anksioznost i zabrinutost

8/10/2019 Anksioznost i Zabrinutost

1/27

Anksioznost i zabrinutos


2/27


3/27

Prema tekstu:

KAKO SAVLADATI STRAH

Dr. Paul Hauck

Mladinska knjiga, Zagreb


4/27

Osnovni pojmovi

StrahZabrinutost

Anksioznost


5/27

Strah

Kada svesno znamo ega se bojimo,oseamo strah (ili razliite strahove).

Na primer, danas popodne smo saznali d

nae preduzee loe posluje i da postojimogunost da ostanemo bez posla

(moda emo osetiti strah, ali istovremen

znamo ega se bojimo)


6/27

Najei strahovi

Strah od druenja sa ljudimaStrah od podsmejavanja

Strah od odbacivanja

Strah od neuspehaStrah od aviona, smrti, bolesti,

nezaposlenosti, rata, zlostavljanja...


7/27

Opreznost (zabrinutost)

Javlja se kada je pojedinac zabrinut zasvoje zdravlje, druge ljude ili okolnosti a

na konstruktivan, realistian nain.

Obino se javlja kada u realnosti postojrealna ili potencijalna pretnja sa kojom s

pojedinac suoava.


8/27

Odlike zabrinutosti

realno sagledavanje karakteristika pretnjrealno procenjivanje mogunosti da se

pretnja savlada,

razmiljenje koje ne podstie dodatnestrahove,

pomae da se suoimo sa eventualnomopasnou i da konstruktivno postupimo

u odnosu na pretnju.


9/27

Negativna ali zdrava emocijaPrate je racionalna uverenja

Priprema za suoenje sa realnom

opasnouRealistino sagledavanje situacije


10/27

Kognitivne posledice

Realistino sagledavanje karakteristikapretnje

Realistino procenjivanje mogunosti da

se savlada pretnjaNe stvara se jo vea pretnja u

sopstvenim mislima

Vie relevantnih misli u odnosu na zadat


11/27


12/27

Anksioznost

Definie se kao odgovor ljudskogorganizma na opasnost ili pretnju koja se

moe dogoditi u budunosti.

Osoba sa jedne strane ne oekuje da ubudunosti sve bude u redu, a sa druge

strane ne osea se spremnom za takvu

budunost.


13/27

Moe se definisati kao oseaj zebnje kojse javlja kao odgovor na znak pretnje

nekoj vrednosti koju osoba smatra od

sutinskog znaaja za svoju egzistenciju

Pretnja moe biti u odnosu na fiziku

egzistenciju, psiholoku egzistnciju ili

specifine vrednosti osobe.


14/27

Nezdrava emocija

Doivljaj pretnje (opasnosti)

Tip uverenjairacionalnoBrojne kognitivne i emocionalne posledi

Posledice na nivou ponaanja


15/27

Uloga anksioznosti

Smatra se da je proizvod evolucije ljudskvrste.

Tokom evolucije anksioznost je sluila d

motivie adaptivne funkcije (borba ilibeanje u preteim situacijama)

Svrha je bila da obezbedi zatitu osobe i

organizma.


16/27

Uglavnom se smatra da je deo nasleenorepertoara ponaanja i u tom smislu je

normalna manifestacija ljudske prirode.

Prema Elisu (Ellis, 1994) produenoostajanje u ovoj emociji je samo-

poraavajua sklonost ljudskih bia.


17/27

Doivljaj anksioznosti

Sam doivljaj se moe kretati od oseanj

umerene nelagodnosti do nepodnoljive

nelagodnosti.

Anksioznost je obino povezana sa

telesnim i mentalnim simptomima.


18/27


19/27

Tri komponente anksioznosti

Fizioloka komponentaSubjektivna komponenta

Bihejvioralna komponenta

Sve tri komponente su u cirkularnom iinteraktivnom odnosu


20/27

Doivaljaj anksioznosti

Moe se kretati du kontinuumanelagodnosti od oseaja umerene do

nepodnoljive nelagodnosti.

Javljaju se uobiajeni telesni simptomi.Periodi anksioznosti u toku jednog dana

mogu varirati od perioda intenzivne do

perioda umerene anksioznosti.


21/27

Bioloki aspekti anksioznosti

Obuhvataju aktivaciju vie biolokihsistema:

Aktiviranje simpatikog nervnog sistemaparasimpatikog, kardiovaskularnog,

respiratornog, pojaano znojenje,promene u varenju...

Stvaraju se optimalni telesni uslovi zaborbu ili bekstvo


22/27

Najei telesni simptomi anksioznosti

ubrzano disanje,

povean rad otkucaja srca,

znojenje,

vrtoglavica,

ukoenost, jeza,

drhtavica,

strah od sranog napada,

dekoncentracija i drugo.


23/27

Anksioznost kao ometajua emocija

Veina autora se slae u oceni daanksioznost ne pomae u reavanjuproblema ve naprotiv, ometa njihovokonstruktivno reavanje.

Poznato je da ljudi bolje reavaju svojeprobleme onda kada motivacija dolazi izzainteresovanosti za sopstvenu dobrobitnego iz stanja anksioznosti.


24/27

Kognitivne posledice

Precenjivanje pretnjePodcenjivanje mogunosti da se savlada

pretnja

Stvaranje jo vee pretnje u svojimmislima

Vie irelevantnih misli u odnosu na

zadatak (nego kod zabrinutosti)


25/27

Tendencije za akciju

Fiziko povlaenje od pretnjeMentalno povlaenje od pretnje

Ponitavanje pretnje (npr sujevernim

ponaanjem)Umrtvljivanje oseanja

Traenje razuveravanja


26/27


27/27

Poremeaji anksioznosti

Generalizovani poremeaj anksioznostiPanini poremeaj sa/bez Agorafobije

Agorafobija

Socijalna fobijaOpsesivno-kompulsivni poremeaj

Postraumatski stresni poremeaj

Akutni stresni poremeaj

anksioznost i zabrinutost

Documents