analiza sektora drvne industrije u pèinjskom i jablanièkom ... · okviru toga kako (tržišni)...

Confédération suisse

Swiss Agency for Development

and Cooperation SDC

Confederazione Svizzera

Confederaziun svizra

Schweizerische Eidgenossenschaft

Analiza sektora drvne industrije u Pèinjskom i Jablanièkom okrugu

Sadržaj

1. Uvod .................................................................................................................................................................... - 1 - 1.1 Pregled projekta ........................................................................................................................................... - 1 - 1.2 Pristup tržištu ................................................................................................................................................ - 2 - 1.3 Fokus projekta .............................................................................................................................................. - 5 -

2. Krajnja tržišta za industriju obrade drveta, trendovi i zahtevi .............................................................................. - 13 - 2.1 Glavni proizvodi i odredišta tržišta .............................................................................................................. - 13 - 2.2 Trendovi u izvozu........................................................................................................................................ - 14 - 2.3 Konkurentne i komparativne prednosti ........................................................................................................ - 15 - 2.4 Zahtevi tržišta i uslovi potražnje .................................................................................................................. - 15 - 2.5 Zaključak: Ključne determinante konkuretnosti industrije ............................................................................ - 15 -

3. Drvna industrija u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu:struktura, karakteristike i ključni izazovi .............................. - 16 - 3.1 Osnovne funkcije lanaca vrednosti–struktura drvne industrije ..................................................................... - 17 - 3.2 Kanali lanaca tržišta .................................................................................................................................... - 19 - 3.3 Učesnici i odnosi u okviru lanaca vrednosti ................................................................................................. - 21 - 3.4 Podrška lancu vrednosti i karakteristike ...................................................................................................... - 22 - 3.5 Pravila i propisi ........................................................................................................................................... - 24 - 3.6 Ključni izazovi u drvnoj industriji (simptomi loše performanse) .................................................................... - 27 -

4. Osnovni uzroci loše performanse ....................................................................................................................... - 28 - 4.1 Lokalni kapaciteti u oblasti dizajna .............................................................................................................. - 28 - 4.2 Specializacija i zajednički poslovi u cilju unapređenja kvantiteta i kvaliteta ................................................. - 29 -

4.3 Veštine ....................................................................................................................................................... - 30 - 4.4 Upravljanje šumskim gazdinstvima i sertifikacija ......................................................................................... - 30 - 4.5 Upravljanje otpadom i recikliranje ............................................................................................................... - 30 - 4.6 Administracija ............................................................................................................................................. - 30 -

5. Oblast intervencije i strategije ............................................................................................................................ - 31 - 5.1 Globalna vizija i logika intervencije ............................................................................................................. - 31 - 5.2 Pristup tržištu .............................................................................................................................................. - 32 - 5.3 Kvalitet ....................................................................................................................................................... - 33 - 5.4 Specijalizacija kvantiteta, saradnja i zajednički poslovni poduhvati ............................................................. - 34 - 5.5 Unapređenje sistema obuke za sticanje boljih veština ................................................................................ - 35 - 5.6 Unapređenje poslovnog okruženja ............................................................................................................. - 36 - 5.7 Polna jednakost i uključenost ..................................................................................................................... - 37 -

6. Sledeći koraci .................................................................................................................................................... - 40 -

- 1 - Izveštaj o stanju u drvnoj industriji u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu

1. Uvod 1.1 Pregled projekta

Projekat ima za cilj unapređenje zapošljavanja i mogućnosti ostvarenja prihoda u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu u južnoj Srbiji stimulisanjem i fasilitacijom sistemskih promena u ključnim sektorima koji utiču na ekonomski rast i unapređenje pristupa tržištima i uslugama. U skladu sa ovim aktivnostima, projekat koristi pristup razvoja1 kao projektno obrazloženje, i koncentriše se na održivu promenu pratećih funkcija i pravila koja čine širi sistem oko tržišta. Tri sektora su odabrana za intervenciju tokom uvodne faze, od kojih sva tri imaju značajnu ulogu kao generatori prihoda i zapošljavanja u regionu.

Projekat je u inicijalnoj fazi2 u okviru koje će biti urađene analize tržišta kako bi se došlo do razumevanja osnovnih uzroka koji ometaju sveobuhvatni razvoj ova tri sektora. Na osnovu ovog razumevanja, M4P pristup će biti korišćen kao vodič u fasilitaciji sistemskih promena kao što su unapređenje pristupa poslovnim uslugama, poboljšanje proizvodnje dodatne vrednosti, fasilitaciji saradnje među preduzetnicima ili javno-privatni dijalog. M4P je pristup u izradi tržišnih sistema tako da oni funkcionišu efikasnije, budu održivi i korisni za siromašne, jačajući njihove kapacitete i nudeći im mogućnosti da poboljšaju svoj život. Primenljiv u razvoju i kod agencija koje se bave i društvenim i socijalnim oblastima i koje se bave javnim ciljevima; to je pristup koga definiše veliki broj važnih karakteristika:

1 ‘ Pristup tržišta u službi siromašnih (M4P). Dodatna literatura na ovu temu se odnosi na ključna dokumenta koja su objavljena od strane SDC-a i DFID-a: Sinteza, Operativni vodič i perspektive“- sve dostupno na sledećem sajtu: www.springfieldcentre.com” 2 Inicijalna, uvodna faza je počela 01.04.2010 i završila se 30.09. 2011. Nakon toga, projekat će ući u fazu implementacije u trajanju od 3 godine.

Projekat "Razvoj privatnog sektora u južnoj Srbiji”–inicijalna faza, je počeo u februaru 2010. godine i trajaće do septembra 2011. godine. Projekat je finansiran od strane SDC-a, a agencija koja realizuje projekat je RRA "VEEDA". Ukupna vrednost projekta je 350,000.00 dolara (259.000 EUR). Projekat obuhvata Pčinjski i Jablanički okrug (opštine: Preševo, Bujanovac, Trgovište i gradove: Vranje i Leskovac).


1.2 Pristup tržištu PSD projekat koristi pristup razvoja tržišta koji je poznat kao “Making Markets Work for the Poor (M4P)” („Pristup tržišta u funkciji siromašnih“ M4P), koji dobija sve veće priznanje kod međunarodnih razvojnih agencija širom sveta. Kao takav, ovaj PSD projekat je jedan od sve većeg broja projekata širom sveta koji naglašavaju važnost kreiranja dugoročne,održive sistematske promene tržišta, koja je suštinski važna velikom broju ljudi kao izvor prihoda i zapošljavanja. PSD je jedan od dva projekta koje finansira SDC u Srbiji a koji su pioniri ovog pristupa.

M4P je analitički pristup koji je orijentisan ka akciji, i koji predstavlja vodič razvojnim agencijama i vladama ka održivom razvoju uslova pod kojima ljudi učestvuju u tržišnim sistemima. Iako raznovrsni i nestandarni u primeni, M4P programi su svi uslađeni u smislu pridržavanja određenim zajedničkim principima, definisanim dalje u tekstu:

1. Inkluzivni razvoj (i dostupnost): Kreiranje okruženja u okviru kojeg su ljudima (posebno siromašnima, MSP-a, mladima i ženama) dostupni resursi napretka te mogu da ih iskoriste kao i prilike da unaprede svoju finansijsku (i društvenu) situaciju.

2. Sistematska aktivnost: Razumevanje nepovoljnog položaja ciljnih grupa kao rezultat kritičnih nedostataka u okviru toga kako (tržišni) sistemi funkcionišu, i napori da se otklone takvi nedostaci. Ovo zahteva da se u okviru projekta razumeju funkcije i nosioci funkcija u okviru tržišnih sistema i to kako se oni mogu unaprediti da bi bolje služili potrebama siromašnih.

3. Održivost: Obezbeđivanje toga da učesnici na tržištu potrebni za nabavku relevantnih dobara i usluga na redovnoj bazi imaju dovoljno inicijativa i kapaciteta za takve aktivnosti. Fokusiranje na sistemske promene takođe znači da se intervencije bave osnovnim uzrocima loše performance a ne samo njihovim simptomima-na taj način postižući veću održivost.

4. Uticaj: Sa ciljem da utiče na promene relevantne većem broju ljudi. Na primer, u okviru čitavog sektora, a ne samo u okviru jednog sela ili nekoliko individualnih preduzetnika. Projekat na taj način stremi ka aktivnoj strategiji objedinjavanja učesnika na tržištu, obezbeđujući na taj način da se promene ne odnose samo na direktne partnere u intervenciji.


5. Facilitacija: Određivanje privremene, katalitičke uloge u PSD projektu što stimuliše same učesnike na tržištu da usvoje i obavljaju funkcije neophodne za nastavak uspešnog funkcionisanja njihovog tržišnog sistema a nego da sami postanu učesnici na tržištu.

Kompletan proces intervencije PSD projekta u drvno prerađivačkoj industriji je prikazan na slici 1. niže. Na osnovu ovoga, projekat je startovao „analizom konteksta“ u aprilu 2010. godine, koja je imala za cilj bolje razumevanje ciljne grupe (nezapošljeni/siromašni, mladi, žene, i MSP-a) i njihov društveno-ekonomski kontekst. Kao rezultat ovoga, projekat je odabrao tri tržišta za dalju intervenciju: preradu drveta, šumsko bilje i turizam. Nakon toga je u okviru projekta urađena detaljna analiza lanca vrednosti drvno prerađivačke industrije (nivo 2 na slici 1), radi boljeg razumevanja strukture i dinamike industrije, kao i ograničenja koja umanjuju njenu sveobuhvatnu konkurentnost i intenzivniji i sveobuhvatniji rast prihoda i zapošljavanja. Kao rezult, projekat je identifikovao neke ključne oblasti za invervenciju (videti Poglavlje 5) koje će predstavljati glavni fokus projekta u naredne tri godine. Slika 1: M4P – proces na osnovu kojeg se izdvajaju simptomi lošeg izvršenja poslova od uzroka u širem sistemu

Izvor: Operativni vodič M4P pristup Fokus

intervencije (a)

Siromašni i njihov

Poseban (-ni) tržišni sistem(i)

Sistemska ograničenja

Uzrok

Nivo 1: Razumeti profil ciljne grupe i njenog šireg konteksta-uključujući sveobuhvatne ekonomske mogućnosti i ključne pokretače promena Nivo 2: Mapirati određeni tržišni sistem, njegovu dinamiku i poziciju ciljne grupe-posebno kako ih tržište trenutno ne služi Nivo 3: Identifikovati posebna sistemska organičenja-osnovni uzroci lošeg izvršenja poslova i mogućnosti i prepreke u postizanju promena

Simptomi


Fokus tržišnog sistema: fokus je na sisteme razvojnih tržišta, ocenjene imajući u vidu različite funkcije tržišta i učesnike, javne i privatne, formalne i neformalne. Ova sistemska karakteristika M4P definiše mnoge od njegovih najvažnijih osobina. Njegovo viđenje tržišnog sistema. (Slika 2) naglašava njegovu višestruku funkciju, osobine više učesnika-posebno tri glavne grupe funkcija koje kreiraju tržišni sistem:

− Osnovna funkcija između dobavljača i potrošača (ili grupe učesnika u toku dodate vrednosti u lancu vrednosti),

− Formalna i neformalna pravila koja utiču na oblikovanje ponašanja i

− Informacije, usluge i ostale funkcije koje podržavaju razmenu. Slika 2:Stilizovano viđenje tržišnog sistema

Izvor: Centar Springfield


Iako se PSD projekat fokusira uglavnom na gore pomenute pet opštine, pristup razvoja tržišta koji je u osnovi obrazloženja projekta dosta naglašava ostvarivanje uticaja ne samo ka direktnim partnerima i korisnicima-napr. već stremi ka aktivnoj strategiji udruživanja učesnika na tržištu. Treba reći takođe, da partneri u intervenciji mogu da budu i vodeće firme ili drugi regionalni l/nacionalni javni i privatni partneri koji ne da samo predstavljaju važne nosioce promena, nego i imaju uticaj van granica regiona. Imajući ovo u vidu, vredi očekivati da će rezultati projekta imati odjeka ne samo u ovih pet opština već i šire.

1.3 Fokus projekta PSD projekat se fokusira na pet opština: Preševo, Bujanovac, Trgovište, Vranje i Leskovac (Vranje i Leskovac su nedavno dobile status gradova), su predstavnici ekonomske strukture južne Srbije. Razlog što je SDC započeo novi projekat u južnoj Srbiji je vezan za loše ekonomske prilike (BDP u regionu je u proseku samo 63% od Republičkog proseka koji se povećao samo za 4 % od 2005. do 2010.), nizak nivo prihoda (prosečne plate u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu su oko 27% ispod Republičkog proseka) i visoka stopa nezapošljenosti (Jablanički okrug 23,6% i Pčinjski okrug 18,71% u julu 20103. Većina nezapošljenih u regionu su žene u Jablaničkom okrugu 48,79% i u Pčinjskog okrugu 50,46% i mladi u Jablaničkom okrugu 39,63% i u Pčinjskom 36,91%4.

3 Stopa nezapošljenosti =(aktivno stanovništvo/ nezapošljeni)*100 4 Nacionalna Služba za zapošljavanje


Grafikon 1 -:Poređenje prosečne plate u Republici Srbiji, Pčinjski i Jablanički okrug 2004-2010

Izvor: Statistički biro Republike Srbije, Plate i zarade po zapošljenom 2004,2005,2006,2007,2008,2009

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

2004 2005 2006 2007 2008 2009

Republika Srbija

Pčinjski okrug

Jablanički okrug


Prerađivačka industrija (20%) (posebno ona koja se bazira na drvetu, šumskom bilju i bilju), poljoprivredi (49%) i uslugama (31%) sada ima najveće učešće u nacionalnom prihodu.5 Grafikon 2 –Registrovane i operativne aktivnosti prema tipu

Izvor: HELP - Hilfe zur Selbsthilfe e.V. – Misija u Republici Srbiji

5 Izvor HELP - Hilfe zur Selbsthilfe e.V. – Misija u Republici Srbiji

49%

31%

20%

PoljoprivredaUslugePrerad. Ind.

Najvažniji sektori u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu se odnose na preradu drveta (broj zapošljenih oko 10000-12000)1, kožarsku industriju (broj zapošljenih oko 800), proizvodnju mleka i mesa (broj zapošljenih oko 10000), tekstilnu industrija (broj zapošljenih oko 3500), i šumsko bilje (broj zapošljenih oko 5000). Turizam (broj zapošljenih 3000) se smatra uslužnim sektorom sa dobrim potencijalom rasta: prirodno okruženje, izvori vruće vode, kulturna i istorijska nalazišta, te i činjenica, da se ova dva okruga nalaze duž glavnog tranzitnog puta do Makedonije i južno Balkanskih zemalja, predstavlja dobar preduslov za turizam.


PSD projekat se skoncentrisao na drvnu industriju u smislu razvojnih intervencija iz sledećih razloga:

- Veliki broj različitih preduzeća koja se bavi preradom drveta – zato što imaju značajnu sposobnost absorpcije naše ciljne grupe i širi uticaj na međusobno povezana tržišta.

- Mogućnost povećanja proizvodnje i izvoza – u razgovorima sa preduzetnicima nam je jasno naglašeno da postoji određeni broj zahteva sa Zapadnog tržišta na koje oni nisu u sposobnosti da odgovore zbog niskog proizvodnog kapaciteta, nedostatka standarda i kvaliteta.

- Dobra osnova za sirovine –Sirovine se u 90 % slučajeva nabavljaju od privatnih drvoseča iz okoline i proizvodi se prodaju na lokalnom tržištu. Osim malih prodavnica na tržištu je operativno i nekoliko preduzeća koja se bave primarnom obradom drveta i koji prodaju proizvode na lokalnom tržištu ali i privatnicima i većim preduzećima. Ovo su preduzeća koja su jako fleksibilna a imaju i proizvodne objekte koji im omogućavaju da odgovore na zahteve velikih preduzeća. Glavni proizvodi u primarnim industrijama su drvna građa i nabavke za građevinske radove kao i drvna građa za sekundarnu obradu. Kao što je već rečeno, ovi proizvodi se ne izvoze nego se prodaju na lokalnom tržištu.

- Dobar geografski položaj – lokacija je južna Srbija, blizu granice sa Bugarskom i Makedonijom, gde prolaze jako značajni međunarodni putevi: autoput E-75 koji povezuje ovaj region sa Makedonijom a takođe i centralnu Evropu sa Balkanom, železnička stanica Budimpešta- Beograd- Skoplje- Atina.


1) Važnost Drvna industrija u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu obuhvata velika preduzeća kao što su SIMPO, koje zapošljava 5000 ljudi, takođe postoji 100 MSP-a sa 20-50 zapošljenih i 200 malih preduzeća sa 5 zapošljenih. Prosečni ukupni broj ljudi u okviru ovog sektora je 10000-12000.

Postoji veći broj ljudi koji su naša ciljna grupa koji čekaju na posao u drvno prerađivačkoj industriji. Podaci NSZ-a pokazuju da mladi učestvuju sa ukupno 34.21% u Pčinjskom okrugu i 43.28% u Jablaničkom okrugu. Žene učestvuju sa ukupno 35,95% u Pčinjskom okrugu i 19.02% u Jablaničkom okrugu. (Tabela 1)

- Postoji stalni nedostatak visoko obrazovanih ljudi u ovom sektoru.

- Privlačan mladim ljudima i ženama posebno imajući u obzir plate i operativne procese za koje je potrebna ženska ruka.

- Žene predstavljaju 20 % od ukupnog broja zapošljenih u drvnoj industriji. U primarnoj industriji je većina radnika muškog pola. Žene uglavnom rade na menadžerskim i administrativnim poslovima. Visoki procenat žena je u sektoru finalne obrade ili delu dizajna proizvoda.

- Podjednaka zastupljenost u oba okruga


Tabela 1: Nezapošljeni krajem jula 2010 u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu

Okrug Ukupno 15-34 35-54 54+

Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene

Pčinjski Okrug

687 247 235 83 379 154 73 10

Jablanički Okrug

573 109 248 82 238 26 87 1

Izvor:Nacionalna Služba za zapošljavanje

Krajem 2009. godine u Pčinjskom okrugu je bilo 239 registrovanih preduzeća u drvnoj industriji i 281 u Jablaničkom okrugu. Broj registrovanih preduzeća se povećava iz godine u godinu, posebno od 2005. godine, (Grafikon 3) zahvaljujući merama države da stimuliše otvaranje novih preduzeća i na taj način novih radnih mesta (preko Nacionalne službe za zapošljavanje, start up grantova, različitih programa Nacionalne agencije za regionalni razvoj...)


Grafikon 3 – Kretanje firmi u drvnoj industriji u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u periodu 2000-2009

Izvor: Privredna komora

U pripremnoj fazi ovog dokumenta na terenu je primećeno da veliki broj MSP naglašava mogućnost proširenja svojih aktivnosti.

2) Razvojni potencijal Broj preduzeća a posebno zapošljavanje u ovom sektoru se stalno povećava iz godine u godinu. Ovo se posebno odnosi na period nakon 2006. godine, kada je prosečni godišnji rast bio 20 preduzeća po okrugu. Tržište predstavlja mogućnost za takmičenjem kad je izvoz u pitanju (videti poglavlje 2.1). Jako konkuretni sektor za širok spektar aktivnosti koji podrazumeva različite konkurentne aktivnosti u gotovim proizvodima, dostupnim sirovinama. Tu su i faktori zaštite životne sredine kao i mogućnost obnavljanja sirovina ponovnom sadnjom drveća.

0

50

100

150

200

250

300

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Pčinjski okrug

Jablanički okrug


Ovaj sektor je potencijalni „rezervoar“ za apsorpciju prekvalifikovanih radnika ostalih sličnih sektora.

Možemo primetiti da je, kao posledica globalne ekonomske krize, ukupna proizvodnja drvne industrije na Republičkom nivou, u 2009. manja nego u 2008. godini i iznosi 77.6 indeks poena za proizvode u primarnoj obradi, pakovanju i stolarskim poslovima, i 92.2 indeks poena za ubuduće.

Nije lako pokrenuti ovaj posao ali takođe postoji i manji rizik od neuspeha u ovom sektoru iz razloga što je oprema za ovu industriju obično skuplja i zahteva više tehničkih i obrazovnih preduslova nego u ostalim sektorima u okviru ove oblasti (na primer: uzgajanje stoke). Ova visoka prepreka umanjuje potencijalnu konkurenciju u samom startu.

3) Potencijal intervencije Postoje velike mogućnosti za potencijalne intervencije u ovom sektoru i to zbog nedostatka kvalifikovane radne snage za primarnu proizvodnju, nedostatka radne snage u oblasti standardizacije proizvoda i dizajna proizvoda, inovativnih novih proizvoda, širenja tržišta, informacija o mogućnostima izvoza, uvođenja novih materijala i unapređenja upotrebe otpadnog

drveta. Treba dodati i da je razvoj drvne industrije jedan od prioriteta u lokalnoj strategiji.

Ova grana ima veliki potencijal za dalji razvoj najpre zbog dostupnosti sirovina, broja registrovanih preduzeća u ovom sektoru i to što broj zapošljenih u ovom sektoru raste iz godine u godinu, privlačna je za mlade i ima kapacite apsorpcije u smislu zapošljavanja.

Pozitivna strana razvoja ovog sektora se najpre odražava na primarnu obradu. Takođe je moguće zaposliti veliki broj nekvalifikovanih radnika.


Grafikon 4 – udeo izvoza u drvnoj industriji u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu

Izvor: SIEPA

39%

7%2%

33%

19%

nameštaj

drvene ploče

prozori i vrata

rezana građa

ostalo

2. Krajnja tržišta za industriju obrade drveta, trendovi i zahtevi

2.1 Glavni proizvodi i odredišta tržišta Velike firme su uglavnom orijentisane ka izvozu svojih proizvoda. Prodaja nameštaja na domaćem tržištu je orijentisana ka većim opštinama i gradovima i razvijenim oblastima u Srbiji. Takođe, interesantni su oni gradovi čiji stanovnici rade u inostranstvu. Preduzeća u južnoj Srbiji proizvode sve vrste nameštaja:nameštaj za domaćinstvo, za uslužne delatnosti, bolnice, škole id. Spavaće sobe zauzimaju važno mesto u proizvodnji nameštaja u južnoj Srbiji. Ova kategorija nameštaja zauzima vodeću poziciju zbog velikog broja zahteva hotela u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji. Takođe u proizvodnji nameštaja visoku poziciju zauzima proizvodnja: stolica, kauča, trpezarija i kuhinja.Međunarodna trgovinska razmena sa Srbijom u 2009. godini za drvno prerađivačku industriju, šumarstvo, industriju celuloze i papira je generalno dostigla očekivani nivo.

Većina drvnih prerađevina koje se izvoze iz Pčinjskog i Jablaničkog okruga su prikazani na grafikonu 4.

Najvažnija tržišta za izvoz ovih proizvoda su: Rusija – 24%, Bosna i Hercegovina – 23%, Italija – 16%, Hrvatska – 13%.6

6 Privredna komora


2.2 Trendovi u izvozu Izvoz proizvoda od drveta se povećao u periodu od 2004-2009 dok je njegov pad primećen u periodu od 2008-2009 (Grafikon 5). Uzroke smanjena izvoza treba tražiti u: smanjenoj inostranoj potražnji kao posledici globalne ekonomske krize i padu cena proizvoda na Svetskom tržištu. U strukturi izvoza drvne industrije postoji rastući broj proizvoda dodate vrednosti-finalni proizvod, dok je broj proizvoda primarne obrade u opadanju. Grafikon 5 – Trend izvoza iz Srbije 2004 - 2009

Izvor: Statistički biro Republike Srbije


Tabela 2: Uvoz

Pod-sektor USD 2008/6 USD 2009

Šumarstvo 28.587.925,00 14.239.599,00

Proizvodnja drveta 167.958.124,00 96.961.436,00

Ostali proizvodi od drveta

318.055.203,00 243.128.321,00


2.3 Konkurentne i komparativne prednosti U Pčinjskom i Jablaničkom okrugu je ukupno 117.527 hektara zemlje pod šumom, sa ukupnom količinom drvne građe od 15.336.037 m3, i ukupnim godišnjim prinosom drvne građe od 229.204 m3.

Uvoz drvnih proizvoda je po prvi put u poslednjih pet godina manji nego prethodne godine (tabela 2). Razlog smanjenja uvoza je slabljenje proizvodnih aktivnosti i pad industrijske proizvodnje za 12.1%. Ovaj pad industrijske proizvodnje je doveo do smanjenja izvoza i sirovina i opreme. Takođe, smanjenje potražnje gotovih proizvoda od strane domaćinstava kao posledica smanjenja kupovne moći je dovelo do pada uvoza. Drugi razlog koji je doveo do smanjenja uvoza je činjenica da je pokretanje proizvodnje jedinih proizvođača naših šperploča SPIK FC, zadovoljilo deo tržišta, posebno za sirovinskim materijalom.

2.4 Zahtevi tržišta i uslovi potražnje Zahtevi tržišta za konstantnim kvalitetom proizvoda postoje konstantno kao i potreba za standardizovanim proizvodima. Neophodno je uraditi testiranje kvaliteta proizvoda kao i prilagođavanje dizajna proizvoda za posebna tržišta, takođe je neophodno dovesti proizvode na nivo kada kupac može da učestvuje u izradi nameštaja, po sistemu „uradi sam“.

2.5 Zaključak: Ključne determinante konkuretnosti industrije Osnovni cilj drvne industrije je da teži konstantnom kvalitetu i standardu proizvoda, takođe da investira u kapacitet dizajna koji je blizak potrebama potrošačkog tržišta kao i da uzme u obzir način korišćenja šumskih resursa.


3. Drvna industrija u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu:struktura, karakteristike i ključni izazovi

Ovo poglavlje se detaljnije bavi sadašnjom strukturom drvne industrije u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, kao i ocenom sveobuhvatnih karakteristika u smislu zadovoljavanja zahteva tržišta i konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Zaključak poglavlja se bavi ključnim izazovima sa kojima se industrija suočava i koji umanjuju rast kao i mogućnostima prihoda i zapošljavanja u regionu.

Industrija nameštaja u južnoj Srbiji zapošljava preko 10000 ljudi u preko 200 preduzeća i otprilike oko 300 radionica, nameštaja od drveta. Najveći broj privatnih preduzeća spada u grupu „malih preduzeća“ (91.7%). Srednja preduzeća čine 7.1%, i velika preduzeća se odnose na preostali 1.3%. Neka preduzeća koja su u privatnom vlasništvu proizvode nameštaj prepoznatljivog stila koji se uspešno izvozi u države EU-e.Obim stranih investicija u lokalna preduzeća, je za sada manji od očekivanog. U prethodnom periodu je investirano samo u kupovinu javnih preduzeća, te je zbog toga struktura investicija nepovoljna. Jeftinija radna snaga, postojeći međunarodni ugovori (prodaja proizvoda iz Srbije bez carine), povoljna poreska politika i stimulans od strane Vlade za zapošljavanjem nisu dovoljne za strane investitore. Loša infrastruktura, pravna nesigurnost, nepotrebne administrativne procedure imaju negativan uticaj na nivo investicija. Najveća koncentracija malih i srednjih proizvodnih preduzeća je u većim opštinama i gradovima. Ovo je jasno pošto preduzeća teže da budu što bliskija svojim potencijalnim potrošačima. Njih karakteriše nizak nivo proizvodnje, nizak nivo investiranog kapitala.


Veliki distributeri imaju široku prodajnu mrežu na teritoriji Srbije, ali i deo proizvoda koji se izvozi. Ovi lanci distribucije predstavljaju potencijalnu mogućnost za MSP-a najpre zbog veličine tržišta. Ali jako mali broj firmi u regionu proda proizvode preko njih. Razlog nepovoljnih uslova koje nude ovi proizvodni lanci: cena proizvoda, način i vreme isplate, mesto u salonu. Treba dodati i to da ovaj sistem može dovesti lokalne proizvođače u težak položaj ukoliko trgovci odluče da promene operativne uslove na štetu lokalnih proizvođača ako odluče da ne rade više sa određenim lokalnim proizvođačima. Mali lokalni proizvođači ne mogu da ugovore prodaju sa prodajnim lancima, zbog nedostatka proizvođačkog kapaciteta u smislu porudžbina. Ovi proizvođači su prodali svoje proizvode u svojim salonima, u salonima svojih poslovnih partnera, na sajmovima ili na osnovu kataloga, jednom rečju, oni imaju ad-hoc pristup.

3.1 Osnovne funkcije lanaca vrednosti–struktura drvne industrije

Drvno prerađivačka industrija u južnoj Srbiji generalno može biti podeljena na četiri sektora:

• Primarna obrada

Primarna proizvodnja se sastoji uglavnom od drvoseča i ljudi koji pripremaju drvo za proizvodnju, proizvode daske i stolariju. Ovakva vrsta proizvodnje se uglavno izvodi u strugarama.


• Sekundarna obrada

U sekondarnu obradu drveta spadaju podovi od suvog drveta, gotovi delovi za nameštaj, delovi nameštaja od tvrdog drveta, ograde, stubovi i ostali proizvodi. Ova preduzeća prodaju svoje proizvode na lokalnom tržištu, kompanije kao što su SIMPO, veliki prodajni lanci kao što je IKEA i deo proizvodnje se izvozi na strana tržišta posebno u zemljama bivše Jugoslavije, Bugarske, Austrije i Italije.

• Obrada finalnih proizvoda

Finalna proizvodnja je deo drvne industrije gde se veliki broj delova spaja i daje finalni proizvod, kao što su: prozori, vrata, kreveti, stolice i kuhinje. Praktično u ovoj fazi proizvodnje, proizvodi su finalizovani i spremni za tržište.

• Kompatibilna industrija

Kompatibilna industrija proizvodi: spajalice, drvene pribadače, brave i ostale proizvode koji su jako važni za drvnu industriju posebnu za proizvodnju nameštaja.


3.2 Kanali lanaca tržišta Slika 3: Glavni kanali tržišta.


Postoje tri tržišna lanca

− Lokalno tržište sa učešćem drvoseča u okviru velikih izvoznika

− Susedna tržišta u okviru kojih učestvuju srednja preduzeća i proizvodni centri, velika preduzeća a takođe i otkupne stanica.

− Strano tržište koje se sastoji od velikih preduzeća i srednjih preduzeća sa izvoznim kapacitetom.

Važnost različitih distributivnih kanala svakog proizvođača je najbolje predstavljena činjenicom da drvoseče mogu da se pojave na lokalnom tržištu u otkupnim stanicama i MSP-a, primarni proizvođači mogu da se pojave na lokalnom tržištu kroz male proizvođače, zanatlije i MSP-a. Najveće potencije kanali imaju prema susednim tržištima i stranim tržištima, zato što oni imaju najveći potencijal za unapređenje proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, primenu novih tehnologija i veći profit.

Broj ljudi obuhvaćenih drvnom industrijom je predstavljen u odeljku 1.3 Fokus projekta.


3.3 Učesnici i odnosi u okviru lanaca vrednosti Tržište drvne industrije se sastoji od velikog broja učesnika, i obuhvata od drvoseča do velikih preduzeća. Odnos među ovim učesnicima je različit i jako kompleksan kao što je prikazano na grafikonu 1., na kojem se može videti da su drvoseče povezani sa lokalnim tržištima preko MSP-a, a takođe se može videti da su primarna, sekundarna proizvodnja, dizajneri, prodavci, izvoznici povezani sa velikim preduzećima, srednjim i malm proizvođačima, zanatilijama i manjim proizvođačima kroz koje se oni dalje povezuju sa lokalnim, susednim i stranim tržištima.

Postojeća horizontalna i vertikalna povezivanja omogućavaju neke prednosti preduzećima u ovom lancu vrednosti: pristup novom tržištu, partnersku distributivnu mrežu,korišćenje individualnog i zajedničkog iskustva, jeftinije sirovine.

Mogući nedostatak veze: curenje informacija, moguće malverzacije sa informacijama, partnerski pristup sopstvenim tržištima, finansijska samouverenost.


3.4 Podrška lancu vrednosti i karakteristike Grafikon niže pokazuje osnovne odnose među ključnim faktorima u drvnoj industriji i obrađivačima. Slika 4:odnosi između ključnih faktora u drvnoj industriji i obrađivačima


Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Vodoprivrede (MPŠV) i Ministarstvo Ekologije pružaju podršku u primarnoj fazi obrade drveta. Direkcija za Šumarstvo, kao deo MPŠV je odgovorna za profesionalne aktivnosti koje su vezane za šumarstvo, održavanje šuma, promociju i korišćenje šuma, implementaciju mera zaštite šuma. Ministarstvo Trgovine i Usluga funkcioniše u okviru sekundarne obrade drveta i izvoznika kroz pravnu regulativu, ohrabrujući i podržavajući lokalne proizvođače da izađu na međunarodno tržište, unaprede konkurentnost i stimulišu direktne investicije u ovaj sektor.

Opštine se bave primarnom i sekondarnom obradom drveta kroz različita izuzeća od plaćanja poreza i plaćanja komunalnih taksi, pojednostavljivanjem procedura za dobijanje građevinskih i ostalih dozvola, kreiranjem povoljnih uslova za strane investicije. Nacionalna služba za zapošljavanje kao i opština sagledavaju ključne faktore u primarnoj i sekundarnoj obradi drveta kroz različita izuzeća u zapošljavanju radnika (prva šansa, otpremninom do posla).

NSZ pruža obuku i prekvalifikaciju nezapošljenima kako bi se kreirali profili radnika koji su potrebni da bi se zadovoljile hitne potrebe preduzeća u primarnoj i sekundarnoj obradi drveta. Privredna komora pruža podršku proizvođačima u sekundarnoj obradi drveta i izvoznicima kroz različite programe i projekte koji povezuju preduzeća u regionu i preko granice organizacijom sajmova, poslovnih sastanaka, obuka.

Formalna udruženja koja funkcionišu u okviru primarne obrade drveta.

Zajednička tržišta su kreirala povoljne uslova za nabavku sirovina, prodaju proizvoda i unapređivanjem njihove konkurentnosti. Nacionalna agencija za regionalni razvoj radi za proizvođače primarne i sekundarne obrade drveta i izvoznike implementacijom projekata i programa putem kojih se ohrabruje inovacija i konkurentnost (grantovi, projekti), organizacija trgovinskih sajmova u zemlji i inostranstvu; poslovima koji povezuju preduzetnike u zemlji i inostranstvu, odobravanjem fondova za uvođenje standarda, implementacijom kreditnih linija Razvojnog fonda za nabavku opreme i izradnjom radnog prostora, uslugama, nadzorom i organizacijom edukacije.


3.5 Pravila i propisi

- Primarna obrada:

Resursi: Oblast pod šumom u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu je pod državnim šumama 117,527 ha, što je ukupno 15,336,037 m3, godišnji prinos 229,204 m3, procenjeni obim seče 138,375 m3, dok profesionalni i tehnički poslovi u privatnim regionalnim direkcijama Leskovca i Vranja pokrivaju 146,514 ha. Pod državnom šumom 60.1% i privatnom 40.9% od ukupne pokrivene oblasti i oblasti pod šumom po stanovniku je oko 0.24 ha. Procenat pod šumom Oblast pod šumom od ukupnih teritorija opština

Izvor: "Srbija Sume"


Srbija ima veliki potencijal za pošumljavanje. U skladu sa Prostornim Planom Republike Srbije iz 1996, oblast pod šumama je potrebno povećati do 2010 godine,do 31,5%. Nažalost, zbog ekonomske krize u poslednjih deset godina ovaj cilj nije postignut. Sledeći cilj, u skladu sa Prostornim planom je ostvariti da je do 2050. godine 41 % teritorije Republike Srbije pokriven šumom. Ova vrednost je procenjena optimalnom. Da bi se ovaj cilj postigao, oblast pod šumom treba svake godine povećavati za 29 000 ha.Tokom perioda intenzivnog pošumljavanja osamdesetih godina, pošumljavanje je bilo oko 20 000 ha godišnje.

Pošumljavanje u Srbiji u poslednjih nekoliko godina (2006-2010) nam pokazuje da je intenzitet pošumljavanja manji nego što bi trebalo i da iznosi samo 5300 ha godišnje. Povećanje od 5300 ha šume treba da obezbedi proporcionalno veću količinu šeče na oko 6900 m3. Pošumljavanje ima pozitivni uticaj na eko-sistem a takođe i obezbeđuje jeftinije i kvalitetnije sirovine za drvnu industriju. Pored ovih dodatnih koristi, pošumljavanje predstavlja "sine qua non" u smislu održivosti ovo sektora.

Obrada: Postoji oko 510 preduzeća koja se bavi obradom drveta i nameštajem u južnoj Srbiji. Većina ovih preduzeća (430) je u sektoru obrade drveta, proizvodnji drveta, šper ploča, furnira, stolarije, dok se preostalih 80 preduzeća bavi proizvodnjom nameštaja. Ne postoje raspoloživi podaci u domaćim statistikama koje se tiču BDP-a po granama. Mi, naravno, možemo pretpostaviti, oslanjajući se na broj preduzeća i zapošljenih da je BDP u drvnom sektoru najmanje 20 % od ukupnog broja. Što se tiče veličine preduzeća koja se bave obradom drveta, najviše malih preduzeća koja predstavljaju oko 90 % preduzeća u ovoj industriji.

Grafikon 6 –Oblast pod šumom u Srbiji po regionu

Izvor: Statistički biro Republike Srbije

7%5%

10%

13%

9%6%6%

7%

6%4%5%

5%4%

3%3%8%

Oblast pod šumom u ha

PcinjaJablanicaRaskaZlatiborBorBranicevoMoravickiZajecarToplicaNisRasinaPirotPomoravskiSumadijski


Industrijska proizvodnja u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu u 2009. godinu je opala u poređenju sa 2008. godinom za 7.2%. Posmatrano po sektorima industrijske proizvodnje, proizvodnja drveta i proizvodnja drvne građe je po prvi put doživela pad. Proizvodnja drvnih proizvoda i proizvoda od plute izuzev nameštaja tokom ovog perioda je opala za 33.2%, dok je proizvodnja nameštaja i sličnih proizvoda opala za 21.5%. Pad u industrijskoj proizvodnji je nastao zbog manje potražnje kao rezultata globalne ekonomske krize.

- Sekundarna obrada:

Podsticaj razvoju južne Srbije predstavlja samo podsticaj za razvoj ove grane. Treba istaći Simpo, PEGASUS, "Unity", "Lagado", "LESKODRVO", "Drvopromet", "Randjelovic," Product "Pecenjevce," Drvoprodukt " "Inter product " i SZR“ Mita", "Nikolic","Furnir" iz Leskovca, koji zauzimaju važnije mesto u proizvodnji finalnih proizvoda (najpre proizvodnji sobnog nameštaja, ormara, stolova, stolica, kreveta), "Morava enterijeri" Vranje i ostali. Treba obratiti pažnju da u industiji postoje strateški partneri kao što je to slučaj sa "Gesim industrijom" Vranjska Banja, gde je 67.9% Italijanski kapital.

- Marketing i distribucija:

Tržišne aktivnosti su skoncentrisane najpre na sajmove. U većini slučajeva sami proizvođači sami distibuiraju sirovine od drvoseča do njihove proizvodnje. Na lokalnom tržištu mala i velika preduzeća sama distribuiraju finalne proizvode, dok za izvor velika preduzeća koriste svoje distributivne kapacitete i velike izvozne kompanije.

Grafikon 7 – Proizvodnja u drvnoj industiji u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu


Pcinja district

19%

28%

26%

22%

5%Production of lumberstructure

Furniture production

Production of other woodproducts

Production of constructionjoinery

Production of woodpacking material

Jablanica district

32%

19%

28%

19% 2%Production of lumberstructure

Furniture production

Production of other woodproducts

Production of constructionjoinery

Production of woodpacking material


3.6 Ključni izazovi u drvnoj industriji (simptomi loše performanse) Razgovori i radionice sa ključnim faktorima u drvnoj industriji su nam omogućili da identifikujemo određeni broj problema. Skoro svi problemi su se odnosili na poteškoće u pristupu tržištima. Sublimiranje svih problema kroz SWOT analizu svih problema može biti klasifikovano u nekoliko kategorija

Simptomi su:

loš kvalitet nizak nivo proizvodnje i

obima proizvodnje

troškovi sirovog materijala i pretnja nedostatka ponude

cena proizvodnje

Prednosti Mane

- sirovine - nasleđe/tradicija u oblasti obrade

drveta - postojeće veštine / kapaciteti - klaster industrija - geografski položaj - trošak / cena?

- Niski proizvodni kapaciteti - sporo plaćanje /kašnjena u plaćanju - zastarela tehnologija - nelegalna seča - primena standarda - znanje o tržišnim propisima - nabavka većih količina - nedostatak saradnje - nedostatak inovacije u dizajnu - prepisivačka industrija- nepostojanje

inovacije - sistem "radim sve sam"

Mogućnosti/potencijal Pretnje

- strategije kapaciteta - tržišne mogućnosti - unapređenje kvaliteta (novi dizajn) - produktivnost seče / proizvodnje - saradnja / podela posla - pružanje usluga - edukacija - nove vrste drveta-bolje drvo - korišćenje otpada od drveta/ reciklaža

otpada

- krčenje šuma (nepostojanje propisa) - izgubiti tržište sa visokim zahtevima u

smislu kvantiteta/ kvaliteta - konkurentnost?


4. Osnovni uzroci loše performanse

Prethodno poglavlje se bavilo mapiranjem strukture i analizom karakteristika drvne industrije. Zaključak poglavlja su bili ključni izazovi koje umanjuju dugoročnu konkurentnost industrije i kreiranje prihoda i mogućnosti za zapošljavanje u regionu. Ova ograničenja se uglavnom odnose na mogućnost industrije da zadovolji zahteve kao i uslove potražnje stranog tržišta.

Ovo poglavlje se bavi nekim izazovima detaljnije kako bi se bolje razumeli razlozi koji vode do loše performanse drvne industrije u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu. U tom smislu namera je da se prepoznaju osnovni simptomi loše performanse i odvoje od njihovih osnovnih uzroka u širem tržišnom sistemu.

4.1 Lokalni kapaciteti u oblasti dizajna– u ovom odeljku se srećemo sa sledećim slabostima: • Nedostatak novih dizajna – kupci se sve više i više okreću onima koji mogu da im pruže moderni/savremeni

dizajn; ukoliko proizvođači ne poboljšaju dizajn, onda će njihov pristup tržištima visokih vrednosti biti jako otežan. Razlog ovakve situacije je nedostatak primene od strane proizvođača i nedovoljan broj edukovanih dizajnera na terenu. Postoji određeni broj arhitekata koji rade u ovoj oblasti ali ne prate trendove i informacije na tržištu vezane za drvnu industriju. Jedan od razloga je da ne postoji zaštita novih proizvoda.

• Nedostatak odgovarajućih znanja i veština – rezultati neadekvatnog edukacionog sistema koji ne prati potrebe i trendove u drvnoj industriji, posebno u sektoru dizajna; takođe i nedostatak adekvatnih centara za obuku, posebno za dizajn u drvnoj industriji.

• Nedostatak dobrog istraživanja– čini se, iz različitih povezanih razloga, kao što su nedostatak zajedničkih aktivnosti proizvođača, nedostatak informacija, skromna uloga privredne komore i nepostojanje centara za obuke i pružaoca usluga, nedostatak razumevanja potreba industrije, nedostatak konstruktivnog pristupa.

• Udobna bezbedna zona – Proizvođači su uglavnom zadovoljni svojom sadašnom situacijom i nemaju planove za dalje napredovanje i nove investicije. Razlog je to što postoji realna mogućnost da neko kopira njihove proizvode. Ovaj strah je opravdan zato što ne postoji zakon kojim bi novi proizvodi bili zaštićeni.


4.2 Specializacija i zajednički poslovi u cilju unapređenja kvantiteta i kvaliteta- u ovom odeljku se srećemo sa sledećim slabostima:

• Stara tehnologija – proizvodni procesi su predstavljeni jako zastarelim mašinama koje imaju ograničenu produktivnost i smanjenu preciznost rada. Uvođenje novih mašina je limitirano uglavnom zbog visokih cena novih mašina, posebno ukoliko svaki proizvođač želi da ima zasebne mašine i dovoljno obuke za rad na novim mašinama.

• Organizacija proizvodnog procesa – loša organizacija proizvodnog procesa je blisko povezana sa specijalizacijom proizvodnog procesa. Umesto da proizvođači rade samo ono za šta su specijalizovani u proizvodnom procesu i za šta imaju dovoljno iskustva, oni rade sve,a ovo se dešava zbog nedostatka poverenja i sprečavanja konkurenciji da ide na tržište a i zbog nedostatka saradnje između proizvođača na terenu da prepuste jedan deo svog posla svojoj konkurenciji kako bi postigli veće profite. Takođe postoje problemi u vođenju posla zato što se to uglavnom svodi na menadžere koji imaju ograničene menadžerske kapacitete; zato što jedan čovek nije u mogućnosti da drži sve konce u svojim rukama i što to takođe nije moguće čak iako je on jednako dobar u svim oblastima posla.

• Standardizacija drvnih proizvoda– nestandardizovan proizvodni proces i sami finalni proizvodi. Naši proizvođači moraju biti svesni svih standarda neophodnih za unapređenje proizvodnje kao što su standardi kvaliteta drveta i životne sredine; takođe postoji nedostatak dobre prakse i propisa pošumljavanja; iz ovih razloga proizvođači iz ovih regiona često dobavljačima ne daju nikakve zahteve za ovim standardima. Takođe postoji problem u nedostatku konsultanata koji su zainteresovani za ovu oblast ili nemaju prava rešenja ili nisu zainteresovani za njih.

• Nepovezanost između R+D i drvne industrije – Postoji nedostatak saradnje među proizvođačima i takođe nedostatak interesovanja za zajedničko tržište kako bi se postigli bolji rezultati i veća ozbiljnost, sa mogućnošću zadovoljavanja rastućih potreba posebnog tržišta.


4.3 Veštine - u ovom odeljku se srećemo sa sledećim slabostima: • Troškovi otpada – ovi troškovi nastaju na osnovu nepravilnog rukovanja sirovinama koje se skladište

• Nedostatak određenih veština – zbog nedostatka praktičnog rada i stručnog obrazovanja za određene veštine, neprofesionalno je rukovanje sirovinama.

• Cene sirovina i rizik nabavke- problem sa nabavkom je povezan sa ograničenim mogućnostima drvoseča da obezbede tržištu dovoljne količine drveta. Takođe postoje ograničenja u seči od strane Vlade, što može da dovede do nedovoljne količine materijala. Problem je i to da je ovo sezonski posao, i da zimi postoji mogućnost smanjenja ponude na tržištu i povećanja cene drveta.

4.4 Upravljanje šumskim gazdinstvima i sertifikacija – u ovom odeljku se srećemo sa sledećim slabostima: • Pošumljavanje – mora biti koordinirano između drvne industrije i „Srbija šume” uz pomoć Fakulteta za

Šumarstvo i Instituta za Šumarstvo kako bi se odredila sadnja određenih vrsta drveća, a što je takođe povezano sa lošom organizacijom u procesu pošumljavanja

4.5 Upravljanje otpadom i recikliranje – u ovom odeljku se srećemo sa sledećim slabostima: • Troškovi – Nedovoljna eksploatacija sirovina stvara visoke troškove proizvodnje. Bolje upravljanje

proizvodnjom može doprineti uštedi materijala.

4.6 Administracija - u ovom odeljku se srećemo sa sledećim slabostima: • Veliki administrativni zahtevi – Ključni problem predstavlja veliki broj neophodnih dozvola, što stvara veće

troškove za izvođenje bilo kakvih radova. Procedura za dobijanje dozvola takođe predstavlja jedan od problema koji dovodi do nedostatka transparentnosti i do problema primene. Postoji prevelik broj posrednika drvosečama sa kojima oni nisu upoznati.


5. Oblast intervencije i strategije

U prethodnom poglavlju smo naveli neke sistemske prepreke koje onemogućavaju drvnoj industriji da postane konkurentnija i da omogući brže i sveobuhvatnije povećanje prihoda i mogućnosti za zapošljavanje. Na taj način smo identifikovali ključne oblasti intervencije.

Na početku ovog poglavlje ćemo dati globalnu viziju i logiku intervencije razvoja u drvnoj industriji, a u nastavku ćemo opisati konkretne strategije intervencije za gore navedene oblasti.

5.1 Globalna vizija i logika intervencije U očima jednog prosečnog poznavaoca ekonomskih prilika na jugu Srbije drvna industrija najverovatnije izgleda kao vrlo uspešna grana naše privrede. Opravdanje za ovakvo opažanje bi se moglo potražiti u činjenici da je to jedina „velika“ privredna grana u regionu koja je preživela rušenje prethodnog privrednog sistema. U ovoj privrednoj grani nije bilo nikakvih drastičnih promena, već se krenulo kroz jedan proces koji još uvek traje. To je proces postepenog otapanja ledene državne strukture u nove privatne tokove. Značajan broj ljudi živi od ove privredne grane u regionu, a broj novootvorenih firmi stalno raste. No ipak se čini da je tržište drvne ndustrije u određenoj fazi prezasićenja. Suočavajući se sa novim „stvarnim“ tržištima i konkurentskim firmama, drvna industrija bi trebalo da preraste iz jednog „faktora socijalnog mira“, koji se bazira na „status quo“ stanju, u jednu silu razvoja koja može da apsorbuje veći broj zaposlenih i da stvori veće prihode. Imajući u vidu činjenicu da bi siromašni region južne Srbije trebalo da koristi sve mogućnosti koje mu se pružaju kako bi se

popravila opšta ekonomska situacija stanovništva, evidentna je potreba za intervencijama koje bi omogućile da sistem nastavi da radi i da se razvija

Postoji izreka koja kaže da je prvi korak u rešavanju nekog problema njegovo definisanje. A i druga koja kaže da se u svakom problemu nalazi pola rešenja. PSD tim je radio sa predstavnicima drvne industrije kako bi pokušao da im omogući da shvate kako su često svesni problema koji ih okružuju, ali da ne razumeju njihove uzroke. Suština pristupa koji je koristio PSD tim je samo bavljenje uzrocima, ne i simptomima. Na taj način moguće je sistemski poboljšati situaciju u drvnoj industriji.

PSD tim je svestan da mora da da konkretna rešenja na zahteve drvne industrije, što znači da mora da se uključi u one oblasti koje mogu da dovedu do sistemskih promena tokom trajanja samog projekta. Imajući u vidu potrebe drvne industrije, izvore projekta i metodologiju i pravila, PSD tim je sastavio listu prioriteta u oblastima intervencije.


5.2 Pristup tržištu Opšte govoreći, pristup tržištu i traženje novih tržišta je preduslov razvoja i rasta u ovom sektoru. Naša prednost je u tome što smo u situaciji da pregovaramo sa većinom predstavnika drvne industrije i stvorimo im prilike da krenu da posluju sa firmama iz Evropske unije. Ali da bi mogli da ispune te zahteve, neophodno je unapred pripremiti drvnu industriju tako što će se okrenuti konkretnim zahtevima tržišta. Kao prvo trebalo bi da radimo na kvalitetu i na svim komponentama koje ga definišu. Drvnoj industriji takođe treba podrška što se tiče kvantiteta, jer sa postojećim ograničenim i fragmentiranim kapacitetima nemoguće je započeti bilo kakav ozbiljan posao. Osnova za funkcinalni razvoj drvno prerađivačkog tržišta podrazumeva poboljšanje znanja i veština na različitim nivoima. Na kraju, projekat bi kroz fasilitaciju i širenje informacija trebalo da stvori pozitivne uslove poslovanja, koheziju između funkcija podrške, (institucija i organizacija odgovornih za podržavanje razvoja), privatnog sektora kao i formalnih i neformalnih pravila koje ga definišu, jer to je jedini način da se dovede do sistemskih promena.

Gore navedena lista prioriteta je dobijena kao rezultat odgovora na logička pitanja koja postavljaju proizvođači i kupci prilikom ugovaranja potencijalnih poslova.


5.3 Kvalitet Kakav proizvod nam/vam treba?

Prvi korak prilikom ulaska na novo tržište je da se definiše finalni proizvod. Ne može se isti proizvod ponuditi na Bliskom istoku, gde se na primer traže nežne i zakivljene linije, i na Nemačkom tržištu koje preferira pragmatična rešenja. Ovo može da se definiše samo ako se prvo uradi dizajn. Trenutna situacija u drvnoj industriji na jugu Srbije je takva da se malo pažnje poklanja dizajnu. Zapravo, postojeća tržišta, kako jer je potrošačka moć slaba. Aktivnosti koje su povezane sa ovim problemom uglavnom se na kraju svedu na primenjivanje principa „iskopiraj i zalepi“ (copy paste). Delatnost pružanja usluga dizajna gotovo i da ne postoji. Takođe ljudi nisu dovoljno kvalifikovani za poslove tog tipa pa su često prisiljeni da improvizuju. Potreba za dizajnom je vidljiva kod svih većih proizvođača, i oni su voljni da plate za tu uslugu, ali ne bi bilo racionalno da svako od njih oformi svoj tim za dizajn. Formiranje funkcije dizajna i njegov razvoj je uslovljen analizom ciljnog tržišta i trendova koji dominiraju na tom tržištu.

Onog trenutka kada se definiše dizajn neophodno ga je primeniti u procesu proizvodnje. On definiše koje materijale i koje tehnologije bi trebalo primeniti, što nam onda omogućava da radimo u skladu sa standardima. Standardi su takođe preduslov za izvoz robe. Zapravo svi materijali i tehnološki proizvođači u procesu proizvodnje moraju biti standardizvovani. Trenutna situacija u našoj drvnoj industriji je takva da neki proizvođači imaju neke osnovne standarde, dok većina pak nema nikakve. Razlog tome je nedostatak usluga u regionu. Postojeća nabavka uglavnom ide iz Beograda i uglavnom se svodi na „kupovinu magle“. Kod standarde posebna pažnja bi trebalo da se obrati na „dobru upravljačku praksu“ prilikom rukovanja sirovim drvetom, jer na zapadnom tržištu postoji velika potražnja za njim. Jedno od najvažnijih pitanja vezanih za standarde je zaštita autorskih prava, koja je preduslov za eliminisanje nefer konkurencije.


5.4 Specijalizacija kvantiteta, saradnja i zajednički poslovni poduhvati Koju količinu proizvoda možeo da ponudimo?

Jasno je da orijentisanje na male i ad hoc zalihe ne vodi do dugoročnog, stabilnog funkcionisanja i ne dozvoljava širenje i zapošljavanje novih radnika i povećanje prihoda. S druge pak strane gledano, svaki pouzdan kupac insistira na dugoročnim ugovorima i na većim količinama. Drvna indstrija južne Srbije se suočava s problemom produktivnosti u svakom pokušaju okretanja spoljašnjim tržištima. Razlog za to leži u činjenici da gotovo da nema saradnje i veza izmežu glavnih igrača. Velike firme ne sarađuju sa malim firmama, javni sektor ne sarađuje sa privatnim, a institucije zadužene za razvoj sprovode svoje aktivnosti bez obzira na zahteve privrede. Partnerstva koja se stvaraju na spoljnim tržištima su retka i ne traju dugo jer se većina firmi rukovodi pravilom da „svako radi sve“. Zbog toga je od krucijalnog značaja da se pospešuje saradnja. Kao prvo, trebalo bi se fokusirati na specijalizovanje proizvodnje. Ovo je moguće izvesti kroz obučavanje rukovodilaca i radnika za određene poslove. Na taj način može da se utiče na troškove i gubitke proizvođača s obzirom na otpadni materijal. Uzimajući u obzir metodologiju, u ovoj fazi Projekat može da pomogne da se smanje troškovi proizvodnje kroz poboljšanje veština. Ali bi recikliranje otpadnih meterijala zahtevalo mogo više investicija – grantovi nisu u skladu sa ovom metodologijom. Ali da bi se ustanovilo ili poboljšalo funkcionisanje tržišta mora postojati volja među akterima na tržištu da učestvuju u njegovom finansiranju. Procenjuje se da na ovom nivou aktivnosti drvno-prerađivačke industrije ne postoji kritična masa otpadnog materijala jer se većina tog otpada koristi za interne potrebe grejanja. Ovo je razlog zašto privatni sektor nije spreman da investira u ovaj posao. Možda će s razvojem i povećanjem količine otpada u budućnosti ovo biti zanimljiv posao.


5.5 Unapređenje sistema obuke za sticanje boljih veština Da li smo u mogućnosti da napravimo ponudu?

Kada definišemo kvalitet i kvantit tržišta, sledeće pitanje na koje bi trebalo da damo odgovor je kakvi su naši kapaciteti u smislu sirovina. Imamo dobru bazu sirovina,koje daju dobru osnovu za funkcije tržišta. Kakva je situacija kada govorimo o ljudskim resursima?

Postoji osnovna količina znanja koja uglavnom potiče iz prethodnog sistema i načina poslovanja. U početku je to bila sila koja je čitav sektor vukla napred, ali ako želimo da naša drvno-prerađivačka industrija bude uključena u globalne tokove, neophodno je poboljšati širok krug ljudskih resursa i sistema obuke.

U tom smislu neophodno je promovisati širok spektar znanja i veština od rukovodilačkih, veština vezanih za standarde, istraživanje i razvoj, specijalizovanje za određene procese proizvodnje, znanja, komunikaciju, itd. Takođe je neophodno poboljšati kapacitete institucija kao što je NSZ u smislu saradnje sa privatnim sektorom i ciljnim grupama. Neophodno je definisati stvarne potrebe privrede kada se uporedi sa postojećom ponudom kada su ljudski resursi u pitanju. Mi takođe nastojimo ostvariti usku saradnju sa ciljnim grupama kako bismo ustanovili njihova nastojanja i sposobnosti. Do sada je rad sa ciljnim grupama uglavnom podrazumevao nalaženje načina da se ljudi skinu sa evidencije nezaposljenih, ili da se angažuju na privremeni rad, bez ikakvih mogućnosti da se za njih iznađu trajnija rešenja. Zato preporučujemo da se formira jedan interaktivni i inkluzivni sistem kako bi se stekle bolje veštine na svim poljima intervencije.


5.6 Unapređenje poslovnog okruženja Da li je moguće raditi zajedno?

PSD tim podržava ideju da bi trebalo podržavati one funkcije koje su preduslov za širenje tržišta, kreiranje novih radnih mesta i stvaranje većih prihova. Ali da bi ove funkcije bile održive neko mora da ih plati. Nad ovim konceptom međutim i dalje visi Damoklov mač, koji predstavlja nepoverenje i davanje privilegija određenim akterima, stvaranje monopolske pozicije. PSD tim zato predlaže fer rešenje koje sve aktere stavlja u jednaku poziciju. Kao prvo, treba insistirati da opšta saradnja, koja bi se bazirala na tržišnim principima, a koja se nalazi u centru odnosa aktera na tržištu, postane ekonomski interes. Na taj način možemo očekivati da će uspostaviti trajnu saradnju. Rešenje koje mi vidimo leži u “sistemu međuzavisnih funkcija”. To zapravo znači da disperzija tržišnih funkcija koje bi podržale projekat bi trebalo da bude takva da svaki akter ima „ključnu“ ulogu u sistemu. Ovo se može postići ako, na primer, neki učesnik radi funkciju dizajna ili primene dizajna i zajedno sa ostalima, plati za takve usluge, ili drugi radi na funkciji zajedničkog skladišta itd.

Još jedan aspekt koji bi takođe trebalo da nađe svoje mesto na tržištu je Javno Privatno Partnerstvo. Verujemo da je ovo preduslov za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja. Lokalne pa čak i nacionalne institucije kao i druge zainteresovane strane koje su dosad često bile pasivne u odnosu na privatni sektor, mogu mnogo da doprinesu uspehu naših intervencija. Projekat takođe ima za cilj da proizvede sistemske promene. To je skoro nemoguće bez učešća javnog sektora. Za neke od funkcija, kao što je na primer Pošumljavanje i promene u pravilima njegove primene, projekat može imati uticaja samo na olakšavanje primene na lokalnom i nacionalnom nivou. Ustanovljeno je na primer da su Pošumljavanje i dobro upravljanje šumama osnovni uslovi za održivost drvno prerađivačke industrije. U suprotnom bismo „sekli granu na kojoj sedimo“ u najskorijoj budućnosti. Zbog toga verujemo da je širenje informacija o pristupu koji PSD koristi odgovarajući način kako bi se javni i privatni sektor približili. To bi stvorilo dobru bazu za inkluzivni razvoj. Mnoge i dugoročne bi bile koristi od usvajanja metodologije javnih zainteresovanih strana i njene implementacije u okviru strategije pružanja podrške privatnom sektoru. Te koristi ne bi bile samo u sektoru drvno-prerađivačke industrije, već i u ostalim sektorima koje projekat pokriva.


5.7 Polna jednakost i uključenost Facilitacija na regionalnom i nacionalnom nivou treba da stvori bolje uslove za uključivanje ciljnih grupa definisanih PSD projektom: žene i mladi.

Značajan broj nezaposlenih lica, koji su prepoznati kao naše ciljne grupe, čeka na zaposlenje u drvnoj industriji. Podaci NSZ pokazuju da u Pčinjskom okrugu mladi čine 34,21% od ukupnog broja nezaposlenih i 43,28% od ukupnog broja nezaposlenih u Jablaničkom okrugu. Žene čine 35,95% ukupnog broja nezaposlenih u Pčinjskom okrugu i 19,02% u Jablaničkom okrugu.

Prepoznali smo da su najugroženije grupe mladi i žene. Kao primer, u novembru 2006, žene su bile vlasnici 20% svih kompanija u Srbiji. U okviru registrovanih preduzetnika 1/3 čine žene, u ortačkim drustvima žene partneri čine 38%, dok žene osnivači kompanija čine 25%. Ipak, iako zvanični podaci pokazuju broj čena koje su formalno vlasnici, oni ne pokazuju broj čena koje zaista vode svoju kompaniju. Postoji nekoliko razloga za malo učešće žena na tržištu: nedostatak početnog kapitala, nesigurno poslovno okruženje, nedovoljna kreditna sposobnost ( nepostojanje vlasništva nad realnom imovinom), nedostatak znanja, preduzetničkih veština, poverenja i nedostatak informacija.

Tokom poslednjih 10 a posebno u poslednjih 5 godina, u Srbiji je organizovano i implementirano više različitih radionica za MSPP, od strane različitih preduzetnika: NARR, poslovne asocijacije, NSZ, Privredne Komore itd. Obrazovni programi koje je organizovala država pokazuju da su učesnici većim delom bili muškarci. Na primer, 2007, na radionicama koje je organizovala NSZ, 8589 osoba je bilo na treningu, od kojih su 3263 tj 38% žene.7

7 Civil oversight of women's entrepreneurship - USAID

Ne smemo zaboraviti činjenicu, da je glavni cilj projekta: "Povećanje zaposlenosti i prihoda za ciljne grupe koje su van sistema, ali ne svojom voljom."


U definisanim ciljnim grupama, u context analizi PSD tima, naglašeno je da je rast tržišta drvne industrije neodrživ na duge staze bez "prirodnog saveza" na svim nivoima.

Grafik 8: Grupe "nepokrivene" od strane sistema (kontekst analiza I, PSD tim)

Zona blagostanja idealna situacija u praksi

Prvo, poboljšanje kvaliteta i svih komponenti koje ga određuju: dizajn, primena dizajna, standardi, zaštita autorskih prava su veoma pogodni za naše ciljne grupe. U ovoj oblasti, sposobnost za učenje, ambicije i dobar ukus su preduslov. Drugo, povećanje količina je prouzrokovano specijalizacijom i diversifikacijom aktivnosti. To fizički olakšava mnoge operacije i snižava "barijere ulaska" za žene. Reciklaža otpadnog materijala, na primer skupe kože, zahteva rukovanje mašinama visoke tehnologije i velike osetljivosti za boje i teksture. Treće, u oblasti veština, naše ciljne grupe predstavljaju pravo rešenje na mnogim poljima: menadžment u spoljnoj trgovini i bankarstvu, uređenje enterijera i eksterijera, komunikacione veštine,..

Uzimajući u obzir sve zahteve tržišta za poboljšanje prerade drveta, predstavljene u delu intervencije, zaključili smo da je uključivanje žena i mladih poželjno i ekonomski opravdano.

Možemo slobodno reći da pitanje pola nije deo problema već deo rešenja. U cilju podrške ovom procesu, PSD tim će usmeravati preduzetnike. Namera je da se donosioci odluka na nacionalnom nivou upoznaju sa facilitacijom i M4P metodologijom. Konkretno, neophodno je uključiti ljude koji pišu uredbe i odlučuju o visini i načinu raspodele subvencija. Uključivanje ugroženih grupa u tržišni sistem moguće je kroz diverzifikovanje aktivnosti i širenje opštih uslova za primenu i razvoj akcionih planova i strategija koje su "prijateljski" nastrojene prema njima. Sve ovo zahteva stalnu i interaktivnu saradnju između PSD i donatora.


Opšti logički model za intervenciju

Oblast intervencije

Sistemske promene

Industrijske promene

Prihod & zaposlenostPovećanje prihoda i šansi za zapošljavanje za ciljne grupe

Zeleno svetlo za potpisivanje

ugovora

Uspostavljanje kvaliteta i sistema

standarda usklađeni sa EU

Intervencija1: Poboljšanje

sistema kvaliteta

Kvalifikovana ponuda za

inostrana tržišta

Poboljšan sistem kooperacije i zajedničkog

nastupa

Intervencija2: Povećanje kvantiteta

Bolji pristup visoko kvalifikovanoj radnoj snazi

Sistem obuke pruža

kvalifikovanu radnu snagu

Intervencija3: Unapređenje

sistema obuke

Unapređenje regulatornog

okvira

Jače učešće privatnog sektora u tržišnom sistemu

Intervencija4: Poboljšanje

poslovnog okruženja


6. Sledeći koraci

U prethodnom poglavlju smo pomenuli oblasti intervencije, ali su one i dalje vrlo široko definisane. U narednih par nedelja ćemo međutim izraditi detaljnije planove intervencije, za koje ćemo pripremiti određen broj prezentacija i organizovati radne grupe na određene teme sa zainteresovanim stranam iz te privredne oblasti. Slika : Proces učenja PSD u drvnoj industriji


Projekat nastavlja da proširuje shvatanje sektora, i nastaviće da dalje istražuje međusobno povezana tržišta, kao što su sistemi obuke, standardi i sistemi sertifikacije, zastupanje, itd.

Buduće planirane aktivnosti se sastoje od:

1. Organizovanja prezentacija i savetovanja na temu M4P pristupa i napretka na projektu,

2. Dovršavanja Dokumenta o analizi tržišta i pripreme opšteg izveštaja – Predstavnici privatnog sektora u drvnoj industriji, lokalne vlasti i sve druge relevantne zainteresovane strane biće prisutne, zajedno sa predstavnicima SDC-a.

3. Definisanja uticaja i pravljenja nacrta strategije intervencije u drvnoj industriji.

4. Započinjanja procesa intervencije

Autori: Goran Kostić, Bane Stanojković,Živko Ivanković, Biljana Stojanović, ( Regionalna agencija

za ekonomski razvoj i preduzetništvo ’’VEEDA’’)

Naslov: Alaniza sektora drvne industrije u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu

Godina izdanja: 2010

Glavni i odgovorni urednik: Goran Kostić

Likovno-grafička obrada: Vladimir Petrović, Bane Stanojković

Tiraž izdanja: 100

Izdavać: Regionalna agencija za ekonomski razvoj i preduzetništvo ’’VEEDA’’,

22 Decembar bb, Vranje

Štampa:

Stavovi i mišljenja izneti u ovoj Publikaciji ne reflektuju stavove Švajcarske agencije za razvoj i saradnju

Podržano od Vlade Švajcarske preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju

Confédération suisse

Swiss Agency for Development

and Cooperation SDC

Confederazione Svizzera

Confederaziun svizra

Schweizerische Eidgenossenschaft

analiza sektora drvne industrije u pèinjskom i jablanièkom ... · okviru toga kako (tržišni)...

Documents