pre početka

Pre Početka

• Literatura koja je data na početku svake prezentacije je obavezna.

• Šira literatura koja je data na pojedinim prezentacijama je preporučena...

• ... što znači da bilo bi dobro da se pogleda bar jedan od preporučenih tekstova

EKONOMIKA TRANZICIJE:

POJAM I SADRŽAJLiteratura:

Cerović, B: EKONOMIKA TRANZICIJE, gl. 1; deo gl. 2; deo gl. 9

Gérard Wild: ÉCONOMIE DE LA TRANSITION : LE DOSSIERhttp://www.cepii.fr/francgraph/doctravail/pdf/2001/dt01-08.pdf

Pojam tranzicije

• Etimološki, tranzicija (od lat. trans = preko i eo, ire = ići) – prelaz(ak).

• kakav prelaz, odakle i kuda?

• ekonomska sadržina: tranzicija = prelaz (iz netržišne) u tržišnu privredu

• Na to nas upućuje više relevantnih elemenata

ELEMENTI DEFINICIJE

Prvo, pojam tranzicije, u vezi sa promenama u privredama tzv. socijalističkih zemalja, u istočnoj i centralnoj Evropi.

napuštanje centralizovanog ekonomskog sistema zasnovanog na državnoj svojini - prihvatanje i izgradnja tržišta (i tržišnih ustanova) kao

osnovnog mehanizma privredne koordinacije, uključujući i

- slobodno uspostavljanje privatnog vlasništva.

promene nisu izolovane, nisu karakterisitčne isključivo za pomenute privredne sisteme

slede procese i promene u širem, međunarodnom okruženju

u proteklih 20-25 godina, krupne promene u pravcu jačanja uloge tržišta i (re)privatizacije javnog (državnog) sektora

nova ekonomska politika - umesto intervencionizma i regulacije procesi liberalizacije i deregulacije.

ELEMENTI DEFINICIJE (2)

OTKUDA PROMENE ?

• Dugi talasi• Tehnološke promene• Primeri: (a) status monopola (b) individualizacija rada (c) praksa – EU, novi članovi, pacifički tigrovi...• promene uglavnom iz pragmatičnog, a suštinski

ekonomskog razloga = radi postizanja veće efikasnosti u privredi.

ZAKLJUČAK

prvo, reč o jednom ekonomskom fenomenu koji predstavlja deo globalnih promena u svetskoj ekonomiji krajem dvadesetog veka;

drugo, promene uslovljene postojećim razvojnim uslovima i okolnostima;

treće, reč o kompleksu promena u ekonomskom sistemu i politici čiji je cilj veća efikasnost privrede, odnosno, efikasnija struktura u odnosu na prethodno stanje;

četvrto, da se takva, efikasnija struktura – saglasno postojećim okolnostima (razvoja, tehnologije, znanja itd.) – postiže potpunijim aktiviranjem tržišnih mehanizama, a u privredama u kojima je dominirala državna regulacija, prelaskom sistema u režim tržišne privrede (tranzicijom).

PRIVREDE U TRANZICIJI

EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Španija, Švedska, V. Britanija, Malta, Kipar, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija

TRANZICIJA: Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, BiH,

Bugarska, Češka, Estonija, Gruzija, Hrvatska, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Srbija i Crna Gora, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan

+ Kina, Mongolija, Vijetnam

Ekonomski smisao procesa tranzicije

CILJEVI TRANZICIJE

• POVEĆANJE EFIKASNOSTI

• RASPOLOŽIVI RESURSI – MAKSIMALNI REZULTAT

• PROBLEM TZV. SOCIJALISTIČKIH PRIVREDA

Slika 1.Investicije i stope povra ćaja u sovjetskoj

industriji

33% Investicije:

26% udeo u DP

14% Investicije: stopa

povra ćaja

0%1950 1960 1970 1980

Izvor: Easterly and Fischer, 1995

GLOBALIZACIJA

• Proširenje nacionalnih tržišta

• Povećanje konkurencije

• Problem efikasnosti = uključivanje u svetsku privredu

• Koja efikasnost?

EFIKASNOST

• ALOKATIVNA • INTERNA

(POSLOVNA, PROIZVODNA, X-EFIKASNOST)

Tržište (manji troškovi, ekonomski kriterijumi)

Konkurencija, tržišne strukture

Otvaranje privrede

Strukturne (unutrašnje promene)

Upravljanje, organizacija...

Svojina i efikasnost

SVOJINA I EFIKASNOST

• Privatno vs. državno• Funkcije cilja

(objective functions)• Privatna – profit• Državna – da li samo

profit? • Socijalna funkcija

države

• Privatno Privatno max pf max pf

• Država Država max pf - max max pf - max blagostanjeblagostanje

SVOJINA I EFIKASNOST(2)

• Da li to znači da je svaki privatni vlasnik efikasniji od države?

• Tržišno ocenjivanje• Preuzimanje (takeover) pad

performansi atraktivno za kupovinu

• Država jedini vlasnik – nema preuzimanja!

ZAKLJUČAK:• granica tolerancije

neefikasnog poslovanja nije ista

• granica je na višem nivou u privatnosvojinskom u odnosu na državnovlasnički sistem

• podsticaji za efikasno poslovanje nisu identični kod ova dva svojinska oblika

SVOJINA I PREDRASUDE

Pojedinačno i institucionalno vlasništvo: Velika Britanija

institucionalno

pojedinacno

institucionalno

pojedinacno

1963

1989

Pojedinačno i institucionalno vlasništvoprimer Velike Britanije (podaci)

Vlasnici 1963 1975 1981 1989

pojedinci 53,8 37,5 28,2 20,0

penz fond 6,5 16,9 26,7 32,0

osiguranje 10,1 15,9 20,5 20,0

invest fond 12,6 14,6 10,3 8,0

ostalo 17,0 15,1 14,3 20,0

Ekonomski smisao tranzicije

• Da se sistemskim promenama postigne veća efikasnost u odnosu na postojeće (netržišno ili nedovoljno tržišno) uređenje.

• U savremenim okolnostima, to se postiže uspostavljanjem tržišnog modela, odnosno, izgradnjom tržišnih institucija i mehanizama i odgovarajućim strukturnim promenama

• Krajnji efekat tih promena je integracija pojedinačnih privreda u svetsku privredu

(proširenje tržišta, prednosti ekonomije obima, kompatibilnost sa okruženjem: uporedivost performansi privreda i njihovih preduzeća itd.)

KAKO I KO ?

• U zavisnosti od konkretnih uslova pojedine privrede preduzete mere će, više ili manje radikalno, menjati strukturu dotadašnjeg privrednog, a dobrim delom i socijalnog sistema.

• država ili preciznije, vlada • Kredibilitet na dva nivoa – političkom i ekonomskom Politički: način izbora (demokratski) i konsensus različitih

političkih aktera (stranaka, socijalnih slojeva, interesnih grupa i sl.) Ekonomski: efikasnost u implementaciji; konzistentan projekt;

transparentan; odlučnost i rešenost vlade da sprovede neophodne promene (najvažniji – subjektivni – preduslov za uspeh projekta)

Osnovni sadržaj procesa tranzicije

PRELAZ U TRŽIŠNU PRIVREDU

• kompleksan proces• pokretanje, upravljanje i podsticanje više

paralelnih procesa koji se moraju odvijati simultano i/ili u određenim međusobno uslovljenim sekvencama

• skup mera i aktivnosti koje treba da obezbede, uslovno govoreći, dve vrste odgovarajućih promena:

• promene u (a) ekonomskom sistemu i promene u (b) ekonomskoj politici

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (1)

PROBLEM:• Regulisane cene –

pariteti• Promene pariteta• Budžetski deficit• Inflatorno

finansiranje deficita

• Antiinflaciona politika

• Mogućnosti: (a) ortodoksni model =

monetarna i fiskalna politika

(b) heterodoksni model = monetarna, fiskalna i politika dohodaka

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (2)

• Tvrda budžetska ograničenja

• Kurs i spoljnoekonomski režim

• Socijalni program (podsticanje novog zapošljavanja)

TRŽIŠTE I TRŽIŠNE USTANOVE

Tržišta:

(a) Robe

(b)Rada

(c) Kapitala

Prateći sistemi:

(a) Pravni – svojina i ugovori

(b) Svojinski

(c) Finansijsko- informacioni

(d) Fiskalni...

RESTRUKTURISANJE

Svojinsko Poslovno

Problem efikasnosti u dva svojinska oblika

Svojinski podsticaji

Efikasnost

Organizaciono

Menadžment

Programi

Tehnologija

Kadrovi...

KAKVA EKONOMSKA POLITIKA ?

LIBERALIZACIJA DEREGULACIJA

Liberalizacija = skup mera ekonomske politike kojima se podstiče samostalnost i preduzetnička inicijativa ekonomskih subjekata u izboru između svih raspoloživih poslovnih alternativa. Za svoj izbor ekonomski subjekti snose i ekonomsku odgovornost.

Deregulacija = normativni aspekt liberalizacije: jedno-stavan i stabilan normativni sistem ('pravila igre') koji uređuje opšte uslove i ambijent, a ne ponašanje ekonomskih subjekata. Deregulacija ograni-čava mešanje države u poslovno ponašanje subjekata, uključujući i povlačenje države iz javnih/državnih preduzeća (privatizacija)

KLJUČNI ELEMENTI

Više simultanih i/ili međusobno uslovljenih procesa unutar kojih se transformišu ekonomski sistem i ekonomske politike.

• makroekonomska stabilizacija;• izgradnja tržišta, tržišnih ustanova i pratećih

sistema;• svojinsko i poslovno restrukturisanje preduzeća • liberalizacija i deregulacija u ekonomskoj politici.

Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer

• Pedesete godine u FNRJ• Društvena svojina (umesto državne)

– Ekonomsko značenje društvene svojine:

Vlasnik nije ni pojedinac ni država ni institucija; prava upravljanja izvode se iz rada na društvenim sredstvima

• Kolektiv (zaposleni)• Samostalnost preduzeća• Tržište robe

Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer

• Ilirsko preduzeće, B.Ward (USA)• Osnova modela - preduzeće iz pedesetih

godina u FNRJ• Pretpostavke: preduzeće -

(a) maksimizira vrednost neto-autputa po zaposlenom umanjenu za troškove (y); (b) ima fiksnu obavezu prema državi za korišćenje kapitala (R); (c) plaća fiksnu i propisanu minimalnu nadnicu po zaposlenom (w).

Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer

• Ciljna funkcija ilirskog preduzeća

L

RwLLpfy

)(

L

iKpYy

ili

Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer

• Paradoksi ilirske firme• Određen stepen centralizacije - akumulacija

(štednja) - kamata na poslovni fond: R• Kratak rok - jedan varijabilan faktor: L• Šta se događa u dve situacije:

(a) država menja (povećava) kamatu na poslovni fond(b) cena robe se menja (raste)...

Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer

• EFEKAT PORASTA KAMATE

VMPL

y

y'

Lo L1 L

Din.

Dejstvo tržišta i samoupravni sistem:

mikroekonomski primer

EFEKAT PORASTA CENE

• Samoupravno Samoupravno preduzepreduzećće smanjuje e smanjuje proizvodnju i proizvodnju i zaposlenostzaposlenost

• Privatno preduzePrivatno preduzećće e povepoveććava proizvodnju ava proizvodnju i zaposlenosti zaposlenost

• PARADOKS SPPARADOKS SP

MPVL

y'

y

Din.MPVL’

L1 L0 L

w

Lp

Dejstvo tržišta i samoupravni sistem: mikroekonomski primer

• Kratki i dugi rok• Paradoksi se javljaju u kratkom roku• Jedan varijabilni faktor – rad (L)• K se ne menja na kratak rok (definicija kratkog

roka)• Dugi rok – svi faktori varijabilni• Posredan efekat kratkoročnih paradoksa• Izbor kapitalno intenzivnije tehnike !

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola

• Jedan slučaj neuspeha tržištaGLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD

MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA

Q

MC

AC

MRD

TROŠAK-PRIHOD

Monopolski profit

pm

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola

• Ukupni gubitak za društvo

Q

MC

AC

MRD

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola

Q

MC=AC

MRD

Pr

Pm

Q

MCr

MRD

Pr

Pm

Q

MC=AC

MRD

Pr

Pm

MCr

Neefikasnost, asimetrija

informacija

Cena koja donosi profit monpolu +

Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju

Neefikasnost

Dobitak od regulacije

(– trošak regul.)