregled6. deciji psihijatar7. neurooftalmoloski pregled8. genetsko ispitivanje, kariotip9. fizijatrijski pregled10. EEG11. CT, ili NMR

Laboratorijske analize:

- ispitivanje intrauterinih infekcija- metabolicki skrining urina- alergotestovi

*Nisu se pokazali značajnim : Analiza kose Celijačna antitela Alergijski testovi (posebno alergeni u hrani na gluten, kazein, candida, ) Imunološke i neurohemijske abnormalnosti Mikronutritienti kao što su nivoi vitamina Studije propustljivosti creva Analiza stolice Peptidi u urinu Mitohondrijalni poremećaji (uključujući laktate i piruvate) Test fukcije tioridee Studije eritrocitne glutatione peroxidase

- Pridruženi poremećaji

- Terapija

- Prognoza

Važnije je sta dete oseća dok nešto uči,

nego šta uči

AUTIZAM – reč”autos”,svoje ja

Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakteriše značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije, kao i ograničen streotipan i repetitivan repertoar ponašanja,interesovanja i aktivnosti.(SZO,1992).

Ključni simptomi autizma mogu se obuhvatiti dvema trijadama simptoma (Baron-Cohen et al.,2005)

Trijada A:poremećaj socijalnih odnosa,poremećaj komunikacije i poteškoće u imaginaciji tj.razumevanje mentalnih stanja drugih.

Ttrijada B:intenzivna, ograničena, opsesivna interesovanja,repetitivno ponašanje i “ostrvca očuvanih sposobnosti”.

KOGNITIVNE TEORIJE

TEORIJA UMA

TEORIJA POREMEĆAJA EGZEKUTIVNIH FUNKCIJA

TEORIJA CENTRALNE POVEZANOSTI ( koherence)

TEORIJA UMA (Baron-Cohen)

Objašnjava suštinske karakteristike autističnog sindroma ( Baron-Cohen, Lesli,Fritch-1989)

Prve manifestacije teorije uma javljaju se u SIMBOLIČKIM IGRAMA ( igre kobajagi)

Primarna reprezentacija pojava

METAREPREZENTACIJA

Svemu ovome predhodi zajednička pažnja,već na uzrastu od 9-14 meseci.

Protodeklerativno pokazivanje-pokazivanje kažiprstom željeni predmet i osećaj zadovljstva u zajedničkoj komunikaciji.

TEST SALLY ANNE

TEST SPOSOBNOSTI REPREZENTOVANJA MENTALNIH STANJA

AUTISTIČNA DECA ZBOG NEDOSTATKA TEORIJE UMA

Nisu u stanju da usvoje METAREPREZENTACIJUNe pokazuju sposobnost simoličkih igara Iz tih razloga imaju loše rezultate na zadacima” pogrešnih uverenja”Ne dele zajednička iskustva Ne razlikuju svoje od tuđih misliNe mogu da predpostave šta drugi misle-uzimaju u obzir ono što su videli.Ne znaju da posmatranje dovodi do saznanja

AUTISTIČNA DECA U SOCIJALNOM POLJU

Ne umeju da čuvaju tejneNaivnost i poštenje-ne manipulišu ljudimaNe laskaju-Ne razumeju šale,vic,obmane u bajkama i u životuNe čitaju između redovaNe maštaju

Ne shvataju socijalne tabue-njihov javni i privatni život je istiSlepilo za misliNe koriste gestove u kominikaciji-fenomen “praznog lica”Poremećaj telesne šeme i psihoseksualnog razvojaNe vide svet očima drugih ljudi

NAČINI SOCIJALNOG PONAŠANJA

SOCIJALNO IZBEGAVANJE

SOCIJALNA RAVNODUŠNOST

NEPRILIČNOSTI U PONAŠANJU

Ne razumeju govor kada opisujemo mentalna stanja.Ponašanje nepredvidivo.

OČUVANE SPOSOBNOSTI KOD AUTISTIČNE DECE I ODRASLIH

To su sposobnosti koje se oslanjaju na primarnu reprezentaciju:

-mehaničko pamćenje

-savant sposobnosti

-prepoznavanje socijalnih rutina

-radost

-fonologija,rečnik, sintaksa

TEORIJA POREMEĆAJA EGZEKUTIVNIH FUNKCIJA

Egzekutivne funkcije-funkcije višeg reda

Pojam podrazumeva podelu na bazične kognitivne funkcije(pažnja,percepcija,pamćenje,mišljenje,praksija,jezik) i egzekutivne-nadređene.

Benton-(1991)opisuje egzekutivne funkcije kao složene mentalne procese kao što su :

-apstraktno rezonovanje

-predviđanje,planiranje

-samouviđanje,empatija

-elaboracija i modulacija emocionalnih reakcija

EGZEKUTIVNE FUNKCIJE

Egzekutivne funkcije predstavljaju najviši nivo humane

kognicije,vezane su za FR i PFR.

FR regulišu socijalno ponašanje i emocionalne reakcije.

Deficit egzekutivnih funkcija javlja se kod povreda FR

Manifestuje se kroz repetitivne, besciljne pokrete i govor,teškoću inhibicije,smanjen kapacitet za planiranje.

Neke karakteristike autizma podsećaju na deficit koji nastaje posle povreda FR

-rigidno, nefleksibilno,stereotipno i imulsivno ponašanje,tendencija fokusiranja na jedan aspekt interesovnja,teškoće u primeni znanja na smislen način iako se poseduje velika količina informacija.

REPETITIVNO I OPSESIVNO PONAŠANJE

Jednostavne stereotipne aktivnosti

Složene stereotipne radnje sa predmetima

Komleksne stereotipne radnje

EGZEKUTIVNE DISFUNKCIJE

Nisu specifične samo za autizam već se javljaju i kod

Shizofrenijeobsesivno-kompulsivnih poremećajaGilles de la Tourette sindromaADHDParkinson ‘s disease...Tako da same po sebi egzekutivne disfunkcije ne mogu objasniti autizam.

TEORIJA CENTRALNE POVEZANOSTI (koherence)

Tu nema deficita to je kognitivni stil osoba sa autizmom.

Autizam odlikuje neravnoteža u procesu integracije informacija sa različitih nivoa.

Osnovne hipoteze ove teorije ukazuju:

Relativno dobra postignuća kada je pažnja usmerena na lokalne informacije(obrada parče po parče)

Loša postignuća kada se zahteva procena globalnog značenja ili integracija stimlusa u korteksu.

Nisu u stanju da integrišu objekte u celinu.