fizičko vaspitanje u 3. i 4. razredu osnovne skole

Физичко васпитање (3. и 4. разред)

Ових дана, посебно у Крагујевцу, била је актуелна тема наставе физичког васпитања у 3. и

4. разреду основне школе. Наиме, наводно, однекуд је стигло извесно, малтене

мистериозно, Упутство Министарства просвете, у коме се, ваљда, тражило, да директори

школа убудуће не дозволе наставницима физичке културе да држе часове у та два

горепоменута разреда. И све то у сврху “рационализације” и смањења трошкова

образовања.

Занемарићемо чињеницу да никоме не пада на памет (а најмање Министарству) да

“рационализује” огроман бирократски апарат у школама и измишљена радна места,

непотребне правнике и директоре по малим сеоским школама, који, заправо, немају шта

да раде, сем да седе и смишљају како да заврну државу за који динар – за властити

интерес, наравно.

Но, да се вратимо часовима физичке културе у нижим разредима основне школе. Пре

више од три деценије, Министарство је донело одлуку, да наставници физичког, ликовног

и музичког васпитања, могу да држе предметну наставу у 3. и 4. разреду основне школе.

Таква одлука и данас је на снази. У Закону о основној школи јасно стоји:

1. Организација образовно-васпитног рада

Члан 25.

За ученике од I до IV разреда организује се разредна, а за ученике од V до VIII разреда

предметна настава.

За ученике III и IV разреда предметна настава може да се организује из највише два од

следећа три предмета: ликовна култура, музичка култура и физичко васпитање.

Одлуке о избору предмета из става 2. овог члана доноси директор школе, по прибављеном

мишљењу наставничког већа.

Наравно, за све ово време (неколико деценија), плата учитеља није довођена у питање.

Природно је и да није, јер је настава у нижим разредима веома специфична и захтева

велико ангажовање учитеља. Због тога и данас у Правилнику о норми наставника стоји

следеће:

“Наставник разредне наставе има до 20 часова обавезне наставе недељно, сагласно

наставном плану и програму.”

Дакле, учитељ/ица има “до 20″ часова недељно, а то значи да може имати пуну норму и са

мање од 20 часова. Закони служе, ваљда, да регулишу одређене односе у друштву,

укључујући и оне радне. Закони су ту да се поштују, а не да се крше. Сад се намеће

питање, да ли је могуће да су закони кршени више од три деценије? И требало је да нас

“спопадне” економска криза, да бисмо престали да их кршимо? Или је, можда, ствар

обрнута?

Мада сам се

својски трудио,

нисам нигде на

интернету успео

да нађем то

“фантомско”

Упутство

Министарства

просвете.

Претпостављам

да оно и не

постоји, јер ако

би постојало,

тада би то било

сведочанство

једне тешке

злоупотребе

власти.

Истина, у Закону о основама система образовања (кликни лево), који је донесен 2009.

године, сада стоји да, “изузетно” предметна настава може да се држи у нижим разредима

основне школе из страног језика, изборних и факултативних предмета. Читајући члан

поменутог закона, зачудо, Унија просветних синдиката је закључила, да је “фантомско”

Упутство у складу са законом. Да ли синдикати штите владу или просветне раднике, на

чијој грбачи паразитирају?Поменуто Упутство је незаконито, јер не уважава Закон о

основној школи, где, како смо видели, стоји другачије “виђење” овог “проблема”. Друго,

не постоји прâво у цивилизованом свету (ни континентално ни англо-саксонско, чак ни

модерно османско), које би могло да санкционише доношење закона и општих аката за

ретроактивну ─ ex post facto (зло)употребу. Новодонесени закони/акти могу да се

примењују ретроактивно само уколико иду у корист онима на које се тај закон односи, а

никако на њихову штету.

Коначно, поменуто Упутство (које још нисмо имали прилику да видимо), поред тога што

је незаконито, исто тако, дерогира члан 197. Устава Републике Србије, који јасно казује:

“Закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство.”

Ипак, изгледа да су у Министарству схватили да такво њихово понашање тешко може да

се оправда. То би се могло закључити на основу чињенице да је просветна управа у

Зрењанину донела одлуку да се поштује “затечено стање”; тј. они наставници који су

радили с нижим разредима моћи ће да то раде и даље, али, у раду с трећацима и

четвртацима неће се примати нови наставници, нити ће ико моћи, на пример, да замени

колегу који је отишао у пензију или је напустио посао из неких других разлога.