poglavlje 24

Poglavlje 24Poglavlje 24

MonopolMonopol

Čist monopolČist monopol

Na monopolizovanom tržištu postoji samo Na monopolizovanom tržištu postoji samo jedan prodavac.jedan prodavac.

Kriva tražnje sa kojom je suočen monopol Kriva tražnje sa kojom je suočen monopol jeste tržišna kriva tražnje.jeste tržišna kriva tražnje.

Prema tome, monopol može da menja Prema tome, monopol može da menja tržišnu cenu variranjem nivoa autputa.tržišnu cenu variranjem nivoa autputa.

nivo autputa, y

p(y)veći nivo autputa y dovodidovodi do niže tržišne cene, p(y)

Zašto postoje monopoli?Zašto postoje monopoli?

Šta dovodi do postojanja monopola?Šta dovodi do postojanja monopola?– pravni dekretipravni dekreti; ; npr.npr. Poštanska služba SADPoštanska služba SAD– patentipatenti; ; npr.npr. novi leknovi lek– isključivo vlasništvo nad nekim resursomisključivo vlasništvo nad nekim resursom; ; npr.npr.

ruda bakraruda bakra– taksa na autoputevimataksa na autoputevima– formiranje kartelaformiranje kartela; ; npr.npr. OPEC OPEC– veliki prinosi na obim ulaganjaveliki prinosi na obim ulaganja; ; npr.npr. lokalna lokalna

komunalna preduzeća.komunalna preduzeća.

Čist monopolČist monopol

pretpostavimo da monopol želi da pretpostavimo da monopol želi da maksimizira profitmaksimizira profit,,

Za koji će nivo autputaZa koji će nivo autputa y*y* profit biti profit biti maksimalanmaksimalan??

( ) ( ) ( ).y p y y c y

Maksimiziranje profitaMaksimiziranje profita( ) ( ) ( ).y p y y c y

Za nivo autputa y* za koji je profit maksimalan

( ) ( )( ) 0

d y d dc yp y y

dy dy dy

pa, za y = y*, imamo

( )( ) .

d dc yp y y

dy dy

y

€r(y) = p(y)y

y

r(y) = p(y)yc(y)

€

y

r(y) = p(y)yc(y)

(y)

€

yy*

r(y) = p(y)yc(y)

(y)

€

yy*

r(y) = p(y)yc(y)

(y)

€

r(y) = p(y)yc(y)

y

(y)

y*

€

yy*

za obim proizvodnje y* za koji je profit maksimalan,nagibi krivih ukupnog prihoda i ukupnog troška su jednaki

GPD(y*) = GT(y*)

r(y) = p(y)yc(y)

(y)

€

Granični prihodGranični prihodGranični prihod je stopa promene ukupnog prihoda kada se povećava nivo autputa y:

( )( ) ( ) ( ) .

d dp yGPD y p y y p y y

dy dy

dp(y)/dy predstavlja nagib inverzne funkcije tražnje i zbog toga je uvek dp(y)/dy < 0. Zbog toga je

( )( ) ( ) ( )

dp yGPD y p y y p y

dy

za y > 0.

Npr., ako je p(y) = a - by onda r(y) = p(y)y = ay - by2

pa jeGPD(y) = a - 2by < a - by = p(y) za y > 0.

p(y) = a - bya

ya/b

GPD(y) = a - 2by

a/2b

Granični trošakGranični trošak

Granični trošak je stopa promene ukupnih troškova kada se povećava nivo autputa y:

( )( ) .

dc yGT y

dy

Npr., ako je c(y) = F + y +y2 , onda je

( ) 2 .GT y y

Fy

y

c(y) = F + y + y2

GT(y) = + 2y

€

€

Primer maksimiziranja profitaPrimer maksimiziranja profitaNa nivou autputa y* za koji je maksimiziranprofit, GPD(y*) = GT(y*). Pa ako je p(y) = a - by i ako je c(y) = F + y + y2 , onda

( *) 2 * 2 * ( *)GPD y a by y GT y

a nivo autputa za koji je profit maksimalan je

*2( )

ay

b

pa je ravnotežna cena na tržištu

( *) * .2( )

ap y a by a b

b

y

GT(y) = + 2y

p(y) = a - by

GPD(y) = a - 2by

a

€

yy

ab

*

( )

2

a

GT(y) = + 2y

p(y) = a - by

GPD(y) = a - 2by

€

yy

ab

*

( )

2

p y

a bab

( *)

( )

2

a

GT(y) = + 2y

p(y) = a - by

GPD(y) = a - 2by

€

Monopolsko određivanje cene Monopolsko određivanje cene

i elastičnost tražnjei elastičnost tražnjePretpostavimo da je tražnja relativno Pretpostavimo da je tražnja relativno neosetljiva na promenu ceneneosetljiva na promenu cene ( (tj.,tj., cenovna cenovna elastičnost tražnje postaje manje negativna)elastičnost tražnje postaje manje negativna) Da li će monopolista ovo iskoristiti da bi Da li će monopolista ovo iskoristiti da bi povećao tržišnu cenupovećao tržišnu cenu? ?

( )( ) ( ) ( )

( )( ) 1 .

( )

d dp yGPD y p y y p y y

dy dy

y dp yp y

p y dy

Elastičnost tražnje je( )

( )

p y dy

y dp y

pa je1

( ) ( ) 1 .GPD y p y

1( ) ( ) 1 .GPD y p y

Pretpostavimo da su granični troškovi monopoliste konstantni i jednaki k.U tački maksimuma profita važi

1( *) ( *) 1GPD y p y k

što daje( *) .

11

kp y

( *) .1

1

kp y

Npr. ako je = -3 onda je p(y*) = 3k/2, a ako je = -2 onda je p(y*) = 2k.

Prema tome, ako raste prema -1 , monopolista menja nivo autputa tako da tržišna cena njegovog proizvoda poraste.

Primetimo da, pošto je1

( *) ( *) 1 ,GPD y p y k

1 1

( *) 1 0 1 0p y

Tj., 1

1 1

.

Monopolista koji maksimizira profit uvek bira takav nivo autputa za koji je tražnjaza njegovim proizvodom elastična.

Povišenje cenaPovišenje cena: : cena jedinice autputa cena jedinice autputa jednaka je graničnom trošku plus jednaka je graničnom trošku plus monopolska marginamonopolska margina..

Kolika je ova monopolska marginaKolika je ova monopolska margina i kako se i kako se ona menja sa promenama elastičnosti ona menja sa promenama elastičnosti tražnjetražnje??

1( *) 1 ( *)

1 11

k kp y k p y

je monopolska cena. Monopolska margina je

( *) .1 1

k kp y k k

Npr., ako je = -3, onda margina iznosi k/2, a ako je = -2 , onda margina iznosi k. Margina raste sa porastom elastičnosti tražnje ka -1.

Porezi razrezani na Porezi razrezani na monopolski profitmonopolski profit

Porezi razrezani na monopolski profit po stopiPorezi razrezani na monopolski profit po stopi tt smanjuju profite sa smanjuju profite sa (y*)(y*) nana (1-t)(1-t)(y*).(y*).

PP: : Na koji način se maksimizira profit Na koji način se maksimizira profit posleposle uvođenja porezauvođenja poreza, , (1-t)(1-t)(y*)?(y*)?

OO: : Maksimiziranjem profita Maksimiziranjem profita prepre uvođenja uvođenja poreza,poreza, (y*).(y*).

Prema tome uvodjenjem poreza na profit ne Prema tome uvodjenjem poreza na profit ne menja odluku monopola o nivou autputamenja odluku monopola o nivou autputa, , cene cene autputa ili oautputa ili o tražnji inputatražnji inputa..

Tj.,Tj., porez na profit jeporez na profit je neutralan porezneutralan porez..

Količinski porez razrezan Količinski porez razrezan monopolistimonopolisti

Količinski porezKoličinski porez razrezan po stopi razrezan po stopi tt po po jedinici autputa povećava granične jedinici autputa povećava granične troškove za troškove za tt..

Prema tome, ovaj porez dovodi do Prema tome, ovaj porez dovodi do smanjenja nivoa autputasmanjenja nivoa autputa, , rasta ravnotežne rasta ravnotežne cene i do pada tražnje za inputimacene i do pada tražnje za inputima..

Količinski porez jeKoličinski porez je distorzivan porezdistorzivan porez jerjer menja parametre ravnotežemenja parametre ravnoteže..

y

GT(y)

p(y)

GPD(y)

y*

p(y*)

€

y

GT(y) + tt

y*

p(y*)

GT(y)

p(y)

GPD(y)

€

y

p(y)

GPD(y)

t

y*

p(y*)

yt

p(yt) GT(y) + t

GT(y)

€

y

t

y*

p(y*)

yt

p(yt)

količinski porez dovodi do smanjenjanivoa autputa, porasta cene i dosmanjenja tražnje za inputima

p(y)

GPD(y)

GT(y) + t

$

GT(y)

Da li monopolista može daDa li monopolista može da “ “prebaciprebaci” ”

čitav čitav iiznos količinskog poreza naznos količinskog poreza na

potrošačepotrošače??

Pretpostavimo da su granični troškovi Pretpostavimo da su granični troškovi konstantnikonstantni na nivouna nivou kk..

Bez porezaBez poreza, , monopolska cena jemonopolska cena je

( *) .1

kp y

Porez povećava granične troškove na nivoPorez povećava granične troškove na nivo ((k+tk+t)), , pa se cena koja maksimizira profit pa se cena koja maksimizira profit menja namenja na

Iznos poreza koji plaća kupac jedinice Iznos poreza koji plaća kupac jedinice autputa jeautputa je

( )( ) .

1t k t

p y

( ) ( *).tp y p y

( )( ) ( *)

1 1 1t k t k t

p y p y

je iznos poreza koji je “prebačen” na kupca.

Npr., ako je = -2, iznos poreza “prebačen”na kupca iznosi 2t.

Iz < -1 sledi ) > 1 pa monopolista“prebacije” na kupce iznos koji je veći od poreza!

Neefikasnost monopolaNeefikasnost monopola

Tržište je Tržište je efikasnoefikasno u Paretovom smislu ako u Paretovom smislu ako postiže maksimum ukupnih dobitaka od postiže maksimum ukupnih dobitaka od trgovine.trgovine.

U suprotnom slučaju tržište je U suprotnom slučaju tržište je neefikasnoneefikasno..

y

GT(y)

p(y)

ye

p(ye)

efikasan nivo autputa ye zadovoljava p(y) = GT(y)

€

y

p(y)

ye

p(ye)

CSGT(y)

efikasan nivo autputa ye zadovoljava p(y) = GT(y)

€

y

p(y)

ye

p(ye)

CS

PSGT(y)

efikasan nivo autputa ye zadovoljava p(y) = GT(y)

€

yye

p(ye)

CS

PSGT(y)

efikasan nivo autputa ye zadovoljava p(y) = GT(y)

ukupni dobici od trgovinesu maksimizirani

p(y)

€

y

GPD(y)

y*

p(y*)GT(y)

p(y)

€

yy*

p(y*)CS

GPD(y)

GT(y)

p(y)

€

yy*

p(y*)CS

PS

GPD(y)

GT(y)

p(y)

€

yy*

p(y*)CS

PS

GPD(y)

GT(y)

p(y)

€

yy*

p(y*)CS

PS

GPD(y)

GT(y)

p(y)

€

yy*

p(y*)CS

PS

GT(y*+1) < p(y*+1) pa su i kupac iprodavac na dobitku ako seproizvede (y*+1)-va jedinica proizvoda. Zbog toga je tržište neefikasno u Paretovom smislu.

GPD(y)

GT(y)

p(y)

€

yy*

p(y*)ČGM

čist gubitak zbog monopolapredstavlja meru neostvarenihdobitaka od trgovne na tržištu

GPD(y)

GT(y)

p(y)

€

yy*

p(y*)

ye

p(ye)

monopolista proizvodi manje odkoličine koja obezbeđuje efikasnost tržišta; tržišna cena je veća od cene na efikasnom tržištu

GPD(y)

GT(y)

p(y)

ČGM

€

Prirodni monopolPrirodni monopol

Prirodni monopol postoji kada tehnologija Prirodni monopol postoji kada tehnologija firme ima dovoljno velike prinose na obim firme ima dovoljno velike prinose na obim ulaganja inputa da ona može da ponudi ulaganja inputa da ona može da ponudi tržištu proizvod po nižim ukupnim tržištu proizvod po nižim ukupnim troškovima proizvodnje nego što bi to bilo troškovima proizvodnje nego što bi to bilo moguće da na tržištu postoji više od jedne moguće da na tržištu postoji više od jedne firme.firme.

Prirodni monopolPrirodni monopol

y

PT(y)

GT(y)

p(y)

€

Prirodni monopolPrirodni monopol

yy*GPD(y)

p(y*)

PT(y)

GT(y)

p(y)

€

Odvraćanje od ulaska i Odvraćanje od ulaska i prirodni monopolprirodni monopol

Prirodni monopol odvraća od ulaska Prirodni monopol odvraća od ulaska potencijalne pridošlice pretnjompotencijalne pridošlice pretnjom otimačkog otimačkog određivanja cenaodređivanja cena..

Otimačka cenaOtimačka cena je niska cena određena od je niska cena određena od strane postojeće firme u situaciji kada se strane postojeće firme u situaciji kada se pridošlica pojavljupridošlica pojavljujjee, , uzrokujući da profit uzrokujući da profit pridošlice bude negativan i njen izlazak iz pridošlice bude negativan i njen izlazak iz grane.grane.

Npr.,Npr., pretpostavimo da pridošlica zauzima pretpostavimo da pridošlica zauzima četvrtinu tržištačetvrtinu tržišta, , dok postojećoj firmi ostavlja dok postojećoj firmi ostavlja tri četvrtine tržištatri četvrtine tržišta..

y

PT(y)

GT(y)

DI

DE

p(y), ukupna tražnja = DI + DE

€

y

DI

DE

pE

p(y*)

pridošlica bi mogla da potkrešecenu p(y*) postojeće firme, ali ...PT(y)

GT(y)

p(y), ukupna tražnja = DI + DE

€

y

DI

DE

pE

pI

p(y*)

... postojeća firma može tada dasnizi cenu sve do nivoa pI,

prisiljavajući pridošlicuna izlazak

PT(y)

GT(y)

€

Neefikasnost prirodnog Neefikasnost prirodnog monopolamonopola

Kao svaki monopolista koji teži maksimumu Kao svaki monopolista koji teži maksimumu profitaprofita, , i prirodni monopol dovodi do čistog i prirodni monopol dovodi do čistog gubitka na društvenom blagostanju.gubitka na društvenom blagostanju.

y

p(y)

y*

p(y*)

Neefikasnost prirodnog Neefikasnost prirodnog monopolamonopola

PT(y)

GPD(y)

GT(y)

€

y

p(y)

y*

p(y*)

p(ye)

ye

maksimum profita: GPD(y) = GT(y) efikasnost: p = GT(y)

Neefikasnost prirodnog Neefikasnost prirodnog monopolamonopola

PT(y)

GPD(y)

GT(y)

€

y

p(y)

y*

p(y*)

p(ye)

ye

ČGM

Neefikasnost prirodnog Neefikasnost prirodnog monopolamonopola

PT(y)

GPD(y)

GT(y)

maksimum profita: GPD(y) = GT(y) efikasnost: p = GT(y)

€

Regulisanje prirodnog Regulisanje prirodnog monopolamonopola

Zašto ne bi naterali (preko države, na primer) Zašto ne bi naterali (preko države, na primer) prirodni monopol da proizvodi efkasnu prirodni monopol da proizvodi efkasnu količinu autputakoličinu autputa??

Čist gubitak usled monopola tada bi bio nulaČist gubitak usled monopola tada bi bio nula, , zar nezar ne? ?

y

p(y)

GPD(y)

p(ye)

ye

na efikasnom obimuautputa ye, PT(ye) > p(ye)

PT(ye)

PT(y)

GT(y)

€

y

p(y)

p(ye)

ye

gubitak

p(y)

GPD(y)

na efikasnom obimuautputa ye, PT(ye) > p(ye)pa firma ostvaruje gubitak

PT(ye)

PT(y)

GT(y)

€

Prirodni monopol ne može da bude nateran Prirodni monopol ne može da bude nateran da određuje cene prema visini graničnog da određuje cene prema visini graničnog troška. Ako bi se sa time pokušalo, firma bi troška. Ako bi se sa time pokušalo, firma bi napustila granu uništavajući i tržište i bilo napustila granu uništavajući i tržište i bilo kakve dobitke od trgovine.kakve dobitke od trgovine.

Postoje drugi načini regulacije prirodnog Postoje drugi načini regulacije prirodnog monopola koji će ga navesti da proizvodi monopola koji će ga navesti da proizvodi efikasan nivo autputa, a da pri tome ne efikasan nivo autputa, a da pri tome ne napusti granu.napusti granu.