Analiza problema u implementaciji EU projekata, istraivanje kapaciteta NVO kao i njihovih potreba

Analiza istraivanja sprovedenog sa OCD o iskustvima planiranja i realizacije projekata finansijski podranih od strane EU u cilju unapreenja Romske zajednice u Srbiji

Asocijacija Koordinatora Za Romska PitanjaKooridnator istraivanjaulijeta Suli:

AnketariZoran Kalanjo, Saa Pei i Agim Drmaku

Autor analizeDragan Graanin

Nezavisni struni konsultatnt Marija Bingulac

Smederevo, April 2015. godine

SADRAJ:

Uvod....................................................................................................................................3

Opis stanja i cilj istraivanja................................................................................................4

Opis metodologije istraivanja.........................................................................................5

Analiza podataka sa terena ................................................................................................7

Nalazi i kljuni zakljuci.......................................................................................................15

Preporuke............................................................................................................................16

Anexi.....................................................................................................................................

18

I UVOD:

Istraivanje Potrebe i problemi pri planiranju i realizaciji EU projekata za unapreenje poloaja Romske zajednice sprovedeno je od strane ,,Asocijacije koordinatora za romska pitanja uz finansijsku podrku ,,Centra za proizvodnju znanja i vetina iz Novog Sada u periodu februar-mart 2015.godine.Ideja istraivanja je nastala kao potreba mapiranja problema i potreba Organizacija Civilnog Drutva (u daljem tekstu OCD) koje sprovode projekte finansijski podrane od strane institucija EU na teritoriji Srbije, u cilju unapreenja poloaja romske zajednice.Ovo istraivanje treba da odgovori na pitanja vezana za organizacionu strukturu, tehniku opremljenost i potrebe vezane u procesu planiranja i realizacije EU projekata za unapreenje poloaja Romske zajednice u Srbiji. Koordinatorka istraivanja u saradnji sa istraivaima mapirala je 48 OCD na teritoriji Republike Srbije koje su sprovodile programe finansirane od strane EU namenjeni unapreenju poloaja Romske zajednice.U istraivanje su ukljuene po jedna romska OCD iz Maarske i Hrvatske, koje su bile partnerske domaoj organizaciji Rumunka iz Sombora, u cilju komparativne analize o potrebama i problemima pri planiranju i realizaciji EU projekata OCD iz Srbije u odnosu na OCD iz zemalja koje su lanice EU. Meutim kako odgovori organizacija iz zemalja regiona nisu bili obilni nije se mogla uraditi komparativna analiza.

II OPIS STANJA I CILJ ISTRAIVANJA:

II.1. EU kao donator u Srbiji:EU je daleko najvei donator u Srbiji jer je obezbedila bespovratna sredstva u visini od vie od 2,6 milijarde evra (do januaru 2014. godine) u proteklih 13 godina u svim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, drutvenog razvoja do ivotne sredine i poljoprivrede.Finansijska pomo obezbeena je kroz Instrument EU za predpristupnu pomo (IPA) iji je cilj da pomogne Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovoenje obaveza budueg lanstva u EU. Drave lanice EU, takoe, pruaju znaajnu bilateralnu pomo Srbiji.U periodu fiskalnog ciklusa 2007. 2013. godine iz budeta EU kroz IPA fondove Srbiji je namenjeno 1,4 milijardi evra.Potpisivanje Finansijskog sporazuma za nacionalni IPA 2012 program predstavlja estu tranu sredstava koje je EU namenila Republici Srbiji od ukupno 1,4 milijarde evra u period od 2007. godine do 2013. godine.U okviru sporazuma planirano je da se sprovedu projekti ukupne vrednosti 172 miliona evra, kolikoje EU namenila Srbiji za 2012. godinu iz pretpristupnih IPA fondova, od kojih je pored Jaanja vladavine prava i zatite ivotne sredine za ovo istraivanje znaajan podatak da je 24 miliona evra obezbeeno za podrku drutvenom razvoju kroz bolju socijalnu inkluziju manjinskih grupa, pogotovo Romskepopulacije, podrka politici zapoljavanja, razvijanje socijalnih usluga i modernizacija obrazovanja.ef Delegacije EU je najavio da e sa Vladom Srbije uskoro biti potpisan finansijski sporazum o novom paketu pomoi iz IPA za 2014. godinu, u iznosu od 189 miliona evra.Ne postoje precizni podaci, dostupni javnosti, koliko je od ovih sredstava utroeno za unapreenje poloaja Roma u Republici Srbiji.

II.2. Cilj istraivanja:Istraivanje koje smo sproveli treba da:

Utvrdi probleme sa kojima se susreu organizacija civilnog drutva prilikom implementacije i planiranja EU projekata, Opie okvirnu sliku kapaciteta i utvrde potrebe OCD pri planiranju i realizaciji EU projekata

Ovim istraivanjem obuhvaeno je 23 organizacije civilnog drutva, koje su sprovodile EU projekte namenjene unapreenju poloaja Romske zajednice. Od tog broja 17 sprovodi samo programe za unapreenje poloaja Romske zajednice, dok 6 sprovodi i druge programe namenjene drugim ciljnim grupama.

III. OPIS METODOLOGIJE ISTRAIVANJA:

Tehnika koriena prilikom sakupljanja podataka je upitnik (Aneks I) koji je kreirala koordinatorka projekta ulijeta Suli iskljuivo za potrebe ovog istraivanja.Tri anketara Zoran Kalanjo, Agim Drmaku i Saa Pei, su pokuali da upitnike popunjavaju lino, zakazivanjem razgovora sa ispitanicima. Meutim veina predstavnika OCD je trailo da im upitnik poalje elektronskom potom, to je i uinjeno. Od ukupno 48 mapiranih organizacija 23 je uestvovalo u istraivanju.

Upitnik je u svojim delovima sadrao: Osnove informacije o organizaciji, ciljevi, misija, upravljaka struktura, Pitanja zatvorenog tipa, gde su organizacije govorile o programima i projektima koje realizuju i koje su realizovale, a finansijski su podrane od EU. Pitanja otvorenog tipa, gde su ispitanici konkretno govorili o problemima u planiranju i realizaciji navedenih projekata, kao i o nainima prevazilaenja prepreka tokom izrade i implementacije.

Osobe koje su uestvovale u ovom istraivanju veinom se bave menadmentom u okviru organizacije i po poziciji ili praksi dobro poznaju rad, strukturu i prepreke planiranja i realizacije projekata. Na osnovu dobijenih podataka uraena je analiza problema u planiranju i implementaciji EU projekata, kapaciteta OCD i njihovih potreba za bolju pripremu i realizaciju EU projekata.

Ciljna grupa istraivanja bile su organizacije (Romske i ne-Romske) koje su realizovale Evropske projekte sa ciljem unapreenja poloaja Romske zajednice.

Upitnik sa prateim pismom poslat je elektronskom potom na 48 adresa, nakon ega su usledili telefonski pozivi od strane naeg istraivakog tima, za zakazivanje sastanaka u cilju popunjavanja upitnika. Od ukupno 23 upitnika, 18 je popunjeno putem elektronske pote i vraeno naim istraivaima, 5 upitnika je popunjeno na sastanku naih istraivaa i predstavnika OCD. Istraivaki tim je naknadno, to putem elektronske pote, telefonskih poziva ili linih poseta kontaktirao organizacije da uestvuju u ovom istraivanju. Cilj je bio da se dobije 30 popunjenih upitnika. Na kraju istraivanja, stopa odgovora je bila 48%, odnosno 23 OCD je popunilo upitnik. Spisak organizacija koje su uestvovale u istraivanju kao i onih koje su odbile nalazi se u anexu.Organizacije, njih 25, koje koje su odbile da popune upitnik (spisak u anexu II) , kao razlog su navodile:1. Nedostatak vremena 25%2. Nedostatak volje 25%3. Odbijanje zato to organizacije nisu u obavezi nikoga sem donatora da izvetavaju 10% 4. Nisu odgovorile 40%

IV. ANALIZA PODATAKA SA TERENA:

U proseku, organizacije imaju 6 puta vie volontera nego zaposlenih (grafikon 1) to znaci da organizacije nemaju stabilnu infrastrukturu koja je veoma vana kako za izradu tako i za samu imlementaciju bilo kog projekta. Veina njih se delom oslanja na besplatnu radnu snagu, koja e usled mogunosti zaposlenja napustiti organizaciju.

Grafikon 1.Vrsta Pripadnosti u Organizaciji (N=23)

Veina organizacija (90%) funkcionie uz pomo volontera, bez ili sa mnogo manje stalno ili honorarno zaposlenih. Broj lanova je visok samo zbog jedne organizacije Centar za razvoj romske zajednice Amaro drom iz Smederevske Palanke koja je naglasila da ima 500 lanova (0 zaposlenih i 18 volontera). Veina organizacija (77%) postoji vie od deset godina. Prosena starost organizacije je od 12 do17 godina. Najmlaa organizacija uesnica istraivanja je Stalna konferencija romskih udruenja graana (SKRUG) Liga Roma koja je osnovana 2013. godine, a najstarija organizacija Roma Society for Cultural and General Education iz Maarske koja je osnovana 1989 godine.

23 organizacije su ukupno imale 53 projekata finansiranih od strane EU u cilju unapreenja romske zajednice, od ega je 35 ve realizovano a 18 se trenutno realizuje

U periodu trajanja istraivanja, ni jedna OCD koja je uestvovala u istraivanju, nije imala tek zakljuen ugovor za realizaciju novih projekata, odnosno da je u fazi pripreme realizacije.Veina projekata finansirana od strane EU za unapreenje poloaja Roma (79%) je zavrena dok je manji procenat (21%) zapoet (grafikon br.2), odnosno zakljuen ugovor sa donatorom i u fazi je realizacije. Dok je dobra vest da ni jedan projekat koji je zapoet nije bio otkazan, ovaj podatak govori u prilog ozbiljnog shvatanja OCD Evropske Unije kao donatora, ali i dobrog odabira OCD od strane Evropske Unije. Skoro pola (47.8%) OCD, od onih koje su uestvovale u istraivanju, su realizovale samo 1 projekat finansiran od strane EU, vezan za unapreenje poloaja Roma. Samo jedna organizacija, Praxis je realizovala 6 projekata (za dva je bila nosilac a za 4 partner), finansijski podran od strane EU u cilju unapreenja romske zajednice u Srbiji.

Grafikonbr.2Status Projekata Usmerenih na PoboljanjePoloaja Roma (N=53)

4.222.246,08 je utroeno za realizaciju 53 projekta, od ega je preko 70% bilo finansirano iz sredstava EU, a ostalih 30% iz sredstava drugih donatora odnosno doprinosa OCD

Projekti koji za cilj imaju poboljanje poloaja Roma nastavljaju da zavise iskljuivo od donatora. Za realizaciju projekata 94% ili 4.222.246,08 su bila sredstva donatora (grafikon br.3): Evropske Unije, EU Progresa, Evropske Agencije za Rekonstrukciju, PBILD programa. Ovu cifru uzeti kao priblino tanu za OCD koje su uestvovale u istraivanju, jer su predstavnici davali iznose u orginalnoj valuti, kako je upitnik i traio. Ovaj iznos je dobijen 5. aprila 2015. godine, kada su sve iznosi konvertovani u evro valutu.Organizacije su navele da nepostojanje sopstvenih sredstava u okviru budeta projekta utie na kvalitet i odrivost istog. Nepostojanje sopstvenih sredstava za sufinansiranje projekata moe dovesti i do menjanja originalnog cilja projekta navelo je 8 OCD.Jedan od naina, koje su organizacije navodile, za prevazilaenje problema sufinansiranja bio je da lokalne samouprave sufinansiraju date projekte. Meutim, zbog smanjenja sredstava u budetima lokalnih samouprava ali i zbog novog naina budetiranja (budet je programski) organizacije civilnog drutva sve manje mogu dobiti sredstva za sufinansiranje od strane lokalnih samouprava. Tri OCD su navela da su dobili finansijsku podrku lokalne samouprave:

1. Kulturni centar Roma "Beli Golub" Apatin od opstine Apatin2. Roma Society for Cultural and General Education od Grade Peuja3. Udruga romskog prijateljstva Luna Od Grada Belog Manastira

Taan iznos koje su OCD dobile za sufinansiranje od strane jedinica lokalnih samouprava nije naveden. Ovi izvori finansiranja su navedni kao odgovor na pitanje kako su prevazilazili probleme konfinansiranja.

Grafikon br.3 Poreklo Projektnih Sredstava u Procentima (N=23)

Grafikon br.4 Poreklo Projektnih Sredstava u (N=23)

Veina projekata su se bavili pruanjem usluga sa ciljem socijalne promene i inkluzije Roma

Grafikon br.5 Tip Realizovanog Projekta (N=53)

Grafikon br.6 Detalji "Ostalog" Odgovora

37% realizovanih projekata je bio u oblasti obrazovanja, to ide u prilog injenice da je prioritet i EU jedan od kljunih problema romske zajednice, a to je svakako obrazovanje

Grafikon br.7 Realizovani Projekti po Oblasti (N=53)

Drugo: Sistem reenja i promene (4) Rodna ravnopravnost (2)

17 (73%) organizacija je imalo problema pri realizaciji projekata i to najvie finansijske prirode

Grafikon br.8Problemi koji su se javljali tokom sprovoenja projekata (N=53)

Organizacije imaju slian broj odobrenih (111) i neodobrenih (95) projekata.

Ovaj podatak je teko interpretirati zato to nije jasno da li su svi projekti imali veze sa Romskom problematikom ili su organizacije izvetavale o svim projektima koji se i ne odnose na EU fondove, ve na domae izvore finansiranja. Kao razlog ne prihvatanja projekta OCD su navodile nedostatak bodova, nedovoljna projektna dokumentacija kao i veliku konkurenciju.

Grafikon br.9 Razlozi Odbijanja Projekata (N=23)

100% ispitanika su naveli da im je za izradu i implementaciju EU projekata neophodna tehnika podrka kao i poznavanje engleskog jezika

V. NALAZI I KLJUNI ZAKLJUCI:

Veina ispitanika se sloila sa zvaninim razlozima sa odbijanje projekta koji su mahom vezani za nedostatke tehnikih kapaciteta organizacije. Oni sa drugim miljenjem su naveli sledee kao razloge: Favorizovanje veih organizacija (17,4%) EU ne zanima Romska problematika (8,7%) Nedostatak lobiranja za Romska pitanja (4%)Samo 8 (34%) organizacija je koristilo prirunike za pisanje projekata.Prirunici koje organizacije ele da imaju, a u vezi sa izradom predloga projekta trebali bi da budu: saeti, na srpskom jeziku, sa praktinim primerima kako se projekti piu po standardima Evropske Unije. Veliki broj ispitanika 61% je rekao da ne znaju kako da definiu projektne ciljeve kao i mehanizme monitoringa i evaluacije.Veoma vaan podatak je da je veliki broj organizacija 48% tano navela potrebu za uenjem EU procedura prilikom implementacije projekata.

U skladu sa postavljenim ciljevima istraivanja izvlaimo zakljuak da su kljuni problemi planiranja i podnoenja projekata: Sve OCD (100%) navele da bi im dobro dolo uenje Engleskog jezika, i to poslovnog, kako bi to jasnije objasnilo predloge projekata, u narednom periodu Projekti EU prepoznaju nedostatak organizacionih i tehnikih kapaciteta OCD koje sprovode programe podrke Romima u Srbiji Veliki broj ispitanika (preko 60%) odgovorio da ima problema pri dobrom definisanju ciljeva, kao i monitoringa i evaluacije projekta Skoro polovina (47%) predstavnika OCD odgovorilo je da im nedostaju znanja vezana za procedure i sistem funkcionisanja EU.

Pri realizaciji projekata odobrenih od strane EU kljuni problemi koji se javljaju: Organizacije navode kao kljuni problem, jednim delom to su budeti lokalnih samouprava ogranieni, programski planirani i zavise od politike volje na lokalnu, drugim delom jer organizacije esto ne sprovode komplementarne programe i ne poseduju druge izvore finansiranja, kako bi mogle da finansijski uestvuju u realizaciji projektnih aktivnosti. Odreen broj (26%) OCD imao je problema sa manjkom sredstava za realizaciju projektnih aktivnosti zbog oscilacije kursa devize. Mali broj (13%) OCD izjavio je da su postojali problemi sa nezainteresovanou ciljne grupe za uee u programskim aktivnostima.

VI. PREPORUKE

Tehnika pomo i poznavanje engleskog jezikaPlanirati programe koji bi odgovorili dostizanju poslovnog nivoa engleskog jezika za lanove OCD, koji uestvuju u planiranju predloga projekata. Preporuuju se programi intershipa za predstavnika Romskih OCD u institucijama EU.

Nedostatak kapaciteta za realizaciju EU projekataOCD kojima je odobren projekat finansiran od strane EU, vea sredstva budu namenjena, u okviru projekta, za unapreenje sopstvenih kapaciteta, kako u budunosti ovo ne bi predstavljalo prepreku. OCD koje realizuju projekte, iz drugih donatorskih sredstava, trebalo bi da planiraju i ulau vea sredstva u izgradnju sopstvenih kapaciteta.

Pogreno definisani ciljevi i mehanizmi monitoringa i evaluacije projektaNa osnovu nalaza preporuuje se vie obuka za predstavnike civilnog sektora, ne samo u definisanju gore pomenutih segmenata, nego i u samom pisanju predloga projekata za EU i prevazilaenju procedura konkurisanja.

Uenje procedura i sistema funkcionisanja EUPreporuka je da se osmisle obuke i treninzi sa studijskim putovanjima, koji bi pomogle u razumevanju i pribliavanja uloge OCD u institucijama EU, samom funkcionisanju EU i procedurama.

Nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje projektnih aktivnostiNapraviti bolju koordinacija implementacije projekata donatora koji finansiraju programe unapreenja Romske zajednice u Srbiji, kako bi se honorari zaduenih osoba ili odreene aktivnosti mogle prikazati i kao uee u finansiranju. Sa druge strane budeti lokalnih samouprava i nadlenih ministarstava moraju imati bolju koordinaciju implementiranih programa, pogotovu EU fondova u ueu u finansiranju projekata.

Kursne razlikeDonator bi trebao predvideti stavku kursne razlike u budetu projekata.

Nezainteresovanost ciljne grupePotrebno je planirati i realizovati motivacione i informacione sastanke pre poetka realizacije aktivnosti, kako bi zajednica bolje razumela benefite programa. S druge strane postoje sluajevi gde je planiranje potreba i programa uraena bez konsultacija sa romskom zajednicom, to kasnije implicara nezainteresovanost, ime smatramo obavezan participativan pristup u planiranju projekata.

Istraivaki tim smatra kao bitan podatak vezan za OCD koje sprovode programe EU za podrku Romskoj zajednici u Srbiji:1. Svest NVO sektora o vanosti transparentnosti i dalje je na niskom nivou2. Nivo nepoverenja od strane NVO je i dalje visok 3. Organizacije ne ele da sarauju jedne sa drugima

Ovo potkrepljuju injenicama da veliki broj organizacijama nije hteo da uestvuje u istraivanju i da daje podatke o svojim programima, donatorima i iznosu sredstava.

VII. Anex IUPITNIK ZA ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUTVA

Napomena: Upitnik je namenjen organizacijama civilnog drutva koje imaju iskustva u pripremi i u sprovoenju EU projekata namenjenih Romima

Opti podaci o organizaciji:

Datum popunjavanja upitnika:

Optina/Grad:

Naziv organizacije:

Ime i prezime i funkcija u organizaciji osobe koja je popunila upitnik:

E-mail i mobilni telefon:

Godina od kada organizacija postoji i radi:

Osnovna informacija o organizaciji ime se bavite, koji su vai ciljevi:

Koliko imate zaposlenih/volontera-ki/lanova/ica:

Upravljaka struktura vae organizacije:

1.EU projekti koje ste do sada realizovali:

RbNaziv projektaSvrha projektaDonatorSopstvena sredtva u oviru budeta projekta(u orginalnoj valuti)

Donatorska sredstva(u orginalnoj valuti)

1.

2.

3.

4.

5.

2. Status projekta:

R.brUgovoren (zakljuen ugovor sa donatorom, ali realizacija nije zapoela)Zapoet (zakljuen ugovor sa donatorom i realizacija zapoeta)

Zavren (zakljuen ugovor sa donatorom i realizacija zavrena) Otkazan (zakljuen ugovor sa donatorom, ali projekat otkazan)

1.

2.

3.

4.

5.

* obeleiti sa ,,x

3. Tip projekta:

R.brtehnika pomoradovi

nabavka opremeOstalo(navedite)

1.

2.

3.

4.

5.

* obeleiti sa ,,x

4. Oblast kojom se projekat bavi:

RbRad i zapoljavanjeSocijalna pitanjaStanovanjeZdravstvoObrazovanjeRekreacija i sportOstalo(navesti)

1.

2.

3.

4.

5.

* obeleiti sa ,,x

5. Problemi koji su se javljali tokom sprovoenje projekata:

Nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje projektnih aktivnosti Nedostatak adekvatnih operativnih kapaciteta Nepravilno planiran vremenski okvir Kursne razlikeNezainteresovanost ciljne grupeOstalo (navesti)

* obeleiti sa ,,x( moe i vie odgovora)

6.Kako ste prevazilazili navedene probleme?

7.Navesti broj projekata koji su vam:

OdobreniNisu odobreni

8. Navedite razlog zato nisu odobreni:

9. ta vi mislite zato nije odobren?

10. Navedite probleme koji su vam se javljali tokom pripreme projekta

Kratki vremenski rokoviObimna konkursna dokumentacijaKonkursna dokumentacija na engleskom jezikuPrevoenje projekta na engleski jezikNepoznavanje procedura EUOstalo(navedite)

* obeleiti sa ,,x( moe i vie odgovora)

11. Kako ste prevazilazili navedene probleme?

12. Da li ste tokom pripreme projekta imali pomo neke druge organizacije ?

DaNe

13. Ako je va odgovor na prethodno pitanje,, Da navedite naziv organizacije i vrstu pruene pomoi:

Naziv organizacijeVrsta pruene pomoi

14. Da li ste nekad koristili prirunike za pisanje projekata? Ako da, ta vam je koristilo, a ta vam u njima nedostaje?

15. Kakav prirunik biste voleli da imate ili proitate

16.Koji vid podrke je potreban vaoj organizaciji za pripremu i realizaciju EU projekata?

Upitnik popunio/laH V A L A!

Aneks II Spisak organizacija koje su uestvovale u istraivanju

Naziv organizacije:Optina/Grad:Adresa:Kontakt telefon i mail:Osoba koja je popunjavala upitnik

BIBIJA Romski enski centarBeogradJug Bogdanova 12/15Mob:064 20 13 601bibija@eunet.netdjurdjica.ergic@gmail.com

urica Ergi

Udruenje roma intelektualaca-URIVladiin HanPrekodolcejanuskurtic@gmail.comJanu Kurti

Centar za demokratske aktivnostiLebaneCara Duana 95066-94-08-894cdalebane@gmail.comAleksandar Nikoli

Udruenje Roma ,,Avutnipe-BudunostLebaneLebaneLaze Lazarevia 4mob: 0643337214 fixni:016/844-067udruzenjeroma_avutnipe@yahoo.comjumerovicbojan@yahoo.comBojan Jumerovi

Udruenje graana ,,Elan,,MedveaJablanika 65Mob:064/869-8885Muja Ademovi

UG Graanski Savet Optine BojnikBojnikZele Veljkovi 1Mob: 063/1098830ikich@hotmail.comIvica Aranelovi

Romski centar LebaneLebaneV.Kukalja1Mob:061/136-22-63bozidar.boki93@gmail.comBoidar Demailovi

Novosadski humanitarni centarNovi SadArse Teodorovia 3Mob:063 /537-491Danijela.nshc@gmail.comDanijela Kora-Mandi

Centar za integraciju Roma u SrbijuSrpska CrnjaNova CrnjaBosanska 86Mob: 062/545-668stmiso969@gmail.com Mio Stojkov

Stalna konferencija romskih udruenja graanja (SKRUG) Liga RomaBeogradJug Bogdanova12/IV/15Mob:060/662-62-00sandra.abramovic@mrc.org.rs

Sandra Abramovi

Udruenje graana NEXUS VranjeVranjeNemanjina 21nexusvranje@gmail.com

Vesna Cvetkovi

Centar za razvoj romske zajednice Amaro dromSmederevska PalankaKaraoreva 141Mob:64/959-2951Zdravka.nasput@gmail.comZdravka Simi

Romski informativni centarKragujevacPrvog Maja3/IV/40Mob:063/68-67-15Rozalija.kg@gmail.com

Rozalija Ili

enski prostorNiMedijanaMilorada Veljkovia paje 9Mob:063/463-067vera.kurtic@zenskiprostor.org

Vera Kurti

NVO PraxisBeogradVraarAlekse Nenadovia 7Tel: 011/344-44-86marijana.lukovic@praxis.org.rs

Marijana Lukovi

Udruenje romskih studenataNovi Sadirila i MetodijaTel:021-466.588. lok. 220Nenad.vladisavljev@urs.co.rs

Nenad Vladisavljev

Roma Society for Cultural and General EducationPeuj R.MaarskaTel:+36 72 325 558ckke@axelero.hu

Itvan

Udruenje Roma Bahtale Rroma SomborKamenka Gagrina 26Mob: 061/142-64-47Manjika Nikoli

Kulturni centar Roma Apatin"Beli Golub" Apatinkcrapatin@hotmail.com

Stevan Ignac

Udruenje graana Edukativni centar RomaSuboticaec-roma@yahooo.com

Stevan Nikoli

Udruenje Roma Beaa Rumunka

Sombor Baki MonotorIvana Gorana Kovaia 32Mob:064/133-44-91rumunka@gmail.comIvan Petrovi

Udruzenje mladih Roma i Rumuna VajskaVajskanadex1@yahoo.comNada Petrovi

Udruga romskog prijateljstva LunaBeli Manastir, Republika HrvatskaTel:+385 98 9575010dulekostic@yahoo.cominfo@luna-baranja.com

Duko Kosti

OCD koje nisu uestvovale u istraivanjuUG Graanski savet optine Bojnik, Zele Veljkovia 1, 16205 Bojnik

Centar za socijalnu integraciju Roma, J.Djoia 9, 17520 Bujanovac

Romski centar za demokratiju, M. N. Cale br. 123, 17520 Bujanovac

Romski humanitarni centar, Moravska 94, 17520 Bujanovac

NVO Omladinski forum za edukaciju Roma, Moravska 104, 17520 Bujanovac

UG Poreje Vuje, Nikole Skobaljia br 12, 16203 Vuje, Leskovac

UG Edukacioni centar, Masarikov trg 32, 16000 Leskovac

Forum za romsku inicijativu, Slavka Zlatanovia, 16 000 Leskovac

Otvoreno Romsko Srce, Zeke Buljubae 17, Leskovac

Udruzenje Roma "Budunost", Voje Nikolajevia 53, 16000 Leskovac

Romska obnova, sardnja i alternativa ROSA, Cara Uroa 14b/10, Leskovac

Udruzenje ,,Roma, Solunska bb, 18400 Prokuplje

Drutvo Roma Prokuplje, Milene Jovanovia 66/22, 18400 Prokuplje

Drutvo Bakija Bakia, Narodnog heroja 16-1/6, 17500 Vranje

Drutvo Roma Panaurite", Nemanjina 84, 17500 Vranje

Romski kulturni centar Vranjska Banja

Udruenje Roma Novi Beej -Novi Beej

Saveza udruenja Roma zapadne Srbije abac

Urma-Mokrin

Srpski Krstur, Novi Kneevac

Kancelarija za inkluziju Roma Vojvodine

Kulturno prosvetno drutvo Roma Apatin

Sigo ando Them, Doroslovo

OKZ Romanipen, Kragujevac

Romani Cikna, Kruevac

Nosilac istraivanja Asocijacija koordinatora za romska pitanja

Vreme sprovoenja istraivanja Od 1. februara 2015. godine do 30. marta 2015.godine

Tip i veliina uzorka 21 OCD koje su sprovodile EU projekte namenjene poboljanju poloaja Roma na teritoriji Republike Srbije po 1 jedna organizacija iz Hrvatske i Maarske, koje su sprovodile projekte EU, a bile partneri domaim OCD u programima prekogranine saradnje

Istraivaka tehnikaUpitnik

ZAHVALJUJEMO NA SARADNJI ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUTVA KOJE SU SE ODAZVALE UEU U ANALIZI

1

21