1. UVOD-PREDMET I CILJ RADA

Saobracaj je jedan od onih drustvenih aktivnosti koja,svakako,doprinosi napretku covecanstva i brzem drustvenom razvoju,ali koja,nazalost,nuzno ukljucuje izlaganje opasnosti odredjenih opstih dobara i,sto je jos strasnije,ljudskih zivota.Danas se saobracaj,kao drustveno korisna delatnost,odvija na ogranicenom prostoru,a u njemu ucestvuje prakticno celokupna populacija stanovnistva.Vozaci koji upravljaju motornim vozilima u cilju prenosenja robe,ili pak prevozenja samih ljudi,razlicite su starosne dobi,psihickog I fizickog zdrastvenog stanja,karaktera,pola,osposobljenosti za ucesce u saobracaju itdBezbednost u saobracaju nije lako merljiva pa se za njeno prikazivanje koristi njeno nalicje-stepen ugrozenoti,a pod njim podrazumevamo rizik koji prati odvijanje saobracaja odnosno opasnosti kojima su izlozeni ljudi I imovina.Posebno je zabrinjavauci podatak o stepenu ugrozenosti dece u saobracaju jer bi to morala biti najzasticenija kategorija stanovnistva,a nije.Nasa zemlja,nazalost,nije medju onim zemljama ciji system bezbednosti funkcionise efikasno,ali,ako je za utehu,nije ni medju onim zemljama u kojima je bezbednost saobracaja najslabije razvijena.

SAOBRACAJNE NEZGODE

Nesavrsenost ljudske prirode,nas krvotok,cula,nervni system nisu dorasli velikoj brzini i snazi vozila,prvenstvo zato sto ih u saobracaju treba resavati u trenutku,automatsk.Imajuci u vidu ova saznanja,zadatak ljudi zaduzenih za bezbednost u saboracaju jested a na osnovu poznatog predvide ono sto nas ocekuje u buducnosti i preduprede moguce povecanje saobracajnih nezgoda,a pozeljno bih i bilo da ih znatno smanje.Pomno istrazujuci uzroke saobracajnih nezgoda I razvrstavajuci ih na one koje su izazvane objektivnim ciniocima (cine ih vozila I putevi) I subjektivnim ljudskim faktorima,u gruboj proceni se moze reci das u dve trecine svih saobracajnih nezgoda izazvane ljudskim faktorom sto nas ponovo upucuje na nasu nemogucnost da i u danasnjim prlikama svojim psihofizickim sposobnostima omogucimo pracenje svojih tehnickih dostignuca.Uocava se da se najveci broj saobracajnih nezgoda po pravilu desava na saobracajnicama najviseg ranga,na kojima se realizuju najvece vrednosti saobracajnih opterecenja.Takodje,relativno veliki broj saobracajnih nezgoda je u korelaciji sa duzinama predmetnih saobracajnica.

1

1. Karakteristike posmatranog podrucija

- TUTIN - se nalazi na jugoistočnom dijelu Sandžaka, odnosno na jugozapadu republike Srbije. Tutinu prirodni pejzaž daju Pešterska visoravan, Tutinska kotlina, planina Mokra Gora, jezero Gazivode i rijeke: Ibar i Vidrensdjak. Okružen je novopazarskom, sjeničkom, rožajskom, bjelopoljskom, beranskom opštinom i opštinama sa Kosova: Istokom i Zubinim potokom.

- NOVI PAZAR - je ekonomski i kulturni centar Sandzaka.Nalazi se na 270 km juzno od Beograda,nadionici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru.Locina je u zvjezdastoj dolini rijeka Josanice,Raske,Dezevske i Ljudske,na nadmorskoj visini od 496 km

- RASKA – se nalazi u jugo-zapadnom delu Srbije,250 km od Beograda.Zahvata zapadne delove Kopaonika I istocne padine Golije.Znacajni turisticki potencijali opstine Raska su : Kopanik (2017m),Golija (1796m),Josanicka Banja(izdasni termomineralni izvori od 78C),kulturno-istorijski spomenici (manastir Gradac iz XIII veka,crkve stara Pavlica iz IX I Nova Pavlica iz XIB veka)I recni tokovi Ibra,Raske,Josanice I Brvenice.Granici se sa opstinom Kraljevo na severu,opstinom Aleksandrovac na severoistoku,opstinom Brus na istoku,opstinom Ivanjica na severozapadu,opstinom Novi Pazar na jugozapadu I opstinom Leposavic na jugu

- NOVA VAROS – aje gradsko naselje u pstini Nova Varos u Zlatiborskom okrugu koja se nalazi na sredini magistralnog puta Beograd-Bar,na nadmorskoj visini do 1.000 m.Nad njom se izdize planina Zlatar,dugacka 22 km i siroka 12 km,sa najvisim vrhom od 1.627 m.

- PRIJEPOLJE – se nalazi u Zlatiborskom okrugu,na uscu reke Milesevke u Lim,u podnozju planine Jadovnik.Ovo je najveci grad Polimlja,zauzima povrsinu od 319 km2 I ima preko 15.000 stanovnika.

- Prijepolje se prvi put pominje 1332 godine I to bas pod tim imenom.Cinio je deo Raske i bio je jedan od sredisnjih delova Nemanjicke drzave.Sve do 1912 godine na ovim prostorima nalazili su se Turci za vreme drugog svetskog rata,

- PRIBOJ – je gradsko naselje koje pripada istoimenoj opstini,a nalazi se u Zlatiborskom okruguS obzirom na to da kroz grad protice reka Lim,cesto se moze cuti i upotreba imena Proboj na Limu.Ovaj grad zauzima povrsinu od 213km2 i ima oko 20.000 stanovnika.

- SJENICA – se nalazi na zapadu Raske oblasti ili Sandzaka.Nalazi se na putu Novi Pazar – Sjenica- Nova Varos koji spaja Ibarsku magistralu sa Zlatiborskom magistralom pa ima dobre saobracajne veze sa istokom I zapadom Sandzaka.

2

2. Nastradali u saobracajnim nezgodama

3.1. Posledice saobracajnih nezgoda

Osim broja poginulih i povredjenih saobracajne nezgode su uzrok socialnih poremecaja drustva kao i velikih troskova sa izazvanim samim cinom nezgode.Socialne posledice saobracajnih nezgoda su :- iscrpljenje osnovnih ljudskih resursa,- smanjenje radon sposobnog stanovnistva,- smanjenje broja lica sposobnih za odbranu zemlje,- porodice ostaju bez hranitelja,- rehabilitacija velikog broja hendikepiranih lica

Табела 1. Структура настрадалих у саобраћајним незгодама према последицама на подручју општинa у периоду 2002-2006.године.

Настрадалигодина Погинуло тешко повређено лако повређено ∑2002 19 119 271 4092003 26 120 299 4452004 40 131 326 4972005 23 88 310 4212006 26 88 370 484

укупно 134 546 1576 2256

Iz gore navedene tabele mozemo videti da je 2004 god.za gotovo 50% vise poginulo u odnosu na ostale god takodje i u grupi tesko povredjenih 50% u odnosu na 2005 i 2006god tj.mala je razlika i u odnosu na 2003 i 2002god slican je slucaj i kod grupe lako povredjenih lica u saobracajnim nezgodama.Mozemo uociti razliku da je gledajuci svega ukupno prilikom saobracajnih nezgoda najvise bilo lica lako povredjenih a najmanji broj poginulih u odnosu na tesko i lako povredjene.

3

Табела 2. Структура погинулих према времену настанка у саобраћајним незгодама у периоду 2002-2006. године.

Погинулогодина на месту у току превоза до 30 дана ∑2002 14 5 119 1382003 15 8 120 1432004 31 6 131 1682005 14 5 88 1072006 15 9 88 112

укупно 89 33 546 668

Na teritoriji od 7 izabranih opstina,prema zvanicnim istrazivanjima u toku 2004 god broj poginulih prema vremenu nastanka saobracajnih nezgoda na mestu je izrazito duplo veci u odnosu na istazivanje u toku prevoza drugih god. gde u tom istom slucaju tj.u koloni dva prema poginulim u toku prevoza radi se u priblizno istim brojevima poginulih,gde je ista srazmera brojeva kao u prvoj koloni kao u trecoj do 30 dana daje dokaz da je najveci broj poginulih u 2004 god.

4

3. Struktura nastradalih u saobracajnim nezgodama

4.1. Starosna struktura nastradalih

U cilju sto boljeg sagledavanja problema i efikasnijeg reagovanja drustva,strukturu nastradalih u saobracajnim nezgodama mozemo posmatrati na osnovu vise kriterijuma kao sto su:a

- Prema posledici ( nezgode sa poginulim,povredjenim i materijalnom stetom )- Prema vrsti greske ( radnje sa vozilom,brzina,prvenstvo

prolaza,preticanje,obilazenje itd.- Prema ucesnicima u nezgodi ( vozac motornih i drugih vozila,pesak,biciklista itd )- Prema vrsti ( tipu ) nezgode ( ceoni,bocni ili kosi sudar,naletanje vozila - Prema izvrsiocu ( pol,starost ili svojstvo lica koje je to izazvalo- Prema vremenu nastanka ( dan,mesec i godina ) i- Kriminoloske klasifikacije

Табела 3. Старосна структура настрадалих на подручију општинa у периоду 2002.-2006. године

Године 2002 2003 2004 2005 2006 2002-

2006

Старосна гупа

број број број број број број

0-5 19 17 11 3 11 615-10 35 30 37 31 33 16610-15 25 33 40 32 38 16815-20 58 62 71 57 71 31920-25 57 73 78 62 74 34425-30 64 63 66 59 54 30630-35 35 37 55 37 41 20535-40 31 42 44 36 39 19240-45 29 39 45 30 34 17745-50 36 43 37 39 40 19550-55 34 30 40 36 38 17855-60 16 21 27 24 39 12760-65 11 16 13 11 22 7365-70 16 10 9 15 21 71Ukupno 463 516 573 472 555 2583

Od navedenih godina sto mi sama tema daje 7 od izabraih gradova mozemo videti da se gotovo najveci broj saobracajnih nezgoda prema starosnim grupama desio od

5

15 do 20 god u 2002 god.Sto se tice celokupno nezgoda po godinama starosti i zajedno godina od 2002 god.do 2006 god. desilo se najvise od 20 god. do 25 god.

4.2. Struktura nastradalih prema kategoriji ucesca

Табела 4. Структура настрадалих према категорији учешћа на подручју општинa у периоду 2002-2006. године.

Категоријаучешћа

возач пешак путник

годинеброј број број

2002 162 104 1422003 191 107 1472004 208 108 1812005 159 104 1582006 199 109 176

укупно 919 532 804

Coveku kao vozacu se prepisuje veliki procenat saobracajne nezgode kao na datoj tabeli,medjutim zavisno od istrazivanja 65 do 95% nadje se propust olaka greska coveka sto ne zaci da je uvek samofaktor vozac koji je tu gresku izazvao.Pored toga sto je svaki covek ’’svet za sebe’’mora se pristupiti jednom uiverzalnom principu i analizirati sledece osobine a to su :

- Sposobnost,vestina,znanje,stavovi,ponasanje,iskustvo,alkohol i saobracajna kultura.Prema kategoriji ucesca najvise ima nastradalih vozaca motornih vozila,zatim putnika koji ne mogu da regulisu i poboljsaju vozacov um i na kraju pesak koji svojim kretanjem preko kolovoza ne mari na vozila iz suprotnih smerova.

6

4.3. ВРЕМЕНСКА СТРУКТУРА НАСТРАДАЛИХ

Табела 5. Структура настрадалих по месецима у току године на подручјуопштинa у периоду 2002.-2006. године

2002.год.

2003.год.

2004.год.

2005.год.

2006.год.

2002-2006

Јануар 31 29 28 25 18 44фебруар 37 13 16 7 31 20Март 19 19 44 25 35 44Април 36 36 40 17 11 53Мај 36 36 45 42 39 68Јун 29 29 49 47 51 68Јул 53 53 51 58 61 78Август 49 49 66 66 56 102септембар 31 31 54 19 38 42октобаr 48 48 38 57 48 66новембар 24 24 26 33 60 39децембар 16 16 40 25 36 39укпно СН 409 383 497 421 484 663

Iznad iz navedene tabele vidimo da je najveci br nastradalih ma koje godine leti u julu i avgustu mesecu prema godinama od 2002 do 2006god se dogodilo u julu 276 nastradalih lica dok u avgustu gotovo isti broj poginulih prema broju od 286 nastradalih lica u saobracajnim nezgodama,jer tada se najvise javlja adrenalin kod svih nas,imajuci u vidu da mozemo priustiti svaku krivinu kako mi hocemo i zelimo,medjutim auto u velikim brzinama ne moze ni jedan covek savladati misleci ako je suv kolovoz tad mozemo ici

7

maximalnom brzinom tj.zeljenom.Zapravo to nam dokazuje da se najvisi uzroci saobracajnih nezgoda nastradalih desavaju u letnjem periodu gde je najvisi protok saobracaja tj.jun,jul,avgust i septembar dok je u zimskim uslovima najmanji broj nastradalih lica.

Табела 6. Структура настрадалих по данима у току седмице на подручјуопштинa у периоду 2002.-2006. године

2002.год.

2003.год

2004.год.

2005.год.

2006.год.

2002-2006

понедељак 71 61 63 65 67 114Уторак 48 63 84 61 67 98Среда 44 44 50 49 52 62четвртак 43 68 78 66 76 102Петак 65 69 69 50 73 78Субота 91 63 88 82 73 122Недеља 47 77 65 48 76 96укупно СН 409 445 497 421 484 672

Iz ove tabele mozemo uvideti da se je najveci broj nastradalih desio subotom,jer je to prvi neradni dan svakog ljudskog bica i svi smo u nekom trku za iskoriscenje vremena a kroz sve to vreme najvise provedemo u saobracaju samim tim mnogi jureci izgube zivot a najvise tim danima.

8

Табела 7. Структура настрадалих по часовима у току дана на подручјуопштинa у периоду 2002.-2006. године

2002.год.

2003.год

2004.год.

2005.год.

2006.год.

2002-2006

0h-1h 6 14 9 7 9 451h-2h 16 8 16 11 18 692h-3h 5 13 15 2 14 493h-4h 9 9 12 11 10 514h-5h 9 13 6 2 2 325h-6h 2 2 5 9 8 266h-7h 7 5 5 9 13 397h-8h 10 3 14 13 9 498h-9h 10 5 10 15 16 569h-10h 13 14 17 10 29 8310h-11h 18 21 36 14 21 11011h-12h 18 14 18 24 35 10912h-13h 22 34 28 25 40 14913h-14h 29 24 40 29 24 14614h-15h 33 23 17 30 17 12015h-16h 27 38 21 19 21 12616h-17h 17 24 42 34 30 14717h-18h 32 34 49 27 31 17318h-19h 28 39 30 26 34 15719h-20h 26 31 23 17 21 118

9

20h-21h 24 21 38 23 29 13521h-22h 12 16 23 26 16 9322h-23h 13 16 10 25 16 8023h-0h 23 24 13 13 21 94Укyпно 409 445 517 421 484 2256

Raspodela saobracajnih nezgoda po casovima u toku dana ukazuje nam iznad navedena tabela da se zmedju 14h i 15h dogodi najveci broj nezgoda jer je tad najveca gustina saobracaja,dok izmedju 18h i 19h nastrada najveci broj lica u saobracajnim nezgodama.

4.4. ПРОСТОРНА СТРУКТУРА НАСТРАДАЛИХ

Табела 8. Структура настрадалих према месту насељености на подручјуопштинa у периоду 2002.-2006. године.

2002.год.

2003.год.

2004.год.

2005.год.

2006.год.

2002-2006

у насељу 92 107 237 171 256 308ван насеља 234 235 205 188 205 332укупно 326 342 442 359 461 640

Prema ovoj tabeli mozemo uociti medjusobno pribliznu ujednacenostBroja nastradalih sto se tice mesta u kojima su se desaale saobracajne nezgode tj.u naselju i van naselja,takodje mozemo uociti da se 2002god najmanje desavalo saobracajnih nezgoda gde sve drugim nastalim godinama taj broj se za mnogo uvecavao u nasem drusvu

10

Табела 9. Структура настрадалих према последицама у зависности од места насељености на подручју општинa у периоду 2002.-2006. године

НастрадалиМесто Погинуло тешко повређено лако повређено ∑

у насељу 31 19 4 54ван насењљ 57 14 8 79

U zavisnosti od mesta naseljenosti vidimo da se van naselja desio najveci broj nezgoda tj.poginulih lica u gore nabrojanim opstinama sto znaci na otvorenim putevima covek dobije olaksanje za sto vecom brzinom i povecanjem adrenalina u njemu

5. НАСТРАДАЛИ ПРЕМА ВРСТИ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ И ОДНОС НАСТРАДАЛИХ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ И ВРЕМЕНА НЕЗГОДЕ

Не постоји опште прихваћена подела саобраћајних незгода. Свака земља у својим статистикама или аутори у својим радовима деле незгоде према својим потребама и схватањима [1]. У овом раду извршена је подела саобраћајних незгода у следеће основне типове:

1) Судари из супротних смерова;

2) Бочни судари;3) Судари при вожњи у истом

смеру;4) Судари при упоредној вожњи;5) Удари возила у друго

заустављено или паркирано возило;

6) Удари возила у неки објекат на путу;

7) Превртање возила на путу;8) Слетање возила са пута;9) Слетање са коловоза и удар у

објекат поред пута;10) Међусобни судар друмског и

железничког возила;11) Испадање лица из возила у

11

покрету;12) Обарање или гажење пешака;13) Обарање или гажење стоке

или других животиња;14) Остале врсте незгода.

Табела 10. Структура настрадалих према врсти саобраћајне незгоде на подручјуопштинa у периоду 2002.-2006. Године

VRSTE SAOBRACAJNE NEZGODE 2002.god. 2003.god. 2004.god. 2005.god. 2006.god.

Sudar iz suprotnog smera 21 10 14 16 12Bocni sudar 1 4 8 7 4Sudar pri voznji u istom smeru 5 8 4 6 4Sudar pri uporednoj voznji 0 0 0 0 0Udar vozila u drugo zaustavljeno ili parkirano vozilo 5 3 6 1 4Udar vozila u neki objekat na putu 5 1 0 0 2Prevrtanje vozila na putu 4 6 4 6 5Sletanje vozila sa puta 16 27 24 15 14Sletanje sa kolovoza, udar u objekat pored puta 4 3 3 0 0

12

Medjusobni sudar drumskog i zeleznickog vozila 0 0 0 0 0Ispadanje-padanje lica iz vozila u pokretu 0 0 0 0 2Obaranje ili gazenje pesaka 1 7 0 6 11Obaranje ili gazenje stoke ili drugih zivotinja 0 0 5 0 1

Ostale vrste nezgode 0 0 0 2 5

Нa пoсмaтрaним тeритoриjaмa у пeриoду oд 2002 дo 2006 гoдинe. стaрoснe групe oд 18 дo 24 гидинe. Струkтурa нaстрaдaлих прeмa врсти сaoбрaцajнe нeзгoдe нajвисe je билo нeзгoдa Слeтaњe вoзилa сa путa, дok у тoм пoсмaтрaнoм пeриoду нa тим тeритoриjaмa у судaру друмсkoг и зeлeзницkoг вoзилa ниje билo.

6. СТРУКТУРА НАСТРАДАЛИХ ПРЕМА ГЛАВНОМ УЗРОКУ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ

Табела 19. Структура настрадалих према неприлагођеној брзини на подручјu opstina у периоду 2002.-2006. године

Настрадалиместо Погинуло тешко повређено лако повређено ∑

у насељу 20 12 566 598ван насеља 41 14 449 504

укупно 61 26 1015 1102

13

Tokom voznje ogroman uticaj adrenalina dovodi do bas tog povecanja brzine,za sto brzim ulazima u krivinama i raznim preticanjem drugih vozila.To dovodi do uvecanja velikog broja saobracajnih nezgoda jer sami um coveka ne moze da kontrolise bas najbolje svaku mogucu krivinu ili ssvako reticanje,da li ima vozila iz suprtnog smera ili nema

Табела 20. Структура настрадалих према алкохолисаности на подручјуопштинa у периоду 2002.-2006. године

Настрадалиместо Погинуло тешко повређено лако повређено ∑

у насељу 3 22 87 112ван насеља 4 10 53 67

укупно 7 32 140 179

Na podrucju opstina koje su mi zadatak i cilj teme za koju radim mogu istaci da je Alkoholisanost pri voznji mnogo efikasna i tragicna kada opium pocne delovati pri unosenju vece kolicine.Takve osobe koje su naviknute na alkohol ne smeju upravljati motornim vozilom,jer nemaju nikakvu efikasnost i reakciju prema putu gde se treba kretati.Iz tabele vidimo da je najveci broj poginulih,tesko povredjenih i lako povredjenih nastao u naselju gde je najveci br pesaka na kolovozu

Табела 21. Структура настрадалих према главном узроку саобраћајне незгоде на подручју општинa у периоду 2002.-2006. године

ГЛАВНИ УЗРОК САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ 2002 2003 2004 2005 2006НЕПРИЛАГОЂЕНА БРЗИНА С ОБЗИРОМ НА КРЕТАЊЕ ДЕЦЕ ПУТЕМ 7 4 8 4 1

14

ДРУГА НЕПРИЛАГОЂЕНА БРЗИНА СТАЊУ ПУТА, ВИДЉИВОСТИ, АТМОСФЕРСКИМ УСЛОВИМА 195 242 258 236 256НЕУСТУПАЊЕ ПРВЕНСТВА ПРОЛАЗА- ВОЗИЛУ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ

2 1 0 0 0НЕУСТУПАЊЕ ПРВЕНСТВА ПРОЛАЗА- ПРИ СКРЕТАЊУ УЛЕВО ВОЗИЛУ 32 7 22 15 19АЛКОХОЛИСАНОСТ

35 55 55 21 10

УКУПНО 274 309 343 276 276

Svi ucesnici u saobracaju nemaju predstavu u trenucima kada se kolovozom krecu deca uzrasta do 18god.Mnogi ne gledaju same vremenske uslove puta kao npr:nedovoljna vidljivost,sneg,led,kisa itd.Sto se tice moga grada Tutina u kome ja zivim veliki je broj ucesnika u saobracaju koji ne gledaju ustupanje vozilasa pravom prvenstva prolaza pa se posle pitaju kako nisam na vreme reagovao.

8. ЗАКЉУЧАК

Апсолутни показатељи безбедности саобраћаја указују на изражену учесталост саобраћајнихнезгода и тежину њихових последица. Релативни показатељи изражени преко јавног исаобраћајног ризика, по подручних полицијским управама, указују на различите нивоебезбедности у саобраћају. Изражена опасност у саобраћају и различити нивои безбедностисаобраћаја у локалним заједницама опредељују и дају приоритет хитности додатнимпревентивним и репресивним мерама заштите безбедности у саобраћају.Овакав приступутемељен је у савременим захтевима заштите у саобраћају на националном и локалном,друштвеном и индивидуалном, стратегијском и оперативном, теоријском и практичномнивоу.Дакле приоритетно је потребно смањити постојећи ризика у саобраћају.Јасно је да се једино координираним и интерактивним радом, на свим нивоимаорганизованости безбедносне заштите у саобраћају, могу постићи добри резултати. Правци

15

деловања на националном нивоу приоритетно морају бити усмерени на стварањебезбеднијих саобраћајних услова, усвајање новог закона у безбедности саобраћаја, развијањемодела управљања безбедношћу саобраћаја, доношење стратегије и програма дугорочних икраткорочних мера, примену савремених технологија (GPS, GIS, ITS и сл.), као и развијањеинтегралних и ажурних база података о безбедности саобраћаја.На локалном нивоу, приоритетно је спровођење континуираних акција и кампања усмеренихна промену постојећег небезбедног понашања у саобраћају, спровођење квалитетније обукебудућих возача, одржавање исправности возила према критеријумима безбедности, као истварање повољнијих других саобраћајних услова. Орјентационо наведена опредељења,морају се конкретно разрађивати по садржају, времену, месту и начину спровођења уз јаснодефинисану надлежност и одговорност.Резултати истраживања обележја саобраћајних незгода и испољених ризика указују нaсложеност проблема безбедности саобраћаја и наглашавају потребу хитних планских икоординираних активности свих субјеката безбедности саобраћаја и на свим нивоимаорганизованости, у циљу смањивања опасности у саобраћају.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Милан Инић: Безбеднос друмског саобраћаја

[2] подаци: ЦЕП-а

[3] сајт: www. novipazar.org.yu www.tutin.org.yu www.raska.org.yu www.novavaros.org.yu www.priboj.org.yu www.prijepolje.org.yu www.sjenica.org.yu

16