AKADEMIJA UMETNOSTI U BEOGRADUKatedra za produkciju u umetnosti i medijima

Seminarski rad

ANALIZA SITKOMA NA PRIMERU “PRIJATELJA”

TV PRODUKCIJA 2

Profesor Student I godinemr Predrag Kajganić Isidora Veljković (29/2011)

Beograd, 2012

1.Uvod

Za ovu temu sam se odlučila jer već godinama gledam i pratim sitkome, kako naše tako i

strane, najviše američke. To je tv žanr koji mi najviše odgovara zbog trajanja, tema - koje

nisu mučne i koje su lako svarljive, kao i zabavne i jer mogu da propustim po koju epizodu

a da ne ispadnem iz toka dešavanja.

Sitkom “Prijatelje” (“Friends”) znam napamet. To je možda i neka opsesija, ili

podsvesna želja da imam društvo sa kojim živim i svaki dan proživljavam slične trenutke.

Ali svaku epizodu sam po par puta odgledala, i nikada mi ne dosadi. Ova serija govori o

šestoro ljudi koji žive u Nju Jorku i koji su posebno povezani na različite načine i koji su pri-

hvatili vrline i mane jedni drugih i smatraju jedni druge članovima porodice. To je nešto

čemu svi težimo, osećaju pripadnosti. Tako da ovaj sitkom u nama budi sreću i osećaj da i

mi pripadamo njima dok gledamo epizodu po epizodu i zajedno sa njima proživljavamo ra-

zličite situacije. “Prijatelji” su emitovani 10 godina, od 1994. do 2004. Tokom tih 10 godina i

ujedno 10 sezona ovaj sitkom je stekao brojne obožavaoce širom sveta, pobrala brojne

nagrade, a njene uvek uspešne reprize dokaz su da je postala TV klasik. Zbog toga mislim

da je savršen i pravi školski primer jednog klasičnog sitkoma.

2.Sitkom kao TV žanr

Sitkom ili ako bismo preveli na naš jezik - situaciona komedija/ komedija situacije

(engl. situation comedy, sitcom) predstavlja poseban žanr TV serija koji se prvobitno po-

javio na radiju, a danas zauzima značajno mesto na televiziji, na koju je prešla ‘50ih i ‘60ih

godina prošlog veka. Jedna epizoda traje od 25 do 30 minuta, ima stalne likove i isti dekor.

Tokom jedne sezone emituje se od 13 do 26 epizoda.

Tema prati svakodnevni život jedne grupe ljudi koja neprestano zapada u smešne

situacije. Osnovna karakteristika je da se osvnova situacija ne menja, u svakoj epizodi se

remeti ali i vraća u prvobitno stanje. Jedna od karakteristika naročito na američkim

mrežama jeste ograničenost radnje na mali broj stalnih likova i statično mesto radnje. To je

posledica prakse da se takve serije snimaju uživo u studiju pred publikom koja se smeje

na duhovite situacije i replike. Kod većine serija se koristi već nasnimljeni smeh iz OFF-a.

Sitkom ima definisan početak, sredinu i kraj.

Takođe teme ovih serija su udaljene od problema iz realnog života, tako da je

komedija situacije jednostavna i utešna formula problema i razrešenja. Gledaoci ostaju

zadovljni i ništa ih ne dovodi u situaciju da moraju da razmišljaju i brinu o tome da li će se

desiti nešto što bi bitno promenilo tok dešavanja. Oni isto tako prepoznaju i humor koji

proizilazi iz nekih sukoba likova iz serije koji žive zajedno. Teme se takođe oslanjaju na

dom, porodicu, posao i autoritet. U srži većine komedija je sudar vrednosti, identiteta i

načina života, moguće je i videti oblike rasističkog, seksualnog ili klasnog sukoba, pošto se

sitkom bavi i svim onim što uznemirava društvo, i raznim stereotipima. U serijama ovog

žanra često se koriste fraze koje se ponavljaju - “Sledeće godine u ovo doba, postaćemo

milioneri” (Mućke)1. Dešava se i da iz nekog sitkoma nastane izvedena serija - da lik iz

jednog sitkoma postane glavni lik drugog sitkoma, kao na primer lik Joey-a iz serije “Pri-

jatelji”, po završetku emitovanja ove serije nastala je serija “Joey” u kojoj je isti glumac tu-

mačio glavnu ulogu.

Najpopularniji sitkomi koji su se i kod nas emitovali su “Alo, alo”, “Friends”, “Will &

Grace”, “Dharma & Greg”, “Everybody loves Raymond”, animirani sitkomi “The Simpsons”

i “South Park”, a prvi domaći sitkom je “Pozorište u kući”.

1 mr Predrag Kajganić, vanr prof., “TV produkcija 1”, Beograd, 2010, str. 69.

Sitkomi u srpskoj televiziji imaju dugu tradiciju. Jedan od prvih sitkoma na beograd-

skoj televiziji je bio “Pozorište u kući”, snimljeno je 5. sezona, emitovalo se od 1972. go-

dine. To je bila serija koja je bila veoma popularna širom cele SFRJ. Srpska komedja je

dosta uticala na ceo Balkan. Od 70ih do 00ih bilo je još popularnih sitkoma, a to su -

“Kamiondžije” (iz ’70-ih), “Priče iz radionice” (rane ‘80-e), “Otvorena vrata” (iz ’90-ih).2

3.“Prijatelji”

3.1 Šta su “Prijatelji”?

Ovo je jedan od onih besmrtnih TV ostvarenja. Jedan od prvih sitkoma sa kojim

sam se ikada susrela pre 10-ak godina, a koji se evo i dan danas pušta reprizno po ko zna

koji put.

Punih 10 godina popularna šestočlana ekipa osvajala je srca publike kako u Americi

tako i širom celog sveta. Prva epizoda je emitovana 22. septembra 1994. godine. U to

vreme svih šest glumaca nije imalo posebnih uspeha u karijeri, stoga im je ova serija iz ko-

rena promenila živote. Od nekoliko predloga za ime serije (“Across the Hall”, “Insomnia

Café”, “Six of One”, “Friends Like us”) na kraju su se producenti odlučili za najkraći i naje-

fektiniji naziv - “Friends” (Prijatelji). Serija je kroz deset godina predstavljala ogroman us-

peh i imala stalan termin prikazivanja četvrtkom uveče na NBC-ju. Poslednja epizoda ser-

ije u Americi je emitovana 6. maja 2004. godine. Gledalo ju je nešto više od 50 miliona

ljudi, što je zasad čini najgledanijom epizodom neke serije u XXI veku i četvrtom naj-

gledanijom u istoriji televizije (posle serija „M*A*S*H“, „Cheers“ i „Seinfeld“). Prekidana je

do tada najskupljim reklamama u istoriji američke televizije (dva miliona dolara za 30

sekundi), što je bilo više od tradicionalno najgledanijeg događaja na planeti, američkog

fudbalskog Superboula.3

3.2. Osnovne informacije (gde, ko, šta, kako i čime)

2 http://en.wikipedia.org/wiki/Sitcom3 http://en.wikipedia.org/wiki/Friends

“Prijatelje” su stvorili Dejvid Krejn i Marta Kaufman oni su i producirali kao i Kevin

Brajt, a pored njih mnogi drugi. Glavne producentske kuće su bile Bright/Kauffman/Crane

Production i Warner Bros. Television, i Ovaj sitkom je nastao na tlu SAD,na engleskom

govornom području. Ima 10 sezona, i 236 epizoda.

Glavno mesto snimanja je bio Warner Brothers studio 24 (Stage, 24 Warner Broth-

ers Burbank Studios - 4000 Warner Boulevard) u Los Anđelesu (Kalifornija), ali mesta sni-

manja su još bila i Las Vegas (SAD), London (Engleska), Nju Jork (SAD), Park Boulevard

(Kolumbija), Rim, Lacio (Italija).

Koristilu su Panaflex kameru i Panavision sočiva. Filmska traka je bila 35mm. Koris-

tili su se više kamera. Format slike - 480i (PsF 4:3 SDTV) i 1080i (PsF 16:9 HDTV).

Distribuirao je NBC u Americi.

Svaka epizoda je trajala od 20 do 22 minuta.

Nakon “Prijatelja” nastala je serija “Džoi” po jednom od glavnih istoimenih likova

serije.

Ima šest glavna lika koja se pojavljuju od prve do poslednje epizode a to su Rejčel

Grin, koju glumi Dženifer Aniston, Monika Geler - Kortni Koks, Fibi Bufe - Lisa Kudrou,

Džoi Tribijani - Met Le Blank, Čendler Bing - Metju Peri, Ros Geler - Dejvid Švimer.

Postoje tri glavne scene a to su stan Čendlera i Džoia (koji kasnije postaje Džoijev

kada se Čendler preseli kod Monike), stan Monike i Rejčel, kao i kafić “Central Park”, sve

je snimano u istom studiju.4

4 http://www.imdb.com/title/tt0108778/

3.3. Početak

Dejvid Krejn i Marta Kaufman su 1993. godine dobili ideju da naprave seriju o

šestoro dvadesetogodišnjaka koji pokušavaju da uspeju u Nju Jorku, i imali su ideju da to

predlože NBC-u jer su mislili da će tamo najbolje odgovarati. Krejn i Kaufman su pred-

stavili ideju njihovom partneru, producentu, Kevinu Brajtu koji je radio na njihovoj HBO ser-

iji “Dream On”, i koji će kasnije biti pored njih glavni producent “Prijatelja”. Ideja za seriju je

nastala kada su Krejn i Kaufman počeli da razmišljaju o vremenu kada su završili fakultet i

počeli da žive sami u NYC. Ustanovili su da bi koncept mogao biti zanimljiv jer su verovali

da svi znaju za “taj osećaj” i jer su oni sami to doživeli u jednom periodu života. Tim je naz-

vao seriju “Insomnia Cafe” a skriptu su poslali NBC-u u decembru 1993. godine.

Istovremeno Voren Litlfild (Warren Littlefield), tadašnji predsednik NBC-a, je tragao

za komedijom koja uključuje mlade ljude koji žive zajedno i dele troškove. Kada je pročitao

skriptu “Insomnia Cafe-a”, Litlfild je bio impresioniran činjenicom da oni tačno znaju ko su

njihovi likovi, kupio je pilot epizodu iako ona nije još uvek bila snimljena, tako da je ušao

rizično u priču. Kaufman i Krejn su napisali za 3 dana pilot epizodu i predali mu. NBC-ju se

svidelo i odmah su sklopili ugovor na duže. Ime serije su promenili u “Friends like us”, da

bi zatim skratili na samo “Friends”.5

3.4 Kasting i likovi

Kada je postalo očigledno da je serija postala omiljeni projekat na NBC-u, Litlfild je

objavio da dobija pozive od svakog agenta u gradu, koji žele da njihovi klijenti budu deo

ovog sitkoma. Audicija za glavne karaktere se održavala u Los Anđelesu i Nju Jorku. Di-

rektor kastinga je skratio listu sa 1000 glumaca, koji su se prijavili za svaku od glavnih

uloga, na 75. Oni koji su dobili poziv ponovo su čitali pred Krejnom, Kaufman, i Brajtom.

Na kraju marta, broj potencijalnih glumaca se smanjio na 3-4 po svakoj ulozi, i oni su čitali

tekst Les Munvesu, tadašnjem direktoru Warner Bros. kompanije.

Pošto su kreatori serije već radili sa Dejvidom Švimerom, on je bio prvi kome je do-

deljena uloga - Rosa, koga su i imali na umu kada su smišljali likove. Kortni Koks je želela

ulogu Monike, ali producenti su je zamislili kao Rejčel zbog, kako kažu njene energije - što

5 http://en.wikipedia.org/wiki/Friends

nije posedovao lik Monike kakvog su ga oni zamislili. Posle Kortnijine audicije Kaffman se

složila i ona je dobila ulogu Monike. Kada je Met LeBlank imao audiciju on je lik Džoija

odglumio na drugačiji način od onoga koji su zamislili pisci, on je takođe liku dao dušu.

Iako Krejn i Kaufman nisu bili za to da LeBlank dobije ulogu, ali su ljudi iz mreže zahtevali

da mu dodele ulogu Džoija. Dženifer Aniston, Metju Peri i Lisa Kudrou su dobili uloge na

osnovu audicije.

Dosta se promena priče u seriji došlo tokom procesa kastinga. Pisci su shvatili da

moraju da prilagode likove tako da odgovaraju glumcima, a proces otkrivanja likova je

došao tokom prve sezone.

• Rejčel Grin (Dženifer Aniston) - ona je modni entuzijasta i najbolja drugarica Monike

Geler iz srednje škole. Deluje površno i razmaženo jer je uvek sve imala što je poželela,

ali od kako se preselila u veliki grad sama, morala je da nauči da živi drugačije i da

zarađuje za sebe. Počinje da radi kao konobarica u kafiću u kome stalno provode vreme,

to joj i nije polazilo za rukom. Kasnije dobija posao kao asistent u kupovini u prodavnici

Blumingdejl, a kasnije dobija njen posao snova u modnoj kući Ralf Loren. Tokom cele

serije ona je u on-off vezi sa Rosom Gelerom. Na kraju i završe zajedno i dobiju dete.

• Monika Geler (Kortni Koks) - ona je majka grupe i predstavlja najčvršću nit koja ih

drži na okupu, takođe je i kuvar i to vrsan. Opsesivno je kompulsivna, voli da naređuje i

poseduje takmičarski duh. Kada je bila mlađa bila je jako debela, pa je tokom serije

dosta puta na taj način zadirkuju podsećajući je na to, naročito njen brat Ros. Kasnije se

Monika i Čendler Bing spoje i ostanu zajedno do kraja.

• Fibi Bufe (Lisa Kudrou) - ekscentrična maserka, i samouki muzičar. Živela je u gorn-

jem delu grada Nju Jorka do dvanaeste godine, kada joj se majka ubila, a onda je bila

prepuštena ulici. Ima svoja verovanja kojih se drži i ne veruje mnogo nauci, već ima

svoje teorije. Piše i peva pesme, što joj ne ide najbolje a ona je ubeđena u suprotno. Ima

zlu sestru bliznakinju Ursulu koja deli sa Fibi to što je čudna, ali deluje veoma zlobno i

nonšalantno u svom odnosu sa Fibi. Nesrećno detinjstvo Fibi koristi u situacijama kada

je potrebno da se neko sažali. U poslednjoj sezoni udaje se za Majka Heninga koga

glumi Pol Rud (Paul Rudd).

• Džoi Tribijani (Met LeBlank) - poreklom iz Italije, pokušava da uspe kao glumac ali

čini se pomalo bezuspešno. Zaljubljen je u hranu i jedna od njegovih najpoznatijih replika

je “Joey doesn’t share food!!” što znači - “Džoi ne deli hranu!”. On je ženskaroš i tokom

cele serije ima dosta kratkih veza. I pored te njegove osobine, on je ipak nevin i brižan lik

sa dobrim namerama.

• Čendler Bing (Metju Peri) - on ima neobičnu porodičnu istoriju, koja je očigledno

imala uticaja na njega. Majka piše erotske romane dok mu je otac starleta u Las Vegasu.

Glavna karakteristika Čendlera je njegov sarkastični humor i loša sreća u vezama, tj. ne-

spretnost sa ženama. U sedmoj sezoni Čendler i Monika se venčavaju a u 10. sezoni us-

vajaju dete (tj blizance - nisu znali do samog kraja). Metju Peri je rekao da postoje

sličnosti između njega i lika koga glumi jer i on neprijatnu tišinu prekida šalom i takođe je

nespretan sa ženama.

• Ros Geler (Dejvid Švimer) - stariji brat Monike Geler, paleontolog koji radi u prirodn-

jačkom muzeju, a kasnije i kao profesor na njujorškom univerzitetu. Ros je dobroćudan i

ima dobar smisao za humor, ali je često nespretan. Tokom cele serije on izlazi i ulazi u

vezu sa Rejčel. Takođe ima 3 neuspela braka sa Rejčel, Emili i Kerol koja je ujedno

lezbejka i majka njegovog sina, Bena. Njegove bezuspele ljubavne veze su glavna tema

kada ga zadirkuju prijatelji. U 10. sezoni dobija ćerku sa Rejčel.6

3.5 Ideje i pisanje

Tokom nedelja posle NBC-jeve kupovine prava na prijatelje, Crane, Kauffman i

Bright su pregledali tekstove koje su pisci pisali za druge serije, uglavnom neiskorišćene

epizode Sajnfelda. Kauffman i Crane su zaposlili 7 mladih pisaca, zato što „kad napuniš

40, ne možeš više da se baviš tim poslom. Mreže traže mlade ljude koji tek dolaze sa

koledža." Stvaraoci su smatrali da pomoću šest jednakih likova, umesto jednog ili dva

naglašena, mogu da daju krila ovoj seriji. Većina ideja potekla је od pisaca, iako su glumci

dodavali ideje. Pisci su prvobitno planirali veliku ljubavnu priču između Džoija i Monike,

pošto su bili namenjeni da budu najseksualniji od likova u seriji. Ideja о romantičnoj priči

između Rosa i Rejčel pojavila se tokom perioda kada su Kaufman i Krejn pisali scenario za

pilot.

Tokom proizvodnje pilota, NBC је tražio da se promeni tekst kako bi izdvojili jednu

dominantnu priču i nekoliko manjih, ali su pisci odbili, želeći da zadrže tri priče jednake

težine.

Svako leto, producenti bi pregledali pregršt tekstova i izvlačili ideje za sledeću se-

zonu. Za razliku od drugih priča, ideja za vezu između Džoija i Rejčel se rodila tek na pola

puta do osme sezone. Stvaraoci nisu želeli da se Ros i Rejčel pomire tako brzo, pa je

jedna od sugestija za prolaznu ljubavnu aferu bio Džoi. Priča se pojavljuje na početku i

6 http://en.wikipedia.org/wiki/Friends

kraju sezone, glumci su se plašili da će ta afera učiniti njihove likove nedopadljivim, što se

na kraju nije dogodilo. U devetoj sezoni pisci nisu bili sigurni koliko pažnje da posvete Re-

jčelinoj bebi, jer nisu hteli da serija počne da se vrti oko njenog deteta. Кrejn је rekao da im

je trebalo vremena da prihvate ideju o desetoj sezoni, koju su odlučili da urade jer su imali

dovoljno priča da dovrše tu sezonu. Kaufman i Krejn su odbili sugestiju jedanaeste sezone

iako je cela ekipa sa kojom su radili želela da ostanu.

3.6 Snimanje

Prva sezona je snimana na sceni 5 u Warner Bros. studiju u Burbanku, u Kaliforniji.

Uvodna špica je snimana u fontani na ranču Warner Bros.-a u 4 sata ujutru, po naročitoj

hladnoći. Na početku druge sezone, produkcija se premestila u veći studio “Stage 24”, koji

su preimenovali u “The Friends Stage” posle finalne epizode. Snimanje serije je počelo na

leto 1994. pred publikom, kojoj je dat rezime serije kako bi se upoznali sa šest glavnih

likova. Unajmili su komičara koji je zabavljao publiku između snimanja scena. Svaka 22-

minutna epizoda se snimala po šest sati - dva puta više nego koliko je uobičajeno

potrebno za snimanje jedne epizode sitkoma - uglavnom zbog nekoliko ponavljanja scena

i prepravljanja scenarija.

Iako su producenti oduvek želeli da iskoriste neke priče i da snime na tlu Nju Jorka,

to se nikada nije desilo. Brajt je mislio da snimanje izvan studija može da načini epizode

manje smešnim. I kada se snimalo van studija tj napolju, publika je uvek bila prisutna.

Kada je serija bila kritikovana za pogrešno prikazan Nju Jork,sa grupom prijatelja

koji imaju finansijskih problema a u mogućnosti su da priušte velike stanove, Brajt je rekao

je set morao da bude dovoljno veliki zbog kamera, osvetljenja i zbog publike kako bi mogla

da isprati priču. Stanovi takodje treba da priušte glumcima prostor kako bi uspeli da iznesu

smešne scene.

Četvrta sezona je snimana u Londonu jer su producenti bili svesni popularnosti ove

serije u Velikoj Britaniji. Scene su snimane u studiju sa tri pubike od koje se svaka sasto-

jala od 500 ljudi. To je bila najveća publika koja je ispratila snimanje tokom 10 sezona. Fi-

nalne epizode pete sezone, čija je radnja smeštena u Las Vegasu takođe je snimana u

Warner Bros. studiju, iako je Brajt naišao na ljude koji su mislili da je snimano na lokaciji.7

7 http://en.wikipedia.org/wiki/Friends

4.Zaključak

Serija “Prijatelji” je dobila mnoštvo pozitivnih kritika kroz čitav svoj tok,i postala je

jedan od najpopularnijih sitkoma svih vremena. Osvojili su mnogo nagrada i bili su nomino-

vani za 63 “Emmy Awards”. Mnogi kritičari je sada smatraju jednom od najboljih ostvarenja

u TV istoriji, uključujući i “TV Guide”, koji je rankirao kao 21. od 50 najboljih TV ostvarenja

ikada. Epizoda “The One with the Prom Video” je rankirana kao stota najbolja epizoda

ikada snimljena. Serija je napravila ogroman kulturni uticaj, koji se nastavlja do dan danas.

“The Central Perk Coffee House” kao jedno od tri glavna mesta gde je radnja ove serije

smeštena inspirisalo je mnoge da naprave imitacije širom sveta. Ovo je jedan sitkom koji

je i posle skoro 10 godina od kako je emitovana poslednja epizoda ostao popularan i jedan

od onih čije epizode uvek možemo da odgledamo i da se nasmejemo ponovo. Uspeli su

da naprave takve likove koji se uvuku pod kožu i koje jednostavno moraš da zavoliš. I us-

peli su da se, dok gledaš, osećaš kao sedmi član njijove “porodice”.

Literatura

Knjige:

1. mr Predrag Kajganić, vanr prof., TV produkcija 1, Beograd, 2010, str. 69.

Web:

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Sitcom 2. http://en.wikipedia.org/wiki/Friends 3. http://www.imdb.com/title/tt0108778/