analiza unis derventa
TRANSCRIPT
UNIVERZITET SINERGIJA POSLOVNI FAKULTET
PROJEKTNI RAD IZ PREDMETA: ANALIZA FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA
TEMA: ANALIZA FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA KOMPANIJE UNIS FABRIKA CIJEVI A.D DERVENTA
Profesor: Student:Doc.dr Mirko Savić Stević Danijela
Broj indeksa: III-153/2008
SADRŽAJ:
SADRŽAJ:..................................................................................................................................2
1. UVOD.....................................................................................................................................3
2. PROFIL KOMPANIJE...........................................................................................................5
3. ANALIZA POSLOVNE STRATEGIJE.................................................................................7
PORTEROVIH 5 SILA..............................................................................................................7
4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA...........................................................................9
3.1. HORIZONTALNA ANALIZA-AKTIVA.......................................................................93.2. HORIZONTALNA ANALIZA – PASIVA...................................................................103.3. VERTIKALNA ANALIZA – BILANSA USPJEHA....................................................123.3. VERTIKALNA ANALIZA – BILANSA STANJA, Aktiva.........................................153.3. VERTIKALNA ANALIZA – BILANSA STANJA, Pasiva.........................................17
5. ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA.................................................19
6. POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI....................................................................23
7. POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE..................................................................25
8. POKAZATELJ RENTABILNOSTI.....................................................................................27
9. DU POINT SISTEM ANALIZE..........................................................................................29
10. POKAZATELJ NOVČANIH TOKOVA...........................................................................30
11. ANALIZA LEVERAGE-a.................................................................................................33
12. ALTMANOV Z score MODEL..........................................................................................34
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................35
LITERATURA:........................................................................................................................36
2
1. UVOD
Imajući u vidu savremene uslove globalnog poslovanja i visoko
konkurentno okruženje u kojima su aktuelne kompanije prinuđene da
posluju, a zatim i brojne teškoće i potencijalne opasnosti sa kojima se
suočavaju poslovni subjekti, sastavljanje finansijskih izvještaja, njihova
obrada i analiziranje predstavljaju osnov za svako ozbiljnije donošenje
poslovnih odluka. Analiza koja služi stejkholderima, svim
zainteresovanim korisnicima za kvalitativnu i kvantitativnu ocjenu
uspješnosti poslovanja određene firme, mora prije sivega biti zasnovana
na kvalitetno urađenim, validnim finansijskim izvještajima, što je osnovni
postulat i njene vjerodostojnosti. Ovim radom je planirano da se sagleda
poslovanje UNIS fabrika cijevi a.d. Derventa pa će ova analiza sadržati
sljedeće:
U prvom dijelu rada upoznaćemo se sa profilom kompanije
(djelatnošću, vlasništvom, organizacijom preduzeća, itd.);
U drugom dijelu sagledaćemo rizike sa kojima se u svakodnevnom
poslovanju susreće UNIS fabrika cijevi a.d. Derventa kroz
takozvanih pet sila Majkla Portera;
Treći dio obuhvatiće horizontalnu i vertikalnu analizu kompanije i
mišljenje donijeto na osnovu tako dobijenih podataka;
Četvrti dio će se sastojati iz izračunatih racio brojeva- finansijskih
pokazatelja, pokazatelja finansijske strukture, pokazatelja poslovne
aktivnosti i pokazatelja profitabilnosti i Du Pont formule;
3
U petom dijelu će biti izračunat i prikazan Altmanov z score model i
prateći komentari;
Šesti dio obuhvata zaključak i mišljenje na osnovu svega
izloženog.
UNIS Fabrika cijevi a.d. Derventa
4
2. PROFIL KOMPANIJE
Fabrika cijevi UNIS a.d. Derventa ima dugu tradiciju u
proizvodnji čeličnih uzdužno zavarenih cijevi. Osnovana je 1974
godine kao radna organizacija u sastavu «SOUR UNIS» Sarajevo.
U početku preduzeće je proizvodilo okrugle precizne cijevi, crne
colovske cijevi, ovalne cijevi, kvadratne cijevi i pravougaone
cijevi različitih dimenzija. Do kraja 70-tih godina preduzeće je
proširilo svoj proizvodni asortiman uvodeći proizvodnju žarenih
hladnovučenih cijevi, šavnih preciznih cijevi, te prerađenih
cijevi. U narednim godinama preduzeće je otvorilo i pogon za
preradu drveta, čiji se prizvodi program sastojao od proizvodnje
lamperije, brodskih podova, stolarije, namještaja i dr.
Prve veće rezultate Fabrika je počela ostvarivati od 2002.
godine preregistracijom preduzeća kada postaje akcionarsko
društvo. Vrši se privatizacija državnog kapitala, nakon čega se
kao većinski vlasnik (65%) pojavljuje kompanija Balkan Steel
I.E.
Naziv i sjedište emitenta
Naziv emitenta je: UNIS - fabrika cijevi, akcionarsko društvo Derventa
Skraćeni naziv je: UNIS - fabrika cijevi, a.d. Derventa
Sjedište emitenta je: ul. Dubiĉka 50., 74400 Derventa
5
Telefon: +387 (53) 333 260
Faks: +387 (53) 333 107
Web: www.unis.rs.ba
E-mail: [email protected]
Oznaka i registarski broj emitenta u registru emitenata kod Komisije
Emitent je upisan pod oznakom UNFC i brojem 04-435-499 u Registru
emitenata kod Komisije za hartije od vrijednosti Republike Srpske.
Broj i datum upisa u sudski registar, maticni broj, JIB broj
Emitent je upisan u Registar poslovnih subjekata kod Osnovnog suda u
Doboju Rješenjem broj U/I 319/2002 pod registarskim uloškom broj: 1-
1851-00 dana 14.05.2002.
Matiĉni broj: 01049283
JIB broj: 4400142170003
Pravni status
Emitent je pravno lice registrovano u skladu Zakona o privrednim
društvima Republike Srpske, organizovano kao društvo kapitala u obliku
otvorenog akcionarskog društva.
3. ANALIZA POSLOVNE STRATEGIJE PORTEROVIH 5 SILA
Majkl Porter je 1979. godine model koji definiše 5 sila koje određuju
snagu konkurencije i atraktivnost tržišta, odnosno ukupnu profitabilnost
6
industrije. Visok intezitet neke sile predstavlja opasnost za neko
preduzeće jer će vjerovatno smanjiti njegov profit, a nizak intezitet neke
sile prestavlja šansu za neko preduzeće jer mu se pruža šansa da
poveća profit.
1. Opasnost od supstituta:
- sklonost kupaca ka supstitutima
- troškovi prelaska na supstitut;
- diferenciranost proizvoda.
2. Opasnost od novih konkurenata:
- postojeće barijere ulasku novih konkurentata;
- zajedničke reakcije postojećih preduzeća;
- državna regulativa;
- visina kapitala koju je potrebno investirati;
- troškovi prelaska na upotrebu proizvoda;
- pristup kanalima distribucije.
3. Pregovaračka snaga kupaca:
- značaj industrije za kupce;
- troškovi prelaska na konkurentski proizvod;
- stepen koncentrisanosti kupaca.
4. Pregovaračka snaga dobavljača:
- značaj industrije za dobavljače;
- značaj proizvoda dobavljača za proizvodni proces;
7
- visina troškova prelaska na upotrebu proizvoda drugih dobavljača.
5. Intezitet rivalstva:
- broja konkurenata;
- stopa rasta industrije;
- kapaciteta;
- izlazne barijere;
- reznolikost konkurencije;
- fiksnih troškova.
Svaka od navedenih sila utiče na sposobnost preduzeća da bude
konkurentno u datoj industriji i svaka od sila ima po nekoliko
determinanti.
8
4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA
3.1. HORIZONTALNA ANALIZA-AKTIVA
AKTIVA 2008. 2009. promjena % 2010. promjena %
Obrtna imovina
71.163,108 83.207,973 12.044,865 16,93 106.363,492 23.155,519 27,83
Stalna imovina
104.696,902 100.486,390 -4.102,512 -4,02 97.713,587 -2.772,803 -2,76
UKUPNO AKTIVA
175.860,010 183.689,494 7.829,484 4,45 204.077,079 20.390,585 11,10
STRUKTURA AKTIVE
9
3.2. HORIZONTALNA ANALIZA – PASIVA
PASIVA 2008. 2009. promjena % 2010. promjena %
Kapital 72.411,022 72.496,907 85,885 0,12 72.667,754 170,847 0,24
Dugoročna rezervisanja
3.789,985 3.579,065 -210,920 -5,57 3.296,769 -282,296 -7,89
Dugoročne obaveze
22.495,637 20.242,040 -2.253,597 -10,02 12.012,270 -8.229,770 -40,66
Kratkoročne obaveze
77.163,366 87.371,482 10.208,116 13,23 116.100,286 28.728,804 32,88
UKUPNO PASIVA
175.860,010 183.689,494 107.829,484 61,32 204.077,079 20.387,585 11,10
STRUKTURA PASIVE
Najveću promjenu u 2008. u odnosu na 2009. godinu bilježi
pozicija Kratkoročne obaveze u pasivi i Obrtna imovina u aktivi.
10
Povećanje kratkoročnih obaveza nije dobar pokazatelj, jer ukazuje na to
da kompanija ima problem sa likvidnošću. U 2009. u odnosu na 2010.
nastavlja se trend povećanja kratkročnih obaveza, što znači da firma ima
značajnih problema sa likvidnošću, što je za preduzeće koje se bavi
trgovinskom djelatnošću veoma nepovoljno. Dobro je da se dugoročne
obaveze smanjuju, jer znači da firma uredno otplaćuje dugoročne
kredite. Ipak, pošto je zabilježeno povećanje stalne, a pritom su se
smanjili dugoročni izvori finansiranja, a povećali kratkoročni izvori
finansiranja, može se zaključiti da preduzeće ne isunjava Zlatno pravilo
bilansiranja, i da nema kvalitetno upravljanje aktivom. Kapital se povećao
u 2009. u odnosu na 2008. za 0,12 % u relativnom iznosu odnosno za
85,885 u apsolutnom, što prati povećanje istog za 0,24 % (170,847) u
2009. u odnosu na 2010. što je dobar znak.
3.3. VERTIKALNA ANALIZA – BILANSA USPJEHA
POZICIJA 2008 % 2009 % 2010 %
11
Ukupno prihoda
111.329,131 100% 58.110,488 100% 95.005,483 100%
Prihodi od prodaje
12,276 0,01 661,748 1,14 785,795 0,83
Prihodi od prodaje učinaka
107.100,916 96,20 37.129,570 63,89 77.513,397 81,59
Prihodi od aktiviranja učinka i robe
111,737 0,1% 0 0 0 0
Povećanje vrijednosti zaliha učinka
3.847,447 3,46% 20.072,598 34,54% 16.395,458 17,26%
Ostali poslovni prihodi
256,755 0,23% 246,572 0,42% 310,833 0,33%
Poslovni rashodi
103.138,351 92,64 47.199,580 81,22 84.346,583 88,78
Nabavna vrijednost prodate robe
0 0 680,226 1,17% 764,206 0,80%
Troškovi materijala
79.339,331 71,27% 31.568,721 54,33% 62.307,574 65,58%
Troškovi usluga
11.023,920 9,90% 2.688,595 4,71% 6.806,523 7,16%
Troškovi zarade naknada zarada i ostali lični rashodi
5.721,823 5,14% 4.915,373 8,46 5.731,567 6,03%
Troškovi amortizacije i rezervisanja
3.234,259 2,91% 4.577,583 7,88% 4.724,840 4,97%
Nematerijalni troškovi
3,630,229 3,26 2.668,314 4,59 3.802,976 4
Troškovi poreza
188,789 0,17 100,768 0,17 207,897 0,22
Poslovna dobit (prihodi – rashodi)
8.190,780 7,36% 10.910,908 18,78% 10.658,900 11,22%
Finansijski prihodi
1.930,280 1,73 144,185 0,25 818,436 0,86
Prihodi od pridruženih preduzeća
8,870 0,008% 0 0 0 0
12
Prihodi od kamata
1,475 0,001 26,515 0,05 180 0,0002
Pozitivne kursne razlike
1.919,855 1,72 114,870 0,2 818,005 0,86
Ostali prihodi (rashodi)
80 0,0001% 2,800 0,005% 251 0,0003%
Finansijski rashodi
8.930,416 8,02% 10.667,874 18,36% 10.681,073 11,24%
Rashodi kamata
8.326,973 7,48 10.153,719 17,47 10.653,694 11,21
Negativne kursne razlike
602,452 0,54 514,155 0,88 27,379 0,03
Ostali finansijski rashodi
991 0,00009 0 0 0 0
Ostali prihodi
440,142 0,40 94,477 0,16 62,991 0,07
Ostali rashodi
43,647 0,04 188,163 0,32 312,219 0,33
Porez na dobit
0 0 207,648 0,36% 376,188 0,40%
Dobit pre oporezivanja
1.199,139 1,08% 293,533 0,51% 547,035 0,58%
Neto dobit 1.199,139 1,08% 85,885 0,15% 170,847 0,18%
13
UČEŠĆE U POSLOVNIM PRIHODIMA
Najveće učešće u poslovnim prihodina iznose prihodi od prodaje-
96,20 % za sve tri posmatrane godine, dok u poslovnim rashodima
preovlađuje troškovi materijala sa oko 64,04 % prosječno. Ostali troškovi
se takođe ne mijenjaju drastično. Međutim, pozicija Neto dobitak je u
2009. u odnosu na 2008. zabilježila blagi pad za 1,08 %,. U 2010. bilježi
se porast neto dobitka za 0,18% u odnosu na 2009.
14
3.3. VERTIKALNA ANALIZA – BILANSA STANJA, Aktiva
POZICIJA 2008'000 KM
% 2009'000 KM
% 2010'000 KM
%
Stalna imovina
104.696,902 59,53% 100.486,390 54,70% 97.713,587 47,88%
Nekretnine postrojenja i opreme
99.026,067 56,31% 94.819,377 51,62% 92.051,374 45,12%
Nematerijalna ulaganja
3.825,635 2,18% 3.826,613 2,08% 3.826,613 1,88%
Dugoročni finansijski plasmani
1.845,200 1,05% 1,840,400 1% 1.835,600 0,90%
Obrtna imovina
71.163,108 40,47% 83.203,104 45,30% 106.363,492 52,03%
Zalihe 64.324,270 36,58% 78.364,310 42,66% 101.410,935 49,69%Kratkoročna potraživanja
6.838,838 3,89 4.838,794 2,63 4.952,557 2,42
Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina
6.773,147 3,85 4.816,938 2,62 4.899,645 2,4
Ktatkoročni finansijski plasmani
4,800 0,003% 4,800 0,003% 6,179 0,003%
Gotovinski ekvivalenti i gotovina
44,570 0,03& 12,187 0,007% 38,392 0,02%
Porez na dodatu vrijednost
5,584 0,003 0 0 8,341 0,004
Aktivna vremenska razgraničenja
10,737 0,006% 4,869 0,003% 0 0
UKUPNO AKTIVA
175.860,010 100% 183.689,494 100% 204.077,079 100%
15
STRUKTURA AKTIVE
Najveće učešće u aktivi imaju, kad je reč o stalnoj imovini-nekretnine,
postrojenja i oprema, dok u obrtnoj imovini najviše učešće imaju zalihe,
koje su se uvećale za oko 8 %.
16
3.3. VERTIKALNA ANALIZA – BILANSA STANJA, Pasiva
POZICIJA 2008'000 KM
% 2009'000 KM
% 2010'000 KM
%
Ukupan kapital 72.411,022 41,18% 72.496,907 39,47% 72.667,754 35,61Osnovni kapital 26.526,872 15,08 26.526,872 14,44 26.526,872 13Rezerve 927,044 0,53 2.392,855 1,33 2.478,740 1,21Revalorizacione rezerve
43.491,295 24,73 43,491,295 23,68 43.491,295 21,31
Neraspoređena dobit
1.465,811 0,83 85,885 0,05 170,847 0,08
Dugoročna rezervisanja
3.789,985 2,16 3.579,065 1,95 3.296,769 1,62
Dugoročne obaveze
22.495,637 12,79% 20.242,040 11,02% 12.012,270 5,89%
Dugoročni krediti
22.495,637 12,79 20.058,733 10,92 10.689,769 5,24
Odložene poreske obaveze
0 0 183,307 0,1 373,260 0,18
Ostale dugoročne obaveze
0 0 0 0 949,241 0,47
Kratkoročne obaveze
77.163,366 43,88% 87.371,482 47,56% 116.100,286 56,89%
Kratkoročne finansijske obaveze
58.688,027 23,37% 51.957,542 28,29% 63.000,177 30,87%
Obaveze iz poslovanja
16.204,573 9,21 31.242,806 17,01 47.823,540 23,43
Obaveze za zarade i naknade zarada
1.244,153 0,71 2.429,583 1,32 1.973,026 0,97
Druge obaveze 970,582 0,55 1.330,548 0,72 2.914,356 1,43PDV 9,634 0,005 276,068 0,15 89,927 0,04Obaveze za ostale poreze i doprinose i druge dažbine
46,397 0,03 110,594 0,06 113,025 0,06
Porez na dobit 0 0 24,341 0,01 186,325 0,09UKUPNO PASIVA
175.860,010 100% 183.689,494 100% 204.077,079 100%
17
STRUKTURA PASIVE
Stavka kapital u pasivi je za sve godine zabilježila blagi rast što je dobro
za preduzeće. Dugoročne obaveze se smanjuju, što je dobar znak, jer
ukazuje na to da kompanija izmiruje svoje dugoročne obaveze.
Negativan pokazatelj je povećanje kratkoročnih obaveza, što ukazuje na
to da se obaveze prema dobavljačima ne servisiraju u roku
18
5. ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA
Pokazatelj opšte (tekuće) likvidnosti = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze
Opšta likvidnost
Godina Obrtna imovina Kratkoročne obaveze
Racio
2008 71.163,108 77.163,366 0,922009 83.203,104 87.371,482 0,952010 106.363,492 116.100,286 0,92
Odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza
19
Imajući u vidu da je normalna 2:1 (obrtna imovina : kratkoročne
obaveze), ovi rezultati nam govore da preduzeće može imati problem sa
likvidnošću u budućnosti.
Pokazatelj reducirane likvidnosti = Likvidna sredstva (Gotovina, potraživanja, kratkoročni plasmani) / Kratkoročne obaveze
Reducirana likvidnost
Godina Likvidna sredstva Kratkoročne obaveze
Racio
2008 6.898,945 77.163,366 0,092009 4.860,650 87.371,482 0,062010 4.997,128 116.100,286 0,04
Firma je bila najbliže normali od 1:1 u 2008. godini. Generalno,
pokazatelji nisu zadovoljavajući. Prethodno uočeno povećanje zaliha
20
može imati uticaj na ove rezultate (Likvidna sredstva=Obrtna imovina-
Zalihe), pored povećanja kratkoročnih obaveza.
Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze
Godina Obrtna imovina Kratkoročne obaveze
Neto obrtna sredstva
Učešće u obrtnoj imovini
2008 71.163,108 77.163,366 -6.000,258 -8,43%2009 83.203,104 87.371,482 -4.168,378 -5,01%2010 106.363,492 116.100,286 -9.736,794 -9,15%
NETO OBRTNA SREDSTVA
Smanjenje Neto obrtnih sredstava, nije dobar pokazatelj, jer je posledica
povećanja kratkoročnih obaveza.
21
Neto obrtni fond = Dugoročni izvori finansiranja – Dugoročna stalna sredstva
Godina Dugoročni izvori finansiranja
Stalna imovina Neto obrtni fond
2008 94.906,659 104.696,902 -790,2432009 92.738,947 100.486,390 -7.747,4432010 84.680,024 97.713,587 -13.033,563
Neto obrtni fond je dio zahtjeva zlatnog pravila bilansiranja u širem
smislu koje zahteva da se stalna imovina finansira iz dugoročnih izvora
finansiranja (sopstveni kapital i dugoročne obaveze). Smanjenje neto
obrtnog fonda u ovom slučaju može biti posledica smanjenja sopstvenog
kapitala i smanjenja dugoročnih obaveza kroz otplatu kredita, ali i
povećanja stalnih sredstava (nekretnina, postrojenja i opreme).
22
6. POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI
Koeficijent obrta kupca = Prihodi od prodaje / Prosječan saldo kupca
Prosječan saldo kupca = (kupci u tekućem + kupci u prethodnom periodu) / 2
Godina Prihodi od prodaje Prosečan saldo kupca
Koeficijent obrta kupca
Prosječan period naplate
2008 107.113,192 8.542,781 12,54 29,112009 37.791,318 5.838,816 6,47 56,412010 78.299,192 4.895,526 15,99 22,26
Prosječan period naplate je 35 dana, što znači da firma naplati svoja
potraživanja tek nakon ovog roka. Preduzeće nema problem sa
realizacijom prihoda.
Koeficijent obrta dobavljača = Nabavna vrijednost prodate robe / Prosječan saldo dobavljača
Prosječan saldo dobavljača = (Dobavljači u tekućem + dobavljači u prethodnom peridu) /2
Godina nabavna vrijednost prodate robe
Prosečan saldo dobavljača
Koeficijent obrta
dobavljača
Prosječan period plaćanja
2008 0 9.890,205 0 02009 680,226 23.723,689 0,03 12.166,672010 764,206 39.533,173 0,02 18.250,00
Prosečan period plaćanja je 10,139 dana, što znači da firma tek nakon
ovog perioda plati svojim dobavljačima.
23
Koeficijent obrta poslovnih sredstava = Prihod od prodaje / Prosječno angažovana poslovna sredstva
Godina Prihodi od prodaje Prosječno angažovana poslovna sredstva
Koeficijent obrta poslovnih sredstava
2008 107.113,192 175.860,010 0,612009 37.791,318 183.689,494 0,212010 78.299,192 204.077,079 0,38
Kao standard za poređenje koristi se prosječna vrednost za granu u kojoj
firma posluje.Ukoliko se koeficijent obrta smanjuje, to može biti
posljedica neefikasnog korišćenja stalnih sredstava.
Koeficijent obrta zaliha = Nabavna vrijednost prodate robe / Prosječan saldo zaliha robe
Prosječan saldo zaliha robe = (Saldo zaliha na početku + saldo zaliha na kraju godine) / 2
Godina Nabavna vrijednost prodate
robe
Prosječan saldo zaliha
robe
Koeficijent obrta zaliha
Prosječan period
2008 0 55.998,872 0 02009 680,226 71.344,290 0,01 36,5002010 764,206 89.887,623 0,009 40,555
Ovaj pokazatelj nam govori o tome koliko se puta zalihe u toku godine
konvertuju u gotovinu. Koeficijenti obrata su jako mali sto je veoma loš
pokazatelj.
24
7. POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE
Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori (dugoročne i kratkoročne obaveze) / Ukupna pasiva
Godina Pozajmljeni izvori Ukupna pasiva Odnos2008 103.448,988 175.860,010 0,592009 111.192,587 183.689,494 0,612010 131.409,325 204.077,079 0,64
Imajući u vidu strukturu pozajmljenih izvora, gdje znatno preovlađuju
kratkoročne nad dugoročnim obavezama, koje se smanjuju dok se
sredstva povećavaju, može se konstatovati neefikasno upravljanje
sredstvima preduzeća.
ODNOS POZAJMLJENIH I UKUPNIH IZVORA FINANSIRANJA
25
Obzirom da se povećavaju i dugoročne i kratkoročne obaveze to nije
dobar pokazatelj.
Odnos obaveza i sopstvenog kapitala (debt to equity ratio) = Dugoročne obaveze i rezervisanja / Sopstveni kapital
Godine Dugoročne obaveze i rezervisanja
Sopstveni kapital Odnos
2008 26.285,622 72.411,022 0,362009 23.821,105 72.496,907 0,332010 15.309,039 72.667,754 0,21
DEBT TO EQUITY
Ovim pokazateljem se izražava stepen dejstva leveridža, kojima se
pokušavaju izmjeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na
rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala.
26
8. POKAZATELJ RENTABILNOSTI
Stopa prinosa na poslovna sredstva (ROA) = Neto dobitak / Prosječna poslovna aktiva
Godina Neto dobitak Prosječna poslovna aktiva
ROA %
2008 1.199,139 175.860,010 0,007 0,6802009 85,885 183.689,494 0,0005 0,0472010 170,847 204.077,079 0,0008 0,080
ROA
Pad stope prinosa u 2008 godini, dok je u 2009 i 2010 blagi porast što nam govorii
da preduzeće u 2008. godni nije efikasno uposlilo svoja sredstva, dok u 2009. i 2010.
godini efikasnije počela da koristi svoja sredstva.
27
Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE) = Neto dobitak / Prosječni siopstveni
kapital
Godina Neto dobitak Sopstveni kapital ROE %2008 1.199,139 72.411,022 0,020 1,662009 85,885 72.496,907 0,001 0,122010 170,847 72.667,754 0,002 0,24
ROE
Neto dobitak iz godine u godinu opada, a naručito je opao u 2009.
godini, što za posljedicu ima opadanje stope prinosa na sopstveni
kapital.
28
9. DU POINT SISTEM ANALIZE
R/B Pozicija Iznos 2008 Iznos 2009 Iznos 20101 Dobit 1.199,139 85,885 170,8472 Kamata 8.930,416 10.667,874 10.681,0733 Stalna sredstva na
početku godine95.718,270 104.696,902 100.486,390
4 Stalna sredstva na kraju godine
104.696,902 100.486,390 97.713,587
5 Prosječna poslovna sredstva
100.207,586 102.591,646 90.099,988 3+4/2
6 Sopstveni kapital 72.411,022 72.496,907 72.667,7547. Stopa prinosa na
ukupni sredstva0,01 0,0008 0,002 1/5
8 Multiplikator sopstvenog kapitala
0,12 0,008 0,02 1/(1+2)
9 Koeficijent finansijske strukture
1,38 1,42 0,12 5/6
10 Stopa prinosa na sopstveni kapital
0,002 0,00001 0,000004 7*8*9
Efikasnost sa kojom preduzeće koristi sopstvena sredstva je na niskom
nivou jer opada iz godine u godinu i može predstavljati problem ukoliko
se ne izvrši restruktuiranjue. Troškovi kamata se povećavaju u 2010.
godini gdje su dostigli iznos od 10.681,073
29
10. POKAZATELJ NOVČANIH TOKOVA
Odnos neto novčanog toka i neto dobitka = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto dobitak
Godina NNT iz poslovne aktivnosti Neto dobitak Odnos2008 7.924,334 1.199,139 6,612009 13.125,755 85,885 152,832010 5.608,733 170,847 32,83
Na svaku marku neto dobitka preduzeće je u 2010. godini generisalo
32,83 KM neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti, što je znatno manje
u odnosu na 2009. godinu više u odnosu na 2008.
30
Učešće neto novčanog toka u prihodima od prodaje = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto prihodi od prodaje
Godina NNT iz poslovne aktivnosti Prihodi od prodje Odnos2008 7.924,334 107.113,192 0,072009 13.125,755 37.791,318 0,352010 5.608,733 78.299,192 0,07
Na svaku marku prihoda od prodaje preduzeće u 2010 godini ostvari
0,07 KM neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti, što je manje u
odnosu na 2009. ,a identično sa 2008. godinu.
31
Odnos neto novčanog toka i ukupnih sredstava preduzeća = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Prosječna ukupna sredstva preduzeća
Godina NNT iz poslovne aktivnosti Prosječna ukupna sredstva preduzeća
Odnos
2008 7.924,334 175.860,010 0,452009 13.125,755 183.689,494 0,072010 5.608,733 204.077,079 0,03
U 2008. godini za svaku KM prosječnih ukupnih sredstava preduzeća,
ono je imalo odliv iz poslovne aktivnosti od 0,45, isto tako je imalo odliv
sredstava u 2009. za 0,07 KM, dok se u 2010 godini situacija popravila,
pa sada generiše priliv od 0,03 KM iz NNT poslovne aktivnosti
32
11. ANALIZA LEVERAGE-a
Finansijski leverage = ukupna poslovna aktiva / Sopstveni kapital
Godina Ukupna aktiva Sopstveni kapital Finansijski leverage
2008 175.860,010 72.411,022 2,432009 183.689,494 72.496,907 2,502010 204.077,079 72.667,754 2,81
Odnos ukupne aktive i spostvenog kapitala
Ovaj pokazatelj pokazuje stepen učešća sopstvenog kapitala u
finansiranju ukupnih sredstava. Povećanje leverage-a znači da se veći
dio sredstava finansira iz obaveza, što može povećati zaduženost
kompanije, i dovesti do rizika nelikvidnosti i nesolventnosti.
33
12. ALTMANOV Z score MODEL
Z2010=0,717X1+0,847X2+3,107X3+0,420X4+0998X5
Z2010=0,717*0,52+0,847*0,0008+3,107*0,078+0,420*0,55+0,998*0,38=
Z2010=1,22
Ako je:
Z<1,20 Verovatnoća bankrota je velika (crna zona)
Z>2.90 Niska verovatnoća bankrota (bela zona)
1,20<Z<2,90 Siva zona (šanse za bankrot su 50 %)
Objašnjenje:
X1=Neto obrtna sredstva/Ukupna aktiva
X2=Zadržani dobitak/Ukupna aktiva
X3=Dobitak pre kamate i oporezivanja (EBIT)/Ukupna aktiva
X4=Sopstveni kapital/Ukupne obaveze
X5=Prihodi od prodaje/Ukupna aktiva
Komentar na dobijeni rezultat:
Preduzeće se nalazi u sivoj zoni, šanse za bankrot su 50 %.
34
ZAKLJUČAK
Riječ većinskog vlasnika – Goran Tomić
Većinski vlasnik Fabrike “UNIS” Goran Tomić rekao je da očekuje da u ovoj godini bude ostvaren rekordan izvoz, pogotovo što se izvozi u Njemačku gdje postoji velika potreba za čeličnim proizvodima.
“Izvoz u EU u ovoj godini trebalo bi da iznosi oko 200 miliona KM, što je dva i po puta više nego u 2008. godini kada je zabilježen rekord u izvozu”, naveo je Tomić, dodajući da je to moguće ostvariti samo ako ne dođe do nepredviđenih problema u vezi sa nabavkom repromaterijala ili u proizvodnji.
On je dodao da je kriza ostavila tragove na poslovanje ove kompanija, ali je to prošlost.
Fabrika cijevi UNIS iz Dervente danas proizvodi 180 000 tona raznih vrsta cijevi i zapošljava 550 radnika. Do privatizacije u ovom preduzeću je prerađivano 40 000 tona, a u prvoj godini privatizacije proizvodnja je udvostručena.
Prema Tomićevim riječima, u planu je i zapošljavanje novih radnika jer je u planu povećanje proizvodnih kapaciteta. Do kraja godine u ovoj derventskoj firmi trebalo bi da bude zaposleno više od 600 radnika.
LITERATURA:
a. www.blberza.com b. Goranka Knežević, Analiza finansijskih izvještaja, Beograd Univerzitet
Singidunum 2009.
35
