an vu^ini] - danas

PETAK, 16. novembar 2018. III broj 7718 III godina XXII III cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG), 0,7 EUR (SLO), 5 kuna, 1,2 EUR (GR) III www.danas.rs

SRDAN GOLUBOVI]:Po{ten ita~an odnospremastvarnosti

TRULO JENE[TO U DR@AVISVETSKOJ

@ILNIKOVAINTERNACIONALA

Festival autorskog filma PETAK, 16. NOVEMBAR 2018. I DANASII IIIGLAVNI PROGRAM ...

AJKA(R: Sergey Dvortsevoy, Rusija, Nema~ka, Poljska, Kazakhstan, Kina, 100’)

ZAPOSLENA(R: Nikos Labôt, Gr~ka, Francuska, Srbija, 90’)

GRANICE, KI[E(R: Vlastimir Sudar i Nikola Mijovi}, Republika Srpska/Bosna iHercegovina, Crna Gora, Srbija, [vedska, Velika Britanija, 94’)

SOFIJA(R: Meryem Benmar, Francuska, Belgija, Katar, 80’)

NE ZANIMA ME DA LI ]EMO SEUPISATI U ISTORIJU KAO VARVARI(R: Radu Jude, Rumunija, ê{ka Republika, Francuska, Bugarska,Nema~ka, 140’)

TI IMA[ NO](R: Ivan Salati}, Crna Gora, Srbija, Katar, 82’)

SRDANGOLUBOVI]: Po{ten i ta~anodnos premastvarnosti

srdan Golubovi}, reditelj i ~lan Saveta Festivala autorskog fil-ma, u Priboju je u jeku snimanja svog filma „Otac“. U krat-kom razgovoru za Danas skre}e pa`nju na film „Teret“ Og-njena Glavoni}a, koji je prema njegovim re~ima „jedan odnajzna~ajnijih doma}ih filmova u poslednjih deset godina“.

– Film „Teret“ je ove godine bio premijerno prikazan u Kanu, ana FAF-u }e biti u konkurenciji za nagradu. Za mene je bilo jako va-`no da „Teret“ bude na festivalu. To je film koji se bavi razotkriva-njem bliske pro{losti o kojoj se i dalje pri~a, a sa druge strane naizuzetan estetski i poetski na~in ima po{ten i ta~an odnos premana{oj stvarnosti – isti~e Golubovi}

On kaè da ono {to veoma voli u ovom filmu, uz njegov snaàndru{tveno-politi~ki aspekt, jeste i to {to on nosi novu poetskustvarnost jednog izuzetno darovitog reditelja.

– Sa druge strane, film „Teret“ nas, na neki na~in, opet stavlja is-pred ogledala da se suo~imo sa samim sobom {to je, u stvari, je-dini put da kao dru{tvo sazrimo i da se osposobimo da krenemonapred – konstatuje Golubovi}

To {to su film kritikovali u medijima i oni koji ga nisu pogledalijeste valjda ne{to {to ne moè da se izbegne kada je re~ o temamakoje su aktuelne i va`ne za dru{tvo, dodaje on.

– Uostalom, obaveza umetnosti jeste da provocira, a taj film naizuzetno pametan i dobar na~in provocira javnost – smatra na{ sa-govornik.

Kada je re~ o @elimiru @ilniku, koji }e na 24. FAF-u dobiti prizna-nje za ìvotno delo i njegovom mestu u kinematografiji, Golubo-vi} kaè:

– @ilnik je jedan od najve}ih autora jugoslovenskog filma koji jeposebnim svetom, koji je bliì dokumentarizmu ivota, poetici slo-bode i poetici u kojoj nema pravila, specifi~an reditelj ne samo una{im okvirima, nego i u okvirima evropskog filma. U kontekstu cr-nog talasa @ilnik je mo`da jedan od najrazbaru{enijih reditelja ko-ji je najvi{e tragao za novim autorskim formama. Zbog svega togai nagrade koju }e dobiti, plakat 24. FAF-a je inspirisan njegovim fil-mom „Rani radovi“, a ono {to je zanimljivo na toj fotografiji, koja usebi nosi bunt {to je vrlo va`no za ovo vreme, je da ima i ogoljenost

u simbolu jednog polunagog ~oveka koji je bio stra{no vaàn zaovu sredinu. To je novinar Bogdan Tirnani}. Podse}anje na @ilnikai taj film koji je pobedio u Berlinu su svojevrsna obaveza FAF-a – dapodse}a na vrednosti jugoslovenskog i srpskog filma na koje tre-ba da se oslanjamo i koje su temelj kulture u kojoj ìvimo – kaèGolubovi}. On podse}a da je bunt su{tina umetni~kog stvarala{tvai da FAF ve} godinama poku{ava da na to podseti.

– Bunt je jedini pravi odnos prema umetnosti koja ima obave-zu da talasa vodu, da remeti malogra|anski mir i da postavlja pita-nja dru{tvu koja ponekad mogu i da bole. Zadatak umetnosti je-ste da gurne jezik u kvaran zub i da u stvari time provocira dru{tvo– konstatuje Golubovi}.

[to se ti~e preporuka koji film bi trebalo pogledati on izdvajaostvarenje „Sre}an kao Lazaro“ Alice Rorhvwacher, italijanske mladea ve} priznate rediteljke, vrlo specifi~nog stila, koja je, kako kaè Go-lubovi}, s jedne strane bliska italijanskom neorealizmu a mo`da ~akduhu ranih filmova Emira Kusturice. Tako|e, Golubovi} preporu~u-je kanskog pobednika, film „Kradljivci“, japanskog reditelja Koree-de Hirokazua koji je prema njegovoj oceni jedan od najboljih filmo-va ove godine, zatim „Teret“ i, svakako, „Ti ima{ no}“ crnogorskogreditelja Ivana Salati}a, ~iji je film prikazan ove godine u Veneciji.

– Jedan mlad i opet poseban autor koji ima neki samo svoj po-gled na umetnost i ivot i po tome je izuzetno zanimljiv. Reditelj sop-stvenog sveta, tvrdoglav i izuzetno i druga~iji od svega {to postoji ueksjugoslovenskoj kinematografiji – poru~uje Golubovi}.

Povodom aktuelne Nagrade za ivotno delo, mo-ramo priznati privilegiju vlastite pozicije u pra}enjujedne od zaista legendarnih karijera u istoriji evrop-skog filma, opusa koji se i dalje razvija daju}i plo-dove. @elimir @ilnik neopevani je heroj evropskogfilma, postojani i pouzdani model niza mogu}nostinezavisne i angaòvane filmske umetnosti. Ovojretrospektivi dobro pristaje naziv @ilnikova Inter-nacionala, budu}i da je on ujedinjuju}a simboli~-ka snaga za sineaste svih nacija i zemalja.

@ilnik je pionir intervencionisti~kog filma, ba{kao {to je i pionir u brisanju granica izme|u fikcijei nefikcije. Performativni kvaliteti njegovih filmo-va uvek sluè uklanjanju ukrasne maske koja namskriva pravo stanje dru{tva. U mnogim svojim iz-javama, @ilnik ponavlja da je uvek na strani margi-nalizovanih, ljudi u nevolji. To su individue koje na-seljavaju njegovu Internacionalu, koje obezbe|u-ju njen raison d’etre. Ima jo{ posla koji treba da bu-de obavljen u borbi za humaniju i inkluzivniju eg-zistenciju. Uloga koju film moè da odigra u ovojborbi osvetljena je putem kojim @ilnik ide. Ikona

ameri~kog aktivizma Martin Luter King apelovaoje na svoje srodnike da se nikada ne prilagode jed-nom nepravednom dru{tvu. @ilnikovi filmovi do-sledno odgovaraju na taj poziv, kako u estetici od-bijanja, tako i u ekonomici oskudice. Kao takav, onreprezentuje istinsku avangardu.

Ova retrospektiva nudi {irok presek @ilnikovekarijere, od debitantskog igranog filma „Rani rado-vi“ (1969) pa do njegovih savremenih radova na-stalih u ovom veku, uklju~uju}i i doma}u premije-ru novog filma Najlep{a zemlja na svetu. Projekci-ja svakog igranog filma u ovom programu uklju-~uje i kratki @ilnikov film koji kontekstualizuje i pro-{iruje istra ivanu temu. Tako program uklju~uje te-me migracije, rada, seksa, revolucije, kapitalizma,urbanog i mnoge druge. Rezultat toga je razu|eniportret umetnika, zna~ajnog i van njegove gene-racije, i izvan njegovog regiona. Iz decenije u dece-niju stvaranja, iz decenije u deceniju ivota, on na-stavlja da nas nagoni da zbacujemo lance, kre}u}ise za njim, do ivice kadra i van njega.

Greg de Cuir Jr., selektor programa

Zadatakumetnostijeste da gurnejezik u kvaranzub i da ustvari timeprovociradru{tvoSrdan Golubovi}

TERETOriginalni / Me|unarodni naziv: Teret/ The LoadReìja: Ognjen Glavoni}; Scenario: Ognjen Glavoni};Uloge: Leon Lucev, Pavle êmeriki}, Tamara Krcunovi}; Direktor fotografije: Tatjana Krstevski; Montaà: Jelena Maksimovi}Zemlja produkcije: Srbija, Francuska, Hrvatska, Iran, KatarTrajanje: 98’; Jezik: srpski

Vlada radi kao voza~ kamiona tokom NATO bombardovanja Srbije1999. godine. Dobija misteriozni teret koji treba da preveze sa Kosova zaBeograd. Dok vozi kroz nepoznatu teritoriju, poku{ava da prona|e putkroz zemlju izmu~enu od rata. Vlada zna da, jednom kad zavr{i posao,mora da se vrati ku}i i snosi posledice svog postupka.

Ovogodi{nji glavni programFAF nudi 29 filmova, od ~ega senjih DESET takmi~i za Gran pri Aleksandar Sa{a Petrovi}

Festival autorskog filma24. put, od 23. do 30. novembra

Lokacije festivala

ove godine bi}e Kombank dvorana,

Dom omladine Beograda,

a oznaku FAF nosi}e i

Dvorana Kulturnog centra Beograda,

Dom kulture Studentski grad,

Fontana, Jugoslovenska kinoteka,

Centar za kulturu „Vlada Divljan“

i Art bioskop.

TRULO JE NE[TO U DR@AVI SVETSKOJ24. Festival autorskog filma odràva se u jednom dru{tvu, i jednom svetu na izmakupreostalih rezervi smisla. U svetu i dru{tvu ~ija svakodnevica sve vi{e postaje iscrpljuju}irijaliti-spektakl, ili tabloidna senzacija. Takvom modelu „zavi~aja“ i „~ove~anstva“ na{ festivalsuprotstavlja onaj, makar imaginarni, model u kojem su istina, vrednost i smisao sa~uvani, nesamo kao re~i koje zve~e.

Zato je perspektiva autora ujedno i alternativa: druga~iji, zale~eni pogled na isti ovaj na{ìvot i planetu koje neprekidno pusto{e i krivotvore nebrojene vojske, mediji, korporacije,njihovi inaugurisani megafoni, povelje i zakoni. Od „Kradljivaca“ Hirokazu Korede, do„Sutona“ Lasla Neme{a, i od Dèjlanovog „Drveta divlje kru{ke“ do „Varvara“ Radu @udea –taj je pogled autora duhovit i sarkasti~an, jednako kao {to je iznena|uju}i, poetski mo}an,razoran spram dogmi, predrasuda i op{tih mesta. Trulo je ne{to u dràvi svetskoj i ôvekukoji ju je stvorio, ne prestaju da ponavljaju na{i autori – ne prestaju}i da, u isti mah, slavesvaki trenutak obi~nog, malog ìvota koji, nasuprot „velikoj istoriji“ pri~a vlastitu povest.neponovljivu, misti~nu i neizrecivu.

Iz druga~ijeg pogleda nastaju i dela doma}ih autora (ili koprodukcija), u ovogodi{njemizboru tako kriti~ki nastrojena, angaòvana u sagledavanju mra~ne pro{losti ibesperspektivne sada{njosti („Teret“, „Ti ima{ no}“) ili istraìva~ki orijentisana u propitivanjugranica ljudske prirode („Speleonaut“).

Zato i Nagradu za ìvotno delo 24. festivala dobija autor alternative, ne samo u odnosu nakonvencije produkcije, principe dramaturgije i rediteljske estetike. @elimir @ilnik, „neopevaniheroj evropskog filma“, angaòvanog i nezavisnog, model je i druga~ijeg svetonazora, kojive} pola veka na marginama dosledno traga za svojim junacima i ìvotnom istinom.

To je i razlog {to su prate}i programi ove godine usmereni ka neispri~anom u velikimopusima: na ìvu vezu autorske kritike i prakse u delu @aka Riveta; na zaboravljenu seriju„Pesma“ kao oma` @ivojinu Pavlovi}u; ili na nove aspekte dragocene studije VlastimiraSudara o Sa{i Petrovi}u („Portret umjetnika kao politi~kog disidenta“). Najzad, i kaneistraènom odnosu istaknutih doma}ih pripoveda~a prema fenomenu i nasle|uAutorskog filma (u programu Pri~a i autorski film).

Druga~iji pogled nudi i plakat ovogodi{njeg festivala: prizivanje utopijskih,revolucionarnih potencijala ‘68. ujedno priziva i zatomljeno carstvo slobode u gledaocu,njegovo bu|enje iz hipnoti~ke seanse liberalnog kanibalizma.

Dobro do{li na 24. Festival autorskog filma!

Savet festivala

@ilnikova Internacionala

Novi film @elimira @ilnika: „Najlep{a zemlja na svetu“

KRADLJIVCI(R: Kore-eda Hirokazu, Japan, 121’)Kan, 2018 – Zlatna palma

SVI ZNAJU(R: Asghar Farhadi, [panija,Francuska, Italija, 130’)

ASAKO I & II(R: Ryûsuke Hamaguchi, Japan,Francuska, 119’)

KLIMAKS(R: Gaspar Noé, Francuska, Engleska,Belgija, 95’)

SUTON(R: László Nemes, Ma|arska,Francuska, 142’)

DEVOJKA(R: Luka Dhont, Belgija, Holandija, 105’)Kan 2018, Camnera d’ Or – Najboljidebitantski film

@IVI BRZO, UMRI POLAKO(R: Christophe Honoré, Francuska, 132’)

SPELEONAUT(R: Sonja \eki}, Srbija, 57’)

SRE]AN KAO LAZARO(R: Alice Rohrwacher, Italija,[vajcarska, Francuska, Nema~ka, 125’)

VREME ZA NAS(R: Carlos Reygadas, Meksiko,Francuska, Nema~ka, Danska,[vedska, 173’)

DRVO DIVLJEKRU[KE(R: Nuri Bilge Ceylan, Turska,Francuska, Nema~ka, Bugarska,[vedska, 188’)

@IVOT ME\UZVEZDAMA(R: Claire Denis, Nema~ka, Francuska,Velika Britanija, Poljska, SAD, 110’)

NAJLEP[A ZEMLJANA SVETU(R: @elimir @ilnik, Austrija, Slovenija,Srbija, Hrvatska, 100’)

PEPEO JENAJÎSTIJE BELO(R: Jia Zhang-Ke, Kina, Francuska,Japan, 150’)

GRANICA(R: Ali Abbasi, [vedska, Danska, 110’)

HOTEL POREDREKE(R: Sang-soo Hong, Ju`na Koreja, 96’)

FILMOVI U OKVIRUGLAVNOG

PROGRAMA

DUGO PUTOVANJE U NO](R: Bi Gan, Kina, Francuska, 140’)

JEDAN DAN(R: Zsófia Szilágyi, Ma|arska, 99’)

MRTVI I OSTALI(R: João Salaviza & Renée Nader Messora, Brazil, Portugal, 114’)

PETAK, 16. NOVEMBAR 2018. I DANAS

Utopijski duh ‘68.godine na24. FAF-u24. Festival autorskog filma(FAF) u Beogradu odrà}e se od23. do 30. novembra 2018.godine. Plakat 24. Festivalaautorskog filma kreirala jevizuelna umetnica Vesna Pe{i}Becha. Inspirisan je ~uvenomfotografijom iz filma @elimira@ilnika „Rani radovi“, dela ukojem revolucionarni, utopijskiduh ‘68. nalazi svojnajekstremniji izraz. Nafotografiji je tuma~ jedne odglavnih uloga, legendarninovinar Bogdan Tirnani}; autorfotografije je Andrej Popovi}.

24. Festival autorskog filma }ekao i svake godine imatiraznovrstan program,pobednike svetskih filmskihfestivala, nova ostvarenjareditelja ve} poznatih publici izanimljive filmove kojiprikazuju ne{to potpunodruga~ije i novo u autorskomfilmu. Veliki broj filmskihstvaralaca ~iji }e filmovi biti uovogodi{njem programuodrà}e i nekoliko radionica.

Glavna festivalska lokacija ovegodine bi}e Kombank dvorana,a FAF }e se tako|e odràvati uDomu omladine, DvoraniKulturnog centra Beograda,Jugoslovenskoj kinoteci,bioskopu Fontana, bioskopu„Vlada Divljan“, Domu kultureStudentski grad i bioskopu ArtKolar~eva zadu`bina.

Festival autorskog filmaBeograd (FAF) je osnovan 1994.godine sa ciljem da doma}ojpublici predstavi najboljasavremena dela sedmeumetnosti. Ostvarenja koja sena festivalu prikazuju druga~ijasu od ve}ine filmova saredovnog bioskopskogrepertoara – ne teè pukojzabavi, ve} tragaju za dubljom,istinitijom i kompleksnijomslikom dana{njeg sveta i~oveka.

Festival autorskog filma

sr|an Vu~ini}, umetni~ki direktor Festivalaautorskog filma (FAF), poru~uje da }e i nje-govo 24. izdanje doneti zanimljive autor-ske izraze i da su njemu li~no najinteresant-niji filmovi koji su ga iznenadili, pa ~ak i

zbunili. Isti~e da su doma}i filmovi kriti~ki intonira-ni, duboko angaòvani i smatra da je selekcija do-ma}ih ostvarenja 24. FAF-a najbolja u poslednjihdeset godina. O svemu ovome, kao i o drugim pro-gramima festivala, te filmovima koje preporu~ujegovori u intervjuu za Danas.

Postoji li veza izme|u vizuelnog re{enja 24. FAF-a i poetike filmova u ovogodi{njoj se-lekciji?

– Vizuelno re{enje festivala kreirala je dizajner-ka Vesna Pe{i} Becha, koja je ve} u nekoliko navra-ta ranijih godina uradila sjajna re{enja plakata zana{ festival. Ideja je bila da plakat poveèmo sa go-di{njicom ‘68. u svetu a onda je prava asocijacija bi-la na ~uveni fotos iz filma „Rani radovi“, ovogodi-{njeg laureata Nagrade za ivotno delo @elimira @il-nika. Svakako da postoji jedna energija ‘68, revolu-cionarno-utopijska koja je zna~ajna inspiracija lju-di koji prave Autorski festival, ali tu ne postoji bitnarazlika u odnosu na pro{le godine. Tako je bilo i ka-da smo pre dve godine po~asno prikazali „Slatkifilm“ Makavejeva, i kada smo festival otvorili sa Lo-u~ovom optu`nicom protiv liberalnog kanibali-zma, izvrsnim filmom „Ja, Danijel Blejk“. I ove godi-ne ta linija je ìva, mo`da jo{ vi{e u filmovima kojidolaze iz na{eg, balkanskog regiona.

[ta vas je privuklo filmu „Kradljivci“, za{to steodlu~ili da ovaj film otvori festival?

– „Kradljivci“ su o~aravaju}i film iz vi{e razloga.Koreda preokre}e na{e uvreèno vi|enje jednogvisokorazvijenog, visokotehnologizovanog dru-{tva kakvo je Japan. Pokazuje nam Japan iz uglasirotinje, ljudi sa ponora; u isti mah vra}a nepatvo-renu emociju i empatiju u savremeni, prili~no ste-rilni svetski film. (Po~etkom ‘70-ih godina pro{logveka napravio je Kurosava film Dodeskaden, jed-no od prvih dela u celini posve}enih ìvotu u sla-movima, na rubovima megalopolisa – i tu bi semogla povu}i zanimljiva paralela sa „Kradljivcima“.Druga je nesumnjivo paralela sa filmovima italijan-skog neorealizma: to je ponovo otkrivena poezijamalog, svakida{njeg preìvljavanja. Sa druge stra-ne, Hirokazu Koreda je ve} autor zna~ajnog, pre-poznatljivog opusa, njegove filmove „Lutka na na-duvavanje“, „Kakav otac takav sin“, „Posle oluje“imala je ranije prilike da vidi i na{a publika na FEST-u i Autorskom festivalu. Tako da je Zlatna palma uKanu mo`da i najmanje bitan razlog {to ovaj filmotvara festival.

Kako generalno ocenjujete produkciju ovogo-di{njeg festivala i recimo njegovu poziciju da-nas u svetu?

– O nekom mestu u svetu bilo bi sarkasti~no go-voriti za festival koji ima budèt manji od 50 hilja-da evra, (druga je stvar to {to funkcioni{emo boljeod nekih ovda{njih festivala koji operi{u sa nekoli-ko puta ve}im budètima). FAF je definitivno izbo-rio svoje mesto me|u beogradskom publikom,umetnicima i intelektualcima, kao i na kulturnojmapi Beograda, pa i me|u zna~ajnijim sineastimaiz na{eg regiona. Da li }e tu poziciju i odràti, zavi-si pre svega od toga ho}e li i u kakvom obliku kul-tura ovde opstati u narednih petnaestak godina.

Da li neki od izabranih filmova prave iskorak ufilmskom izrazu, odabiru teme ili i u nekom dru-gom aspektu?

– Zna~ajnijeg iskoraka u izrazu mo`da ima uprogramu Bande a part – radikalni autorski film ko-ji je pravio reditelj Vladimir Peri{i}. Za mene, isko-rak moè biti i ako nam autor bitno izmeni per-spektivu, utvr|eni pogled na jedan svet i njegovevrednosti, provociraju}i nas time da i vlastita isku-stva i vrednosti preispitujemo: takvi su sigurno fil-movi Lasla Neme{a („Suton“), H. Korede („Kradljiv-ci“), @. @ankea („Pepeo je naj~istije belo“)...

Ovogodi{nji FAF }e obeleìti nekoliko doma}ihpremijera. Kako ocenjujete ova ostvarenja i ka-kva je njihova pozicija u odnosu na ostale filmo-ve u selekciji?

– Neki od doma}ih filmova na{li su se u konkuren-ciji za nagradu „Aleksandar Sa{a Petrovi}“, tako da }ese i u tom odmeravanju mo`da bolje videti njihovapozicija u kontekstu savremenog autorskog filma usvetu. Doma}a ostvarenja na 24. FAF-u su izrazito kri-ti~ki intonirana, angaòvana u otkrivanju potiskiva-ne pro{losti (kakav je „Teret“ O. Glavoni}a) ili u sagle-davanju celine devastiranog dru{tva („Ti ima{ no}“,crnogorsko-srpska koprodukcija Ivana Salati}a). Najedno poetizovano, bajkovito vi|enje dana{njice ko-

je ipak izbegava zamke eskapizma nalazimo u filmu„Granice ki{e“ (kore ija Vlaste Sudara i Nikole Mijovi-}a). Na smelo prekora~enje granica dokumentarnogfilma, u propitivanju ~oveka i njegovih granica nala-zimo u filmu „Speleonaut“ Sonje \eki} koji }e imatisvetsku premijeru u glavnom programu festivala. Ka-da svemu tome dodamo i srpsku premijeru @ilniko-vog ostvarenja „Najlep{a zemlja na svetu“ – slo i}e-mo se da je selekcija doma}ih filmova jedna od naj-boljih u zadnjih desetak godina FAF-a.

Nedavno je Filmski centar Srbije objavio knjiguva{ih eseja „24 sli~ice u sekundi“ u kojoj, mogu-}e, zbog samog koncepta nije obra|en opus@elimira @ilnika, ali postoji esej o Bogdanu Tir-nani}u. Kako vidite zna~aj ove dvojice autora zana{u kinematografiju i kulturu uop{te?

– I @ilnik i Tirnani} su nezaobilazna imena za isto-riju crnog talasa i Novi jugoslovenski film uop{te, stim {to su se i jedan i drugi razvijali i van tih okvira. Tir-nani} je izrastao u jedno od najlucidnijih pera u na-{em novinarstvu XX veka, dok je @ilnik zahvaljuju}ime|unarodnoj karijeri i reputaciji znatno pro{irio po-lje svoga delovanja – to smo poku{ali da predstavi-mo i ovim programom @ilnikova Internacionala (ko-ji sam radio sa filmologom Gregom Dekjurom, eks-pertom za crni talas i isto~noevropsku kinematogra-fiju). Taj reprezentativni izbor iz @ilnikovog dela po-maè da ga sagledamo i kao svetskog autora, onogakoji se svojim osobenim stilom doku-fikcije bavi ljudi-ma sa margine, ljudima u nevolji bez obzira na meri-dijan, rasu ili vremensku epohu iz koje dolaze.

@ilnik je osvojio brojna priznanja i nagrade ov-de i u svetu ali retko kada su njegovi filmovi pri-kazivani na televiziji. Smatrate li da je uprkospriznanjima @ilnikov opus za {iru publiku i da-lje nedovoljno poznat?

– Koliko znam, @ilnik je popularan me|u mla-|im filmskim autorima kod nas, i to je veoma va-`no. I u Sarajevu na festivalu, jedna rediteljka iz Tur-ske sa kojom sam razgovarao prvo je spomenulanjega od svih reditelja sa jugoslovenskog prosto-ra; sli~no je i na ameri~kim univerzitetima gde @il-nik gostuje sa svojim filmovima. To zna~i da njegovstil, njegova poetika nastavljaju da provociraju i pri-vla~e interesovanje, {to je mo`da najbitnije. Nadrugoj strani, „popularnost“ o kojoj govorite, u da-na{njoj Evropi sve je re|e i sve teè rezervisana zaumetnike, a u jo{ teòj situaciji su oni koji dolaze izIsto~ne Evrope i eks-Jugoslavije. @ilnikov opus na-stavio je da ìvi kroz nove teme i nove aktere, u iz-menjenom kontekstu aktuelnih migracija, to }e sevideti i u novom njegovom filmu „Najlep{a zemljana svetu“ koji prikazujemo u glavnom programu.

Koje filmove biste na ovogodi{njem FAF-u pre-poru~ili i za{to?

– Preporu~io bih filmove koji su me najvi{e iz-nenadili, mo`da ~ak i zbunili u nekom trenutku. Ta-kav je nesumnjivo „Suton“ L. Neme{a, jedan kafki-janski lavirint u koji upadamo zajedno sa glavnomjunakinjom, u kojem sa rasplitanjem sièa svet po-staje sve neprozirniji, a njegovo ustrojstvo sve za-gonetnije. Preporu~io bih i one koji slobodno pre-kora~uju okvire, me{aju}i dokumentarno sa igra-nom fakturom, takav je Salati}ev „Ti ima{ no}“, ukojem jedan arhivski snimak okuplja i daje smisaorasutim igranim fragmentima; takav je i „Speleona-ut“ Sonje \eki} koji ~ini da dokumente zapo~ne-mo da doìvljavamo kao igranu strukturu...

SR\AN VUÎNI]:Iskorak je i kad nam autor izmeniutvr|eni pogled na svet

O nekom mestu u svetu bilobi sarkasti~no govoriti zafestival koji ima budètmanji od 50 hiljada evra(druga je stvar to {tofunkcioni{emo bolje odnekih ovda{njih festivalakoji operi{u sa nekolikoputa ve}im budètima)

I @ilnik i Tirnani} sunezaobilazna imena zaistoriju crnog talasa i Novijugoslovenski film uop{te, stim {to su se i jedan i drugirazvijali i van tih okvira

„Kradljivci“ su o~aravaju}ifilm. Koreda preokre}e na{euvreèno vi|enje jednogvisokorazvijenog,visokotehnologizovanogdru{tva kakvo je Japan.Pokazuje nam Japan iz uglasirotinje, ljudi sa ponora; uisti mah vra}a nepatvorenuemociju i empatiju usavremeni, prili~no sterilnisvetski film

Sr|an Vu~ini}

Festival autorskogfilmaPOSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

Priredila Aleksandra ]ukKorektura Ana Ron~evi}Obrada fotografija Stanislav Milojkovi}Prelom Zoran Spahi}

an vu^ini] - danas

Documents