mrazu) - glas krajisnika u · pdf filesun~eve zrake, kao strelice odapete iz leda, raseku...

PRVA GLAVA

(Lupa u prozor kao prvi vremenski orijentir ove povesno-lirske hronike; kakosmo primili bombardovanje, kako okupaciju; pu{ke na mese~ini i miris baruta na

mrazu)

Drugi svetski rat za mene je po~eo jedne zore, kucanjem u prozor. Lupa me je probudila iznajsla|eg, predjutarnjeg sna. To se verovatno desilo u martu 1940, ili u martu 1941, svakakopredzoru. Neko lupa u prozor. Trenutak kasnije – u stvarnosti je taj trenutak, mo`da, potrajaonekoliko meseci, ili ~itavu godinu – nema~ki avioni bombarduju Beograd i Srbiju. Prelomnidoga|aj – iz kojeg }e se, kao spiralna opruga, krug po krug, iznititi sva potonja zbivanja, odakle}e se odmotati i sama epoha po kojoj se, ispisuju}i ove retke, i dalje batrgam – jeste lupa uprozor. Gluvo trajanje se, od tog trena, preustrojilo i poteklo kao smisleno zbivanje. Od togpredjutarja se ra~una moje neosporno, iako neva`no, prisustvo u stole}u.

Prvo nema~ko bombardovanje usledi}e trinaest dana, ili trinaest meseci kasnije. Trinaestdana, ili trinaest meseci: za pisca lirske hronike razlika je zanemarljiva. U ovoj pri~i, dankadikad stoji za celu godinu, dok poneka godina promine br`e od dana. U se}anju ljudske vrsteizbrisani su tragovi ~itavim geolo{kim epohama, pa }e se u tom ponoru lako na}i mesta i zatrinaestak meseci {to sam ih, neuklju~en u zemaljska posla, prespavao izme|u marta 1940. imarta 1941. ^ega se se}am, ne se}am se slu~ajno; {to sam zaboravio, to nose fijuci zimskihvetrova.

Da li se predjutarje uop{te mo`e ra~unati u delove dana? Kad po~inje, koliko traje, kad sezavr{ava? Ja bih rekao da ono pre spada u bezvremlje. U svakom slu~aju, istinsko i merljivovreme prepu{tam onoj drugoj vrsti letopisaca, koji su kao svedoci pouzdaniji i odgovorniji, i neoslanjaju se isklju~ivo na svoje uspomene.

Vla`na martovska no}. Meko gluvilo posle nedavnog otapanja snega. Lupu u prozorskikapak slu{am, neko vreme, u snu; zami{ljam da je sanjam, to bi mi odgovaralo. Ona je odve}uporna i jaka, i uspeva da me odvoji od sna. Da, to je otac. Vra}a se sa vojne ve`be, ili ide uprekomandu. Put ga je naveo kroz selo, banuo je u nevreme, kod ku}e ga ne o~ekuju.Odraslima treba vremena da se razbude i da do|u k sebi. Neko tra`i {ibicu, ne{to se preturilo irazbilo. Ja~a napetost, raste zla nestrpljivost. Na{li su {ibicu, uzalud: palidrvca su vla`na, lomese, ne}e da se upale.

– Otvarajte, jeste li ‘ivi? – vi~e onaj iza prozora.Lampu su upalili, sad ne znaju gde je klju~. Otkako je otac u vojsci svake se ve~eri

zaklju~avamo, a vrata podupiremo sekirom.Takva su vremena.

Ne znam {ta je posle bilo. Se}am se samo napetosti tra`enja {ibice i klju~a: pamtim ono {tome je namu~ilo. S glavom ispod pokriva~a oslu{kujem gun|anje i batrganje po sobi. Uku}anisu nespretni i ja, zbog toga, ose}am mu~nu sukrivicu i saodgovornost. Da, krivi smo! Zate~enismo u nebrizi i opu{tenosti. Zar se ovako do~ekuje ku}ni doma}in u povratku sa odgovornogposla? Stigao je na prag svoje ku}e, i sad ga teraju da ~eka! To je kao u onoj pesmi koju suCigani, jesenas, pevali po va{arima i svadbama.

Otvor prozor, curice malenaGazijo sam vodu do kolena!

I otac se, tako, cele no}i probijao kroz maglu i lapavicu, preskakao potoke i jaruge, hrliopreko ledenih visoravni, da ovde udari nosom u zaklju~ana vrata. Dok mi le`imo u mekom itoplom on, prozebao, ~eka da se smilujemo i da ga pustimo u sobu. Krivi smo, svi! Kriv sam ija, koji se pravim da spavam i da ni{ta ne ~ujem. Ja sam najkrivlji.

Najzad se otvaraju vrata, a u pam}enju duga, duga praznina.

Prizori se razlaù, re~i se kidaju, prelaze u nerazumljive povike; zbivanja se zaokruùju presvakog osmi{ljenja. ûjem jedino hujanje vetra koje se, u zamasima, prenosi kroz prostranstva.Po ceo dan, blago septembarsko sunce, i jak vetar, onaj koji ne dolazi iz nu`de, nego iz dobrevolje, da prodrma vratnice, protrese kro{nje i oduva slamke. I posle, kad se uti{a, ~uje sekrckanje hrastovih kro{nji. Uzimu pomera bregove, puni snegom dàkove, i prevozi ih, po celuno}, kroz klanac. U martu su {ume obeznanjene i gole, a grane, napete od se}anja ii{~ekivanja, drhture. [uma pred prole}e je gradili{te zakr~eno podupira~ima, skelama ipopre~nicama, gra|evina koja ~eka da se u nju ugrade prozori i vrata, i da se stavi pod krov.Cepte bezlisni zabrani, kao da su zahva}eni nekim tihim, ne`nim zemljotresom. Prezimiv{i najugu, godina najavljuje prole}e kroz miloduh povetarca. Vek se, kroz predvorje, pomera kaosplav porinut me|u zvezde. Uleto se veliko pomeranje najednom zaustavi; u~ini se da je zemljastigla u svoju ku}u.

Pribli`ava se rat: povremeno, crna senka sunca proleti iznad bregova i padina, i nestane ureci. Zlo se kuva u daljini; ovde ga, bez re~i, ~ekaju. Svet, to je ono, kuda oti~u reke. Iza svihmora i gora, iza svih u{}a, u vatri sun~evog smiraja, na hiljadama kilometara dugoj nizbrdici,pore|ane su, jedna za drugom, kao livade, Nema~ka, Engleska, Francuska, Amerika, Italija, Ja-pan. To su re~i koje se, u poslednje vreme, naj~e{}e izgovaraju u ku}i. Re~i pune pretnje: mi senadamo da }emo se nekako provu}i.

Sun~eve zrake, kao strelice odapete iz leda, raseku zoru. Posle im oslabi sjaj, a porastetoplina. Predve~e se skupljaju, iz dolina i osoja, na prevoju brda, uvek na istom mestu, isat-dva oti~u kroz ‘drelo neba u dugim, maglenim mlazevima. Nekih popodneva nebo jeraskrsnica na kojoj se, kao lavine prosutog kamenja, mimoilaze oblaci. Oblaci kojima dosadiigra povla~e se na rub horizonta, i padaju u bezdan. Nebo je, tamo, nakrivljeno, i sve, {to mutrenutno nije potrebno, istovaruje, samo sebi, iza le|a. Preko Velikih Livada potrkuju sevagoni teretnog voza: tako se zatr~avaju vojnici, kad izgube korak u mar{u. Imalo bi se {tagledati, i u ~emu u`ivati, da nije ljudi. Od ljudi dolazi strah, sa njima se stalno upada u ne{tonere{ivo.

... Po~elo je bez najave, bez obja{njenja, kao i svaka nepogoda.Nebo se, jednog jutra, ispuni hukom aviona. Izletali su iznad Glavice jedan po jedan, kao

da ih, iza brda, neko pra}kom izbacuje. Popodne smo saznali da su prvo tukli Beograd, a u[umadiju su se zaletali onako, da izru~e preostale bombe. U Krivi}ima je bilo troje mrtvih.(Kasnije je ta brojka zaokruèna na ~etrdesetoro). Tiha i tajanstvena veza koju smo dotleodràvali sa svetom, iznenada je pre{la u grmljavinu avionskih motora i prasak eksploziva.Zanemeli od straha i ~u|enja, potr~ali smo u Pavi}a jarugu gde smo, {}u}ureni me|u ‘ilamabagrenja i brestova, ostali do ru~ka. Ne se}am se da je neko oko mene izrazio ja~enegodovanje, ili moralno zgraànje. Po{to su nas ve} bombardovali, zna~i da su to radili ponekom pravu. Tek kasnije, kod mene su se po~ela javljati pitanja. Onog dana je sve, ve} naprvi pogled, izgledalo jasno. Videlo se da avioni nadle}u selo bez razloga i jasnog cilja, i daprema nama, nepoznatima i nevidljivima, mogu gajiti jedino prezir, u boljem slu~aju

ravnodu{nost. Kao da je tamo, u velikom i mo}nom svetu, nekome smetala upravo na{au~malost, tako duboka, tako zazidana u sebe, da se jedino bombama mogla razbiti.

Potr~ali smo u urvinu onako kako se uleto, u polju, potraì zaklon od grmljavine i provaleoblaka. Tu poneko opsuje, reda radi; istinskog negodovanja nema. Sila je sila, sa njom se nerazgovara, niti nas ona pita za mi{ljenje. Odlu~ili su da tako treba, ja~i su, moè im se. E, kadbi neko mogao da uzvrati, to bi ve} bilo ne{to. Ovako, }uti i ne misli... îni mi se da je deda,onog dana, u jaruzi, rekao: „Tuku varo{i, nas ne}e...” A i kako bi? Ne}e nas, jednog po jednog,juriti kroz vo}njake i {ume... Glavni cilj bombardovanja je, pomislio sam, zastra{ivanje. Ako jedo toga, nama je dovoljna i mukla orljava avionskih motora. Krivi}i su postradali zato {to suvaro{ica, rekao je, sutradan, deda. Vide se, iz neba, u tome je stvar! Ubili su kelnera IlijuMa~ka dok je, s rukama na kukovima, stajao ispred kafane i zadivljen gledao u nebo.Nastradala je i jedna na{a dalja ro|aka, koju sam znao po ~uvenju. Otkako se udala u Krivi}e,nije mnogo dràla ni do najbliè rodbine, akamoli do nas. Poginula je slu~ajno, kao od groma.Koliko da se zna, da je po~eo rat. Baba-Stevanka je bila gotovo zadovolj-na: jo{ jedno odKremanskih proro~anstava dobilo je ‘estoku, nedvosmislenu potvrdu.

Prave Nemce smo videli dva-tri meseca kasnije. (Oni iz aviona kao da nisu postojali: bilisu odve} daleko i nevidljivi). Nai{li su u kamionu, kojem su kr~ila put dva motocikla. Deda jestajao na panju iza {tale, i pozvao me, da vidim. [akom je, kroz vazduh, povukao uporednucrtu sa trasom puta kojim je napredovao transport, i rekao:

– Ovo zapamti, ovako po~inje okupacija.Osetiv{i u meni pa`ljivog slu{aoca, dodao je:– Ovako su do{li i u pro{lom ratu, samo je onda bilo manje Nemaca, a vi{e Austrijanaca.

Sad su se ujedinili, pa se ne zna ko je ko.

Str~ao sam na reku i zatekao ih na zaravni, preko puta vodenice. Mladi, izbrijani, li~ili suna beogradske ferijalce koji su, pre godinu dana, na istom mestu, ponad ~esme, razapinjali{atore. Dvojica su prala zube, ostali su razgledali okolinu. Veoma ih je zanimao na~in na kojisu seljanke ispirale rublje na kamenjaru ispod vodeni~nog jaza. Tada sam razumeo da je tajna~in neobi~an, mada neki drugi nisam mogao zamisliti.

Nai{ao je Leka Crni, sa kravama upregnutim u dvokolice. Jedan vojnik je izvadiofotoaparat i slikao ga. Leka se silno upla{io. Posle je pri~ao:

– Kad nàni{ani, ja pomislih: streljanje!To su bili prvi Nemci koje sam u ‘ivotu video. Bili su znati`eljni, mnogo su se ~udili, i u

njihovom se ~u|enju ose}ao blagodu{an prezir. Dolazili su izdaleka, sve im je kod nas bilonovo i tu|e. Bilo mi je krivo {to nas gledaju s visoka, mal~ice podsme{ljivo. Postideh sepraklja~a kojima su seljanke besomu~no, a otkako su osetile da ih vojnici gledaju svebesomu~nije, tukle mokre ~ar{ave. To, onda, zna~i da u Nema~koj nema praklja~a... Za{to setoliko prave va`ni? @eleo sam da nas malo vi{e po{tuju. U pola sata, koliko su se zadr`ali, ikoliko sam ih posmatrao, moja znati`elja je znatno oslabila. Nejasna naklonost, s kojom samim pohitao u susret, pre{la je u nejasnu odbojnost. Ako misle da su toliko va`ni, za{to sudolazili ovamo?

Za vreme rata su retko zalazili me|u na{a brda. Bilo ih je po varo{icama i gradovima,naro~ito u Beogradu, pa se na tu stranu, bez velike nevolje, nije i{lo. Puteve i mostove dràla jeNedi}eva straà, bilo je i ne{to ljoti}evaca, po op{tinama i kancelarijama. êtnici su pokrivalisela i {ume; partizani su, jo{ prve jeseni, utekli iz Uìca u Bosnu. Svako je drào ono {to je nasamom po~etku okupacije zauzeo, i svako je ~ekao.

Po~etkom prve ratne zime, otac preuze vo|enje kafane. Gostiju je najvi{e bilo subotomuve~e, i nedeljom. U ostale dane kafana (svi su je zvali baraka, ili mejana) pretvarala se usastajali{te {ire rodbine, prijatelja i kom{ija. Ovi su gosti malo pili i obazrivo tro{ili, ponekad bizaigrali na karte, i uglavnom su politi~ili, to jest, pri~ali o teku}im zbivanjima. Kad bi do{lo dase plati, oni bi s ocem razmenjivali ugovorene znake i podrazumevaju}e poglede, koji bi semogli prevesti sa To }emo kasnije, ili sa Ovo ti je za ono.

To je potrajalo sve do 1951, kad nam je kafana oduzeta (re~ je upotrebila baba-Stevanka),odnosno nacionalizovana (jedan od onih ujakovih izraza koji su odavali na~itana ~oveka: uo~irata se be{e upisao na Pravni fakultet, ali je studije, jo{ pre aprilskog sloma, morao napustiti,zbog bolesti, i zbog materijalnih te{ko}a; nameravao je da uzme predah od godinu dana, i ondase to, zbog rata, produìlo u beskraj). U kafani, kao i u poljskim radovima, pomagao je jedansiroma{an mladi}, Strajinja, a kad je on po~etkom jeseni pobegao u partizane, pojavio seSlovenac po imenu Janez, ~ovek omanjeg rasta, }utljiv i radi{an. Ni od kakvog posla nijebeào; hteo je, po svaku cenu, da preìvi.

Tako sam, od pete do petnaeste godine ‘ivota, {to u ku}i, {to u kafani, gotovosvakodnevno slu{ao razgovore odraslih o onome {to se doga|a u selu, u {iroj okolini, u Srbiji iJugoslaviji, u belom svetu. Taj vi{eglasni horski monolog i danas u meni odjekuje sneobi~nom jasno}om, i jedini na~in da ga se oslobodim jeste da ga, {to vernije, prenesem nahartiju. Ponajbolje sam zapamtio re~i dede, ujaka, oca, strica, Leke Crnog, te pone{to odbaba-Stevanke, i od majke. Se}am se, dakako, i onog {to sam sâm, pritom, doìvljavao izaklju~ivao, ali kako se i ta vrsta se}anja, u meni, pola veka okre}e, preme}e i preobraàva. Nemogu tvrditi da sam svaku re~ i svaku pomisao preneo u njihovom prvobitnom obliku; su{tinaje tu, dok se forma, ponekad, pojavljuje u kasnije krojenom ruhu. Veliko survavanje, do kojegje do{lo poslednjih godina, osveìlo je te davne razgovore, vratilo im zvu~nost i obnovilosmislenost. Mislim da decenija 1941–1951, obuhva}ena u ovoj hronici, i decenija koja jepo~ela godine 1991, kad sam pristupio pisanju hronike, stoje u komplementarnom odnosu.Oìvljavaju}i pro{lost, nisam odvajao o~i od sada{njice.

Razgovor obi~no zapo~inje deda. ¤egova su pitanja nejasno usmerena, a zapa`anja su muodmerena. Ujak pitanje pro{iri, ~esto na sasvim neo~ekivan na~in. Otac se ni s kim i ni sa ~imne sla`e do kraja, a sâm {ta ho}e, te{ko je re}i. Stric je {krt na re~ima, o{tar i nepokolebljiv:

– Tu treba ili uzeti pu{ku u ruku, ili saviti {iju!

Pod Okupacijom smo ‘iveli kao i pre nje, samo ne{to uti{anije. Bilo je ne{to vi{e straha,ginulo se vi{e nego pre rata; tu razliku ja nisam ose}ao: osnova za pravljenje pore|enja koddece izme|u pete i osme godine ‘ivota vrlo je suèna. Odrasli su upla{eni, pa se i japribojavam; ~ega, to ne bih umeo re}i. Ponekog streljaju: ne umem da se uàsavam, nemamvremena da se ~udim. Ubijaju se, da: zna~i, to tako, me|u odraslima, ide. Okupacija je kaooskudica na koju se, naposletku, svak navikne. Prvo su bili bombarderi, pa je do{lamobilizacija. ûveni harmonika{ êkerevac i{ao je ispred trista regruta, svirao i pevao:

Je lti-`avo, {toooose rastaaa-jeeee-mooo...

Onda se dogodila kapitulacija: neki drugi vojnici su se, danima, provla~ili kroz {umarke ivo}njake. Baba-Stevanka im je iznosila hleba i sira, i dodavala, kroz kapiju. Mnoge su odveli uzarobljeni{tvo. Potom su nai{li Nemci-pe-{adinci, me|u njima i onaj sa fotografskim aparatom.Sve se to izde{avalo u dva meseca, pre godinu, ili dve: ne znam, vreme odonda stoji. Rat iokupacija su, izgleda, najte`i dok se o~ekuju, dok se o njima pri~a. Kad po~ne, onda je to to:ako puca, tra`i zaklon, ako ne puca, primiri se i }uti. Ono najgore je, zasad, negde drugde.Mo`da su sahrane ne{to ~e{}e; ili ja na njih obra}am ve}u pa`nju.

– Bio rat, bio mir, vlastima, bez potrebe, ne izlazi na o~i, – savetuje deda.– E, kad bi svak znao da sedi s mirom kod ku}e, – ka`e stric. – Sre}ko ^uturilo {vercovao

rakiju u Beograd, i bane, usred bela dana, sa konjskim kolima, na ûkaricu. Na Tro{arini gazaustave Nemci: nit je platio taksu, nit ima kakve potvrde, ni~eg. Odlu~e da mu se na licumesta oduzme roba. Oteraju burad u magacin, a on, lopov, udari u kuknjavu: Te ~ime }u decuprehraniti, te kako }u ‘eni na o~i (a udovac je, i bezdetan). \avo ga nau~io {ta da kaè...Prevedu kuknjavu nema~kom oficiru, a to bio neki glup i saàljiv [vaba, i naredi da se svarakija smesta vrati. Te straàri, opet, dr` onu burad, tovari na taljige, a Sre}ko stoji, toliko jeskr{en, nema snage da se sagne i da im pomogne oko utovara!

Svi se dive Sre}kovoj snala`ljivosti i lukavstvu, jedino otac, kao i obi~no, misli ne{to nasvoju ruku, onako kako niko ne misli:

– Bolji je ~ovek taj [vaba od ove na{e jajare... i lako je slagati po{tena ~oveka, gospodina!– Nek on to svoje po{tenje tera tamo, po Nema~koj, – prezrivo }e stric. – U Kragujevcu su

pokazali kakva su gospoda.Ocu neprijatno, grize usne, one u Kragujevcu nije imao na umu.– Ja samo ka`em da je i Nemac ~ovek... Misli{ da je njemu milo loviti na{e crnoberzijance i

mu}karo{e? On je ovde na straì, u Srbiji ili u Nema~koj njemu isto, stoji dok ga ne smene!Deda se slaè sa na{im poslanikom \okom Jevti}em, koji je u nedelju drào zbor u kafani:– Sad se kroji karta sveta, mali narodi treba da paze {ta rade. Kad si ovako mali i slab,

iskrenih prijatelja u svetu ne mo`e{ imati... Visoko se to zakuvalo, i onaj ko je zakuvao, mora}ei da ladi. Ko sad pogre{i, sto godina }e pla}ati. I sve }e{ nadoknaditi, sem glave na ramenu.

^ovek se na sve navikne, pa i na strah. O~vrsne, kao na zimskoj studeni; zaboravi da imagde je toplo. Kad se mora, mo`e i ovako.

No}u, u Crkvenom zabranu, ili ni`e, u njivama, ponekad pukne pu{ka. Na vuka, na~oveka, ili ni u {ta, u pomr~inu, da se razbije predugo i{~ekivanje.

^elik, krv i mraz podjednako su slankasti i lepljivi. ^elik je ‘edan krvi, krv ho}e na mraz.Smrt je ne{to {to dolazi iz pomr~ine, a pokazuje se kad svane.

Odsevi pu{~anih cevi u mese~ini. Samo odsevi, oru`je se krije pod zemljom.Barut miri{e na zasu{enu mokra}u.Mraz prlji kao vatra, ali ne greje.Pri~a se da je Sveta Kurjak zapalio op{tinsku arhivu.– Bar se ogrejao, – ka`e ujak.

U ravnomernim razmacima, vetar ru{i zidove izme|u davno prohujalih vekova, razbacanihu pomr~ini. Pu{~ana cev, ukr{tena sa rogom Meseca, li~i na znamenje: vetar je oduvaozastavu, i od nje je na bregu ostao samo znak. Glava zarasla u kosu i u bradu; prst, na obara~u,~eka. Tiho nede{avanje, strahote o kojima se }uti. Lave` pasa, obazriv: tako ljudi opona{ajulajanje. [to se uzima, uzima se kri{om, a {to se daje, daje se na brzinu. Svanjiva dugo i sporo;ponekad se po ceo dan razdanjuje, pa smrknu}e li~i na odustajanje od napora. I kad ga ima,sunce se ne probija do zemlje; prisvetljuje sa strane, iz ponora, izvan neba. U podne blesne, isvaka se pahulja, u snegu, poka`e. Prole}e provaljuje kao groznica, a zavr{ava se tihimozdravljenjem. Leta su bez-obalna, ne znaju gde im {ta stoji. Po~etkom septembra stvari, ipak,nekako do|u u red. Jesen se prikrada dugo i sporo; kad do|e, stane kraj avlijske kapije, idanima se ne mi~e. Opada ‘ir, zelenkasto-sme|, sjaktav, kao da je opran u petroleumu. Izme|uku}nog praga i linije vidika prostor napet kao remnik pu{ke.

Georgije Jevti}, narodni poslanik iz poslednjeg predratnog saziva, odr`ao novi govor, predzgradom Suda, u Krivi}ima. Rekao je da nije ni za ove, ni za one, ni za one tre}e, pokazuju}iprstom u vrhove okolnih brda. Glavno je, ka`e, da narod ne strada niza{ta.

– Ova okupacija, bra}o moja, samo je jedna u nizu na{ih nevolja, u pro{lom i u ovomveku. Kad ~oveka skoli muka, gleda kako da je umanji, a ne kako da je pogor{a! Rat se ne vodizbog nas; nismo ga mi po~eli, ne}emo ga ovde, u na{im gudurama, ni zavr{iti... Uvedeno jevanredno stanje, i to treba izdurati dostojanstveno, bez ispada i zaletanja. ôvek mora znatikad }e o}utati, da bi mogao udariti, kad do|e vreme. Tako i narod: njemu je glavno da seodrì, a odrànju sluè i borba i neborba, kako kad, i kako gde. Svaki okupator je nezvani gost,me|utim, svi neprijatelji okupatora nisu samim tim i na{i prijatelji... Prvo moramo videti {ta jecilj osvaja~a, i kakvo mi mesto zauzimamo u njegovoj ra~unici. Ako mu nije cilj da nâs,posebno, uni{ti, onda ne valja raspaljivati zlu krv. Rat je veliki ispit, i za pojedinca, i za dràvu,i ne smemo se ludo rasipati. Dok oni ne po~nu upadati u ku}e, dok ne plja~kaju i ne ubijaju,najbolje je praviti se kao da i nisu tu! Ne pomaì mu, ali ga i ne ujedaj na prepad, kao ku~e, izmraka. U zemlji, koja je potpisala kapitulaciju, ja vam boljeg saveta ne mogu dati...

Ujak kaè da mi ne znamo {ta je prava okupacija. Treba oti}i u Beograd, da bi se to videlo.Svak se svakog pribojava, straàri drè ma{inke na gotovs, a kad krene racija, pokupe sve {to jena ulici. Po|e{ na Zeleni venac, da proda{ ~abricu sira, a zavr{i{ na prinudnom radu uBavarskoj!

U Krivi}ima su samo dva okupatora, pa i od njih dvojice jedan je ljoti}evac, a drugi jepola-[vaba, pola-^eh. Taj, ~e{kog porekla, svratio jednom u na{u kafanu, na {pricer. Neko, sabrda iznad kafane, pucao kroz prozor, ali ga nije pogodio; metak se zario kraj ~a{e {pricera,usred astala.

Celo selo se sleglo, sa ponudama. Doneli pe~eno jagnje, topal d`emper, bardak rakije,samo da ne prijavi. A on, dobro pove~erao, otpio, pa se raskravio, i onda rekao:

– ljuti moji, vi luti. Ja jetan, to je nista, a vas peteset, to je mnoko!I nije prijavio.

Otkako su se partizani i ~etnici zakrvili, nema~ki kamioni re|e zalaze na teren.– Na{i se ubijaju, a Hitler seiri. Sto godina da je smi{ljao, ne bi ovo smislio, – uzdi{e deda.– Nije ih trebalo mnogo nagovarati, – sik}e, kroz zube, stric.– ^uvena srpska sloga, – ka`e ujak.

Dimovi u mirnim jutrima: jedini bezbedan put za du{e. ljudi: senke zaostale iza no}i. Ovdejedan, onamo dvojica. Na grudima ukr{teni redenici, o opasa~ima ko`ne kese, ‘ute, miri{u navosak.

Mjesto tvoje ruke dvijeSad me grle fi{eklije

peva Sre}ko ^uturilo, kad popije neku vi{e. Zami{lja da je hrabri oficir, a ni vojsku nije slu`io.Na terenu su poru~nik Martinovi}, u Podgori, i narednik Milo{ Vi{nji}, u Banjanima.

Stanko Beg i Braca Frklja oti{li u partizane, ~ak tamo, prema U`icu: ovde partizana nema.U selu su svi upisani u ~etnike. Upis nije i{ao te{ko, na tome se i stalo. Pu{ku ima svaki

drugi, zakopanu na sigurnom mestu.^eka se znak. Onome, ko treba da ga da, ne ‘uri se.

Pu{~ani meci. Svaki je dragocen, svaki redak; redak i dragocen kao zlatna para. Kad ihzami{ljam, tako se, u glavi, i umnoàvaju, kao zlatnici... Volim da ih opipavam. âure su ‘ute,kapisle ispup~ene, po rubu crvenkaste. Kur{um se iz ~aure i kle{tima moè i{~upati, probaosam, treba pa`ljivo. Kad se barut prospe po da{~ici, i zapali s jednog kraja, vatrica za tren okapretr~i barutnu stazu, i poslednja varnica samu sebe proguta. Poru~nik Martinovi} ima

najbolje cokule u selu, a mo`da i u svih pet sela, nad kojima je komandant. Lubovi visoki, daobuhvate gle`njeve; vunene ~arape, boje zagorelog mleka, visoko do iznad ~lanaka, da bi ihmogao zavrnuti povrh cokula – takva je moda. \onovi potkovani metalnim klincima, nalik napunoglavce, koji se zovu pulije.

Otkako se selo napunilo pu{kama no}i su postale hladnije. Sneg u mraku i ~elik namese~ini ispunjavaju du{u jezom. Na okovu kundaka svetlucne zraka sa zvezde. Izjutra, saVrlaja, neko nekog doziva. Vi~e, i glasno, i prigu{eno; pazi da mu glas ne ode predaleko. Granasmrznuta u blatu, kao da se kand`ama zarila u zemlju.

Suknena ode}a sputava hod.– Uzimu se ~ovek udvostru~i, – huk}e stric, trljaju}i ruke nad kafanskom furunom.Meni se ~ini: umiva ruke toplotom.

DRUGA GLAVA

(Ono {to se zna o Dra`i, i ono {to se zna o Titu; ne{to se negde kuva, a nas nikoniza{ta ne pita)

Dra`a ili Tito? U po~etku, to se pitanje nije postavljalo: nikakvih ose}anja prema Titu nijebilo. Niko ga ~ak nije ni mrzeo. ljudi vole, ili mrze, ono {to poznaju, sa ~im imajukakvog-takvog iskustva. Prema onome, o ~emu ni{ta ne znaju, ili su ravnodu{ni, ili ga, za svakislu~aj, po{tuju. Tito, to je ne{to tamo, u tu|ini. To nas se ne ti~e, mi s tim nemamo nikakveveze. A opet, sve se vi{e o njemu pri~a. Mi s njim ne ra~unamo, al nam ga je neko drugi, tamonegde, uvalio u ra~un, pa se, eto, i o njemu mora misliti...

– Tita, Tita, kakav crni Tita? I kakvo mu je to ime, ko je ~uo da se kr{ten stvor tako zove,– ~udi se baba-Stevanka.

Ujak ka`e da to nije ime, nego skra}enica; uzima olovku i papiri}, i pi{e:

TajnaInternacionalnaTeroristi~kaOrganizacija– Pro~itajte prva slova, uspravno, pa }ete videti!Otac je ~uo da mu je to radni nadimak;– On je poznat po tome {to nare|uje. Ti ima da uradi{ to, ti to, ti to, pa su ga tako i

prozvali.– Ko ho}e, neka ga slu{a, – ka`e stric, otpljuckuju}i na olajisan pod.– Slu{a}e ga i ko o}e i ko ne}e, kako je po{lo, – odgovara otac.

Deda se nada da Englezi i Amerikanci ne}e dopustiti.Ujak grize donju usnu:– Ako im se uklopi, dopusti}e.Stric je ~uo da postoje dva Tita. Jedan ‘ivi u Moskvi, a nama su poslali la`nog, koji na

njega li~i kao jaje na jaje.– Kad je ovog u Bosni, lane, srela majka, prvo se obradovala, ko i svaka majka, a onda je

vrisnula: „Prsti!”– Kakvi prsti? – pita mrzovoljno otac.– Onaj pravi Tito, njen sin, nema dva prsta na desnoj ruci, odseko mu drebank, a ovaj u

Bosni ima sve prste!– I {ta je bilo s tom ‘enom? – pita baba-Stevanka.– Poslali je u Moskvu, hitno, da se zata{ka stvar.

Draà je na{ ~ovek. Nije se rodio ba{ u na{em selu, a kao da jeste. Svaki je ~ovek, ovde, snjim u nekom rodu, zato su ga i prozvali ~i~a. îka-Draà. On slavi krsnu slavu, kao i mi, zna{ta je badnjak, {ta je ~esnica, gleda u ple}ku pe~enice, on se ni pred kim ne pravi vaàn, i nikose pred njim ne stidi. Na{ komandant, poru~nik Martinovi}, dva puta mu je i{ao na raport,video je gde spava, {ta jede. Komad proje, pola kri{ke sira, glavica luka, ~a{a rakije, a u kolibislamarica, sve kao kod nas! Pu{i na lulu, i to neku krdù, snalazi se, zavr{io je visoke {kole, aopet se od naroda nije pomakao. [tab mu je na tri sata hoda odavde, gore, iznad ba{kih vodenica.Kad je po{ao u {umu, znao je gde mu je najsigurnije: dole, u Struganiku, imao je najboljegprijatelja, majora Mi{i}a, a oko njega je narod, on je u narodu kao riba u vodi, narod mu je, kaè

deda, i hrana i brana. Takvi su mu i vojnici, mladi oficiri i omladinci, spavaju na truloj slami, otome se kod nas, na komi{anjima, peva pesma:

Kralju Pero, takva su vremena,^etnicima kosa do ramena...

Kralju Pero, sve zbog tvoje krune,Na{a mladost po {umama trune...

Kralju Pero, ti si na{e zlato,^er~ilu si na ~uvanje dato.

Mi oru`je jo{ predali nismo,Mi ~uvamo zatvoreno pismo...

Deda kaè da je u Bugarskom ratu bi jedan poru~nik Mihailovi}, da ga je vi|ao napoloàju, i da bi to moga biti ovaj Draà, dana{nji...

Stric kaè da je Draà po{ten, doma}inski ~ovek, a da je Tito svetska protuva, premazanasvim mastima, i da se zbog toga Draì lo{e pi{e.

Ujak je ~uo da je Tito, u Prvom svetskom ratu, bio austrijski kaplar, i da je stigao svojskom do ljiga.

– [ta zna{, mobilisali ga, – kaè deda.– Svi mobilisani ne dobijaju ordenje za hrabrost...Deda upozorava da je Draà po ~inu |eneral, a da je Tito, tu skoro, izvikan za mar{ala...– To ne valja, mar{al je iznad |enerala!Otac odmahuje rukom:– Draà je pravi |eneral, a Tita su unapredili mangupi. To ti je kao ledadìja za bozadìju.– Najvi{i je generalisimus, – podse}a stric.Tu svi u}ute. Sa generalisimusom nema {ale.

Sve {to se ovih meseci i godina de{ava, nalazi, odmah, odjeka u pesmama. One sepevaju gotovo istovremeno sa zbivanjima, a ponekad ih zamenjuju, ili im prethode! Prvihmeseci okupacije, do pokolja u Kragujevcu, bilo je prepada na Nemce i od strane dra`inovaca,i od strane titovaca. Kad je objavljeno ono sto-za-jednog, ~etnici odlo`i{e pu{ke za boljavremena, a partizani nastavi{e da pucaju iz zaseda, sve dok ih Nemci ne istera{e iz Srbije. Ojuna{tvu sa~ekivanja okupatora u zasedi, posle kojeg se napada~i prebacuju na siguran teren, akaznena ekspedicija opkoljava selo, strelja sve {to je starije od {esnaest godina, i do temeljaspaljuje ku}e, narod je ispevao pesmicu:

Na nebu je, na nebu jeVe~ernja~a sama,Bukove je, Bukove jeObavila tama.Bog ubio, Bog ubioKomunistu strelca,[to on ubi, {to on ubiNa }upriji Nemca,

Kad za jednog, kad za jednogOsamdeset nema.

Terali su na sto, a doterali do osamdeset: u selu iznad }uprije nisu mogli vi{e da skupe.Narod pri~a kako je bilo, ne voli da la`e.

Drug Tito.Otkako se vezuje za njegovo ime, re~ drug je po~ela zvu~ati ru`no i tu|e.

Drugovi su, ovde, ispisnici sa slu`enja vojnog roka, pajta{i sa lumpovanja, ortaci iz no}nihpustolovina, saputnici i saradnici, vr{njaci iz istog razreda – {kolski drugovi, ratni drugovi,drugovi s posla.

A sad se ta re~ ukrutila, digla nos, obukla uniformu.– Nemoj ti, druè, tako, – kaè otac, imitiraju}i Bracu Frklju.Za Frklju kaù da je njihov tajni poverenik u selu.– Ko je lud, ne budi mu drug, dok te na to ne natera vi{a sila, – kaè ujak.A stric:– îm ~uje{ ono drugovi i drugarice, priberi prnje uza se, pripazi na nov~anik, obezbedi se

otpozadi, ~uvaj se da te neko ne smuva!Ujak ka`e da su se i ljoti}evci, pre rata, na Pravnom fakultetu, tako oslovljavali. Razlog

vi{e da se re~ drug s prezrenjem odbaci: ljoti}evci su me|u seljacima omra`eniji i od partizana.I o tome, se, na mobama i poselima, zapeva:

U ba{tici, zelenoj, cvetalo je cve}e,Oj ljoti}u, propali, tebe narod ne}e!Tvoju vojsku nateraj u Dunav i Savu,A tebi }e Kalabi} da odse~e glavu...

Drugarstvo je, i pre pojave drugova, bio jedan ni`i, prakti~an oblik prijateljevanja, a sad,otkako se re~ drug pretvorila u lozinku za sporazumevanje me|u izopa~enicima, s kojimave-}ina ljudi nema nikakve veze, seljaci je vi{e ne upotrebljavaju. Re~ se propila i prokurvala, ioni za nju vi{e ne}e da znaju.

– Da su se udru`ili, jesu, to im se mora priznati, – zajeda stric, – Pri~ao mi je narednikVi{nji}, on je iz Crne Gore, tamo ih najvi{e ima, i svi su se {kolovali u Beogradu... Nijednogdoma}ina koji radi svoju zemlju, ni majstora od zanata, ni radnika koji voli svoj posao, ni{kolca koji izu~ava knjigu, sve goli probisvet, voli pre~icu i prekoredicu, a Tito im toobezbedio, on je isti takav!

Baba-Stevanka je ~ula da je Tito ‘ena, al da se to krije.– [ta je, da je, njega nam je |avo poslao, – odgovara deda.Ujak ka`e da su to budala{tine i izmi{ljotine:– On je u mladosti bio bravar, a veliki neradnik, stalno je tra`io pravice i olak{ice, i tako se

odao borbi za radni~ka prava, samo da pobegne od po{tenog bravarskog posla. To ti je, kodnjih, uvek ista pri~a...

U odgovor na tolike neizvesnosti i strahovanja, u kafani, u pono}, kadikad grmne pesma:

Planino svete ubavi, planino majko ljubavi,Tvoja su nedra mirisna, tvoje je du{a radosna:U tebi ‘ivot provode sinovi srpske slobode!ûvaj nam Draù junaka, narodnog borca, prvaka,A kada bude pred zoru, svi }emo s Draòm u goru!

Zimske no}i su zagu{ene, duge i preduge; razdanjuju se kasno i sporo. Ima i takvih koje senikad ne razdane.

Negde se ne{to kuva, ne{to naopako i nezaustavljivo. U pitanju im je sve {to imaju, a dau~ine, ne mogu ni{ta... Stric se vratio iz Beograda i potvr|uje ono {to se ovde ve} zna, a u {taniko ne veruje:

– Gotovo je: Englezi izdali!Otac, koji ve} mesecima najavljuje takav ishod, sad gnevno negoduje:– To nije mogu}e!On ili nije verovao u svoja zla proro~anstva, ili se nadao da }e zlim predvi|anjima

preduprediti zlo.

Deda poku{ava da ostane pribran, ali ga odaje podrhtavanje glasa:– Da neko nekog izda, mora biti vezan ugovorom ili dogovorom. Mi takvog pakta s

Englezima nemamo.– Znalo se ko je s kim, i protiv koga, krenuo u rat, – vi~e, usplahireno, otac.– Znalo se, ali se vi{e ne zna, – ka`e ujak.– To ti je kad lopova po|e karta, – ka`e stric, ~ije iskustvo u kockanju svi priznaju, mada

ga svi ne vrednuju na isti na~in.– Ne vredi pri~ati, treba videti {ta da se radi. Prelaze Drinu, udaraju na Ra{ku, podilaze od

Ibra. Sreo sam ju~e Raju Martinovi}a, veli, moramo biti spremni za mobilizaciju. Zavijaju okoSrbije ko gladni kurjaci.

Otac je Martinovi}ev poverenik za selo, i sve novosti dobija iz prve ruke. O engleskojizdaji on ni njemu, me|utim, ni{ta nije rekao. Zgranuti i upla{eni, aktivni ~etnici izbegavaju dagovore o obrtu.

Deda, ~e{u}i se iza uva:– A Amerika? I ona se valjda za ne{to pita?– Dok oni saznaju gde smo, ode koà na pazar. Ruzvelt gleda u êr~ila, êr~il o}e da

ugodi Staljinu, Staljin zna koga je ovamo i za{to poslao. Velika se partija pokera igra, a mi smotu ~ip, – obja{njava stric.

^ip je ne{to malo i neva`no, {to se lako ‘rtvuje.Si}u{na re~, izleti iz usta pre nego {to se izgovori do kraja.

Jadni ljudi, jadan narod. Englezi ih izdali, a oni se i dalje u njih kunu! Kad deda rekne kojuo{triju o ^er~ilu, ujak i stric se uvek stave u njegovu odbranu. I obrnuto. Nikako da ga svi,jednovremeno i jednodu{no, otka~e. Ne usu|uju se, boje se. Kud }e sami? I prevareni, ne{too~ekuju; ostavljeni, nadaju se u onog ko ih je ostavio. I pesme mu pevaju, kao da je i dalje sveu redu. Ho}e pesmom da mu se dodvore:

Ravna Gora, Ravna GoraPuna mitraljeza,Dobio ih, dobio ihDraà od Engleza.Ravnogorci, ravnogorciNe bojte se sila,Dok je vama, dok je vamaDraè i êr~ila!

Kad bih mogao da se pribliìm tom êr~ilu, da mu ispri~am sve ovo {to oko sebe gledam islu{am! Da mu prenesem ovo suludo o~ajavanje, ovo bolno i{~ekivanje... Samo ovu pesmicuda ~uje, mo`da bi se saàlio. Samo da mu pri|em... Ali gde, kako?

... Zami{ljam. Do{ao sam u London, {etam kraj êr~ilove ku}e. Pokraj ku}e te~e reka, a ureci, davi se dete. Mlatara rukama, izdaje ga snaga. Ja, bez razmi{ljanja, sko~im u reku iizvu~em dete na obalu. I onda se ispostavi da je to êr~ilova unuka. Ili, jo{ bolje, troje decedavi se u reci, i sve troje êr~ilovi unuci, i ja ih, sve, spasim sigurne smrti! To se pro~uje.êr~il traì da me vidi, da mi se zahvali. Ja izi|em pred njega, do|e i Kralj Petar Drugi. Kraljponosan. êr~il me pita, kakvu ‘elju da mi ispuni. Ja mu kaèm: za sebe ni{ta ne traìm, alimolim, ne napu{tajte Srbe i Srbiju, sad, kad im je najteè! Na kojem bih mu jeziku to rekao,kad on ne zna srpski, a ja ne znam engleski? Morali bi mi na}i tuma~a. Ili bih ja nau~io, bartoliko, koliko treba da mu izloìm to, {to je najva`nije. A kako bih uop{te do{ao do Londona?Ne znam, kad je ne{to tako va`no, onda se na|e na~in. Mislim, niko to êr~ilu ne bi znao takodobro izloìti, niko ne bi bio tako ubedljiv, kao ja... Ja seljake znam kako di{u, a êr~il to nezna. Kad bi znao, kad bi samo znao! I on je ~ovek: smilovao bi se.

U nedelju, rano izjutra, Amerikanci i Englezi bombardovali Beograd. Otac }uti, stric psuje.^ak je i ujak iznena|en:

– Dobro {to su izdali, al da u le|a pucaju...Deda tu`no klima glavom:– Drugi je to svet, gledao sam ih u Solunu. I kad su dobri, opet su bez du{e. S njima treba

ajduk, i to ajduk sa visokim {kolama, a ne ono na{e siro~e, mlado i zeleno.Stric je ~uo da su Englezi uapsili na{eg Kralja.– Poturili mu nekakvu Grkinju, dr`e ga u ku}nom pritvoru, i {to oni re{e i napi{u, to on

ima da potpi{e!– I za{to sve to? – ~udi se otac.– Zato {to smo pravoslavci, – obja{njava ujak. – Jeste, mi od Rusa u istoriji ne videsmo

velike koristi, al opet smo, kad do|e stani-pani, sa njima... nama su bliì i Staljinovi komesari,nego engleski lordovi! I to êr~il zna, nemoj da misli{ da ne zna... Pa kad su nam ve} tolikoRusi prirasli za srce, {to da nas odvaja od njih? Kakvu vajdu, sutra ili preksutra, Engleska odnas moè videti? Ovako, bar, ~ini neku uslugu Rusima: ovaj je rat na le|ima izneo ba}u{ka, isad mu se, sa svih strana, donose pokloni. Mi smo poklon~i}.

Zagledan preda se, u zemlju, otac klima glavom.– Kako mu mogu biti bli`i Titovi komunisti od Kralja, Dra`e, od celog srpskog naroda?– Prvo, i to su na{i ljudi, nije nam ih on poslao. Drugo, ne uzima ih za sebe, ostavlja ih

nama. I tre}e, opet mu je lak{e da izi|e na kraj s njima, nego sa nama. Ono {to komunistigovore, on to razume, razume ih i kad laù. Oni ho}e vlast, i tuku se za nju. A na{i, {ta su na{ihteli, {ta sad ho}e? I Srbiju, i Jugoslaviju, i da se bore protiv okupatora, i da {tede srpske‘ivote, i da sa~uvaju tradiciju i veru, i da budu u volji katoli~kom Zapadu, sve ho}e, a ni{ta nerade. Englezi su svetska gospoda, komunisti su svetski mangupi, a mi, mi smo balkanske gedè.Svetski ljudi znaju kako }e jedni s drugim, plutokrati su se oduvek sporazumevali sabolj{evicima, ako ne javno ono tajno... A ko }e razumeti na{e bradonje, na{e selja~kezadribande? Englezi su traìli da podelimo ratni teret sa njima, da svi, do poslednjeg, izginemoza Veliku Britaniju, a Draà zapeo da ostavi ponekog ‘ivog...

– Ako je i tako, ne mo`emo sami protiv celog sveta, – uzdi{e otac.– Ne mo`emo, ali moramo, – zaklju~uje deda.

Deda ima najmanje posla u ku}i, pa najdu`e pri~a, naro~ito kad ostane nasamo sababa-Stevankom. Ona ga i slu{a i ne slu{a, i retko ga prekida.

– Prvo podjari{e lude oficire, da poni{te ono {to je u Berlinu potpisano. Bolje rat negopakt! Tri dana pakta, trinaest dana rata, i onda, okupacija, bez kraja... Udari{e na Hitlera, sad}e nam dovesti Staljina. I sad, da nekog pita{, {ta nam je sve ono trebalo, {ta bi odgovorio? U{ta smo se mi gurali, ko nas je terao, ko nas je zvao? Krenuli, bajagi, i mi, da pomognemosaveznicima... Francuska kapitulirala, a Srbi se ne daju! Englezi, i mi! Englezima je vaàn onajko je jak, oni gledaju jakom da udovolje... Bili su za Tursku, a protiv nas, bili su za Austriju,opet protiv nas, sad su za Staljina, i opet na na{u {tetu! êr~il ~uvao svoj narod, pa i Draàhteo da ~uva svoj! Nesre}ni Draà, zami{ljao da smo mi ravnopravni sa Englezima! A oni misleda su vi{a rasa, i da Srbinu mora biti ~ast kad pogine za Veliku Britaniju! Uobraèno je to isamoìvo, nau~ilo da {iba bosonoge Crnce po kolonijama, a Draà mu se izmakao, nije muodgovaralo takvo savezni{tvo! [tedeo srpske ‘ivote... Dobro {to ih je {tedeo, al {ta mu bi dapri~a? Nije bio za politiku, u tome je stvar... U politici radi{ {ta mora{, a pri~a{ ono {to setraì...

– Da bar nismo pravoslavci, – ka`e ujak, – na{ao bi se neko da nas za{titi. Al eto, i tu smo,mi Srbi, hteli da budemo na svoju ruku. Cela Evropa gleda u Papu, a Grci, Rumuni, Bugari iSrbi – u se i u svoje kljuse. I eto nam sad...

Otac se ~udi:– Papa, kakve veze on ima sa nama?– U tome je nesre}a, {to nema!

Otac nije naro~iti vernik, u crkvu ide dva-tri puta godi{nje, za velike praznike, ali smatrada je pravoslavna vera najbolja na svetu. Naravno, i Amerika je prva i najbolja zemlja nasvetu, i jedina joj je mala mana {to nije pravoslavna. Za Ameriku je {teta {to nije, a za Rusiju je{teta {to jeste pravoslavna.

Tako, otprilike, i drugi u selu ose}aju i misle.

Ujak ra{irio novine po bilijarskom stolu i poziva sve koji su se zatekli u kafani, da ne{tovide.

– Evo, ovo vam je ^er~il!Leka Crni okre}e list prema prozoru, pa`ljivo razgleda sliku, ~ak je i prstom opipa, i vrati

novine onamo otkud ih je uzeo.– Vidi se da je baraba!Meni li~i na Slobodana Kosti}a, na{eg op{tinskog delovo|u. Zami{ljao sam ga druk~ije,

dovodio sam ga u vezu sa Ba{-êlikom.Otac seda kraj bilijara i dugo ne odvaja o~iju od fotografije.– ljudi moji, ja sam mislio da ne{to znam o ‘ivotu... Kako ovaj moè sa Titom?– Na{la propalica propalicu, – kaè Leka Crni.Deda misli da mi ne znamo sve {to treba znati.– Ne pi{e sve u novinama, i sve, o ~emu se dogovore, ne stavlja se na papir. [to danas

izgleda crno, moè sutra ispasti belo.– Ima mnogo opasne o~i, – kaè Sre}ko ûturilo. – Ko ma~or, kad ugleda kaji{ slanine.Onda za}ute. Ovaj stenje, onaj uzdi{e, tre}i {krgu}e zubima. Stricu se, bez povoda i

razloga, omakne poneka psovka, koja nailazi na klimanje glava i odobravanje. O~ito je da, usebi, nastavljaju razgovor sa ^er~ilom. ^udom se ~ude, ne{to mu obja{njavaju, ili ga grde, napasja kola.

Kako je to na svetu ude{eno: uvek i od jakog ima ja~i! Ono {to su odrasli za mene, to je^er~il za njih! Bog i batina! Kako odlu~i, onako }e biti... I nema {ta da im obja{njava, niti muoni mogu tra`iti obja{njenja.

– [ta mu zna~i ovo sa [uba{i}em? – pita se stric, upiru}i kaìprstom u novinski naslov.– [ta moè zna~iti, – odgovara ujak, – sem da izbacuju Kralja iz igre.Otac, preneraèn:– Pa zar i Engleska nije kraljevina?– Jeste, – uzvra}a ujak, – kraljevina je, samo {to engleski kralj nije pobegao u Beograd,

nego se na{ Kralj sklonio u London, i ^er~il ne obara engleskog kralja, nego na{eg!–Druk~ije bi bilo, da ne ubi{e Aleksandra, – uzdahne deda.– Zato su ga i ubili, da bude kako njima odgovara.

Oborenih glava, kao da se s pogreba vra}aju. Deda misli da nas Bog ka`njava zbogoholosti.

– Mi, Srbi, ne znamo da je oholost jedan od sedam smrtnih grehova. Mi dr`imo da je tojedna, tako, svojeglava vrlina. Svak ovde gazi dignuta nosa, ko da mu je kruna na glavi, a Bogto ne voli, pa kad mu dosadi da gleda, lupi po glavi... Mi se uljudimo tek kad se na|emo u{kripcu. U ovakvim vremenima mora{ paziti na svaku re~, na svaki korak, a mi, {aka jada,ho}emo uz nos Hitleru! Pa da nas bar ovo opameti...

– Mnogo smo mrzeli Nemce, nismo mogli da se uzdr`imo, – ka`e, pravdaju}i se, stric.– Pa {ta ako smo ih mrzeli? Nismo im to morali re}i, i to onda kad su najja~i! Ovog volim,

pa }u s njim da se ‘enim, a onog mrzim, pa }u da se tu~em: toga nema ni u ‘ivotu~oveka-pojedinca, a kamoli u politici!

Stric kaè da je on na svom imanju i êr~il, i Staljin, i Hitler.– Nijedan se od njih ne}e latiti pluga, da me zameni.Baba-Stevanka kaè da i ovo, {to se sad de{ava, pi{e u Kremanskom proro~anstvu.

Deda, naprotiv, smatra da je dana{nju propast, tri-~etiri godine uo~i rata, predskazao Ra{aPantovi} iz Ivanjice. On ~uva jedan ise~ak iz predratne „Politike”, i ponekad ga vadi iz

sanduka s papirima, mole}i me da mu ga i{~itam. Taj Pantovi} je, sredinom tridesetih, do{aodo zaklju~ka da ‘ivot na zemlji nema nikakvog smisla, da na zemlji nema ni~eg sem nepravde iga`enja slabijih, i po{to za sebe, i za ~ove~anstvo, ne o~ekuje nikakvu budu}nost, obratio sejavnosti sa molbom da ga ‘ivog sahrane! Iz ~lanka se nije jasno videlo {ta je, tim ~inom, ‘eleoda postigne, kakvu bi korist ~ove~anstvo, od njegovog ‘rtvovanja, imalo. On je davaoupozorenje, prepu{taju}i svakom da izvla~i zaklju~ak kakav ‘eli.

Uleto 1937. deda je i{ao u Ivanjicu, kupovao je duge za kacu. Mislim da se tada sreo saivanji~kim ~udakom a reklo bi se i da je razgovarao: uvek ga pominje kao Ra{u, dok mu novinenavode puno ime, Radovan.

– I {ta bi, je l ga ukopa{e? – pita baba-Stevanka.Deda uzdahne i rastu`i se. Kasnije, kao za sebe, procedi:– Mi smo mnogo zlobni i bezdu{ni ljudi. Ni{ta nam nije sveto!

Deda se sla`e sa na{im poslanikom Georgijem Jevti}em: 27. mart je najcrnji dan u novijojsrpskoj istoriji. Kamo lepe sre}e, da ga nije bilo!

– Niko nas niza{ta ne pita, niko nas ni u {ta ne ra~una, niko se na nas ne obazire, a budalesame podme}u glavu! A stvari su jasne, da jasnije ne mogu biti. Hitler po~eo rat, nije ga po~eozbog nas. Ako ga dobije, mi mu ne}emo biti va`ni, nismo se me{ali; ako ga izgubi, ne}e gaizgubiti u na{u korist. Gleda{ sebe, i pazi{ da ne staje{ drugom na ‘ulj bez potrebe! Al ne vredi,na{e budale misle da svet bez njih ne moè! Tr~e, da pomognu êr~ilu. Ko ti je, bre, taj, kakvoti je dobro u ‘ivotu u~inio? Na{i raskinuli pakt, a on nas pohvalio, tamo, u svom Parlamentu.Kaè, Jugoslavija je na{la svoju du{u... Pa {to ne posla bar jednu eskadrilu, da nas brani odbombardovanja, kad po~e{e da nam bombarduju du{u? Na|e{ du{u, pa izgubi{ pamet, i oderuti koù s le|a! Sebe saranismo, a sad ne valjamo ni Nemcima, ni Englezima, ni Rusima, nikom.To su stari narodi, a stari narodi su kurve, vole da rade naopako. Sla|e je Englezu izdati negoleba jesti!

Sre}ko ûturilo video u â~ku partizane. Govore lijepo i dijete; Srbi su, a ne znaju da seprekrste. ûvaju zatvor, Po{tu i Bolnicu. êtnike ubijaju bez saslu{avanja. To je tek izvidnica,glavnina treba da do|e.

– Pusta Krajina, – se}a se deda. – Pa i o~evi su im, 1914, bili u preodnici.– Jadna Srbija, ako su stvarno Srbi, – zapoma`e baba-Stevanka.

I u Krivi}ima o~ekuju smenu vlasti. Op{tina prazna, ispostava prazna, sve pobeglo. Otkakosu Rusi stigli u Rumuniju, Stanko Beg i Braca Frklja {etkaju kroz selo visoko dignutih glava itajanstveno se sme{e.

– Izmileli ko buba{vabe, kad se isprazni kujna, – ka`e stric, sa ga|enjem.Deda ka`e da oni sad svuda izlaze iz rupa.Ujak misli da mi nikad ne}emo saznati ko je sve s njima. To je me|unarodna banda, u

svakom selu i zaseoku imaju jednog de`urnog. Dr`e tajne sastanke, prave spiskove zalikvidaciju. Mi znamo Bega i Frklju, ali to nije sve. Tu su i neki za koje se nikad ne bi nadao.Da nije njih, Tito u Srbiju ne bi mogao ni priviriti. Propalice mu prokr~ile put.

– I êr~il, i êr~il, – vi~e stric.– Udruìle se bitange sa hoh{taplerom... U izdaji smo uvek bili jaki. Crni Arapin da do|e,

na{ao bi se neko da mu iznese leba i soli.Onda za}ute, kao osu|enici na smrt.

Otac se trudi da umanji odgovornost Engleza:– Prevario ih mangup! To se u knjigovodstvu ka`e – prikazati la`no stanje. Kao, vezao uza

se trinaest nema~kih divizija! A gde ih je to, pobogu, vezao? Izme|u Kulen-Vakufa iVarcar-Vakufa! U Londonu misle da su to stvarno neki gradovi...

– Nije u tome stvar, – ume}e ujak. – Lako je prevariti onog ko moli da ga prevari{!Poznato je koliko su Englezi lakoverni... I naivni, ko hotelske sobarice! Nego, Brka slomioHitlera, pa treba i oni ne{to Brki da u~ine...

Deda klima glavom:– Sve je ovo zbog Rusije: otkako nje nema, nema ni nas. Kako propade ona, odosmo i mi

pod led!– Ne znam je li Rusija propala, – odvra}a ujak, – ali Rusi sigurno nisu propali. Sima

Potkiva~ i{ao u Vr{ac i video ih, svojim o~ima. Izle}u, veli, iz magle, neobrijani i odrpani, jedanna konju, drugi na tenku, tre}i pe{ke, i svi vi~u: g|e Berljin, g|e Berljin?

– Ako je na Berlin, nek im je sre}an put, – pomirljivo }e deda.– One, koji se umore, ostavi}e u Beogradu, da pomognu heroju koji se nosi sa trinaest

nema~kih divizija, – ka`e, zlobno, otac.Meni se ~ini da bi zloba, svakog ~asa, mogla pre}i u pla~.

Nailazi ne{to mu~no, bezimeno, ~emu se ne zna ni sastav, ni teìna, ni obim prostiranja.Nije okupacija, nije rat, nije ni prestanak rata, nego ne{to budibogsnama, sa strane i mimo red.Kako da ga do~eka{, {ta da mu re~e{, kud da se skloni{? Nadire slepa sila s kojom niko dosadnije imao bliìh veza i poslova. Nismo za, nismo protiv, nego, prosto, to nije na{e. Niti ga je kozvao, ni o~ekivao, a eto, dolazi, i ne moè mu se stati na put. Opet nezadrìvi talas, kao pre~etiri godine, samo {to se sad valja u suprotnom pravcu. Toj sili sve ide na ruku, êr~il je li~noposlao avione da joj otvori ulazak u Beograd.

– Visoka je to ra~unica, a nas, u njoj, nema ni za pod zub, – obja{njava ujak.Ja ne shvatam, a ne bih rekao ni da je njemu sve jasno.

TRE]A GLAVA

(Po ~emu se oslobo|enje razlikuje od okupacije, i za {ta se gine ako je slobodave} do{la)

Magle iznad osoja i dubodolina, dimovi po sokacima i vo}njacima. Od Kosmaja doSuvobora jesen ispregla ko~ije i pustila konje na hladnu otavu. Po avlijama brda neokomi{anihkukuruza i zelenkasto-`utih duleka. U livadama pi{te dimljive vatre: granje je mokro – ne gori,nego se su{i, a kad plane, vatra ga u jednom zalogaju pojede. Sve se sudara, sve poklizuje:koraci i povici, oblaci i {umski vrhovi, ljudi i stoka.

Hu~i, sa Istoka, kao golema, nado{la reka.Ujaka odredili da ~uva creparu. Niko je nikad nije napadao, te je niko nije ni ~uvao, a sad,

neko se setio da bi i nju trebalo za{tititi.Crepara je uz {kolsko dvori{te, pa po ceo dan slu{a kako u~iteljica uve`bava nove pesme za

Svetosavsku priredbu.– Ide Tito preko Romanije, i on vodi svoje divizije, – pevu{i ujak.– Preko Romanije je on mogao voditi jedino kljuse, – re`i stric, – a divizije skuplja sad, na

zavr{etku rata.– Evoj nama Kozaka sa Dona, nas i Rusa trista milijona...– Ima ih trista i bez nas!Magla se provla~i kroz vrljike i kroz du{e.

Leka Crni za}utao, Sima Potkiva~ psuje a ne kaè koga psuje, uozbiljio se ~ak i Sre}koûturilo. Delovo|a Slobodan Kosti}, zvani Guzonja, po~eo se mr{titi vi{e nego obi~no.Udrvenio se, pazi da {togod ne pogre{i, o ~emu god krene razgovor on udari ustranu i zavr{i ubesmislenim uop{tavanjima. êtnici oti{li ka Priboju i Ibru, da brane Srbiju od prodorakomunista, pa Stanko Beg {etka po selu kao po svom imanju. Kosti}u je naredio da, do daljeg,ostane na mestu na kojem se nalazi jo{ od Jevti}a i Stojadinovi}a. Guzonji milo, hteo bi daopravda poverenje, a ne zna kako, ni ~ime, po ceo dan obja{njava drugima ono {to ni sam nerazume. Po{to nema jasnih naloga, ni razra|enih uputstava, ostaje mu da sa seljacima budemalo stroì i zvani~niji. Nabavio je duplikate poreskih knjiga, sre|uje evidenciju koju je SvetaKurjak, uleto 1941, zapalio. Arhive se uni{tavaju da ne padnu neprijatelju u ruke, a sad dolazina{a dràva: bez poreskih plati{a nijedna dràva ne moè, misli na{ Guzonja, i misli ispravno.

Neko vi~e na vola, neko na konja; neko se sva|a sa svinjama: sa njima jo{ jedino sme.

Sima Potkiva~ se trudi da na|e ne{to dobro i kod Rusa. On ih je jedini iz sela dosad sreo ivideo, pa se pona{a kao stru~njak za Ruse, ili njihov zastupnik.

– Dobar je to narod, slovenska rasa, a onda, brate, na{e su vere...– Jaki vernici, – spremno uzvra}a stric. – Pale crkve i ubijaju popove!– Ludaka svuda ima, ne mo`e{ po njima meriti ceo narod... Rus je du{evan ~ovek!– Imamo i mi te cicvare, ne treba mi njina du{evnost...Za}ute, i gledaju u ‘ar ispod rakijskog kazana.Ki{a kaplje kroz maglu i ov~ju vunu, d`ibra klizi niz smolni~avu padinu. Krâj novembra,

pored kazana se podmladila trava: godi joj mlaka voda koja oti~e iz tabarke.

Deda se jo{ uvek nada da je sve ovo neka zamr{ena varka, ~iji }e se smisao pokazati nakraju, i onda, kad se poka`e, to ne mora biti tako lo{e, kako sad izgleda...

– Ne znamo mi sve... Ne znamo ko je kome {ta obe}ao, {ta je samo potpisano, a {ta tajnodogovoreno. Sad nismo nikom va`ni, pa im ni{ta, {to je na{e, ne valja. To razumem, al nerazumem: {ta su na{li kod Tita, za{to njega toliko guraju? Borba, borba, e ne}e biti da je to!Nego, pazi {ta ti kaèm – obnovi}e se Jugoslavija, pa ne daju mi da je obnavljamo. Da su se onipitali, ne bi dali ni da je, 1918, mi pravimo, al na{ vojnik izbi na Kajmak~alan, pa nemado{ekud... A sad ba{ o}e da nam utucaju rogove u glavu. Mi smo tu, na udaru, a gologuzi: kako godse okrene{, produva te... Proklet dan, kad napravismo tu dràvu, za koju katolici od prvogdana nisu hteli da ~uju. Pa{i} i Aleksandar su bili pametni ljudi, a iskopa{e nam grobnicu. Nevalja kad zine{ vi{e nego {to moè{ da proguta{. Kukamo, ko sinje kukavice, a ko nam je kriv?Sami smo u ovo uleteli. I sad, kud god se okrene{, nikom ne treba{... Imali smo, do 1918, lepudràvu, i udavismo je u govnima. Eto, to se zove od gotovine praviti veresiju. Sad }e do}isluga da nam gazduje: to je najopasnije.

U petak u podne, na pijaci u Krivi}ima, Stanko Jerini} zvani Beg odr`ao govor narodu:– Dosta je bilo ~ekanja i oklevanja! Kucnuo je ~as... Treba da poka`emo da smo dostojni

potomci slavnih predaka i njihovih borbi za slobodu i nezavisnost! Neka ceo svet vidi kakvismo i s kim smo, s kim je na{a omladina! Bilo je, ovde, i nekih koji su se osramotili... Bilo je izavedenih, i jo{ ih ima... Na vama je da sperete ljagu sa lica naroda, da mu osvetlate obraz...Neka okupator zapamti kad se drznuo poviriti u na{u domovinu! Dole krvavi Kralj PetarDrugi!

– Dooole, – vi~u oni iz prva dva reda.Ostali jo{ ne znaju {ta se i kad i kako vi~e, pa }ute.– [to je bilo, to predajemo pro{losti. Goni}emo mrskog okupatora dok ga ne sateramo u

brlog i ne dotu~emo!O banderu, uz koju je u~vr{}ena govornica, Beg je ugasio nedopu{enu cigaretu.Pljesak, koji je usledio, bio je mnogo ja~i i jednodu{niji. U celom govoru najja~e je

delovalo ono kad je utisnuo opu{ak u banderu.Jure i hvataju gde koga stignu. Nekog na front, nekog u zatvor, nekog za poslove u

pozadini. êtnika nigde: ne prolaze nam kroz avliju, ne svra}aju u kafanu. Uzmakli su premaGornjim selima, zavla~e se u Jare}a brda. Stric se zaposlio kod nekog kamiondìje koji dole, uKolubari, popravlja vojne dìpove: tako i on radi za front, na rastojanju. U selo svra}anedeljom, i pri~a {ta se doga|a.

– Teraju decu u smrt ko na vojnu ve`bu! Danas ga mobili{e, a sutra, u prvu borbenu liniju.Pu{ke u ‘ivotu nije video, kad povu~e zatvara~ trza po pet puta, o}e da ga i{~upa, i sad }etakav, i s tim, na top i na tenk! Tamo, kod [ida, jedini ti je zaklon bundeva. A drugovi ba{ tuotvorili front, da poka`u kako imaju vojsku!

– Kome da pokaù? – pita Sre}ko ûturilo.– êr~ilu i Ruzveltu, Staljinu, Kralju, svima nama, sami sebi... Celom svetu! Sad se ratuje

zbog pokazivanja i dokazivanja. Ne znam kakve su im bile te ofanzive, ovo vidim {ta je i kakoje. Sad se gine njima za reklamu.

Pada ki{a, pome{ana sa snegom. Kisne crn barjak ispod ku}ne strehe. Majke, ‘ene i sestrekukaju kao sinje kukavice.

– Eto, kakav je na{ narod: i kad kuka, kuknjavom pokazuje da je protiv, – ka`e ujak.– A {ta bi trebalo da radimo? – pita ga Sre}ko.– Na{a borba zahtijeva kad se gine da se pjeva...– Pevaju oni koji mobili{u, ko gine nema vremena za pesmu.– Pevaju svesni drugovi, a prost narod nari~e... Nikad se mi u ovo ne}emo uklju~iti, nikad

se ne}emo osloboditi nazadnih navika, – sprda se ujak.– Pa ti bi jo{ mogao, – ka`e mu Sre}ko. – [kolovan si, zna{ kako se la`e.– Da vidi{, i ne znam... Tu ne vredi obi~no laganje, mora{ znati na njin na~in! A onda,

prvo mora{ napisati svoju biografiju!

– [ta je to za tebe, ume{ da nakiti{...– Znao bih ja kako, ali ne znam {ta... Kad do|e ono: Gde si bio za vreme NOB-a, NOP-a i

NOR-a, {ta da stavim? Sedeo kod ku}e i stalno mislio na vas! ^eko sam vas, ko ozebo sunce!

Magla danju, magla no}u. Da prikrije ono {to je do{lo, i {to nailazi. Ste`e se, i sa Istoka, isa Zapada.

Oca odveli u Bosnu, stric, kad do|e subotom uve~e, spava na {talskom tavanu. Ujak poceo dan na crepari. Baba-Stevanka kune crne Kraji{nike:

– Kad pomislim, da su i to Srbi...Stric tvrdi da oni ne znaju od kojeg su naroda, ni koje su vere.– Tito mu je i otac i majka: ono {to Paveli} nije pobio, to je Tito, posle, rasrbio! Kad on

kaè U vodu!, svi ska~u u vodu, U vatru!, oni glavom u vatru, udarili na Srbiju ko svinje namasnu ponjavu, briga njega za na{eg Kralja i za na{eg Draù, on je uvek sluìo tu|em caru!

Ujak pevu{i:– [esta li~ka i sedma kraji~ka, te su dvije Titu najmilije...– Ne mo`e ni njino biti ve~ito, – te{i se deda.– Mo`e, – mumla stric. – Mladi su, ludi, gladni i ‘edni, dok se to najede i napije, nama

ostalima pro|e ‘ivot!

– Mi se nadali pro}i }emo jevtino, al kod ovih nema jevtino}e. Videli da smo orni zaborbu, pa produ`ili rat za neko vreme, da se i mi poka`emo, – govori ujak.

– Da nama dado{e talijansko oru`je, pre godinu dana, druk~ije bi bilo, – {apu}e stric.– Al ne dado{e, – opet }e ujak. – Nema svak pravo ni da osloba|a zemlju.Deda, za sebe:– Ako su ovo oslobodioci, onda sam ja Kralj Milan! Doneli su vi{e straha nego Nemci, a i

narod vi{e izgibe nego na po~etku rata. I od koga nas osloba|aju? Nemci digli {atore jo{jesenas, gledaju kako da se dokopaju Nema~ke, al ovi im, sad, ne daju da pobegnu.

– Dosadilo im da beè, po Bosni, pa se sad ve`baju u juri{anju, – kaè ujak. – Sloboda traìda okrvavi{ ga}e!

– Ovo je sloboda jedino za Bega i za Frklju, – ka`e deda. – Pod Nemcima je bilo lak{e, barme nije razumeo {ta govorim. A onda, znalo se da su privremeno... A ovo ~udo je do{lo daostane. Streljaju sinove-jedince, za primer! U Krivi}ima, prvog dana, osmoro uza zid, kodSto~ne vage. Ako oceni da si kriv, ubija bez suda. Ubijaju i one koji bi mogli skriviti... U^a~ku, Aca Bu|oni svojeru~no razbija glave o zid, u zatvoru. Posle ode na igranku. Videli mu,na odelu, tragove krvi i mozga!

– Ne}emo imati milosti prema okupatoru i doma}im izdajnicima!Tim je uzvikom Stanko Beg zavr{io govor na ispra}aju nove grupe omladinaca upu}enih

na Sremski front.Stric drhti od besa:– Ko je ovde okupator, ko doma}i izdajnik? Oni, i jedno i drugo! Ko je, jo{ pre rata,

{pijunirao na{u vojsku, i slao izve{taje u Moskvu? Oni, nisam ja! Ko je u ovom ratu ginuo zainterese strane sile, ko je vikao na streljanjima: „@iveo Staljin!”? Oni, a ne mi! Ko, uz pomo}ameri~kih aviona i ruskih tenkova, sad osvaja Srbiju, ko je i okupator, i strani pla}enik, koslu`i i komunizmu i kapitalizmu, i Staljinu i ^er~ilu? Ko bi prodao ro|enu majku, da se dograbivlasti? I sad su oni rodoljubi, a ja izdao! Koga sam izdao?

Majka je prestra{ena:– Samo laj, pa kad ti zakucaju na prozor...Ujak, posle du`eg }utanja:– ljudi, mi moramo, barem izme|u sebe, govoriti ono {to ose}amo i mislimo... Ako

budemo }utali, mi }emo poludeti.

Otkako se desilo ono sa ^edom Simi}em majka bi, kad bi mogla, svima u ku}i iglom ikoncem za{ila usta.

Simi} je star ~ovek, kafedìja, solunac, drào je kafanu i bakalnicu. Demokrata, vodiokampanju protiv Stojadinovi}a, za vreme rata bio po strani, pomalo pomagao ~etnike. Jedneno}i, oko Boì}a, pred dobrim poznanicima, u svojoj kafani, rekao: „Mnogima sam video le|a,pa }u i ovima.”

Samo to. I to je bilo dovoljno.Iste no}i, predzoru, odveli ga i pretukli. Posle nekoliko dana, pustili ga.Deda ga video u nedelju, u crkvi. Pljuje krv, nije niza{ta. I kafanu mu zatvorili. Preko

vrata udarili dve unakrsne daske. Na jednoj, latini~kim slovima, pi{e NARODNINEPRIJATELJ!

– Jadan ~ovek, – ka`e deda. – Sam je sebi ispao najve}i neprijatelj. [ta mu je to trebalo? Adobar je bio s narodom, svakom je hteo da u~ini.

– Samo mu vaga nije valjala, – jedva~ujno }e baba-Stevanka.U du}anu Simi} i Sin zakinuli joj, pre rata, na vuni, pa ne mo`e da zaboravi.

Sveta Kurjak vratio se sa fronta, ranilo ga u nogu. Godine 1941. on je, prvi, oblepioop{tinu i kafanu parolama protiv Nemaca, i pozivom na ustanak. Posle se otkrilo da je ~lanSKOJ-a, samo nije disciplinovan. I na mobilizaciju se odazvao prvi.

– To nije rat, to je klanica. Nemci se povla~e, a Ko~a i Peko im ne daju da umaknujevtino. Re{ili da kazne i njih, i srpski narod, o istom tro{ku. Za{to nas ka`njavaju? Zato {to imse nismo priklju~ili, tamo, u Bosni! Sad se ra~una jedino gde su oni bili, i samo ono, {to sutamo radili. Za`elela se gerila fronta, da vidi kako to izgleda, pa napravili manevre, ali s pravimmecima. Nemci uzmi~u, a od nas se brane ko od podrepnih muva. Tako nas i ubijaju, po desetodjednom. Zavu~e{ se u udubinu izme|u dve kukuruzne vrste, zakloni{ se iza duleka, i ~eka{,{ta }e ti prvo pasti na glavu – granata, bomba ili ne~ija prese~ena ruka... I to se zoveosloba|anje otad`bine!

Dok je govorio, svi su se, prestra{eni, }utke, udaljili. Jedino je deda do kraja saslu{ao pri~u.

Iz Beograda se vratio Sima Potkiva~:– Ispred crkve Svetog Marka pore|ani sanduci, ofarbani u crno, ~amovi. Ko snoplje posle

‘etve, sve do Po{te. Predve~e, dovoze izginule sa fronta. I onda jave, depe{om, u op{tinu.Nesre}ni roditelj, ~im ~uje, smesta u Beograd. Po selima se ve} zna gde se, u Beogradu, izdajule{evi. Gledao sam, ide od sanduka do sanduka, zagleda ceduljice, traì svoje dete. Kad na|e,prekrsti se, zametne sanduk na le|a, pa pravo na stanicu! Uprti mrtvo dete ko gavran pile, negleda kud gazi, i kad bi gledo nikog ne bi video, i opet stigne kud treba, na uski kolosek. Akonema mesta u furgonu, on zabaci kov~eg na krov vagona, priveè konopcima, pa u|e u istivagon. I tako, sa mrtvim sinom, ku}i! Suzu da pusti, obraz bi mu progoreo: zato i ne pla~e...Kako sve ono izdrì, kako mu srce ne pukne? A ovi ovde, posle, drè govore. Pao za sloboduotad`bine. Pao, da se Tito dokaè u borbi! Tri godine su Nemci jurili njih, a sad, kad Nemcisami beè u Nema~ku, sad ovi tr~e za Nemcima, da pokaù, ~ija je vlast.

– Crni ^er~il, {ta napravi, – ka`e baba-Stevanka.

Ujak izvla~i zaklju~ke iz dosada{njeg razvoja doga|aja:– Mi smo, Srbi, budale, svak }e nas na kraju izdati i ostaviti, mi ne znamo gde smo i s kim

smo, u kakvom svetu ‘ivimo! Na{ Kralj, na{a vojska, na{e ikone i na{i svetitelji – mislimo,svakom je to va`no i sveto, kao {to je nama sveto. êr~il je bezbo`nik, kao i komunisti, samo{to manje pri~a protiv Boga i religije, a mi, mi s njim uhvatili veru. Mi smo mislili da se zna {taje {ta, da je sve jasno kao dan. A ono, {to je bilo najjasnije, ispade najnejasnije. Na{ najvernijioficir danas se progla{ava za izdajnika. O na{oj vojsci danas svak pri~a {ta ga je volja, a za{to?Zato {to je to selja~ka vojska, glupa i nasamarena, kao i mi, koji smo je pomagali. Optuùju,eto, one bradate len{tine, da su sara|ivale s okupatorom, i kako je po~elo, jo{ }e im todokazati. One su {urovale sa svim nesre}ama sveta, pa su tako, ne znaju}i, i sa [vabama do{leu vezu. Tukli se protiv partizana, a nisu znali da Tito, jedini, ima ovla{}enje da spasava dràvu,

da je brani od okupatora. I sad, kad se sve poremetilo i pome{alo, zna se ko ima da plati:budale, ko bi drugi?

Stric, prstima, nabraja ~injenice koje je nemogu}e slo`iti u razumljivu celinu:– Engleska je kraljevina, i na{a dr`ava je kraljevina, ~etnici su bili za svog Kralja, i za

Englesku, i sad je êr~il protiv na{eg Kralja i na{e kraljevine, a za koga? – za Staljina i za Tita!I jo{ tvrde da je Draà, kao ministar Vlade koja je sedela u Londonu, sara|ivao sa Nemcima!To, kad se pore|a jedno za drugim, izlazi blesavo i neverovatno, to pas s maslom ne bi mogaoprogutati, a eto, mi o tome raspravljamo, ko zna, jeste da je nemogu}e, ali mo`da je i ta~no![togod se danas kaè protiv ~etnika, prima se, prolazi: kad objave le{inarima da se moè i sme,onda i zec vadi onu stvar, da te zapi{a! A optuèni se razbeàli, zavukli se pod zemlju, niko nesme usta da otvori, kamoli da se brani. Valjda ni sami vi{e ne znaju kud su po{li, {ta su hteli,gde su bili, ni {ta su radili. Sara|ivali s Nemcima, koje su mrzeli ko i svaki normalan ~ovek, iizdali Srbiju, zbog koje su oti{li u {umu!...

– To je, – ka`e deda, – kad Bog baci prokletstvo na jedan narod... Taman pro|e jednoropstvo, po~inje novo. I jo{ za`alimo za zlom koje se zavr{ilo. I uvek nam je neko drugi kriv, zaono u {ta smo upali. Kad su to nama Englezi obe}ali ve~no prijateljstvo, gde? Car gleda u cara,kralj u kralja, a za sitnu ribu zna se gde joj je mesto!

– Sve je tako, – ka`e otac, – al da }e i ovo dopustiti!...– Mi smo ovo dopustili, – vi~e stric. – Kad ono Martinovi} osudi Bega i Frklju na

streljanje, mi potr~i u [tab, moli i kumi, spasavaj ‘ivot lopovima! Te ludi su, te sirotinja, tezatrovali ga komunizmom dok je radio u rudniku, te onaj drugi je glup, ne zna s kim se uvatio,a onda, ne}e{ ubiti ~oveka za ono {to misli. Garantovasmo, glavom, za obojicu, i Martinovi} ihpusti. Jeste, psovao je oca i majku, i njima i nama, ali ih pusti... A Beg, sad, kad uhvati vi{e~etnika, isprobava kroz koliko glava mo`e da pro|e jedan metak.

Otac potvrdno klima glavom:– Nismo se spremali za ovo, srljali smo ko guske u maglu...Stric, i dalje besan:– Pametan ~ovek se razlikuje od budale po tome {to misli na sve, i misli na vreme.Deda, za sebe:– Ovo je kao kuga, kad joj do|e vreme mora da se istutnji...

Ujak se tu`no, s visine, sme{ka:– Tek je po~elo, jo{ se oni spremaju, raspore|uju snage, prave planove. U svakom selu

treba da nameste trojicu: dvojicu javnih, i jednog tajnog. Trojica naoru`anih, protiv tristagolorukih, zna se ko je ja~i. Oni su oslobodioci, a mi smo izdajnici, monarhisti, niko u Evropine da za nas {uplju paru...

– Ako im je ovo sloboda, {ta im je ropstvo? – pita stric.– Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, – ka`e ujak.– Takav nam je raspored, – ra~una deda, – petsto godina, pa malo predahne{ i skupi{

snagu, pa opet petsto godina.– Izgubili smo rat, sad ima da }utimo, – ka`e ujak.– Kakav rat, kad pu{ke nisam opalio?– U tome i jeste stvar, {to nismo pucali! U ratu mora{ ratovati! Kad puca{, mo`e{ pobediti,

mo`e{ izgubiti; kad ne puca{, sigurno }e{ izgubiti... Nismo mi [vajcarska, ili Turska, pa da ti ineme{anje u ne{to ra~unaju.

– Lako je sad biti pametan, – ka`e stric, pokunjen.

Kao da su zalutali u sopstvene ku}e, kao da su se probudili na mestu na kojem nisu zaspali.Niko ih ne pita {ta ho}e, {ta ne}e. Pustili ih, da se iznutra jedu, da se polako umanjuju inestaju. Selo je osu|eno na smrt, a osuda mu, ~ak, nije ni saop{tena. Ona je donesena

pre}utno, ostalo je prepu{teno vremenu. Re{eno je, negde, da se na seljake ne obra}a pa`nja. Ioni su zanemeli, uko~ili se, u o~ekivanju najgoreg. Sve {to su bili, sve u {ta su verovali, sve imje uzaludno. Ovaj rat je pregazio njihovu istinu: nepotrebna i nemo}na, istina njihovogpostojanja krije se u zanemelosti.

– ^er~il se odrekao Kralja, Kralj se odrekao ~etnika, a ~etnici se odrekli pameti, – ka`ededa. – Pozverinjali, ubijaju vi{e nego ikad.

Kad ozna{i otkriju jataka, pobiju mu sve u ku}i, a ku}u zapale. Za opomenu.

@ivot se, i sam, priklanja pobednicima.– @ivot voli jake i najja~e, kakvu god zastavu nosili, – ka`e deda. – Pobednici mu kr~e

puteve kroz vek, oni znaju {ta ho}e, ‘ilavi su i nepopustljivi, i zbog toga se sve povija za njima.@ivot ‘ivi sa pobednicima, a sa pobe|enima ~mava i broji dane, su{i se i nestaje. Kad ni{ta neradi{, kad sedi{ i ~eka{, jedino }e{ smrt do~ekati...

– Dobro je, dok nas ne diraju, – te{i ga baba-Stevanka.– Nemaju, zasad, vremena za nas... Ne znaju ni sami, nisu jo{ smislili, s koje strane i kako.

Malo otkupom, malo potkupom, ve} je po~elo. Odnekle, ne mora ni da preduzima nekeposebne mere. Dovoljno je da nas dr`e ovako, odgurnute u zape}ak. Ne treba{ mu niza{ta, nevidi te i ne ~uje te, budi gde si, za drugo nisi. Trpe te, do|e{ kao tu|in u svojoj dr`avi.

– Ko nam je kriv, kad ne}emo, – ka`e stric.– Nije da ne}emo: ne mo`emo! Ne mora{, kod njih, ni raditi bogzna {ta, glavno je da

duva{ u istu tikvu, da pri~a{... A ko od nas ume ono, i onako, da pri~a? Ti kako zine{, odmahse vidi da s onim nema{ nikakve veze.

– Ko je slab, i vrabac ga kljucne, – kaè ujak.– Nismo mi slabi, mi smo izdani, – dobacuje stric.– A izdali su nas zato {to smo bili slabi... Udavili su nas na spavanju...– Dok su se oni borili, mi smo spavali, i sad, ko nam je kriv?Deda podiè glas:– Koja borba, ~ija borba? Nikakvu borbu mi od njih nismo traìli! Niko ni{ta od njih nije

tra`io... Ne}u ni oslobo|enje, ako su oni oslobodioci!– Ba{ su tebe pitali, ho}e{ li ili ne}e{...

Tri dana i tri no}i pe~e se rakija, bez ga{enja vatre ispod kazana. Ujak prorokuje:– U`ivajte jo{ malo, ovo nam je poslednje pe~enje rakije! Od idu}e jeseni i kazani }e u

komunu. Pokupi{ {ljive i preda{, na dalju upotrebu. Nema kod njih moje i tvoje, kod njih je svesva~ije i ni~ije! Prvo na jednu gomilu, pa posle dele: komu ne{to, komu ni{ta! Zato se i zovukomuni{ti.

– ]uti, jezik pregrizao, – kori ga baba-Stevanka.Deda ka`e da je sve ovo opisano u starim knjigama.– Tamo pi{e da }e se smrknuti sa Istoka.– Ovako je kad Bog ka`njava, – mrmlja baba-Stevanka. – Bije, da ti srce otpadne.

Odrasli ljudi, a nemo}ni, kao deca. ¤ihova nemo} je skaredna.

^ETVRTA GLAVA

(Zahvaljuju}i meni, seljaci prepoznaju izdajicu; slu~ajna hrabrost i nesvesnasloboda; recitovanje u Osnovnoj {koli i u Gimnaziji; podvig kojim sam

s vremenom prestao da se ponosim)

Spremamo Svetosavsku priredbu. Jo{ ove godine, pa }e je ukinuti. Delovo|a Kosti} ~estosvra}a kod u~iteljice, prenosi joj ne~ije savete i uputstva. U~iteljica je zbunjena, kr{i prste,pla{i se da ne{to ne pogre{i. Kosti} ka`e da je sve kao i ranijih godina, sem {to treba povestira~una o novim momentima. Stvar i jeste u tome, u novim momentima... Kad bi mene upitala u~emu je promena, mogao bih joj dosta dobro objasniti. ¤oj ne pada napamet da me pita, a jedese, kao Mesec. Delovo|a joj je doneo list iz nekih novina, sa ~lankom u gornjem levom uglu,na tri stupca, pod naslovom Kako dalje? Pro~itaj, i sve }e ti biti jasno, rekao je. Ona je celopopodne ~itala, a mi smo galamili i bacali papirne avion~i}e. Naposletku je nemo}no ra{irilaruke, odgurnula list na rub stola, i rekla, za sebe:

– Ja ovde ni{ta ne razumem...^lanak je ostao na stolu, kao jedna od onih stvari koje se oture zato {to niza{ta ne mogu

poslu`iti, a opet, ne smeju se baciti... Ja sam, sutradan, bio redar. Iskoristio sam veliki odmor, i~lanak pa`ljivo pro~itao. Neke re~i nisam razumeo, ali su{tinu jesam. Evo je.

Slavljenje Svetog Save bi, prema piscu ~lanka, trebalo osavremeniti i usaglasiti sa dubokimpromenama do kojih je do{lo u toku NOB-a. Rastko Nemanji} nije nikakav svetac, kako namga popovska propaganda uporno predstavlja! Crkva i Dràva su zloupotrebile njegovo imezarad sprovo|enja svojih sumnjivih planova i te`nji. Moramo ga vratiti istoriji, u kojoj jedelovao kao dràvnik i putuju}i diplomata jednog feudalnog dvora, opunomo}eni izaslanikpred vi-{im crkvenim vlastima u Konstantinopolju, birokrata koji pi{e manastirske pravilnike.¤egovo posve}enje, i uop{te, distribuciju oreola u okviru nemanji}ske dinastije, treba gledati udatom istorijskom i dru{tvenom kontekstu, u perspektivi zdruènih napora na u~vr{}ivanjujedne dinastije, i ideologije na kojoj je po~ivala. Nemamo nikakvog razloga da i dalje negujemokult koji je srpska buròazija podgrevala zbog svojih sebi~nih interesa, i nametala ga drugimakako bi prokr~ila put za {irenje svog politi~kog i ekonomskog uticaja!

Zato bi, ve} od idu}e godine, valjalo razmisliti o usagla{avanju ove i njoj sli~nih sve~anostisa tekovinama na{e borbe, i dru-{tvenim idealima kojima smo rukovo|eni. Treba menjati nesamo formu, nego i sadràj mnogih svetkovina, a tamo, gde to bude neophodno, i ukinuti{to{ta {to je preìvelo! U budu}nost se ne moè napredovati sa teretom pro{losti na le|ima...Tu su, najzad, toliki datumi, doga|aji i imena iz NOB-a, koje valja dostojno obeleìti;uvo|enjem novih praznika i prigodnih sve~anosti odìveli obi~aji }e sami od sebe otpadati.Prosvetni radnici su du`ni da o svemu ovome blagovremeno porazmisle, a tamo, gde budenedoumica, da zatraè pomo} od dru{tveno-politi~kih snaga u svojoj sredini.

Jedina takva snaga, u na{oj sredini, jeste delovo|a Kosti}! Braca Frklja dobio je zadatak daorganizuje Sindikalno ve}e u Krivi}ima, a Stanko Beg ne voli da se me{a u teorijska pitanja.Delovo|a je nastupio vi{e po sili polo`aja i po slu`benoj du`nosti, nego vo|en ~vrstim i dokraja razra|enim uverenjima. Naviknut da slu`i, on je preneo direktivu; po{to mu ni samomnije bilo jasno {ta konkretno treba preduzeti, odluku je prepustio u~iteljici. Izgledao je zabrinuti ljut: dovoljno da se i u~iteljica upla{i i otvori ~etvore o~i. Prevelika budnost ju je, me|utim,

vi{e izbezumljivala i ko~ila, nego {to joj je pomagala da postupi onako kako se od nje o~ekuje.Tako se Dan Svetog Save, ove godine, unapred pretvorio u veliku i nejasnu opasnost, u ispitpun zamki koje delovo|a nije mogao, a ~lanak iz novina nije hteo da imenuje.

U jednom ~asu, pobojao sam se da }e mi propasti obe recitacije, koje sam jo{ u oktobrupo~eo uve`bavati. Prva se zove Heroji krsta, druga Izdajici. Pro~itav{i ~lanak, zaklju~io sam daje upravo prva recitacija u raskoraku sa uputstvima koje je vlast predo~ila u~iteljici, te da }e jeona, ako samo malo razmisli, izbaciti iz programa: u njoj se slave stradalnici za hri{}ansku veru,od Svetog Save do \or|a Kratovca... Sre}om, u~iteljica je, kao cenzor, bila manje pronicljivaod mene; jedino je himnu Boè pravde zamenila sa Hej, Sloveni! înilo joj se da se proslava, bezmojih deklamacija, ne moè ni zamisliti, ni izvesti. U~inak, koji je proizvela druga pesma,svakako nije mogla predvideti, a meni se ~ini da ni po zavr{etku priredbe nije bila svesnaonoga {to se dogodilo.

Priredba je po~ela u sumrak. U {kolskom dvori{tu se stezao zamrznut sneg. U~ionicu suosvetlili sa tri karbitu{e, koje su podmuklo {i{tale.

Najpre je u~iteljica odràla kratku uvodnu re~ o Rastku Nemanji}u. Bila je vrloneraspoloèna, gotovo da se ljutila na Svetog Savu, onako kako se ljutimo na ina~e dobre ljudekoji nas, iz neznanja ili gluposti, dovode u nepriliku. Ne moèmo im, jasno i glasno, ni{tazameriti, imaju pravo da budu tu gde su, a ovamo, i sebi i drugima zagor~avaju ‘ivot! Mislim daje, u sebi, proklinjala dan kad se Sveti Sava rodio, i dan kad se zamona{io, i, naro~ito, dan kadje progla{en za {kolsku slavu. Ako ve} ne moè onako kako se do rata radilo, {to ga uop{tepoteù, i za{to se s njim nateù? Neka ga sasvim izbace iz {kole, a nju, jadnicu, nek ostave namiru...

Zatim sam, kao prvi deklamator, nastupio ja. Govorio sam Heroje krsta. Mnogo godinadocnije razume}u, prelistavaju}i jedan zbornik, da je tu pesmu napisao Vojislav Ili} Mla|i;onda mi se to ~inilo neva`no. Po{to mi se pesma svi|ala, zami{ljao sam da sam i njen tvorac, ane samo recitator. Me|u junake Hristove vere, i stradalnike za krst ~asni i slobodu zlatnu,ubrojan je i Sveti Sava, uzvi{eni mirotvorac i narodni prosvetitelj. On staje s krstom me| dva svojazava|ena krvno brata, i noève o{tre njine u korice natrag vr}e... Kako je to mo}no vi|eno, kakosna`no re~eno! [iroki stihovi, proteù se preko cele stranice, s kraja na kraj na{e te{ke i slavneistorije... Pesma se moè recitovati sve slog po slog, slogovi mar{iraju kao vojnici, i recitovanjedo|e kao upravljanje vojnom paradom. Niù se strofe, kao ~etvororedovi, a ja, ponosan zbogujedna~enog nastupa svojih jedinica, likujem!

Pljesak, kojim sam na kraju bio zasut, li~io je na ru{enje naherenog zida.

Uspeh koji sam do`iveo sa drugom pesmom – govorio sam je na kraju programa – nisamo~ekivao, a ako }emo pravo, ni zaslu`io. On je do{ao sticajem izuzetnih okolnosti. PesmaIzdajici Jovana Jovanovi}a Zmaja uvr{tena je u program kao rodoljubiva, a izokrenula se upravu politi~ku diverziju. Ona po~inje stihom Svakaj` ptica u svom jatu, a zavr{avaproklinjanjem onoga koji je okrenuo le|a svom jatu. (Re~ svakaj` dugo mi je bila nejasna; pitaosam se, ~emu ono j`?). Zmaj, dakle, {iba otpadnike i odrode, koji su se priklonili neprijateljimasvog naroda... Od deklamatora se o~ekuje da izrazi prezir i gnev: izdajica je moralna nakaza, isvaki stih mu se dobacuje odozgo, s visine, da bi ga lupio u glavu, i smrskao ga, kao gnjidu!

Ta brzonoga, brzopotezna pesma sloèna je tako da se stihovi prepli}u i ukr{taju kaomunje, i recitator mora stalno potr~kivati, da bi ih sustigao. Na kraju svake strofe tresne grom– refren, koji se izdajici obra}a uvek istim pitanjem: A ti, {ta ti radi{, s kim si se ti udruìo? On,razume se, na to pitanje nema odgovora. Da bi poja~ao silinu svog prezira, recitator se moèposluìti i rukom, naro~ito pri govorenju pripeva. Pobornica doìvljenog predstavljanja poezije,u~iteljica je to od mene izrekom traìla: recitovanje bez gestikulacije za nju je glupo i

besmisleno mrmljanje! Pri prvom, probnom i{~itavanju pesme objasnila mi je da je njena sr` upoviku Izdajice, sram te bilo!, i da tu moram znatno podi}i glas, uz primereni pokret desne ruke.

– Ti se obra}a{ nekom ko stoji tu, pred tobom, ti govori{ samo njemu, niko te se drugi upublici ne ti~e! Ti svakim stihom prikiva{ izdajicu za stub srama!

Na probama, to je i{lo bez ve}ih te{ko}a; na priredbi, dogodilo se ne{to {to niko nijepredvideo, ni hteo. Optuùju}i zamah kaìprsta, bezbroj puta ponovljen pred praznomprostorijom, u dupke punoj u~ionici dobio je neo~ekivanu konkretnost. Dok sam naprobama uprazno ubadao vazduh, sad je ispalo da se neprestano obra}am Stanku Begu,novoustoli~enom predsedniku sela! On je sedeo usred prvog reda, ta~no naspram mene: kaoprvoj li~nosti sela, i uvaènom gostu, dali su mu pletenu stolicu, onu koja se iz ostave iznosijedino kad do|e {kolski nadzornik. I tako sam, izgovaraju}i Zmajevu rodoljubivu optu`nicu,uporno ciljao u njegovo ~elo, onako kako Zevs, sa Olimpa, baca svoje munje. S obzirom naosnovnu zamisao i postavku te ta~ke programa, sve i da sam hteo, ne bih ga mogao proma{iti.Scenario je bio Zmajev, reìja |avolova, a ja sam bio slepi glumac u komediji zabune, prekokoje umetnost nadokna|uje ono {to prethodno ‘ivot, proknjiì kao tragi~ni, nenadoknadivgubitak:

A ti svisni od sramote,izdajico, ne bilo te!

Celog ‘ivota taj mi se doga|aj vrti u se}anju, i sad, dok ga opisujem, nije mi sasvim jasno o~emu govorim: o recitaciji, o onome {to se zbilo kad je priredba zavr{ena, ili o naknadnimrazmi{ljanjima i ose}anjima, koja su i{la od uobra`enog ponosa, do kajanja i stida...

Izdajice, sram te bilo! Stanko Beg me blagonaklono slu{a, on ni u {ta ne sumnja, kao {to i jaizvodim svoju ta~ku ~ista srca, bez ijedne primisli. Po onome {to sam shvatio ~itaju}i ~lanak iznovina, jedino su Heroji krsta mogli odjeknuti neprimereno. Tamo se slave mu~enicihri{}anske, pravoslavne crkve, a na{i oslobodioci nisu naklonjeni ni veri, ni crkvi, pa bi se ono,{to se obi~no govori o Turcima i Agarjanima, moglo, donekle, primeniti, i na njih... To je ono{to im se govori iza le|a, a oni to ne slu{aju i ne ~uju, pa ipak... Beg je moju prvu recitacijupratio s izrazom zami{ljene odsutnosti, ne pokazuju}i ni zadovoljstvo, ni neko vidnijeneraspolo`enje. Kao da je bio spreman na ne{to mnogo gore, pa je ovo, {to je do{lo, primio solak{anjem...

Posle je izveden jedan ~in iz Jazavca pred sudom. Naslovna uloga je poverena u~itelji~inomma~oru, koji je svoj zadatak obavio nestrpljivo, bez uìvljavanja i razumevanja. Kad ga je Da-vid izvadio iz dàka, on se stu{tio preko bine i sko~io Begu u krilo, da zatim, u dva skoka, krozot{krinut prozor izleti u dvori{te, i ceo slede}i dan provede u {upi za drva... U nastavkukomada, kad god bi se pomenuo vinovnik drame, i David i Sudac su pokazivali na izgu`vanprazan dàk srozan pokraj katedre.

Ma~orov ispad su prisutni propratili smehom i pljeskanjem: kao da se iz samog njihovog‘ivota ne{to ritnulo i projurilo kroz sobu.

Po onome, {to sam mogao zapaziti ispod oka, pesma o izdajici se Begu ve} od naslovasvidela. I danas ga vidim kako, pretvoren u oko i uho, guta svaku re~, ne prime}uju}i kako seruka zanesenog recitatora tu`ila~ki ispru`a prema njemu, njegovoj glavi, njegovom ka~ketu,spu{taju}i, istovremeno, i samu zamisao pesme sa neba na zemlju, vezuju}i re~i davno umrlogpesnika za tlo, daju}i im do bola konkretno, ‘ivo zna~enje! Po{to ni Beg, ni ja, ne uvi|amokakva nam je zamka name{tena, mi u toj crnoj komediji u~estvujemo sa de~jom predano{}u iotvoreno{}u. Proklet bio ko zlo pomislio!

A ti li`e{ tu|e bi~e,

izdajico, nesretni~e!

U jednom ~asu, u publici se osetilo me{koljenje, nalik na val sna`nog i ubrzanog disanja.Video sam kako nekima svetlucaju o~i, i kako im se preko lica razlivaju obazrivi osmesi. Ponetrecitovanjem, ja u tom, jedva~ujnom ‘amoru ne nalazim ni{ta neobi~no: pesma je nai{la nadobar prijem, moja recitacija je uspela! Mukla plima odobravanja podsti~e moj izvo|a~ki ‘ar, ikaìprst se sve ‘ustrije sru~uje na {tit Begovog ka~keta. Po~eo sam uz svaki stih bosti vazduh,stojim iznad Bega onako kako sudije stoje iznad oborenih boksera, odbrojavam do deset, dodvadeset, Beg ne shvata da je ba~en na ple}a, pa i ne poku{ava da se pridigne i uzvratipesnicom, kao {to ni meni ne pada napamet da objavim nokaut i da si|em sa bine... Kako bion i pomislio da ima neke veze sa izdajstvom i izdajicama? Oni koji bi ga mogli optuìti zaizdaju ili su mrtvi, ili se kriju po {umama, ili su pobegli u beli svet, ako ve} nisu tu, oko njega,zauvek u}utkani: ono {to misle, to i od sebe kriju, to ni u snu ne govore, a evo, odjednom,upravo to slu{aju, nasred sela; tajni {apat je pre{ao u grmljavinu, nemogu}e se pokazuje kaomogu}no! Disanje seljaka je sve {umnije, kao da je o{tar januarski vazduh sa svih stranaprovalio u u~ionicu, pro~istio plu}a, osveìo glave, provetrio lobanje!

Leka Crni je, sutradan, stalno ponavljao:– Mili Bo`e, da mu i ono neko rekne, da i ono ~ujemo i do`ivimo!

Ja izvodim jedan od podviga svog ‘ivota, a svoje hrabrosti nimalo nisam svestan, niti imamblagu predstavu o opasnosti koju, mlataranjem desne ruke, u isti mah izazivam i otklanjam...Po tre}i put pesma kre}e iz po~etka, i razigrana kao gorski poto~i}, hita ka zavr{nom stihu, da snjim jekne kao krik iz du{e celog naroda, kao su{tina onoga {to prost svet ose}a i misli o novimvlastodr{cima. Izdajice, sram te bilo! Stanko Beg je zastupnik ne~ega {to je svakome, tu, daleko itu|e, on je otpadnik koji se mora trpeti, a opet, u ovim mesecima pometnje i straha, niko gajo{ ne nazva izdajicom, ne samo iz straha, ve} i stoga {to mnogi ni sa sobom nisu na~isto {ta su,i gde su. Posle onog proglasa, kojim je Kralj naredio svojoj vojsci da se stavi pod komanduMar{ala Tita, juna~kog sina, merila za odre|ivanje izdajstva i vernosti sasvim su se poremetila:mesto koje, na lestvici izdaje, zauzima Stanko Beg odve} je nisko i jadno, da bi iko na njobra}ao preveliku pa`nju...

Izdajico, kam`ti du{e?Jedino je pesma u stanju da zapazi i razotkrije to mesto, i da celom selu objavi ono {to mu

je odavno jasno, a o ~emu se, u op{tem zamuknu}u, vi{e ne misli. Jedino pesma nepogre{ivozna ko je ko i {ta je {ta: ona je napisana za sve mogu}e slu~ajeve izdaje. Pogled mi se zaustavljana Leki Crnom ~ije se lice o~ajni~ki mr{ti. Zar je mogu}no da mu se moja recitacija nedopada?

Sutradan mi je rekao da je, onim mr{tenjem, spre~avao provalu smeha.

Recitacija, sre}om, stiè do poslednjeg stiha, do ubistvenog kre{~enda Ne bilo te! i StankoBeg se pridruùje pljesku odu{evljene publike, ne pomi{ljaju}i da bi umetnost mogla imatineke veze sa sada{njim prilikama u Srbiji, a jo{ manje da bi se njegovoj ulozi u zavo|enju tihprilika mogla izre}i neka zamerka. On, izdajica? Sa godinama, on }e i sam po~eti uvi|ati gre{kei zablude, upozna}e mnoge nedoumice i pro}i kroz svakojaka razo~aranja; po odlasku u penziju,1966, i samog }e vrhovnika optuìvati za nedoslednost i izdajstvo – dakako, pred pouzdanimdrugovima, tako|e penzionerima; svemu i svakome }e na}i pokoju manu, svakome utvrditineoprostivu gre{ku. Jedino sebi nikad ni{ta ne}e zameriti, ni pristati da deli ma i trunkuodgovornosti za divlji po~etak i neslavan ishod velikog poduhvata! On je Pokretu pri{ao iz~istih i ~asnih pobuda, a {to se sve okrenulo naopa~ke, nije njegova krivica...

U trenutku dok pljeska mojoj recitaciji o izdajici, Stanko Beg bez dvoumljenja zna ko tozvanje u Srbiji pre svih zasluùje. To je general Mihailovi}, i njegova banda; oko njih se, ovihdana, u Bosni, steè obru~. Oni, naàlost, i dalje imaju potuljenih simpatizera, naro~ito poselima. Najpametnije je ne obra}ati pa`nju na njih. Dok }ute, i dok ni{ta ne preduzimaju, njihkao i da nema. Ve}u {tetu ne mogu naneti. I ovde, u okolini, kriju se neke grupice, zimuju polivadama i ba~ijama. O njima se nema {ta pri~ati, to valja tamaniti, kao gamad. On je li~nolikvidirao dvojicu, i o tome je pri~ao ujaku, veselo i prijateljski, kao da su istomi{ljenici. Ujakje, naravno, razumeo poruku koja se krila iza tog raspoloènog hvalisanja. Ona je glasilaotprilike ovako: „Ako ho}e{ s mirom i po{teno, ni{ta se ne boj, ja ti stojim dobar, a akomrdne{, zna{ {ta te ~eka!”

Na tu dvojicu naleteo je kao vo|a patrole, u samom podno`ju Ostrvice, na \ur|evdan.Zatekao ih je za doru~kom. Oru`je su bili odlo`ili podalje od sebe, uz bukvu.

– Jednog sam rafalom srubio, od ~ela do pupka, a drugog zaka~ih po butinama. Kako sujeli, tako se, obojica, svali{e na le|a. Pri|em: svaki drì komad leba u ruci, umesto bombe.Onaj levo izdi{e, gleda me i ne moè da veruje; i izdahnu sve tako, ~ude}i se. Onaj drugi,ranjeni, drhti kao prut. Nisam hteo da tro{im metke, njega sam bakandàma u glavu, kao guju.

Tako na{ Beg s izdajnicima: savesno i bez milosti. Savest mu mirna, pa se jo{ i hvali.Slobodan ~ovek, niti krije ono {to misli, ni ono {to ~ini.

– Za svaku pohvalu, – iznosi Beg svoj utisak pred ponosnom u~iteljicom. ¤oj pao kamen sasrca, samo {to se ne zapla~e.

Beg zatim seda u d`ip i juri u Krivi}e: ima zakazan sastanak.

Oko mene, slavlje.Zajapureni seljaci gr}u sa svih strana, tap{u me po ramenima, miluju me po glavi, guraju

mi sitninu i bombone u d`ep.– Alal majci koja te rodila, – vi~e Leka Crni, a suze mu svetlucaju iz radosnog pogleda. –

Onako mu sve re}i!I ujak, umesto mene, prima deo ~estitki. Neki misle da me je on nau~io.Leka Crni vi~e:– Narode, ajde u kafanu, ja ~a{}avam. Ovo treba da se zapamti: godine }e pro}i, a ovako

ne{to ne}ete videti ni ~uti. Pobe`e lopov, a? Kao, nije razumeo! Ne sme nikom u o~i dapogleda. Tr~i u Komitet, da podnese izve{taj. Da sam mu ja ono rekao, pi{tolj bi potegao. A nadete ne sme, nije dete krivo {to u knjizi onako pi{e!

U kafani, na sve strane, kucanje ~okanjima. Leka Crni mi donosi fla{icu krahera; dokpijem, gleda me ushi}eno.

– A ti }e{, sre}o moja, sad opet ono isto, ovde, za nas.Onda rasprema ~a{e i pepeljare, spaja dva astala nasred kafane, hvata me ispod pazuha i

podiè na novi podijum. Ispred „bine” stavljaju praznu stolicu, da bih imao u {ta upiratikaìprst. Na toj stolici svi zami{ljaju Stanka Bega: o~i im sijaju, likuju nad uhva}enomizdajicom. Va`no je da mu je to re~eno, va`no je da se zna ko je ko i {ta je {ta, da ne misli kakose ne zna... Kad se kaè kako se {ta zove, ve} je upola lak{e...

[to se mene ti~e, koliko sam ponosan, toliko sam i posti|en. Ja ovoliku hvalu nikako nezaslu`ujem: sa jasnim znanjem i sa punom sve{}u, nikad se na ovo ne bih usudio. Prvo, ne bihse setio; a ako bih se setio, ne bih imao hrabrosti. A mo`da hrabrost i jeste upravo to, {to samja izveo, {to mi se dogodilo: spoj neznanja, lude slu~ajnosti i sre}nog sticaja okolnosti! Mo`dase sloboda ra|a iz de~je nepromi{ljenosti? Kad se dobro razmisli, hrabrost je glupa, a slobodapreskupa, neisplativa. Zato se one i pojavljuju u nepredvi|enim okolnostima, naj~e{}e poddrugim imenom, nagone}i ~oveka da, za ~asak, sebe prevazi|e, da bude ono {to nije. Hrabrismo kad nam nije do hrabrosti, i slobodi slu`imo kad ne mislimo o onome {to ~inimo.

Prolazi}e godine. Podvig izveden na Svetosavskoj priredbi i{~eznu}e iz se}anja posmatra~a,ali ne i iz se}anja onoga koji ga je izveo. Svi }emo se, polako, navikavati na nove prilike, a ivlast }e se, u pone~emu, pokazati popustljiva i uvi|avna prema svojim podanicima. Prvobitnor|avo raspolo`enje }e se, i na jednoj i na drugoj strani, ubla`iti. U tom prilago|avanju, svako}e imati svoju meru, svoju neprekora~ivu granicu samoporicanja. Moju }e meru, pored ostalog,odre|ivati i se}anje na odjek {to ga je, u publici, izazvala Zmajeva pesma „Izdajici”. Topao dahpolupismenih seljaka, koji me je one ve~eri uzdigao od zemlje, izraz olak{anja i zahvalnosti,tako vidljiv u njihovim pogledima, pamti}u i pronositi u svim lutanjima i posrtanjima. Sve sedade zaboraviti, sem onog {to je bilo na po~etku.

... Evo me u Gimnaziji, dve-tri godine kasnije. Program {kolskih sve~anosti bitno je razli~itod onog koji se izvodio u seoskoj Osnovnoj {koli. Svetog Savu niko ne spominje, kao da ga nasvetu nije bilo. Proslavlja se Dan Republike, i Dan mladosti. Za recitovanje mi je dodeljenapesma Titov Naprijed; te usiljene, dòmbave stihove (naknadno zapaànje!) izgovaram savelikom uverljivo{}u. [to se ube|enosti ti~e, ona se podrazumeva. Niko ne pretpostavlja dabih mogao imati kakvih rezervi, ni da me, ponekad, spopadaju nelagodna se}anja. A dovoljnoje da pomislim na dedu, ili Leku Crnog, ili strica, pa da se osetim kao uljez na njihovoj proslavi.[to se ti~e priredbe na kojoj sam zgromio Stanka Bega, kamo lepe sre}e da je nikad nije bilo!Uzdizao sam heroje krsta, ruìo izdajicu; a sad, sad govorim odu izdajici, sad slavim herojanekrsta! Na stranu moralna nedoslednost, postoji tu jedan ~isto tehni~ki nesklad: to, jedno sdrugim, jedno posle drugog, ne ide! Ponos zbog sjajno primljene recitacije pretvorio se u gorkumuku se}anja. Vlast se ukorenila, utvrdila svoje obrede. Nema vrdanja, niko se ne nada da jeovo, {to je do{lo, privremeno i nakratko... Hvala blagom Bogu da o onoj priredbi, i o selja~komslavlju u kafani, nije ostalo nikakvog pisanog traga! Sve je u meni, ukr{teno do neizdr`ljivosti...

Pa onda, skupljanje potpisa za pomilovanje na{eg komandanta, poru~nika Martinovi}a.To je bilo krajem 1945, sneg do ispod pazuha. Skupio sam oko sto potpisa. Ne se}am se ko je, iza{to, skupljanje potpisa poverio de~a~i}u; valjda su mislili da je tako bezazlenije. I taman kadsu smi{ljali kome i kako da uru~e peticiju, do|e vest da je Martinovi} streljan. Tek se tadaupla{i{e od onoga {to su poku{ali izvesti, i listove s potpisima zapali{e. îni mi se da su se utom ~asu probudili, i razumeli, s kim imaju posla. Dotle su dràli da je to, {to je do{lo, jednanormalno r|ava i opasna vlast; da se ona, ipak, sme ponizno moliti da po{tedi ‘ivot nièmoficiru koji je ~etiri godine spasavao ljude, koga god je mogao. Sva sre}a te molba nije poslata,mo`da bi i istragu preduzeli, da utvrde ko ju je pokrenuo, a onda, i kako su skupljani potpisi. Jasam, prosto, u~estvovao u mobi; voleo sam da budem s odraslima; izgledalo je da se i ne moèmisliti druk~ije; sad vidim da moè... Ina~e, volim da recitujem, a recitujem ono {to ljudi okomene najradije slu{aju. Onda je bila omiljena recitacija Ko udara tako pozno; danas se traì Uzusku stazu planinsku, visoko. Na raznim mestima, i u raznim vremenima, ukusi su razli~iti; jasam isti.

Sva~iju ocenu donekle prihvatam, sa svakim se sudom unekoliko sla`em, ali to jo{ ne zna~ida sam i~iji istinski istomi{ljenik. Ja sam ja: slu{am, gledam, upore|ujem. Volim dedu,prihvatam ono {to pri~a, to mi je blisko zato {to mi je on blizak; ovo, {to se govori na proslaviDana Republike, ovo mi je tu|e, mada... kad bi mi le`alo na srcu, i to bih mogao braniti.Vidim, kako bi se moglo. Te{ko je izi}i na kraj s tolikim protivre~nostima, pomiriti sve tenespojivosti... Blago onima koji su u svako vreme, i na svakom mestu, samo ono {to su. Kodmene se sva{ta nakupilo i ispre~ilo; glasove, koji u meni odjekuju, uza svu dobru volju, nikadne}u pomiriti: oni ne pristaju na pomirenje. I to se sad kome{a i kuva, to {to niko spolja nevidi, i ne dopu{ta mi da se smirim, da budem sav sa sobom, u jednoj misli i na jednom mestu.

Hteo bih da napi{em roman o nekom ko se otrgao od svih tih nere{ivih suprotnosti, ali ihnije zaboravio. Moj junak mora biti ne{to stariji od mene da bi ono, o ~emu razmi{lja, delovaloubedljivije. Pusti}u ga da luta po svetu, i da vodi dnevnik. Ni o ~emu {to gleda i {to zna on nesme imati kona~no utvr|eno i nepromenljivo mi{ljenje. Da, to }e biti moj dvojnik. On }emisliti, disati i pisati umesto mene; ‘ive}e kako ho}e, a ja, ovde, kako se mo`e i mora.

PETA GLAVA

(Triput gora olista, a od ustanka ni{ta; svi na izbore za narodne odbore; ludacizidaju Gimnaziju; }utanje, kao stalna temperatura vazduha)

– Ovo gore nego pod Turcima, – {apu}e deda.– Samo da gora ozeleni, – preti Leka Crni.– Nemoj sad, kad su dali amnestiju, – opominje ujak.Leka ga gleda ispod oka: ne misli valjda ozbiljno?– Koga Tito pomiluje, nikad glavu od govana ne opra... Zna{ li ti {ta je amnestija?Niko i ne poku{ava da odgovori, svakom je jasno da onaj koji je postavio pitanje jedini zna

ta~an odgovor.– To ti je cement, da se celom narodu zabetoniraju usta. [ta je bilo, bilo je; odsad ima{ da

}uti{ i da slu{a{ {ta ti se kaè!– A {ta drugo moèmo?Dugu i mu~nu }utnju prekida stric:– Moèmo da budemo ljudi bar pola dana, da se zna i da se pamti... a posle, nek rade {ta

– Sjaho Kurta da uzja{e Murta, – opet }e deda.– To preda mnom, i ni pred kim drugim, – savetuje ga baba-Stevanka. – Sloboda je za

onog koji ja{e, a ne za jahanog...– Vi tako o na{im oslobodiocima, – sprda se ujak.– Jo{ samo da mi neko objasni u ~emu je razlika izme|u okupacije i ovakvog oslobo|enja?– Pravu okupaciju izvodi strani zavojeva~...– A ovi su, kao, na{i?– Govore srpski, ne mo`e{ re}i...– Ni{ta ja njih ne razumem, kao ni Nemce! Ne treba mi njina borba protiv okupatora,

ne}u njihovo oslobo|enje, vi{e volim pravu okupaciju, nego ovo!– To ti, a ^er~il i Tito vi{e vole ovo!– Kad sedi{ skr{tenih ruku, i ~eka{ {ta }e biti, mora{ primiti sve {to do|e, – zaklju~uje

Prime}ujem i ja da je ova sloboda stroga, i na nekog ljuta. Niti nju ko voli, niti se onaraduje ~emu.

– Da zaàli{ kad se seti{ Nemaca, – tuguje deda, zagledan u predve~ernju izmaglicu koja seuvla~i u vo}njak. – Pro|u jednom mese~no, u kamionu, u kafanu ne svra}aju, ne vire ti udu{u, oduzimaju kod koga na|u, ako dobro sakrije{ patos ne raskopavaju, nemaju vremena,‘uri im se. To je pravi okupator, zna da ga ne voli{ i ne traì da ga voli{, ne traì ni da glasa{ zanjega, nema pri~e i nema zamajavanja, budi miran pa }e te i on ostaviti na miru. Kulturnavojska, samo gleda ima li negde neka ~esma, kako stanu vade kalodont i peru zube...

– Jo{ da su ostali kod ku}e, i ja bih ih po{tovao, – ume}e stric.– Ko da su oni krivi! Poteralo ih... To tako do|e, jednom u sto godina, ko ~elama kad

ruknu iz ko{nice, i dok ne obigraju selo, niko ih ne zaustavi. I opet su od ovih bili bolji. Dobroje govorio \oka Jevti}: „ljudi bo`ji, razumite jedno – okupacija je veliko zlo, a u zlu se treba

primiriti, i dobro promisliti, kud }e{ i {ta }e{...” A mi, ko guske u maglu, krenuli da pomaèmoEngleskoj i Rusiji, da spasavamo êr~ila i Staljina. I lepo nam vrati{e: jedan izdade, drugi nasusre}i s komunizmom... Knez Pavle je znao {ta radi, ali kako da izi|e na kraj s tolikimbudalama! Videla ‘aba da se konj potkiva, pa digla nogu. I onda do|e Sotona, pokupi decu, neumeju pu{ku da o~iste, pa pravo pod no`. Svaka druga ku}a crni barjak, a pijani Milovan„solunac” drì govore po da}ama: „Oprali smo sramotu na{e vojske iz 1941.” Lako je njemu,njegovo nije poginulo.

Zatvorila se mi{olovka, nema mrdanja.Sve do pro{le jeseni, u Banjanima se krio potporu~nik Milo{ Vi{nji}. Imao je kanal za

Austriju. Mesecima su mu odavde i{li, razgovarali i planirali, utvr|ivali rokove, i na kraju,ni{ta. Dosadilo Vi{nji}u da strepi i da ~eka, podvio {ipke, iskoristio svoj kanal, i kako ga jeiskoristio, tako ga je i zatvorio. U pola godine stigao je do Kanade, sad {alje pakete bratu imajci.

– Spasi se ~ovek, – ka`e stric.– Nije ni ta Kanada raj, – te{i se ujak. – Zima traje po osam meseci, od mraza pucaju

bubne opne.

– Pod Turcima je bilo guslara, da ti pesmom zagreju du{u, – jadikuje deda, – a sad se i toproredilo, sad guslaju samo slepci i prosjaci...

Ujak pri~a kako je u Aran|elovcu, na va{aru, video gusle u koje je urezana petokraka.– Budibogsnama, – krsti se deda, – mi smo narod s nekom pogre{kom. Toga kod Hrvata

nema.– Oni nemaju ni gusala, – ka`e stric.Kasnije zatra`e da im ~itam juna~ke pesme, iz Pesmarice.Dok me slu{aju, o~i im opasno iskre. Te im pesme stvaraju nered u glavama i u du{ama.

Zbog njih im se ~ini da su neko i ne{to, a posle, kad zakora~aju po zemlji, kao da su s oblakapali. Posle se poka`e da su niko i ni{ta.

Pomu}eni, izba~eni iz sedla, ~ude se i trep}u, ko svrake na jugovini. [to je bilo, to se nera~una, a u ovome, {to dolazi, oni se ne}e ra~unati. Svak oborio glavu, }uti. U du}anu, uOp{tini, jedva procedi ono zbog ~ega je do{ao. Preko toga, ni zucnuti: ne zna {ta sme, {ta nesme. Za ono {to govori u svojoj ku}i, dobio bi odmah pet godina robije; za ono {to misli,pedeset! Zato, na javnim mestima, ne govore ni ono {to bi se smelo. Stisnuo zube, {ta ima, zasebe ~uva.

– Do{la nova dr`ava, – ka`e ujak, – pa ho}e da krene od nule. I zato, mora prvo seljakeponi{titi: svako, ko je ne{to zna~io, sad ima da bude nula!

– Kao da smo ranije bili ne{to...– Nismo, ali smo zauzimali prostor; sad treba da se ra{~isti prostor.Baba-Stevanka misli da treba imati strp-ljenja.– Kad je ne{to ovoliko crno, onda obi~no nije istina. Misli{ da je njima lako? To je zapelo,

ko sivonja, a {ta }e biti, i kud }e izi}i, ni ono ne zna. Videli smo ono od pre rata, videli smo zavreme rata, ajde i ovo da odgledamo. I Bog ih je pustio zbog toga, ho}e i on da vidi, dokle }e!

Majka i ja uglavnom }utimo. Sve }ute}i i gledaju}i svoja posla u kuhinji, majka pratirazgovor me|u mu{karcima, pokazuju}i znake neslaganja, koje jedino ja uo~avam. Ni ona nijeza novu vlast, daleko bilo, a opet, u sporu izme|u nje i mu{kinja, kao da je vi{e na suprotnoj,nego na njihovoj strani. Samo u tom sporu, ina~e, ne... Prosto kazano, ne{to joj tu godi. I nadpopom ima pop, jednom je pro{aptala. Tvrdo, a?, ka`e ponekad.

Mu{karci, neprikosnoveni ku}ni gospodari, ne mogu s vlastima onako kako su nau~ili sa‘enama i sa decom.

I u ovom zlu ima ne{to dobro.

Olistala gora, {umi {uma zelena. U {umi, naizmeni~no pevaju gugutka i kukavica.Nasilni mir pre{ao u nemu{to pomirenje.

\ikaju vre`e, razmilele se puzavice, loza sko~ila iz kro{nje u drugu kro{nju. Prole}e!Prole}u je svejedno ko sedi u Op{tini, njemu je va`no da ima ki{e.

– Ove godine {ta posejemo, posejali smo, – prorokuje stric. – Dogodine }emo svi na kazan!Majka, u kuhinji, za sebe:– E, pa i to da vidim... [ta fali kazanu, {to se toliko pla{ite komune? I to je za ljude? Meni,

ako ne bude bolje, gore biti ne}e. Hrani{ koko{i, zna ti se radno vreme, a ne ko ovde, odsvanu}a do smrknu}a, i opet im ne valja{, kad se naljute, o}e i {amar da lupe! Tamo, ukomuni, tamo ti je sve obezbe|eno, kvartilj i hrana, ima ko kuva, ima ko kopa, a ne kao ovde,sve na jednoj du{i, tresi, mesi i vode donesi. Tamo nema slobode? A ovde, ovde se ubih odslobode!...

Pro|e leto, minu kao jedan jedini, usijani dan. Na kraju je i reka provrila i splasnula; vodaje ostala prohladna jedino u vodeni~nom jazu.

Du}an i kafana, op{tina i {kola, kova~nica i crepara, oblepljeni predizbornim plakatima.Glasaj za narodni front: jedinstven narod, jedinstvena lista!

– Mnogo se oni razumeju u slobodne izbore, – ruga se ujak. – I u Rusiji, i u Bosni, samo suse u tome ve`bali, u demokratiji, pa sad ‘ure da primene ono {to su nau~ili!

– Ja ne razumem, – ~udi se otac, – {ta }e im izbori? Svak zna da }e biti kako su zamislili...Pa {ta nas zivkaju, {to nam odmah ne jave koga smo izabrali?

– On jeste smislio, ali mi treba da potvrdimo, – obja{njava stric. – Kako bi se znalo da jepobedio?

– Koga pobedio? – zbunjeno trep}e otac.– Tebe i mene, opoziciju! Mi treba da mu to, na izborima, priznamo.Ujak misli da se izbori sprovode zbog inostranstva. Deda sumnji~avo vrti glavom.– Ko da su oni tamo naivni, pa ne znaju...– Znaju, – odgovara ujak, – ali vi{e vole da se podvala izvede po propisima, kako je red.

Da im savest bude mirna.– Sve se bojim, da ih savest ne satre...

Nepo}udni i nepouzdani su, pod raznim izgovorima, blagovremeno sklonjeni iz sela. Jedneuputi{e u Bosnu i u Hrvatsku, da tamo obezbe|uju red na glasa~kim mestima; druge pozva{ena vojnu ve`bu; neke i poapsi{e. Na{a glasa~ka mesta ~uva}e vojnici iz Like, Slavonije i Bosne.

– Zna li neko, od ~ega se ~uvaju te kutije? – pita baba-Stevanka.– Oni ne stoje tamo zbog kutija, nego zato da se zna, ko je gazda izbora, – obja{njava deda.

– A gazda je onaj ko uspe da svog vojnika stavi uz kutiju. To zna~i da je, pre toga, pobedio iskr{io mogu}e protivnike, da im je zatabao grobove, ili barem zapu{io usta, i sad mo`e raditi {taho}e, pa se igra slobodnih izbora! A onaj ko do|e na mesto glasanja, prvo osmotri ko dr`ipu{ku, i odmah zna, za koga treba da glasa. Izbori se ne dobijaju na dan glasanja, nego mnogo,mnogo ranije; glasanjem se potvr|uju postignuti rezultati. To je svuda tako, tako je bilo i prerata, samo {to nije uvek bilo ovako golo i o~evidno lopovski, kao kod njih...

– Pored njine, bi}e i jedna na{a kutija, – podse}a baba-Stevanka. – Ko je protiv, ne mora unjinu...

– Ne mora, ako je lud, – sme{ka se deda. – O}e{ li baciti kuglicu u }oravu kutiju, ili uPavi}a jarugu, isto ti je...

– Kakvi isto – gore! – ci~i stric. – U Pavi}a jaruzi ne zna se {ta je ko bacio, a dno }orave jetako na~injeno, da odjekuje. Pusti{ kuglicu, ono u~ini tras!, ko pi{tolj da opali. I tu su sad onatrojica, koji sede i pi{u. Â ~uju, ucrtaju ti kru`i} kraj imena. I posle ti pokucaju na prozor, kao^edi Simi}u...

Ujak hita da ispri~a ono {to je ~uo:– A najgore dolazi na kraju. Kad se glasanje zavr{i, kod njih nema brojanja. ]oravu kutiju

preru~e u dr`avnu, ili obe isprazne u kantu za |ubre, to vi{e nije va`no, i onda se dogovore, dal da stave da su pobedili sa 99,8%, ili sa 98,7%.

– I tako, – ka`e stric – ti stisnuo petlju, i glasao protiv, a niko na svetu, sem Ozne, ne znada si glasao protiv. Do|e{ na crnu listu, sam si sebi potpisao presudu.

Otac se vratio iz Bosne i Hrvatske, gde je proveo dva meseca, mobilisan.– To su im, kao, ustani~ki krajevi, a narod ih mrzi kao i ovde!

– Na{li pa za{li, – hu~e deda. – To sad ni atomska ne rastera!Stric misli da nije ni njima lako.– Sad, i kad bi hteli, natrag ne mogu... Ili }e vladati, il }e nastradati. Da mirno puste vlast

iz ruku, njih bi sve na ve{ala. Tolike ku}e zavi{e u crno...Na pominjanje ve{ala, ujak se mr{ti.– I onda }emo mi njihove ku}e zavijati u crno? Bolje nek ostane ovako kako jeste, nek ne

ide dalje...Malo-pomalo, pod raznim izgovorima, navikavaju se. Popustljivi gledaju da se nagode, a

nepopustljivi su toliko protiv, da tek oni ni{ta ne preduzimaju: op{teg ustanka nema pa nema,a manje od toga im ne odgovara...

– Tako je kako je, pa hajd da vidimo, ima li {togod da valja...Oni koji nisu bili previ{e protiv ve} su pomalo za; a i ve}ina, kao da nije s raskida...

– Zidaju gimnaziju, – objavljuje stric, ~ki-lje}i na jedno oko.– [ta je tu lo{e? – obazrivo pita majka.– Ni{ta {to je od njih ne mo`e biti dobro...Ujak predvi|a da uskoro ni za kog na selu ne}e biti ‘ivota.– Spas je u {kolovanju! Ako stvarno otvore gimnaziju, to treba iskoristiti.– Zna{ li ti koliko ko{ta zidanje onakve zgrade? – pita stric. – Otkud im pare?– Ludo je to, a ludaci ne gledaju kolko {ta ko{ta, – odvra}a deda.– Ludi, a istera{e drugi sprat, i to usred baru{tine, – prime}uje baba-Stevanka.Krivi}i uhvatili korak, mar{iraju s novim dobom. Ritam tom mar{iranju daje Razglasna

stanica, snabdevena novim ure|ajima. Zvu~nika vi{e nego sijalica. Postavili su zvu~nik i ispredKlanice, iako u blizini nema ‘ive du{e. To je ra|eno po planu, trebalo je pokriti celu varo{icu,pa je i tamo dopao jedan.

Zvu~nici su najja~i izme|u tri i ~etiri popodne. Tada se provetravaju kafane, pa otvoreprozore i vrata, a radioaparate naviju do kraja, kaldrma da isko~i iz zemlje! Po ~itav sat grmi,prozorska stakla cepte. Gde je ko bio, ko je koga posetio, kakav je govor odr`ao. Svaki koraknove dr`ave se prati i spremno prihvata.

Tako je u Krivi}ima, a u selu, ti{ina. Niti narod slu{a dr`avu, niti dr`ava slu{a narod.– To je tako, kad jednom ispadne{ iz igre, – obja{njava ujak. – @iv ili mrtav, isto je, niko te

vi{e ne vidi. Jednom pogre{i{, i dovi|enja.Deda ga gleda u ~udu:– U ~emu sam ja pogre{io? Pogre{io je dragi Bog, {to nas je ovde naselio. Koji god ludak

krene da ure|uje svet, mora nam se o~e{ati o }o{ak ku}e!– Pu{teni smo niz vodu, sad je najbolje ne otimati se.Baba-Stevanka:

– Crni ^er~il, kud }e mu du{a?...– Nas je neko prokleo, – zaklju~uje deda, obuhvataju}i {irokim zamahom ruke {ume i

vo}njake, livade i njive, proseve neba izme|u visokog drve}a, i mene, zabuljenog u ^itanku zaprvi razred gimnazije. Zanima me ono {to pi{e u ^itanci, ali me jo{ vi{e zanima razgovor.

Ne znam {ta da mislim.Odrasli se mu~e, njihova muka i na mene prelazi: niti umem da je nosim kako treba, niti

znam da je se oslobodim. @ivot mi izgleda bogat i zanimljiv, a ne smem da se opustim, dazaplivam maticom. Nije red, zbog odraslih: oni su se uko~ili, otpali, stoje po strani – kako da seradujem u onome {to oni gledaju gadljivo?

– Takva je sudbina srpskog naroda, – ka`e ujak, zagledan kroz prozor.A ja sam se, eto, rodio ba{ u tom narodu; ‘ao mi ga je. Cvili ko guja u procepu, {to bi

kazala baba-Stevanka. [ta tu ~ovek, uop{te, mo`e da uradi? Da legne na zemlju i da, zajedno sdrugima, uzdi{e i kune? Odgurnuli su nas, bez milosti, i kome sad da se po`alim? Onome, ko teodgurnuo, ne vredi, a drugih se ne ti~e...

– Da mi je znati – {ta bi s onim potpukovnikom, Rutemom, iz Engleske misije, – pita seotac.

– Kroz sela ga je vodio Martinovi}. Govorio je da ovako dobrih i du{evnih ljudi na svetunije video. Gostili smo ga kao cara. [ta li radi, gde li je sad?

– Gde i mi, u govnima, – samopouzdano odgovara stric. – Kogod se s nama malo dubljeupustio, sad mora da je u govnima... \or|a Musulina su poslali na kraj sveta, za kaznu: uBurmu!

Kad se otegnu zimske ve~eri, u ku}i tra`e da im ~itam o Crnom \or|u, Tanasku Raji}u iStevanu Sin|eli}u.

Stricu se o~i za~as napune otrovnim suzama:– Kakav Sin|eli}, kakav Raji}! Sad su ti narodni heroji Tito, Kardelj i Rankovi}. Mo`e{ li

zamisliti nekog od njih s kuburom uperenom u bure baruta?Nastavim da ~itam, a oni me ne slu{aju: misle o ne~em drugom. Utonuli u jednu jedinu

misao, neizrecivu i bezizlaznu, }ute i truju se }utanjem.Na koju god stranu da se okrenu, {ta god da urade, ne}e im izi}i na dobro.– Ponekad se treba i |avolu pomoliti, – ka`e baba-Stevanka.

Zgr~ili se i stisli, stenju, jedva di{u. @ile na vratu kao p{eni~ne slamke, ko`a izme|u brade iuha, po bridu vilice, zapeta kao pra}ka. @ivot zavr{en, a oni, i dalje ‘ivi; ‘ivi ili mrtvi, vi{e se nera~unaju. Mukla propast. One prve dve zime, 1945. i 1946, dr`ali su se neke mutne nade; upola glasa, deda je popevao:

Dok se gora zaodene listom,A zemljica travom i cvije}em,I dok slavuj propjeva u lugu...

Peva slavuj, celo prepodne, i ta ih pesma podse}a da su sami samcati na svetu, da nacelom svetu nemaju nikog, sem tog slavuja...

Deda, desnom rukom, razdvaja prste leve ruke, od palca do mali}a:– Sve nam je propalo: sloboda, ~ast, dr`ava, vojska, Kralj, crkva... A za{to? Zato {to nismo

gledali s kim se hvatamo u kolo. Nudili smo se da nas nasamare, svakom ko je hteo. Akojednog dana stanemo na noge, prvo treba izbiti iz glave te pri~e o saveznicima i prijateljima...Nikom ni{ta ne veruj, ra~unaj jedino sa sobom. Kogod se oslonio na drugog, propao je.

– S kim god da smo po{li, bilo bi nam isto, – te{i ga ujak. – Da smo mogli s Nemcima, to binam najbolje bilo. Nemci su opasni, ali su manje pokvareni od Engleza. Bar dr`e re~.

– Daleko im lepa ku}a, oni su sve ovo i zakuvali...

Kadikad mi se u~ini da su sami sebe isklju~ili, da su se odbili od sveta i njegovih te`nji, pasad, i kad bi se neko upeo, ne bi im mogao pomo}i. Tu bi se moralo menjati ne{to u samom

mi{ljenju, u ose}anju, u gledanju, a to su naslage, i one nisu nastajale iz dokolice, pa da se sadotklone lepim savetom... Za svoje najbolje sinove iz pro{losti oni ili nisu ~uli, ili su ihomalovaàvali. Ja sam za njih saznao iz bro{ure „Socijalisti~ki pokret u Srbiji od SvetozaraMarkovi}a do Tucovi}a”; knjiìcu sam dobio kao nagradu za odli~no u~enje i primernovladanje. Dva puta sam je pro~itao, od korica do korica. Ne, u bro{uri ne pi{e ni{ta o odjekutih ideja na selu, podrazumeva se da je pokret za pobolj{anje uslova ‘ivota i ovde imao jakoslonac, ali po{to iz Krivi}a i okoline nikog ne pominju, nije te{ko zaklju~iti kako su napredneideje ovde primane... Ovaj svet ne voli da fantazira i da se zamajava. Nijednog {trajka, ni bune,ni prvomajske proslave, ni crvenog barja~eta, ba{ ni~eg! Imanja su ovde nevelika, vidiciograni~eni, dràvu uzimaju ozbiljno, protiv dràve je onaj ko se odmetne u {umu. Iz ovih jekrajeva i kraljevska porodica, Kara|or|e je ro|en na pola dana hoda odavde, pa im se ~ini dasu, svi, sa njim i sa njegovim potomcima, u krvnom srodstvu. Opiranje progresu tu do|e kaopitanje opstanka i ~asti; kao da bi ih Progres, kad bi ga pripustili u ku}u, samleo i progutao!

– Bog te video, ovo se u~vr{}uje, – ka`e stric.– Ko i svaki korov, kad se ne suzbija, – ka`e deda. – Zapusti njivu dve godine, pa }e{ videti

na {ta }e li~iti!– [to Srbin ume da trpi, to niko ne ume!– Dr`ava je dr`ava, vladar je vladar, – razmi{lja deda. – Dok slu{a{ i }uti{, dobar si mu...

Bili ~uvati ono {to smo imali...– A i ono ti je bilo ne{to, – mr{ti se otac. – Da je vredelo, ne bi propalo za deset dana! Mi

mislimo, po~inje rat, a on se zavr{i! Dok si se okrenuo, cr~e Jugoslavija. I onda do|e ovajlopov, da krpi {to se ne da zakrpiti. Izdali Hrvati, izdali Srbi, izdali [iptari, i Muslimani, iMa|ari, sve goli izdajnik, i sad se na{la bitanga, da ujedinjuje tolike izdajnike.

– Hrvate je doveo u red, – zlobno }e stric. – Zavukli se u rupu, sebe ne ~uju.– To je sad tako, dok je la` u sili. Za posle, vide}emo.

Pu~e sklop, klonu snaga, izduva se vazduh; zamuko{e jedne, oglasi{e se druge pesme.– Slu{aj {ta pevaju Cigani, ako o}e{ da zna{ kako stojimo u Moskvi, kako u Londonu, –

ka`e stric. – Oni to prvi odnekud do~uju. Otkako prestade{e pominjati Kralja Peru i~ika-Dra`u, nama potonu{e la|e. Cigani su svetski ljudi, znaju kako vetar duva, pa se tako iupravljaju.

U {kolskom horu pripevam i ja. Konjuh-planinom vetar {umi, bruji. Jeste da je glupo isme{no, al takav je program. Gde je, uop{te, ta Konjuh-planina? Za{to su ubili husinjskogrudara? Svaka smrt je tu`na, ali ova tuga je – tu|a tuga. Ovo se nas ne ti~e, a tugujemo, kao danas se ti~e.

Raji Martinovi}u se ni grob ne zna. Brat hteo da mu podigne spomenik na groblju, nisumu dali dozvolu.

Kakva je veza izme|u onoga {to se }uti, i onoga {to je dopu{teno govoriti?

U novinama od{tampan zakon o amnestiji.– [ta to sad zna~i? – pita stric.– Dosad su prvo streljali, pa posle pisali presude, a sad }e biti i istrage.– Mislim na amnestiju, na koga se odnosi?– Na ceo srpski narod. Oprosti}e nam, pod uslovom da zave`emo usta, i da zaboravimo {ta

smo do ju~e bili...Deda svodi ra~un razdvajaju}i prste na levoj ruci:– Pobi{e oficire, razjuri{e nam vo|e, zgazi{e Krunu, zabrani{e ti usta da otvara{, a sad,

amnestija. Amnestija je opro{taj. [ta oni nama pra{taju?– To, {to smo ‘ivi... [to nismo bili ~lanovi Komunisti~ke partije Jugoslavije. Amnestija je,

sad, na{a najve}a apsana: ceo narod je u nju stao!

Narod.U novinama i bro{urama, to zvu~i sve~ano i mo}no. Ovde, kako god pa`ljivo oko sebe

gledao, ne uspevam da na|em ne{to {to bi me bodrilo i zanosilo. ljudi koje poznajem, slu{am iposmatram kao da ne pripadaju narodu u visokom, istorijskom zna~enju te re~i. To je ispu{tenii zapu{teni deo pravog, idealnog naroda, nedostojan sebe i svog imena! Beslovesno ljudstvo,koje i ne poku{ava da opravda poverenje koje u njega pola`u njegovi najbolji sinovi! Sve je, uovom kutku Srbije, jadnije i ‘alosnije od onoga kako bi, prema novinama i bro{urama, moralobiti, i kako drugde, sude}i prema istim izvorima, ve} jeste. Narod, zdu{no predan obnovi iizgradnji zemlje, svuda je okolo; ovaj, u kojem ja ‘ivim, sramotan je i glup izuzetak. Nerazumem, otkud da se ba{ oko mene nakupi toliko sitnih du{a i samo`ivaca? Pusta, ‘alosnaobi~nost!

]utanje, kao nepromenljiva temperatura vazduha. [upljine u onome {to je, kako-tako,re~eno. Koliko ko kaè, toliko i presko~i. Prvo te odmerava, vaga te ispod oka, pa onda kaèono {to je procenio da sme. Pomno te slu{a, klima glavom, a {ta ustvari misli, da li se slaè ili sene slaè, nikad ne}e{ saznati. êka priliku, da izru~i {to mu se nakupilo; naj~e{}e i umre, tako,~ekaju}i. Mudri od gluposti, sveznalice a nisu i{li dalje od Valjeva. Pojma nema gde je London,ni gde je, prema njemu, Moskva, {ta je Amerika i {ta je Evropa, a êr~ilu i Staljinu sudi kao daih je uhvatio u kra|i ovaca.

Oni snala`ljiviji ve} su se izdvojili.Jedni na|o{e posao u Mlinu, drugi se muvaju oko Zadruge i Op{tine, tre}i odo{e u lugare i

u putare. I ~im dobije prvu platu, okrene le|a bli`oj i daljoj rodbini, digne nos, ~udi se prnjamaiz kojih se izvukao! Vreme ra~una od jednog do drugog dr`avnog praznika, o Prvom maju neradi, o Vaskrsu ne ide u crkvu.

Ovi koji i dalje ‘ive na selu, a rade u varo{ici, kupili crne ko`ne kapute, dopiru im dokolena, pa im noge do{le skra}ene i tanke, kao {tapovi. Zaudaraju na beli luk i na duvanskukrdù, i na jo{ ne{to, ljuto, {to se ni najboljim {tavljenjem ne da isterati iz svinjske koè. Hodim je lak{i, pogled brì i lukaviji, a nov~anici mnogo, mnogo tanji od onih koje obi~ni seljacivuku sa sobom.

Seljak ne moè bez velikog, vi{edelnog nov~anika. On u njemu drì celokupnu ku}nuarhivu, ili barem onaj njen deo koji je poslednjih godina morao potezati i pokazivati. U njstane na desetine potvrda, pozivnica, priznanica, tapija, reversa, presuda i ra~una. Neki od tihpapira presavijeni su na~etvoro, pa su se na prevojima po~eli cepati i raspadati, i razvijaju ihobazrivo i pipavo, boje}i se da ih ne poderu do kraja. Po{to su ti dokumenti – zovu ih pusule –obi~no duplikati, otkucani na onoj tanjoj hartiji, peliru, otvrdli i zadebljali prsti, navikli nadr{ku budaka i sekire, muku mu~e kad god s njima do|u u dodir, pa ih dugo i nespretnopipkaju, dok ih nekako ne razviju, i pritom ih, svaki put, jo{ vi{e pogu`vaju i iskrzaju. [to jevi{e tih hartija u jednom nov~aniku, to je i broj nera{~i{}enih odnosa i nere{enih sporovaizme|u pojedinca i dràve ve}i, i zbog toga se povremeni pregledi takve dokumentacijeobavljaju uz gun|anje, mr{tenje i psovanje.

Sa dr`avom je uvek bilo te{ko, a s ovom je nemogu}e. Deda ka`e da je to zato {to su oniludi, a neve{ti, pa kad ne{to uvrte u glavu, ho}e da to isteraju za dva dana, nisu sigurni ho}e liposle imati vremena!

– Nije njemu toliko do koristi, koliko da to skine s vrata, da ispuni {to je negde planirano,a {to }e ti upropastiti ku}u, i {to dogodine ne}e uzeti ni ovoliko, o tome on ne misli... Evo, ovekoji ne mogu da namire otkup, teraju na robiju! Kakvog smisla ima goniti seljaka na robiju,zbog neizmirenih obaveza? Pa ne}e ih, valjda, u Zabeli izmiriti? On ve} robija na svojoj njivi,na njoj zara|uje i porez i prirez, i vi{ak i otkup, a oni, e ne{to nije ispunio, e odmah u zatvor, ijo{ ga tamo moraju hraniti, a ovamo, njiva bez radnika... Sa toliko zemlje, ima da preda{ toliko

i toliko: to samo neradnik i ludak moè, odoka, odrezati! To nikad nije izi{lo na njivu, ne zna{ta je nerodna godina, nije ~ulo za su{u, nego zamislilo kako mu treba, i sad tera da ostvari {toje zamislilo, briga njega ima{ li, i moè{ li. Seljaka mora{ negovati, popu{tati mu, sa~ekivati ga,a ovo krenulo da sve posvr{ava u dva meseca, ho}e koù s le|a da ti odere.

– Bili na vreme misliti, – mrmlja otac. – Pade reza, nema vrdanja...

Ujak vrti poluprazno ~okanj~e na stolu.– Mi smo takvi, niko nam ni{ta ne mo`e dok nas ne zaja{e, a kad nas zaja{e, posle mi

njemu ne mo`emo ni{ta. Martinovi} i Vi{nji} su nam lepo govorili, a mi, ni njih nismo hteli daslu{amo. Te ho}emo te ne}emo, te danas }emo te sutra }emo, upi{i me u spisak ali da ne idemnikud od ku}e, moja ku}ica moja slobodica, daj mi pu{ku ali da ne pucam, i sad, evo ti islobode, i ku}e! Mislili smo, tu smo, svoji na svome, {ta nam ko mo`e, pa smo spavali i spavali,a kad se probudismo, ono – opkoljena ku}a!

Nekih dana, neo~ekivano i neobja{njivo, odlakne. Kao da se u trajanju otkrije onaj drugi,uporedni tok, nezavisan od klimatskih i dru{tvenih okolnosti, bez veze sa zemaljskimzbivanjima. Ni Englezi ni Rusi, ni êr~il ni Tito, sve i da ho}e, na taj tok ne mogu uticati. Uvo}njaku zapevaju ptice: zbog op{teg popu{tanja zategnutosti, i one, odjednom, do|u do glasa.Na po~etku sveta bio je spokoj, spokoj }e do}i na kraju, a u me|uvremenu, prikriven, on ~ekau pozadini teku}ih zbivanja. Razgoliti se i zasja vodena povr{ina na dalekoj re~noj okuci.Odrasli su se razi{li po njivama, oti{li za raznim poslovima, neki su stigli do Krivi}a, drugi doBeograda. Odrasli su, po svetu, razneli gor~inu i muku. Ostalo je ~isto vreme koje, kaomlaku{na voda, godi koì, greje udove. A sadràj ~istog vremena je sloboda.

[ESTA GLAVA

(Dra`i su, izgleda, ipak dokazali; kako je streljan Voja Latkovi}, i kako nam seosramotio ljubljeni Kralj)

Jo{ jedno prole}e do|e i pro|e, planu{e livade od cve}a, pogasi{e se makovi u hladnimmajskim ki{ama. Na kraju ostado{e {ume, te{ke i povijene od obnovljenog li{}a. Pre podnecvrku}u ptice, mu~e krava, caruje mir bo`ji, onaj mir koji je u vezi sa samom ve~no{}u. Odbune, o kojoj se zimus {u{kalo, opet ni{ta. ljude polako napu{ta volja, bude se i trezne se, dostaim je svega. Ono su bile pri~e za zimu, a sad zamirisala zemlja, ki{a orosila okopan kukuruz,{iklja detelina u trista pravaca, du{a se nasla|uje mirisima, ni{ta joj drugo na svetu ne treba.Da ih neko podseti na ono o ~emu su zimus pri~ali, te{ko da bi se iko setio, ili bi rekli, da ononisu bili oni. Sve zaboravili, a ja ni{ta ne zaboravljam, pamtim svaku re~. Uzimam ih ozbiljno, itu gre{im: odrasli se samo prave ozbiljni... Mislio sam, spremaju ne{to, ustanu}e kuka i motika,{to se ka`e u narodnoj pesmi, a oni, sad, ni luk jeli ni luk mirisali. Posla do gu{e, pritisli poljskiradovi, nemaju vremena za pri~u i za dangubu. Pa se pitam, nije li cela na{a juna~ka narodnapoezija ispevana u zimskoj dokolici?

Ono {to se u gluvoj pomr~ini, u zimskim pono}ima, u ~amotinji i besposlici, gotovo u snu,moglo raspredati do iznemoglosti, za {ta nije odgovarao ni onaj koji pri~a, ni onaj ko slu{a, sadse, u mle~noj majskoj svetlosti, otkriva u svoj svojoj izli{nosti i nepromi{ljenosti. Kakva gora,kakva buna, s kim i gde, kad i na koga? Svakog prole}a, narod se izvu~e iz zime kao iz kakvepodzemne ~ekaonice, kao iz podruma, i ono o ~emu su, na sedeljkama, prelima i poselimapevali i pri~ali, odjednom se i njima samima u~ini nestvarno, kao da se desilo u snu. Granicaizme|u pri`eljkivanog, i onog {to se dade u~initi, na prejakoj prole}noj svetlosti poka`e se usurovoj jasno}i i neprekora~ivosti, pa se i se}anje na jalove zimske pri~e potiskuje bolnimmr{tenjem...

To, {to se pre dve-tri godine svima ~inilo nemogu}e i neodr`ivo, i dalje je tu. Ne odstupani za korak, jo{ se i u~vr{}uje, potiskuje sve {to mu se na|e na putu, ukida stare zakone, uvodinova pravila, i nikog re~ da zucne, akamoli da se odupre. Du{a je protiv, pamet je protiv, al o~ise privikavaju, o~ima sve manje smeta.

– Vidi{, – govori ujak, – kako se dovode u red, u ove tri godine i to se protrijerisalo,izbirikalo se, sa{ili nova odela, stavili ma{ne i ta{ne, nema {ale! Generali ja{u bele konje ko dasu ju~e izi{li iz Carske akademije u Petrogradu, primaju i podnose raporte, pr{ti kaldrma,sevaju munje ispod kopita, a Tito ma{e iz otvorenog automobila, i majke palih boraca prima ubelim rukavicama, ne moè vi{e nikud bez tih rukavica, drì govore po celoj zemlji, danas uNovom Sadu sutra u Splitu, obe}ava i preti, ako talijanski imperijaljisti misle ljuto se varaju, i to{to kaè prenosi Glas Amerike, i Bibisi, u svim novinama slike, ovde strog, onamo nasmejan,na{ oslobodilac! Gledaju ga sa krovova ku}a, sa drveta, ma{u mu sa balkona, sa stani~nihklozeta, i niko da se na|e pa da nani{ani, danas ima pu{aka sa dogledom, u {esnaest milionanema jednog ~oveka, pa kad nema, onda i nismo za drugo nego za ropstvo!

Olistala {uma, ali ne za ustanak; olistala njima, za Prvi maj, koji se sad slavi kao dr`avnipraznik, dva dana, kad padne u nedelju, onda tri dana!

Dok Dra`u ne uhvati{e, bilo je neke nade. Moglo se, barem, pri~ati, po }umezima, u ~etirioka. Naga|alo se – {ta preduzima, {ta smera da preduzme. Otkako ga, vezanog, sprovedo{e uBeograd, vi{e se i ne {ap}e. [ta ima da se pri~a, sve je svr{eno. Dok se krio po Bosni, postojaloje zajedni~ko tajno sredi{te; postojala je ta~ka od koje bi se, jednog dana, moglo po~eti. Znalose da negde ~ami klica, da tinja fitilj. Sad je sve zatrto i uga{eno, niko se vi{e ni u ~udo nenada.

Sprema se su|enje, svaki dan se objavljuju svedo~enja o zlo~inima i izdaji. Baba-Stevankauzdi{e:

– Jadnik... Od ‘ivota nek se oprosti, sad je glavno da se ne osramoti...Deda se ne nada ni~em dobrom.– Ko god je s njima u bilo kakvoj vezi, mora se osramotiti... Kome su oni sa~uvali obraz i

~ast?Stric smatra da ovo nije su|enje Dra`i, nego celoj Srbiji, i svakom Srbinu koji jo{ dr`i do

sebe.Ujak ka`e da su Srbi i ovi koji mu sude.Stric, da su to prodane du{e.

Ako je verovati novinama – niko im ni{ta ne veruje, a opet ih svi ~itaju, da bi se imali sakim i sa ~im sporiti! – kraljevska vojska u Otad`bini je najve}a bruka na{e istorije. To i nijebila vojska, nego rulja sa~injena od prljavih bradonja i krvavih kolja~a. ¤ihov je jedini cilj bioo~uvanje predratnog nenarodnog re`ima, pa su zato i zavr{ili kao saradnici okupatora.

– Pazi ovo zato: kao da je Hitler bio u savezni{tvu sa na{im Kraljem... To je skrozbesmisleno, – ka`e ujak, – kakav im je ovo argument?

– Ne tu~e on tebe argumentom u glavu, nego motkom... a kad te obezvija, posle mo`epri~ati {ta ho}e, sve mu veruje{! Izdajnik si zato {to mu stoji{ na putu. Ko jo{ uzima ozbiljno to{to pri~aju?

– Nemoj, saveznici ih jo{kako uzimaju ozbiljno. Jeste, misle da su sad malo preterali, danisu morali ba{ ovako, pa }e i protestovati, reda radi, a posle, pojeo vuk magarca!

Deda ka`e da istoriju pi{u pobednici. Tako je bilo, tako }e uvek biti.Ujak, na to:– Nisu oni obi~ni pobednici, oni su otmi~ari i grabljivci, oni su poludeli od laganja, oni

kadgod zinu slaù. Oni misle da je istina ono {to im se svi|a, {to im trenutno odgovara. Oni‘ive od laganja: kad bi prestali da laù, svi bi se za jedan dan istopili, kao led na suncu. Kad gauhvati{ u laì, on samo trep}e, vidi da ne{to nije u redu ali ne razume {ta nije u redu, i odmahska~e na rezervni teren. Draà je izdajnik zato {to je poku{ao da spre~i zavo|enje komunizma uJugoslaviji, a ~etnici su zlikovci zato {to su, po{tuju}i zakletvu, ostali verni Kralju. ¤ima je tusve jasno kao na dlanu, a tebi, ako nije jasno, ponavljaj sto puta na dan to {to oni govore, pa}e{ i ti shvatiti!

[to vreme prolazi, izgleda mi sve neverovatnije: ~etiri godine sam proìveo u ~etni~komosinjaku, a nijednog ~asa ne osetih straha od zlikovaca i ubica kojima sam bio okruèn. Jeste,bio sam dete, mnoge stvari nisam znao, samo, za strah i ne treba znanje, strah se ose}a, a jastrah od njih ba{ nijednom ne osetih! êsto su svra}ali u na{u avliju: posede, popiju po rakiju,pa se dignu i odu. Jednom je jedan, mlad i nasmejan, traìo od majke da im ispe~e gibanicu, na{ta ga je njegov stare{ina ukorio: „Vidi{ da je ku}a puna sitne dece, zar te nije stid?”, takone{to mu je rekao, pa su se pokupili i oti{li, a pristavljenu gibanicu smo, posle, pojeli mi. Svi suoko mene bili ~etnici, ili su navijali za Kralja i Draù, i sad je to veliki zlo~in, gotovo kao da sui ubijali, kad se kaè ~etnik danas se odmah misli na zlikovca i kolja~a, a ja oko sebe ne znamnijednog koji bi mrava zgazio, a opet su bili ono {to su bili, ~etnici! Sigurno ih je, drugde, bilo idruk~ijih, ali niko, danas, ne}e da kaè da su ve}inom bili ovakvi. @iveli smo sa krvolocima, sasaradnicima okupatora, i niko ni{ta nije prime}ivao, ni kod drugih, ni kod sebe...

Strahovali su jedino Beg i Frklja, i to povremeno, pa i oni izvuko{e ‘ive glave. U ~emu su,kako su seljaci i mogli sara|ivati? Sve {to su Nemci od njih traìli, bili su narezi i rekvizicije.Do|e Martinovi}, odrì zbor, i kaè: „[to moète, sakrijte, {to morate, to predajte, ja vas,zasad, {tititi ne mogu!” Bega i Frklju niko nije zarezivao, deda je govorio da u svakom selumora biti ljudi od svake vrste, da je Bog zbog ne~eg i takve dao na svet, pa se pazilo da ih navreme obaveste o nailasku ~etni~kih trojki. Te su trojke dolazile iz drugih, udaljenih sela, paiako ovim, ku}nim ~etnicima nisu nanele nikakvo zlo, nije nam bilo pravo kad svrate u avliju.Nemce u selu niko nije voleo, niti je ko s njima bio u nekoj vezi; s ljoti}evcima i nedi}evcimaisto tako, samo ono {to ne moè da se izbegne, oni su bili kao neka vlast. A ~etnike nit je kovoleo, niti ih je mrzeo, to je bilo na{e, kao {ume i njive, kao poljski radovi, kao rodne i su{negodine, kao sedenja, mobe i pesme... I sad bi trebalo da se stide onoga kako su disali. Jer, Kralji Draà, i Draìna vojska, to nije bila nikakva politika, ni neki stav, ni mi{ljenje; to je spadalo udisanje!

Znalo se da me|u ~etnicima ima kolja~a. Govorilo se da su to ~udovi{ta i nakaze, od zlaoca i od gore majke, da su jedva do~ekali rat kako bi se upustili u zlo~ine. Oni su zaduèni zaizvr{enje smrtnih kazni, i to sprovode no}u. îm bi se saznalo da se neki od takvih pojavio ublizini sela, odmah smo javljali Begu i Frklji da ne spavaju kod ku}e. ¤ih dvojica danas o tome}ute. Nije da progone one koji su im dojavljivali opasnost, ali ni zahvalnost ne pokazuju. A}ute i oni koji su im dojavljivali opasnost, ne vole da se hvale kako su imali veza saporu~nikom Martinovi}em. On im je, psuju}i Tita i komunizam i Stanka Bega i Bracu Frkljuna pasja kola, provaljivao ono {to se sprema. Da li namerno, da li nenamerno, to se nikad ne}esaznati: odmah po oslobo|enju, on je streljan. Najteà ~etni~ka zverstva po~ela su pred krajrata, i nastavila se po svr{etku rata; od ~asa kad su saveznici izdali Draù, razbijene grupeodmetnika su podivljale, i na snagu je stupilo pravilo ko }e koga.

– Ove sad kad slu{a{, – pri~a ujak, – izlazi da je ubijanje u ratu ~etni~ki izum, a klanjenjihov specijalitet, i da su 1941. jedino zato po{li u {umu, da bi se mogli naklati do mile volje!

– Pa to i nije vojni~ki na~in, – nevoljno ubacuje deda, – i ovi su to dobro iskoristili, da ihobrukaju.

– ljudi moji, ne budimo deca: da nije toga, na{li bi im ne{to drugo. I na{i da su pobedili, kozna {ta bi ovima otkrili... Zamislite, kako bi izgledalo su|enje Titu kao agentu i pla}enikustrane obave{tajne slu`be, koji je zarad svojih sebi~nih interesa ceo narod zavio u crno! Stohiljada dokaza, i to kakvih... êtnici su, kao, bili divljaci i prostaci, a Beg i Frklja, doktorifilozofije. Beg je u miru ubio ~oveka cokulom u glavu, i jo{ se time hvalio... Isti je to narod, akad plane gra|anski rat, onda kom{ija kom{iji i brat bratu grkljan zubima ~upa! Za gra|anskirat moraju postojati bar dve strane, a koja je krivlja, to jedini Bog moè da utvrdi. Kome je doklanja, taj }e klati, ba{ ga briga kakvu }e mu zna~ku staviti na kapu. Ta~no je da se streljanjevr{i po nekom redu i zakonu, sa rastojanja, a klanje je, ako ho}emo po{teno, teè i gadnije:ima{ da klekne{, da zasu~e{ rukave, da se zagnjuri{ u svoje zlodelo. Zato se i govori: ogrezao uzlo~in... Streljanje je, kaù, kulturnije od klanja? Kome je do kulture, nek ne ide u rat. A za te,koji su klali, ni u jednoj dràvi, po svr{etku rata, nema ‘ivota. Odbace ih i oni koji su imizdavali nare|enja! Sve se to, u miru, samo istrebi i po~isti. Propast je po~ela onda kadustado{e jedni na druge, a ~ime je ko ubijao, to nije va`no... Napunili jame u Crnoj Gori, a sadse zgraàju nad kolja~ima...

Deda svodi ra~un, slu{a ga jedino baba-Stevanka, nepa`ljivo.– Okreni kako ho}e{, ono je bila na{a vojska, na{a vlast, na{a dr`ava! Izgubili smo rat –

izgubile su ga i druge zemlje; kapitulirali smo – kapitulirale su i druge vojske; ko nije hteo da sepokori, oti{ao je u {umu odmah posle Sloma u aprilu, nije ~ekao da mu iz inostranstva jave kad}e dizati ustanak. Ko je hteo da brani zemlju, imao je gde, i s kim. Kod Dra`e je bilo idemokrata, i socijalista, i zemljoradnika, radikala, ko god se javio, priman je. On je bio na{

oficir, a ne probisvet. Koju }e dràvu oficir braniti, sem onu koja mu je dala ~in i du`nost?Draà je bio pukovnik, pa ga unapredi{e za generala, De Gol je bio i ostao general, a ovaj,odmah, za mar{ala! I {ta je Draà morao da uradi? Da se pot~ini svetskom mangupu, da mu sestavi na raspolaganje, da mu pomaè u sprovo|enju Svetske revolucije i u ru{enju zakoniteVlade, s kojom smo u{li u rat? Dràva se unapre|uje i menja u miru, a u ratu se brani. Tito jeiskoristio ratni mete` za izvo|enje svog plana. On je ratni profiter, kaji{ar, nema koga nijeprevario, i koga ne}e prevariti...

– Do{la protuva iz belog sveta, niko ovde za njega nije ~uo – ni Beg, do pred kraj rata, onjemu ni{ta nije znao – i dala proglas: ja sam vam sad organizator ustanka, moja vojska jejedina legalna, moja vlada je narodna i zakonita, ja }u vam biti oslobodilac, a ko ne}e sa mnom,taj je izdajnik! I {ta je Draà morao da uradi? Da skine epolete, da pogazi vojni~ku zakletvu, dastane mirno: „Razumem, druè Mar{ale?”. Prevarantu upalila karta, ugrabio vlast, i sad, uBeogradu, napravio su|enje, sudi svom glavnom konkurentu, a za {ta? Za to, {to mu se nijepokorio! Pa da bar tako stoji u optu`nici, jo{ i da razumem... Ne kaù oni: ti si ~uvao stariporedak, mi smo hteli komunizam, pobedili smo, ima da plati{, â ne!,to bi bilo mnogo po{tenoza njih. Ne, nego: ti si u ratu oklevao, nisi se dovoljno borio protiv Nemaca, bio si namprotivnik, kao i Nemci, prema tome – ti si sara|ivao s okupatorom! Tolikog pokvarenja{tvanije bilo u celoj istoriji – samo oni znaju tako da laù! I ne umeju s merom, svaku la` teraju stoodsto, ako je belo, on vi~e crno!, ako je gore on kaè dole, pa im je tako i jedan po{ten oficir –izdajnik, ako treba proglasi}e ga i za agenta Gestapoa, re}i }e – oti{ao u {umu da {pijunirasrpski narod...

Baba-Stevanka je odlo`ila pletivo, i gleda ga netremice.– Auh, {ta ti sve napri~a!... A ^er~il, on sve to zna?

– Ja vi{e ni{ta ne razumem, izlazi da su mu dokazali!Sre}ko ^uturilo bio, o Duhovima, na va{aru, kup novine od nekoliko dana, sa op{irnim

izve{tajima o su|enju generalu Mihailovi}u.– [ta su mu dokazali? – pita otac glasom punim bezvoljnog prezira.– To, o saradnji sa Nemcima... Da se bar nisu ovoliko slikali! Puna novina na{ih vojvoda

sa nema~kim i talijanskim oficirima.– Pa {ta? Koje vojvode, koji oficiri? Gde, kad?– Ovo je u Prokuplju, ovoo u Splitu, gledaj...– To prvo su Pe}an~evi, ono su od Jev|evi}a. Kakve to veze ima sa Dra`om, i sa nama?

Gde si ti proveo rat – u Prokuplju, u Splitu, ili u Jelenju? ^uvao si [tab u Rudnoj Glavi – jesi litamo sara|ivao s Nemcima? Jesi li se slikao sa njima?

– Kakva saradnja – od njih smo i ~uvali [tab! Gledali smo ih sa razdaljine od ~etirikilometra, dok su dole prolazili d`adom...

– Zna~i, ti i tvoj komandant niste sara|ivali. Nemci su Dra`u ucenili sa sto hiljada maraka,kao i mar{ala! To se sad krije. Kako da im i{ta veruje{?

– Ne verujem ni ja, nego, gledam sva ta dokumenta. Doneli su i pismo koje je poslaoPaveli}u, d`elatu srpskog naroda. Mora da ima ne{to, ne mogu toliko lagati!

– Mogu i toliko, i deset puta vi{e! To nema ni obraza, ni mere, njemu je laganje obaveza i~ast, to i kad bi htelo druk~ije, ne bi znalo. Dva dana se na istini ne bi odr`ali, spr`ilo bi ihsunce, isparili bi ko barica posle ki{e!

Osudi{e ga, i strelja{e, a odmetnike, po {umama, nikako da pohvataju i istrebe. U Jare}imbrdima se, ve} ~etvrtu godinu, dr`i Latkovi}eva grupa. Poneko pogine, poneko uspe da seprebaci u inostranstvo, a grupa se ne smanjuje, stalno pridolaze novi. Prikupljaju se, odozdo,od Ibra i Sand`aka, da tu predahnu, i da smisle {ta }e dalje. Deda je ~uo da ih je desetak,baba-Stevanka da ih je tri stotine.

Kako padne prva slana, ispred kafane u Krivi}ima izlaze iz d`ipova knojevci i ozna{i, unovim novcatim uniformama, engleski kroj a na{a izrada, ~izme ‘ute, od gove|e ko`e, sare do

pola lista, da ne sapinju kolena, iznutra pucketaju, spolja {kripe, sve sito i uhranjeno, ko da iduu lov na divlje svinje!

I krenu, raspore|eni u strelce, gore, uz Vrtajicu, pretraùju napu{tene pojate i {tale,pucaju, nasumice, kroz jaruge, imaju metaka, ne {tede. A ovi na{i nesre}nici, po jazbinama ipe}inama, }ute i ne di{u, po dva dana ne izi|u na ~ist vazduh, ~ekaju da pro|e potera. Najteèje u decembru, kad zemlju poturusi prvi sneg, pa se vidi kud je mi{ protr~ao i gde je gavransleteo na panj, i kako je grana sa sebe stresla sneg... Tada po sedam dana sede u zemunicama,ni vatru danju ne smeju da zaloè, da ih ne izda dim. Otkako ubi{e Draù i jataci se upla{ili,hleba i s hlebom jo{ i doture, ali preko ku}nog praga ne pu{taju.

– Ajduka dr`ati u ku}i, to je kao nositi ot{rafljenu bombu u nedrima, – ka`e ujak, ru`no semr{te}i.

– Meni da zakuca na vrata, – iskazuje se otac, – ja bih mu rekao: „Brate, ako je da se gine,daj i meni pu{ku, pa da idemo zajedno u {umu, lak{e mi je be`ati pred poterom, nego ovdedrhtati za decu!”

– Veliki su to mu~enici, – smatra baba-Stevanka.Deda, jedva~ujno, dobacuje:– Mu~enici za nas, a za njih – banditi.

Ti, koji i dalje ~etuju, to su uglavnom oni koji su zabrazdili. U ratu i nisu bili takvi. Otkakoih izdado{e i êr~il, i Kralj, sasvim su se izbezumili. Beè kao ze~evi, nasr}u kao besni psi, kaèstric.

– Sad je do{lo ko }e koga, nema vi{e milosti. Koga uhvate, zna mu se.U martu su zarobili Voju Latkovi}a, kapetana Jugoslovenske vojske u Otad`bini. Dok su

ga sprovodili pevao je, brda su je~ala:

Srbadijo, otad`bino mila,Tebe krase belog orla krila.Jo{ te krase tri sokola siva,Tri sokola, tri Kraljeva sina.Ustaj Aco iz debela lada,Pa da vidi{ ko Srbijom vlada!

Podalje od puta, ljudi su ga gledali, zanemeli. Devojke su plakale.^etiri dana kasnije, streljali su ga, na sto~noj pijaci, u Krivi}ima.Jedna na{a ro|aka, neka Jevdoksija, koja ima ku}icu pored Veterinarske stanice, videla je,

kroz prozor, kad su ga doveli do Vage. Jo{ se nije bilo dobro razdanilo.– Lep ko devojka, crna kosa pala na ramena, ~elo visoko, i belo, ko artija. Kad ga veza{e,

on viknu: „Jamari! @iveo Kralj Petar Drugi!” Posle zagraja{e, nisam ~ula pu{ke, ali sam videlakad se srozo niz kolac.

– Onako lep ~ovek, jadna mu majka, – uzdi{e baba-Stevanka.

^etvrta zima bli`i se kraju, a ostaci neprijatelja se ne predaju. Pred spavanje, pod toplimguberom, mislim kako im je tamo, po zemunicama i pe}inama, i od zami{ljanja hvata meslatko-bolna jeza.

– Baldisale i potere, – kaè stric, – al ne mogu da se zaustave.– êmu li se, jadnici, nadaju, kad ih je i Kralj ostavio? – pita se baba-Stevanka.– Kralj zna svoje, a oni svoje, – kaè deda. – Oni se drè zakletve.– Kako moè{ biti veran nekom ko te je napustio? – pita stric.– A {to ne bi mogao? Ja sam veran kome ho}u da budem veran, a on, za sebe, nek gleda

{ta }e... Otkud mi znamo, ko je koga izdao i napustio, – razmi{lja ujak. – Ako su oni, ovde,opkoljeni u zemunicama, i Kralj je, u Londonu, bio sateran u rupu. Opkoljen, sa svih strana,nije mogao da mrdne! Ko mo`e iz ~ista mira, pri zdravoj pameti, odr`ati onakav govor prekoRadija?

Stric, promenjenim glasom, piskutavo:– Pozivam svoju vernu vojsku da mi postane neverna i da se stavi pod komandu mog

smrtnog neprijatelja!– Ko bi normalan tako ne{to rekao i uradio! Tu nisu ~ista posla!

– Kako je da je, Kralj nam se osramoti, – uzdi{e stric.– To je vi{e engleska sramota, – ka`e ujak, – nego njegova. [ta je mogao da uradi?– Mogao je da izvr{i samoubistvo... Da do|e kod ovih, u {umu, da pogine kao ~ovek! Da

razmisli {ta bi mu uradio otac, deda, ili ~ukundeda... Jebi Kara|or|evi}a koji zna jedino dapovije glavu! Poigravaju se njime kao krpom... Dok je bio maloletan, proglasi{e ga zapunoletnog, a posle ga, u dvadesetoj, vrati{e u maloletnike, i namesti{e mu namesni{tvo. Titou ime Staljina, [uba{i} u ime Kralja, obojica Hrvati, re{i{e {ta }e sa Srbijom. I sad ovi, porupama, pevaju:

Mi za Kralja, Kralj za Tita,[ta }e biti, Bog te pita!

[ta ima da bude, to je ve} do{lo. Na{a propast, i to za duga vremena.– Otkud zna{, mo`da su mu dr`ali pi{tolj na slepoo~nici, dok je ono ~itao... Ili je mislio da

}e nam olak{ati polo`aj.– Da je znao da misli, ne bi svadbovao dok se ovamo kukalo po grobljima!Dugo }ute, kao pred visokim zidom. Ti{inu prekida baba-Stevanka:– Jadno dete, i jadni svi mi sa njim.

Ovi, preostali ~etnici sad do|u kao neke nove haramba{e, junaci i osvetnici. O nekima seispredaju i pri~e.

Deda kaè da su se oni pravi hajduci dràli u na{em kraju do 1930, kad im se zatro trag.Tada su uhvatili Janka Kuli{i}a-Prìbabu. On je bio iz Sandàka, ili iz Crne Gore. Izdala galjubavnica, neka udovica. Opkolili su ga u Kozjoj pe}ini, gde mu je izginula druìna, a njega suuhvatili ranjenog, nije stigao da aktivira bombu. Le~ili su ga godinu dana u Glavnoj dràvnojbolnici, a kad su ga izle~ili, osudi{e ga na smrt, i obesi{e.

– Eto, {ta ti je pravna dr`ava, – ruga se ujak. – Le~i te, da te posle obesi... Kod drugovatoga nema! Oni po kratkom postupku, a korist, dvostruka: em po{tede dr`avu tro{kova okole~enja i su|enja, em ~oveku skrate muke!

– Nemoj samo o Kuli{i}u, – se}a se stric, – on je usijanim verigama babe opasivao...

Te, nekada{nje hajduke opisao je Svetolik Rankovi}, u romanu Gorski car. Oni su krstarilipo istim dubodolinama i {umama, po kojima prolaze i ovi dana{nji. ¤ih gone ozna{i i knojevci;na ~elu OZNE je Aleksandar Rankovi}.

U narodu je najomiljeniji Hajduk-Stanko. Oni koji su pro~itali roman, pri~aju o njegovimpodvizima kao da su u njima u~estvovali.

Deda ka`e da svaki hajduk nosi glavu u torbi. Znam da je u pitanju pore|enje, ali volim dato zami{ljam doslovno.

Da sam ja na mestu nekog od onih iz Jare}ih brda, ja bih se obrijao i o{i{ao, preobukao bihse u civilno odelo, i krenuo bih na kraj sveta, pe{ice. Danju bih spavao, a no}u bih se probijao,kroz {ume, kroz gustu pomr~inu, preko voda i gora, i oti{ao bih daleko, daleko, onamo gdeniko nije ~uo ni za Jugoslaviju, ni za Srbiju, za Tita i za Draù, za partizane i ~etnike, apogotovo ne za Jare}a brda! Promenio bih ime, nau~io tamo{nji jezik, zaboravio bih srpski,na{ao bih neki posao, bilo kakav, bio bih sre}an zbog svakog svog koraka, zbog svakog zalogajahleba, gutljaja vode, udisaja vazduha. ôvek je ro|en da uìva u sitnim i krupnim stvarimakojima je okruèn, da se raduje nebesima i travkama, a ne da, u Jare}im brdima, ~eka s koje }ega strane pokositi rafal.

U petak rano izjutra zastao sam pred izlogom krivi}ske knjiàre „Svetlost”. Ima punonovoprispelih knjiga, koje je knjiàr postrojio u ~etiri reda, sve jednu iznad druge, onako, kao|aci kad se, na kraju {kolske godine, fotografi{u. U sredini je Pedago{ka poema, i Zastave nakulama; u istom redu su jo{ Kako se kalio ~elik, i Kako je ~ovek postao div. Zapazio sam i novadela Ive Andri}a, Branka ]opi}a, Nazora, Bihalji-Merina, Maksima Gorkog i Hercena. Udonjem redu su prevodi sa francuskog i engleskog, pisci za koje prvi put ~ujem: Verkor, RomenRolan, Haksli, Dos Pasos, Fokner. Volim da gledam naslove knjiga; pro~ita}u ih kad ih nabaviOp{tinska biblioteka. Pred izlogom se niko nije zadràvao; ljudi su hitali ka Sto~noj pijaci, gdeje bio izloèn le{ ~uvenog odmetnika Uro{a Saramandì}a. Ubili su ga u utorak, u kolibi ispodVrtajice; si{ao sa planine da uzme hleba, pa upao u zasedu. Po{to se, ve} pet godina, pri~a daga zrno ne bije, dovezli ga i postavili uz tarabu ispred Sto~ne vage, da se narod razuveri. Pija~nidan, svet se sliva sa obronaka, i svak bar jednom pro|e malim sokakom, da vidi ubijenog. Jasam ga osmotrio sa razdaljine. Le|ima naslonjen na ogradu, glave povijene napred, li~io je nakosa~a koji je seo da predahne pa, kunjaju}i, ~eka da premane podnevna ‘ega.

SEDMA GLAVA

(Tito na javi, u snu, i u Svetom Pismu)

Do prvih skup{tinskih izbora ja sam, kao i svi oko mene, bio ube|en da za njih niko, semBega, Frklje, delovo|e Kosti}a i u~iteljice, ne}e glasati. Gotovo sam ih saàljevao, zbog porazakoji }e doìveti. Rezultati izbora su me zaprepastili. Jeste, ti su rezultati name{teni, }orava kutijaje presuta u njihovu, okatu, Leka Crni to pouzdano zna, ispri~ao mu ~ovek koji je presipao, paipak, njihova pobeda se ne moè objasniti isklju~ivo kra|om glasova... Taj, koji je presipao,poverio je Leki da su i bez kra|e imali neku malu ve}inu... To zna~i, to zna~i... da je od tristaosamdeset bira~a barem dvesta glasalo za njih! A krali su, kaè Leka, da bi isterali 99%, ispodtoga ni{ta ne prihvataju, slabiju pobedu ra~unaju u poraz...

Ne razumem...

Ve} uo~i izbora, u selu se osetilo kolebanje i dvoumljenje, izvesna zami{ljenost, nekati{ina, u kojoj se kuvao obrt. Lica su se ru`no uozbiljila: siguran znak – shvati}u mnogo kasnije– da se razum sprema za jednu od svojih sitnih gadosti na koje srce, kad bi se pitalo, nikad nebi pristalo. A {ta ako ovo ~udo ostane mnogo du`e nego {to se iko, u po~etku, nadao? [ta akomu je su|eno da potraje, i ako se naknadno poka`e da i nije tako stra{no kako izgleda? Jeste,niko ih nije zvao, ali tu su; niko ih ne voli, da, ali zar im se to mora jasno saop{titi? Treba na}izaklon i pri~ekati, da vidimo dokle }e i}i i na {ta }e okrenuti.

– Nisam ih glasanjem ustoli~io, ne}u ih glasanjem ni oterati, – rekao je Sima Potkiva~.

Neki se s tim slaù, neki se ne slaù, i svi misle da je najbolje }utati. A glasanje jeizja{njavanje: to im nije po volji! Oni su navikli da }ute, i da se kriju. ]ute koji se dvoume,}ute oni koji su sa sobom ra{~istili; jedni ne znaju {ta da kaù, drugi znaju al ne smeju. I sve sete }utnje stapaju u veliku ti{inu svakida{njice, u ono {to se zove javni red i mir.

– Mi sad vi{e nismo ni{ta, – ka`e Leka Crni, – pa zar je va`no kako }emo glasati...– A pre rata smo, kao, bili ne{to? – pita ga Sre}ko ^uturilo.– Pre rata smo zami{ljali da smo ne{to, bar nam nisu ovako glasno stavljali na znanje, da

smo ni{ta...Deda i Leka Crni su odlu~ili da ne idu na izbore. Zarekli su se da, dok su ‘ivi, u taj cirkus

ne}e ulaziti.A ve}ina je, ipak, glasala, i to onako kako je vlast o~ekivala. Deda za to ima svoje

obja{njenje:– Ko god da do|e, a da je dobro naoru`an, oni bi tako. Narod ne gleda {ta ko radi, nego ko

je najja~i. Izem ti takve bira~e! Oni su sa njima koliko su i sa nama, a ustvari, nisu nigde...

Volim da ~itam novine. Ovde, u selu, sve je tako mutno, zamr{eno, dvosmisleno ibesmisleno; a u novinama, sve je jasno kao dan, i usmereno kud treba. U novinama pi{e da je,do rata, Jugoslavija bila pod nenarodnom vla{}u. Ovi, oko mene, to kao da nisu prime}ivali, aako i jesu, nije im smetalo. Ta vlast, ~iju {tetnost nisu ose}ali, bila je nepravi~na, i vodila jebrigu jedino o sebi. Poredak je bio naopako ure|en, osu|en na propast, a eto, gotovo svi okomene ka`u da je bilo bolje nego danas, i ‘ale za tim {to je propalo. Na to, {to pi{e u novinama,ne daju ni prebijene pare. Kad sam, jednom, poveo razgovor sa dedom o toj stvari, on mi jerekao:

– Oni moraju da pi{u to {to pi{u, a kako je bilo, to ja najbolje znam.Verujem dedi, a verujem i u ono {to pi{u novine; istina, o~igledno, nije jedna; ima istina

koje su toliko udaljene izme|u sebe, da se nikad ne}e pribli`iti, ni upoznati. A {to se novinati~e, ljudi, koji ih prave, mo`da su i spremni da pone{to podvale i sla`u, ali za slova, za{tampana slova, la` se ne hvata: u slovima je istina!

Zna~i, moje selo je, prosto, izgubljeno za Progres, ogluvelo za napredne ideje... Za velikepromene ono se nije spremalo. Sve va`nije poloàje u Krivi}ima drè do{ljaci; kod nas nije bilodovoljno jakih i potkovanih pojedinaca, da prihvate vi{e odgovornosti. U drugim krajevimadràve napredni pokret se organizuje ve} stotinu godina, a kod nas – jedino Beg i Frklja, kojeniko ne uzima ozbiljno; a samo oni u selu ne{to zna~e.

Svakog dana, u novinama, ima ne{to o Titu. Jednog dana, {ta je rekao; drugog dana, kogaje primio; tre}eg dana, {ta u svetu o njemu govore i misle. A misle sve najbolje! O nama,obi~nim Srbima, u svetu znaju vrlo malo, ali zato o Titu, znaju sve! To je div na{e istorije, na{najve}i sin od doseljavanja na Balkan do danas, Stefan Nemanja i Knez Lazar i Kara|or|emogu da se sakriju u rupu. On je, uz to, i jedan od velikana dana{njeg ~ove~anstva: omiljen jeme|u indijskim parijama, brazilskim bezemlja{ima, egipatskim felasima, a prihva}en je i naDvoru ¤. Veli~anstva Elizabete Druge. Za siroma{ne i obespravljene on je svetlo u tmini,putokaz u bespu}u, primer za ugled. Kod nas, sve {to postoji, postoji po njegovoj volji, premanjemu se upravlja. Ako on, pone{to, nije izrekom odredio i propisao, onda je to pre}utnodopustio. Ra~una se samo ono {to je on smislio, rekao ili blagoslovio. Na {ta on ne obratipa`nju, to moè unekoliko postojati, ali ne moè imati neku ve}u va`nost. Kad on,nezadovoljan, na ne{to ukaè prstom, tome je izre~ena smrtna presuda: ~asak kasnije to se, skorenjem, ~upa iz zemlje i baca na |ubri{te istorije.

– Hteo ne hteo, svaki ~ovek je neprestano u mislima s njim, sa Titom. Kud god krene,~ega god se poduhvati, mora i njega uzeti u obzir. Kao ortaka, kao smetnju, kao pokrovitelja iliprotivnika, tek, bez obaziranja na Tita, ni u kakav se posao ne mo`e upu{tati. U svakomdru{tvu, u svakom poduhvatu, on je prisutan, i kad je nevidljiv, tu je. Oni koji ga vole, na savglas mu izvikuju ime; oni drugi, }ute kao olovom zaliveni, i lepo se ~uje, kako o njemu }ute! Apla{e ga se i jedni i drugi: sledbenici strahuju od njega kao od svemo}nog oca, a protivnicizaziru od njega kao od zmije-otrovnice. Ravnodu{an niko nije; i ko ho}e, i ko ne}e, ponekoliko puta na dan o njemu misli. Svima se uvukao u du{u, onima koji ga mrze mo`da i vi{enego onima koji ga vole. Jer onome ko ga mrzi te`e je odvojiti se, nego onome ko ga voli.Pristalice mu se pokoravaju dobrovoljno, a protivnici mimo svoju volju – a to je najvi{i stupanjpot~injenosti...

Tako, otprilike, umuje ujak. On ka`e da }e jednog dana, ako zavr{i prekinute studije,napisati ~itavu knjigu o navikavanju ljudi na diktaturu. Knjiga }e se zvati „Kako smo polegalina rudu”, ili „Tajni sporazum izme|u diktatora i njegovih podanika”.

– To ide malo-pomalo, nit se radi onako kako se pri~a, niti se pri~a o onome {to se ustvariradi. Tek, jednog dana, ljudi osete da je svud oko njih mreà. Oni koji se nisu nadali koprcajuse i otimaju kao muve, samo, takvih je malo. Ostali se naviknu, i jo{ misle da su dobro pro{li.Svaki je na{ seljak doìvotni krivac pred Mar{alom Titom: nije ‘udno i{~ekivao njegovdolazak, nije ga ni znao ni zvao, i sve dok ruski tenkovi ne izbi{e na Dunav, nije mogaozamisliti da }e nekakva austrijska kaplar~ina zavladati Srbijom. To {to se on tamo, po Bosni,borio za oslobo|enje od stranih zavojeva~a i njihovih doma}ih slugu, te za bratstvo ijedinstvo, to se ovde nikog nije ticalo: nek se zbra}uju, nek se ujedinjavaju, tamo me|u njima– mi smo spas o~ekivali od Engleske i od Kralja. I onda se i êr~il presaldumi, i on mu pri|e, itu je, onda, za nas, do{ao smak sveta!

Da li Tito i{ta sluti? Da li bar ponekad pomisli koliko je ovom narodu tu|? [ta on o ovomsvetu zna? On tu ni{ta ne shvata, on pojma nema o pro{losti, o istoriji ovog naroda, a do{ao jeda nad njim vlada... Ja znam: ovde ga se svako u`asava! Mo`da postoje neka druga sela, nekidruk~iji ljudi, koji ga prihvataju, po{tuju i vole? Kako to, da ga vole samo oni koje ja nepoznajem, a da ga svi ljudi, koje ja znam, mrze? Mora da je o tome ipak obave{ten, pa zato i nesvra}a u na{ kraj... Na putovanjima, do~ekuju ga samo oni koji su mu stoposto verni i poslu{ni,i on misli, da su mu svi podanici, svuda, takvi... [ta bi uradio kad bi video, kad bi ~uo oveovde?

Ili zna, al nema kud? Natrag ne mo`e, pa gura napred, kao da je sve u najboljem redu. Ili}e njega smrviti, ili }e on mrviti druge!

– Narod, koji narod? – ka`e ujak. – Va`no je rasporediti svoje ljude u narodu. Nas je{esnaest miliona, a ~lanova Partije je sto {eset hiljada: to do|e jedan na sto. Dovoljno! Snarodom se i ina~e op{ti preko predstavnika; razlika je, sad, u tome {to ovi predstavnici nisuizabrani odozdo, nego postavljeni odozgo; oni ne predstavljaju narod pred dr`avnom upravom,nego Tita pred narodom... To su nove pa{e u suba{e, to su na{i titi}i...

Deda ka`e da je me|u Srbima uvek bilo ovakvih kao {to su Beg i Frklja. Oni su nekaduzimali tursku veru, sad prelaze na titovsku. ¤emu slu`i, a kad treba, i nama, kri{om, namigne.Kao: i dalje je, pomalo, Srbin!

– Ceo je srpski narod pred Titom krivac iu`nik, – razmi{lja ujak, – i na tome su, sad,ure|eni odnosi izme|u nas i njega... On je nama oprostio kriviicu: pre rata nismo za njega niznali, za vreme rata smo bili protiv; to nam se otpisuje, pod uslovom da odsad zaveèmo jezik.Mi znamo da on sve zna, a i on ose}a {ta mi mislimo; on ne govori {to zna i misli, ne govorimoni mi... Pritajili smo se, klimamo glavom, gledamo u zemlju. Bilo je i teìh vremena u na{ojpro{losti, al ne verujem da je ikad bilo ovoliko podlosti. On laè nas, mi laèmo njega, ne znase ko je ve}i podlac, i tako je na~injen taj lopovski sporazum: ti lepo sa vlastima, pa ni one natebe ne obra}aju veliku pa`nju, a {ta im iza le|a pri~amo, to je na{a stvar.

Odrasli! Muka ih je slu{ati!... Meni bi bilo lak{e da Tita zavolim nego da ga na ovaj,kukavi~ki na~in, mrzim!

Zavidim onima koji mu iskreno kli~u i pevaju: oni se, bar, ne stide, i ni~eg se ne pla{e,njima je lako. A kad slo`e pesmu, posle, ne moraju ni o ~emu misliti, ne moraju ga ~ak nivoleti: pesma ih je uzdigla iznad straha, iznad mi{ljenja, iznad ljubavi, ~ak...

Druè Tito, ti narodna nado,Tebe voli i staro i mlado!Druè Tito, na{e rosno cve}e,Ceo narod za tobom se kre}e!Druè Tito, na{e ~edo milo,Da te nije ne bi ni nas bilo...

Gde god ih se skupi vi{e od desetine, na|e se jedan tankovijasta glasa, grlat, da zapodenepesmu. I kako se on glasne, tako drugi ulete, ko zapete pu{ke; to je ovde tako: ko vlada onaj ipeva, peva od radosti {to je zavladao, i dokle mu pesma se`e, dotle mu se i vlast prote`e...Najvi{e pevaju u Krivi}ima; ovde jedino za {kolske priredbe, pa i to nerado. Pesmovo|e suobi~no i dobre kolovo|e: ponese ih glas, pa odsko~e od zemlje, izlete na ~istinu, i zakovitlajukozara~ko kolo. Ti se isti~u i na zborovima, na do~ecima i ispra}ajima, na mitinzima. Onita~no znaju kad treba izbaciti ono @iiivela KPJ na ~elu sa drugom Titoooom!, na {ta prisutni, svikao jedan, odgovore @ivelaaaa!, i onda aaaaa pre|e u dugotrajno skandiranje, Mi smo Titovi, Titoje na{! To bi moglo potrajati satima, pa i danima, da se govornik ne trgne i ne razma{e rukama,

obema {akama sti{avaju}i buru odu{evljenja koja se, kao prekipelo mleko, prelila preko rubaposude, pa je valja potiskivati u tamne dubine, iz kojih je pokuljala.

– Ne valja mu ime uzimati u usta, – ka`e Leka Crni, – usta ti, posle, ceo dan zaga|ena!

A u Krivi}ima, na svakom koraku. Ime mu svud po tarabama, lik mu iscrtan po zidovimaku}a, slike na prvim stranicama novina, i to svakoga dana, a po {kolama, kafanama,kancelarijama i du}anima, i danju i no}u! U gvo`|ari „êki}” drè tri slike – jednu u civilu,drugu u uniformi, tre}u gde je prikazan u lovu: gvo`|ara prodaje patrone za lova~ke pu{ke.Ako ga ne gleda{, onda ga slu{a{, stalno mu prenose govore preko radija, ponavljaju po tri putana dan, a uve~e jo{ i preko zvu~nika. Kud god se okrene{, on! Stric kaè da ga je strah pro}ikroz Krivi}e:

– Upla{i{ se, ne zbog onog {to govori{ – ko je pametan, odavno je prestao govoriti! –upla{i{ se i onoga {to misli{!

Sre}ko ^uturilo pri~a da ga je sanjao. Baba-Stevanka smatra da je dobro kad ti vladardo|e u san. Stric se mr{ti:

– Eto dokle su do{li s propagandom, ne daju ti ni spavati s mirom!– Za oglase i za reklamu su majstori, na to su rat dobili, – ka`e ujak.

– Polako, ali stalno, – ka`e ujak. – Kod tucanja u glavu va`no je ne propustiti nijedan dan!Deda smatra da nema vladara na kojeg se narod, naposletku, ne navikne.– Vreme ~ini svoje. Malo se prigne on ‘ivotu, malo ‘ivot njemu, malo mi oguglamo, pa

do|u mladi koji ne znaju za bolje, i eto ti... savije{ {iju.Stric je u`asnut mogu}no{}u savijanja {ije.– Dok sam kod ove pameti, u tu crkvu ne}u ulaziti!– More ne zna{, – opominje ga deda, – i pamet se menja... Dok ima{ svoju njivu, i svoju

ku}u, mo`e{ i ovako i onako. A kud }e{, ako ti i to uzmu?Baba-Stevanka pita Sre}ka o ~emu je razgovarao s Titom.– Da me ubije{, ne mogu da se setim... Ja njemu ne{to pri~am, ovako kao sad tebi, a on se

sla`e...– I nisi se bojao?– Nisam. Upla{io sam se kad sam se probudio.

Ujak, u Krivi}ima, gledao ispra}aj [tafete.– Svi se skupili, iz Op{tine, iz Komiteta, Vojnog odseka, Zdravstvene stanice, Po{te,

Klanice, Mlina, Mlekare, kad je to ~udo niko ne sme izostati, to je kao ovde da ne ode{ kad tepozove na svadbu ili slavu. Sve {to se u ne{to ra~una ispelo se na tribinu, a tribina tesna, pa seguraju ko na platformi punog tramvaja, svi ho}e u prvi red... Pa kako je to samo dr~no i r~no,beonja~e im podlivene krvlju, od nespavanja, ja mislim da retko sastave tri sata za no}, to ti jestalno na stra`i, istovremeno gleda levo i desno, napred i nazad, da mu ko ne preotme ono {toje i ono otelo, jer ono kad otima, to je revolucija, a drugi kad otima, to je kontrarevolucija!Tako i ulicom hodaju, sve potr~kuju}i, otkako je jurnulo u borbu bez prestanka tr~i, ne sme dastane, da malo predahne izgubio bi korak, jedino dok tr~i osta}e na ~elu, da predvodi! Sve jestege raskinuo, sve navike odbacio, ni{ta ga ne mo`e iznenaditi, obraz i ~ast, prijateljstvo,doslednost, vernost, sve su to za njega malogra|anske predrasude, on je s tim raskrstio!

– Najopasniji su oni koji imaju okomite crte s leve i sa desne strane nosa. To su oni koji supucali ljudima pravo u o~i, ili u usta, i mislili su da je va`no da pritom ne trepnu – tako se kaliotaj ~elik! – i o~i su izdràle, nisu trepnule, al eto, useklo im se u obraz! U svakoj kancelariji imabar jedan takav, sa rabo{em urezanim kraj nosa, sa strane, odozgo nadole... To su tiguje-otrovnice, ti potuljeni, oni jedini znaju sve {to treba da se zna, niìma se ne govori sve.Pljunulo na familiju, pogazilo veru i obi~aje, bliì mu je Tur~in sa partijskom knjiìcom negoro|eni otac sa ikonom Svetog \or|a. Ne pita te {ta o}e{ {ta ne}e{, ni da li o}e{ i ne}e{, sve je

kod njih razra|eno za idu}ih trista godina. Mi mislili dolaze Rusi: bar da su Rusi, Rusi sunarod, a ovo je na{ izrod... Ba{ibozluk i otpad, i naravno, mrzi onog ko se jo{ nije otpadio, nemo`e o~ima da ga vidi, ajde da se svi preverimo i oneredimo, ko mu pri~a o veri i nacijipodse}a ga na njegovu sramotu, on je to prevazi{ao, nije vi{e ni Srbin ni hri{}anin, on seuzvisio, on je iznad svega! A onda, ovi koji su okrvavili ruke, oni nemaju kud, ne}e valjdapriznati da je ubijao ljude zato {to su imali druk~ija politi~ka ube|enja, taman posla! Koga godje ubio, taj je bio saradnik okupatora i {pijun Gestapoa, zato oni to i ponavljaju stalno, samisebe da uvere, da im savest bude mirna...

– ]uti, ~u}e deca, – opominje ga majka.– To deca i treba da znaju, njima jedinima mo`e koristiti...

U Beogradu se dr`i Kongres Narodnog fronta, pa im, svima, izi{le slike u novinama.Pore|ani, u kaji{u, preko dve stranice.

– Ko ikonostas u manastiru ]elije, – ka`e stric.Ujak ih, ‘mire}i, razgleda:– Gledaj kako se podgoji{e, u dve godine obrazi im se zaobli{e, smejulje se kao bebe, do|e

ti da ih {tipa{ za obra{~i}e, oslobodioce na{e! Dobra hrana i meki du{eci, ku}na posluga, lov iribolov, i ~ovek se odmah gledne i podmladi. Car Du{an, Stefan Nemanja, Kara|or|e, i sad:ova trojica! Iljadu je godina trebalo ~ekati da nam i ovo cve}e procveta. Uhvatili najbrì vozistorije, pa {i{aju, a ti, uska~i ako moè{, a ako ne moè{, zavuci se u rupu, ~ekaj da protutnji!Kakva umna ~ela, to po ceo dan duma i smi{lja kako da usre}i ~ove~anstvo, a kad smisli, imaalu da rodi{ dok ne ostvari{ ono {to je smislio. Narodna vlast, a ono pre rata ono je bilanenarodna, ona je narodu ‘elela zlo, i {to mu je ‘elela, to je i do{lo. I kako su ih lepo pore|ali,po gospodstvu i po starje{instvu, ko glinene golubove na va{aru. Ovaj sa cvikerima jeodgovoran za unapre|enje sela, u~ena glava, samo ga ne valja pu{tati na njivu, nije tako jak upraksi kao u teoriji!

– To ti je kad gola}i i guzoderi sednu u vrh sofre, kad r|avi |aci preuzmu Upravu {kole:prvo spale dnevnike, da se ne zna ko je kakvu ocenu imao! Sve na po~etak, pa po njinomzakonu... Kako bi, kad bi i oni omastili brke? Svima jednako, a onome, ko se setio jednakosti,njemu najvi{e! Ne zna luka u ba{ti posejati, ne razlikuje kravu od bika, a dali mu da sprovodisocijalisti~ki preobraàj sela! A ve} ovi, koji su poreklom sa sela, oni ne mogu o~ima da nasvide – podse}amo ih na pro{lost! Mnogo se sveta, u ovom ratu, odmetnulo od zemlje, i sad {ta}e, nego da sluì, i kome }e sluìti, ako ne njima! I svaki zami{lja, da bi jednog dana i onmogao sesti u otvoren auto, i otpozdravljati razdraganom narodu. Treba i ono znati, ne ume niono svako... Gledao sam ga na Savskom mostu, u Beogradu, uprìlo sunce, a on prominu kaoprivi|enje, ne mogu re}i ni da sam ga video, ni da ga nisam video – zapazio sam jedinorukavicu, belu kao sneg... Ko je video da se rukavice nose usred leta?

– To je protiv bakterija i klica, – nesigurno prime}uje baba-Stevanka.– Ja u Beogradu ne videh nikog drugog da se tako od bakterija brani.

– Ko }e ga znati, – nastavlja ujak, – mo`da je on stvarno visokog roda, be~ki aristokrata sna{om sluàvkom, pa mu ostalo od oca... Ne sme nogom stati na zemlju, gde god silazi s vozaprostru mu pirotski }ilim, a malo dalje ga ~eka tribina, od borovih dasaka, i ona prekrivenakle~anim }ilimovima, narodna radinost, da se vidi kako je narodu prirastao za srce! Mikrofonprikuju na pult, a kad on govori, ima i po pet-{est mikrofona, tu ti je Glas Amerike, tu Bibisi,paze da im ne promakne koja re~, va`no je i gde se naka{lje, i kako se naka{lje. Ja vami mogurje}i s ovog mjesta... Jedno ne razumem, za{to one tribine rasturaju i opet iznova grade, kad suim svaki ~as potrebne – stalno su u pokretu, malo-malo pa veli~anstveni miting, ili sve~anaparada, nema nedelje da ne{to ne obeleàvaju i da ne{to ne proslavljaju, doneli mu {tafetnupalicu iz Kragujevca a on poèleo da to postane tradicija! Nek se ne{to dvaput zaredom ponovi,ve} vi~u: tradicija! A ono, do 1941, ono im je predistorija!

– A {ta }e, – po~inje deda mek{im glasom, kao da kre}e sa nekog drugog, lak{eg kraja, –do{lo i njima vreme, moraju od ne~eg po~eti, a gde god stane, ispod nogu mu prazno i {uplje...Ko ih je, pre rata, uzimao ozbiljno? To je bilo onako ne{to, mimo svet, kao subotari. Tr~i, vi~e,{u{ka, agituje, ti se sklanja{ da mu ne smeta{, {ta }e{, ima nas od svake ruke. O}e pravdu, o}ejednakost, a ovamo, {aka jada, po{lo da spasava svet, pa ne}u mu jo{ i ja stajati na muku,dovoljno ga je Bog o{tetio!... Mislili smo, to ne moè na~initi neku ve}u {tetu... I onda, desi seba{ ono {to je izgledalo da nikad ne moè biti! [aka jada ugrabi vlast! To je kao da subotari,preko no}i, zauzmu vladu, skup{tinu, vojsku, da svaku op{tinu uzmu u svoje ruke. I sad, {ta }e,kad su svi protiv njega: mora lagati. Motku u jednu ruku, mikrofon u drugu, pa malo laì, malopreti, dok se narod ne navikne... Borci protiv okupatora? Ako nije imao ko drugi da se boriprotiv okupatora, onda je gotovo sa dràvom, sa slobodom, sa ‘ivotom, {ta }e ti dràva, ako onitreba da je {tite?!

– Za{to ih Bog pu{ta? A ko }e njegove ra~une uhvatiti... Kad se nakrivi na jednu stranu,onaj koji podmerava vagu natrpa {to vi{e moè na drugi tas, da uravnoteì. Bog gleda, Bogsvakog pu{ta, dok mu ne dosadi. Jednom po{alje skakavce, drugiput grad, da opomene. Zanjega je sto godina kao sekunda, mo`da on ovo jo{ nije ni zapazio do kraja. Vladali su, do~etres prve, pametni i bogati, pa upusti{e dràvu i pobego{e. Sad pustio siroma{ne i lude, da sepokaù...

– Ko da ne znamo {ta Frklja ume i mo`e, – osorno upada otac. – Ku}a mu usred nekr{tene{ume, lisica mu krade lebac sa astala, na krovu mu uvek fali pet }eramida, jastuk mu mokar odproki{njavanja, ujutru ga iscedi u lavor da se umije, kad je slava sakrije se u potok ispod ku}e,agituje protiv Boga, i sad }e Bog i s njim izvoditi neku ra~unicu...

– Mnogo Boga poga|a, {ta Frklja misli o njemu... Dao mu vlast, i kaznio ga: sad, da jeo~uva, mora stalno lagati! I oni su ljudi, nisu svi ni glupi, ima ih koji sigurno znaju na kakvu suprevaru sve ovo oteli, a {ta }e, sa istinom se ne sme suo~iti... Sad ima sto godina da trpa la` nala`, dok potpuno ne potone u blato, dok se ne udavi u blatu... Zna Bog {ta radi, samo je tonjegovo znanje mnogo zamr{eno i nas, ljude, mnogo ko{ta...

Pred kraj rata baba-Stevanka nabavila Sveto Pismo. Dobila ga od kaplara Suboti}a,dobrovoljca-ljoti}evca, koji se spremao da be`i u Austriju, ili Australiju (ona brka te dvedr`ave). Dala mu vunene ~arape, i komad slanine, a on njoj knjigu. Kad god se zasedimo samikod ku}e, tera me da joj ~itam. U knjizi je sve, od stvaranja sveta, do Hristovog postradanja.

– To zna~i, ka`e baba-Stevanka, do danas, jer Hristos i danas strada, u svakom ~oveku.Sveto Pismo je vrlo neobi~na knjiga: i kad su dobro poznate, re~i zvu~e ~udno. Kao da,

sem onog {to pi{e i {to razumem, svaka re~ zna~i jo{ ne{to... U po~etku, Bog je prikazan kaoradi{an i preduzimljiv doma}in: sve obavi za {est dana, onako kako se u dobroj selja~koj ku}iza {est dana zavr{i ‘etva, i sadene snoplje, i nabije gu`va na vratnice od strnjike. Po{to poradi{to je imao, seljak, u subotu uve~e, rekne Dobro je!, i sutradan se, zadovoljan, odmara. Zato se idanas nedeljom, u vazduhu, ose}a ne{to od davnog bo`jeg predaha.

Ono {to me je u Svetom Pismu iznenadilo, i gotovo upla{ilo – naro~ito u prvi mah! – jestepominjanje Tita. Brzo sam razumeo da je to neki drugi Tito, i da mu je pravo ime Tit, pa opet,godinama, kad god bih nai{ao na ono Titu poslanica sv. apostola Pavla, kosa mi se, od u`asa,dizala na glavi! Pa Tito je nekakvo svevremeno ~udovi{te, on postoji otkako je sveta i veka,evo ga i u svetoj Knjizi, gde ga jo{ ne}u na}i! I Sveti Pavle mu je slao poslanice, ba{ kao {to se,ovome na Dedinju otac danas obra}a sa molbom da mu pru`i olak{ice u pla}anju poreza! USvetom Pismu on, uostalom, nije mnogo nestvarniji nego u ‘ivotu; u knjizi, kao i u stvarnosti,on je podjednako neverovatan i nedodirljiv... Na jednom mestu apostol Pavle se ‘ali da ga je,pored ostalih, i Tito napustio – oti{ao je, veli, u Dalmaciju! Dalmacija, to je kod nas, uJugoslaviji, {to nije slu~ajno... Previ{e zastra{uju}ih podudarnosti za nekog ko se, kao ja, prviput susre}e sa Svetim Pismom i za koga na svetu postoji samo jedan Tito, onaj o kojem se,otkako se za nj ~ulo, ionako pronose svakojaka naga|anja i ~udne, neproverljivepretpostavke...

Pokazao sam to mesto iz Novog Zaveta baba-Stevanki, o~ekuju}i od nje ako neobja{njenje, ono zaprepa{}enje: izostalo je i jedno i drugo... Nema stvari koju ona ne mo`ezamisliti, povezati sa bilo ~im, i opravdati! Sveto Pismo govori o ljudima svih vremena i svihzemalja, pri~a o raznim narodima i njihovim vladarima, o an|elima i |avolima, kad se nije~udila Pontiju Pilatu, {to bi se ~udila Titu. Svi ljudi na svetu, ‘ivi i mrtvi, ovde i na kraj sveta,u nekoj su vezi, a svete knjige i jesu svete zato {to se ‘itelji razli~itih epoha i zemalja mogu unjima susretati, razgovarati, razmenjivati znanje i iskustva... Sudbina nam je odredila Tita, kao{to je sudbina oterala Kralja s prestola, njoj su obojica isti, nije na njoj da bira vladare, nego dapo{tuje onog koji zasedne na presto, a kako je zaseo, to nek raspravi sa Bogom. To {to se Titoiz vremena Apostola Pavla pojavljuje u Srbiji godine 1946, izgleda joj sasvim prirodno: ime muje u svim novinama, na zidovima i tarabama, u ~itankama, pa {to ga ne bi bilo u knjizi nadknjigama! O tome je najbolje ne govoriti, o Titu i Rankovi}u i kad misli{ do|e ti nezgodno, pase okre}e{ oko sebe, boji{ se, oseti}e kogod...

OSMA GLAVA

(Trijumfalan povratak Strajinje Sablji}a; kako sam prvi put pucao iz pu{ke; {tabiva s metkom koji se ispali u nebo)

Ku}u zahvatilo uznemirenje: sutra treba da nam do|e Strajinja Sablji}. Na{ao se,slu`benim poslom, u Aran|elovcu, gde se sreo sa delovo|om Kosti}em, i poru~io, da }esvratiti, u utorak, u selo. Na{u ku}u nije posebno pomenuo; sam je Guzonja zaklju~io da jeposeta u vezi s nama, pa nam je, jo{ u subotu, javio, da znamo.

Siro~e bez oca, bez {kole i bez zanata, Strajinja je od prole}a do jeseni 1941, radio kod naskao potr~ko i ~obanin. Tek je bio napunio {esnaestu; po dedinom ra~unu sad mora da je udvadesettre}oj.

– Vredan je bio, i hteo je da poslu{a, sve dok se, prve godine rata, u septembru, nekud neizgubi... Posle se do~u da su ga videli u U`icu, ispred Narodne banke, s pu{kom o ramenu, ~uvastra`u...

Nastavak njegove ratne pustolovine poznat je jedino Stanku Begu.Kad je palo U`ice, pre{ao je u Bosnu, gde je pregrmeo sedam ofanziva, i sve ostalo, {to se

danas izu~ava u {koli. Brzo je napredovao, iz rata je izi{ao kao kapetan, dao se na raznekurseve i ve~ernje {kole, i dobio ~in majora. Radi u vojnoj bezbednosti, putuje po kasarnama,kao neka vrsta instruktora, ili inspektora, pa je tako za{ao i u na{ kraj. Verovatno je susret saop{tinskim delovo|om razbudio u njemu ‘elju da obi|e mesto iz kojeg se, ujesen 1941, otisnuona dug, te`ak i slavan put. Ujak misli da je on to jo{ od svr{etka rata smerao da u~ini, da dolaziisklju~ivo zbog nas, da mu je slu`beni put izgovor. To je telefonom dojavljeno u Krivi}e, ili uValjevo, ali tako, da se zata{ka pravi smisao i cilj posete. Jasno je zbog koga i zbog ~ega dolazi,ali ne ide da se ka`e.

Za svaki slu~aj, delovo|a je naredio panduru Mili}u da opere prozore i oriba pod u obekancelarije. Kakav god da je cilj posete, gost }e svakako i kod njega svratiti. Vlast po{tujevlast, tu se zna red. Javio je Begu, i Frklji, da se na|u u blizini i uka`u ~ast va`nom i retkomgostu, kad bude svratio.

– Lepo {to nas se setio, al nije morao, – ka`e baba-Stevanka.Strajinja je u {umu oti{ao pravo od goveda. Deda mu ni do danas nije oprostio na~in na

koji je to izveo.– Pao mrak, Mesec izi{ao, a njega nema... Mi, potr~i na livade... Goveda se okupila kraj

vratnica, volovi polegali, krave mu~u. E vala, Strajinja, za ovo }e{ mi platiti, viknem ja. Sre}a,te me nije ~uo...

Stric, jetko:– Mo`da zato sad i dolazi, da se izvini, i da plati potru.Ujak, zami{ljeno:– Eto, to je Revolucija: ju~e ~obanin, danas major.– Mi, ju~e gazde, a sutra }emo u sluge...– Sluga, to se tako ka`e, – mrmlja deda. – Dr`ali smo ga vi{e za njegovu, nego za na{u

korist! Bo`ji iksan, pa da ne gladuje... Sam je izmi{ljao posli}e, da opravda {to pojede. Onobrvno, ispod ba{te, ono je on postavio, i eno ga, jo{ se dr`i. Probao je da se zaposli na trasiranjuputa Krivi}i-Bele Vode, ali ga, zbog godina, ne primi{e...

– A partizanima nisu smetale godine, oni ga primi{e, – zajeda stric.– Mar{al Tito mobili{e od kolena pa navi{e, – pevu{i ujak.– Kako bi bilo – ote`e stric, – da na ono brvno udarimo tablu Zadu`bina Strajinje

Sab-lji}a?– To ti napi{i, – ka`e otac, – pa ga ti i odvedi, da mu poka`e{!

Baba-Stevanka obnavlja uspomene:– Videlo se da se za ne{to sprema... Krajem leta, kad po~e ono {u{kanje po selima i

sastajanje po {umama, njemu se u`agri{e o~i, i sve stri`e u{ima, ko hrt kad oseti zeca! Nai{litopli jesenji dani, po ceo dan {umori i pirka, vazduh ti du{u neguje, sve se talasa, svud lako}a imlako}a, ja mislim da je to ono {to ga je povuklo i odvuklo...

Deda, kome u tom obja{njenju Strajinjinog bekstva ne{to nije po volji:– Eh, sad jo{ i talasanje... kakvo talasanje? Osetilo na koju stranu vetar duva, pa po{lo...

On je rodom gore negde, od Maljena: u {umi ro|en, u {umi na{ao sre}u!

– Kako je oti{ao kod njih, mogao je i kod na{ih, – smatra otac.Ujak, poluodsutno:– Mogao je, ali i nije mogao. Ako je da se slu`i, bolje je slu`iti onog koji otima, nego onog

koji brani i ~uva. Tito odmah deli plen, daje ~inove, a kod nas bi se na~ekao, dok do|e ukaz.– Kao da je on i{ta znao o tome, – upada stric. – nego, one jeseni nai|o{e izbeglice iz

Slovenije, pa pomo}i, po ku}ama, koliko o}e{! Do|e ~inovnik iz Maribora, u ‘ivotu nije uzeomotiku u ruku, i posle tri dana kopa bolje od tebe. Osetio Strajinja konkurenciju, pa be`ionamo gde se manje guraju.

– Vidi{ li, bogati, dokle je dogurao? – ~udi se otac. – Zna{ li da je on, u Bosni, bio uz Tita?Ujak prezrivo odmahne rukom:– Eh, uz Tita – to kako se uzme... Bio je u Prate}em bataljonu.Otac je nepopustljiv:– Ja sam li~no o tome ~itao u novinama: dok je vojnik Strajinja Sablji} spavao kraj neke

bukve, nai{ao Tito, i pomilovao ga po glavi...– Tu je glavni onaj koji miluje, a ne taj koji je pomilovan, i jo{ u snu.– Glavno, njemu se ispunio san: oti{ao kri{om, no}u, a vra}a se u pola dana, na belom

konju.

Strajinja je do }uprije do{ao d`ipom, a odande, kroz vo}njake, pe{ice. Pratio ga je starijivodnik, koji mu je dodeljen kao {ofer, kao posilni, a i onako: teren nije sasvim bezbedan i ~ist.A onda – to }emo saznati kasnije – zbog izvesnih zdravstvenih tegoba major Sablji} nikud neide sam.

Evo ga, nastupa uz onaj isti sokak kojim je, po~etkom jeseni 1941, poslednji put isteraogoveda na pa{u, da ih, uve~e, ne vrati u {talu.

Pored Op{tine su pro{li bez obaziranja, kafanu nisu ni pogledali. Guzonja, Beg i Frklja togadana ne imado{e priliku da ga vide i pozdrave.

Ujak je bio u pravu: razlog Strajinjine posete je bio strogo privatan.

Svi uku}ani, i dobar deo kom{iluka, pore|ali se izme|u ku}nog praga i avlijske kapije, kaoda svatove ~ekaju. Neki su uznemireni, neki znati`eljni, neki se pribojavaju, pa strah potiskujunasilnom veselo{}u. Premda se nije pouzdano znalo kad }e, i da li }e do}i – delovo|a je javio odolasku u selo, ne u na{u ku}u – majka je, ranom zorom, ispekla furunu hleba, i zaklalanajve}eg pevca, koji se strasno otimao i ljutito kakotao.

Strajinja se, uskim sokakom, pribli`ava kapiji, a baba-Stevanka, kraj mene, {apu}e:– Vidi, vidi, kako nam se razrastao, kako se oteo i o~vrsnuo, utegao se u ~izme, u kaji{eve i

opasa~e, pa je i brkove, majci, pustio! Oficir, uspravan ko sve}a, gledaj kako gazi, uvis i umestu, vidi{ {ta rat od ~oveka na~ini!

Po~elo je pozdravljanje. Po{to je izme|u kapije i ku}nog praga stajao gust dvored naroda,ispade da gost, i ovde, vr{i smotru. Onome, koga ne poznaje, predstavlja se odse~no i kratko, ai prezime mu je podesno za takvu vrstu predstavljanja, seckavo i o{tro, Sablji}! Koga prepozna,samo mu klimne glavom, kao da su se ju~e rastali. A ruke ste`e i jednima i drugima, ne pravirazliku izme|u starih i mladih, mu{kih i ‘enskih. Svi su mu ravnopravni, svakom cimne ruku, ipritom sebe mune laktom u trbuh. Kao da to pozdravljanje iz dva dela ima i dva odgovaraju}azna~enja: uz pru`anje ruke i{le bi re~i To si ti!, a uz udarac u sopstveni trbuh A ovo sam ja! Nalicu mu zagonetan osmeh, kojim zata{kava strogost i preteranu ozbiljnost, {to se ~esto sre}ekod naglo sazrelih mladi}a.

U avliju je u{la opasnost, koja se na sve strane suzbija lepim re~ima i osmesima.Kod kapije stoji posilni, naslonjen na cev pu{ke. Kao da ni{ta ne vidi, ili kao da ga se ni{ta

ne ti~e. Pravila slu`be, za njega, ne predvi|aju pozdravljanje s narodom.

Za~as namesti{e astal u velikoj sobi, kao za slavu. Izneso{e poslu`enje i kafu, tanjire sira ikajmaka, pr{utu i kisele paprike, odnekud ispliva i fla{a vina, pljoska rakije krete od ruke doruke.

Stavi{e nesre}nog pevca da se pe~e.Po~e ~udno, ve{ta~ko go{}enje, u kojem nikom nije bilo ni do jela, ni do pi}a.

Strajinja odbi kafu, okusi pr{utu, prismo~i zalogaj sira, omirisa papriku. Ostalo presko~i.Onda se stade osvrtati, kao da ne{to tra`i. Posilnom, koji se istog ~asa stvori kraj njegapro{aputa:

– Hajdemo na vazduh, podavi}emo se ovde...Seljaci posko~i{e od stola i pusti{e ih da pro|u. Neko otvori prozor, soba je bila puna

duvanskog dima.Strajinja i posilni odo{e do kapije. On stade na po{irok ravan kamen, koji slu`i kao

grani~nik otvorenoj kapiji, i zapali cigaretu.

Ja sam mu, tamo kod kapije, bio najbliì, ali nisam obra}ao pa`nju na njegovo lice –baba-Stevanka kaè da je bilo bledo kao krpa, a ni na posilnog – stric je primetio da je vojnikbio – u stanju pripravnosti. Mene je najvi{e zanimala mu{tikla. Bila je roàsta, boje pepela, nalikna ribicu otvorenih usta.

Stric ka`e da se Strajinja, po{to je povukao nekoliko dimova, najednom bolno namr{tio,kao da se setio ne~eg neprijatnog, i da je posilni, na to, odlo`io pu{ku uz plot, i ra{irio ruke,onako, kao kad se hvata lopta.

Ujak ka`e da mu je odmah bilo ~udno {to ga vojnik, koji bi mu po godinama mogao bitiotac, svud u stopu prati.

– Jeste da smo ~etni~ki kraj, ali ne postavljamo zasede po avlijama!I za stolom, u gostinskoj sobi, posilni je sve vreme gledao u svog pretpostavljenog, kao da

je stalno i{~ekivao neki mig, znak ili nare|enje.

Osim mene, u avliju su izi{li ujak i stric. Ostali su, smeteni i }utljivi, ~ekali u gostinskojsobi, ne znaju}i {ta bi sa sobom. ^inilo im se, nije red da sami piju i jedu, a ne bi bilo lepo ni dapoustaju od stola. Mislim da je ose}anje krivice bilo poja~ano sve{}u da je svaki od prisutnih –a pogotovo pu{a~i – imao udela u zagu{ljivosti koju gost nije mogao da podnese.

Dakle, o~evici onoga {to }e se desiti kod kapije bili smo stric, ujak i ja. Ujak je video da jeStrajinjino lice naglo promenilo boju, i da se to ponovilo nekoliko puta; stric, da su mu se nogetresle; ja sam zapazio da je posilni upla{en. Tada sam pogledao Strajinju, i video ga kako se

zanosi, kako sti{}e pesnicu u vazduhu, kao da hvata leptira, pa postojav{i ~asak na jednoj nozi,gubi ravnote`u i ru{i se u travu. Onda je, suljaju}i se na levom boku, u tri trzaja otpuzao doduda, uhvatio zaklon iza debla koje se u zemlji ra~valo u jake, zakorene ‘ile, i povikao ~udnim,piskavim glasom:

– Juriiii{! Levo krilo, zalo-miiii!Ujak ka`e da mu je tada na usta udarila bela pena. Ja penu nisam primetio.

Zatim sam video posilnog kako se baca na zemlju pored Strajinje, kao da i sam hvatazaklon, i kako mu prebacuje levu ruku preko ramena, dok mu desnom raskop~ava bluzu iko{ulju. Kretnje su mu bile uve`bane, videlo se da to ne radi prvi put. Strajinja ga je gledaouko~enim pogledom, kao da ga ne poznaje.

^asak kasnije kraj njih se stvorila baba-Stevanka, sa lon~etom hladne vode i kockom{e}era, kao da je i jedno i drugo tamo, u kuhinji, imala spremno.

Posilni joj je otklonio ruku kojom je, sa dva prsta skupljena u pti~ji kljun, nudila {e}er, aprihvatio cimentu s vodom. Pokvasio je maramicu i razastro je Strajinji preko ~ela, a onda gapomilovao po kosi, onako kako majke miluju uplakanu decu, kad ho}e da ih smire.

Bolesnik se zahvalno nasme{io, podigao se malo sa zemlje, i seo, le|ima se nasloniv{i nadud.

Pogled mu je bio tu`an, lice mal~ice mrzovoljno, i beskrvno.

Od prvog ~asa, kako se ~ulo da }e Strajinja do}i u selo – niko nije sumnjao u to da je ciljposete upravo na{a ku}a – svi su, glasno ili potajno, po~eli strahovati da se ne{to ne dogodi.Zato su, od trenutka kad je u{ao u avliju, pazili da ne reknu {togod nepromi{ljeno, ili ne u~ine{to nepoèljno. Svi su strahovali od sebe i za sebe, niko nije pomi{ljao da bi sam gost mogaona~initi skandal. I sad, kad se desilo ono {to se desilo, svima je laknulo; u tome, {to sedogodilo, nije bilo na{e krivice, pa ni odgovornosti. Pa ipak, iako sami nismo prouzrokovaliono {to se majoru Sablji}u desilo, ose}ali smo izvesnu griù savesti, da ne re~em krivicu, {tosmo prisustvovali njegovom poniènju.

Najvi{e se upla{io stric:– Kad dreknu Zalomi!, ja pomislih: evo, kre}e da nas sve, ko muve, potamani!Baba-Stevanka je bila uverena da mu se slo{ilo zbog jake hrane:– Mi navalili sa rakojom i pr{utom, sa pr`enjem i ljutim paprikama, a oni to ne smeju da

okuse, kad pogledaju u to, njima se smu~i.Za baba-Stevanku, oni su ljudi koji boluju od ‘iv~anih bolesti.

Meni se najubedljivije u~inilo ujakovo obja{njenje, koje je on posle danima razra|ivao,svaki put ga u ne~em menjaju}i i dopunjuju}i, jedanput isti~u}i {tetan uticaj ovog, drugi putonog pojedinca – najvi{e je na udaru bio Leka Crni – i sti`u}i, na kraju, do uvek istogzaklju~ka: Strajinja je dobio nastup padavice od gledanja onih koji su se na{li okupljeni okostola za obedovanje!

– Kakva hrana, {ta fali hrani, ko je jo{ od piletine dobio epilepsiju? Od nas mu se zavrtelou glavi! Odmah nas je osetio i pro~itao, ti {to boluju od ‘iv~ane, to su ti kao zver~ice, svenanju{i, svaka sitnica na takvog uti~e, kako {ta pogleda to do kraja skrozira, ne mo`e{ ti njegaprevariti... Jadnik, hteo da vidi pa{njake na kojima je ~uvao krave i ovce, a upao u ~etni~kiosinjak. Pogleda u Leku Crnog, pogleda u Sre}ka, u tebe, u mene, i u svakom prepozna~etnika. Jeste, sad smo razoru`ani, amnestirani smo, pritajili smo se, da smo aktivni neprijatelji– nismo, {to je bilo bilo je, o tome ne sme ni da nas pita, a opet, sve mu je jasno! Tu je nekomorao pasti u nesvest, ili neko od nas, ili on. I pu~e kod njega, kod njega je bilo tanje...

Baba-Stevanka misli da smo preterali sa go{}enjem, i da se mnogo sveta iskupilo...– Nije tu u pitanju broj, nego vrsta ljudi, – nastavlja ujak. – Za astalom, koga god

pogleda{, bio upisan u ~etnike, a nesre}ni Strajinja zaseo u vrh sofre, iznad njegove glave ikonaSvetog \or|a, ono koplje mu tu~e pravo u glavu, levo Bogorodica, desno kandilo, tu mora

do}i do kratkog spoja, i ja samo sedim i ~ekam {ta }e i gde }e... [ta nam vredi {to smo seu}utali i uprepodobili, {to smo se primirili, kad druk~ije di{emo, i to se, u prepunoj sobi, ba{ose}a, a on, nesre}nik, nikad dotle nije sedeo sa draìnovcima za astalom, nikad s njima nijedelio zalogaj hleba, on se s njima hvatao za gu{u, gledao ih kroz ni{an, Tito ih je nau~io da smoim mi i od Nemaca ve}i neprijatelji! Pa da bar do|o{e Beg i Frklja, da ima nekog pogledati bezga|enja, nego oni ostali da ga ~ekaju u Op{tini, a on tamo ni da svrnu. êtrdeset draìnovaca,on jedan titovac, laèmo se iako ni{ta naro~ito ne govorimo, laèmo se i kad }utimo, laèmo seba{ zato {to }utimo, i on je prinu|en da nas laè, laèmo se jer ne govorimo ono {to bi imalo,normalno, da se kaè... Mi svi na jednoj, on sam na drugoj strani, i on ja~i od svih nas, a opetnam ne moè ni{ta – jeste da su njegovi pobedili, ali ko i da nisu... U du{u nam nisu prodrli...

– Dàba im {to su streljali Draù, srpski narod nisu osvojili, samo su nas zgazili! A on jedete iz naroda, morao je to osetiti, i pored onolikog pritvornog sme{kanja, i pored svepredusretljivosti, ili ba{ zbog toga! Skupile se selja~ke reponje oko slavskog astala da po~astesvog pobednika, do ju~e selja~i}a ko i oni, koji je oti{ao glavom u maglu i u ratu na{ao sre}u, isad se ta sre}a, ovde, nema s kim podeliti! Jer njegov rat nije na{ rat, mi smo svi bili na drugojstrani, pa da smo se bar borili, da se bar zna gde nas je i kako nas je pobedio, nego nismo ~ak nipobe|eni, a jesmo protiv njegove borbe i njegove pobede: ceo mu je svet priznao pobedu, a mi,jok! ¤emu se to lepo namestilo, pomogli mu i êr~il i Staljin, nek mu je sa sre}om, al njegovasre}a nije na{a sre}a! Povla|ujemo mu, a dobro znamo {ta mislimo; {to je najgore, zna i on!Retki su ovakvi susreti, niko nam, od tih vi{ih, nije u{ao u ku}u, pri~amo o njima kao oTurcima, kao da su na nebu, ili u pro{lom veku...

– Nesre}ni Strajinja, do{ao u narod, u pravi narod, i gleda nas onako zgr~ene, la`ljive,propale, prestali smo i zubima {krgutati, ni inat ne teramo vi{e, glavno nam je da ostanemo ‘ivi– pa kako da mu se ne smu~i? On se, ovde, sreo s narodom koji vi{e ne po{tuje sebe, koji nedrì do onog {to ose}a i misli, koji se trudi da u|e u volju pobedniku, iako ga se uàsava... Odtoga bi i zdrav dobio vrtoglavicu! Me|u nama je to odraslo, zna nas u du{u, razlikujekukavi~ko udvori{tvo od iskrene naklonosti. Zna on da smo bili u onoj drugoj vojsci, ako se inismo tukli bili smo upisani u nju, i to dobrovoljno, ube|eni da je tako dobro, ~ekali smo danas „zovnu pred zoru”, al ta zora ne svanu. êkaju}i Kralja, do~ekasmo Strajinju i Tita! ¤emuje na{ Kralj gori od Paveli}a – Kralj je Titu bio konkurent, a Paveli} nije. Da su Kralj i Draànajve}i neprijatelji borbe za oslobo|enje, to je Strajinja nau~io od politi~kih komesara, tamo, uBosni. A zna se na koga su tamo juri{ali, koga su na Neretvi uni{tili – Pancir-diviziju, iHandàr-diviziju sigurno nisu! A mi, svi, za ~etnike, ne moramo ni{ta da govorimo, ose}a se toi bez re~i, di{emo kako ne valja. Od toga se njemu zamutilo u glavi, a kako i ne bi? Mlado je toi ludo, ako je ludo ne zna~i i da je pokvareno, nije lako izdràti onoliku la`ljivost i podlost! Onse borio za nekakvu narodnu slobodu, a ne za na{e ropstvo!

– Kad zapeni, tamo kod kapije, meni laknu: dobro je, i to se zavr{i, pu~e kr~ag, vi{e nemoramo brinuti! Sre}a te se brzo povrati, {ta bismo da mu se ne{to desilo, ko bi nam verovaoda ga nismo otrovali? Najgore je bilo u po~etku, ono dok smo sedeli za stolom. Kao mutavi, nezna{ {ta da ga pita{, ni {ta da mu kaè{... Do{ao ~ovek da obnovi ~obanske uspomene, to jenezgodno pominjati, ni ozbiljno ni u {ali, ne}e{ ga, valjda, pitati se}a li se imena ovce koja muje zadala najvi{e muka... ]utimo, a }utati mu~no, i govoriti opasno, kako god okrene{poklizavo. Jedino se Sre}ko raspri~ao, melje i melje, ali ga niko ne slu{a, pa ni on, valjda, nezna {ta govori... Ko neki ruàn san, a ne moè{ da se probudi{! Partizanski major, s pi{toljem okuku, a malo dalje njegov posilni, s automatskom pu{kom, a svud okolo razoruàni ~etnici,prepredeni klimoglavci, jeste druè majore, tako je druè majore, posluìte se druè majore, je li povolji, druè majore? Situacija opasna, to je kao vojni magacin pun eksploziva, {ibica da kresne,odosmo u vazduh svi!

– Strajinja Sablji}, prvoborac, pre{ao Igman, pregazio Sutjesku i Neretvu, bio u svim timofanzivama, on na jednoj strani. Na drugoj mi, od kojih je pobegao u partizane, pusti zaostalinarod, zaostao na imanjima i po ku}ama, ~etiri godine iz avlija se nismo micali, sve su nasuvrstili u ~etnike, za ono kad po~ne savezni~ko iskrcavanje, a niko se nije ispisao, ubili namkomandanta, da, al mi smo jo{ u evidenciji, u nekom smislu. Strajinja sve to mora znati,dovoljno je da nas pogleda, odmah se vidi. Da uzme pu{ku od {ofera, i da raspali po nama,njegovi pretpostavljeni bi to razumeli, rekli bi da su mu popustili nervi, da smo mu se prividelisa bradama, kokardma i {ubarama, a zna se {ta su oni, tamo, po Bosni, radili sa bradonjama.Na Igmanu su pobili i one koji su ih do~ekali sa toplom supom, one koji su im u lavorima pralipromrzle noge, ~im su se pridigli oni svoje spasioce uza zid. Vidi i on, nesre}nik, da se uvalio ubrlog, ose}a prituljeno neprijateljstvo oko sebe, svakom mrda brk za Kralja, do~ekali bismo gara{irenih ruku i sad, iako nas je izdao. On i njegova Partija sad stvaraju sasvim druk~iju dràvu,u kojoj ne}e biti ni gazda ni slugu, ni ~obana ni ovaca, ni~ega {to poniàva... Mi odobravamosve {to on govori, a po{to ne govori mnogo, odobravamo i ono {to misli, i to izraàvamo sve~e{}im nakretanjem ~a{a s rakijom...

– A njega to najvi{e nervira, uhvatila ga muka od dvoli~nosti, zna on seljaka u du{u, nevredi nam {to }utimo... I onda mu se zamuti u glavi, trè se kao oparen, ho}e napolje, smetamu teàk vazduh... E, vazduh, nije nego: smetamo mu svi mi, ne moè o~ima da nas gleda, pabeì glavom bez obzira, samo da nas vi{e ne gleda! I bi {ta bi: drmnu ~ovek u nesvest, samo daod nas nekud pobegne! A posle, kad se povrati, posle se i na{i povrati{e, Sre}ko se podnapiopa nazdravlja na{oj vojsci, slobodi, kome stigne... Strajinja mu se osmehuje ko jadnom detetu,samo {to mu ne kaè: Ajde, }uti, ne sramoti se! A ja ga gledam, i slu{am, i mislim: {ta bi biloda onde, za astalom, ustane i da nas, bez uvoda, malo presli{a: „Zemljaci, hvala na lepomdo~eku, a sad, recite mi, jedan po jedan, gde ste bili u ovom ratu, za {ta ste se i protiv kogaborili?” Gde smo bili? Svugde, sem tamo gde je trebalo! S njim, i s njegovim Titom, sigurnonismo bili, jedino za tu vezu nismo znali. A on je od goveda krenuo, i znao je da uhvati vezu.Mi, niti smo znali, niti smo hteli. Mi smo mislili, dovoljno je {to smo uz na{u vojsku, ratovidolaze i prolaze, a dràva ostaje, a oni ne, re{ili da s okupatorom oteraju i sve drugo {to im, udràvi, nije po volji!

– Sedimo i pravimo se ludi, kao da je sve u redu, a znamo da nije, zna to i on, ne valja kadse tako mnogo zna a niko ni{ta ne govori. Tako je s njima kako su oteli vlast, samo {to nesedimo svaki dan za istim astalom, ne gledamo se o~i u o~i, tako je svugde gde ~ovek ne smeda kaè ono {to mu je na du{i, tu onda kljucka pod korom, raste i nadima se, dok neko nepadne u nesvest, dok mu ne udari pena na usta. U ovoj dràvi svak danju i no}u laè, znoji seod laganja i ulagivanja, samo {to nije tako nablizu, pa je manje napeto. Ko mu je kriv, sam jesebe pozvao u goste, do{ao da obnavlja uspomene, mogao je to i bez nas... A ni nas niko nijeterao da se onoliko okupljamo, nego pusta ljubopitljivost, uro|eni bezobrazluk! Voli Sre}ko dazabije nos u ono {to ga se ne ti~e, broji ~oveku zalogaje, pomaè mu gledanjem da zapalicigaretu, ho}e da vidi {ta pu{e na{i majori. A Strajinja ga ponudi, da zapali, i re~e: „Ni{kaDrina, to je, naprimer, na{a najbolja cigareta!” I to je u ratu, ili na ovim kursevima, u ve~ernjoj{koli, nau~io, to naprimer!

I ja sam video da se za tim nevoljnim obedom vi{e }utalo nego {to se jelo, a zahvaljuju}iujaku razumeo {ta je ko u }utanju skrivao. Bio je to jedan sasvim glup obrok, nategnut kao irazgovor koji ga je pratio, nepotreban i neuklopiv. Za doru~ak je bilo prekasno, za ru~akprerano, za u`inu prebogato, a po{to se jelu nije pristupilo slo`no i jednovremeno, nije mu sevideo ni kraj, utoliko manje {to su neki odmah pre{li na pi}e, a to, kad po~ne, ne zavr{ava setako lako. Bio je to obed iz du`nosti, u kojem je valjalo utopiti i zata{kati izvesne nelagodneuspomene, a po{to gost nije imao apetita, nelagoda je ostala netaknuta, kao i pe~eni pevac kojise, nasred stola, hladio u velikom duguljastom tanjiru. Samo je Sre}ko ^uturilo, obazrivo i

gotovo kri{om, otkinuo jedno krilo, ali ga nije dojeo, primetiv{i, naknadno, da niko oko njegane jede pe~enje.

Taj, drugi deo obeda pratio sam izbliza, sa za~elja astala, strahuju}i od nekog novog ispada;sigurno su se toga pla{ili i odrasli, pa zato nisu stizali da se usredsrede na jelo. A i pilo se }utke,bez nazdravljanja. Strajinja je neprestano pu{io, otresaju}i pepeo u {olju nedopijene kafe:pepeljare u ku}i nije bilo, a ni on je, naviknut u detinjstvu na oskudi~enje, a u partizanima nasnalaènje, nije traìo. U razgovoru koji je stalno po~injao, i stalno se prekidao, u~estvovao jebez volje i nepa`ljivo, sme{kaju}i se onamo gde ni{ta nije bilo sme{no, i mr{te}i se bez povoda,zabavljen svojim mislima. Do{ao je da pogleda avliju u kojoj je, uo~i odlaska u vojsku, proìveopola godine ‘ivota, da pro{eta niz sokak i pa{njak s kojeg se otisnuo u svet, a ne da slu{a lukaveseljake koji nikad ne govore ono {to misle, pogotovo ne sada, kad se to ne moè i ne sme!Mora da mu je ba{ to prominulo kroz glavu pre nego {to }e se namr{titi i, odgone}i rukomnevidljivu muvu ispred nosa, re}i:

– Ovako lep dan, a mi se, tu, usedeli kao babe...Di`e se od stola i krete u avliju.Poustaja{e i ostali. Razbi se jezgro napete nelagode. Svi odahnu{e.Strajinja najpre pro{eta do bunara. Dugo je stajao rukom naslonjen na rub santra~a,

zagledan u hladan, kamenom obzidan ponor.Potom je oti{ao do {tale. Obi{ao je i kotar sa sadenutim senima i kukuruznom {a{om.I to je, rekao bih, bilo sve {to je u ku}i, u kojoj je nekad slu`io, ‘eleo da vidi.

Najduè je ostao kraj drvljanika, sa donje strane ku}e, odakle se pruà pogled na razigraneplaninske vrhove koji pregra|uju jugozapadnu polovinu neba. Onako iz profila, li~io je nanekog velikog vojskovo|u – tako u knjigama predstavljaju Suvorova, Napoleona i vojvoduMi{i}a, tako se i Tito, dva-tri puta, u ratu slikao – u ~asu dok sondira prostor na kojem }e seodigrati presudna bitka. Isti zami{ljen izraz na licu, ista upornost u fiksiranju, ista odsutnost izstvarnog ‘ivota i sveta kojim je okruèn! Mora da se vojskovo|e, u takvim trenucima i na timmestima, suo~avaju sa samom istorijom, i sa svojom ulogom u njoj... O ~emu god da je mislio,Strajinja svoje misli, onde, nije imao s kim podeliti. ljudi su stajali podalje, u grupicama, tihorazgovaraju}i. Neki su se ve} iskradali iz avlije, i bez ‘urbe zamicali niz sokak. Strajinja se nanjih nije obazirao, niti je ose}ao potrebu da se pozdravlja s onima koji su odlazili ku}ama: samisu i nepozvani do{li, pa neka tako i odu.

Seo je na klupu koju su izneli iz kuhinje i stavili uz podrumski zid. Sedaju}i, ugleda me –stajao sam na drvljaniku – i mahnu mi da pri|em. Malo po}uta, pa me taknu ka`iprstom urame, kao da proverava jesam li stvorenje od krvi i mesa i da li bi se, bar sa mnom, moglaprozboriti koja obi~na, ljudska re~.

– U koji razred ide{?– U ~etvrti.– Kad sam ja bio u tvojim godinama, najvi{e sam ‘eleo da letim avionom... [ta je tvoja

najve}a ‘elja?

Upravo sam gledao pratioca koji je, kraj plota, stajao laktom naslonjen na cev pu{ke. Itada mi se u glavi ocrta ako ne najve}a ‘elja koju sam tih godina mogao imati, a ono jedinakoja je, u tom ~asu i na tom mestu, bila ostvarljiva.

– Voleo bih... da puknem iz pu{ke.– To je bar lako... Isailo, do|i-de ovamo!Popesmo se na malu uzvi{icu nad bare kraj koje se ujesen postavlja rakijski kazan. Strajinja

ubaci metke u magacin i predade mi oru`je u ruke. Pu{ka mi se u~ini vrlo te{ka.– Kundak ovako, levu ruku ovde, mora{ dobro dr`ati, i onda prstom, polagano...

Dva puta sam opalio, drugi put nehotice. Oba puta me iznenadmila ‘estina udarcakundaka u rame. Kao da je pu{ka sama od sebe pucala, a ja prisustvovao, odnekud sa strane,njenom divlja~nom i samostalnom delovanju.

Cev je bila uperena ukoso, povrh brega. Pucnji su se prolamali i kidali iznad {umovitihurvina dok su kraj mene, u travi, dve ogaravljene ~aure istovremeno ispu{tale tanke spiraledima, kao da izdi{u.

Mislim da mi je tada prvi put pro{lo kroz glavu pitanje: [ta biva s kur{umima koji se,ovako naslepo, ispale u vazduh? Dokle lete, kako i gde padnu? Da li je udarac u zemlju, pripadu, jak ili slab? Moè li, i tada, da ubije ~oveka? Zar je mogu}no da nikome, pre mene, ovapitanja nisu pala na um, i da na njih jo{ nije na|en odgovor? To je samo jedna od bolnihnejasno}a koje nam se pokaù u detinjstvu, s kojima ljudi provode svoj zemaljski vek. Najteèje, razume se, pitanje o po~etku vremena i prostora, i o njegovom kraju, ali ni ovo, iz balistike,nije za podcenjivanje.

[ta, dakle, biva sa nasumce ispaljenim metkom? Pro}i }e godine, zavr{i}u srednju i visoku{kolu, obi}i }u pola sveta, odsluì}u vojni rok, a odgovor na to pitanje nigde ne}u na}i – nebar u obliku koji bi me u potpunosti zadovoljio. To je jedno od mnogobrojnih pitanja koja seodraslima nerado postavljaju: ve} i samo njihovo pokretanje stavlja dete u vrlo neudobanpoloàj, otkriva male tajne njegovog unutra{njeg ‘ivota, ~ine}i ga ranjivim i izlaù}i gamogu}nosti neprijatnih protivpitanja. De~ji se ponos, u svakom slu~aju, bolje ~uva unepoznavanju nekih odgovora, nego u tako ste~enim znanjima.

Gde i kako zavr{i kur{um koji, ukoso, poleti prema horizontu – na to sam, nekako, i samna{ao odgovor. Bi}e da u jednom ~asu sasvim izgubi zamah i ubojitost, let mu pre|e uposrtanje, posrtanje u puzanje, i tada se zaustavi. [ta biva kad se puca u nebo? Di`u}i se, tanepostepeno gubi po~etnu brzinu, a kad dostigne najdalju ta~ku, za ~asak stane, zadrhti u srcupraznine, da bi se u slede}em trenu okomilo prema zemlji. U padu, njime upravlja zemljinate`a, pa mu se brzina poja~ava. Kakva je brzina kojom dotakne zemlju? Valjda je ipak ve}a odone s kojom piljak, ba~en u vazduh, padne u travu...

Sve ovo mora da je otprilike ovako, kako rekoh, ali bih vi{e voleo da sam to pro~itao unekom priru~niku, ili bar u novinama: bio bih spokojniji. Da li je iko, ikad, video pu{~ano zrnokako se, na izmaku snage, spu{ta kraj njega u travu, onako kako leptir sleti na masla~ak? [ta}e biti ako, u padu, kur{um pogodi ~oveka u teme? Da li ga ozbiljnije rani, ili mu samo lupi~vrgu?

Ima metaka koji ~itav ljudski vek lete kroz prostor i kroz vreme, kroz godine i kroz se}anja.Jedan od njih je onaj {to sam ga prvi put ispalio iz pu{ke koju mi je dodao major StrahinjaSablji}. U~inio je to u nastupu prijateljstva koje je, onog dana, onde, jedino meni ponudio.

DEVETA GLAVA

(Ujakova beseda protiv opanka i {ajka~e)

Po Strajinjinom odlasku nategnuto dobro raspoloènje brzo splasnu. Na licima se pokazatvrda, prizemna snu`denost. Pro|e i ta, neo~ekivana i glupa opasnost, i nikakvo se zlo ne desi.Ostadosmo ‘ivi, i tek ne{to pokunjeni, okrnjena ponosa, za {ta smo sami bili krivi: u onolikom}utanju, sa onakvom, rajetinskom predusretljivo{}u, od ponosa ne ostaje mnogo. Po{to namljudi od vlasti i mo}i nikad ne svra}aju u ku}u, to ni ose}anje neslobode, poniènosti iosramo}enosti zbog ‘ivota u neslobodi nikad nismo tako jasno doìveli, kao danas.

– Da se bar neko uspravi, da re~e neku koja se pamti!ljut na sebe i na ceo svet, otac bi svoju krivicu da svali na ujaka.– A ti, ceo dan, pre}uta?– Bar sam vas gledao, i nagledao se... Sve mi je, danas, postalo jasno...– [ta ti je to postalo jasno?

– Gledam vas, gledam Strajinju, i odjednom, pu~e mi pred o~ima, za{to su oni dobili rat, ami ga izgubili! Zbog no{nje, eto za{to... Ne kaèm da odelo ~ini ~oveka, ne, ali odevanje mnogogovori o ~oveku, u to ne treba sumnjati. Za onim astalom bilo vas je tridesetoro, sve ~etnik do~etnika: ne samo po onome {to imate u glavama, nego, jo{ vi{e, po onome {to vam je naglavama! Izme|u odevanja na{eg [umadinca, i ~etni~ke uniforme, nema nikakve razlike. Poovim se selima i dalje nose ~etni~ka odela, ili su se draìnovci odevali po selja~ki, gledaj s kojeo}e{ strane, izi}i }e na isto: creva su nam pome{ana! Gunj i gunji}, ~ak{ire ubrane u kolenima,opanci, i svima, na glavi, {ajka~e! To je i Kraljevska vojska nosila, zavr{i Vojnu akademiju pamu natuku {ajka~u na ~elo, i poselja~e ga... A onda pogledam Strajinju, i njegovog posilnog: tovi{e nije seljak, pogotovo nije na{ seljak. Baci ga gde o}e{, u Nema~ku, u Ameriku, u Sovjetiju,svud }e se do~ekati na noge, i moè odmah na smotru! Nas je {ajka~a ‘ive zakopala, to mi jedanas postalo jasno!

Tu ujak udari u dugu besedu o nekim delovima na{e narodne no{nje, koje se i danas dobrose}am.

Ne}u re}i da sam, posle pedeset godina, u stanju da doslovno prenesem ono {to je, cev~e}iljutu rakiju, te ve~eri ujak izgovorio. ¤egova beseda, ukr{tena sa iskustvima do kojih sam i samu me|uvremenu do{ao, obele`ena govornim i stilskim navikama koje sam tokom {kolovanjastekao, izgledala bi ovako:

„Da je neko smi{ljao, kako da od jednog naroda napravi majmune, ni{ta bolje od {ajka~ene bi smislio! To nije pravljeno da pokrije glavu, nego da je naruì i zaglupi. Sve je na {ajka~iblesavo, i oblik, i veli~ina, i materijal, a pravljena je nasumce, kao balega kad ljosne u pra{inu,koliko lupi i {ta zahvati, to je i tolika je. Spreda ima onaj dèp, ko da ga je sekira u panjuusekla, a kad joj se rasklopi {av, po vrhu, zine procep dva prsta {irine, i tu moè bacati {ta koho}e – {aku slame, pregr{t mekinja, ili li{}a, opu{ak, petodinarku, moè{ i pljunuti, tamo se sveprima, samo da ne zeva prazna. Ima ih koji taj porub za{ivaju, ali onda ne zna{ za{to su gaotvarali, i {ta }e im dvostruki obod, zar nisu mogli odmah {iti iz jedne struke?”

„Ovakva se skalamerija nigde na svetu ne nosi, ovo je samo Srbin Srbinu mogao skrojiti,da se vidi kako i tu imamo {to niko ne imade. ^im izi|e{ me|u svet, odmah se vidi odakle si i{ta si i ko si! Vidi se da nisi iz ovog vremena, da si okrenuo le|a budu}nosti, a da je i ona od

tebe digla ruke! Sre}a te se ne kre}emo mnogo po tu|em svetu, jedva ako poneko ode doValjeva ili Beograda, da se malo dalje zaputimo sva{ta bi bilo, mo`da bi nas vra}ali sa granice!Ovde, izme|u dve Morave, niko ne zalazi, niko nas ne gleda, pa se jo{ i provla~imo, al da naskogod potera u svet, ne znam kako bi bilo. ljudi, svud oko nas, nose {e{ire, ka~kete, beretke,{ubare, polucilindre, kapulja~e, ke~eta, marame i ~alme, jedino se mi na{li pametni, ho}emo{ajka~u! ¤u, pa nju... Za{to? Valjda zato {to se to mo`e sa{iti od onoga {to preostane kad seskroje gunj, i gunji}, i ~ak{ire: onda se ono smota u krug, podvostru~i, i postavi, i eto ti na{eslavne nacionalne kape!”

„Mora da je êr~il, tamo u Londonu, video nekog na{eg a|utanta sa {ajka~om na glavi, ipo{to ga je dobro osmotrio, odlu~io da prekine svaku vezu sa Draòm i sa Srbima! Razumeo~ovek s kim ima posla, trgao se, i na vreme pobegao... Zato se i kaè lukavi Albion, lukavci navreme osete opasnost, i zbri{u, da spase koù! U ortakluku sa {ajka~om svako preduze}e morapropasti, a êr~il nije po{ao u rat da bi na kraju kukao sa Srbima, nego da bi pobedioNema~ku! Kad je video {ta nosimo na glavi odmah mu je postalo jasno kud s nama moè sti}i,pa nas je pustio niz vodu...”

„A mi, em je nosimo, em se ponosimo! Narodi se legitimi{u kapama; ko je neutralan, i kone voli da se na taj na~in pokazuje, ide gologlav. Znao je Kemal Ataturk, {ta je radio kad jeTurcima zabranio no{enje fesa; shvatio ~ovek da je fes od`iveo svoje, da }e mu odvu}i narod uprovaliju, pa podviknuo: Bacaj to sa glave! Spasavaj goli ‘ivot! A fes ima mnogo du`u islavniju pro{lost od {ajka~e, ali kad ne~emu istekne rok, gotovo je... I Ataturk je digao ma~ naono po ~emu je ceo svet prepoznavao Turke. Ko je odbijao da skine fes, glava mu je letela sramena, sve sa ki}ankom!”

„Tradicija? Kakva tradicija, ~ija tradicija? Od koga si to ~uo, ko te tako gadno slaga? NiNemanja, ni Despot Stefan, ni Kara|or|e, ni Sin|eli}, nisu nosili {ajka~u! To je posle do{lo...Nema ni sedamdeset godina kako je to ~udo od kape stiglo, iz Preka, u na{u vojsku, a iz vojskepre{lo me|u seljake. To su nosila na{a bra}a iz [ajka{ke, gde su slu`ili Austriju. [to se ti~emode, na{a sirotinja nikad nije gledala ni u Pariz, ni u Be~; ona se upravljala prema vojsci.Kasarne su bile najdalje i najve}e varo{i, u koje se putovalo. Od vojske su uzete i ~ak{ire.”

„Vojna kapa je, kod vi{ih oficira, imala onaj {tit iznad ~ela, kao suncobran~i}. To imaju ifrancuski oficiri... Na{ je seljak taj model uprostio, i upropastio: odbacio je {tit. Ne{to nalik{ajka~i nosili su kaplari i podnarednici. Seljak nije smeo da krade od generala i pukovnika, tone daj Bo`e, a od narednika je smeo... I tako dobismo ovaj jad i ovu bedu...”

„I jo{ se ~udimo {to nam u Aprilskom ratu u deset dana propade vojska! Kako ne bipropala, kad je nosila onakve kape! Ko ovo nosi na glavi, neka unapred potpi{e kapitulaciju,dàba mu je i po~injati rat! Ra{iveno i raàbljeno, pogu`vano i zgaèno, na ekser kad ga oka~i{otrombolji se, na dasku kad ga baci{ izduva se, i mi smo, pod ovim, hteli Hitlera dazaustavimo! I jo{ se ~udimo {to bra}a Hrvati, kako u|o{e Nemci u Jugoslaviju, ovo pobaca{e saglava. Iskoristili ljudi trenutak, svaka im je kapa na svetu bolja od ove! Za{to bi zagreba~kipurger i gornjogradski fi{kal nosili glavopokriva~ {umadinskog gejaka? Mi ih po~astili najlep{im{to smo imali, a oni to primili kao uvredu svojoj ionako neslavnoj istoriji!... I jo{ se ~udimo {tonas na prvoj krivini izdado{e...”

„U ovom ratu, sve {to je iole dràlo do sebe, najpre je odbacilo tu bedu sa glave, a ondanavali gaziti i suzbijati u tor nas, koji joj ostadosmo verni. Sve udari na {ajka~u: Nemac iMa|ar, fa{ista i komunista, Bugarin i [iptarin, Tito i Paveli}, Hitler i Staljin, pa kako da êr~ilostane po strani? On je Draù odbacio zbog {ajka~e, zbog ~ega bi drugog! Da je glavu omotao

~almom, bolje bi pro{ao. Na {ajka~u ustade i jedan deo Srba, pa {to drugi da je po{tuju i{tede...”

„I ti, koji promeni{e kape, ti i pobedi{e. Pa i oni, koji su zvani~no izgubili ovaj rat, opetstoje bolje od nas. Nema~ka se obnavlja, Hrvatima je sve opro{teno i poni{teno, a nama se nepriznaje ni toliko, da smo bili protiv. Mi nismo bili nigde, i sad smo nigde: izgubili smo dvestaodsto!”

„[ajka~a i titovka, to su dve vere, dve razli~ite i nepomirljive ideje, dva pogleda na svet:jedan ku}ni i doma}inski, drugi besku}ni~ki i svetski. [ajka~a je sedela~ka kapa, to je za ku}u iza njivu, do kafane i do crkve, a titovka je obigrala svet... Mi je tako zovemo zato {to se nismomakli iz sela, a ustvari, ne{to sli~no nose i Nemci, i Talijani, i Sovjeti, i Amerikanci, pa i usta{esu imale ne{to sli~no: to je na~injeno tako da se svugde mo`e provrteti i protnuti!”

„Titovka je smi{ljena sa ciljem: ona nije pravljena da greje glavu – od topline se mozakrazleni i oglupi! – nego da usmerava misao, da predvodi korake, da pokazuje pravac i rukama inogama, da dr`i ~ula u budnom stanju! Kod nje se jo{kako vodilo ra~una o materijalu, nije sear~ilo odoka, nije se vursatilo, ve} samo koliko se mora, ta se kapa stisla od {tedljivosti! Takoje nastala jedna stvar~ica po meri, sva prikupljena uz glavu, tu je bilo va`no da se pokrije vrhtemena, a ne da se pravi jo{ jedan aerodrom u Pranjanima!”

„ôvek koji nosi titovku zna kud je krenuo, i otprilike zna kad }e sti}i onamo kud jekrenuo, i utvr|eno je koga }e tamo sresti, i {ta od njega moè, {ta ne moè o~ekivati, sve jeplanirano. Onaj brid spreda proseca mu vazduh kao {to kljun ~amcem se~e vodu, od njega sene traì da mnogo misli, nego da smelo gazi za svojom kapom, i za zvezdom koja je na kapipri{ivena – ona mu osvetljava put kroz gustu tminu, {to bi rekli pjesnici. Nema kud ga takvakapa ne}e provesti i dokle ga ne}e dovesti, idu}i za njom Tito stiè u Beli Dvor, a prave gazdeBelog Dvora {ajka~a odvede u majku maj~inu!”

„[ajka~a se na glavi ljulja i razliva kao magla, dodiruje {ume i vode, {iri se i skuplja, vrti seoko glave kao dim oko krova, ono ujesen, kad nebo legne na zemlju, pa se dim iz od`akarazliva niz crep i kaplje sa strehe kao ki{nica... A kakva je ona, takav je i onaj ko je nosi,samom sebi ne vidi oblika ni obima, cilja ni izvori{ta, ne ume da se usredsredi, nego se ljulja nasve strane, gilja ne mi~u}i se s mesta, vi{e tapka natrag nego napred, sve gleda e da bi sebeodostrag sustigao, pa da se sa sobom ve`e u mrtva~ki ~vor, i da se vi{e nikud ne mi~e!”

„Narodu pod {ajka~om nema napredovanja, on se ne moè otkinuti od zemlje, nema snageda jurne u novo i nepoznato... Za{to? Zato {to on neprestano misli o svojoj kapi, on jeopsednut njome, ne skida je s glave ni po najve}oj vru}ini, donji rub se omastio i zagaravio odznoja, a njemu ne smeta, tako se mora, ~ovek bez {ajka~e nije ~ovek, tako misli, a kako mislitako se i drì! Kapa mu je sve {to ima, ako nju izgubi izgubi}e i sebe, svoju pamet! Ovo sunosili predratni robija{i, ôlakovi} i Pijade, u tome su se slikali, al oni su morali, a mi smo iz~ista mira svako selo u Srbiji pretvorili u zatvorski krug!”

„A kad pogleda{ ovo {to je Tito svojima natakario na glavu – druga pri~a! To je druginarod, druga vojska, druga vera. ^im Srbin baci {ajka~u sa glave, odrekne se polovine srpstva;ve} su se i po {e{irima, pre rata, bolji doma}ini odvajali od obi~nih seljaka, sa {e{irom se ~ovekuzdizao iznad sela, a sa titovkom se uzdi`e iznad cele Srbije! Druk~ije hoda, druk~ije misli,druk~ije govori, a sve zbog ta dva okrojka, dva lista duvana, spojena u vrhu kako treba. Sa

titovkom na glavi svi se mi{i}i utegnu, butine podrhtavaju, pa jo{ ako se dokopao ~izama, kaona{ Strajinja, i kad se raskora~i na kakvoj uzvisini, ni Napoleon mu nije ravan!”

„Na sve su mislili, pa i na zna~ku koju }e pri{iti na kapu... Na{ grb da nacrta{, krunu iorlova krila i glave okrenute ustranu, treba da zavr{i{ Likovnu akademiju, da bude{ umetnik, apetokraku i deca ko od {ale crtaju, iz jednog poteza, kosa tanka uspravna debela, pa navi{e papo sredi pa nani`e, i eto ti je, sija na ~elu ko zvezda Danica, otvara put kroz vekovnu tamu, {torekao Nazor i ostali nazor-pjesnici. I sve drugo im je takvo, varni~i i pr{ti, kaji{evi na grudimasamo {to ne puknu od onog {to je glava u sebe uvrtela! O~i im sjakte, {to od ljutine {to odzanosa, zahuktani kao da je svaki iz pra}ke hitnut, kuda? – kud bi, ako ne u lep{u budu}nost!Da ga guja ujede, pre bi guja crkla, nego on. Em mr{avo, em kovarno, em se u detinjstvu lo{ehranilo, na`uljalo usta projom i lukom, pa se sad dohvatilo meka leba, i vlasti, i krova nadglavom, kravate i plate, sve u isto vreme, o istom tro{ku, i ko mu ugrozi jedno ugrozio je i sveostalo, a i on, kad brani jedno brani i sve ostalo. Bolje ti je udariti u zmijsko gnezdo nego unjegovu naseobinu i vlasteobinu. Jeste da je oteo, ali bolje ~uva nego onaj od koga je oteo...”

„A kod na{ih, sve obrnuto. Na{i su {umci bili pokrupni, tromi, bradati, svako bog i batinana svom imanju, a za spoljnu politiku ovlastili ^er~ila, kad izi|e iz svog sela ne snalazi senajbolje... Kao, pustili brade iz ‘alosti za slobodom i za Kraljem, e sad, nije nego! Ja mislim dase oni nisu brijali iz lenosti, ne voli Srbin da se svakog dana dere po obrazu ni u miru, a kamoliu ratu: izvorska voda mnogo ladna, brija~ brzo otupi, i onda se setili dobrog opravdanja zazapu{tenost i neurednost. Ovi Titovi ni o tome nisu morali brinuti, sve je to mahom }osavo,od pse}e ljutine i siroma{tva ho}e dlaka i sama da se zatre. Oni, kod kojih se jo{ o~uvala, onise briju dvaput na dan, i to do ispod ko`e, pa se pritom ~esto posecaju – gledao sam ih izjutra,kad krenu u kancelarije, sve se pipkaju po obrazima, zatiskuju posekotine stipsom...”

„I zar je va`no od koga su je uzeli, od Rusa ili od Nemaca, kad im je tako dobro legla, koda je samo za njih smi{ljana. Stoji kao onaj krovi} na tenku, ni s koje strane da joj pri|e{,kapljica ki{e na njoj se ne zadràva, sve {to s neba ka njoj leti proma{i je i sklizne! Takav im jeodnos sa nebom, sa Bogom, sa celim svetom: znaju kud su krenuli, nikakvu silu nad sobom nepriznaju! A mi smo se, s ovim ~udom, svemu i svakom podastrli, {ta god padne dobro je, na svesmo spremni; mi se tim ~udom ne pokrivamo, mi se razotkrivamo, pokazujemo mesto gde nasje najlak{e pogoditi, zaokruìli smo poljanicu nad temenom, da se zna gde smo najranjiviji.Titovka se uvis suàva, a {ajka~a se pro{iruje, pa je jo{ i po rubu zinula, mami da se u njunabacuje ko ~im stigne, drvljem i kamenjem, blatom i granjem, sve prima, sve guta! To je ta~uvena srpska {irina, spremnost da svako govno primi{ samo zato {to ga niko drugi ne}e, i daga nosi{ sa sobom dok ne poludi{ od besa! E, te {irine kod njih nema, na onaj brid ni zunzara nesle}e, onaj brid ne da na se, zato su oni svaki pucanj iz zasede vi{estruko unov~ili, svakubeàniju pretvorili u ofanzivu, a na{i od gotovine napravi{e veresiju. S onim bridom nemapoga|anja, on kao brija~em razdvaja njihovo od na{eg, levo od desnog, prihvatljivo odneprihvatljivog, sve su to oni razdelili do poslednje crtice, nema zabune! Takva im je kapa,takva im je i zvezda na kapi, otvorena na sve strane ali i bode u svim pravcima, to je smislilaneka opasna picajzla, neki tvrdoser kome se ne vredi moliti, nit mu vredi obja{njavati.”

„Ono, kako god klempava bila, {ajka~a se dade stisnuti i preokrenuti u neku vrstu titovke.Nije ba{ prava, ali moè da pro|e. To su ovde najpre isprobali {umari i op{tinski straàri, putarii ~uvari, te besku}nici koji pripomaù po du}anima i kafanama. Snala`ljiv je na{ svet, tu mutreba skinuti kapu! Uzme najobi~niju {ajka~u, stisne joj levu i desnu stranu, upegla, ili u{ije, ieto ti titovke!, odmah li~i{ na milicajca ili vatrogasca. U Krivi}ima to nosi poneki gologuziseljak, na taj na~in daje na znanje novoj vlasti da je spreman da sluì, a oni se prave da nevide, ni oni vi{e ne primaju svakog ko se ponudi... Ima ih koji {ajka~u preudese privremeno, napola dana, dok se muvaju po pijaci i po op{tini, a posle se, u povratku ku}i, lupe {akom poglavi, i titovka im se, od tog udarca, istog ~asa spljo{ti i skljoka i pretvori u ono {to je bila, u{ajka~u! Zna~i, dovoljno je da se malo stisne{ i zgr~i{ i upegla{, pa da im u|e{ u volju... Dobro,

to nije ba{ ono, ali va`no je da osete trud. Kapa se gore zasvodi, i pri~vrsti, na sredini,{penadlom. Dok sedi u kafani, mo`e je staviti pod guzicu, da se rub spoji i izravna.”

„Da, najbolje bi bilo da je pro{tepuje po vrhu, to je trajno re{enje, a to ovde niko ne ‘eli:maskira se sat-dva, dok posvr{ava {ta ima u varo{ici, a posle se vrati na staro stanje – ko je ludda sa onom {picom ulazi u selo, svi bi mu se smejali. Naravno, {ajka~a nikad ne moè postatiprava titovka – prvo, {ira je, drugo, teà je, i kabastija, i kako god je prepravljao i peglao, vidise naknadna petljavina. Ne moèmo mi ono nikad dosti}i, za ono treba krenuti od nule, iostati blizu nule, a mi ho}emo od debelog na tanko, to ne ide. To je plitko kao pala~inka, ijednostruko, obod je iz jednog dela, nema postavu, a ovo na{e, i kad se za{ije po vrhu, ispadne{av debeo ko dva prsta! Jani}ije Popadi}, kroja~ narodnog odela iz Krivi}a, po~eo je smanjivatigornje povr{ine na {ajka~ama. Kao, sad je takva moda, ranije se na kapu mnogo bacalo! Imalose, pa se i bacalo!... A titovka nije tesna zbog {tednje, nego zbog njihove uske pameti, izaslepljenosti, i mr`nje prema svemu {to je samo sa sobom u dobrim odnosima. To, ~ime mipokrivamo glavu, to njima li~i na vrhunac aljkavosti i raskomo}enosti, a oni su poterani odku}e, oni to sebi ne mogu dopustiti. Oni su po{li da osvoje ceo svet, i smiri}e se tek onda kadsvi ljudi, od ~ela do potiljka, zategnu lasti{!”

„Omladina je odmah videla i razumela za ~im se ide i {ta se od nje o~ekuje, zato i prelazena ka~kete, na beretke, na kapulja~e, na bilo {ta, ili idu gologlavi, sve se prima, sve boljeprolazi od {ajka~e. Ko je, danas, {ajka~i najverniji? Oni me|edi, one reponje iz Jare}ih brda,oni je nose bez zazora, pa jo{ se ududu~e, zabace je na potiljak, isprse se, po{to ceo svet i dvasela vi{e, pla}am ne pitam! Ja mislim da neki me|u njima i ne znaju da je u Beogradusmenjena vlast, oni gone drva na pijacu kao i pre rata, kao i za vreme rata, valjda su primetilida su se pare promenile... [ajka~e im sve uzvisitije, sve {ire, po~eli su i postavu udarati,dupliraju i tripliraju, ne znaju {ta je dosta. U ono {to oni nose ode pola metra {tofa, to sepreliva na sve strane ko testo iz na}ava, od jedne njine kape dalo bi se sa{iti osam titovki,{ajka~a im je sve {to im je ostalo... Siroma sam, al sam besan... Sva sre}a te im je Bog daoklempave u{i, da nije toga padala bi im na usta, pa ne bi mogli na nos disati, ni na o~i gledati!”

„A tek opanak! To je posebna na{a muka, i prokletstvo... Na{e opanke vi{e kao da ne {ijumajstori, kao da ih ne prave ljudi, to kao da se samo u blatu zaleglo i izleglo, pa se zato i probijaonako dobro kroz blato, gnjura se i gura se, zna da proprti celac, ume preko potoka, i krozmokru travu, niz klizavu balegu, da, samo sve je to Bog predvideo za ki{ne gliste, ne za ljude!”

„Magla natisne u vo}njak, crno i tesno ko dèlep konja kad zaluta u pomr~ini, tri dana~eka{ da svane a ono se sve ja~e smrkava, niko se ne mi~e iz ku}e, a opanak i po takvom ~udumoè i sme, on voli ba{ takvo vreme, za bolje nije. Stu{ti se u mrak pa kud stigne, jer njemu,slepcu, ne smeta pomr~ina, njemu je pomr~ina rod ro|eni, ona mu je i otac i majka. Za maglunema bolje obu}e, opanak je u magli kao vidrica, kao ‘iva busolica, kako god ga postavi{ on sesna|e, gde god ga baci{ okrene se na sever, nije mu va`no da ba{ to zna, ali zna! Po kaljuì ialauì, po bljuzgavici i salaukovini, on je vo|a puta i krmano{, gura ko avion, tu nema spora,samo {to ne znam {ta bi pametan ~ovek imao da traì po takvom terenu i takvom kijametu.Pametan ~ovek tada sedi u toploj sobi, uz pe~enje i vru}u rakiju... Ume da jurne u mrak, ne{tedi se, al opet nije za duà putovanja: malo ih je koji izdrè tri dana usiljenog mar{a, jo{ ih jemanje koji su pre{li preko granice, il stigli u Ameriku...”

„I kao {to je {ajka~a par~e krpe obmotano oko glave, tako je opanak iskrojak svinjske iligove|e koè nasumice obmotan oko stopala – za izradu se ne traì naro~ita majstorija, ocrta{oko glave, ili oko noge, a onda na singericu, ili pod {ilo! Opanak sama svinja {ije, uzme oputusa trbuha, a taslac sa slabine, pa pro{iva i vezuje u sitne ~vorove, to ti je ono {to se kaè

seci-uvo-krpi-dupe! Pa kako je na~injen, tako i ‘ivot provodi, vi{e se smuca i vrti u krug, nego{to ide s nekim planom. Sa ~izmama i cokulama i cipelama je druga stvar, ta obu}a vodi hod,sa svakim zakora~ajem ceo |on staje na zemlju, ~izma se ne povodi za terenom, ne}e{ je tektako zavesti s puta i privu}i u svoj atar, dok opanak stalno poskakuje, krivuda kud je najlak{e,kako ho}e klizavica, kako tra`i nizbrdica, pu{ta se niz mokru travu kao skija, svejedno mu jeho}e li malo vi{e levo ili malo vi{e desno, sve mu se na isto hvata, glavno mu je da izbije negdegde je suvo i toplo, gde se ~arape mogu osu{iti i tabani ogrejati.”

„Ni u ~emu nema napretka i ne moè biti boljitka bez forme, govorio je Georgije Jevti},dok su mu dopu{tali da govori. On je jo{ u staroj Srbiji nosio filcani {e{ir i duboke cokule,umeo je da se drì i da hoda, svaki mu je korak odjekivao kao pe~at u sudskoj pisarnici. Nosioje i {tap, ispruèn malo unapred, kao da {tapom pokazuje put cokulama: ta~no ovuda, nisantim levo ili desno! Imao je i jedan par opanaka, a obuvao ih je samo kad krene na zasedanjeSkup{tine, u Beograd. To su bili opanci za glumu, za pokazivanje, na podobit ovih koje sadprave za folklorna dru{tva – u tome su po skup{tini paradirali on, Ranko Tajsi}, i sli~ni ljudi iznaroda, kako se onda govorilo. Cokule imaju formu, govorio je Jevti}, a forma i red, to je ono{to nam u ovim zbrkanim i nesre|enim prilikama najvi{e fali! Jadan \oka Jevti}, demokrata,celog je ‘ivota davao primer, zapuca komunisti~ki agitator iz Beograda da poveè u~itelja ijednog trgova~kog zastupnika, da im preda direktive, i gde }e nego kod \or|a Jevti}a, on gadrì na konaku i hrani ga, po tri dana: u Krivi}ima nije bilo hotela, pa kud }e politi~ki ~oveknego kod narodnog poslanika, ako i nisu iz iste stranke, iz istog su naroda! A ovi, kako do|o{e,odmah ga uapsi{e, tri dana u zatvoru, tri na slobodi, i umro je u zatvoru. On je i politi~keprotivnike primao na konak u ime forme, i ta se forma onda zvala parlamentarna demokratija,a danas se zove diktatura proletarijata.”

„U kakvu sutra{njicu moè sti}i ~ovek ~ijim hodom upravljaju lude opan~ine? Klizniovamo, posuljni onamo, i na kraju, gde si bio u smrknu}e, tu te i zora zatekne... I zato smo svimi, Srbi, u ovako ‘alosnom poloàju: {ajka~a mislila, a opanak sprovodio u delo! [ajka~a ga poceo dan zalu|uje, a opanak zavodi kud ni sam nije hteo, i ne zna{ {ta ti je od ve}e {tete![ajka~a je ube|ena da ~uva najpametniju glavu na svetu, a i opanci su ponosni na noge koje ihnose, jer te noge znaju sti}i i ute}i, i na stra{nom mestu postojati, to je sve pravljeno za delije iza div-junake, i jo{ se pitamo {to nas je êr~il ostavio na cedilu: video ~ovek nepobediveratnike, pa se sklonio da nam ne smeta, ra~unao, bolje }emo mi to sami. Ceo svet se danasuzmuvao i rastr~ao, traì nove na~ine i druge puteve, jedino {ajka~a na sve to ne daje pi{ljivaboba, natu~e se na o~i i prepokrije u{i, ~uva nas od zlih uticaja, jer na{ ~ova nije lud pa da sebori za tu|u sre}u, i da se s op{tim dobrom zamajava! êka {ajka~a da propadne komunizam,sâm da propadne, ni u tome ne}e da mu pomogne. Ona gleda na istorijska zbivanja sa visine~oveka, ona je dostigla najvi{u ta~ku na{eg umovanja i gledanja, ona je na{ prvi filozof, dokopanak stvari posmatra odozdo, iz mi{je rupe, i ~im ne{to ne razume, ili mu se ne svi|a, onza`muri i zagnjuri se u glib, i tako razre{i te{ko}u!”

„Opanak jeste gluplji od {ajka~e, ali on i ne drì do svoje pameti, njegov je adutsnala`ljivost, on zna da se prilago|ava, a to je u ‘ivotu ponekad va`nije od pameti. [ajka~a,me|utim, puca na visoko, ona se nagledala sveta, naslu{ala se mudrih beseda, a po{to jednimokom stalno gvirka u nebo, ima neku predstavu i o onome {to je prevazilazi, {to za opanaknikako ne vaì. On se ni po lepom vremenu ne odvaja od zemlje, stalno je nju{ka i bu{ka, kaoda traì rupu kroz koju bi se uvukao pod zemlju, kao da bi hteo da se tamo stalno nastani, i da‘ivi u dru{tvu s krticama.”

„Kad je koà dobro u{tavljena, on jo{ li~i na ne{to, ali kad je ne{tavljena, do|e kaoraskuvan kaji{ slanine. U ovih pet-{est godina sve posrnu, niko vi{e ne nabavlja {tavinu, nitiko skuplja {i{arku; sad se opanci {iju od skroz ne{tavljene koè, kaù da je komotnije, i da

manje steè. Ta~no je da ne valja preterivati sa tim hemikalijama, ho}e koà da se udrveni izakameni, u po~etku ljudi gaze kao da imaju bugakije na nogama, pa se takvi opanci, prvihdana, vi{e nose u rukama nego na nogama. Ali posle, kad se razgaze, to ispadne dobra obu}a, idugo sluì.”

„Oni nevoljnici iz Jare}ih brda ni pre rata nisu znali da u{tave koù kako treba, a za vremerata sasvim se odviko{e od {tavljenja. Odere svinju, jarca ili tele, prosu{i koù na plotu, iodmah okroji, i {ije, jo{ se na pokoìci vide tragovi krvi, njemu to ne smeta, kako odere, onakoi podere! I posle, u dlakavim opancima, si|u u Krivi}e, na pijacu, muka ti ga pogledati, kadstegne mraz opanci mu ski~e ko gladni prasi}i! Neki Vojmir Stanki}, sa Trlaja, u martu1946. obario svoje ne{tavljene opanke, nai{la nema{tina pa se ~ovek dosetio {ta da pojede,skuvao opanke u kiselom kupusu, sedam dana se sladio. O tome se posle pri~alo inadomi{ljalo, ja nisam verovao, al kaù, ‘iva istina! Ne{tavljeni opanci su dobri jedino posuvom vremenu, ali onda ti i ne trebaju, moè{ bos. Kad je lapavica tako se raskvase, unakaze iistanje, da do|u kao ~arape, ose}a{ svaki ~agalj i svaki kami~ak. Takav opanak stalno menjaizgled i oblik, beì s noge i vra}a se, iskre}e se i vrda, ‘ivi, eto, svojim ‘ivotom...”

„Ono {to je najgluplje na opanku, to je nosac! Onaj ko ga je smislio mora da je mnogomrzeo na{ narod, kad mu je udario ovakvu ~arlamu. Nosac na opanku je sam po sebi ruàn, ajo{ je i nepotreban, besmisleno duga~ak i glupo izvijen... Pa da bar i~emu sluì! Taj nosac jesuvi{ak od utro{ene koè, kao {to je {ajka~a, cela, suvi{ak od {tofa za odelo. Ono glavno jenekako ukrojeno i zaobljeno, uvezano i obrubljeno, a kad se do{lo kraju, tamo negde okoprstiju, iskrsnuo je onaj {iljati pretek, i majstor ga je ‘estoko istegao, zavrnuo ga u uvo, tako jenastao nosac! Mo`da je hteo i da ga otkine, pa po{to se nije dao, zakovrnuo ga unazad, da gamalo sapne i prikrije! I to ti je ono {to se zove pretvarati muku u bruku: veliko ume}e na{eve{tine ‘ivljenja.”

„Ja ne znam ni{ta gluplje od tog ko`nog produètka, od te jednodelne nozdrve, od togventila za zazjavanje, koji po ceo dan usisava smradove i zapahe zemlje: vonj znoja, vonj|ubreta, balege i trulog li{}a... A mo`da opanak, tako, po ceo dan gleda u svoj pupak, ne moèda se nagleda i nauìva u sebi, pa i no}u pilji...”

„Po{to su pravi majstori digli ruke od opan~arstva, to se sad i po ku}ama krpi i veè, isvako u rad unosi ne{to od svoje gluposti i svoga neznanja, i nosci su sve duì, ako ovakonastave istera}e jo{ jednu duìnu stopala! To je, razume se, po~etak odumiranja: na{utradicionalnu narodnu obu}u ve} zamenjuju papule. I to je glup, ali manje ‘alostan izum, ve} izbog toga {to se papule prave u fabrici. Jevtine su, prakti~ne, i dobre za blato.”

„Nekad je i opanak bio druk~iji... Kad sam ja bio de~ak, bilo ga je milina pogledati... To susamo prvi doma}ini, nedeljom pre podne, obuvali: preplet sitan i jak, crni tanki kaji{~i}i,omotani oko ~lanaka, spolja lakirani. Opanak je tada bio veliki kico{, voleo je da ode do crkvei do kafane, da se poka`e me|u ljudima. A onda propadosmo mi, pa propade i on – nije semogao odr`ati bez nas! Malo bolje opanke danas nose jedino ~lanovi KUD „MilivojeSarmakovi}-[uca”, a i oni jedino kad imaju priredbu”.

DESETA GLAVA

(Smeju li se pisati ponizna pisma onima koje ne volimo; kako u selu ~itajunovine; ljudi koji se naknadno uklju~uju; mra~na pro{lost: detinjstvo naroda)

Strajinja bio i oti{ao, posetu niko vi{e ne spominje. Kao da se desila u snu. ¤egov jeprolazak osvetlio, za ~asak, rupu u kojoj ~amimo sa nove, nepoznate strane. Postoje mesta,postoje ljudi u kojima je ‘ivot do kraja napeo svoj luk. A mi, mi smo daleko od takvih mesta itakvih ljudi, u prostoru kroz koji prole}u odapete strele. Zbog toga su mu se, za ru~kom,onoliko i dodvoravali. Pobednik, uhvatio ‘ivot za dizgine, zajahao ga, a ovde svi, ko vi{e komanje, posr}u pod njegovim teretom, kao pretovarene rage. Naravno, bilo je tu i straha – zaStrajinjinu pobedu ovde, dobrovoljno, niko ni{ta nije dao – ali je preovla|ivala o~ajni~kazbunjenost i snishodljivost. U jednom ~asu video sam ih, sve, kao ma~i}e potrpane u d`ak.Utrapljuju ih ko kome stigne, i po{to ko ho}e, a oni, ~as besno mrnjau~u, ~as se umiljavaju...Pobe|eni, a nisu ratovali; oslobo|eni, da bi tek sad po~eli robovati. Tako im se vezalo, umrtva~ki ~vor, i kako god se okrene, oni na gubitku. A eto, i dalje se koprcaju, jo{ im o~isvetlucaju, zveraju levo-desno kao zver~ice, nju{kaju, e da li jo{ negde ima malo nade... Lovenadu u sitnim i neva`nim novinskim vestima, nadaju se u Ameriku, a ne znaju gde je Amerika,niti Amerika zna gde su oni.

– I to }e pro}i, – obe}ava deda.– O}e, pro}i }e, – istiskuje, kroz zube, stric, – ali }e i meni pro}i ‘ivot!U svakoj avliji nalegla ti{ina, sto godina se ne mi~e. Ti{ina kao stara, ogluvela zver; ni

mi{lju se ne mo`e kroz nju.– Pametan ~ovek gleda {ta se radi, i ~eka, da vidi, na {ta }e im izi}i, – ka`e deda.U svojim ku}ama, a kao da su u zbegu. Odmetnici, svima na oku. Kriju {ta su, na javnom

mestu ne~ujni i nevidljivi, i onda, od tolikog skrivanja vi{e ni sa sobom nisu na~isto. Kodnekih je govor pre{ao u mr{tenje: krive lica, kao na mrazu.

Vlastima to ne smeta. ]ute, pa nek }ute! Vlasti primaju }utanje kao slaganje.Zar stvarno ni{ta ne ose}aju i ne uvi|aju? Mo`da i znaju, ali {ta }e... Ne}e se, sigurno,

povu}i zbog ne~ijeg mr{tenja.– [to se silom i na la` uzme, tako se i ~uva, uz pomo} sile i la`i...Otpor je gluv i nevidljiv, i ne ti~e ih se. U njihovim novinama pi{e da je sve u najboljem

Krivi}ani su se uklopili. Ono {to je bilo protiv, ili nepouzdano, po~i{}eno je u prvomnaletu, krajem 1944, i po~etkom 1945. Rukovodioci su uglavnom sa strane: vi{i kadar iz CrneGore, ni`i iz okolnih sela. Prete{ko breme odgovornosti, a oni malobrojni, pa se, {to zbogva`nosti zadataka, {to zbog njihove te`ine, neprestano mr{te. Da se nasme{e, ni za ‘ivu glavu,~ak ni izme|u sebe, u kancelariji.

– Upla{ili se od vlasti, prevelik je to zalogaj za lopove, – ka`e ujak. – Zato su svi onakokruti.

Ni zidanju Gimnazije niko se oko mene ne obradova. I to izazva sumnji~ava zakeranja.Ujak se blagodu{no rugao:

– Mnogo se oni razumeju u narodno prosve}ivanje.Stric, krive}i usta od ga|enja:

– Re{ili da nam pokupe decu i da ih prevaspitaju. Ja, dok sam na njivi, i kod goveda, ja ihne moram slu{ati, a onaj ko sedi u {kolskoj klupi, on mora.

– Oni }e ih {kolovati, oni }e ih zapo{ljavati, oni }e im davati plate, stanove, polo`aje, i –eto ti jani~ara.

Otac, gledaju}i me popreko:– Kroz koju godinu, pripazi {ta pred ro|enim detetom govori{!Ujak:– Va`no je u~iti, u~iti i u~iti.– U~i}e to njino, o Marksu i Engelsu, i o sedam ofanziva, – opet }e gadljivo stric.– Nemoj, {koluju se i oni, – ka`e ujak. – Eto na{ Strajinja, za dve godine zavr{io pet

razreda.– Od toga mu se sve pomutilo u glavi, pa dobio padavicu. Kako su uzimali vlast, tako i

u~e, sve na juri{! Pre podne kancelarija, popodne malo odspava, a uve~e dopunska nastava...– I posle te pita, je l ono prav ugao ima|a{e sto stepeni, i da li voda klju~a na ~etres pet.Otac }uti, sa glavom zagnjurenom me|u dlanove:– Nek u~e {ta o}e i kako o}e, dosta mi je mojih muka!

O~eva najve}a muka su nepla}ene poreske rate.Malo-malo, u avliju bane poreznik. Svrza se oko {tale i ka~are, zaviruje u su{nicu, kao da

je ne{to izgubio. Gleda, {ta bi se moglo popisati.Uku}ani ostave posao, skupe se kom{ije. Stoje i gledaju {ta se radi.Stalno je na udaru ista krava-mlekulja, koja nas hrani koliko i ~itava njiva. Poreznik pita

koliko joj je godina, je li steona. Umesto oca, odgovara baba-Stevanka. Potom se okrene knama, i otpevu{i:

– Na{a kraaavica, na{a mu~enica.Poreznik objavljuje datum kad }e do}i na izvr{enje, ako se dug dotle ne izmiri.Tu ratu nekako plate, al u me|uvremenu prispe nova.Popisi se ponavljaju svakih pet-{est meseci. Taman se izmiri jedno potra`ivanje, stigne

novo. Tu su i zatezne kamate, koje otac smatra za ~istu plja~ku i golu nepravdu.Kraaavica stoji oborene glave, posramljena i poni`ena. Ja premirem od straha, {ta }e biti, i

kako }e se, na kraju, sve zavr{iti.Iako psuju i prete i hvataju se za glave, odrasli ne uzimaju opasnost tako ozbiljno kao ja.

Jo{ poreski slu`benik nije zamakao na dno sokaka, a otac seda za sto, presavija tabak,uzima moj pisa}i pribor, i pi{e pismo Mar{alu Jugoslavije Josipu Brozu Titu, Dedinje, Beograd.

^etiri puta mu je, dosad, sli~nim povodima, pisao. Odgovora nijednom nije dobio.Svejedno, ne odustaje.

Mene taj njegov obi~aj baca u o~ajanje. Pisanje ‘albi mi izgleda istovremeno jadno i drsko,bedno i nepristojno. To niko u selu ne radi. To je i opasno. I sramotno. Mo`da nije izrekomzabranjeno, a ipak je prekr{aj.

A povoda za pisanje na pretek...Su{na godina, nepravilna klasifikacija zemlje, li~na pizma na~elnika Vojnog odseka, nova

poreska opomena – sve se to hitno dojavljuje visokopo{tovanom Predsedniku FNRJ, samolbom da se on li~no zauzme, i da se hranilac petoro sitne dece ne dovodi na prosja~ki {tap!

„Visokopo{tovani Predsednik”: samo ja znam koliko ga visoko otac po{tuje!

– Ti si se morao upisati na Pravni fakultet, a ne ja, – ka`e mu ujak. – Kakav bi ti advokatbio! A ti zapeo s kafanom...

Stric je uveren da ta pisma do Tita ne sti`u. On je slu`io Gardu i zna da se po{ta ne nosi uDvor. Ona se prima u posebnoj kancelariji, gde rade sitni slu`benici, koji se s Titom ne vi|aju,niti kad s njim razgovaraju. @albe i pritu`be se vra}aju nadle`nim slu`bama po srezovima iop{tinama. Tako pismo zavr{i u rukama onoga na koga si se ‘alio.

– Kadija te tu`i, kadija ti sudi... A ovi u Op{tini, posle, jo{ ja~e pritegnu. Ne daju oni na toni prebijene pare, ne obaziru se...

– Obaziru se, jo{kako, – tajanstveno {apu}e otac.

I opet je meni najte`e.Ne znam {ta u Beogradu biva s o~evim pismima, tek, za mene su ona u`asan teret, sramota

i poni`enje, koje mi je nametnuto a da me niko nije pitao za pristanak. Jer, cela ta ‘alosna ibesramna prepiska ide preko mene. Ja moram nositi pisma na Po{tu, ja se moram znojiti pred{alterom, meni se tamo tresu kolena, meni od straha zastaje dah u grlu, meni od stida gore u{i!

Kad sam predavao prvu od tih nemogu}ih, stra{nih koverti, zami{ljao sam da }e se svislu`benici, kad vide {ta je i kome je adresovano, stu{titi na mene, izgrditi me na pasja kola, iodvesti u miliciju.

To se nije dogodilo. Ovo jeste da je zemlja bez slobode govora i udru`ivanja, pa opet, Po{tase i dalje pona{a normalno, prima nezgodna pisma.

Svakiput, slu`benik se napravi da ne prime}uje kome se {alje preporu~ena po{iljka. Zalepidve marke, lupi pe~at, i dadne mi povratni recepis. Prosto, svojim o~ima da ne veruje{!

A ja, za svako od tih pisama, po dva dana skupljam hrabrost; upravnik Po{te mi i u sandolazi, zabrinut i narogu{en.

Pro{le nedelje, jednostavno, otkazao sam.Ponovo je bilo ne{to u vezi s porezom. Kovertu sam ubacio u {aht za kanalizaciju, ispred

Po{te.Vrativ{i se ku}i, rekao sam da takva pisma vi{e ne primaju preporu~eno, pa sam ovo morao

poslati obi~no.Nisam ose}ao preveliku gri`u savesti. Predati takvo pismo na {alteru, ili ga baciti u

kanalizaciju, isto je.

Ono {to mi u toj ludoj stvari najvi{e ide na ‘ivce, jeste ~injenica da se molilac gnu{a Tita,a ovamo, o~ekuje od njega razumevanje i pomo}.

To nije obi~no laganje, niti podvaljivanje iz koristoljublja, po{to mu pisma ne donosenikakvu vajdu. Tu molilac podvaljuje samom sebi, odri~u}i se onog {to govori i misli,stavljaju}i sebe u nemogu}, bedan polo`aj. La` tu guta poslednje ostatke samopo{tovanja idostojanstva.

Mnogo kasnije, razume}u da je takav red na kojem stoji svet.Svako od nas ostavi, iza sebe, po jedno takvo, jadno i ponizno pismo. Ako ga ne napi{e,

onda ga od}uti; ako ne rekne ono {to nije trebalo, ne rekne ni ono {to je trebalo.U krajnjem zbiru, ne zna se {ta je gore.(A krajnji zbir, to je ovo u ~emu, u godini 1997oj, dok ispisujem ove redove, ‘ivimo).

Stalno sam izme|u dve vatre. Slu{am jednu, slu{am drugu stranu. Sla`em se, donekle, sjednima, a odnekle, s drugima. [ta sâm mislim, ne znam.

U ku}i, kletve i {krguti. U Krivi}ima, parole, borbeni pokli~i, samohvalisanje.Od Krivi}a do sela, deset kilometara, a na toj razdaljini dve klime, dva godi{nja doba, dva

raspolo`enja, dva jezika. Ponor, koji jedini ja, svakodnevno, savla|ujem, izjutra u jednom,popodne u suprotnom pravcu. Kad se nadnesem nad bezdan, zavrti mi se u glavi.

Porodica, ‘alostan zbeg u bezvremlju. Samo gleda, s koje }e je strane lupiti i zasko~iti.Selo, zemlja na po~etku sveta.

A Krivi}i, u potpunosti, ‘ive sa novim vremenom.U{oreno mesto, pa tako i misle: u{oreno. Doveli su se u red. Kolebali su se samo u

po~etku, dok nisu razumeli {ta se od njih tra`i.Kad su razumeli, postrojili su se, i sad, slo`no, napreduju.

Imaju Mlin, ~etiri du}ana sa me{ovitom robom, dve pekare, jednu gvo`|aru, nekolikokafana, poresku upravu, apoteku; otvorili su bioskop, predstave subotom i nedeljom, kad jeveliko zanimanje, onda i sredom.

U svakoj avliji ~esma, sa sli{kom sapuna na betonskom krovi}u, i s jednom krpom, danamernik opere blato s obu}e...

Otvoreni za Progres, da. Gimnazija }e im do}i kao kruna, kao nagrada za takva, pravilnousmerena nastojanja...

Na selu, sve obrnuto.Svak narogu{en, kao da su ga isterali na ci~u zimu iz tople postelje, iz najsla|eg sna.[to mu je nepoznato, o~ima ne}e da pogleda. Ujak doneo iz Beograda pola kotura

ka~kavalja, izneo na kafanski astal, da ponudi. Niko ne}e da okusi.– Ja to ne jedem, – ka`e Sre}ko ^uturilo.– Ne jede{ zato {to ne poznaje{, {to nisi dosad jeo... Hajde, probaj, mo`da }e ti se svideti...Badava, ne}e ni da poku{a. Ne upu{ta se u ono {to ne zna.Ujak, posle, krene u jednu od svojih gorkih beseda:– Eto, to ti je na{ seljak! Inokosni divljak, neprijatelj svake promene, na bolje i na gore!

[to ne zna, to ne zna, i ne}e da nau~i. ¤emu se ~ini da svaka novina ugroàva zakon po kojemse drì svet. [to je trebalo da se izmisli, to je izmislio Bog, kad je stvarao svet. [to ~ovek doda,to mora biti suvi{no, i na {tetu. Jadna dràva s ovakvim narodom, i te{ko narodu s ovakvomdràvom!

Mene najvi{e nervira ono, kako ~itaju novine, to jest, kako tuma~e ono {to je u novinamana{tampano. Muka me hvata od toga! Muka je utoliko ve}a {to novine naj~e{}e i{~itavam ja,a oni obja{njavaju ono {to su ~uli.

To nije ~itanje, to je lov na ne{to {to stoji iza, {to nije re~eno, {to je namerno pre}utano, ilisto posto iskrivljeno, i sad }e to oni, {umadijski pametnjakovi}i, ispraviti, okrenuti s glave nanoge! Oni }e, sad, otkriti {ta je na stvari, oni }e iz gomile svesnih la`i istisnuti nesvesno zrnceistine! Oni }e prozreti prave namere Staljina, Trumana, Mosadika i Tita!

Dok me slu{aju, stisnu usne, ‘mire, kao da u zasedi ~ekaju, ne di{u. Paze, da im nepromakne! Tra`e ne{to budibogsnama, ne{to {to normalnom ~oveku, sto godina da misli, ne bido{lo na um!

Oni su ube|eni da novine prave ovejani la`ovi, pla}eni policajci, da ih prave za sebi sli~ne,i za druge la`ove, koji }e la` dalje prenositi...

Po{to oni ne spadaju ni u jednu od tih grupa, paze, da ne budu nasamareni! Novine su,takore}i, tajna depe{a, koja im je slu~ajno dopala ruku. U toj se depe{i ni{ta ne sme uzimatidoslovno, nju valja de{ifrovati, i zato treba otvoriti o~i i u{i, da se uhvati pa`ljivo skrivensmisao! Ni{ta se ne sme uzimati zdravo za gotovo. Najmanje }e{ pogre{iti ako sve shvati{obrnuto. Ako pi{e rat, to zna~i da je mir; lo{e, to je dobro; crno – belo, a belo – crno!

Prognoze o nebeskim prilikama na horizontu svetske politike uglavnom su zastra{uju}e.Ako sam dobro razumeo, nama ne mo`e svanuti dok celom svetu ne smrkne.

Uvodnik u Borbi ima naslov: Prvi petogodi{nji plan i socijalisti~ki preobra`aj sela.Leka Crni ve} ima svoje tuma~enje:– Zna~i, svi }emo na kazan!O kazanu, u celom ~lanku, ni re~i.[to se ti~e na{e teku}e stvarnosti, istina je u uskom procepu izme|u onoga {to se zbiva, i

onoga {to je zami{ljeno da bi trebalo biti.

[to god vlast da preduzme, ovde se do~ekuje s podozrenjem. Nije ih obradovala ni najavaelektrifikacije.

– Ko{ta}e nas, ko svetog Petra kajgana!

– Jedino nam je to falilo, – njonjori baba-Stevanka. – Kad upale sijalice, tek }e se ondavideti koliko smo ogolili i obosili!

@ive i di{u protiv Progresa. Ko~e ga, i svesno, i nesvesno.Pregazio ih to~ak istorije, ali ih nije dotukao.Gr~e se, prega`eni, kao ki{ne gliste u blatu.@ao mi njih, ‘ao mi i Progresa. Ne znam, kome je te`e.

Delovo|a Kosti} sasvim se uklju~io, ka`u da su ga i u Partiju primili. Ne voli me, ne volimni ja njega. I u ku}i ga ogovaraju.

– Otkako je, pod Jevti}em, u{ao u op{tinu, – se}a se deda, – ne izlazi iz kancelarije! Inedeljom je u njoj...

Stric, sa ga|enjem:– Sad ispada da je, za vreme rata, radio za ove...– Kako, kad je bio ljoti}evac? – ~udi se baba-Stevanka.– A izdavao se i za ~etnika, – ubacuje otac.– E, to je ono {to se zove na{ ~ovek kod njih! Konspiracija...

Jedini se deda ni~emu ne ~udi.– Bio je on i jedno, i drugo, i tre}e, a sad mu se ra~una ono {to je pobedilo. Kogod da

pobedi, on je spreman, i {ta god da do|e, on je naredan. Ovo, {to je do{lo, ovo je jako, a kad jeneko jak, svi tr~e da budu s njim! Ko se, pre rata, obazirao na njih, ko ih je zarezivao za suvu{ljivu? Ko su bili komunci? Jedan u~itelj iz Barzilovice, jedan abad`ija iz Leposav~i}a, i jedan izMale Poljane, koji se izdavao za stolara... U~itelj je imao na plu}ima, pa mu je za to Kralj biokriv! Zovne ga sreski na~elnik, i ka`e mu: „Slu{aj ~ove~e, mene ne zanima {ta ti misli{ i zakoga glasa{, to je tvoja stvar, al nemoj da se sramoti{ u {koli, pred |acima!”

Stric ka`e da je taj u~itelj bio lud, i da nije bio r|av po du{i, a da je na{ delovo|apokvarenjak.

– Onako debeo, i nije niza{ta drugo, sem za kancelariju. Kad izi|e u njivu, svali se uladovinu, ne mo`e vazduha da se nadi{e, bulji u sparinu ko pijana koko{. Od gledanja upooranu brazdu stenje, a da se prihvati ru~ica pluga, umro bi, na licu mesta. Od sedenja ukancelariji stra`njica mu se pro{irila...

– Zato su ga i prozvali Guzonja, – se}a se ujak. – To mu je Sveta Kurjak, jo{ pre rata,nadenuo... To je tako, kad se seljak izopa~i i odbije od zemlje. Prvo ubledi u licu, butine muomlitave, naduva se, napuva se, i dobije stoma~inu. Obe njivice daje pod napolicu, ‘ena ako{ta prljne u ba{ti, to im je sva poljoprivreda. Dece nemaju. Avlija im sva u cve}u, perunike iboùrovi do pod streju, puste ruè prejahale vajat – cve}e voli neradni~ku ku}u, u njoj najboljenapreduje, jer je cve}e bilje koje se izleàva...

Delovo|a Kosti} me je li~no uvredio. Rekao je da od mene u ‘ivotu nikad ni{ta ne}e biti.Svakog dana, u povratku iz {kole, mi, |aci, zastajemo kod krivog brvna: poigramo se,

potu~emo, i pomirimo.Jednom, taman smo se po~eli rvati, izbi Kosti}. Kao da iz zemlje isko~i. Svi se razbe`a{e, a

mene uhvati lenost, ko da su mi se noge podsekle. Ni da se maknem s mesta. On se doguzeljado mene, i stade mi mahati {tapom iznad glave:

– Sram te bilo, jesu li te tome u {koli u~ili! Nikad od tebe ne}e biti ~ovek!Ova pretnja me je utoliko vi{e pogodila {to sebe, kao odraslog ~oveka, ne uspevam da

zamislim.

Gde god se pojavi malo ve}i broj seljaka, oseti se i nekakva nerazre{iva muka. Pija~ni danu varo{ici pun je beznade`no protivre~nih prizora; zbrka, da te glava zaboli!

^abrice sa sirom, ~orbaluci preko ~ijih je ivica pokuljao kajmak, otrebljen pasulj uvezan umarame, neoprana vuna, kofe kiselog kupusa, kusi kaji{evi slanine, sme`urane lanjske jabuke,

fla{e rakije za~epljene vrhovima kukuruznih ko~anjki, ispregnuta kola, bezvoljni volovi:zaga|enost i obesmi{ljenost samog trajanja!

Pijaca se odr`ava na uzdignutom plo~niku kojim je ulica podeljena na dva tesna kolovoza.Prodava~i stoje ili ~u~e. Svako je pomalo poguren, kao da se sprema da poljubi u ruku, ili ustopala, onoga ko mu razgleda robu.

A iznad glava, za sve to vreme, grme zvu~nici. Svejedno im je da li ih ko slu{a ili ne slu{a.Oni su ozvu~enje epohe, oni govore iz grla Dvadesetog veka.

Govori visokih rukovodilaca se smenjuju sa pesmama i igrama naroda Jugoslavije, mesnaobave{tenja sa izve{tajima o vodostaju Dunava, Save, Drave i Morave, sa posebnim osvrtomna stanje kod Bagrdana i ljubi~evskog mosta.

A pija~ari samo ~ekaju da iskr~me {to su doneli, da kupe gasa i soli, kolomaza, i distola zametiljave ovce, i da umaknu u {umovita osoja, gde ti{ina jo{ ~uva ono {to joj je Bog, nazavr{etku stvaranja sveta, poverio.

Bolesno nepoverljivi i obeshrabruju}e razumni, }ute. Sve su oprostili, i sve }e zaboraviti,tek, s ovim {to im se poru~uje preko zvu~nika oni nemaju nikakve veze. To za njih ne postoji.

Ujak ka`e da mu se smu~i kad pro|e kroz Krivi}e: Tito po svim zidovima i banderama,napravili su smotru od njegovih slika!

– Pusti to, – odgovara stric, – Krivi}ani se sna|o{e. Ispade da imaju i jednog narodnogheroja, Milivoja Sarmakovi}a-[ucu. Poginuo na Neretvi. Pre rata niko za njega nije znao, bio{egrt u kroja~koj zadruzi, a sad se po njemu zovu i ta zadruga, i Mlin, i kulturno-umetni~kodru{tvo, i ulica koja ide od Klanice do Crkve. Stariji besposli~ari, koji su pre rata igrali sa njimdomine i tabli}, sede pred istom kafanom pred kojom su nekad sedeli, igraju iste igre, a iznadglava im tabla Ulica Milivoja Sarmakovi}a. Pajta{ im oti{ao u istoriju, a oni, gde su pali tu seukopali, do smrti se ispred kafane ne}e pomeriti. A mi, koga mi imamo? Bega i Frklju! Ko, semnas, zna za njih? I oni su se odazvali, samo {to su ih jo{ ujesen 1941. uhvatili i zarobili, dr`ali ihu nekom logoru kod Soluna, pa ih pustili... I onda, za vreme rata, nisi ih mogao ~uti ni videti.Tek kad do|o{e Rusi i Kraji{nici, i oni se kovarnu{e. Kakvi smo mi bili ~etnici, takvi su i onibili partizani. U selu, za po ku}i...

Ujak i{ao u Beograd, da vidi {ta mu je potrebno za nastavak studija, i iznosi utiske:– Pre{lo Cetinje na Dedinje, do{la Lika do Erdevika... Najopasniji su izjutra, kad krenu na

posao. Ufiksane ~izme, blokeje ko da su uz doru~ak prikovane, pa kre{u niz Knez-Milo{evu, odpukovnika nema nièg ~ina, a pozdravljaju se nekako iz lakta, pa nadole, ko kad se povla~ivoda u klozetu! Gleda te ko gladan kurjak, ljuto i iskrlje{teno, brzonogo, brzoreko, uteklo odgladi, od tifusa, od usta{a, zaselo po svim na~elstvima, ministarstvima, upravama, ispostavama,i sad dede, nek mu neko objasni da ova dràva nije najnaprednija, najbolja i najpravi~nija nakugli zemaljskoj! Dali su mu da je vodi i ~uva, i spreman je da gine za nju kao {to je ginuo zaVojnu Krajinu! Zna {ta mu je re~eno, ni{ta drugo ne vidi i ne ~uje, kad bi selo i razmislilomo`da bi se zgrozilo od onoga {to je uradilo, zato oni stalno jure, zalete se od rane zore pa tr~edok ne spadnu s nogu, onda malo odspavaju, pa iz po~etka. Istorija mu poverila misiju,uhvatilo golom rukom ‘icu visokog napona, i ona ga trese i trese, a da je ispusti, i kad bi htelo,ne moè! Li~ani, Kraji{nici, Crnogorci, Ercegovci, otrovna dinarska rasa, ozdo vili~ne kosti,odozgo titovka s petokrakom, glava ko dvosekla sekira, trougao nabijen na trougao – to nijeideolo{ki, to je etnolo{ki fenomen!

– I kako samo li~e na njega, ko da ih je on sve pravio!– Mo`da i jeste, ka`u da je bio veliki ‘enskaro{, – kezi se stric.– E, sad... Nije mogao posti}i, zna{ koliko ih ima! Ne, nego se trude, imitiraju ga. Svi u

stanovima dr`e njegovu sliku, onu gde stoji sa zavojem oko ruke, pa se ve`baju, posle brijanja,pred ogledalom. Isti pogled u daljinu, ista ~ovekoljubiva surovost u o~ima, kako re~e jedanengleski novinar, pas mu mater, mislim tom novinaru! Mr{ave jagodice, jasno izvu~en nos, daudari glavom u stablo, rascepilo bi se drvo, odozgo nadole, a ne kao na{ kratkovidi Dra`a, {ta

mu je vredela blagost pogleda kad se ne na|e nijedan engleski novinar da mu pravi reklamu,ubi{e ga kao zlo~inca i psa. Draà je ‘mirkao, i svi su oko njega ‘mirkali, a ovi su svrdlalipogledima kao burgijama, oni su prozirali budu}nost, i prozre{e je. Dinarska rasa, sve samko{~ati br|anin, to je majka zmijskim mlekom zadojila, kad te okom o{ine, govno ti se udupetu skameni! Odmah se vidi koji su sa strane, koji su na{i: ovi na{i su mek{i, pokvareniji,du{evniji; trude se, al dàba im trud, ko }e dosti}i Liku i Krajinu. Ono nije imalo ni{ta, a sad jedobilo sve, a ovi na{i su drugo, to su vi{e neradnici i mutivode, propali studenti, neke vajnezanatlije, stolari i abadìje – voleo bi da vidim astal koji je on napravio, i odelo koje je sa{io!Da je to znalo {iti i krojiti, tesati i potkivati, ne bi se bavilo politikom, nego bi otvoriloradnjicu, prvo u sporednoj, pa posle u glavnoj ulici, kuckalo paru na paru, i hranilo porodicu...Nego em aljkavo i nespretno, em zavidno, em se stalno ubada {ilom i iglom, povre|uje se~eki}em, a kad se igla zabode u prst, kad ~eki}em prebije nokat, ~oveku do|e da ode u crne|avole, kamo li ne u komuniste. I sad su mu ti, propali majstori i studenti, nastavlja~i doma}esocijalisti~ke tradicije, a oni zlokovarni, s kojima je do{ao preko Romanije, ono mu jepretorijanska garda, ako ovamo {ta za{kripi, oni mu ne}e otkazati.

– Oni ubodo{e {ta su hteli, – prekida ga stric, – a ti sad vidi gde si i {ta si...– Ne bih se ja s njima menjao... Lako je sad, dok su usta svima zapu{ena; kud }e i {ta }e,

kad se otpu{e? Nisu ni oni svi glupi, kod nekih se po o~ima vidi da su bistri, mora da vide u {tasu ugazili, a uhvatilo se u kolo, natrag ne mo`e. Kako da prizna da je pogre{io, kad je tolika krvpala? On od svog strahuje vi{e nego mi od njega... Ti, koji su malo pametniji, moraju se kriti, idokazivati, da ludaci u njih ne posumnjaju. Treba sa~ekati, da se izduvaju, a to ne}e brzo.

– Za{ikalo se, nao{trilo se, ho}e da naplati sve nepravde koje su njegovim precimana~injene, i to odmah, ho}e ceo svet da okrene naglavce, da bi onda on bio glavni! Postavljajudr`avu na nove temelje, kre}u u borbu protiv zaostalosti, i eto, prvi smo im mi na udaru.Dobro, mi i jesmo zaostali, ali smo jo{ ‘ivi, u toj zaostalosti! [ta }e nam Progres, ako u njemunema mesta za nas? Ko zna, mo`da je zaostalost garancija na{eg opstanka, mo`da nam ona dajesnagu, i postojanost na{em karakteru. Na sve strane govore kako moramo prevazi}i mra~nupro{lost... U redu, samo da ne preteramo... U toj mra~noj pro{losti izgra|ivala se du{a na{egnaroda! Kakva je da je, to je jedina du{a koju ima; ako izgubi to malo {to je zaimao, {ta }e muostati, na {ta }e, posle, li~iti? Mra~na pro{lost je detinjstvo na{eg naroda, a svako detinjstvo jelepo, pa i kad je ru`no, ne mo`e se naknadno popravljati. Nema nazadnih istina, ali hajde,objasni to ludacima...

JEDANAESTA GLAVA

(Ludaci, marsovci i narodni pisci; u {ta spadaju selja~ke muke; na~elnikPionirskog odreda vodi svoju jedinicu na u`inu; sredina veka, napregnut ~ekrk)

Lako je onima na selu biti protiv: njih niko ne slu{a, niko ih ne gleda, mogu kako im seprohte. Ja sam u mnogo teèm poloàju, naro~ito otkako sam po{ao u gimnaziju. Pribliìo samse tome ~ega se u selu uàsavaju. Da, stalno sam sa njima, stalno u tom njihovom. A kad si ublizini ne~eg, ili nekog, zbliì{ se s onim {to si mrzeo. Pokaè se da to i nije tako stra{no, kakoje sa daljine izgledalo. I po~ne{ se razmek{avati. Mislim da se sa mnom de{ava upravo to:razmek{avam se. „Ludaci”, kaù i stric, i ujak, i deda; stric to govori s mr`njom, ujak rugaju}ise, deda uz velikodu{no odmahivanje rukom. A ja? Ja, ustvari, nemam ni{ta protiv ludaka. âksu mi i zanimljiviji nego pametni. Kr~ioci novih puteva – to sam negde pro~itao – ~esto su, upro{losti, bivali neshva}eni i usamljeni, pa su ih progla{avali za ludake. Manjina teì napretku,ve}ina se zadovoljava onim {to se zateklo. Volim dedu, samo, i od njega se, neosetno,udaljujem. Svi su oni poljuljani, udareni u glavu, vreme ih je pregazilo. Za sve, {to su proma{ili,{to nisu postigli, krive sada{njicu. A ja iz nje, iz sada{njice, nemam kud.

Oni znaju za{to su protiv ovoga; ja, i znam, i ne znam. U po~etku, ~inilo mi se da su upravu, svi. Sad po~injem u to sumnjati. Mo`da jesu u pravu, za sebe. Ako su svi oni protiv, zarmoram i ja? Pada mi na um da sam se zatr~ao. Ono, sa skupljanjem potpisa za pu{tanjeporu~nika Martinovi}a, kao i ono posle, sa cepanjem predizbornih plakata, ono mi zaista nijetrebalo. Bio sam dete, u devetoj godini; sad sam u ~etrnaestoj. Svejedno, i ono sam bio ja. Poduticajem odraslih, da... a mo`da sam i sad pod nekakvim, ne~ijim uticajem, samo {to to neprime}ujem. Mislio sam, kako sam najbolje znao; i sad mislim, kako najbolje znam... A {ta, akoponovo gre{im, ako, ustvari, uop{te ne umem da mislim? Ako se samo povodim, ju~e onako,danas ovako. Ujak kaè da su svi oni marsovci. [ta ja imam protiv marsovaca? Bliì su mi odtupavih Zemljana, ogrezlih u dosadan rad, zaglibljenih u blato. Fantaziraju, kaè ujak. Pa {ta?Barem zami{ljaju ne{to bolje i lep{e od ovoga ~ime sam okruèn. Za{to bih cenio doma}inskupamet i trezvenost? U trezvenosti nema nade, njihova pamet ne vodi nikud.

Najbolje mi je u {koli. Ona mi je upori{te i uto~i{te, jedino mesto gde sam za{ti}en odproizvoljnosti i grubosti svakida{njice, gde se mogu potvr|ivati. Ona je kao golema iraznovrsna knjiga, koja se uporno i sporo i{~itava – svakog dana po nekoliko redaka, ili podve-tri stranice – i gde je popisano sve {to je ljudski rod izmislio, otkrio, stvorio i u~inio.Znatan deo onoga, {to se u~i, ~ini se nekoristan, neupotrebljiv, bez veze sa ‘ivotom. I to je,mo`da, glavni razlog zbog kojeg se u {koli ose}am tako dobro: njena odvojenost od ‘ivota,divna nekorisnost onoga {to se u njoj u~i! „Nekorisnost” je pravi lek od zamornesvrsishodnosti kojoj se, kod ku}e, u svakodnevnom ‘ivotu, podvrgava svaki korak. U {koli seodmaram od svih onih zamornih poslova i nezavr{ivih sitnih obaveza, {to se deci, na selu,name}u od ~asa kad se usprave na noge! Ja znam da me nisu dali u gimnaziju zato da bi mepo{tedeli tih dosadnih du`nosti, o ne!, njihov je plan sasvim drugi, ali eto, u ostvarivanjudalekose`ne zamisli prema kojoj bih, kad odrastem, dobio neki neverovatno lak, ~ist i dobropla}en posao, ja sam ve} sad na{ao svoju tajnu, radosnu ra~unicu: dobro mi je u {kolskoj klupi,uìvam u u~enju! U napetim prole}nim prepodnevima, koja zuje kao svetlosne ko{nice, du{ase opija ~istim zna~enjima, uzdiè se do vrhunaca smislenosti. Svaki {kolski predmet dostojanje ja~e ili slabije pa`nje, svakom bi se ceo ‘ivot mogao posvetiti. Napor, uloèn u savla|ivanjegradiva, u~vr{}uje moje samopouzdanje, i vrlo brzo se nagra|uje. Radost, {to je duhu donosi

razumevanje uzroka stvari, i njihovih veza, pra}ena je ponosom zbog dobrih ocena, koje seni`u u dnevniku.

Velika nau~na novost, koja se {iri preko novina, bro{ura i knjiga, pa se i u {koli, na~asovima biologije, name}e, jeste otkri}e da je ~ovek postao od majmuna. Ja tu vest nisam prvidoneo u ku}u; samo sam je, jedne ve~eri, prate}i razgovor odraslih, potvrdio. Nastala jeneprijatna ti{ina, ka{ljucanje i zgledanje. Otac je po~eo kolutati o~ima, kao da tra`i s kim bi sepotukao.

– Znao sam, ta~no sam znao!... Ne {koluju oni decu zarad na{eg dobra, nego iz svojih,ciganskih planova i ra~una!

Deda je rekao da od toga ne treba praviti pitanje:– Greh je onoga koji pri~a, a ne onog ko slu{a... Slu{a{ {ta slu{a{, zna{ {ta zna{, i veruje{ u

{ta veruje{...Ujak je rekao da je to, ipak, trovanje omladine, ali da ga ne ~udi: od popa i beseda.– Na{i su vladari podizali manastire Bogu, jer su verovali da je on stvorio svet i sve na

svetu, a ovi podigo{e gimnaziju u ~ast majmuna!– Ja ne znam od ~ega vodimo poreklo mi, – zaklju~uje otac, – ali za njih znam: oni poti~u

od propalica i mangupa!

Otac misli da }e me oni kad-tad, kako-tako, pridobiti. Kaè da sam naivan i povodljiv, danikad ne}u sazreti, da nemam r|avu du{u, i da oni takve najvi{e vole. (Tako, u negativnomkontekstu, saznajem da imam dobru du{u). ]utim, i svejedno mi je {to sam osu|en na ve~itunezrelost: svi su oko mene odrasli i zreli, a nisu se od toga usre}ili. Otac ose}a da mislim nasvoju ruku, i zbog toga je neraspoloèn. I kad }utim, on u mom }utanju sluti neslaganje. Aonda, ni to, sa mojim {kolovanjem, ne ide onako kako je zami{ljao. Valjda je mislio, u po~etku,da sem mene, drugih gimnazijalaca iz okolnih sela ne}e biti. Kad je video koliko se selja~kedece sleè u Krivi}e, stade gun|ati:

– Po jedan ili dvojica iz jednog sela, to se moglo provu}i... A ovo, kome ovo treba, ko ovomo`e prehraniti?

Pa jo{ kad bi znao da svakog dana svratim u Razglasnu stanicu, a ponekad i u Vojni odsek,ili u Komitet...

... Prvo sam se po~eo druìti sa Lazom Kusturi}em, iz Razglasne. On me, posle, odveo kodSavi}a, u Vojni odsek, i kod Mileti}a, u Komitet. Kusturi} je tek prevalio dvadesetu, i pun jepoleta; Savi} se trudi da bude predusretljiv; umesto osmeha, u o~ima mu se cakle suze; Mileti}je strog i }utljiv. Sva trojica vode ra~una da ne izreknu ne{to {to nije za govorenje. Mene, unjihovim kancelarijama, najvi{e zanimaju pisa}e ma{ine, i oni mi ih rado ustupaju. Pro~ulo se,preko Literarne sekcije, da pi{em pesme, {to svi oni – ~ak i Mileti} – smatraju za pohvalnudelatnost, a obu~avanje na pisa}oj ma{ini drè za neku vrstu knjièvne predradnje.

Dok nabadam, sa dva prsta, na remingtonki, kadikad mi sevne kroz glavu: {ta bi rekli deda,i Leka Crni, i otac, da me ovde vide? Ove poluprazne kancelarije, u koje ulazim bez kucanja, isedam ne pitaju}i za dopu{tenje, za njih su |avolje rupe, a boravak u njima se, ovako ili onako,svodi na {urovanje sa |avolom! A eto, |avo nije onoliko crn koliko se njima ~ini! Niko meovde nije zvao, niko me niza{ta ne vrbuje, ja sam se sâm tu pri{unjao, zavukao sam se kaopas-lutalica. Doma}ini i {efovi ovih kancelarija nisu rodom Krivi}ani, i oni su uljezi, ba{ kao ija. Mislim da je Savi} sasvim blag i po{ten ~ovek, ali {ta mu vredi, kad je s njima: u mom selu,ni dobrota im se ne ra~una.

– I dobro {to urade, to na kraju ne}e biti dobro, – rekao je, jednom, deda. – Ko se danas,preko njih, ne{to okoristi, sutra }e uvideti da je na trostrukom gubitku.

Baba-Stevanka kaè da nad svima njima upravlja Sotona.– Tito je prvi do njega, on ga jedini li~no zna, a ovi niì ~esto i ne znaju kome sluè i u

kakvo su se kolo uhvatili.Ne verujem da Laza Kusturi} i Savi} slu`e |avolu, mada... Za Mileti}a se ne bih mogao

zakleti: on jeste na nekoj vezi, on zna ne{to {to niko, u deset sela okolo, ne zna. I to {to zna, tonikom ‘ivom, ni pod mukama, ne bi poverio.

Opasnik, da, a sa mnom je i on mek.

Kad ostanemo sami, deda prema vlastima pokazuje mnogo ve}u popustljivost, nego urazgovoru s odraslima.

– Svaka se sila s vremenom nametne narodu. Malo batinom, malo lepim na~inom, aglavno je vreme. I Turci su tako, polako i postepeno. Tukli su samo kad izbiju neredi, ili kad sene{to u dràvi zaljulja, pa se upla{e. Da su stalno terali veliko nasilje, ne bi se odràli ni petgodina, akamoli pet vekova! Va`no je uterati narodu strah u kosti. Ovi su to postigli u prvedve godine. Kad se narod zastra{i, posle moè{ kako ho}e{; moè{ i lepo, va`no je da si pokazaona {ta si spreman. Dràva je kao vazduh, ne moè{ bez nje, nema{ kuda. Kud god se okrene{,ona se ispre~ila. Po|e{ kravu da vakcini{e{, mora{ joj pokucati na vrata; o}e{ u bolnicu, opetmora{ preko nje; ona drì monopol na duvan i na gas, na {ibice i so, i sad, zar je va`no {tamisli{ o vladaru, podani{tvo ne moè{ menjati. A onda, ~ovek se i umori, dosadi mu da budeprotiv. Onaj ko pristane uz vlast, taj osvoji du{evni mir, dok preterano protivljenje kida ‘ivce...Zato ti ne slu{aj ovo {to mi pri~amo, mi smo na{e pro{li, a pred tobom je ‘ivot, kud drugi tud iti! Sa svima lepo, a opet pazi da se ne osramoti{. Budi po{ten sa sobom, pa se ni~eg ne boj...Nikog ne slu{aj, osramotiti se moè{ jedino pred sobom...

To zna~i da popodneva koja provodim u Razglasnoj i u Komitetu i nisu, ne moraju biti,tako stra{na stvar, kako mi se ponekad ~ini. Ipak, ne usu|ujem se da dedi poverim svoju malutajnu. ^ak ni njemu. Bolje je dr`ati to za sebe, sigurnije je.

U prazni~nim brojevima novina ~uveni pisci i prva novinarska pera veli~aju dana{njicu, islave izglede koje ona nosi. Svi su, bez razlike, za ovu stvar. Kogod ne{to javno govori, ili pi{e,taj je za. Protiv su jedino oni koji {apu}u – deda, otac, stric, ujak. Moè li se {aputanje poreditisa lepotom i zra~enjem {tampane re~i, pogotovo one iz prazni~nih brojeva novina?Sumnji~avost, kojom sam okruèn, zaglupljuje i truje, rastuùje i obesmi{ljava. Koliko jeuzbudljiviji, koliko je lep{i polet reportera, kozera, uvodni~ara i nazdravi~ara... Kako krepinjihovo poverenje u ~oveka, u ‘ivot, u napredak! Junaci njihovih pri~a su priprosti ljudi; i kadne prihvataju novu stvarnost, oni to ~ine nezlobivo i blagodu{no; kod njih nema oveneprijateljske jezi~avosti, ni na~elnog protivljenja, {to se {iri u mojoj najbliòj okolini. Lako imje da budu narodni pisci, kad je oko njih takav narod. [ta bi rekli da ~uju dedu i Leku Crnog,kad udare da otrcavaju Tita i Ce-Ka?

Sre}nici! Oni su ro|eni u siroma{nim i naprednim porodicama, koje su ih zadojileljubavlju prema jednakosti, pravdi i Progresu! Sve je to bila poslednja briga mojih uku}ana,kom{ija, i svih drugih, me|u kojima sam ro|en. Zato ja nikad ne}u postati narodni pisac, nioptimisti~ki raspolo`en novinar! Narod, koji ja poznajem, neupotrebljiv je za prazni~ne novine,i za naprednu knji`evnost. On nije protiv socijalizma, kao {to nije ni za socijalizam; njega to nezanima. U svoju ku}u, u svoju avliju, i unese pokoju korisnu novost, ali da pregne sa drugima,da pobolj{a op{te uslove ‘ivota, to nikako! Evo, Stanko Beg najavljuje izgradnju Zadru`nogdoma, a oni, ko da im preti kugom i pomorom! Lep{a budu}nost, to lepo zvu~i kad se ~ita unovinama, samo, {ta }e lep{a budu}nost usamljenicima i crnim nesre}nicima?

Stanko Beg je rekao ujaku:– Dom }e biti izgra|en, a posle, ako ne}e u budu}nost, nek idu u bo`ju mater!Ja mislim da je ~ovek ovde srastao s mukom, pa graditelji lep{eg ‘ivota, kad krenu protiv

ljudske muke, zaka~e i ~oveka po glavi.

Moj narod nije ni za pokazivanje, ni za opisivanje, a jedino njega koliko-toliko poznajem.Kadikad me ispuni ne`no{}u, ~e{}e mukom i gadljivo{}u, naj~e{}e mu se rugam, ali da je moj,jeste moj, ne odri~em ga se. Kad ga uzdi`em, ~ini mi se, i sam s njim rastem, a kad mu serugam, samog sebe ujedam. Tu je, kre}e se po bo`jem danu, a ne vidi se, ne ~uje se, kao da ganema; ono {to nosi u du{i, ne sme se ni re}i, ni videti. U sopstvenoj zemlji, on sad ‘ivi tajno, injegovu tajnu, ~ini mi se, niko nikad ne}e obelodaniti.

Volim ga zbog njegove mrgodnosti, u kojoj ima pravog gospodstva, i zbog njegove mudrezagledanosti u zemlju. On smatra da je jedini po{ten rad onaj koji je usmeren na opipljivestvari – na zemlju, drvo, kamen, gvo`|e, vodu, i hranu, a da je ostalo izvrdavanje i trka nad`abaluk.

Deda to ovako razla`e:– To, {to se danas prome}e i prevr}e, {to dr`i govore i popuje narodu, od na{eg Stanka pa

do onog najvi{eg, sve ti je to pobeglo od budaka i motike, dovatilo se leba bez truda i muke, iu{lo u la`. Jer, Bog nije odredio ~oveku da zara|uje hleb nasu{ni u znoju lica svoga zato da bi se~ovek mu~io, nego zato da bi bio u istini... Neradnik, koji za nerad prima platu, ogrezao je ula`, ‘ivi od laganja, on obmanjuje i sebe, i ‘ivot... Svaka je vlada i sva dràva u rukamamangupa i neradnika, mora i to neko da izvr{uje, samo {to su druge zemlje bogatije i ure|enije,pa se to ne vidi ovako kao kod nas. I drugo, tamo ih bar smenjuju, a ovde ne moè{ ni to! Akoga mangupi najvi{e mrze? Pa nâs, seljake! Mi ih najbolje poznajemo, na na{oj muci ‘ive, i to{to pri~aju jedino kod nas ne prolazi! ¤ih uzimaju ozbiljno varo{ki besposli~ari, oni koji misleda lepinje rastu na drve}u i da se mleko pravi u mlekarama, i da je dovoljno smisliti ne{to lepo,pa da odmah krene kako treba! Eto, zato smo mi seljaci zaostali i nazadni: drìmo se zemlje imuke, i istine, kakva je da je; a mangupi su, naravno, raskrstili s predrasudama, oni su seoslobodili, uzdigli se, vitlaju u praznini, i kad god im se ukaè prilika, zabiju nam no` u le|a. Tosu nam sad, na kraju ovog rata, oni namestili: poslali nam belosvetskog mangupa za vladara!

Od sve nekada{nje slave, od ~asti i dostojanstva, ostala im je jedna pohabana Pesmarica, sajuna~kim pesmama, portretima znamenitih vladara i vojskovo|a, sa opisima njihovih podviga;ona se, cele godine, povla~i po prozorskim daskama i gornjim povr{inama {ifonjera, upljuvanamuvljim userotinama, i`vrljana potpisima, naki}ena zapisima i brojkama. U toj je k 67izi svaslava na{eg roda, u nepogre{ivo odbrojanim desetercima, koji hu~e kao {ume u martu. Pi{tivetar, sneg zasipa ~ot i plot, a ja ~itam ono o Starini Novaku i Deli Radivoju. A kod StarineNovaka ne zna se {ta je du`e, jatagan iza pojasa, ili brkovi! Svi su junaci, od hajduka doustani~kih vojvoda, nosili brkove: Tanasko Raji}, Stevan Sin|eli}, Hajduk Veljko, JankoKati}, Vasa ^arapi}, Stanoje Glava{, Jovo Kursula, pa i Kara|or|e, naravno. Brkat je bio iFilip Vi{nji}, koji ih je sve opevao.

^itam, ~itam, pa pogledam jednim okom – deda me ne slu{a, zamislio se.– [ta li bi rekli da ustanu i da vide ko danas vlada Srbijom?

Mu~e se, a moraju kriti svoju muku. Ne pokazuju je ni jedni drugima, ni pred dr`avom:nju to ne zanima. Ona im ne priznaje pravo na mu~enje, ona to nije predvidela, njihove mukedo|u kao njihova privatna posla, kao zaostaci neizle~ive pro{losti, za koju ona, dr`ava, ne snosinikakvu odgovornost! Ona je smislila sasvim drugi plan, i u taj se plan selo te{ko uklju~uje.Selo ‘ivi izvan svakog plana i reda, pa se zato i mu~i. Pljusne |ur|evska ki{a, ba{te polude;onda zasu{i nedelju-dve, i trava do|e kao barut, cela livada {ibicom da se zapali. Kad od svegadignu ruke, sam vazduh se smiluje, oki{a i prehladi u avgustu, kukuruz se povrati. I kakvim seplanom sve to dade obuhvatiti, ko }e sve te prevrtljivosti dovesti u red?

Pro~itao sam bro{uru o selja~kom pitanju, koju mi je ponudio Laza Kusturi}, i ne mogure}i da mi je sad i{ta jasnije. To kao da se ne odnosi na seljake koje poznajem. Moji seljaci ne

spadaju ni u jednu od opisanih grupa: nisu veleposednici, nisu ni nadni~ari; nisu izrabljiva~i, a,koliko god se mu~ili, ne ulaze ni u grupu eksploatisanih! Ne vidi se ko ih eksploati{e. Jesusiroma{ni, a ne ~ine ni seosku sirotinju, bar ne po lenjinskim merilima. Niko ovde ne priznajeda je siroma{an, niti bi pristao da ga u to svrstavaju, pa makar imao i vajde od toga: na toj seosnovi prava za sebe ne tra`e! ljudi se ovde stide svog siroma{tva, gledaju kako da ga seoslobode. Svak bi voleo da stane na svoje noge, pa i da se obogati, ako je mogu}no. A ubro{uri pi{e kako su sirotinja i bezemlja{i nosioci progresivnih te`nji na selu. Takvih kod nasuop{te nema. Stanko Beg i Frklja nisu bezemlja{i, oni su zemljomrsci, zapustili su i ono malo{to su imali i oti{li u politiku. [to se kulaka ti~e, u po~etku niko nije znao {ta ta re~ zna~i. Tekkad su zaveli obavezni otkup, otkrilo se njih pet-{est, i oni, koji nisu podmirili obaveze, zavr{i{eu Zabeli. Na{i su bogata{i propali u ove tri-~etiri godine, i razlikuju se od drugih jedino pohodu i dr`anju. Naime, i kad propadne, bogata{ govori o{tro i odre{ito.

Ko je danas, godine 1948, na selu siroma{an, siroma{an je van svakog reda i smisla.Ovakvo sirotovanje Lenjin nije predvideo, i te{ko da bi ga znao objasniti... Ovda{njesiroma{tvo do|e kao jo{ jedan izraz zlovolje prema novom poretku. Organizovanogizrabljivanja ~oveka-po-~oveku nema. Oni koji se i dalje mu~e, oni prosto nastavljaju jednustaru naviku. Posle ~itanja bro{ure, to je jedino obja{njenje koje sam uspeo da na|em. Ovajsvet eksploati{e sama muka! Zato kod njih nema ponosne klasne svesti, ne znaju na kome daje izo{travaju. Da bi ~ovek pripadao idealnoj, istorijski zna~ajnoj sirotinji, nije dovoljno dabude samo siroma{an. Za to se traì i ljuta, razjarena svest o pravim krivcima za stanje u koje jezapao. Takve svesti ovde nema. Ovde se skupio sve pusti nesvesnik i inokosnik, slepa krtica,tvrda {krtica, samac i samoranac. Mu~i se, da, i to mnogo, ali pre }e cr}i sa svojom mukomnego {to }e se zdruìti sa siromasima sli~nim sebi i krenuti u ostvarivanje boljih ‘ivotnihuslova, {to mu dràva predlaè! Moji seljaci, kad se sve sabere, nisu samo prirodno zaostali: onisu i namerno nazadni.

Nekih popodneva mi se u~ini da na selu i nema ni~eg drugog, sem pro{losti. U Krivi}ima ivreme druk~ije, u drugom pravcu te~e: tamo je ono okrenuto prema budu}nosti. Pro{lostvaro{ice je selo, i zbog toga Krivi}i sa pro{lo{}u ne ‘ele ni{ta da imaju. U ku}i ih ne mare, nevolim ih ni ja. Za njih je svaki seljak ili Tiòsav, ili Milojica, ili Milòsav, ili Milòvan. Tajnaglasak niko u selu nema; oni su ga iz pakosti izmislili. Ujak kaè da je svaka na{a varo{icaizvidni~ki punkt dràve, uklinjen u narod: iz zemlje crpe snagu i ‘ivot, a za uzvrat, ne daje jojni{ta... Krivi}i su ostrvce u selja~kom moru, kaè jo{ ujak. U kojem god pravcu od Suda dapo|e{, posle dvesta metara nai}i }e{ na ba{te sa glavicama kupusa i porilukom, i na {ljivikeizme|u ~ijih stabala doma}ice iz pokrajnjih ku}a su{e ve{. Ranom zorom, svi kupe novine, dabi znali {ta da misle. îtaju ih u hodu, idu}i u kancelariju. Svaki dràvni ~inovnik je zabrinut inamr{ten, a za{to? Zato {to se stalno pla{i da ne{to ne pogre{i! Seljak jeste mu~enik, ali kaddoma}in, o Svetom Nikoli, ode u crkvu i stane pred oltar sa slavskim kola~em, onda na svetunema ve}eg gospodina od njega! Sluè}i vlastima, ~inovnici su to gospodstvo izgubili, ako suga ikad i imali.

Deda kaè da su se mnogi podgojili, od gula{a i od piva, a ‘ene im se, od debljine, gegajukao patke. Jedino se ujutru rastr~e, dok ne zauzmu stolice po kancelarijama. Oko osam, ulicese uti{aju. Kroz otvoren prozor u~ionice slu{am mukle udarce u ne{to meko-tvrdo: potkivajukonja. Konj trpi, jo{ mu nisu takli ‘ivac. U ne~ijoj avliji, Filip ]opa struè drva. U kratkimprekidima ~uje se kako cepanica lupi o beton. Ispod }uprije huk}e vunovla~ara: ranije sura{~e{ljavali vunu, sad uglavnom ~ijaju krpe. Od krpene vune pletu se zbebani i prohladnidèmperi – vuna je u toku prethodnog no{enja izgubila toplinu, i ovo {to se sad pravi odprera|enih krpa, kao da se de{ava posle njene smrti.

Imaju Krivi}i ~ak i svoj praznik, devetnaesti oktobar. Toga dana varo{ica je oslobo|ena.

– Od koga li je oslobodi{e? – pita se deda.– Nemoj, – odgovara stric, – bio je tamo jedan ljoti}evac, pisar, i jedan Nedi}ev stra`ar,

trebalo je to isterati iz bunkera!

Deda se i pre rata dr`ao podalje od }iftarije, a sad, ne}e da ~uje za nju! Kad mu nekopomene Krivi}ane, on {mrk}e na nos, kao da se brani od smrada.

– Kako se brzo okupi{e oko novih gazda, ko muve zunzare... Koja god vlast da do|e, tu su,prvi, da pritr~e i da pomognu.

Stric poku{ava da ih brani:– [ta }e, dràva im je i njiva, i {tala, i ba{ta, vole da sluè, umeju da sluè, jedino to i znaju.

Za to su se {kolovali...– Za {ta su se {kolovali?– Da slu{aju onog ko im dadne leba... Nek do|e ko o}e, oni su na svom mestu, ko

skeled`ije na obali.

– Ko je osetio kud vetar duva, potvrdio se u ratu. Sad je kasno, – jadikuje stric.Ja mislim da nije kasno, samo {to im nove mogu}nosti potvr|ivanja manje odgovaraju.

One su toliko nezanimljive, da ih, izgleda, i ne prime}uju.Jer, pored heroja iz rata, sada se slave i heroji rada! To su razni novatori i racionalizatori,

udarnici i pronalaza~i, ljudi koji prebacuju norme, junaci socijalisti~kog rada... Neki od njih suse pro~uli {irom zemlje, od Jesenica do \ev|elije. Svi znamo za rudara Aliju Sirotanovi}a, kojisa deset prstiju hrani mnogo~lanu porodicu, grade}i, u isto vreme, lep{u sutra{njicu za sve nas.Svaki ~as mu izlazi slika u novinama. I po prezimenu mu se vidi da poti~e iz skromne,napredne porodice... On ponekad iskopa i po 600 tona uglja za jedan dan! Kad god zamahnekrampom, odvali po jednu tonu. Iza njega juri trideset radnika, sa trideset vagoneta, da pokupi{to je nakopao. Jedan Slovenac, Drnov-{ek, preti da }e ga sti}i i presti}i. Ja ne verujem da je tomogu}no.

– Ako ovako nastavi, probi}e Zemljinu kuglu, – ka`e stric.– Ja kopao celog ‘ivota, pa mi ne dado{e sliku u novinama, – uzdi{e deda.Otac gleda u zemlju. Dr`anje kafane, i kad je kafana nasred sela, nije ba{ neka stara i

po{tovanja vredna grana poljoprivrede.

– Ova Jugoslavija je prokleta zemlja, – kaè deda. – Malo je bilo {to ~etres prve propadekao normalna dràva; do|o{e mangupi da je krpe i obnavljaju kao radni~ku dràvu. A {ta }emomi koji nismo radnici?

– Da }utimo i da ~ekamo, – ka`e ujak.– Prvo izgubismo slobodu, pa pamet, pa istoriju... Sad }e nam i ime uzeti.– Ne brini, ima re{enja i za nas: nas }e u kolhoze!

O selja~kim radnim zadrugama zasad se samo pri~a. Kao da pipaju puls, pre nego {to pre|una upis.

Deda misli da je najbolje praviti se lud i dr`ati se po strani.– Ako te pita jesi li za, ti }uti. Ako te pita jesi li protiv, opet }uti. A najva`nije je – ni{ta ne

potpisuj!

Vidici se zaljuljali, porodice se osipaju.– Otvorile se ljudima o~i, pa beè, kud ko moè, – kaè ujak. – Da sam imao pameti koliko

nisam, ja bih sad bio u Americi, u Australiji, u [vedskoj! Eno, Milo{ Vi{nji} u Kanadi, dali muza ku}epazitelja, po ceo dan sedi i ~ita knjige, i pi{e ~lanke protiv komunizma. ^ovek me lepozvao, ajdemo zajedno, a ja te danas, te sutra, i ni{ta! Svi pobego{e, samo ja, skr{tenih ruku,stojim i gledam. Prvo odo{e oni koji nisu smeli da se vrate, a posle, i ovi koji su smeli. Panagrnu{e vredni i snala`ljivi, alavi i nestrpljivi... A ja, sedim i ~ekam...

Deda ga gleda sa`aljivo:– A {to se ti ne bi vratio na studije?– Odbije se ~ovek od fakulteta, posle te strah da tamo priviri{. Al poku{a}u, nemam {ta

drugo...

Po~eo sam da pi{em roman. Svakog dana, kod Kusturi}a ili Mileti}a, prekucam po dve-tristranice. Jedan de~ak, moj vr{njak, polazi na put oko sveta. Ukrcava se tajno, u Rijeci, nabrod. Zamislio sam bezbroj pustolovina, sti}i }e i me|u Papuance... Zasad jo{ opisujempripreme, i to, kako se, u sebi, opra{ta od predela svog detinjstva. Bekstvo }e izvesti u tajnosti.Da li da, ipak, obavestim dedu? Da li moj junak ima dedu?

Za Dan Republike mi je dodeljeno zvanje na~elnika Pionirskog odreda. Predlog je do{aood Tamare Kosovi}, razrednog stare{ine. Ona misli da su dobre ocene iz {kolskih predmetadovoljna kvalifikacija za obavljanje lak{ih politi~kih funkcija. Ja, na~elnik! U prvi mah sam seobradovao, a posle sam se postideo. Odbiti ni u kom slu~aju nisam mogao: takve se po~asti neodbijaju. Dvaput nedeljno, posle ~asa fiskulture, vodim odred u Pionirski restoran, na kajzericei mleko. Odrasli nemaju prava na kajzerice; zbog nesta{ice belog bra{na proizvodnja finihpeciva je ograni~ena. Postrojim razred u dvori{tu, i krenemo. Kroz varo{icu prolazimo ne ba{mar{evskim, ali prili~no tvrdim i ujedna~enim koracima. Ja gazim po strani. Svi mi se obra}ajusa Dru`e na~elni~e.

To nije stra{no, ~ak bi moglo biti sme{no, kad se ne bih se}ao recitacije o izdajici, kojomsam, na onoj priredbi pre pet godina, zapalio selo. A tu su i neka druga, tako|e posti|uju}ase}anja. Najpre, skupljanje potpisa za oslobo|enje poru~nika Martinovi}a. Pa cepanjepredizbornih plakata, ujesen 1945. Po{to sam ~etiri dana zaredom kidao plakat sa jednogdrveta, postavili su stra`u i uhvatili me. Tetka je uredila da me puste, bio sam dete. Svejedno, iono sam bio ja. Bio sam protiv, izvodio sam akcije, {to se ka`e... A sada, sada sam na~elnikPionirskog odreda, vodim |ake kroz glavnu ulicu. Preko zvu~nika ide prenos narodnih pesamai igara, sviraju Radojka i Tine, prati ih narodni frula{ Sava Jeremi}, sve je narodno, od heroja ipisaca, do frula{a, svi su se uhvatili u isto kolo, pocupkuju i skaku}u; kao pionirskirukovodilac, skaku}em i ja. Obrazi mi plamte, ne znam od ~ega vi{e plamte: od ponosa ili odstida.

Sneg se topi, bujice kloko}u kroz razglibljenu ledinu. Voda juri kroz useke koje su ostavile{ine volovskih kola. Reka je tri dana nadolazila, a jutros se smirila. U ti{ini se ~uje tiho istra{no zujanje vode, kao kad se napre`e ~eli~no u`e. Tutnji kroz tesnac, kaplje sa {indre, iskrii svetluca u nebu. Sve je to daleko od sada{njice, izvan istorije. Probu|ene iz zimskog sna, osenju{kaju hrastovu koru, kao da joj proveravaju miris i ukus. Svet je, bar za njih, onakav kakavje oduvek bio.

– Zgre{ili smo, moramo ispa{tati, – govori, za sebe, baba-Stevanka. – Ko o}e da gleda, i koume da misli, ovo }e ga opametiti; ko ne}e i ne ume, od ovoga }e izludeti.

Deda misli da nas Bog nije morao ba{ ovoliko kazniti. Nismo mi, valjda, najgori ljudi nasvetu?

– Nismo, – gadljivo uzvra}a stric. – Hrvati su gori...

Sredina veka, napregnut ~ekrk, koji krcka. Skela se rasu{ila, reka se iskidala na rukavce.Vodenica ne radi, iz rasu{enog to~ka ispadaju paoci.

âk i nedeljom, kora~aju oborenih glava. Sunce ih ne doti~e, sunce prì za svoj gro{.– Do{lo vreme da se pazi {ta }e prvo pu}i, ki~ma ili cevanica, – kaè otac.– Najgore je kad nema{ nikog svog na svetu, – {apu}e deda.Baba-Stevanka, izokola, skuplja ute{ne re~i:

– Ni{ta na svetu ne ide pravo i glatko i pod konac, kako besnici misle. Krene pravo, ali seposle iskrivi. Nai|e ne{to drugo, i sve se okrene naglavce. Oni zaboravljaju da ima Boga, al mito ne smemo da zaboravimo! Onaj gore sporo putuje, al kad prispe, lomi kosti.

Svetlost je izjutra pome{ana sa izmaglicom i sa mirisom trave koja se su{i od rose. Trava je,po~etkom leta, kao reka: te~e u svim pravcima, ljulja se, u sebi i u vetru. [kolski raspust sepretvorio u pusto{ bez obala. Dani dugi, i kao otkinuti od zemlje. Ve~ernje radeni~ke pesmesve tu`nije, sve otegnutije. Otkako je po~ela be`anija u svet, i te se pesme nekud udaljuju.Odlaze u nebo, ili se vra}aju u pro{lost, onamo gde su nastale. Kosa~i iznureni, ‘eteocizami{ljeni, kopa~i oborili glave. Jedino se kupioci {ljiva glasnu malo veselije, valjda zato {to ihredovno obslu`uju rakijom. Sada{njica je tesan prostor u kojem se ~uju odjeci iz najdavnijihvremena. Mobe su se razbile u nevelike, mrzovoljne grupe. Kom{ije okre}u le|a jedni drugima,svak gleda kako bi se sam, kri{om od drugih, spasao. I to malo ljudi, {to radi na njivama, kaoda je zaostalo iz minulih vekova.

Sredina veka, nasred Balkana. Sredi{njim putem istorije tutnji kolona motornih vozila.Napred otvoren auto, u autu stoji On. Otpozdravlja belom rukavicom, levom; desnu nije niskinuo sa ruke. Klizi kroz mirisni lahor, onako kako se nekad probijao kroz vjetar i kroz snijeg,uz usku stazu planinsku, visoko. Pored puta stoji, ovde-onde, zablenut seljak. Gu`va {ajka~u.

DVANAESTA GLAVA

(I ono {to im je dobro, ustvari im ne valja; {aputanje pora`enih; mo`e li postojatinarodna vlast koju narod ne prihvata; kako je u kafani odjeknulo istorijsko Ne!)

Sa Lazom Kusturi}em, rukovodiocem Razglasne stanice, zbliìo sam se proletos. Prostorijau kojoj je sme{tena Razglasna je odmah kraj Op{tinske biblioteke, u dnu hodnika, i celog danaje otvorena, dok Biblioteka po~inje s radom tek u ~etiri popodne, pa mi se ~esto de{ava da posvr{etku nastave prosedim sat-dva na klupi u hodniku u o~ekivanju da se pojavi ~ika-Kosta,bibliotekar. Kusturi} je primetio kako dre`dim i ~amim te se, valjda, saàlio, i po~eo me pozivatikod sebe. Ta soba, u kojoj je sme{tena Op{tinska slu`ba za obave{tavanje gra|ana, i nijetoliko tesna, koliko je prepunjena kutijama, prijemnicima, kablovima, gramofonskim plo~ama,novinama i bro{urama. Pre rata, i prve dve godine posle rata, sli~nu je du`nost vr{io dobo{arFilip ]opa. Nova vlast je kupila aparaturu i razvela mreù od ~etrdesetak zvu~nika, pa jepraksa ~itanja naredbi, zabrana i poziva pretvorena u informativno-vaspitno delovanje,za~injeno kulturno—umetni~kim prilozima, koji se preuzimaju od Radio-Beograda. ]opa jepenzionisan, a vo|enje stanice je povereno Kusturi}u ~iji je brat, skojevac, poginuo naSremskom frontu.

Do rata, Kusturi} je stigao da zavr{i ~etvorogodi{nju Osnovnu {kolu te sad, vanredno i poubrzanom postupku, pola`e razrede u Gimnaziji, a ide i na razne te~ajeve. I{~ita {ta ima odlokalnih vesti, uklju~i Radio-Beograd, pa prilegne i u~i. Pozajmljuje mi bro{ure, ~asopise inovine – toga kod njega uvek u izobilju ima – a ja mu, za uzvrat, tuma~im zna~enja stranihre~i, s kojima se susre}e u nekim ud`benicima, i u raznim materijalima. Ne znam kad sam ikako nau~io tolike strane re~i; Laza mi je i otkrio da sam na tom polju jak. On ina~e ‘ivi dostasku~eno, sama~ki. U fijoci ispod predajnika uvek ima hleba i narezane kobasice, i po ceo danpije ~aj. Kuva ga na re{ou ~ije se vijugave ‘ice presijavaju u i`ljebljenoj povr{ini {amotne plo~e.Na zidu, pored slika Lenjina i Tita, prikucao je i svojeru~no ispisanu pesmu Maksima GorkogBurevjesnik. Tako izgleda mesto s kojeg se {iri propaganda od koje se, kadikad, tresu zidovivaro{ice; tako izgleda ~ovek koji tu propagandu vodi. Skromno, gotovo tu`no.

Posle svakog malo duèg zadràvanja kod Kusturi}a osetim zbunjenost i posti|enost. Ovoje, dakle, jedan od njih; to je ‘ivi predstavnik vladaju}e bratije, o kojoj se u mojoj ku}i, i poselu, govori kao o sotonama! [ta ja imam protiv ovakvih i sli~nih ljudi, kakvo su mi zlo u~inili?Ovaj Kusturi} je nalik na besku}no zvere: do{ao u grad da u~i, i sad se umiljava ‘ivotu,oblizuje se kao ku~e, sre}an je {to ima onu veknu u fijoci, {to su mu dali posao, i mogu}nost dase {koluje... Jedno je kad se gleda izdaleka, a drugo kad mu se poviri u fijoku radnog stola...Da, malo sam zbunjen. Ne mogu da zaboravim ono {to se u ku}i misli i pri~a. Nije va`nokoliko u ono verujem, koliko ne verujem; muka je {to ne mogu da zaboravim! A kad zna{ sveono tamo, na drugoj strani, ne moè{ se ovamo prirodno pona{ati. Najbolje bi bilo kad bi sesve, do kraja, ispri~alo, i pred jednima, i pred drugima. A tek to nije mogu}no.

Gledam Lazu, pa se setim stri~evih re~i:– Svaki je od njih, kad je polagao zakletvu, potpisao da je spreman ubiti ro|enog oca, ako

to tra`e interesi borbe...Setim se i onoga, {to pri~a ujak:– To nema ni oca ni majke, to je Tito skupio s koca i konopca, nahranio i odenuo, dao mu

pu{ku i pokazao na koju stranu da puca...

A Milo{ Vi{nji}, pre nego {to je pobegao u Kanadu, i{ao je po selima i govorio kako onispavaju sa ro|enim sestrama, kako pale crkve, a decu, odmah po{to se rode, predaju dr`avi.

Laza Kusturi} jo{ nije zapalio nijednu crkvu, sestre nema, a ne verujem da bi mogao ubitisvog oca... Za sekretara Mileti}a ne znam, a za Lazu mogao bih se zakleti.

Baba-Stevanka ka`e da ih ima sa dobrom du{om...Deda joj ne dopu{ta da zavr{i re~enicu:– Samo me od njine du{evnosti sa~uvaj i sakloni! I kad ne{to dobro rade, oni to rade

kri{om od Boga, a protiv Boga!... Dobrotu na svetu je dao Bog, i sve ti d`aba, ako je sprovodi{na svoju ruku. Zato od njine dobrote niko ne mo`e videti sre}e!

Otac, po povratku sa vojne ve`be:– Ne mogu re}i, dr`e do ~isto}e do reda...Ujak:– Nema {amaranja vojnika, kao pre rata...– Nema, – ka`e stric, – ali zato za svaku sitnicu teraju na vojni sud.Deda, koji ceo razgovor smatra besmislenim i uzaludnim:– Kakvi su da su, nisu mi pod srcem rasli...

Kolebaju se, ali da pristanu, da se pomire, to nikako! Ose}aju da se putem, kojim sukrenuli, nikud ne stiè. Tamo ne ide, a ovamo ne mogu: tako im se ukrstilo... Nisu s ovimvremenom, i bar znaju za{to nisu. A ja, gde sam ja! Za{to mi je va`nije to njino, to {to nikadnisam video ni upoznao, od ovog {to postoji, i sa ~ime sam ‘iv? Nije mi do toga {to pri~aju, aeto, ne mogu da ih izdam. S njima biti, besmisleno je i glupo, a biti protiv njih, podlo. Kakvigod da su, moji su. Nisu se sna{li, ne umeju da se uklju~e, ne prihvataju to {to je do{lo; nanesnalaènju i neprihvatanju grade svoj ponos. Deda je u pravu, najlak{e se snalazemangupi... Nije da ih volim, ne mogu re}i ni da ih po{tujem, po~eo sam i kod njih otkrivatisvakojake gluposti i nedoslednosti, ali badava: to su mi, opet, najbliì ljudi na svetu! Sve mi jekod njih razumljivo, na prvi pogled: iska{ljivanje, treptanje o~iju, ~e{kanje iza uva, i ono kadzavrte {tapom po pra{ini. Kako god izdaleka i izokola po~eo, unapred znam kud je naciljao.Znam ih kako di{u, pa i kad ne drìm do onoga do ~ega oni drè, kad mislim sasvim druk~ije,opet sam im veran.

Ono, kako deda govori, kako misli, kako ‘ivi, to zaista li~i na istinu, samo {to do takveistine nikom nije stalo; ta istina je troma, obeshrabruju}a, stara kao svet, a ovo, {to su donelipobednici, ovo je ne{to novo, puno obe}anja, to prolazi, dobija podr{ku, sa svih strana: la` jelep{a od istine, istina je neprivla~na, pa i priglupa, a eto, ipak me ne~im vezuje i obavezuje,pazim da se od nje previ{e ne udaljim... Udaljio sam se koliko sam morao, i opet, strahujem dane prekinem svaku vezu. Sve to, na selu, jeste tupo, nemu{to, zarozano, a istovremeno je na~vrstom tlu, do grla u goloj nu`nosti, i nju, tu nu`nost, niti ko brani, niti je hvali, ona je jaka inema kao zemlja na kojoj se stoji, od koje se ‘ivi. A onamo, kod njih, oko njih, sve je kao nava{ari{tu, kao u snu. Ovamo su doma}ini; i kad ni~eg nemaju, opet su to – doma}ini, vlasnicimuke i nema{tine; a onamo je kao u vetru: kad imaju, ko zna kako su se zaimali, i kako im jedo{lo, tako }e im oti}i. (To su dedine re~i, ne razumem ih do kraja, a verujem da je tako kakoka`e).

Od dede sam, jo{, nau~io da na svetu postoje dve vrste pameti: doma}inska pamet, ineradni~ka pamet. Doma}inska pamet je izgra|ena na ose}anju da svet nije mesto za zabavu iza u`ivanje, da se ni{ta ne dobija za d`abe, da je svaki zalogaj hleba svetinja, i da se za ono {toje najva`nije mora mnogo, vrlo mnogo platiti... Lepote, i po{tenja, i pravde na svetu imaonoliko koliko se na|e u srcu ~oveka-pojedinca; nezdravo je, a odnekle i opasno, zanositi selepim pri-~ama; ko im se prepusti, ne}e vi{e valjati ni sebi ni drugima. Doma}inska pamet jeupu}ena na ono {to je prvobitno, {to se ni~im ne da zameniti; zbog toga ona izgleda prizemno i

dosadno, i ne raspaljuje odu{evljenje, naprotiv. A ona druga, neradni~ka pamet, o sebi mislinajlep{e, dr`i se uzvi{eno, uzdigla se iznad ograni~enja, odbacila predrasude, veruje u dobarishod svakog poduhvata, puna je povr{nog samopouzdanja, pa je zato i privla~nija. Dakako,preterana zagledanost u zemlju, vezanost za opipljivo i za mogu}no, ima ukus bezna|a, a toodbija usre}itelje ljudskog roda, to ih baca u o~ajanje. Onamo optimisti i vizionari, ovamonajcrnji realisti: tu sporazuma nema, tu dogovora nikad ne}e biti...

Ujesen, kad se skine letina, i kad se glavnina poslova obavlja u avliji, i govor im se uti{a.[apu}u, mrmljaju; re~i su im tople, i nemo}ne, kao {umor suve trave. Smiruju se, zaboravljaju.Kako je bilo i kako ima, dobro je i ovako. Mo`e se slaviti slava, mogu se praznovati va`nijipraznici, to na selu niko ne gleda. Dr`ava nadzire samo one koji su kod nje na plati, ku}niobi~aji je ne zanimaju. Ko ide u crkvu, sebe je isklju~io iz njinog dru{tva, pa nek se posle ne~udi {to su i oni od njega digli ruke...

Leka Crni i deda sede pod kru{kom iza podruma. Dan vedar, puklo prostranstvo; treptelivade, i padine, i osoja, na sto kilometara uokrug.

– Zna{ da su i Simu Potkiva~a primili u Partiju? – ka`e Leka.– [ta mu bi?– @ena mu bole{ljiva, pa mu treba, za bolnicu, za lekove...– A oni, kakvu oni vajdu imaju?– Omasovljuju se, upisuju kogod ho}e... Otkud zna{, {ta i nas dvojicu ~eka, ako

po`ivimo... Sve ne}u, i ne}u, i ne}u, dok se jednog dana ne probudi{ sa crvenom knji`icomispod jastuka!

– Mo`e, kad umrem...– Nemoj dvaput re}i... Okrene se to u ‘ivotu, pa osvane{ gde nisi omrknuo...

[to god mu kaè{, slaè se, a nije sigurno da te slu{a; klima glavom, ne misle}i o onome {tomu se govori. Misli na livadu u jasenju, na ba{tu pored potoka, na vo}njak pod }uvikom. Imadve krave, ~etiri svinje, pet ovaca, petnaest koko{aka, i veliku gomilu |ubreta iza {tale, koja seu martu zadimi kao banket cigle. To kad stekne, ~ini mu se ceo svet je njegov. Da to ispusti izruku, misli – ‘ivot bi izgubio. Glavno mu je da je na svom, od drugih pomo} ne ~eka. Napomen radne zadruge, Leka Crni se hvata za dèp, u kojem nosi krivu britvu.

– Ne}e mene Frklja usre}ivati... Da je ~emu, prvo bi svoju ku}u sredio, ne bi mu svezgrade u avliji proki{njavale...

– On }e nam biti {ef ekipe, knji`i}e nam trudodane, – podbada ga deda.– Ja }u onda {trangu, pa za neku ja~u granu...– Re}i }e da si zbog pomra~enja u glavi...

Topao povetarac zabrisuje suve listove uz plot: vlast je oja~ala a njeni podanici oslabili zajo{ jednu godinu. Vreme radi za jake, protiv slabih. ]ute, svaki sa svojom mi{lju, sve dok ihona ne iznuri i ne ostavi na bespu}u. Leka Crni, kroz stisnute zube, cede}i glasove i udaraju}inaglasak na svaku re~, poku{ava da dadne zaokru`enu ocenu stanja:

– Ja mislim da Srbi, u svojoj istoriji, opasnijeg neprijatelja od Tita nisu imali. Niti je ijedanokupator, ikada, imao ovoliko doma}ih saradnika i pomo}nika koliko ih ovaj ima! Ova nam seguja u nedra uvukla. Tek }e se videti, jednog dana, koliko nas je upropastio.

Poraèn narod. Ne zna se kad je u teèm poloàju: kad shvata {ta mu se dogodilo, ili kad toprikriva. Hvata me strah, udavi}u se u njegovoj muci. Ve} i od blizine, spopadne te bezna|e.Jedina nada, koja me greje i krepi, jeste pomisao na bekstvo. Iz ovoga se mora pobe}i, bilo kud,u bilo {ta! Valjda negde na svetu ima istinskog ‘ivota, onog u kojem ‘amore ve~ernja {etali{ta,onog sa muzikom i pivskom penom u osvetljenim kafanskim ba{tama! @ivot je s pobednicima,

pora`enima je ostavljeno da se bave svojim gubicima; da se presli{avaju ko je, kad i gde na~inionajte`u gre{ku. Desilo se ne{to nepravi~no i neprirodno, {to zna~i da su ovde bili isuvi{euvereni u svoju pravdu, i u svoju prirodnost. Mo`da nije trebalo nastupati tako samouvereno, ipravo. Mislim da je to ono {to im najvi{e nedostaje: ~ulo za neprirodno, smisao za naopako.Mislim, tako ne{to, i tako nekako }u uvek misliti...

Kad god zavr{im ~itanje novina, i pogledam oko sebe, uhvati me o~ajanje. Kako je stvarni‘ivot jadan, kako je nedostojan! To, oko mene, nit je progledalo na o~i, niti prohodalo nanoge, niti progovorilo... Ni traga od jasne, visoke usmerenosti, od mo}ne samosvesti, odrazbu|enosti! Na sve strane svetli primeri, a ovde, oko mene, nijednog! Moje selo je najgore uSrbiji, a mo`da i u Jugoslaviji. Kakav ru`an, kakav neverovatan izuzetak! I otkud da se ba{ tuskupi toliko ljudi neosetljivih za svetle ideale ~ove~anstva?...

Osim ako... ali o tome ne volim ni da mislim! Same od sebe, name}u mi se nekeuznemiruju}e pretpostavke; iskrsavaju izvesna simetri~na podudaranja, ona do kojih se uzdi`e~isto mi{ljenje: ono, kao munja, kadikad blesne i nadvisi najvi{e vrhove iskustva! Ako je ovo,{to svakodnevno gledam i dobro poznajem, takvo kakvo jeste, za{to bi ono, {to nikad nisamvideo i upoznao, bilo bitno bolje? Ne, ne}u re}i da novine la`u: to misle svi oko mene, a ja nevolim da mislim kao drugi! One skupljaju izabrane primere, uzimaju, sa svih strana, ono {to jeuzorito, i kad se sve to stavi na jedno mesto, dobija se ulep{ana slika. Je li to la`? I jeste, i nije.Ta~ne pojedinosti se, tako, sklope u la`nu celinu... Hmmm... A ovde, oko mene, ba{ ni~eg, ninalik! Stid me je stvarnosti, a kad se umorim od posti|enosti, u meni se ne{to pobuni, i stid seokrene u prkosni ponos. Da. Mo`da bi se trebalo ponositi...

Odrasli ljudi, a upla{eni, kao deca. Ne umeju, ne smeju, ne znaju, ne da im se. Gde su imjunaci iz pesama, gde odmetnici i ljuti osvetnici, da zatresu lance, da skinu okove? Tito im jestoglava a`daja, no}na mora; nema mu po~etka, nema kraja... Gleda ih, na mitinzima, kaozmija u ‘abe. On jedan, a njemu, ispod nogu, trista hiljada ‘aba, opsenjene, zevaju, i gutajusvaku njegovu re~. Ja znam, kaè Tito, ima i takvih koji ne ‘ele dobra ovom dru{tvu. Kad godse u na{em razvoju pojave te{ko}e, neprijatelji diù glave i poviruju iz rupa. Tako govori On,prete}i kaìprstom, a neprijatelji, za to vreme, beè u rupe, kao mi{evi. S kraja na kraj Srbije{eta dignuti ka-ìprst, pomera se zajedno sa sve~ano ukra{enim tribinama, jednom u Leskovcu,drugiput u Novom Sadu, ili u Bajinoj Ba{ti, i ispred njega klizi crveni tepih. Oni u prvimredovima su njegovi, i ljuljaju se, ukr{tenih ruku, levo-desno, levo-desno, suzbijaju}i provaluodu{evljenja koja nadire, iza njihovih le|a, kao okeanski talas. Trista hiljada du{a,velji~anstveni do~ek. Ima ih po drve}u, na krovovima stani~nih klozeta, na banderama, nasto~nim vagonima, po mansardama, na stativama fudbalskih igrali{ta. Gde ih nema... Inijednog da nani{ani, da mu saspe malo vatre me|u ledno-plave o~i. Opsenjeni kao ‘abe; uropstvu, kao u snu.

Valjda su nau~ili, pod Turcima. Pokoreni, pokorno ~ekaju. Kao trava na dnu reke. Kadnai|e talas, trava se povije, kad talas pro|e, uspravi se. Nema radosti, nema ni o~ajanja.Uznemire se jedino pri pomenu selja~kih radnih zadruga. O tome se zasad samo zucka.

– To im ne}e pro}i, to im mora propasti, – ka`e, prete}i, stric.– Moglo bi nas zako{tati, – procenjuje otac.– Proba}e, pa ako pro|e, pro|e...– Sve zavisi od nas. Ne smemo popustiti.

Majka, u kuhinji, }utke klima glavom. ^as ‘mirka, ~as se mr{ti, usta retko otvara. Ako{togod i promrmlja, onda su to parovi re~i istrgnuti iz dugih re~enica koje je uobli~ila u sebi, i,neizre~ene, progutala. Po{to je, jadnicu, niko ne pita {ta ose}a i {ta misli, prinu|ena je da sve

{to smisli pojede. Nije da se slaè s onim {to slu{a, nije ni da se ne slaè... Ona zna svoje. Zaono, {to bi imala da kaè, u ku}i nema sagovornika. I u najbu~nijim raspravama ona u~estvujenemim mr{tenjem, stiskanjem usana, sumnji~avim vr}enjem glave. Te nemu{te komentarejedino ja, iz prikrajka, pratim. Naslu}ujem im sadràj, pratim smisao, i potom ih, u sebi, daljerazra|ujem. Kad je sigurna da je niko, sem mene, ne slu{a, ona se izrazi malo glasnije icelovitije:

– Ja... Sve se bojim, uze}e mi u zadruzi slobodu. Ovde, crkoh od slobode, sve cvrku}em, odjutra do sutra, ko tica na grani... U zadruzi, nema da se vi~e na ‘enu, ne sme{ radnika udariti, aovo ovde ho}e i da o{amari, pa se upla{ilo, da mu ne otmu batinu iz ruke! Ja se zadruge nebojim... Ako mi ne bude bolje nego sad, gore ne}e. Kako je tamo, ne znam, a ovde kako je,znam...

Da sam ja na njinom mestu, ja bih, barem, oprobao.

Narod, narod. To se tako govori, a nije uvek jasno, na {ta se misli. Jedan je narod koji sevi|a o Vaskrsu, u crkvi: tada se i poslednji golja pogospodi! Drugi je onaj koji se muva popijacama i va{arima, ~ekaonicama i op{tinskim hodnicima: na tim se mestima te{ko ~uvadostojanstvo, tamo sama du{a pojevtini. Postoji, zatim, narod koji se grbi i znoji po sparnimnjivama. Postoji tunjav i pogru`en narod, a i onaj koji, predvo|en klarinetima, violinama iharmonikama, uhva}en u kolo, pole}e za gorama i za oblacima... Postojao je narod koji nijedao na se, pa je dizao bune i ustanke; i postoji ovaj koji je, zbunjen, povio {iju, ne mo`e da sesna|e, ne razume {ta ga je sustiglo...

Kad im ~itam Kosovsku ve~eru, svima sjakte o~i. Posle, kad se vrate sebi i redovnimposlovima, kao da su u{li u popaljenu ku}u. Sada{njica je pusta pojavnost, golo tavorenje, bezzna~aja i bez zna~enja...

Niko oko mene i ne sluti da poznajem Lazu Kusturi}a i Mileti}a, i da se slu`im njihovimpisa}im ma{inama: u ku}i ih ne pominjem, niti pred njima pominjem uku}ane. Skrivam ih,jedne od drugih, ali muku i nelagodu, od sebe, ne mogu sakriti! Kako da zaboravim ono {to se,pre pet-{est godina, tu pevalo? Znam {ta se govori, i {ta se {apu}e, znam i ono o ~emu }ute, isve to nije ni stra{no ni mnogo va`no, kad bi se smelo re}i. [to je do ju~e bilo, kao da nikadnije bilo, a sam vazduh jo{ pamti ono

Te{ko li je pod {atore^etnicima Ravne Gore...

Laza Kusturi} je sa sela, tek je napunio dvadesetu, mora da se i on se}a... na sve se straneto pevalo... Kako li je njemu, kad se seti? Kako izlazi na kraj s tom vrstom uspomena? Mo`daba{ zato preko razglasnog ure|aja i pu{ta, svaki ~as, onu herojsku posko~icu

Partizan sam, tim se di~imTo ne mooo`e biti svak:Za slobodu umrijetiMo`e saaamo div-ju-nak!

Kad bi se smelo pri~ati, imali bismo se ~emu smejati, svi.

[ta vredi {to su i Kusturi}, i Mileti}, prema meni predusretljivi, kad istinskog poverenjame|u nama nikad ne}e biti... Da im prenesem ono {to se u selu govori i misli, to bi bilo ravnodostavi; ne verujem ni da bi oni to ‘eleli ~uti! Bojim se da to, {to od njih krijem, i oni sami odsebe kriju! Dogovorili smo se da to ne pominjemo, kao da ne postoji. Kad smo se dogovorili?

Pa valjda onda, kad je progla{ena amnestija... Nesre}nici, ne bih voleo da sam na njihovommestu! Graditi socijalizam sa balkanskim pravoslavcima koji su se pripremali za sve, sem za to{to je do{lo! Usre}ivati one koji misle da na zemlji nema sre}e, i da je nikad ne}e biti! Mo`e lijedan narod sam sebi biti najve}i neprijatelj? U Kusturi}evim bro{urama o tome nema ni{ta...¤emu se, verovatno, ~ini da su oni ravnodu{ni; koliko su protiv, to samo ja znam...

Ono {to je, u odnosima izme|u naroda i nove vlasti najgore, ono {to zastra{uje, jestela`ljivost. Svak zna {ta treba pri~ati, a niko ne po{tuje ni sebe, ni drugog, da bi rekao ono {tomu je na du{i! Toliki prezir, i sa jedne, i sa druge strane! Prezir uzdignut do gluvila i do slepila,mr`nja koja je pre{la u ravnodu{nost. Ne mislim da je sve {to se u selu govori – i }uti! –istinito, a ni ono, {to Kusturi} pu{ta preko zvu~nika, nije uvek la`. Tek, jedno s drugim ne ide,a od uvida i u jedno i u drugo mene hvata vrtoglavica. Kad bi se sporili negde drugde, javno,sve bi bilo u redu... A oni se, eto, samo u meni su~eljavaju i sudaraju... i sva|aju!

Zna~i, mo`e postojati narodna vlast koju narod ne prihvata! Ona vlada u ime naroda, a onje, u potaji, grdi i proklinje... Ili vlast zna za narodno protivljenje i opiranje, pa se na to neobazire: voli narod iako je on ne voli; voli ga vi{e nego {to on samog sebe voli! Narod jenesvestan i ne zna {ta ~ini, a vlast se nada da }e on jednog dana uvideti svoju pogre{ku, pa mu,zasad, velikodu{no opra{ta nesvesnost. Zato je i zavela obavezno {kolovanje, zato je otvorilarazglasne stanice. Protiv nje su neprosve}eni, a prosve}eni }e je oberu~ke prihvatiti. A dotlese, i ona i on, moraju strpiti.

Ocu nije do te vrste prosve}ivanja; on se nada da }u izvu}i neku opipljivu korist od mog{kolovanja, mada ponekad govori kako bi bilo bolje da me je ostavio kod ku}e. Majka, ukuhinji, mrmlja:

– E, pa ne}emo ga sad ispisivati...Mene, ni tu, niko niza{ta ne pita.

Deda, kraj velikog prozora, gleda kirid`ije koji se vra}aju sa Aran|elovdanskog va{ara.– Propade narod, to ti je to... Sve {to ima noge, pobe`e sa sela. Zinulo za lako}om, potr~alo

za dàbalukom, i ne vidi, da naglavce juri u propast... Bog je ~oveku ostavio da zara|uje hleb uznoju lica svoga, a onda je do{la Sotona i rekla: moè i bez znoja! Gde moè biti ‘ivota, bezmu~enja? To su izmislili probisveti i mangupi! ¤ima je najva`nije da se provuku, da pro|ujevtino. Gde }e se mangup baktati sa zemljom i sa stokom? To je za njega robija. A zemlja ni{tane daje badava, ima da se pomu~i{... Jeste, i na selu se svet, tri-~etiri puta godi{nje, proveseli –nekim va`nim povodom, za slavu, za mobu, za svadbu. Nema veselja niza{ta! A mangupimasvaki dan – Bajram! Eto, zbog toga je ovaj reìm bezbo`ni~ki. Ko ne zna za trud i za muku, tajBoga ne priznaje! Ovi iz Jare}ih brda jo{ ponajvi{e li~e na ljude. I pre rata su bili takvi...Prolaze kroz va{ar ko apostoli zalutali u javnu ku}u. Gazi ko po ‘eravici, gleda da posvr{ava {taima, pa da beì. A oni tamo, zaseli pred kafanama, po ceo dan pijuckaju, pomeraju se izladovine u ladovinu. Od toga du{a propadne. Gore, u Jare}im brdima, du{a se u nema{tini ~istii pozla}uje, dok ne zasija, kao sunce. Nije {ala, gore, ‘iveti i preìveti. Travka i gu{ter, drvo itica, trn i osa, samo na sebe misle...

Leka Crni smatra da }emo tek videti na{eg boga.– Ima da nas potpuno uni{te, onako kako su u Rusiji zatrli seme seljacima.Slu{am ga, i strah me je: meni se ‘ivi. Stid me je, ali tako je: ‘ivi mi se! Ako ima {togod

bolje, nek do|e, nisam protiv, a ako nema, ja }u se i u ovome nekako sna}i. Nau~io sam da seprikrivam, znam {ta ide, {ta ne ide. Pi{em sastave, pesmice i pri~e, kozerije i humoreske, i toprekucavam, u Komitetu, na pisa}oj ma{ini. Zadovoljan sam, to je sve {to mi je, zasad,potrebno.

– Jesi li ~uo za novost? – pita stric, donekle zadivljen, odnekle prepla{en. – Da sam ju~eumro, ne bih znao da se i to mo`e!

– Misli{ za Staljina? – bezvoljno uzvra}a otac. – A {ta kod njih ne mo`e?– Prvo apsili ko zine protiv, sad apse ko ka`e da je za.– Polako, polako, mo`da je i to neki lopovluk...– I ja sam mislio, al nije... Bilo i u novinama. Pukla tikva, na~isto... Znao sam da su

bitange, al ovolike...Prvi put otkako se zavr{io rat otac govori s po{tovanjem o Staljinu i o SSSR-u:– Staljin jeste diktator i razbojnik, ali on je i dr`avnik: velika zemlja, velika odgovornost,

nema {ale! Ovakve lopove ni on nije mogao da podnese. To je zaboravilo iza ~ijih tenkova jeu{lo u Beograd. Osililo se, ne}e vi{e da deli vlast. A Brka uzeo prut, pa po prstima!

– Znam to, al drugo ne{to mislim: ako su u stanju sa svojima, i to najboljima, ovako dapostupaju, {ta nama ostaje? Zna{ da su odveli Frklju i Luku Smiljani}a?

– Sa svojima su oni najgori...– Pri~aju da su i ranije imali sukoba...– Ko }e im {ta verovati! Lopovska posla: kako zavr{e plja~ku, po~ne sva|a oko kra|evine!

Sre}ko ^uturilo se vratio iz Valjeva gde je, svojim o~ima, gledao kako na igrali{tu ispredkasarne gaze nogama Staljinovu sliku.

– Za{ikao se kapetan, psuje mu oca i majku, pljuje mu u brkove, a onda pod noge, pa~izmama, usitnio ko da igra gopak!... Narod gleda, vojska }uti, niko da zucne, boje se ljudi danije neko navla~enje.

Deda misli da to nije dobro, al da bi moglo valjati:– Eto, ba{ se to moglo o~ekivati, a niko se nije nadao... Ima Boga, to im je on udesio, on

li~no!

TRINAESTA GLAVA

(Izgradnja Zadru`nog doma i moja uloga u toj izgradnji; primer Svete Kurjaka)

Stanko Beg priprema veliku akciju: odlu~eno je da se i u na{em selu ima graditi Zadru`nidom! Otkako je, u Sreskom komitetu, primio taj zadatak, po ceo dan juri, bez predaha.

– Spopala ga ne~astiva sila, – ka`e baba-Stevanka.Tri puta nedeljno zboruje, ponekad tera do pono}i, spava u kancelariji delovo|e Kosti}a,

ru~ak mu donose iz {kolske kuhinje, kusa pasulj jednom rukom a drugom pridr`ava crte`e iplanove ra{irene po stolu i ne{to, u sebi, sra~unava. Samo cigle treba}e oko stotinu desethiljada komada, a gde je drugi materijal! Seljaci ga, na prstima, zaobilaze, neki se neprimetnoizvuku sa zbora, drugi zaspe, a on, treska i treska pesnicom po astalu, svaku re~ ili najavljuje, iliokon~ava pesnicom.

– Kaèm vam, dosta je bilo izleàvanja i zabu{avanja, sad je do{lo, da se pokaè, sad ima,da se prebrojimo!

Narod se upla{io, vide da je to ne{to drugo, da ne}e biti ukrivanja i izvrdavanja kao saotkupom, Stanko je na{, on kre}e iznutra, da si vidra ne}e{ mu uma}i! ^eka samo da seprolep{a vreme, da stanu prole}ne ki{e, a one nikako da prestanu, i to ga, ve}, izvodi iz ko`e...

– Lud pa lud, ne odgovara pred zakonom, – obja{njava deda, – a zakona u ovoj dr`aviionako nema i sad, ili se ukloni, il mu se prikloni!

Otac ga brani:– Nije njemu lako: prvoborac, a nije bio ni u jednoj ofanzivi, aktivista, a u selu se ni{ta ne

radi, kritikovali ga njegovi, pa sad krenuo, da nadoknadi...Stric seva o~ima:– Da se prebrojimo, a? Uh, {to se ne nameste, da ih prebrojim zbrojovkom!– A oni bi, je li, stajali skr{tenih ruku, i gledali kako ih ti broji{, – mrzovoljno odvra}a

otac.– Ako ne{to ne preduzmemo, poje{}e nas ‘ive, – opet }e stric.Ujak, kao da recituje:– Revolucija jede svoju decu, pa {to ne bi jela i vas, male zamljovlasnike. Vi ste njeni

zakleti neprijatelji, to se bar zna! Lenjin je zami{ljao da }ete svi vi stra{no osiroma{iti, da }e vasupropastiti kulaci i velikoposednici, pa }ete se priklju~iti radni~koj klasi. Tako bi i bilo, da onsam nije uni{tio kulake, pa sad nema vâs ko da upropa{}uje....

Otkako Stanko Beg na svom stolu dr`i Lenjinovu bistu, interesovanje za vo`da svetskogproletarijata je naglo poraslo. Beg je ranije u kancelariji dr`ao Staljinovu sliku, a sad su im uKomitetu podelili nevelike }elave biste, malo ve}e od pesnice. Svi se trude da pogode, kakvogbi to uticaja moglo imati na stanje u selu. Ujak je pesimista:

– Lenjin bi, za vas, mogao biti jo{ opasniji, on je mrzeo seljake kao |avo krst!– A za{to? [ta smo mu skrivili? – raspituje se deda.– On je bio za diktaturu proletarijata, to jest, da se tera do kraja, a seljak se poga|a, i sa

ki{om, i sa su{om, i sa Bogom, seljak gleda da se provu~e. Bezemlja{i su, jo{ nekako, moglipro}i kao saveznici, sve ostale, na ve{ala, ili uza zid!

– Tako, zna~i... Zbog toga ga je Stanko uzeo za krsnu slavu. A je l imao zemlje, taj Lenjin, ikoliko?

– [ta je imao, da je imao, sad su mu ostala ona dva metra, gde je sahranjen, –samopouzdano objavljuje baba-Stevanka.

– On nije ni saranjen, – otkriva ujak, na op{te zaprepa{}enje. – ¤ega su uvo{tili ibalsamovali i ispunili slamom, kao ticu-prepelicu! Bio je bezemlja{, {to se ka`e, ali je imao idejukako da se organizuje poljoprivredna proizvodnja. ¤egova je njiva bila cela Rusija...

– I je l isterao {ta je hteo?– On ne sti`e, a ni narod ne izdr`a. Umre, od sifilisa, ili od posledica atentata, i iste godine

nekoliko miliona seljaka cr~e od gladi!

– I sad, pored tolikih agronoma i doma}ina, Stanko na|e da u~i od njega...– Nije se Lenjin bavo sejanjem i kopanjem, nego polo`ajem napoli~ara i najamnih radnika.Deda odahne.– To se nas ne ti~e, toga kod nas nema...– Bi}e, ako u|ete u zadrugu. Svi }ete postati najamni radnici.– Od toga nema ni{ta...– Jo{ nema, ali se na tome radi. [ta misli{, za{to Stanko svaki drugi dan juri u Krivi}e, na

sastanke i savetovanja? Sprema socijalisti~ki preobra`aj sela, a Lenjin je za to bio doktor. Na{je Stanko sada lenjinista!

]ute, jedno vreme; kao da smi{ljaju kako da izbegnu to {to se sprema.– Pa da, – javi se stric, – i taj dom, {to treba da se zida, to je sigurno u vezi, jevtino pro}i

ne moèmo!– Glavno je da smo dosad uìvali, pa sad i da se pomu~imo malo, – kaè otac.

Cela zemlja je veliko gradili{te – tako pi{e u novinama – a ovi oko mene se na to neobaziru... Da ho}e bar mene da puste, mesec-dva, preko leta, da vidim kako to izgleda... Imalobi se gde oti}i: [amac-Sarajevo, Br~ko-Banovi}i, Nik-{i}-Titograd, Ku~evo-Brodice, autoputBratstvo-Jedinstvo... (Bratstvo je u Beogradu, a Jedinstvo u Zagrebu). Da pripomognem, kaovodono{a, ako ne druk~ije. Kad sam napomenuo da sredinom jula, iz Krivi}a, kre}eomladinska radna brigada za Crnu Goru, otac je odbrusio:

– Ima za tebe i ovde posla, ne mora{ ~ak u Crnu Goru!U Crnoj Gori mora da je mnogo, mnogo zanimljivije. Svuda je zanimljivije nego tu, kod

ku}e i oko ku}e... Voleo bih da povirim u svet, da se odmorim od ku}nih jadikovki. Bar jednoleto da ih ne gledam i ne slu{am! Ne daju, ni to.

Upravo se gradi fabrika alatljika u @elezniku. To je fabrika u kojoj }e se praviti ma{ine zadruge fabrike. Fabrika fabrikâ, kako ju je neko, u novinama, dosetljivo nazvao! Ona se podi`ena terenu koji je, od pamtiveka, bio mo~varan. Tamo gde su do ju~e kreketale ‘abe, od sutra}e zazujati pogoni. Po radni~kim stanovima }e se oglasiti radioaparati. @abe su ve} pobegle,baru{tine se dreniraju. Ujak ka`e da je to njihova specijalnost – najvi{e vole da grade pomo~varama. I na{ Zadru`ni dom }e zidati pokraj one bare, iza crepare.

– Mo~vara je simbol onoga {to je ostalo od pro{losti, {to je zaga|eno i nazadno, i nju kadsavladaju, kao da su celu istoriju pobedili i usmerili u novom pravcu. I Novi Beograd se zida napodbarnom zemlji{tu... Kako misle, tako i zidaju, naopako i zainat, onamo gde se to dosad nijeradilo... I u Rusiji, tako, otimaju obradive povr{ine od mo~vara. Onolika plodna zemlja uUkrajini, a oni, isu{iju slatine i pi{taline u Aziji...

Stanko Beg objavio datum: prvi jun. U rasvit zore, ko god ima kramp ili budak, da do|e nakopanje temelja. Kanapi su zategnuti jo{ u aprilu. Sa izbo~inama, useknu}ima i popre~nimzidovima, kopa}e se jendek du`ine 860 metara, metar i po u dubinu! Toliku zgradu niko uselu, do danas, nije zidao.

– [ta }e nam tolika grdosija, – pita se Sre}ko ^uturilo.– Vide}ete kad sazidate, – preti Leka Crni.Svi su uznemireni i upla{eni. Uznemireni zbog onog {to po~inje, upla{eni od onog {to }e

do}i na kraju.

U poslu }e u~estvovati celo selo, svak s onim {to ima i zna.– [ta to zna~i? – pita se Sre}ko, – ja imam volove, konja, i ~etvoro odraslih, i sad }emo svi

u argatluk?– Vodi}emo ra~una, – odgovara ujak – da u svakoj ku}i ostavimo nekog ko }e hraniti

koko{ke i svinje...– Je l se to mora, ili je po dobroj volji?Ujak, glasom ~oveka koji je upu}en u sve tajne:– Odlu~ili smo da bude dobrovoljno, a te{ko onom ko ne do|e!– Dok mi ne naredi, ne idem!

Iznerviran, u razgovor upada otac:– Pa i naredi}e ti, budalo bo`ja! Ako tako voli{, naredi}e, nego {ta! Oni prvo probaju lepo,

a posle, ako ne ide, zna se {ta sleduje... Kao ono u decembru 1944. „Ko se javlja dobrovoljno zafront?” Svi }ute, jedino Musa Kroja~ di`e dva prsta. A on je invalid u nogu, ceo ‘ivotpohramljuje. „I ko jo{?”, pita komesar. Niko. Svi oborili glave. A on, samo ‘mirnu, i glas mudo|e malo o{triji: „Kad je tako, onda ste svi mobilisani!” Eto, to ti je njina dobrovoljnost.

Stanko Beg je odr`ao zbor; u {kolsko dvori{te se slilo celo selo. Objasnio je da se spremavelika narodna moba, da }e to biti ispit i provera, da }e se, posle ovoga, znati kako se ko dr`iprema na{oj dana{njici.

Deda nije i{ao na zbor. Kad su mu prepri~ali Begov govor, bez premi{ljanja je shvatio u~emu je stvar:

– Zna~i, kuluk! Toga je uvek bilo, i bi}e. Bez poreza i kuluka dr`ava ne mo`e...

Po~eli radovi. U pet dana iskopa{e temelj. Sad gase kre~, razvoze zemlju, seku ciglu, iste`ugvo`|e. Posla sve vi{e, a mnogi se i dalje prave neve{ti; kao, ne znaju kad je na koga red.

Pandur Mili}, svake ve~eri, vi~e sa Pavi}a brda:– Aajdee, naaa-ro-deee nakuluuuuk!Beg ga slu{a mr{te}i se. To se nekad zvalo kuluk, danas to ne ide. Jeste, on sam je naredio

da se vi~e sa brda, ali je zaboravio na tu sitnicu. Ko }e na sve misliti? A onda, ta dreka sa brdaje neprakti~na: upu}ena svima i svakom, nikog posebno ne obavezuje. Tako dolazi do zbrke,do dangubljenja. Javi se deset zidara, a nijedan tesar; tamo gde se tra`e konji do|u oni svolovima i kravama.

Mislio, i smislio: ukida se dozivanje sa Pavi}a brda. Odsad }e i}i napismeno. I pozvaomene. Da, mene!

Dao mi delovodnu knjigu, od preko pet stotina listova, nena~etu. Evidencija u~e{}a uradnoj akciji: to je neko negde na{tampao. Istresao iz ta{ne gomilu izgu`vanih papiri}a, kratkihpopisa i spiskova, sa imenima majstora, pe{aka, fizi~kih radnika, i imalaca zapre`nih vozila.

– To sve da mi popi{e{, prvo po azbu~nom redu, posle po zanimanjima. Od danasprelazimo na li~no obave{tavanje, s pozivnicama. Ovima, koji do|u, za svaki radni dan upi{e{krsti}, u kvadrat. Tako }emo znati i ko radi, i koliko radi, i {ta radi... A zna}emo i ko ne radi.

Moje sre}e! Kao da sam krila dobio...Letim po selu, nogama zemlju ne dodirujem. Postao sam kurir Stanka Bega, evidenti~ar

radne akcije, po{tar socijalisti~ke izgradnje. Sveprisutan, nezamenljiv. Do podne sre|ujemdelovodnu knjigu, i ispunjavam pozivnice – Beg ih je potpisao na blanko, imam ih na hiljade...Posle podne krenem po selu da ih razdelim. Ku}i se vra}am po mraku, nikom ne podnosimra~un gde sam bio i {ta sam radio. Ja sam, sad, Begova desna ruka!

A selo duga~ko i {iroko, sa pet visokih zaravni, sa dvadeset dve padine, ku}e ra{trkane,svaka va{ka oba{ka. Jurim u svim pravcima, Melentijevi}i na severu, Pavi}i na jugu, zbogne~ijih kola i volova moram prepe{a~iti tri kilometra, pa onda udri natrag, zbog nekog tesara.Delim bele papiri}e. Poziva se taj i taj (ime i prezime) da se obavezno javi na dobrovoljni rad(datum i mesto).

– Obavezno, a dobrovoljno, kako to mo`e zajedno? – ~udi se Sima Potkiva~.– A {ta kod njih ne mo`e, – smiruje ga stric.

Beg me je upozorio da ja ne raznosima pozivnice, nego obave{tenja. Pritom je vikao, iako ganiko, sem mene, nije slu{ao:

– Jesmo li se dogovorili na zboru da }emo graditi Dom? Jesmo! Jesu li svi obe}ali da }e sejavljati na posao, kad zatreba? Jesu! E, sad ih ti podse}a{, kad je na koga red...

Da, to se i tako mo`e re}i, pa ipak... Te{ko mi je da ovu akciju dovedem u bli`u vezu sagraditeljskim poletom koji je zahvatio na{u domovinu, sa odu{evljenjem o kojem pi{u novine!Novine opisuju zanos svesnih i samopregornih boraca za bolje sutra, dok je ovde sve iznu|eno,pod pretnjom doterano sa livada i njiva! Ja ih najbolje znam, ja im delim pozivnice: kad mubanem u avliju gleda me kao da sam ga probudio iz najdubljeg sna, ne shvata {ta mu govorim...Sve sam ljuti bezvoljnik i mrzovoljnik, te{ko socijalizmu koji oni grade!

Vo|enje delovodnika mi pri~injava i pisarsko zadovoljstvo. To je ogromna knjiga, nalik na{kolski dnevnik, samo dvaput deblja – te{ka preko tri kilograma. Listovi jaki, a glatki, milinapo njima pisati! Imam i dobro mastilo, ljubi~asto, sjaktavo, svako slovo kao da mi iz du{eizlazi... Najpre sam uneo sve poreske glave, pa onda uku}ane, po doma}instvima, i poazbu~nom redu. To na levoj strani. Na desnoj strani sam, sa dve jake uporedne linije,ograni~io prostor za ubele`avanje radnog doprinosa. Za svakog sam predvideo po pedesetkvadrati}a, a ako zatreba, mogu i dopuniti.

Pri ispunjavanju pozivnica najpre uzimam one kraj ~ijeg imena ima najmanje krsti}a.

Ne}u da ka`em, ljudi se odazivaju. Nerado, uz grdnje i kletve, ali dolaze. Svi, sem, SveteKurjaka. On je uvek terao na svoju ruku, a sad je prevr{io meru.

– Dobro, {to Bega ne zarezuje za suvu {ljivu, to su njine stvari, – ka`e Leka Crni, – ali {to inas omalova`ava?... Jesmo li ravnopravni, ili nismo?

– Nismo, – ka`e ujak, – on ima zasluga iz rata. A na{a je jedina zasluga {to smo ostali ‘ivi...ljudi ne vole kad se neko pravi pametniji od njih. To im je naro~ito mrsko ako i sami

uvi|aju da je ono {to rade nepotrebno i glupo. Svi su savili glave: {to Sveta, jedini, da je dr`iuspravno?

– Mo`e mu se, – ka`e stric, – on je zapalio Op{tinu pre nego {to mu je Partija dala mig zaustanak. Da ho}e, on bi danas bio va`niji od Bega!

Nema ni pet godina kako sam recitovao ono o izdajici, a sad sam Begov pomo}nik.Izdaji~in izdajica. Dnevno pro|em i po deset kilometara, vi{e u trku nego hodom. Survavam sekroz jaruge i vo}njake, pentram se uz ~otove i kroz bagrenjake. Najte`e je kad moram doMelentijevi}a ku}a, gore, ispod Glavice. Nisu mnogo bli`i ni Pavi}i, na suprotnom kraju sela.

Uru~uju}i pozivnicu, ponekad prenesem i usmenu poruku Stanka Bega. Ona se sastoji odjasnih pretnji i dvosmislenih upozorenja:

– „Reci mu, ima da do|e, pa nek mu ku}a gori! Pozdravi ga, od mene li~no, a on zna...”Ne znam {ta je to {to njih dvojica znaju; tek, prime}ujem da primaocu poziva, dok se

potpisuje, podrhtava ruka.

ljudi {kripe zubima, al {kripi i Beg; njegova je {kripa ja~a i opasnija. Nema se kud, mora sei kroz ovo pro}i... Du{e bezvoljne, a ruke, ruke vredne: navikle da rade, te ruke ni na kuluku

ne umeju da zabu{avaju. Ruke koje te{u grede, dobacuju cigle, me{aju malter, tr~e za kolicimapreko iznastavljanih dasaka. Ispekli banket cigle, razvr{ili ga, i sad ga prebacuju na gradili{te,otegao se red od dvesta metara, ima i ‘ena. Dovoze kamen, na uzbrdicama ~etvore, volovisipaju balu u pra{inu, oni koji idu uz kola poturaju ramena na glav~ine i pod stupce, napinju sepetne i vratne ‘ile, drhte listovi na nogama... Pra{te ~eki}i, pi{te testere-kladare, pr{ti sitankamen i me{a se s iverjem, prpo}e kre~ koji se gasi.

I sve o svom ruvu i svom kruvu.

Mla|i, predve~e, i zapevaju.Otkako se ocrtao prvi red cigala povrh kamenog temelja, i najmrzovoljniji se

odobrovolji{e. Ne, nije re~ o odu{evljenju ni o politi~koj svesnosti, daleko od toga, to je ovdenemogu}e. Postoji, me|utim, ‘elja da se posao, iako nametnut, obavi onako kako blagi Bognare|uje. Kad izvede red cigli kako treba, majstor je sre}an; kad ravnja~a legne celomdu`inom, i kad se kapljica u libeli uklje{ti izme|u one dve crtice, srce mu zaigra od radosti! Usvakoj gradnji ima ne~eg uzbudljivog, svaki je rad blagosloven, pa se i Begov kulu~ar, tako,opusti i prepusti. Zaboravi nepoko{enu livadu, i neokopanu njivu, i kad vidi kako zid raste kaopod konac, du{a mu zapeva. Znam tu du{u kad kune, znam je kad sik}e; ono {to je u njojblagorodno, to se najre|e pokazuje.

Beg se pomamio. Tr~i od grupe do grupe, vi~e preko poljskog telefona, traì od nekog jo{cementa, preti... Zadnji dèp pantalona mu se izbo~io, Sre}ko ûturilo tvrdi da mu je tamopi{tolj. Ja mu oru`je dosad nisam video, mislim da mu nije ni potrebno: on strelja o~ima, apreseca vilicama! Prgav i kvrgav, sav kao odapeta strela, u ludom zaletu – ko bi mu stao naput? Ili }e{ ga slu{ati, ili mu beì s o~iju. Ujak kaè:

– Na{ idealista sa motkom u ruci...Dobro da se i ovakav na{ao, mi za bolje nismo. A i on, zna s kim ima posla, ne gubi vreme

na suvi{na obja{njavanja...

Nedelja je, ne radi se. Leka Crni se zapri~ao sa dedom:– ljudi bo`ji, do|ite k sebi!... Kakav Zadru`ni dom – logor nam zidaju! Ja sam ovo video u

Nema~koj, kad sam bio u ropstvu. Jo{ samo ‘icu da udare, to dolazi na kraju... Preda{ {to ima{malo vrednije, nov~anik, i sat, a oni ti dadnu odelo za rad, i dobije{ broj. Ono, {to ka`u da jebioskop, ono }e nam biti spavaonica. A {to ka`u da je kafana, to je menza. U {est sati sviratruba, malo fiskulture da se razdrma{, {olju ~aja i komad leba, pa na rad! Tako je danas u celojRusiji, a oni su u Rusiji u~ili {kole, to im je uzor koji kopiraju, jo{ se trude da prevazi|u svojeu~itelje, idu i dalje od njih. Sad, kad su se posva|ali, tek su sad udarili na selo i seljaka, da sevidi kako nemaju milosti, kako su oni pravi. Da smo ljudi, da nismo kukavice, pa da ono, jo{no}as, miniramo: ono nije ku}a, ono je grobnica za celo selo! To kad zavr{e, po~injeuni{tavanje me|a: ima neki rastvor koji se prospe po vrzini, gde padne zemlja progori, desetgodina travka ne nikne!

Sveta Kurjak tera po svom, na akciju se ne osvr}e, kao da je nema! Beg ponekadprelistava, sa mnom, Knjigu u~e{}a u dobrovoljnom radu. Kod imenâ kraj kojih ima premalokrsti}a zaustavi kaìprst i kaè: „Ovoga i sutra i preksutra!” Uz ime Svete Kurjaka nije upisannijedan krsti}, a Beg ne zaustavlja kaìprst; sklizne, kao da tu i nema imena. Ne voli Beg ni imeda mu pominje. Udario na tvrdo, pa omek{ao, na{ Beg!

Visok i bled u licu, neradnik i kockar, prevalio tridesetu a nije se ‘enio, izdr`ava starumajku od onog {to uradi u ba{ti i zaradi na kocki, prima i ne{to invalidske pomo}i za ranu kojuje, na Sremskom frontu, dobio u desnu butinu. Nahramljivao je mesec-dva dana, sad kora~a

bez te{ko}a. Na pozivnice odmahuje rukom, na pretnje pljucka; na dedina prijateljskaupozorenja odgovara sa sa`aljivim sme{kanjem:

– ljudi, {ta je vama, o ~emu pri~ate? Sve je to divlja i bezakona radnja. Kuluk je po zakonuukinut, a to za mobu, to je ovaj svrzislov izmislio. Ko je ~uo da se mobi dràvi? Nije dràvasamorana udovica, pa da se kom{ije saàle i da joj jednom godi{nje pooru i poseju. Ovo jezulum, ovo je do{lo da se odmetne{ u {umu, kao u onoj pesmi:

Argatovah tri godine dana,I ja vukoh drvlje i kamenje,Sve uz moja kola i volove,I za pune do tri godiniceJa ne stekoh pare ni dinara...

Ne pla}a ljude, pa da je bar otvorio neku kujnu, da srknu {to toplo za ru~ak, nego grebne {ta ko ima uzastrugu, ko da su u zbegu, ili u rovu. Vi kako ho}ete, ja se u to kolo ne mogu hvatati... I ba{ da vidim,oca mu ludog, {ta mi moè! Jo{ mi dug sa ajnca, od pre rata, nije vratio! Da me uapsi? On? Pa da vidimi to, zajedno }emo pred komandira Ispostave, poznajemo se sva trojica, i on je nekad lomio rebra kecu,al njemu svaka ~ast, {to izgubi to plati, a ovo na{e – poloàra bilo, poloàra ostalo...

Beg se pravi da mu nisu dojavili ono {to Kurjak po selu pri~a. To tako u ‘ivotu ide: i kadosvoji{ svu vlast, opet se na|e neka u{tva, da ti zagor~ava ‘ivot! Sveta je jedini seljak koji je, zasve vreme rata, radio za Pokret. Svi su mislili da on to iz ludosti ~ini, a posle se otkrilo da je i{lopo dogovoru i planu. Bar dvaput godi{nje op{tinska zgrada bi osvanula oblepljenapetokrakama i raznim parolama. Vr{io je i druge sabotaè. Dok se okrene{, uspentra se uzbanderu i ise~e telefonske ‘ice, i uvek podalje od puta, u {ipragu, pa radnici po dva dana traè,dok ne na|u. Za vreme rata ‘iveo je podalje od sela, u nekoj kolibi prema Jare}im brdima, asilazio je samo onda kad je trebalo na~initi kakvu {tetu. Posle se ~ulo da je povezan, i to gorenegde, visoko, pa mu je taj, s kojim je imao vezu, pred kraj rata poginuo. Prvi se javio kaodobrovoljac za Sremski front; tamo se, izgleda, razo~arao i opametio. Razo~aranje drì za sebe,a javno pokazuje porugu i gnu{anje.

– Pusti ti to, – ka`e stric, – ne verujem ja njima ni kad se opamete!

Niko ga ne dira, ni pred kim ra~un ne pola`e. Stric misli da je on i dalje na nekoj vezi, kojaje mnogo vi{a od Begovih pretpostavljenih. Sli~no procenjuje i ujak:

– Upla{i{ se kad ga vidi{, ne za sebe, za njega se upla{i{. Kako i ono na svetu mo`epostojati, ko ono trpi, i dokle }e!

Beg na muci. Ni s koje strane da mu pri|e, nigde slabe ta~ke, da ga udari i onemogu}i. Nitje bio ~etni~ki simpatizer, nit je sada ~lan Partije, niti se izjasnio za Ruse, nit ima dece, nema nimnogo zemlje: ne mo`e ga ni zakonski, ni disciplinski, ni poreski, ni po specijalnom postupku,ni ucenom porodice, a rovari gore od svakog neprijatelja, i {to je najgore, daje lo{ primer selu!

– Ma nije on toliko lud, – razmi{lja deda, na glas, – zna on {ta radi! Da je vi{e takvih,druge bi nam tice pevale. Ako ho}e{ da li~i{ na ~oveka, stisni petlju! Sveta je primer, u ~itankeda u|e! Digao glavu, i eto ti, jedini slobodan ~ovek u srezu! Ko }e mu stati na put? Jedinogrom, iz vedra neba!

– Lako je njemu, on je njin, bio je u skoju, – podse}a stric.– Moglo bi mu biti lako, al vidi{, on ne}e lako}u, tra`i da mu bude te`e. Takav mu je i otac

bio, }aknut i na svoju ruku, al po{ten ko sunce! Vi{e je davao gladnim Cigan~i}ima negosvojoj deci... To su ti bili pravi komunci, oni iz stare Srbije, pre ovih lopova i mangupa. Pravikomunac se ra|a, on }e da pogine za pravdu i za sirotinju, njima i Bog gleda kroz prste iako uBoga ne veruju, ako ne donesu dobro, od {tete ne}e biti...

^ak i stric ima razloga zbog kojih ceni Svetu Kurjaka:– Kad ga krene karta, to treba da vidi{... na devetnaest vu~e dvojku! Gubio, dobijao,

pevu{i... To protivnik najte`e podnosi...

– Borac, – ka`e deda, – a borac, i kad gubi, ne priznaje ono protiv ~ega se bori. A mi sestalno predajemo bez borbe – Hitleru, ^er~ilu, Staljinu, Titu, sad }emo i pred Stankom Begomkleknuti!

Zna~i, i u ovim uslovima mogu}no je biti hrabar. Ne samo da je mogu}no, nego se i isplati.Beg, koji je {majserom kosio opkoljene ostatke neprijatelja, pred Kurjakom stoji nemo}an.Samo {to se ne zapla~e, muka ga videti. Silnik, da, ali nau~io na meko; kad nai|e na tvrdo, nezna {ta da ka`e. Oduzme se, zamukne.

– Ja gadna ~oveka, – hukne, ponekad, za sebe, Stanko Beg.Nikog ne pominje, ja znam na koga misli.Silniku se treba na prvom koraku suprotstaviti, posle je kasno.

Kad nai|e kraj gradili{ta, Sveta peva:

Ustaaaajte svi-su`nji nasveeetu,Vibeeedni, ko-jemori glaaad.

Ujak ka`e da je to Internacionala.Akcija{i zapinju, a on ih podse}a da su zemaljsko roblje.– Sveto, kad }e{ s nama? – dovikuje mu Milenko zidar, ma{u}i mistrijom.– Kad dobijem poziv na kome pi{e ono {to treba da pi{e...– A {ta treba da pi{e? – vi~e Milenko, kako bi ga i Beg, koji nadgleda istovar peska, ~uo.– Da me drug Stanimir Jerini} poziva na kuluk! Ho}u da vidim dr`avni pe~at, i ~itak

potpis, a ne onu ‘vrljotinu...– Mani to, Sveto, nije va`no {ta pi{e, va`no je da se radi!– Va`no je i {ta pi{e! Na kuluk }u, mo`da, i do}i, ali na obavezni dobrovoljni rad – to, majci,

Uklju~ih se u obnovu i izgradnju zemlje, a nisam ponosan. ^ime bih se ponosio? Okomene, sve goli jadnik i nevoljnik, a na ono, {to rade, gledaju s visine. Pa ni kod Bega nemapoleta, ni zanosa, nema idealizma, koji bi ovakvom poduhvatu dao tre}u, odnosno ~etvrtudimenziju! Beg je nevoljnik kao i akcija{i, samo {to se izdvojio, i okrenuo protiv... Ne ume daobja{njava, slab je u ~itanju, jedva zna da se potpi{e, ne voli da pri~a. Kao da i on radi zato {toga je nateralo, kao da i on kulu~i: kulu~i Partiji, Istoriji. ¤ega pognalo odozgo, s visoka, i onsad goni ove dole... [to se teorije ti~e, ja bolje od njega znam kako bi trebalo da izgledasocijalizam. Ja sam to nau~io iz novina; u praksi je mnogo, mnogo druk~ije. Beg je ~ovekprakse. Ideja-vodilja ovog zadivljuju}eg graditeljskog podviga kod njega se svodi na nekemukle pretnje i psovke, od kojih razaznajem poneku re~:

– E ne}ete kako ste nau~ili, mater vam selja~ku!Tvrdoglav i zadrt kao i oni kojima komanduje, samo, na drugoj strani od njih. Ne zanima

ga, ~ak, ni ~emu }e slu`iti to {to se zida, kad se izgradi. Seljaci su, i tu, ma{tovitiji. Jo{ prikopanju temelja primetili su da plan zgrade, kad se pogleda sa Pavi}a brda, li~i na veliko,polo`eno slovo T.

Sima Potkiva~ je rekao da je to zbog Tita: da ostane uspomena na vreme kad je vladaoSrbijom.

1991–1997

DODATAK

(POSLE PEDESET GODINA)

Ovaj dosta proizvoljan izbor prizora, zbivanja i razgovora, koji mi se ~ine karakteristi~nimne samo za duhovno stanje i raspoloènje jedne porodice, i jedne seoske sredine, nego i {irenarodne zajednice, istrgnut je iz se}anja de~aka koji je u trenutku izbijanja svetskog rata imaopet, a u ~asu dovr{enja Zadru`nog doma petnaest godina. Od ranog detinjstva, pa do izmakade~a{tva, moj junak slu{a razgovore izme|u odraslih osoba sa poverenjem koje }e ga, kakogodine odmi~u, bacati u sve teè nedoumice... Re~i, re~i, re~i: to je sve {to je, posle sloma1945, ostalo ljudima. Istorija je surova vladarka, kojoj se ne vredi opirati. Ona se, utroje iliu~etvoro, me|u ro|acima i dobrim znancima, jedino dade ogovarati. Psovke, kletve i uvredekoje sam, kao zarobljenik odre|enog knjièvnog vaspitanja, u ovoj hronici uglavnomublaàvao, samo su nemo}ni verbalni ispadi fatalisti~ki raspoloènih o~ajnika.

Za takvo raspoloènje postoji vi{e obja{njenja. Prvo se name}e samo od sebe: po~ev odgodine 1941, sve odluke od zna~aja za budu}nost narodne zajednice donose se negde drugde,na nedostupnim mestima, i donose ih ljudi na koje se ne moè uticati. Nemo}, s kojom mojpripoveda~ bolno sau~estvuje, utoliko je teà i potresnija {to su njeni nosioci odrasli ljudi, onikoji, po njegovom mnjenju i ose}anju, znaju sve, i mogu sve. Ceo jedan narod – ili, barem,onaj deo naroda koji on najbolje poznaje – doveden je u poloàj napu{tene i slabomo}ne dece.@ivot odraslih – dede, oca, ujaka, strica – sveo se na tupo preìvljavanje; njihov otpor nasiljuna ogovaranje iza le|a.

Poku{ao sam da, iz se}anja svog junaka, izvu~em odlomke zbivanja, mrvice govora,odbleske du{evnih stanja koje, bojim se, ni dou{nici svojim pretpostavljenima nisu prenosili sapunom verodostojno{}u.

Iako dobro ose}a i ta~no doslu}uje smisao onog {to gleda, i podtekst onog {to se govori,mom pripoveda~u nedostaju izvesna znanja i obave{tenja, i uvid u {iri sklop zbivanja, to jest,perspektiva {to je teku}im zbivanjima mo`e dati jedino vreme. Ni sveznaju}i i pronicljivi ujak,godine 1947, ne vidi puni smisao britanskog nametanja Tita Srbiji, niti mo`e predvidetizastra{uju}a ponavljanja avionskih napada, do kojih }e do}i pola veka kasnije.

Pri~aju}i pri~u, morao sam po{tovati odre|eni vremenski okvir, i dràti na umu zbir znanjai granice rasu|ivanja preko kojih likovi ne mogu i}i. Verodostojan snimak atmosfere u~inio mise va`nijim od naknadnih tuma~enja i mudrovanja kojima sam ih mogao obogatiti. U proteklihpedeset godina ovaj snimak nije razvijan, niti u javnosti pokazivan. Se}anja mog de~aka su‘iva, pouzdana, i iskrivljena samo onoliko koliko nisam uspevao da ih oìvim jo{ upe~atljivije.Bilo je kako je ovde predstavljeno; dobro je da se zna kako je ta~no bilo. Narod, u kojem jegodine 1945. ‘iveo moj junak, do~ekao je oslobodioce kao tu|ine, nametnike i novezavojeva~e. Ta istina nije nepoznata, iako je dugo i uporno potiskivana; novina jeneposrednost svedo~enja, i vrsta svedoka, koji se javlja podstaknut, pored ostalog, krahomjugoslovenske dràve, te sukobima koji su usledili.

Na{ izigrani i zbunjeni svet se s vremenom priklonio nasilju, pomirio se sa svojomobespravljeno{}u, oguglao na la`. Moj junak otkriva kako je, i sam, ~inio prve korake uprilago|avanju novom poretku i njegovim vlastodr{cima. Mladi nara{taji, u ovakvim

okolnostima, savijaju {iju mnogo lak{e i brè nego odrasli ljudi. Proniklo drvce ne gubi vremetraè}i mane tlu na kojem se pojavilo; ono gleda da iz tla izvu~e ono {to mu je neophodno za‘ivot. Nerazdvojni deli} sredine u kojoj je do{ao na svet, a istovremeno otvoren premaspolja{njim uticajima koje prihvata sa me{avinom znatièlje i posti|enosti, pripoveda~ }e, i prepetnaeste godine, upoznati o{trinu du{evne pocepanosti iskrsle iz nesvodljivih merila prisutnihs jedne strane u porodi~nom ‘ivotu, a s druge strane u javnoj sferi.

Narod, dakako, sve izdr`i, ali iz svih isku{enja ne izlazi sa jednako o~uvanimdostojanstvom i samopo{tovanjem. Na{a sada{nja obespu}enost, nesposobnost da se saberemoi uspravimo, te proma{aji i posrnu}a koji se godinama ni`u, svakako su u posledi~noj vezi sanavikama ste~enim pod Titovom diktaturom. Robuju}i pola stole}a – skrivaju}i se od sebe –mi smo se prilagodili nepostojanju, pobrkali istinu i la`, odustali od odgovornosti stvorenjâ kojeje Bog obdario razumom i uzvisio slobodom. Bi}e nam potrebno mnogo vremena, i mnogotruda, da se vratimo na po~etak po~etka.

U ‘elji da dopuni neka pitanja koja su u pri~i samo na~eta, ili u prolazu dotaknuta,pripoveda~ prepu{ta re~ svom ostarelom dvojniku, koji }e kazati pone{to od onog {to nivremenski, ni po re~niku, ni po ta~ci gledanja, ne spada u glavni tok pripovedanja, mada je snjim u ‘ivoj vezi.

ZBRKA SA BOMBARDOVANJIMA; KAKO PO^INJU RATOVI I [TAHO]E OKUPATOR

[to se ti~e broja i redosleda bombardovanja, kao i izvo|a~a te vrste radova u na{emvazdu{nom prostoru, treba re}i da je u tom delu se}anja moga junaka dugo vladala poprili~nazbrka. Ona se tokom pisanja ove hronike po~ela ra{~i{}avati, i sasvim bi se rasvetlila, da se1994. i 1995, nad Krajinom i Bosnom, ne pojavi{e novi seja~i bombi, i ne prouzrokova{e, kodmene, onu vrstu mu~nine, odnosno ga|enja, koje ovakva vrsta ponavljanja, u istoriji,neizbe`no izaziva. [ok, koji sam tada do`iveo, sasvim odudara od fatalisti~ke pomirenosti {to jeve}ina na{eg ‘ivlja, od 1941. do danas, u tim trenucima pokazuje. Zato }u ovo izlaganje, ovokomentarisanje, nastaviti u autorskom, prvom licu jednine, utoliko pre {to moj junak neprihvata – ne bar u potpunosti – o{tre ocene koje slede.

Se}anje na prvi vazdu{ni udar, onaj iz aprila 1941, i kod mene se neprestano zamagljivalo,dopunjavalo i preobli~avalo, da se stopi i sasvim izjedna~i sa jednim kasnijim vazdu{nimnapadom, onim iz aprila 1944. Tada su Srbiju – samo nju! – bombardovali na{i di~ni saveznici,Amerikanci i Englezi, e da bi Titu omogu}ili zauzimanje zemlje iz koje je, ujesen 1941,preska~u}i plotove, morao pobe}i u Bosnu. Po{to se bombardovanje od 16. aprila 1944. ni po~emu nije razlikovalo od onog {estoaprilskog, iz 1941, po{to su se oba desila na Uskrs, i po{tosam u prvom slu~aju imao pet, a u drugom nepunih devet godina, nije se ~uditi {to je kasnijepo~elo dolaziti do zame{ateljstva. Sna`ni utisci, izazvani anglosaksonskom akcijom, nadja~alisu sli~ne utiske iz ranog detinjstva, a kako smo, u tom ratu, zvani~no, imali samo jednogmo}nog neprijatelja, ja sam i u~inak na{ih prijatelja i saveznika po~eo pripisivati Nemcima.

Huka aviona iz avgusta 1995, kad su Amerikanci, uz otvorenu pomo} Engleske iNema~ke, u saradnji sa Francuskom, i uz blagoslov Vatikana, lupili po bosanskim Srbima,delovala je kao osve{}uju}i udarac u glavu. Opet su nas tukli sa iste strane, i opet zbogneuklapanja u njihove zamisli o preure|enju sveta! Prvi put od svog osnivanja, mo}ni NATOje stupio u dejstvo, a protiv koga? Protiv pobunjenih srpskih seljaka u Bosni... Tokom Drugogsvetskog rata, Amerikanci i Nemci su nas tukli odvojeno, dok su Francuzima, kao i nama, bilevezane ruke; sad su svi oni nastupili zajedno. I tada su mi se kona~no otvorile o~i: otkrio samduboko, strukturalno jedinstvo izme|u ta tri naoko razli~ita i nepovezana doga|aja. Ako je, u

prole}e 1944, moglo biti nedoumica u vezi s ameri~kim upadima u Srbiju, krajem leta 1995. tesu nedoumice, za mene, i{~ezle.

Naletu nema~kih bombardera prisustvovao sam kao petogodi{njak. Zbog toga sam torazbojni{tvo doìveo kao prirodnu nesre}u. Deda je, tih dana, i ina~e stalno ponavljao da je too~ekivao, pa mi je gotovo bilo drago {to su mu se predvi|anja ispunila. Vi{e se ljutio na nekena{e uspaljenike i general~ine, nego na Hitlera; od Hitlera ni{ta drugo nije ni o~ekivao, a odna{ih oficira i vlastodràca jeste. Hitler nas je tukao zbog na{e tvrdoglavosti, a êr~il i Ruzvelt,~etiri godine kasnije, zarad na{eg dobra. Iz sli~nih razloga su nam poslali avione i u avgustu1995. Uleto 1944. ube|ivali su nas, bombama, da prihvatimo Tita kao oslobodioca i spasioca,a uleto 1995. su jedan manji, hroni~no tvrdoglav deo srpstva poku{ali nagnati da prihvatemuslimanski karakazan kao idealni dràvni okvir za ostvarivanje vekovnih oslobodila~kihte`nji balkanskih hri{}ana, posebno pravoslavaca! Sve te ko{marne improvizacije se pozivajuna ideologiju tzv. ljudskih prava, a u stvarnosti se svode na dubok prezir prema na{oj istoriji,tradiciji, vekovnim te`njama i isku{enjima, u jednu re~, prema svemu {to smo bili i {to moèmobiti.

Sjedinjene Dràve i Ujedinjena Evropa su, u kre{~endu nadzvu~nih brzina iz avgusta 1995,potvrdile odre|eni kontinuitet svoje civilizatorske misije na Balkanu: sa varvarima i{izmaticima ne moè se druk~ije, njih treba mo~ugom po glavi! I Hitleru je to bilo jasno kaodan. Znali su to i Turci, godine 1813, a po{to nisu imali aviona, morali su se posluìtihandàrima. Izvesno je da se armije najbogatijih i najsre}nijih zemalja sveta ne zale}u ovamozarad neke osobite koristi, mada, zna se, bogatstvo ne le~i od pohlepe: i najbogatiji nije sraskida da od sirotinje {trpne pokoju mrvu. Su{tina bombardovanja je, ipak, edukativneprirode. Ekspedicije se preduzimaju sa dobrim namerama, i mirne savesti. Po ko zna koji put,Zapad nastoji da nas razbudi i uklju~i u svoju istoriju. Zapad je, poodavno, u glavnom tokusvetske istorije, a mi smo i geografski, i po mentalitetu, i po religiji, i po kulturi, po strani. Kadpo|e re~ o smislu svetske istorije, mi nemamo ra{~i{}enih shvatanja, niti planova {ta bi, uslede}em veku, valjalo preduzeti. Najve}i deo svoje energije mi tro{imo na golo preìvljavanje.Na{i najve}i proroci su Tarabi}i, a oni predvi|aju gotovo isklju~ivo nevolje koje }e nas spoljasna}i. Pravi vizionari su Napoleon, Franja Prvi, Marks, Lenjin, Hitler, êr~il i Klinton; oni suimali, oni imaju planetarne projekte, i onamo, gde njihovi planovi nai|u na opiranje inerazumevanje, ne ostaje im nego da se posluè silom. Otuda sve te kaznene ekspedicije, sakopna, sa mora, i iz vazduha.

Srbi kao narod, i Srbija kao zemlja, nisu ni tako va`ni, ni toliko opasni, da bi im najve}esile sveta, po va`e}im propisima, objavljivale rat. Prema njima se primenjuju carinski ratovi,kaznene mere, bojkoti, embarga, sankcije, a kad se iscrpe sva redovna sredstva, dolazebombardovanja. Sve su to vaspitne mere. To se kod nas, uglavnom, tako i shvata, i prihvata:sa razumevanjem, ako ne i sa odobravanjem. U tome prednja~i onaj deo na{eg ‘ivlja koji je odTuraka primio nauk da {ut s rogatim ne mo`e, i da pokornu glavu sablja ne se~e. Kad god bi seto zaboravilo, osvajali smo, za ~asak, dostojanstvo, i gubili sve ostalo. Na{i su oficiri, u martu1941, imali nekih rezervi prema Hitlerovom Novom poretku, pa su optere}eni hroni~nimnepoverenjem prema Germanima, prekr{ili jedan povoljan dogovor. Raskinuv{i pakt, izazvalisu bes, i navukli predvidljivu odmazdu. Tako izgledaju slavni trenuci na{e istorije. O onimneslavnim se ne pi{e u knjigama, oni se jo{ ‘ive.

Na sli~an na~in se, izme|u 1992. i 1995, poneo na{ neemancipovani svet u Bosni. On senije obazirao na dobronamerna upozorenja Va{ingtona i Bona, nije se dao izle~iti od opsesijesamostalnom dr`avom, slobodom i ‘eljom da se odvoji od onih koji mu nikad nisu mislilidobro, i jedino se silom mogao, koliko-toliko, urazumiti. Najbolje bi, razume se, bilo da je taselja~ija blagovremeno, bez ostatka, pre{la na Islam, ili na katoli~anstvo: taj deli} Evrope bi,

sve do Drine, bio pod kontrolom Zapada, i pod du{ebri`ni{tvom Svetog Oca Pape, aMe|unarodna zajednica ne bi morala upotrebljavati avione. Ona to ~ini samo onda kad iscrpisve ostale mogu}nosti, i uvek privu~ena vapajima jednog dela na{ih saplemenika. Pozivinostranstvu za bratsku pomo} ovde je ve} stole}ima otvoren, a po{tovanje {to ga neki na{iprosve}eni umovi gaje prema velikim silama ide do spremnosti na prihvatanje mnogo te`ihkazni nego {to su preventivna bombardovanja nekih tamo sela i varo{ica, Bogu iza nogu iEvropi iza le|a.

Kao petogodi{njak, zgr~en u jaruzi u kojoj smrde razgoli}ene ‘ile bagrenja, i osmatraju}i,jednim okom, {tuke kako u besprekornom poretku nadle}u vidljivi odse~ak neba, ja sam upotpunosti delio shvatanja i ose}anja dana{nje liberalne inteligencije. Gledao sam bombarderebez neprijateljstva i bez mr`nje, ne pomi{ljaju}i da bi se njihovo pravo na izvo|enje takvihakcija moglo osporiti. Avioni su leteli bez obaziranja na predeo pod sobom, ne prime}uju}i ni{ume, ni ku}e, ni vo}njake, ni groblja, a ponajmanje nas, zbijene po pe}inama i jarugama.Nastupali su sasvim bestrasno, nepristrasno, bez ljubavi i bez zle volje. U tom smo programusvi mi – moji uku}ani, moje kom{ije, i ja sa njima – bili zanemarljivi ~inioci. Zvu~na paradabombardera stvarala je prolaz istoriji, obeleàvala pravac njenog neumitnog napredovanja! I{tuke, onda, i avaksi, kasnije – kao i krsta{ke horde, kao i turske ordije – izle}u iz podzemnihhangara jednog i jedinstvenog Svetog Duha, i cilj im je da se ~ove~anstvo kona~no zdruì ipotera u istom pravcu! Istoriji je svejedno da li bi~ u ruci drì Dìngis Kan, Staljin, Hitler, iliAmerika; va`no je nadahnu}e, u kojem se podvig vr{i.

Nevolja je {to se, u zamahu preko planete, vrh bi~a uvek zaplete u na{e trnje, pa segospodari sveta moraju gnjurati ovamo, da ga odmrse. A po{to im je kona~ni cilj, i vremenski iprostorno, uvek negde drugde, negde dalje, njihovi avioni, po pravilu, nadle}u na{ prostor,tuku nas u glavu samo zato {to ne mogu da nas zaobi|u. Zbog toga nas i ~aste bombama takobezvoljno, bez ciljanja, bez u`ivanja u ta~nim pogocima, ~ak i onda kad im se dadnu precizniborbeni zadaci. Ameri~kim pilotima je, uleto 1944, bilo svejedno da li }e tu}i mostove na Savi,ili narod na Pa{inom brdu. Mostovne konstrukcije ionako ni{ta ne shvataju, a ‘iv ~ovek bimogao {togod i nau~iti.

Godine 1941, ose}anje i shvatanje bombardovanih, kojima sam bio okruèn, moglo bi seovako izraziti: Svako radi svoj posao, pa tako i Nema~ka. Takvo, pomirljivo umovanje i ja sam,onda, usvajao bez ikakvih rezervi. Kao da je u takvom stavu bilo vi{e mudrosti nego unemo}nom gnevu koji }e me, pedeset pet godina kasnije, pred sli~nim prizorima i isku{enjima,ispuniti. De~je mirenje s nasiljem kod mene je, u zrelom dobu, na pragu starosti, zamenilognu{anje koje oteàva disanje, i o~ajni~ka mr`nja prema najve}oj sili planete. [ta mi vredi {tosam omatorio, zavr{io {kole i na~itao se knjiga, kad ovakve te{ko}e primam gluplje ibezumnije, i bolnije, nego na prvim koracima kroz ‘ivot? Nisam li bio bliì istini dok sam mislioda za bombardovanja na{ih gradova i sela nije kriv nikoji odre|eni ~ovek, da se to izvodiprema planovima u kojima ‘ivot pojedinca, pa i ~itavih naroda, ne igra neku ja~u ulogu, da serazbojni~ka lutrija smrti organizuje onamo gde se pripremaju uragani i provale oblaka, da supiloti ravnodu{ni ~inovnici koji izvr{avaju jednu du`nost, – nego danas, kad me razjeda mr`njaprotiv ne znam kojeg ameri~kog predsednika, i ne znam kakvog nema~kog ministra spoljnihposlova?

Na jedno drugo pitanje – kako to da ona predjutarnja lupa u prozor, iz marta 1940, ili1941, u mom sluhu odjekuje mo}nije od svih nema~kih i ameri~kih bombardovanja koja samkasnije imao ~ast do`iveti – lako se nalazi odgovor. Ja~ina svake tutnjave zavisi od veli~ineprostora u kojem se buka prostire, od akusti~nih uslova, udaljenosti, te od zainteresovanosti iprijem~ivosti onog koji slu{a buku. Kucanje u prozor zbilo se u no}noj ti{ini, u blizini kreveta ukojem sam spavao; bilo je koliko tajanstveno, toliko zastra{uju}e, i neposredno meni upu}eno.

Razumljivo je da sam se vi{e upla{io od njega, nego od bombardovanja: ono kao da me se i nijeli~no ticalo, i zadr`alo se u se}anju kao kolektivni do`ivljaj. Kucanje u prozor se i dalje odbija ozidove moje, i samo moje lobanje: nema se s kim podeliti.

Sad, kad sam ra{~istio zbrku u vezi s redosledom i poreklom bombardovanja, ostaje mi dase pozabavim tom novom nedoumicom, koju kao dete nisam ose}ao: zar zaista svako, usvakom ~asu, kad mu se prohte, ima prava da nam po{alje poneki tovar bombi? Bojim se da jeto preovla|uju}a ocena u svesti naroda iz kojeg poti~em, koji sve te upade, prepade i napade ine uzima kao neko naro~ito zlo, niti svoje potomke pou~ava da zapamte nanete udarce te da,kad im se i ako im se ukaè prilika, uzvrate ravnom merom... Reklo bi se da smo ve} zaboraviliko nas je sve, kada i ~ime tukao, ukoliko ne smatramo da jedino to i zasluùjemo... Ne se}amse da je neko, onog prepodneva, u jaruzi podno Pavi}a brega, iskazao moralno zgraànje, ili dase ja~e za~udio. Ne znam koliko to dolazi iz cinizma, a koliko iz du{evne zatucanosti; jasno jeda prvo s drugim ne ide. Izvesno je da na{ svet nema izgra|eniju predstavu o pravima civilnogstanovni{tva u ratu, pa je Hitleru, i onima koji su ga sledili, bilo utoliko lak{e da se na takveskrupule ne obaziru. Ose}anje da onaj, ko je ja~i, ima prava da postupa kako mu se, trenutno,~ini probita~no, toliko je onda bilo jednodu{no, da odrasli o tome nisu ni razgovarali, pa sam ija takav stav uzimao kao jedino mogu}. Tek mnogo kasnije, kod mene je tu do{lo do nekihpromena, da ne re~em nazadovanja. Poput odraslih, i ja sam dugo mislio da se zlo, koje se neda suzbiti, mora prihvatiti i trpeti, dok danas smatram da ~ovek i u takvim okolnostima imapravo na gnev i na mr`nju, ako ni na {ta drugo.

Jasno je da jugoslovenska ratna avijacija, 1941, a za njom ono malo aviona BosanskihSrba, 1995, nisu bili u stanju da uzvrate ravnom merom, i da prilaze Beogradu, odnosnoRomaniji, pretvore u groblja avionskih trupina, ali to jo{ ne zna~i da bismo, unapred i zauvek,morali u sebi suzbiti ‘e| za osvetom, ni odustati od pripremanja odgovaraju}eg do~eka onimakoji se, ve} po navici, na takve udare usu|uju. Izgubio sam de~ju trpeljivost prema velikima ijakima, zameniv{i je, bar zasad, nemo}nim siktanjem i jalovim zami{ljanjem protivudaraca kojimo}nike izlu|uju, ali se nadam da to tako, u po~etku, mora biti, i da }e se na}i ljudi kadri damoju o~ajni~ku zamisao, jednog dana, kako treba razrade i ostvare. Na bojnom polju se gube iteè bitke od ovih koje smo mi izgubili; na{i najteì porazi su druge vrste. Oni su u prihvatanjunasilja i nasilnika, u pristajanju na tolike kaznene i sankcione zidove, u prevelikom,samoubila~kom uvaàvanju neprijatelja.

Uspeo sam da prevazi|em pra{taju}u pomirljivost mog dobrog dede: one, koji su namnaneli nepravdu i zlo, mrzim. Ne zadovoljavaju me ni ispadi razorne pronicljivosti mog ujaka,koga sam nekad slu{ao sa divljenjem. On nikog i ni{ta na svetu nije uzimao preozbiljno, pa je iHitlera, i okupaciju gledao s prezirom, a opet je pazio da se ne pribli`ava nema~kim patrolama,i za sve vreme rata nijednom nije oti{ao u Beograd: njegov prezir jeste bio mo}an, ali nijeomalova`avao opasnosti kretanja po okupiranom gradu, ni mogu}nost hap{enja i internacije...

– Mi moramo shvatiti gde smo i {ta smo, – govorio je ujak, dok smo ga deda i ja pa`ljivoslu{ali. – Sve te {tuke, koje lete iznad na{ih bregova, i te kolone tenkova i kamiona, nisu do{leovamo da bi osvojile Pavi}a Jarugu, Jelenje i Jare}a brda! To sigurno ne! To je krenulo daocrta granice i saobra}ajnice nove podele sveta, u kojoj mi ne mo`emo dobiti ni{ta, a akobudemo ludi, kao {to jesmo, vrlo mnogo }emo izgubiti... Iz ovih na{ih rupa, mi nismo u stanjuni da vidimo, ni da procenimo smisao onoga {to se preduzima. Te bombe, koje padaju poutrinama i vo}njacima, ostavljaju rupe koje su tek malo dublje od otisaka konjskih kopita {tosu, u nemanji}skoj dr`avi, ostajali iza krsta{kih konjanika. Da, samo {to je Nemanja pred svojenezvane goste izlazio sa hlebom i solju, potajno se nadaju}i da }e negde drugde, ve}, polomitivratove. [to se i dogodilo.

– Da smo po{li za Nemanjinim primerom – a ne{to sli~no nam, od po~etka ovog rata,savetuje i \oka Jevti}, – danas bi nas se pribojavali i Englezi i Rusi. Ne bi nas voleli, ali ne bini tako lako trgovali na{om koòm! Otkako ih je po~eo vu}i Istok, ti krsta{i kroz na{e krajevesamo prohode, a mi zami{ljamo da su na nas i zbog nas krenuli, pa im, na prvim koracima,pravimo smetnje. Pre ili posle, svaki se od njih strovali u bezdan, i to ne zbog otpora nekogtamo malog ali hrabrog naroda, nego zato {to se i nad silnikom na|e silnik, i zato {to postojiOnaj Gore, koji gleda {ta se radi dok mu se ne smu~i, a onda lupi po nosu onoga ko je odve}digao nos, a koga on lupi, taj se sa zemlje vi{e ne diè... îm neko po|e da zavodi noviporedak, znaj da se po~eo spu{tati u bezdani ponor; dovoljno je ako se malo strpi{, jer on ne}edugo! Avion, koji doleti do Vrtajice, morao je pre toga pokoriti ili odstraniti iz utakmicemnogo ja~e zemlje i ve}e narode nego {to smo mi. Pa u {ta se, onda, mi petljamo, ko nas zane{to pita?

[to se ti~e uzroka ratova i ratovanja, deda i ujak su i tu imali nekih zanimljivih, madaobeshrabruju}ih shvatanja.

– Svi su ratovi agresorski, – govorio je deda, – samo {to se neki pravdaju zamr{enijimobrazloènjima, dok drugi nude obja{njenja koja su naoko ubedljivija i prihvatljivija. Dovoljnoje da jedna dràva, ili jedan narod, oja~aju malo znatnije, pa da se kod njih javi potreba zapreduzimanjem ratnog pohoda. To je kao sa selja~kim ku}ama: ~im se neka malo potkrepi, ve}gleda na koju bi se stranu pro{irila, milom ili silom, svejedno. To, {to se na jednom mestunagomilaju mo}, oru`je, novac, prirodna bogatstva, znanje i umenje, to ve} usmerava kaosvajanju, zauzimanju i ratovanju. Snaga je, brate moj, snaga, u ne{to se mora uloìti.Opravdanje }e se posle na}i. To je i Nemce poteralo u propast... Ovde su do{li kao mahniti,projurili su na kamionima i motociklima, i prosuli, na svakoj okuci, malo benzinskog dima,onako kako psi zapi{avaju prostor koji smatraju svojim. Onda su se povukli u gradove, da~ekaju svr{etak rata.

– To i ja ka`em, – preuzima re~ ujak. – Nemci su sa nama bili gotovi onog dana kad jepotpisana kapitulacija. Rat se dobija ili gubi donde dokle traju vojne operacije. Kad se potpi{epredaja, onda se koplje baca u trnje, i po~inju druga pravila... Pokret otpora sprema odgovor zapovoljan trenutak; njime se kapitulacija ne mo`e ukinuti... Lako je postaviti zasedu kod Uba,ubiti pet Nemaca, i zbrisati prema [apcu! Kad do|e kaznena ekspedicija, junaci iz zasede sesklonili, a na streljanje ide sirotinja.

– Da smo sara|ivali sa Hitlerom, ne bi nas izdao ovako kako nas izdade ^er~il. Nemac jepo{teniji ~ovek od Engleza...

DECA I RATU jeku nedavnih sukobljavanja, dok sam pribirao sopstvena de~ja se}anja i utvr|ivao

okvir u koji }u ih smestiti, pozva{e me na savetovanje o temi #Deca u ratu". Organizatorrasprave nije mogao imati na umu moje iskustvo sa ratom i okupacijom, niti je slutio da samse, jo{ pre izbijanja najnovijih sukoba, po~eo njime baviti. Hteo je da uka`e na stradanje krozkoje je, pri kona~nom rasturanju Jugoslavije, pro{ao dana{nji mladi nara{taj. Kao osnovu zarazgovor predlo`io je jedan niz pisanih de~jih svedo~enja, uglavnom dnevnika, iz krajeva ukojima je bilo najvi{e pusto{enja, ili iz prihvatili{ta u koja su deca izbegla. Upoznav{i se sade~jim sastavima, zaklju~io sam da mi na savetovanju nije mesto.

Ispovesti de~aka i devoj~ica izme|u desete i petnaeste godine ‘ivota, najavljene kaopotresne, nisu me naro~ito potresle. Sve je, manje ili vi{e, bilo o~ekivano. Imao sam pred sobomknji`evnost u lo{em smislu re~i: usmereno ispovedanje, gde se izme|u izmi{ljanja, fikcije,

presnih la`i i tendencioznog usmeravanja ne pravi razlika. To su ispovesti namenjeneodraslima; mladi hroni~ari se trude da budu shva}eni i prihva}eni od odraslih. Otuda ~estaponavljanja obrta, sudova, zapa`anja i formulacija koji pripadaju op{tem znanju i iskustvu.Deca govore pozajmljenim glasovima; oni, koji su ih u tu igru uputili, sad bi hteli dapozajmljene re~i predstave kao izvorne.

Evo samo jednog primera. [esnaestogodi{njak opisuje trostruko samoubistvo svojihnajbli`ih. ¥udi se, kraj njega, ubijaju jedan za drugim, kao na filmu, a njemune pada na um da seume{a i da bar nekog otrgne od zlog nauma. ¥udi se ubijaju prestra{eni mogu}no{}u da ‘ivipadnu u ruke onima na drugoj strani, jer oni kolju koga god uhvate. A zna se ko na Balkanukolje: izlo`eni poluvekovnoj propagandi i odgovaraju}im nastavnim programima, to su nau~ili ivrapci na grani. Na kraju svog doma}eg zadatka, mladi autor poziva u pomo} stranuintervenciju: jedino je ona u stanju da izi|e na kraj sa kolja~ima!

Ovde je re~ o gruboj zloupotrebi de~jeg pisanja u politi~ke svrhe, najverovatnije ofalsifikatu. Samo, i ostala svedo~enja, koja nisu tako providno name{tena, jednako supatvorena i neubedljiva. Svejedno da li sama pi{u svoje sastave, ili se drugi koriste njihovimimenima i potpisima, deca su zloupotrebljena. Ona na zloupotrebu i sama rado pristaju: u tomrazdoblju ‘ivota pisanje se lako izjedna~uje sa dobronamernom, nadahnutom la`ljivo{}u. Kako,za{to?

Pisanje je i ina~e, a za decu pogotovo, na~in prisvajanja i savla|ivanja sveta koji nasokruùje. U tom poslu svakome se, najpre i najlak{e, nude kli{eji; ozbiljni pisac ulaè ogromantrud da bi odbacio kli{eje, i rekao ono {to je iza, iznad ili mimo njih. Dete nije svesno te zamke.Ono u svom rukopisu ponosno ponavlja utvr|ene obrasce ose}anja, mi{ljenja i izraàvanja.Detetu nije do izvornosti, nego do uklapanja u {eme. Svoju izvornost ono pokazuje vrlo retko,i uvek uz put, nenamerno. Ono u svoju izvornost ne veruje onoliko koliko je potrebno da bi sedoìvljaj, i ugao gledanja, bez kolebanja nametnuli drugom, to jest ~itaocu, niti raspolaèume}em koje se za to traì.

Rat je tek jedna od niza nevolja {to ih dete otkriva oko sebe. I nema{tinu, i glad, i lo{eodnose me|u roditeljima, pa i samu ljudsku smrtnost, dete prihvata mnogo hladnokrvnijenego odrasli. Sa ro|enjem, ono stupa u svet takav kakav je; njegov je jedini program da ‘ivi ipre`ivi u datom okru`enju, koje samo nije izabralo. Sve se tegobe i strahote spu{taju namaterijalnu ravan; za moralnu osudu ono nema izgra|enih merila. Ose}anje, koje je kod menepreovladavalo pri posmatranju nema~kih i ameri~kih aviona koji seju smrt po Srbiji, bilo jestrahopo{tovanje. Osudu sam doneo mnogo, mnogo kasnije, zahvaljuju}i ~itanju, razmi{ljanju,i naknadnim informacijama.

U pisanju, u artikulisanju shvatanja i ose}anja, u mi{ljenju i su|enju, deca opona{ajuodrasle. [to su inteligentnija (darovitija?), i opona{anje je uspe{nije. Cilj deteta je da dostigneodrasle, da bude kao oni; u svemu, pa i u pisanju. Osvajanje izvornosti, potvr|ivanje sebe isvoje posebnosti, jesu ideali koji se postavljaju kasnije, u zrelom dobu. Tek tada se otkrivaveliki zna~aj de~je izvornosti, iskrenosti i spontanosti. Te vrline neguju i uzdiù zreli ljudi,kojima detinjstvo, i sopstvena de~ja iskustva, sluè kao nadahnu}e i merilo. Dete, u pisanju, nedrì mnogo do onoga {to je u njegovom doìvljaju izvorno, neiznakaèno; ono svoju ~istotu neprime}uje. Ono bi da postigne op{teusvojenu, srednju meru. Po{to srednja mera, u pisanjuodraslih, nije naro~ito visoka, dete se zadovoljava osvajanjem banalnih obrta i kli{eja. NJegatakva postignu}a ispunjavaju ponosom.

U radovima, koje sam pregledao, ima i jedan zapis o ocu koji je iz ljubomore ubio }erku, aonda i sebi oduzeo ‘ivot. (Ne znam da li su takvi slu~ajevi ~e{}i u ratu nego u miru, tek, jednadevoj~ica je i tu nesre}u uvrstila u strahote rata, valjda zato {to se desila tokom rata). NJenkomentar je bezdu{no kratak: #Glupost!" Ona odbija da razmi{lja; nije u stanju da se ponese stemom. Dakako, i ono Glupost! je kli{e, pokupljen na ulici.

Sve je ovo prili~no poznato, i nije mnogo zanimljivo. Zanimljiva je iluzija odraslih da bi imdeca mogla pomo}i u razumevanju rata koji su sami izazvali, te da bi neposredne de~je reakcijena ratne u`ase mogle nekog prosvetliti i urazumiti, pa, mo`da, i same zlo~ine iskupiti. Odraslipritom ne prime}uju da deca samo ponavljaju ono {to su pro~itala u novinama i knjigama,odnosno ~ula u ku}i, preko radija i televizije. Kao da, polaze}i u rat, odrasli nisu mogli unapredpredvideti da }e pucnjave, ubistva, li{avanja i zbegovi ostaviti bolne tragove u de~joj du{i! Kaoda su im tek dnevnici malih Kata, Fata i Zlata otvorili o~i... (Po{to se Zlatino pisanje pozlatilo,neki su se, valjda, ponadali da bi se plemenita ose}anja dala spojiti i sa ne{to malo koristi).

Logika istorije deci je nerazumljiva i tu|a. Bili bismo, svakako, sre}niji i spokojniji kad nebismo ‘iveli u istoriji; na nesre}u, samo postojanje na{e vrste je istorija ratovanja. Stradanjenevinih kao argument o {tetnosti oru`anih sukoba prili~no je jadna dosetka. Deca jesunajnevinije ‘rtve me|uljudskih obra~una ali ona, iako nedu`na, ne mogu biti izuzeta od ljudskesudbine.

Izvorni krik protiv rata ponavlja se od Homera do Tolstoja i Crnjanskog, i deca tu malo{ta mogu dodati. Izvornost nije zrelo vo}e, #{to zrelo pada u {e{ir ma kome". Za njom se celog‘ivota traga. Za nju se moramo boriti, moramo je u sebi vaspitavati, da bismo je u povla{}enimtrenucima ‘ivota potvrdili. Deca su stvorenja u procesu. Kad su svesna, ono {to saop{tavaju jeod drugih prisvojeno, nesvareno i bezbojno; kad su nesvesna, ne umeju da upravljaju blagomkoje im stoji na raspolaganju.

U ~etiri godine Drugog svetskog rata koji sam neposredno doìveo, oko mene se stalnoumiralo i ginulo, strahovalo i naricalo. Ja sam mislio da samo onako moè i mora biti, da se nazemlji jedino onako ‘ivi. Po{to nisam znao za neki drugi, bolji zemni poredak, ne mogu re}i dasam bio uàsnut uslovima koji su mi, kao detetu, za ‘ivot bili dani. Imao sam lepo detinjstvo,ustvari. Tek oko 1950, kad se prestalo ubijati, ja se iznenada trgoh: pri pomisli na sve ono~emu sam, izbliza ili poizdalje, prisustvovao, najednom se uàsnuh.

Kasnije se ponadah da sam, po zakonima statisti~ke verovatno}e, svim ratovima unapredplatio danak. I prevarih se.

Najistinitije i najranjivije dete je ono koje ‘ivi u dnu na{ih srca. To dete kadikad progovorina usta pesnika. Odrasli su sre}niji u opona{anju dece nego deca u opona{anju odraslih.Odrasli su otkrili iznuruju}u disciplinu izvornosti i iskrenosti – poeziju.

POVODOM RECITACIJE O IZDAJICIVeselo uznemirenje, koje je izazvala moja recitacija o izdajici, odslikava su{tinu odnosa {to

ga {iroka publika, da ne re~em narod, odràva s umetno{}u. Obi~an svet doìvljuje ono {to imaprepoznatljiv povod, i zahvalan je svakom ~inu kojim se odse~ak zamorne stvarnosti izme{ta izsvog okvira i uzdiè u osloba|aju}u nadstvarnost! Jasno imenovanje onoga {to se dotle nijeznalo, ili nije smelo re}i, nailazi na nepogre{iv odjek. Na onoj priredbi, u januaru 1945, ja samuz pomo} Zmajeve pesme, i prisustva lica koje je prepoznato kao izvor i uto~i{te stihova, izveo

jedan ~in: rekao sam Stanku Jerini}u Begu ono {to mu niko drugi, ni na koji drugi na~in, nijemogao re}i. Ta je pesma namenjena svim izdajicama i odrodima i poturicama, ali je svojzvezdani trenutak do`ivela kad se susrela sa jednim od njih: Beg se namestio pesmi, a ona je unjemu planula i izgorela kao fi{ek baruta. Pesnik i recitator su udru`ili snage i progovorili kaoistinoslovci. Pucao sam stihovima kao mecima, pravo u glavu.

Uìvanje u lepo sklopljenim stihovima tu je neodvojivo od moralnog zadovoljstva. Onihmeseci nije bilo mnogo prilika u kojima je obespravljeni svet mogao likovati nad novimokupatorima. înjenica, da je na na{em jeziku napisana i takva pesma, ravna je dokazu opostojanju i delovanju bo`je pravde na zemlji. [ugavoj ovci je re~eno ono {to je zasluìla da jojse rekne. Ona to nije razumela, ne mari: pesma nije potrebna temi povodom koje je nastala,nego publici, odnosno njenoj ‘e|i za slobodom i za istinom. Obezglavljeni narod je, izpesnikovih i mojih usta, ~uo ono {to je svakom, kao zau{}enje, leàlo na srcu. Na dnu bezna|a,blesnula je re~ koja osloba|a. Dogodilo se prepoznavanje: to je sve {to se, u susretu ~oveka sumetni~kim delom, moè dogoditi.

KO JE IZDAJNIK, KO RODO¥UB(IZ PISMA [TO GA JE, KRAJEM 1995, MILO[ VI[NJI], IZ TORONTA, UPUTIO MOM UJAKU, U NOVI SAD)

... Milo mi je bilo, kad sam ~uo da si otvorio advokatsku kancelariju, ali bih hteo da tipostavim jedno direktno, grubo pitanje: zar je mogu}na ikakva pravna praksa u zemlji u kojojvlada tolika zbrka pojmova?

U Ustavu dràve, koja je propala pre ~etiri godine, pisalo je da niko nema prava da, unjeno ime, potpi{e kapitulaciju. Dobro, ona je crkla i bez takvog akta, ali ja bih voleo da vidimjuna~inu koja je takav ~lan unela u Ustav. [ta to zna~i? Vojska poraèna, dràvaobezglavljena, a tamo, Pr}ilovica, i njen komandir, to ne priznaju. I okupator, sad, sa njimamoè da radi {ta ho}e, vi{e nema ratnog prava, nema @enevske konvencije, nema ni vojske,sad je svaki civil vojnik, i on moè tenkovima na narod, na decu, dok ne zatre otpor i ne smiriteren...

Odbrana otad`bine je du`nost i ~ast svakog gra|anina: i ja sam tako mislio kad sam, umaju 1941, oti{ao kod Mihailovi}a na Suvobor. I pogre{io sam, jo{ onda, na prvom koraku:otad`bina, za koju sam hteo da se borim, ve} je bila izgubljena, mrtva. Ona nije umrla zato {toju je pobedio nadmo}ni zavojeva~, ve} zato {to joj je polovina gra|ana, iznutra, otkazalalojalnost. Dr`avu vredi braniti jedino onda kad je ve}ina gra|ana ose}a kao svoju. Godine1941, u Jugoslaviji, takvog konsenzusa nije bilo. Nije ga bilo ni 1991. Poljuljana spolja, ta sedr`ava i 1941, i 1991, raspala na zadovoljstvo polovine, ako ne i dve tre}ine, njenihdoju~era{njih podanika! Oba puta su i u Zagrebu, i u Mariboru, Nemci do~ekani kaooslobodioci. To bi trebalo da se kvalifikuje kao izdaja. Kod vas je, me|utim, takav do~ekokupatora, sa cve}em i pokli~ima odobravanja, jednostavno ostao bez imena. Zagrebu jedodeljen naziv grada-heroja, a Beograd je u aprilu 1944. ponovo bombardovan, valjda zato {toje u aprilu 1941. onako nedostojno do~ekao Nemce!

Va{a {tampa, va{a istoriografija, i, va{a publicistika, naziv izdajnika dodeljuju pre svegageneralu Mihailovi}u, i nama, koji smo ga od 1941. do 1945. sledili. Vi ste tri generacijemladih ljudi ubedili da je Josip Broz najve}i srpski rodoljub, a general Mihailovi} najve}i srpskiizdajnik. Mladi veruju da je Mihailovi} oti{ao u {umu u maju 1941. kako bi svoj narod lak{ezaveo i poveo u saradnju sa Nemcima. Iz titovske propagande, i iz takvih ud`benika istorije, tase ocena pro{irila i po svetu. Pri proslavi pola veka od iskrcavanja u Normandiji, pro{le godine,nisu bili pozvani predstavnici Pokreta DM, ali nisu bili pozvani ni predstavnici partizanskegerile. Nas dra`inovce, Evropa je odavno ‘rtvovala i otpisala, a sad, odjednom, pokazuje da niTitov doprinos ne ceni mnogo. Ali zato usijane glave i kod nas, i kod njih – a kod njih ih je

uvek bilo vi{e nego kod nas – nastavljaju ludi partizansko-~etni~ki spor – ko je dao ve}i prilogme|usobnom istrebljivanju tokom gra|anskog rata! Mi smo, 1943, objavili da komunizamsmatramo velikom opasno{}u po zemlju i po dr`avu, i trudili smo se da ga onemogu}imo uzauzimanju na{eg prostora, koliko smo mogli. Tito nas je proglasio za smrtne neprijatelje.Onoga, ko nije hteo da se stavi pod njegovu komandu, on je izjedna~io sa okupatorom!Dra`ine #Nemce" on je svesrdnije progonio nego Hitlerove Nemce. Sa Nemcima jepregovarao o prekidanju sukoba, sa nama to nije ni poku{ao.

Danas je te{ko re}i koja je od dve strane iz gra|anskog rata vi{e izigrana. Mi propadosmosa svoje gluposti i nazadnosti, oni propado{e sa ludila i naprednosti. Meni je iskreno ‘aopo{tenih mladih ljudi koji po|o{e za Titom i izgibo{e niza{ta. Ako nisu poginuli u ratu, stradalisu u miru; od 1948. do 1978. u Srbiji su svakih pet godina vr{ene ~istke. Sve, za {ta su se tukli istradali, sve je to danas uni{teno: bratstvo-jedinstvo, socijalizam, Jugoslavija; sve je to Titosvojom rukom zapalio i pretvorio u pepeo! Da imamo malo pameti i srca, mi bismo se danasmorali me|usobno sa`aljevati, u duhu one pesme koju je spevao D. R. A}imovi}, dra`inovac izJohanesburga:

EPITAF ZA MOJE PALE DRUGOVE KOMUNISTE

Zalutasmo mladi srcemDu{e ~iste, ~ela uzdignutaZa ideale neostvarljive.Zanos be{e jakI kratak san.Uni{tismo najdra`e na{eI nas sameZa koga?\avolji {egrti besmoI sad nam je dosta:U miru da po~ivamo!Molite se za nas,Za nas koji Boga ne poznasmoI ne molismo.Gre{ismo pravde radi,Pravde ‘edni.Pra{tajte!

Nesre}a, kroz koju na{ narod, ovih godina, ponovo prolazi, i stav koji biv{i saveznici imajuprema njemu, sjajna je prilika za opame}enje. Bojim se da je ta prilika propu{tena. U danimakad su Amerikanci i Evropljani obeleàvali godi{njicu iskrcavanja u Normandiji sa potomcimajuri{nika iz Handàr-divizije, kao po~asnim gostima, trebalo je, usred Beograda, organizovatiKongres na{eg pomirenja, pokazati svetu da smo najzad i mi ne{to nau~ili te da, u idu}imsukobima, ne treba da ra~unaju s na{om glupo{}u. Na tom su skupu i dana{nji beogradskivlastodr{ci mogli izvu}i pokoju korisnu pouku. Na~in, na koji je angloameri~ka propaganda,po~ev od 1943, kompromitovala Pokret DM, nimalo se ne razlikuje od na~ina na koji se,poslednjih godina, satanizuje kriptokomunisti~ka ekipa u Beogradu, ili nacionalna borbabosanskih Srba. Ali to je, za njihove mogu}nosti, previsok stepen mudrosti. Oni nekada{njukampanju protiv Draìnog Pokreta prikazuju kao objektivnu procenu demokrata i liberalaSlobodnog sveta, dok sada{nju akciju izolovanja Srbije ocenjuju kao besramnu propagandu.Mr`nja ne opame}uje, o ne...

Ima jo{ nekih korisnih pouka koje bi se, iz ponavljanja istorije do kojeg je do{lo u poslednjih~etiri-pet godina, dale izvu}i. Sad smo se, ponovo, uverili da Nemci, i kad izgube rat, nezaboravljaju nekada{nje saveznike i prijatelje, dok Anglosaksonci, i kad ga dobiju, ne dr`e do

bratstva po oru`ju. Nemcima, brate, svaka ~ast: {teta {to nismo mogli s njima. Ovi, u koje smose mi zaklinjali, na{e su poverenje trajno izgubili... Pod uslovom da se onima, koji dolaze, ta~noprika`e ono {to se od 1941. do 1945, i od 1991. do 1995, ovde de{avalo... Valjda }e se na}ineko ko }e podmlatku kratko i jasno predstaviti kakvu je slobodu Tito doneo srpskom narodu,i kakvo je izdajstvo Mihailovi} prema njemu po~inio.

... Tu`no vas je, sa ove razdaljine, gledati kako i dalje jedni drugima vadite o~i iz glavezarad tog mangupa, koji vam je i unuke zavadio! I pritom pote`ete argumente zajedni~kogneprijatelja koji vas je, i jedne i druge, u razmaku od pola veka, istim oru`jem usaravio...

STVARNOST U NOVINAMA I U DELIMA SRPSKIH REALISTANa prvim koracima kroz svet odraslih, naporedo sa opismenjavanjem i sticanjem navike

~itanja, sreo sam se sa dnevnom {tampom. Novine su mi, bez ikakvih ograni~enja i bez uvoda,omogu}ile ravnopravno u~e{}e u jednoj zabavi koja jeste predvi|ena pre svega za odrasle, alise ni deca iz nje izrekom ne isklju~uju. U njima sam na{ao prva obave{tenja o vidljivom inevidljivom svetu, o onome {to se oko mene de{ava i onom {to se u drugim zemljama desilo ili}e se dogoditi. One su me uputile u poslove sveta i dale mi ose}aj da, pukim ~itanjem,postajem sau~esnik u tim poslovima.

Treba li naglasiti da je moj odnos sa novinama, od prvog susreta, bio plodan, uzbudljiv, namahove strastan? îtao sam ih kad god bi mi dopale ruku, od prve do poslednje strane; ono {tome je zanimalo, kao i ono {to me uop{te nije zanimalo: nisam se usu|ivao ni pred sobompriznati da u novinama – jo{ manje u knjigama! – moè biti pone~eg {to mi je dosadno.înjenica, da je ne{to od{tampano, po mom je ose}anju sakralizovala sadràj, ~inila ga izuzetnova`nim, dostojnim posve}ene ~itala~ke pa`nje. Ako bi me, ipak, poneki ~lanak, pokoja pri~a,ili radnja nekog romana, manje privla~ili, krivicu sam uzimao na sebe. A od ~itanja nisamodustajao, ni onda!

O, radosti otisnutog crnog slova! O, sre}o jasno na{tampane re~i! Zahvaljuju}i{tamparskoj tehnici, svi su jezici izi{li na sve~anu istorijsku smotru; tipografija im je dalanajvi{u vizuelnu formu: sa njom svaka re~ svetli, svako slovo blista. Neuredna stvarnost seartikulisala kroz besprekorni poredak znakova, zaobljenih na isti na~in, jasne o{trine i jednakevisine. Slova zra~e ~istu svetlost uma i duha. (Razume se da onda, o tome, nisam mogao ovakomisliti, a jo{ manje svoje uzbu|enje ovim re~ima iskazati: ose}aj, koji me ni do danas nijesasvim napustio, je taj).

Brzo sam zaklju~io da je stvarnost lep{e pratiti i otkrivati u onome {to je na{tampano, negou njoj samoj. Pitanje vernosti odraza uzoru dugo mi se ~inilo neva`no; mislio sam da to pitanjepostavljaju jadne, sitni~ave du{e: sve {to je od{tampano kvalitetnom {tamparskom bojomsamim tim je i istinito. [tampani redak je ne{to mnogo vi{e od stvarno postoje}eg sveta:objava njegovog punog smisla. Desi li se da se izme|u odraza i same stvari pojavi razlaz, tadatreba ispravljati samu stvar, a ne njenu sliku. Toliko je strahopo{tovanje {to ga nepismeniljudski vid, koji je hiljadugo|ima ~itao jedino vetrove i travke, mrlje ispod noktiju i jagnje}eple}ke, oblake i otiske ‘ivotinjskih stopa, oseti pri prvom susretu sa pisanim znacima kulture!

Uvideo sam, naravno, da se o mnogim stvarima, koje sam oko sebe zapa`ao, ne pi{e ni unovinama, ni u knjigama. Razlog je bio o~igledan: to, o ~emu se ne pi{e, nije dostojno nipostojanja, akamoli opisivanja! Kome bi palo napamet da negde na{tampa sve ono {to se, onovim vlastima, pri~a u mojoj ku}i, u o~evoj kafani, me|u ljudima koji se dobro poznaju? Topre svega nije dopu{teno, a i kad bi bilo, ta bi nas istina osramotila.

Jedini oblici prevladane i osmi{ljene stvarnosti, koji su mi bliski i dostupni, jesu novinski~lanci, reporta`e i osvrti, na jednoj strani, a na drugoj opisi seoskog ‘ivota i srpske dru{tvenestvarnosti koji su dali realisti s kraja H›H veka. Novine pi{u o sada{njim uspesima i podvizimauzoritih pojedinaca, dok pripoveda~i slikaju ‘ivot kakav je nekad bio i koji se, oko mene bar, uproteklih pedeset-{ezdeset godina nije mnogo izmenio. Prilike u selu i u varo{ici, koje ovihgodina oko sebe pratim, veoma su dobro prikazane u pripovetkama, pozori{nim komadima iromanima Gli{i}a, Veselinovi}a, Sremca, Domanovi}a, Lazarevi}a, Rankovi}a i Ko~i}a: to suza mene ‘ivi, savremeni pisci!

Pravo govore}i, ja i ne obra}am pa`nju na ~injenicu da su dela pomenutih pisaca nastalakrajem H›H veka, i da je odonda pro{lo {ezdeset-sedamdeset godina. (Ovaj jaz, njegov smisao iva`nost, uo~i}u mnogo kasnije). Za mene, odraz je savr{eno veran; tamo, gde u ‘ivotu ne{tofali, ja se upnem i domislim; gde ima suvi{ka, i razlika, to previdim. Isti prostodu{ni doma}ini,zatucani siromasi, gramzivi trgovci, opasni kaji{ari, hrabre i samorane majke, pro`drljivipopovi, ljigavi {pijuni, rumenolike devojke, bezdu{no ~inovni{tvo, sujeverne starice. Sve mojekom{ije, i cela krivi}ska ~ar{ija su tu, samo {to su pregaèni hodom Revolucije, pa mi valjanaprezati ma{tu, da popunim praznine i dogradim podudarnosti. Tu su ~ekmedèta i }epenci,tu trbu{ine posle ru~ka, tu su, po kafanama, ~etvrtasti okviri od bambusovine – drà~i zanovine, valjda su i nabavljeni pre sedamdesetak godina, posle prvog rata sa Bugarima...

A po selu, dekor kao kod Gli{i}a: potesi i ~airi, zabrani i ispa{e, osoja i prisoja. #Prvabrazda" mi je naterala suze na o~i, zelena{e do`ivljujem kao pretke i srodnike krivi}skihtrgov~i}a, dok slavu Hajduk-Stanka i Rankovi}evih gorskih careva nastavljaju odmetnuti~etnici, koji }e se u Jare}im brdima dr`ati sve do 1952.

[to se novina ti~e, jasno je da one ne ‘ele da prikazuju, ve} da pokazuju, da otvarajuperspektive, da slikaju ono {to bi trebalo da bude. ^itam ih s po{tovanjem, ozbiljno isaradni~ki! Stav mojih uku}ana, ro|aka, kom{ija, i gotovo svih poznanika, koji svra}aju uo~evu kafanu, bitno je druk~iji od mog. Oni nikad ne ~itaju {to je napisano, oni tra`e dauhvate {ta je iza. I tu }e pro}i godine pre nego {to shvatim koliko je njihova sumnji~avostprema novinskom {tivu bila opravdana, a koliko je moje poverenje dolazilo od neznanja,lakovernosti i gluposti. Sebi u odbranu mogu re}i jedino ovo: bio sam zasenjen magijom{tampanog retka, gajio sam strahopo{tovanje prema {tamparskoj tehnici, pa i samoj civilizaciji,~iji je ona deo.

RU@AN SAN(Iz ujakovog pisma Milo{u Vi{nji}u)

...#Kako moèmo da ih slu{amo?" Navikne{ se, ko na muvu-zunzaru. Stalno ti je poreduva, ‘ivi{ s njom, gleda{ svoja posla, ako je mlatne{ do}i }e, istog ~asa, jedna druga, jo{glasnija, jo{ dosadnija. Nesre}a je u tome {to ona druk~ije ne ume, i kad bi htela ne bi mogla,ona zna za svoj deli} istine i to je sve {to na svetu zna, jedva je nau~ila i to malo {to zna, njoj jeto dovoljno, protivistina i nadistina je ugroàvaju, ona u njima vidi jedino neprijateljstvo. I jo{su sada u defanzivi, pa opet, ne moè{ disati od njih, a kakvi su bili dok bejahu jaki i svemo}ni,to ni zamisliti ne moè{!

... Pedeset godina, stari dru`e, zna{ li {ta je to, koliko je to! Zaptije{ u{i, za`muri{, stegne{zube, a ono u tebe ulazi kroz nokte, kroz nozdrve, truje te dok spava{, popu{ta{ kad ne misli{,prilago|ava{ mu se i kad se opire{, i naposletku, prilegne{ na rudu. Ako ne legne{ iz straha ilizbog koristi, le}i }e{ iz dosade i znati`elje. I na kraju, kad im sve la|e potonu{e, onda jednapolovina krenu protiv druge polovine, kao, sad su ovi pravi, oni }e istrebiti zlo u svojim

redovima, oni }e s njim ra{~istiti na ne znam kojoj po redu sednici! Objave antibirokratskurevoluciju, i narod se zaljulja, po|e za zlima protiv jo{ gorih, i ponovo nasedne. ^etrdesetgodina upropa{}uju naciju, i onda se obsete, i krenu da spasavaju ono {to su upropastili, pa imi to, za nekoliko dana, ili za nekoliko meseci, upali. Nekoliko dana, ili nekoliko meseci, i to imje dobro do{lo, dok ne smisle ne{to novo...

... Godine 1945. mi smo izgubili tlo ispod nogu, ugazili u la` do grla, a ovo posle, ovo jedolagivanje, krpljenje i nastavljanje. Sa #oslobo|enjem" mi smo svi pre{li u ilegalu, izgubilismo se u sebi i u svetu, pritajili se, i odonda gledamo {ta nam se de{ava kao da nam nije upitanju ko`a, kao da se sve ovo doga|a nekom drugom, a mi odnekud sa strane posmatramo.Ni{ta ne govorimo, ni{ta ne shvatamo, ~ekamo da se zavr{i ru`an san. O~igledno je da smo nadnu, ali ni to, izgleda, nije svima jasno.

... Tako to izgleda, kad jedan narod pre}uti ~itavo stole}e... Odvikne se od mi{ljenja, du{ukrije, vi{e ne zna ni da li je ima, a usta blebe}u kako im {ta do|e. Mi{ljenje, koje se dugo krije ipre}utkuje, sebe otruje i iznakazi. Sad imamo i partije, svako sme da ka`e ono {to ho}e, –uzalud, mi vi{e nemamo {ta da ka`emo, treba}e nam novih pedeset godina da nau~imo ponovomisliti.

... Ono glavno je zavr{eno u prve dve-tri godine; posle su se i oni razmek{avali, otvaraliprema svetu, upristojavali, ali dàbe! Ve} oko 1970, po~e{e se sebi podsmevati, osu|ivatiizvesna preterivanja kojih je, naàlost, u po~etku, bilo... Kad razbojnik po~ne ispovedati nekegre{ke, tad je najodvratniji: toliko je oja~ao, i tako se osilio, da i to sme! A {tampa #slobodnogsveta" to pozdravlja i ohrabruje, kaè: napredak! Amerika odre{ila kesu, pa pla}a li, pla}a... Nekaèm, strah je popu{tao s vremenom, naro~ito kod mladih, kod onih koji su stupali u ‘ivot, paih nisu odranije znali. Mi, koji smo videli za {ta su sve sposobni, mi se od straha nikad nismopovratili. Sva ta otopljavanja, sve te liberalizacije, sve je to, za nas, bio nastavak ru`nog sna,ne{to {to nas se ne ti~e, {to se de{ava posle na{e smrti.

... Na{ je narod svima sve oprostio. To i ne bi bilo lo{e kad bi on bio svestan te`ine zala {toih je oprostio. Pra{tanje, koje ne u~vr{}uje samopouzdanje, pra{tanje koje nije oblik unutra{njesnage i zrelosti, pra{tanje sa snishodljivim odnosom prema neprijatelju, samo je novi oblikpokoravanja, i priprema za novo robovanje. I za ^er~ila, koji ga je izdao, i za Kralja, koji ga jenapustio, i za Tita, koji ga je podjarmio, ~ak i za Stanka Bega, koji ga je izlu|ivao, narod jena{ao re~ razumevanja i pra{tanja. Ima li negde nekog ko bi, u ovim godinama, razumeonjegovu muku?

... A ono, {to su 1945. govorili o vama, ono se sad, sa mnogo vi{e prava, moè re}i za njih.Posle pobune na Kosovu, 1981, mnogi su se i me|u njima trgli: slepo slede}i zlog gospodara, ine misle}i o onome {to ~ine, stigli su u nacionalnu izdaju. Neki su se uistinu zaprepastili: takavishod, ipak, nisu ‘eleli. Mislili su da se hiljadu godina moè neka`njivo lagati. Verovali su u la`,ili su se trudili da u nju veruju; nadali su se u nemogu}e. Mislili su da se delimi~nimzadovoljavanjem separatisti~kih te`nji umanjuje negativan naboj i sti{ava nezadovoljstvomanjinskog ‘ivlja. Izmislili su formulu bez presedana u ljudskoj istoriji: da se dràva dade graditirazgra|ivanjem. I eto, presede im presedan!

... Bu|enje zabludelih, sredinom osamdesetih, be{e bolno i te{ko. Sve im se procenepokaza{e pogre{ne, svi ustupci uzaludni. Ekonomija re{ava sve... E nije nego! I tada objavi{e daim je Tito kriv. Oni su mislili da je dovoljno {to su za karijeru dali ~ast i slobodu; kad su imispostavili zavr{ni ra~un, vide{e, da je oti{lo i Kosovo! Nisu znali, nisu pretpostavljali, pa {ta?Nacionalna izdaja iz neznanja jo{ je i gora od svesne izdaje... I tada se dogodi ~udo. Titovi

internacionalisti se, u nekoliko meseci, pretvori{e u izbezumljene patriote. Ah, ah, togarazo~aranja! Dali im i {to se daje, i {to se ne daje, i umesto zahvalnosti, [iptari im uzvrati{eustankom!

... Poljuljali su temelje dràve, a [iptare nisu ni zadovoljili, ni smirili. Borili su se zaravnopravnost; ravnopravnost na Kosovu nikom nije potrebna. [to je za Srbe belo, za [iptareje crno; i obrnuto. Tamo gde su Srbi, posle Berlinskog kongresa, naslutili praskozorje, ~lanoviPrizrenske lige su videli smrknu}e. Ne postoji tip sredi{nje srpske vlasti koji bi im bio po volji.Dado{e im, na kocki, deo dràvne teritorije, pa se na kraju trgo{e – ono {to su nepromi{ljenoizgubili sad traè da im se, na lep na~in, vrati. Kao da se to moè tako: kad ho}e{ da{, kadho}e{ uzme{...

... Tito je mislio ovako: donde, dokle zagor~avaju ‘ivot Srbima, donde su u redu. Akopreduzmu ne{to ozbiljnije, on }e motkom po glavi... Svi su mislili, Tito je besmrtan; a i on se,izgleda, u to nadao...

... I jo{ su o~ekivali da }e se, s tom njihovom nevoljom, neko u svetu solidarisati. Da }e seceo svet, zbog njihove gluposti, uznemiriti i re}i: Aman, izgubi{e Srbi Kosovo, to nema smisla!Katastrofa, upomo}! A dr`ave i narodi se, u slu~ajevima takvih katastrofa, pona{aju krajnjeravnodu{no, ako ne i zlurado. Gubi, kad nisi znao da ~uva{! Troja je danas u Turskoj, Ronsevoje u [paniji. Grcima je ostala Ilijada, Francuzima Pesma o Rolandu. Tako se i nama mo`e desitida nam od Kosova ostane Kosovski ciklus, i desetak manastira, pod za{titom na{e velikeprijateljice g|e Olbrajt. U ono ostalo ionako nemamo pristupa, ve} danas. Kosovo je na{anesre}a: niko ga ne voli, a mnogi bi da ga prisvoje.

... ^uvaj ono {to ima{; {to si izgubio, zaboravi. Mnogi evropski narodi napasaju stada narazvalinama tu|ih carstava.

PRVI KORAK, I POSLEPrvi korak u pribli`avanju novoj vlasti na~inio sam onog dana kad mi je Strajinja Sablji}

dozvolio da opalim iz pu{ke. Slepo nepoverenje, koje sam gajio pod uticajem uku}ana ikom{ija, najednom se poljuljalo. Od onolikih znati`eljnika i besposli~ara, koji su se svrzali okonjega i pratili ga na svakom koraku, Strajinja je jedino na mene obratio istinsku pa`nju. Samnom je stupio u normalan razgovor, a sa njima se, sve vreme, natezao – kao da je vodionekakve te{ke, nemu{te pregovore. ^ak me je, posle pucanja iz pu{ke, pomilovao po glavi irekao:

– Eto, bar ne~ija da se ispuni.Bio sam zadovoljan zbog onog {to sam izveo; bio je zadovoljan i on, {to mi je to omogu}io.Polaze}i, rukovao se jedino sa baba-Stevankom, sa majkom i sa dedom. U prolazu,

dodirnuo me je rukom po ramenu, rekav{i:– Zdravo, de~a~ino.I nasme{io se. Jedino se tada, i jedino meni, celog tog dana, nasme{io.Toga dana, osetio sam prvi put izvesno sa`aljenje: ne samo prema njemu, nego i prema

svima njima. Sa Lazom Kusturi}em, kasnije, i{lo je mnogo lak{e. Celog ‘ivota sam napredovaou sa`ivljavanju s tim ljudima, a da im se, ipak, nikad ne pribli`im do kraja.

POVODOM UJAKOVE DIJATRIBE O [AJKA^I I OPANCIMAZavr{etak besne besede protiv {ajka~e i opanka do~ekali smo jedino deda i ja. Iznerviran,

otac je oti{ao da napoji stoku, a majka se, zbunjena, od{unjala u kuhinju. Stric je, jo{ na

po~etku, rekao da ne slu{a prvi put te gluposti, te da mu je dosta pljuvanja po sebi, u ~emu smomi, Srbi, svetski prvaci! Baba-Stevanka je, nezainteresovana, ne{to plela.

Deda i ja smo ga slu{ali do kraja. Deda ga je gledao poluotvorenih usta, prenera`en; ja sammislio da je optu`ba protiv {ajka~e preterana, ali da je u su{tini opravdana. Otkako sam po{aou gimnaziju, ve} na prvim koracima, osetio sam nelagodu zbog onoga {to sam, kao selja~kodete, nosio na glavi. [ajka~a me je obele`avala, i izlagala me podsmehu svih tih beloputihmaminih maza koje doru~kuju kifle sa belom kafom, i nisu u stanju ni lubenicu ukrasti,akamoli izvesti {togod opasnije...

Ubrzo posle polaska u {kolu, krajem novembra, odr`ana je priredba u ~ast DanaRepublike. Igrao sam Isaka u Jak{i}evoj drami Stanoje Glava{, a imao sam i jednu recitaciju.Uo~i Dana Republike podelili su nam pionirske kape i pionirske marame; na probe smo dolaziliuniformisani, i recitacije smo izgovarali u uniformama, dok smo se za uloge u pozori{nimkomadima preru{avali. Kapa je, naravno, bila titovka, od tankog plavog platna, bez postave.Kad sam do{ao ku}i, otac me je do~ekao sa besnim negodovanjem:

– Bogami, lepo! Jo{ da vam dadnu pi{tolje, pa da po~nete apsiti svoje roditelje. Turci su,barem, odvodili decu u Tursku, a ovi, jok! Do{lo vreme da u ro|enoj ku}i pazi{ {ta govori{...

Nosio sam je tri-~etiri dana, dok nam nije nare|eno da je predamo u magacin za u~ila.Dok sam je nosio, ~inilo mi se da idem gologlav. Otkri mi se ~elo, pokaza{e se u{i, otvori{e sevidici. @ivot!

Posle sam jedno vreme hodio gologlav, nose}i se mi{lju da nabavim ka~ket. Kao obele`jeradni~ke klase, ta je kapa onih godina bila veoma cenjena. Ka~ket se moè nositi i na selu, i uvaro{i, na njivi, na slavi i svadbi, po snegu i ki{i. On predstavlja zlatnu sredinu izme|u {ajka~e i{e{ira: siromaha uzdiè, gospodina ne uniàva. Ko nosi ka~ket, pokazuje spremnost da seuklju~i u borbu za bolje sutra.

[to se obu}e ti~e, mislim da je sve bolje od opanaka. Sa obu}om sam, me|utim, imaosre}e. Pred polazak u {kolu, nabavili su mi jedne polovne cokule, koje je otac osposobio.Cokule se s opancima ne mogu ni uporediti. Nosio sam ih dve zime, i dva leta, uz povremenakrpljenja, razume se. Jedino sam ih za spavanje skidao. Prvih dana, u {koli, pucao sam odponosa. Sedeo sam nogu ispru`enih izme|u dva reda skamija: da svi vide moje cokule, i da mise dive, ako ho}e. Uzalud, niko se nije obazreo. Jedino se razrednica Kosovi}, jednog jutra,narogu{ila i podbo~ila i, zauzev{i polo`aj }irilskog slova F, ciknula:

– Kako to sedi{? Nisi u kafani!Povukao sam noge pod klupu, razo~aran zbog tolikog, tako surovog nerazumevanja! [ta

god da stavi{ na glavu ili na noge, uvek }e se na}i neko da te ponizi i uvredi. U gordomzadovoljstvu zbog lepih, jakih i prikladnih cokula ne{to se, onog dana, pokvarilo i zagadilo...

U dve godine, koliko sam ih nosio, ose}ao sam, na svakom koraku, ne{to nalik nasamopouzdanje. U opancima, takvo samopouzdanje je nezamislivo. ^vrstina, {to je cokulaprenosi na nogu, to je dobro odmerena podr{ka koju nam malo {ta, i malo ko, s takvompostojano{}u pru`a!

Obuzet tim povezivanjima, se}anjima i pore|enjima, nisam ni osetio da je ujak zavr{iosvoju zapenu{enu govoranciju. Deda je }utao, o~ekuju}i da se u vazduhu izbri{u ostaci teneprijatne provale, tog samoubila~kog gneva, {to ga je ujak, pomalo i pod gasom, izlio. Zatim,mirno i odsutno, re~e:

– Kad smo mi valjali, i {ajka~a nam je bila dobra... Pod njom smo juri{ali na Ceru i naMa~kovom Kamenu, pod njom smo izbili na Kajmak~alan. Nije va`no {ta nosi{ na glavi, va`noje {ta ti je u glavi, i u du{i. I Dra`a je nosio {ajka~u...

– Zbog nje je i propao, – zaklju~i, mra~no, ujak.

[TA JE BILO SA SE¥A^KIM RADNIM ZADRUGAMA...Ni{ta. Ukinuli su ih, po celoj Jugoslaviji, pre nego {to su onu, planiranu kod nas, i po~eli

osnivati. Ostade uspomena na dvogodi{nje strahovanje, na slutnje i prepri~avanja: toliko se okolhozu pri~alo da mi se ~inilo kako je ve} tu, uveden, da ~ak i radi, samo {to je nevidljiv. Tetako, kad objavi{e da se zadruge raspu{taju, ispade da se ukida i ta na{a, nevidljiva inepostoje}a; objavljena uleto 1952, odluka je donela vidno odahnu}e. Mogu}nostkolektivizacije je lebdela nad ku}ama i njivama kao nepomi~an crni oblak, onaj za koji se nezna ho}e li se okrenuti na ki{u, na grad, ili }e se, jalov, povu}i za vidik. Opasnost je bilanevidljiva, strah prikriven; odmeravanje izme|u opasnosti i straha dugo i mu~no.

Kad je ~uo za novost, deda se nije mnogo za~udio:– Strpljenja, strpljenja... na kraju }e oni ukinuti i sebe!Sa va{ara u Mladenovcu, na kojem se saznalo da je Vlada donela neke mere u vezi sa,

mnogi se vrati{e pijani. Sre}ko ^uturilo je iznajmio Cigane i pro{ao, ispred njih, glavnomulicom, sa fla{om rakije u desnoj ruci. Pevali su mu pesmu #Tesno mi ga skroji, nane."

Stanko Beg je }utao. On se oko srz ni ina~e nije mnogo trudio. Hap{enje Brace Frklje, kojise kao sekretar Op{tinskog komiteta izjasnio za Ruse, prili~no ga je poremetilo. I on ga jeosudio, ali odve} brzo i mrzovoljno; nekada{nji radni polet je kod njega sve vi{e prelazio uljutitu zami{ljenost. Onda je do{ao jo{ jedan udarac: oba sina mu prebego{e, ilegalno, uAustriju, a odande u Ameriku. Tada je ve} radio u SUP-u; sinovi-emigranti, u toj ustanovi,nisu preporuka za karijeru. ^ame}i i bave}i se poslovima bez prave politi~ke te`ine, Beg natom mestu do~eka prevremenu penziju.

Tako je, sredinom stole}a, ogrnuta pla{tom kolektivizacije, lep{a budu}nost pokucala navrata na{eg sela. Uzalud: pro{lost je bila upornija i ja~a.

– To ne valja, ali je dobro, – re~e Sveta Kurjak kad ~u {ta je, u vezi sa zadrugama,odlu~eno.

Deda ga je gledao ne trep}u}i.– Ne valja zato {to je budu}nost poljoprivrede u velikim gazdinstvima, a dobro je da se ove

budale u to ne me{aju. Ko ho}e da upropasti neku stvar, nek je samo dadne njima, da je onisprovode u ‘ivot...

... A [TA SA ZADRU@NIM DOMOM I STANKOM BEGOMZapo~et uo~i \ur|evdana, Zadru`ni dom je stavljen pod krov pre prvih jesenjih ki{a. I

kako ga stavi{e, tako ga ostavi{e. Kod na{eg se sveta uvre`ilo mi{ljenje da su stavljanjem podkrov izvr{ene sve obaveze prema novogradnji. Ono ostalo mo`e pri~ekati: godinu-dve, ilivek-dva, kako se udesi. Sa pokrivanjem krova obi~no se utro{i i poslednji komad gra|evinskogmaterijala, isklizne poslednja para predvi|ena za gradnju: da se ~ekalo na potpuno obezbe|enasredstva, poslu se nikad ne bi pristupilo! To se desilo i sa na{im Domom. Odo{e kre~, pesak,cigla, cement, crep: {to se imalo, to se ugradilo. Istovremeno, splasnu volja. Besomu~ni ‘arStanka Bega pre|e u ‘estoku mrzovolju:

– Ja pokrih, a sad, kome treba, neka ure|uje...

I onda se pokaza da su potrebe sela u znatnom zaostajanju za mogu}nostima koje jeprojekat predvi|ao i nudio. Bioskop ne otvori{e, na ~itaonicu zaboravi{e, otvaranje ambulantenikad ne do|e na dnevni red, za veterinarsku stanicu ne na|o{e sredstva. Omalterisa{e,kako-tako, mesnu kancelariju i bife; u prostoriji, predvi|enoj za prodavnicu, okre~i{e goluciglu. Sve drugo ostade kako je izi{lo ispod mistrije. Podrumi se napuni{e vodom: ispod temeljaproradi nekada{nja baru{tina! U prole}ne ve~eri mo`e se ~uti i pokoja ‘aba: ose}a da sebespravno uselila, pa kreke}e u pola glasa. S vremenom se izgubi i sama predstava o tome na

{ta bi se onolika odeljenja dala upotrebiti. Dvorana predvi|ena za bioskop slu`i, u vreme ‘etve,kao privremeno skladi{te za otkupljenu p{enicu. Preko zime, omladina priredi poneku igranku.

Izgleda da je, jo{ u toku izgradnje, pravac na{eg op{teg razvoja preusmeren: gra|evina jeizgubila svoju ideolo{ku vertikalu. Ta je vertikala, najverovatnije, bila u vezi skolektivizacijom. Baba-Stevanka misli da su Dom ukleli oni koji su mu, ostaviv{i neokopanenjive, kopali temelje. [ta god da je po sredi, negde je ne{to puklo, sru{ila se izvesna zamisao, izgrada se na{la u praznini.

[to se mene ti~e, onog sam leta upoznao neke va`ne vrline svog naroda: video sam jad inevolju, odbijaju}i, uporno, da porazmislim o onome {to sam gledao. Zaklju~ci, koji su senametali, bejahu porazni; umesto da ih prihvatim, optuìvao sam sebe za nesposobnostpravilnog sagledavanja i ta~nog procenjivanja. Nisam, eto, u stanju da zapazim dru{tvenopoèljne vrline deli}a naroda u kojem sam do{ao na svet. One mora da postoje... Ne znam daprodrem do srì; ispod privida ravnodu{nosti krije se, mo`da, svesrdno pristajanje. Obuzetbolesnom istinoljubivo{}u, pridajem preveliki zna~aj trivijalnostima; zasenjen sam onim slojempojavnosti koji se prvi uo~ava i najlak{e daje! A to, {to se vidi, moè biti su{ta suprotnostonome ispod, {to se ne vidi! Mo`da me pleva i pena spre~avaju da sagledam tvrdo unutra{njejezgro, da osetim upornu podzemnu ‘icu, koja }e tek na kraju izbiti na povr{inu? Mo`da }e se‘ivot, zahvaljuju}i upinjanju, pa i nasilju nepomirljivih, jednog dana pokazati u novomobli~enju, sa obnovljenim samopouzdanjem? I to }e samopouzdanje, tada, u~vrstitidostojanstvo ~ak i ovima koji, danas, zajedni~kom poslu pristupaju s mukom i otporom...Isuvi{e sam otvorio o~i: mo`da bi trebalo ‘miriti... Tada bi se ublaìla grubost nekih crta,kontura i kretnji, i blesnula sredi{nja zlatna ‘ica, koju je te{ko videti: zasvetlela bi celomsvojom duìnom! Mogu}no je, tako|e, da se gun|anjem suzbija odu{evljenje; zbog ‘alosnogvekovnog iskustva, ljudi kod nas nerado iskazuju plemenita ose}anja: ne`nost se ne pokazujeni prema ro|enom detetu, akamoli... Akamoli!

Sa razdaljine od pola stole}a, sve se umek{alo, ivice su otupele, grubost se oljudila. Beg jesiktao i pretio, ali, dok je trajala gradnja, nikog ne uapsi, nikog ne otera na sud. Primio jezadatak, i zavr{io ga, kako je znao i umeo. Verovatno, ono nije trebalo zapo~injati; kad sepo~ne, onako se sprovodi. Narod druk~ije ne}e, i ne zna; narod napreduje usteù}i se i opiru}ise. Koliko su se, preda mnom, dok sam im uru~ivao pozivnice, ljutili i psovali, toliko su,sutradan, vredno zapinjali. Najteè je bilo privesti ih poslu. Oni koji su, dan ranije, najvi{epsovali, na poslu su najglasnije pevali. ôvek je protivre~no stvorenje a ja, naàlost, nerazumem sve te protivre~nosti.

Tako, kod nas, stoji stvar sa kolektivnim poduhvatima, pregnu}ima i zanosima; s obziromna na{u ~uvenu slogu, bojim se da nikad nije bilo mnogo bolje. Na{eg je ~oveka te{kopokrenuti, njega ne vuku planovi o unapre|ivanju zajedni~kog ‘ivota i rada. Veliki usamljeniki inokosnik, on gleda kako bi se sam sna{ao i izvukao kroz rupu za koju niko, sem njega, nezna. Drugom }e pomo}i jedino ako ga li~no poznaje; raditi za sve, do|e mu kao raditi nizakog,i niza{ta. Te{ko ga je izvesti i na popravku sokaka, kojim svakoga dana prolazi, pa kako da sezagreje za ludoriju koje se, u selu, niko sam ne bi setio! Najlak{e ga je osuditi kao samoìvog,priglupog i divlja~nog siromaha, kojem se ni s koje strane ne moè pri}i. To sam i ja, bar prvihnedelja razno{enja pozivnica, mislio. Lep{a budu}nost, ona ~iju sam izgradnju pratio unovinama, njega ne zanima; rekao bih, {tavi{e, da je ne podnosi, da je se uàsava. Pro}i }egodine pre nego {to, u takvom stavu, ne prepoznam jednu va`nu vrlinu: zdrav otpor premajevtinim lagarijama. Jebivetru je lako sva{ta zamisliti; sva sre}a te se oni, koji obema nogamastoje na zemlji, ne zale}u za svakom ludorijom koja dokoli~arima do|e na um!

Sve prolazi, sve je pro{lo. Zamukle su i pesme, i kletve; ~ak je i otpor prema lep{ojbudu}nosti splasnuo: u mom selu ima danas stotinak automobila, i stotinak traktora. U njemuje, i dalje, to golemo, u tri kraka razu|eno zdanje, ve}e od svega {to je iko, pod ovim odse~komneba, u pro{losti stigao i da zamisli, kamoli da sazida! Stoji kao trag jednog bunovnog zaletanjanasumice i niu{ta. Mo`da }e se, u sutra{njici o kojoj tako malo znamo neko dosetiti {ta dau~ini s tolikim prostorijama, kojima u proteklih pola veka niko ne na|e primenu... I niko se,tada, ne}e se}ati Stanimira Jerini}a, zvanog Stanko Beg. On je uzeo kamd`iju i opleo je iznadglava seljaka, on je zavoj{tio protiv vekovne u~malosti i ravnodu{nosti, on je iz rupa isteraogluva}e i naterao ih da se prihvate luda i neshvatljiva posla. Trud mu je bio uzaludan, ali jeostao nauk: ovakvi poduhvati bez prinude ne idu. Sve {to je kod nas malo ve}e od brvnare,svinjca i santra~a, zidano je pod komandom jedne preduzimljive despotice, i njenih potomaka,velikih i malih despota. Dakako, u ta davna, ozbiljna i surova vremena, nije bilo novina koje bipisale kako ceo narod odu{evljeno u~estvuje u kulu~enju.

I to je ono {to se zove progres.

Kad se samo setim gr~a i pijanstva, kad se setim {krgutanja i siktanja, s kojim je Begnasrnuo na selo... Tako je to, kad se u tri letnja meseca ‘eli nadoknaditi vekovno zaostajanje.

Pa da bar potraja!... Tri meseca, jednom u pedeset godina: du`e, ne ide!Posle propade kolektivizacija, omanu komasacija, izjalovi se zeleni plan, ~etiri privredne

reforme zavr{i{e u katastrofi, umre{e Tito i Beg, rasturi{e Jugoslaviju...Godine 1960, iza magacina Zadru`nog doma, dozida{e kerami~ku pe} sa vrlo visokim

dimnjakom, nalik na minaret. I dom, tada, prozva{e Begova D`amija.– Kakav je on bio bogomoljac, takva mu je i crkva, – re~e baba-Stevanka.

Ubrzo posle dovr{enja Doma, prebaci{e ga na rad u Udbu. Oba sina mu emigrira{e, uAmeriku. Jedan dogura do trgovca nekretninama u Denveru, drugi, kao dobrovoljac, sti`e uVijetnam. Tamo se ista~e u borbama, i dobi visoko odlikovanje. Po zavr{etku rata, postade {efpomo}nog osoblja u jednom njujor{kom oblakoderu. Sve je to sam Beg rekao ujaku: vi{e seponosio, nego {to se stideo.

Zbog nedovoljne {kolske spreme, nije mnogo napredovao. Godine 1966. ga penzionisa{e.Nastani se na Novom Beogradu, u selo vi{e nije svra}ao.

Moj otac je i dalje odr`avao s njim neku vezu.Godine 1981. dobi gangrenu na levoj nozi. Tri meseca se mu~io u bolnici, otac ga je

povremeno obilazio. Pri jednoj od tih poseta rekao mu je, u ~etiri oka:– Leìm ovde, leìm, i mislim: Draà je bio mnogo pametan ~ovek! On je ovo jo{ onda

video... Ova zagorska selja~ina sve zasra!Otac se napravio da ga nije ~uo.Umro je u avgustu 1981. Pored mog oca, na sahrani je bilo nekoliko penzionisanih

supovaca, i biv{a ‘ena, od koje se razveo odmah posle rata.

KAKO SU LEKA CRNI I DEDA IPAK OTI[LI NA GLASANJEDeda godinama nije izlazio iz avlije. Ni nedeljom. Koga je ‘eleo da vidi, sâm mu je dolazio

u goste.– Kad ima{ dobre rakije, na}i }e{ i dru{tva.Najredovnije je svra}ao Leka Crni. Letnjih ve~eri, provedu po ~itav sat bez re~i. Slu{aju

popce, i ka{ljucaju.O politici su sve re|e razgovarali. Nisu ih zanimale pojedinosti. Leka Crni bi, povremeno,

izbacio sa`et zaklju~ak, op{tu ocenu:– Jesi video lopova: uhvati i Ameriku da mu poma`e!

Ujesen 1945. sve~ano su se zarekli da ne}e izlaziti na izbore. Nikad i nipo{to. Deda je tadaterao {ezdesetu, Leka Crni pedeset drugu.

Sve do 1963, dr`ali su se dogovora. Tada do|e do obrta.Jedne nedelje, rano izjutra, Leka svrati kod dede. Obi~no je dolazio posle ru~ka.Popi{e kafu, otpi{e po gutljaj prepe~enice.– Zna{ da su im danas izbori? – re~e Leka, s osmehom u kojem je bilo de~jeg nesta{luka.– ^uo sam ne{to... to se nas ne ti~e...Ispiv{i rakiju Leka u~kilji o~ima:– Ajde da odemo, da vidimo, na {ta im to li~i!Dedi, koji godinama nije silazio do mehane, taj se predlog svide:– Pa ajde!

Zaputi{e se u centar sela. O~i su im sijale, kao da izvode kakvu de~ju ludoriju.Leka Crni je posle pri~ao kako su se pred stolom Izborne komisije na{li slu~ajno. Po{li u

kafanu, kad ono... kafana pretvorena u glasa~ko mesto! Napred ne}e, natrag ne mogu. A zastolom mla|i, nepoznati ljudi, uslu`ni i vaspitani, zaokru`i{e im imena u spisku, dado{e imlisti}e...

Posle osamnaest godina bojkota, iz dosade i trenutne ludosti, Leka Crni i deda glasa{e.Celo popodne su se smejali i zadirkivali.Kad bi za}utali, ne{to im nije bilo pravo.

Desetak dana kasnije dedu su u krevetu na{li mrtvog. Umro je u snu.

KAKO SE DEDA ZAPLAKAO, I KAKO JE ^ER^IL SAMOG SEBEPOP¥UVAO

Kad je Petar Drugi, nekoliko dana posle dvadesetprvog ro|endana, pozvao svoju vojsku dase priklju~i Titu, zapretiv{i da oni, koji to ne u~ine, #ne}e uspeti da se oslobode izdajni~kog‘iga ni pred narodom, ni pred istorijom", deda je rekao da je to njihova glupa propaganda!Slede}eg dana, u ranu zoru, oti{ao je kod ^ede Simi}a, da proveri. I sam u`asnut, Simi} mu jerekao da je sve ta~no: svojim je u{ima slu{ao Kralja preko Radio-Londona!

Ku}i se vratio skr{en, kao da dolazi sa pogreba. Celo popodne je }utao i gledao netremiceu travu, grizu}i donju usnu. Na kraju je prolio nekoliko suza. Bri{u}i obraz rukavom, rekao je.

– I Kralja nam upropasti! [to i to da nam u~ini?Uve~e je zapalio kadionicu i obredio sve ku}ne prostorije, svaku ikonu, kao da odgoni

smrad koji je neverovatna vest unela u ku}u.

# [to i to da nam u~ini?"Pitanje je bilo upu}eno ^er~ilu, ali sam ga jedini ja, na svetu, ~uo. I nisam ga zaboravio.

Celog sam ‘ivota ostao veran: dedinim suzama, ne dedinom Kralju. Proneo sam kroz vek tajneute{ni gr~, taj besputni pogled ni u {ta; to je bespu}e, i danas, najta~nija mera mog ose}anjai do`ivljavanja zajedni~ke sudbine. To je granica koja se ne prekora~uje. Izdani o~ajnici,nabe|eni izdajnici – to mi je rod najro|eniji; njihova tiha i jednoli~na kuknjava nad ‘ivotom jemelodija moga disanja... Lika i oputa, tanka pre|a, ne{tavljena ko`a, kopriva i konoplja,napete petne ‘ile: dovoljno i za ga|enje, i za neizle~ivu ljubav. Nije va`no zbog ~ega taj svetvolim, ni zbog ~ega ga ne volim: bitno je da je on moj, i da sam ja njegov. Preuzeo sam odnjega tamno iskustvo zbegova, batrganja kroz me}avu i dugih no}nih bdenja kraj nedogorelogpanja.

To je jedini oblik rodoljublja, do kojeg sam se uzdigao: ne`nost nad izdanom i poniènomsabra}om. Tu ne`nost niko od mene ne traì, ne verujem ni da je nekom mnogo potrebna.Ona mi pomaè da ‘ivim. U ranom detinjstvu, primio sam, i ja, ne{to od podlog udarca {to ga

je êr~il zadao mojim bli`njima. Razume se, êr~il je morao imati svoje razloge: izdajstvo seuvek vr{i s nekim razlogom, vrlo jakim. Isto tako, mora da su i unesre}eni, unekoliko, krivi zasvoju nesre}u. Kalkulantsku izdaju ratnog saveznika u onom su ~asu osudili jedino RebekaVest, Dòrd` Orvel i @or` Bernanos; za to }u saznati mnogo, mnogo godina kasnije. Dubinaponiènosti, u septembru 1944, ~inila se bez odjeka, bez leleka i bez leka.

Nije na meni da o bilo kome, o bilo ~emu, dajem kona~ne sudove. Niti me je deda u~io damrzim êr~ila. Podstaknuta onim {to sam, onda, video i osetio, ta je mr`nja celog ‘ivota samaod sebe rasla, da se, poslednjih godina, preobrazi u hladno i tvrdo saznanje. U êr~ilovomizdajstvu nije bilo ni~eg slu~ajnog; izdani to ni do danas nisu do kraja razumeli. Mr`nju prema~udovi{tu koje ih je prodalo za trideset srebrnjaka na{ }e ponièni svet, s vremenom, okrenutiu pra{taju}e strahopo{tovanje! ûdovi{te ima pravo da radi {ta ho}e; na{e je da ga redovnosnabdevamo mladim ‘enama i sveìm ovnujskim mesom! Uàsavanja nad ovom podlo{}u, kodna{eg obi~nog sveta, takore}i i nema! Jakima se sve dopu{ta... Tragova osude ima jedino uemigrantskoj {tampi. Jedan od sna`nijih krikova nad onim {to je u~injeno u Jalti i Potsdamuizrazio je pesnik-izgnanik Dragan A}imovi}, u Epitafu Velikoj Britaniji:

Britanijo, {to si izdala saveznikaBrini za starost svojuKad sama ostane{ na ostrvuOstrvljena na sebe samuBez prijateljaZga`en, poni`en, na{ se svet ni danas ne usu|uje na postavljanje nekih neprijatnih pitanja

u vezi sa #prijateljima" i #saveznicima" u svetu. On kao da se trudi da u|e u volju svojimzlotvorima. Takva poniznost, ta, siroma{ka trpeljivost, osetila se i tokom najnovijih zbivanja,izme|u 1991. i 1995: besmislene odluke Me|unarodne zajednice, pa i sama bombardovanja,primani su kod nas sa mazohisti~kom pomireno{}u.

Celog sam ‘ivota smi{ljao kakvu bih pakost mogao na~initi ser Vinstonu ^er~ilu. Uzalud –putevi nam se nisu ukr{tali. Najzad se za to pobrinuo on sâm; imao sam sre}u da prisustvujemtrenutku njegovog samoponi`enja.

Jednog leta, po~etkom {ezdesetih, na|oh se na splitskoj rivi u ~asu kad je ^er~ilova jahtapristajala uz obalu. Bio sam udaljen nekih stotinak metara. U beloj uniformi, Tito je do{aominut-dva ranije, da sa~eka svog dobrotvora i ratnog saveznika.

I onda se pojavilo ~udovi{te. Bilo je debelo, tromo, mrtvo pijano. Kretalo se s naporom:mosti} izme|u jahte i obale se opasno ljuljao. Ponadao sam se da }e upasti u more. (Izme|uKolodvora i hotela #Marjan" more je puno izmeta). To se nije dogodilo. Pijanica je sre}nostupila na tlo prijateljske i nesvrstane Jugoslavije.

Tada se desilo ne{to {to me je ispunilo rado{}u. Pijanica se stra{no zaka{ljala, i sve {to jojse na{lo u grlu, ispljunula na rever svog sakoa. Vinston ^er~il je, preda mnom, sebe popljuvao!

Kelnerski spretno, Tito je izvadio maramicu i obrisao iska{ljotinu sa kragne svoga gosta...Vredelo je videti i to brisanje slina sa tu|eg kaputa.

Ne, nisam to gledao sâm; mnogi su, vidljivi i nevidljivi, stajali oko mene. Me|u njima, ideda.

[TA JE BILO S OSTALIM JUNACIMA PRI^EGodine 1956. ujak je nastavio studije na Pravnom fakultetu; zavr{io ih je 1959. Jedno

vreme je radio kao referent u #Naftagasu". Zatim je otvorio advokatsku kancelariju u NovomSadu. Povremeno ga vi|am. Pri jednom od nedavnih susreta pohvalio mi se nekim ~lancimaobjavljenim u ~asopisu za porodi~no pravo:

– I ja, u slobodnom vremenu, piskaram... Za tebe se ne ~udim: znao sam, jo{ onda, da }eod tebe ne{to biti...

Otac se, i posle nacionalizacije, neko vreme bavio kafanisanjem: bio je na plati usopstvenoj kafani. Kad su mu predlo`ili da u|e u Partiju, zanemeo je od zaprepa{}enja i straha.Dao je otkaz na posao i povukao se u ku}erak na brdu, odakle godinama nosa nije pomaljao.

Baba-Stevanka je umrla u prole}e 1961, sme{e}i se, sa Svetim Pismom ispod jastuka.

Braca Frklja se, po povratku sa Golog Otoka, po~eo baviti odgajivanjem pastrmki. Tih segodina, du` Ibarskog puta, otvori{e mnoge privatne kafane, pa mu je posao dobro i{ao – dok jei{ao. Onda nai|e kriza, i on napusti ribnjak. Vrati se u staru ku}u na rubu {ume, ~iji je krov idalje proki{njavao. Dali su mu i malu penziju, bora~ku. Poslednje godine ‘ivota pro`iveo jepovu~en, gotovo kao za vreme rata, ilegalno. Sahranile su ga kom{ije. Izgledalo je kao dapokopavaju neku malu, zajedni~ku nesre}u i tugu.

Laza Kusturi} je uznapredovao: zavr{io je U~iteljsku {kolu i posta honorarni dopisnik Ra-dio-Beograda.

Strajinja Sablji} je dogurao do ~ina potpukovnika, i postavljen za komandanta kasarne uT. Pri iznenadnom povratku sa manevra zatekao ‘enu sa vodnikom. Napunio je krevetmecima iz trofejnog automata, a onda se i sam ubio. Dece nije imao.

– Nesre}nik, – rekla je baba-Stevanka.Otac se namr{tio, i nije ni{ta rekao.Alija Sirotanovi} se propio. Nepoznatim ljudima, po kafanama i ~ekaonicama, pokazivao

je ise~ke iz novina u kojima su ga, nekad, slavili kao heroja rada. Mnogi nisu verovali da je toon.

Svetog Savu su gurnuli u izolaciju. Dr`ali su ga na rastojanju i ispla}ivali neznatnu povesnumirovinu. Naviknut na karantine i loma~e, Nemanji} se nije bunio.

Pojavio se na demonstracijama 1989, u mesecima tzv. doga|anja naroda. Bio je prili~notu`an, onoliko koliko mu se sopstveni narod ~inio glup. Ipak, nije se odvajao od svog naroda,ni tada. Niko ga nije pitao pristaje li da se freska iz Mile{eve vu~e po ulicama. Da su ga pitali,verujem da bi dao pristanak. Nevoljno, ali dao bi.

Sre}ko ^uturilo se napio, dok je su{io meso, i klonuo na u`areni panj. Leka Crni je, poslededine smrti, pre{ao u Lepenicu, kod }erke, koja je tamo bila udata. Imao je obi~aj da, svakeve~eri, pro{eta nasipom ‘elezni~ke pruge. Nai{ao je voz, a on je bio nagluv i zabavljen drugimmislima. Ali i bez toga, ne bi dugo: terao je osamdeset ~etvrtu.

Stric se obogatio gaje}i telad i svinje, a Simu Potkiva~a su izbacili iz Partije kad su otkrilida slavi krsnu slavu.

Delovo|a Slobodan Kosti} Guzonja se, posle penzionisanja, preselio u Krivi}e, gde jepodigao ku}u na tri sprata. Svakog popodneva, ispred kafane #Suvobor", odigra partijutabli}a. Sedi na dve stolice: stra`njica mu se toliko ra{irila, da na jednu ne mo`e da stane.

Fabrika alatljika #I. L. Ribar" propala je posle prve (tako|e propale) privredne reforme,one iz 1963. Kasnije je preusmerila proizvodnju: pre{la je na neke manje va`ne artikle, koji suimali pro|u na doma}em tr`i{tu.

Sveta Kurjak je godine 1957. emigrirao u Australiju. Tamo je otvorio dve garaè, u kojimazapo{ljava na desetine automehani~ara. Oènio se starosedelicom (Aboridànkom), koja mu je

rodila petoro dece. @enu je preveo u pravoslavlje, isti~e se kao ~lan Crkvenog odbora. I daljese pomalo kocka, za zabavu, u sitne pare.

Godine 1991. Radovan Pantovi} je jo{ bio u ‘ivotu. Dogurao je do sto tre}e, i tako,ponovo, dospeo u novine. Da li je danas u ‘ivotu, ne znam; onda je bio sme{ten u jednomstara~kom domu.

U kasnu jesen 1970. u Op{tu bolnicu dràve Kolorado, u Denveru, primljen je bolesnik poimenu Aleksandar Petrovi}, belac, ro|en 6. 9. 1923, u Jugoslaviji, star 47 godina, never mar-ried, bez socijalnog osiguranja, nepoznatog zanimanja, oboleo od hroni~ne ciroze jetre i odpovrede mokra}nih kanala. Tre}eg novembra 1970. bolesnik je umro. Tako je oti{lo sa svetaono {to je, posle niza nesre}nih lomova, ostalo od poslednjeg jugoslovenskog Kralja. PetarDrugi Kara|or|evi} umro je mnogo ranije, 12. septembra 1944, onog dana kad je prekolondonskog Radija pro~itao govor koji mu je sastavio jedan od najve}ih dràvnika HH veka,ser Vinston êr~il.

Jednog hladnog prole}nog popodneva 1980, posle sedamdesetosam dana te{kih muka,prikop~an na sedamdesetsedam gajtana, katetera i cevi, umro je drugi veliki dr`avnik HHveka, Josip Broz Tito. Jugoslavija je plakala, ja nisam. Ni u mom selu niko nije zaplakao.

Sa smr}u, ~ovek odvla~i sa sobom ono {to na zemlji nikom nije potrebno. Ono malodobrog, {to uradimo, to ostavljamo ‘ivima, i ‘ivotu.

Iza Josipa Broza nije ostalo ni{ta.Deset godina posle njegove smrti raspala se i dr`ava kojom je gospodario. Prirodno je da s

prevarantom i prevara ode u zemlju.

OD ISTOG PISCA

Uro|eni~ki psalmi, pesme, 1957Nedelja, pesme, 1959Kako spavaju tramvaji, de~je pesme, 1959No}no prole}e, pesme, 1960Balade, pesme, 1966Lirske rasprave, ogledi, 1967, 1980Glasovi, pesme, 1970O ranom ustajanju, ogledi, 1972, 1980Furunica-jogunica, de~je pesme, 1969Rodna godina, de~je pesme, 1972^istine, pesme, 1973Grk u zatvoru, pesme, 1975Naivna pesma, ogledi, 1976Put i sjaj, pesme, 1976Muka s re~ima, ogled, 1977, 78, 79, 80, 1990Kako je Dobrislav protr~ao kroz Jugoslaviju, povest, 1977, 81Rane i nove pesme, 1979Zmijin svlak, proza, 1979, 1983Kako ‘ivi poljski mi{, de~je pesme, 1980Senke oko ku}e, hronike, 1980To, proza, 1980, 1990Mi{ja rupa, pesme, 1982^i{}enje alata, ogledi, 1982

Brisani prostor, proza, 1984, 1991Kao divlja zver, proza, 1985Ve~iti nailazak, pesme, 1986^ekaju}i da stane pljusak, pesme, 1986Dragi moj Petrovi}u, proza, 1986, 87, 90Pisati pod nadzorom, ogled, 1987Neka vrsta cirkusa, zapisi, 1989Ta~ka otpora, izbor pesama, 1990Zlo i naopako, pesme, 1991Godina prolazi kroz avliju, lirska hronika, 1992Pesme za vrlo pametnu decu, 1994Muka duhu, hronike, 1996Te{ko bu|enje, hronike, 1996Mesto ro|enja, lirski ogled, 1996

mrazu) - glas krajisnika u · pdf filesun~eve zrake, kao strelice odapete iz leda, raseku...

Documents

pokal doberdob/streljanje na glinaste golobe lov na ... ·...

dura bili dad

presentation bili bg

conta bili dade

slika -...

via bili dad

simulasi keruntuhan bendungan bili-bili kabupaten …

bili cancioner1

conta bili tate

dŠi 2012 - streljanje

studi sistem proteksi generator pada plta bili-bili

alan : bİlİ˚İm teknolojİlerİ ders : bİlİ˚İm...

1. ketinggian air di bendungan bili-bili melewati angka...

conta bili dad

analisis pendapatan nelayan bili-bili di kabupaten …

mrazu) - · pdf filesun~eve zrake, kao strelice odapete iz...

2 deo streljanje istorije

kje smo bili?

visi bili dad

combust i bili